P E TA K , 4 . o k t o b a r 2 0 1 9 , b r o j 8 0 4 0 , g o d i n a X X I I I , c e n a 5 0 d i n , 4 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.

rs

Najuticajniji svetski
ekonomisti i stru~njaci
za me|unarodne
odnose govore o knjizi
dr Orhana Draga{a
„Dva lica globalizacije
– istina i obmane“:

Martin Wolf
glavni ekonomski komentator
The Financial Times
Dr Steve H. Hanke
The Johns Hopkins University
Sir Ivor Roberts KCMG
diplomata, biv{i dekan Trinity
koled`a na Univerzitetu Oxford
Dr Daniel Lacalle
ekonomista i autor
nekoliko svetskih bestselera
Dr Jonathan Grant
King’s College London
II
dva lica GLOBALIZACIJE
NAJUTICAJNIJI SVETSKI EKONOMISTI SA
LISTE TOP-20 O KNJIZI DR ORHANA DRAGA[A

SIROMA[TVO JE PORA@ENO, ALI...

Dr Steve H. Hanke, profesor na The Johns Hopkins University, Baltimor, SAD

Foto: tamasdavidbarrett.com
Zahvaljuju}i porastu ekonomske globalizacije posle Drugog svetskog rata – trgovini robom, uslugama
i kapitalom – ekstremno siroma{tvo drasti~no je smanjeno. Ali, poput velikog talasa globalizacije u
19. veku, koji je bio vra}en unazad Velikim ratom, i to se mo`e promeniti. Ovu trezvenu misao trebalo bi
imati na umu dok ~itate pou~nu knjigu Orhana Draga{a „Dva lica globalizacije – istina i obmane“.

Dr Tamas David-Barrett DETALJAN I PROMI[LJEN ESEJ

Dr Daniel Lacalle, ekonomista i autor „Freedom of Equality“, „The Energy World is Flat“,
profesor ekonomije na Trinity College, „Life In The Financial Markets“ i „Escape from the Central Bank Trap“
Oxford University, Velika Britanija
Knjiga Orhana Draga{a „Dva lica globalizacije – istina i obmane“ je detaljan i promi{ljen
esej o procesu globalizacije koji bi nau~nici i {ira javnost trebalo da pro~itaju.

GLOBALIZACIJA DELO VEOMA VREDNO UVA@AVANJA

KAO USPON Dr Emre Alkin, profesor na Fakultetu dru{tvenih nauka, Altinbas Univerzitet, Istanbul

„Dva lica globalizacije – istina i obmane“ Orhana Draga{a je neverovatan nau~ni izvor za

EKONOMSKE
moje kolege i ljubitelje ekonomije. Smatram ovu knjigu delom veoma vrednim uva`avanja.

