Oto Fridrih Bolnov [Otto Friedrich Bollnow] Vrata i prozor* Vrata Kako kuéa ne bi postala zatvor za oveka, trebaju joj otvori ka svetu koji na odgovarajuéi agin povezuju unutraénjost kuée sa spoljasnjim svetom. Oni ot- varaju kuéu za komunikaciju sa svetom. Ovaj zadatak u kuéi izvrSavaju vrata i prozor. Oboje su delovi koji povezuju, delovi koji iznose svet unutraénjosti u svet spoljainjosti. Ali, oni ovaj zadatak izvrSavaju na veoma razlicite naéine. Potegemo s vratima. Osnovna osobina vrata potige od negega Sto mozemo nazvati njenom polupropustljivim karakterom. Kao sto u hemiji postoje odredeni sudovi ii zidovi dozvoljavaju odredenim supstancama da produ a da zadréavaju odredeni talog, tako je i s vratima: osoba koja Zivi u kuti moze slobodno ulaziti i izlaziti kroz njih, | jedna od sloboda koje pruza prebivanje u toj kuéi je da ona bilo kada moze otkijugati vrata koja su bila zakljuéana iznu- tra, dok je stranac zakijugan sa spoljainje strane i moze uéi samo uz posebnu dozvolu. Govek moze zakljuéati vrata svoje kuée iznutra, ali ga to ne éini zakljuganim U svojoj kui. Kada bi to bio sluéaj, njegova kuéa bi odmah postala zatvor za njega, a svest 0 tome da je zakliuéan pogada éoveka i vrsi muéni, gotovo neizdrdivi pritisak na njega. On poéinje da drma vrata svag zatvora, iako je svestan besmislenosti svojih postupaka. Kao Sto je Mekdugal [McDougall] pisao 0 nagonu za beg koji se javlja instinktivno ak i kod malog deteta ako ga neko évrsto drZi i sputava mu slobodu pokreta, osoba koja je zakljuzana uni se protiv toga Sto joj je uskraéena slaboda, Ovo objasnjava svu ozdiljnost zatvorske kazne. Ali, onaj ko zaklugava sopstvena vrata Guva svoju slobodu; zaista, na odredeni naéin on time pozitivno dozivijava svoju slobodu, jer zadrzava moé da pono- Vo otvori vrata u bilo kojem trenutku koji mu odgovara. Zimel [Simmel] se svojevremeno u svom sveobuhvatnom eseju .Most i vrata” osvrnuo na veliku vainost vrata, taéno naglagavajuci .da vrata sebi postavijaju granicu, ali sa slo- bodom, to jest, na takav nagin da mogu ponovo ukloniti tu granicu, da mogu sebe staviti van nje"t, Ova sloboda, medutim, le2i u éinjenici da Covek moze da otvori svoja vrata i kroz njih izade iz sobe ako to Zel oF Bolnow, .D0er and window’ in Human space, Christine Shutleworth pre, Joseph Kelmaler wr, Hy- hen ress, Landon, 2033, str. 147-165, 1 Goorg Simmel, Brcko und Tor: Essays des Philosophen zur Geschichte’, Religion, Kunst und Geselischof Landmann, Mi ur, M. Susman, Stuttgart K.F Koehler Verlag, 1987, stAli, dok osoba koja ivi u kuéi slobodno moze prolaziti kroz vrata, ona iskljuéuju stranca. Samo sa dozvolom stanara, neka druga osoba moze da ude u kucu a stanar stige unutraénju nezavisnost tako sto moze da zatvori svoju kucu za druge i time za njih postane nedostupan, Jo8 jednim vidom ove zaitite (a ne samo uslovijenim uzimanjem u obzir stvari vezanih za izgradnju) treba smatrati severnoevropske brvnare éija su vrata tako niska da osoba koja ulazi mora prvo da se sagne: jer ovo, sudeti po eksplicitnim informacijama koje pruzaju stanovnici, znaci da kada neko Zeli da ude u ovaj prostor, prvo mora da ude u stanje nezasti¢enosti, kada ga osoba u kuéi lako mode saviadati. Sligna mera ‘opreza moze se naéi u mnogim primerima pristupa oblikovanja srednjeve- kovnih zamaka, Usput Cu pomenuti da nemaéka reé za zamak, .Schloss", dolazi od