GOVORIŠ LI MOJIM MOZGOVNIM JEZIKOM (NLP KOMUNIKACIJA) ?

Ključ za rešenje svih problema – USPEŠNA KOMUNIKACIJA! 

Komunikacija je sve. Ona je neprekidna, nikada ne prestaje, ne može joj se odrediti ni početak, ni 

kraj. Sve što je izrečeno, prećutano, urađeno ili ne urađeno, sve je komunikacija. Ako sretnem 

poznanika na ulici i pređem na drugu stranu pre nego mu priđem dovoljno blizu da moram da se 

javim, da li je to komunikacija? Naravno, šaljem mu jasan signal da ga izbegavam (pod uslovom 

da me je prethodno primetio). Mi komuniciramo ne samo rečima, već i našom gestikulacijom, 

našim  postupcima,  pa  čak  i  pogledima.  Konstantno  šaljemo  i  primamo  signale,  kodiramo  ih  i 

kreiramo naše mape sveta i razumevanja drugih. I što smo bolji komunikatori, to je naša socijalna 

mreža veća, omiljeniji smo, nailazimo na više razumevanja, lakše plasiramo svoje ideje, drugi ljudi 

nas prirodno prate, jednom rečju USPEŠNIJI SMO! Ali šta čini uspešnog komunikatora? 

  
  

  

Da li vam se nekada dogodilo da sa nekim razgovarate, ali da se vaše reči odbijaju o njega ili nju 

kao o zid i imate osećaj da ništa ne dopire do vašeg sagovornika? Ili obrnuto, da apsolutno nemate 

pojma šta vaš sagovornik želi od vas? Bolje rečeno, čini vam se kao da ne govorite istim jezikom? 
Šta biste rekli kada bi vam neko saopštio da ste u pravu, da u takvim situacijama diskomunikacije 

zaista ne govorite istim jezikom iako su vam sve reči i gramatička pravila poznate? Vi koristite isti 

fonetski sistem, ali vaš mozgovni jezik se verovatno veoma razlikuje! 

Naime, postoji nešto što se zove primarni sistemi reprezentacije. To je model neuro‐lingvističkog 

programiranja (grrr još čudnih reči!) koji nam omogućava da otkrijemo kako ljudski um procesira 

informacije, odnosno otkriva nam šta i kako neko misli. Nije nikakva vudu magija, i ukoliko ste 

zainteresovani i spremni da uložite malo truda, videćete da vrlo lako možete izvežbati sebe da 

kod drugih prepoznajete obrasce opažanja sveta i te fine jezičke nijanse koji čine da nam se neko 

odmah dopadne ili pak podižu zid nerazumevanja. 

Svi mi kreairamo reprezentacije sveta koji nas okružuje koristeći pet osnovnih čula – vid, sluh, 

dodir, ukus i miris. Naše misli su u našim glavama kodirane kroz slike, zvukove, osećaje, pokrete, 

mirise  i  ukuse.  U  vezi  sa  tim,  razlikujemo  i  3  velika  sistema  reprezentacije  –  vizuelni  (slike), 

auditivni (zvukovi) i kinestetički (osećaji, pokreti, mirisi i ukusi). Svi ljudi koriste sva tri sistema 

reprezentacije, ali je jedan u većini slučajeva dominantan. To čini da razumemo one koji su nam 

slični,  a  u  disharmoniji  smo  sa  različitostima  (npr.  Osoba  sa  dominatnim  vizuelnim  sistemom 

reprezentacije veoma lako razume drugu osobu koja na isti način obrađuje informacije, ali ima 

poteškoće u komunikaciji sa osobom koja ima kinestetički pogled na svet). Naravno, postoje i oni 

kod  kojih  su  sva  3  sistema  reprezentacije  podjednako  razvijena  i  njih  obično  percipiramo  kao 

izvrsne komunikatore, oni jednostavno mogu sa svima da se sporazumeju i izgrade dobar odnos. 