MRE@E SVETSKI STRU^NJACI ZA ME\UNARODNE ODNOSE

(iz predgovora engleskom izdanju)
Knjiga „Dva lica globalizacije - istina i obmane“ je
uravnote`eni argument o najva`nijem
dru{tvenom procesu na{eg vremena: globalizaciji.
U ovom impresivnom radu, dr Draga{
pokazuje da fenomen poseduje nesumnjivo
korisne, kao i direktno nepovoljne strane. S jedne
strane, tekst zadaje intelektualni udarac uvek
tako optimisti~nim mitologijama obo`avatelja
globalizacije. To pokazuje da su procesi
globalizacije rezultirali neo~ekivanim sporednim
efektima koji su umanjili ekonomske izglede
zna~ajnih delova na{ih dru{tava. Uz to, autor
saose}a sa onima koji isti~u negativan uticaj
O KNJIZI „DVA LICA GLOBALIZACIJE – ISTINA I OBMANE“
GLOBALIZACIJA JE
NEIZBE@NA
Martin Wolf, glavni ekonomski
komentator The Financial Times
Glasine o smrti globalizacije su – tvrdi Orhan Draga{, u ovoj dobro
istra`enoj i razboritoj knjizi – mnogo preuveli~ane. Bez obzira na
finansijsku krizu i s tim povezan porast populizma i nacionalizma,
impuls ka – i neophodnost – globalne integracije i dalje je sna`an.
Bitno je razlikovati buku dana{nje opozicije globalizaciji od
osnovnog signala: globalizacija `ivi, jer je ona na kraju neizbe`na.
GLOBALIZACIJA ]E
U TOKU TRANSFORMACIJA GLOBALIZACIJE
Dr Neil Dooley, profesor na Fakultetu za politiku,
pravo i sociologiju, Sussex University, Velika Britanija
Knjiga „Dva lica globalizacije – istina i obmane“ pokazuje da je globalizacija
neverovatno izdr`ljiva i da, dok je njena transformacija u toku, malo je verovatno da }e
globalna me|uzavisnost i me|upovezanost biti prosto „resetovane“ usled sada{njih
izazova. Knjiga je izuzetno interesantan i provokativan argument, koji treba da pobudi
interesovanje svih koji prou~avaju globalizaciju u svetu posle 2008. godine.
TEORIJA DUGO ^EKALA NA OVAKVU KNJIGU
Dr Zoran Dragi{i}, profesor na Fakultetu za bezbednost,
Univerzitet u Beogradu

globalizacije. S druge strane, knjiga ubla`ava

ideologije preterano pesimisti~kih fanatika
globalizacije. Isti~e ~injenicu da je globalizacija
donela mnogo prednosti i zrelim ekonomijama i
tr`i{tima u nastajanju.
Sve u svemu, iako pa`ljivo izbalansiran, dr
Draga{ se zala`e za rastu}i globalni ekonomski
sistem: koristi su, iako neravnomerno
raspore|ene, o~igledno ve}e od tro{kova.
Ipak, bez obzira na na{e poglede na prednosti
fenomena, knjiga pru`a uverljiv skup
argumenata koji sugeri{u neizbe`nost
globalizacije. Koriste}i ~vrste dokaze,
dr Draga{ pokazuje da se globalne ekonomske,
intelektualne i demografske mre`e pojavljuju u
procesu koji se ne mo`e izmeniti. Ukratko,
globalni sistem se pove}ava, hteli mi to ili ne.
Knjiga dr Orhana Draga{a o globalizaciji je
zanimljivo {tivo za sve koji su zainteresovani za
izazove globalizacije. Uokviruju}i nastale
globalne procese u dualitet pozitivne dinamike i
negativnih ta~aka opasnosti, dr Draga{ isti~e
glavne pokreta~e ekonomskih i politi~kih snaga
za i protiv globalizacije. Iz tog razloga, ovaj
informativni tekst bi}e posebno koristan za
donosioce odluka koji se suo~avaju sa ovim
izazovima bilo kao lideri korporacija ili dr`ava. \
PRE@IVETI KAO
NEZAUSTAVLJIVA SILA
Sir Ivor Roberts KCMG, biv{i britanski
ambasador u Jugoslaviji, Irskoj i Italiji.
Biv{i dekan Trinity koled`a na Univerzitetu Oxford i
gostuju}i profesor na St. Mary‘s College u Londonu
Nesumnjivo je vredan zaklju~ak ove knjige da }e, uprkos
mnogim politi~kim i ekonomskim izazovima, globalizacija
pre`iveti kao nezaustavljiva sila. Dr Draga{ ne umanjuje te{ko}e,
bilo da je re~ o klimatskim promenama, pretnji nestankom
radnih mesta usled ve{ta~ke inteligencije i tehnologije, ili o
sajber ratovanju, ali on smatra globalizaciju silom dobra, koja }e
trijumfovati, uprkos svim preprekama. Radi zdravlja globalnih
dru{tava moramo da se nadamo da je u pravu.
NASUPROT MODI
POLARIZOVANIH POGLEDA
NA GLOBALIZACIJU
Dr Jonathan Grant, profesor,
potpredsednik i zamenik dekana
King’s College London
Prou~avaju}i dva lica globalizacije, dr Draga{ nam nudi ~itav niz
argumenata za i protiv globalizacije. Knjiga je posebno vredna
zato {to u eri u kojoj su u modi polarizovani pogledi na
globalizaciju, ona zastupa ose}ajan i uravnote`en pristup.
Rezultati istra`ivanja dr Draga{a pokazuju da globalizacija nije
rezultat ne~ije dobre ili lo{e volje, a jo{ manje usud istorije, ve} logi~na posledica
tehni~kog razvoja i prirodne ljudske te`nje za uve}anjem profita i boljim `ivotom.
Knjiga Dr Orhana Draga{a „Dva lica globalizacije – istina i obmane“ je izvan svake
sumnje vredno nau~no delo koje je teorija ve} dugo ~ekala. O globalizaciji je dosta
pisano, ali ovaj fenomen do sada nije teorijski obra|en na sveobuhvatan i vrednosno
neutralan na~in kao u delu koje je pred nama.
ZNA^AJAN RAD ZA RAZUMEVANJE GLOBALIZACIJE
Dr Zhang Jiadong, profesor Centra za ameri~ke studije, Univerzitet Fudan, Kina
Globalizacija je proces, koji je uvek u pokretu, ali poslednjih
godina raste skepticizam prema njoj i slobodnoj trgovini, uz
obnavljanje zagovaranja nacionalnog suvereniteta, nacionalnih
interesa i unilateralizma. U takvim okolnostima, rad Dr Orhana
Draga{a je od izuzetnog zna~aja za na{e razumevanje
kompleksnosti i vi{ezna~nosti procesa globalizacije.
ISTRA@IVANJE VA@NO I ZA NAUKU I ZA POLITIKU
Dr Marco Lombardi, profesor sociologije i komunikacija,
Universita Cattolica, Milano, Italija
Draga{ je svestan da se svet promenio i da se ne}e vratiti onome
{to je bio pre. Globalizacija }e se morati prilagoditi prikazuju}i