To je definitivno nešto što bi bilo dobro naučiti, zar ne? Ali, kako? 
Interesantno je da se dominantan sistem reprezentacije nekog pojedinca manifestuje, između 

ostalog, u njegovom govoru, pokretima očiju, načinu disanja, gestovima,… 

Vizuelni tip ljudi razmišlja u slikama i oni u svom govoru koriste predikate koji nas upućuju na 

vizuelni  način  razmišljanja,  npr.  gledati,  jasno,  sjajno,uočiti,  pokazati,  razjansiti,…Kada  ljudi 

razmišljaju  vizuleno,  njiove  oči  se  kreću  prema  gore  ili  su  usmerene  u  neku  tačku  u  prostoru 

ispred. Kada gledaju gore desno, oni se sećaju nekog događaja iz prošlosti, a gore levo stvaraju 

neku sliku prvi put. Vizuelci se prepoznaju po uspravnom držanju, plitko i brzo dišu gornjim delom 

grudi, glas im je visok, ritam govora brz, većina gestikulacije se odvija u predelu grudi. Pamte tako 

što gledaju slike. Vole tabele i grafikone, vole boje. Izgled im je veoma važan. Oni čine oko 45% 

populacije. 

 
Auditivni tip ljudi bolje razlikuje zvukove, nego slike i osećanja. Njih veoma često mogu ometati 

zvukovi, a njihovi perceptivni filteri su podešeni za slušanje, ne za gledanje. Auditivci koriste izraze 

poput slušati, govoriti, čuti, zvučati, melodija,… Ljudi koji misle u zvukovima pokreću oči u levu ili 

desnu stranu. Pokret u desno ukazuje na zapamćene zvukove, a u levo na konstruisane zvukove. 

Prilikom disanja širi se celi grudni koš, dišu iz sredine pluća. Imaju bogat, melodičan glas, vrlo 

rezonantan sa širokim rasponom. Glava im je ponekad nagnuta na jednu stranu, kao da nešto 

osluškuju, ponekad dodiruju svoje uši. Oni pamte slušajući, uče po fazama i koracima i redosled 

faza  im  je  veoma  važan.Vole  muziku  i  telefonske  razgovore.  Vole  povratnu  informaciju  u 

komunikaciji. Smeta im buka. Oni čine oko 10% populacije. 

  

Kinestetički tip ljudi koristi osećanja kada misli. Oni više vole da nešto osete, nego da čuju zvuk 

ili  vide  sliku.  “Nijovi  predikati”  su  osetiti,  dodirnuti,  prijatno,  napeto,  ….Kinestetičari  dišu  u 

predelu  abdomena  –  dublje  i  niže.  Ton  glasa  im  je  dubok,  a  govor  sporiji  sa  čestim  pauzama. 

Gestovi se odvijaju u visini stomaka, a glava je pognuta prema dole. Oni razmišljaju sporije od 
vizuelaca, jer im je važno da prođu kroz iskustvo. Ovo je ujedno i razlog zbog kojeg sporije donose 

odluke, za razliku od vizuelaca koji rade kroz mentalne slike u glavi. Pokreti očiju koji ukazuju na 

kinestetičko procesiranje su dole levo. Kinestetičar pamti tako što nešto uradi. Voli fizički dodir i 

sklon je da tokom razgovora stoji blizu sagovornika i da ga dodiruje. Oni čine oko 40% populacije. 

Ako  naučite  da  prepoznate sistem  reperezentacije neke  osobe,  mnogo  jednostavnije  ćete  se 

uskladiti sa njom, izgraditi raport i poboljšati komunikaciju, tako što ćete razmenjivati informacije 

na njoj prihvatljiv način, te izbeći čitav niz potencijalnih nesporazuma. 

Evo kratkog prikaza kako bi komunikacija 3 različita tipa ljudi izgledala u poslovnom okruženju. 

Npr. Na konstataciju da neki projekat ide dobro naš vizuelac bi odgovorio 

 “Da, i meni to izgleda dobro.”, 

auditivac bi dodao 

 “Čuo sam pohvale za taj projekat.”, 

a kinestetetičar bi konstatovao 

 “Osećam se dobro po pitanju tog projekta.” 
Kada preoznajemo nečiji sistem reprezentacije u stanju smo da govorimo njegovim mozgovnim 

jezikom,  što  nas  čini  dopadljivijim  i  naše  ideje  nailaze  na  bolju  prihvaćenost.  Zamislite  samo 

blagodeti ovoga na vašem radnom mestu, bilo da ste menadžer ili ne. To što umete da govorite 

jezikom sagovornika je obostrana dobit – za njega jer pronalazi razumevanje, ali i za vas jer vam 

u ruke stavlja jednu veoma moćnu alatku kojom možete da utičete na druge. Važno je da pri tome 

ne zaboravite na ekologiju – vaš cilj treba da bude pozitivan ishod za sve, bez ugrožavanja drugih.