njenu vitalnost u novom obliku. Perspektiva ovog istra`ivanja je
interesantna ne samo sa nau~nog, ve} i sa politi~kog stanovi{ta.
Vredi ga pro~itati i toplo preporu~ujem knjigu „Dva lica
globalizacije – istina i obmane“.
DVA LICA GLOBALIZACIJE – ISTINA I OBMANE
IZVODI IZ KNJIGE
GLOBALIZACIJA 4.0
Finansijska kriza 2008. godine nije zaustavila
globalizaciju. Razorni efekti krize su, bez sumnje,
naneli {tetu, pa i usporili neke aspekte globalnih
integrativnih procesa, ali decenija iza nas pru`a sve
dokaze da je globalizacija `iva i da je svet odlu~io
da nastavi tim putem. Alternativa globalizaciji ko-
ja je ponu|ena kroz brojne populisti~ke projekte i
politike ima brojne limite, a oni su takvi da ovakve
ideje dr`i nisko ispod zone u kojoj bi mogli da
ugroze glavni tok globalnih integracija, bilo da su
one ekonomske, politi~ke, tehnolo{ke ili kulturne.
Nova, post-krizna, globalizacija je osim vital-
nosti pokazala i da je li{ena ideolo{ke supstance.
^ak i ako je u ranim godinama imala ideolo{ko
okrilje, ona ga danas, posle krize, vi{e nema. Ne-
maju ga ~ak ni njeni protivnici, populisti. Savre-
mena globalizacija se definitivno u~vr{}uje kao
proces, sa~injen od kompleksnih veza i odnosa,
~ija egzistencija nije upitna, dok su promene i pri-
lago|avanje op{teprihva}eni. Njena vitalnost se
bazira na globalnom konsenzusu da je neophod-
na i da donosi vi{e koristi nego problema, {to }e
i ubudu}e biti osnovno merilo njene snage.
AMERIKA I TRAMPOV
EKSPERIMENT
Populisti~ka politika Donalda Trampa, koja je
zapretila opadanjem globalizacije i njenim povla-
~enjem, dobila je politi~ki, institucionalni odgo-
vor. Taj odgovor je u su{tini usmeren na o~uva-
nje dominantnog uticaja SAD u svetu u svim
aspektima, i ekonomskom, vojnom, tehnolo-
{kom, pa i kulturnom, a bio je ugro`en izolacioni-
zmom koji je propagirao, pa i sprovodio, ameri~-
ki predsednik. Amerika u eri Trampa uspela je sa-
mo da amplifikuje svoje unutra{nje protivre~no-
sti, do mere u kojoj je to po~elo da ugro`ava njen
globalni primat, {to je za naciju postalo neodr`i-
vo. Ispostavlja se da to nije „vozilo“ koje }e Ame-
rici o~uvati i unaprediti status koji ima jo{ od zavr-
{etka Drugog svetskog rata.
EU – JEDAN ODGOVOR
NA ^ETIRI KRIZE
Evropska unija je i sama posle recesije 2008.
godine dospela u vi{estruku krizu funkcionisanja,
pa je pored Brexita bila pogo|ena i migrantskom
krizom 2015. godine, kao i zao{travanjem odno-
sa sa Rusijom povodom konflikta u Ukrajini, ali i
du`ni~kom krizom u jednom broju svojih ~lanica.
Sve ove krize, me|utim, nisu dovele do dezinte-
gracije Unije, koja je ostala na okupu i privr`ena
vrednostima na kojima je zasnovana, ali i ona pri-
prema dugoro~ni institucionalni odgovor na dez-
integracione procese sa kojima je suo~ena i on }e
biti oli~en u promenama u unutra{njoj strukturi
Unije. Evropa je to s pravom zaklju~ila, imaju}i u
vidu da je prava priroda dezintegracije koja joj
preti – politi~ka, ne tehnolo{ka, kulturna (identi-
tetska) ili ekonomska i otuda }e njen jedinstveni
odgovor na multi-krizu sa kojom se suo~ava biti
politi~ki. Cilj kojim te`e sve njene ~lanice je o~u-
vanje ovog par-excellence liberalnog i globalisti~-
kog projekta na promenjenim osnovama, koje }e
omogu}iti ne samo bolje unutra{nje funkcionisa-
nje, ve} i o~uvanje politi~kog, ekonomskog i kul-
turnog uticaja van svojih granica. Politi~ki trendo-
vi nakon Brexita potvr|uju da populisti~ke i evro-
skepti~ne politike imaju sve zna~ajnije mesto, ali i
dalje su van zone u kojoj mogu implementirati
svoje izolacionisti~ke i dezintegrativne politike.
KINESKI MODEL GLOBALIZACIJE
Kina }e i u godinama i decenijama pred nama
pre ostati sna`an zagovornik integracija, ali samo
kao njen korisnik, ne i lider koji }e biti sposoban
da model sopstvenog funkcionisanja nametne
kao globalno prihvatljiv.
Kina se suo~ava sa limitima svog fantasti~nog
rasta u proteklim dekadama, {to mo`e da zabrine
zagovornike globalizacije, ali ona ne odustaje od
sna`nog u~e{}a u svetskim integracionim proce-
sima, svesna da upravo tim procesima mo`e da za-
hvali za svoju veliku istorijsku ekonomsku i dru-
{tvenu transformaciju. Me|utim, usled brojnih
unutra{njih problema i protivre~nosti, koji uglav-
nom poti~u iz specifi~nosti njenog institucional-
nog i politi~kog ambijenta, Kina se suo~ava sa broj-
nim ograni~enjima za {irenje svog uticaja na glo-
balnom planu. Pod predsednikom Si \inpingom,
Kina izlazi iz svoje tradicionalne „niskoprofilne“
spoljne politike i `eli da globalno pro{iri svoj kul-
turni, tehnolo{ki, pa i bezbednosni uticaj, ali u toj
te`nji suo~ava se sa ograni~enjima, koje je odrani-
je postavio me|unarodni poredak zasnovan na
pravilima, koji u su{tini destimuli{e „iliberalnost“
kineskog modela koji sada `eli svetsku afirmaciju.
U izvesnom smislu, Kinu danas mo`emo smatrati
gravitacionim centrom populizma, modelom sna-
`nog uticaja dr`ave na ekonomske i dru{tvene to-
kove, uz visoku toleranciju na korupciju i sto`erom
anti-establi{mentskog raspolo`enja prema tradi-
cionalnim zapadnim centrima globalnog uticaja,
bilo da su to dr`ave, multinacionalne korporacije,
gigantski mediji ili industrija sporta i zabave.
POPULIZAM – NE@ELJENO
DETE GLOBALIZACIJE
Bez obzira na to {to su populisti~ke politike
(Brexit) i lideri (Donald Tramp) u jednom momen-
tu osvojili vrhove sa kojih se decenijama {irio ta-
las liberalnih, globalnih integracija, njihovi dome-
ti su ipak dosegli ograni~enja, koja ih dr`e daleko
od globalne premo}i. Onde gde su i do{li u prili-
ku da sprovode svoju politiku, suo~ili su se ili sa
kratkim u~e{}em u vlasti (Holandija na primer) ili
su bili prinu|eni da drasti~no promene politiku
koju su zastupali (Gr~ka). Savremeni populizam
ima razli~ite forme, ali zajedni~ku platformu – pro-
menu odnosa izme|u naroda i establi{menta. On
ima ideolo{ke osnove levice ili desnice, na primer,
ali sam po sebi nije ideologija, ~ak ni kada je u pi-
tanju odnos prema globalizaciji u celini, ve} je re-
akcija na pojedine negativne aspekte globalizaci-
je, koji su se naro~ito iskazali u periodu posle krize
2008. godine – migracije i rastu}u nejednakost,
pre svega. Ipak, populisti ne}e uskoro si}i sa sce-
ne, naprotiv. Njihov uticaj }e biti sasvim dovoljan
za korigovanje pojedinih aspekata mainstream
politika, naro~ito u liberalnim demokratijama na
Zapadu, {to se ve} uo~ava u planovima za redefi-
niciju unutra{njeg ustrojstva Evropske unije, kao
i u mnogim njenim ~lanicama, ali i na nivou me-
|unarodnih institucija i sporazuma.
petak, 4. oktobar 2019. III
NOVI RATOVI
Bezbednost danas postaje sve va`niji, pa i
neodvojiv aspekt globalizacije. Bezbednost da-
nas, posmatrana u kontekstu globalizacije ima
sve manje dodirnih ta~aka sa tradicionalnim bez-
bednosnim izazovima poput me|udr`avnih su-
koba ili masovne upotrebe armija, ve} poprima-
ju nove forme, samim tim zahtevaju i nove mo-
dele za njihovo re{avanje. Terorizam, ilegalne i
nasilne migracije, cyber-kriminal danas su glavni
bezbednosni izazovi koji optere}uju i ote`avaju
integrativne tokove u svetu. Njihovo suzbijanje
Foto: MILO[ DIMI] CRATIVE FVP
je nemogu}e uz kori{}enje samo nacionalnih re-
sursa I oslanjanja na borbu protiv njih unutar na-
cionalnih granica. Po{to je priroda ovih izazova
internacionalna, pa i nad-nacionalna, jedini uspe-
{an odgovor mo`e biti kroz zajedni~ki, globalni
napor i akciju.
OPOJNI SOKOVI Dr Nikola Samard`i}
DRU[TVENIH MRE@A profesor istorije na Filozofskom
Poverenje i pouzdanost su re~i koje }e ubudu-
}e biti od velikog zna~aja za snagu globalnih inte-
fakultetu u Beogradu
gracija, imaju}i u vidu da je toksi~ni spoj visoke
GLOBALIZACIJA:
tehnologije i manipulativnih namera pokazao da
mo`e imatirazorne efekte po savremene demo-
kratije. Njihov u~inak je takav da se na klju~nim
mestima u va`nim nacionalnim i me|unarodnim
DVA LICA,
institucijama mogu na}i ljudi koji su poverenje
stekli na izvrnutim ~injenicama i manipulacijom.
Promene u tehnolo{koj i institucionalnoj sferi ve}
su u toku, kada je re~ o regulaciji i suzbijanju pro-
JEDNA SUDBINA
stora za manipulaciju, ali one verovatno ne}e bi-
ti dovoljne. Povratak poverenja i pouzdanosti u
javnoj sferi zavisi i od reafirmacije tradicionalnih
komunikacionih kanala, najpre masovnih tradici-
onalnih medija, koji su ve} dugo u defanzivi, {to
zbog finansijske krize 2008. godine, {to zbog
strukturne krize u kojoj su jo{ du`e, usled rasta di-
gitalnih tehnologija. Ovi kanali, me|utim, imaju Knjiga Orhana Draga{a jednako ozbiljno
ne{to {to moderne digitalne komunikacione
razmatra ~injenice i obmane o globalizaciji.
platforme nemaju, a to je eti~ki i regulatorni si-
stem pravila, koji ih ~ini pouzdanijim i vrednim Svest o globalizaciji, o jednome planetarnom
poverenja. fenomenu ekonomske, politi~ke, kulturne,
tehnolo{ke dinamike, tako|e nije starija od ~etiri
decenije, ali je autor vi{e insistirao na
~injenicama i nau~nim tuma~enjima nego na
negaciji razuma, teorijama zavera i jednome
prevla|uju}em ose}anju, koje nam nije strano,
da svetom gospodari zapadna liberalno-
demokratska civilizacija kao nova tla~iteljska
kolonijalna sila. Autor, sre}om, nije imao
dovoljno vremena i strpljenja za sve gluposti
koje prate globalna tuma~enja globalnih
procesa. Njegovo tuma~enje globalizacije
zasnovano je na ose}anju za dinami~an istorijski
proces koji je obuhvatio svet u celini u
poslednjim decenijama, proces zasnovan na
nau~nom razvoju, inovacijama, kulturnoj
fleksibilnosti, komunikacijama i
komunikativnosti SAD i Evropske unije u
nastanku i {irenju. Globalizacija je, me|utim,
po~ela da se odvija tek uklju~ivanjem Kine,
Indije, Brazila, Rusije u svetsku ekonomiju koja je,
umesto klasi~ne politike, diplomatije i
bezbednosti, diktirala, nekad i na `alost
pomenutih, potrebu za ru{enjem trgovinskih i
svih drugih ekonomskih i vanekonomskih
granica i barijera.
Opasnost od globalizacije autor ne vidi u
{irenju demokratije, sloboda i prava, nego
upravo u njihovom osporavanju.
Povode}i se za naslovom svoje studije,
Orhan Draga{ je i ozbiljan, i vedar, a takav je, kad
napominje da je jedan od motiva za njegovo
istra`ivanje bio strah koji je nastupio u
poslednjoj eri globalizacije, krizom iz 2008.
Njegovo istra`ivanje je i set odgovora koji su
na{oj publici neophodni kako bi se razumela
dubina krize koja je i na{a zajedni~ka sudbina,
koja je, od najavljene istorijske razvojne {anse
postala nov okvir zaostajanja. \
Dodatak o knjizi „DVA LICA GLOBALIZACIJE“ je pla}eni oglas.

Prvih 50 ~italaca Danasa koji se jave na telefon 011.3285.286 ili na

e-mail officeªisi-see.org dobi}e na poklon knjigu „Dva lica globalizacije
– istina i obmane“ dr Orhana Draga{a, na adresu koju dostave.