varijante glagola ,verschliessen‘, 8to znaéi zakljuéati Dozvola koja je potrebna za ulazak u kuéu tako pravi razliku izmedu prijatelja i neprijatelja ili, jednostavno, stranca. U juanim zemljama, kuce su jos zatvoreni- je za strance nego kod nas, tako da je verovatnije da se kontakt izmedu poje- dinace ostvaruje na neutralnoj povréini ulice. Ali obrnuto, ako nekoga jednom prime u kucu, on je ubuduce pod zastitom te kuée, uliva pravo na gostoprim- stvo i u toj kuci mu se ne sme desiti nigta loge. Brava Sredstvo za sigurno zatvaranje vrata jeste brava, ili, u skromnijim uslovima, reza, ‘Ona se, u svom prvobitnom, mocnom obliku, sastoji od Sipke koja se spusta celom girinom vrata kako bi se vrata zaititila od provala Jozef Vajneber Uosef Weinheber] je u svojoj knjizi poezije .O Mensch, gib acht’ taka divno opisao mnoge sprave iz domatinstva; a takode i promiéljanje o prirodi i dubljem znaéaju reze. Za8to [pita on] kapije nisu / Otvorene i danju i noéu?” Kako bi saobraéaj kroz njih mogao da prolazi potpuno slobodno. U potrebi da se zakijuéamo, on vidi samo izraz narogitog nedostatka, .znak nage slabosti” ili sznak koji svedogi o tome da smo uopiteno nesigurni. Strah, i to konkretno Strah od drugih Ijudi, doveo je do izuma reze «Kako bismo mirno spavali, iMi koje strah vazda pohodi, avai nas i naie bliznje” Ali Vajneber vidi izvrnute istinske meduljudske odnose u dinjenici da ljudi u dru- gima uvek vide samo opasnog neprijatelja. .Kada bismo samo vige voleli* tvrdi ‘on, onda bi i reza bila nepotrebna, jer onda ne bi vise bilo razioga da se plasimo igega loSeg od drugih ljudiOtud je bitna promena smera kojom Vajneber zavréava svoju duboko misaonu pes- .lpak pomaées nasim strahovima, Pomozi nekad i nagoj sreci! Idi, devojko, digni rezu - Voljeni dotazi!”? Zato reza sluzi ne samo da drZi na odstojanju neprijateljske posetioce koji nas uznemiravaju, veé isto tako i da primi dobrodoslog posetioca w intimni svet kuée, Zapravo, ona sluzi da omoguéi vratima da postanu delimigno otvorena povezujuci element koji pravi razliku izmedu unutragnjeg prostora i spoljagnjeg sveta. I tako figurativno, Sirom otvorena vrata takode mogu postati simbol dovekove unutraénje spremnosti da prima, na Sta ukazuje dirljivi natpis na gradskoj kapiji u Sijeni: Cor magis tibi Seno pandit (.Sijena vam otvara svoje srce Sire od svojin kapija"), kao i poznata nemaéka boziéna pesma (,Sagradite visoka vrata, sagradite Siroku kapiju") Medutim, takode u vezi s Vajneberovom pesmom, moramo se zapitati da li je u redu pripisati upotrebu reze iskljugivo nesigurnosti i strahu. Dok je to sigurno tako u primitivnim uslovima, moramo se zapitati nije li potreba za sigurnoséu postala tako idealizovana da se vige ne radi o zastiti spoljagnjeg Zivota, vee unutrasnje, intimne sfere ljudskog trajanja. U tom sluéaju, nezavisno od svih spoljagnjih pretnji, potreba da budemo sami sa sobom bila bi ono Sto nas navodi da se povugemo u svoje kuée i da se zakljuéamo u njima Prag Prolazak kroz vrata podrazumeva prelazak preko praga, Sto je pojam koji se obigno koristi za donju gredu okvira vrata, Jo8 preciznije, prag stoga sa jo vecom sigurnogéu ukazuje na granicu izmedu unutragnjosti i spoljainjosti. Prelazak preko praga se esto metonimijski koristi u govoru sa znagenjem .ulazak uw kuéu", Ludi pozdravijaju i odaju poéast s praga svoje kuée. Do sada smo na vrata gledali prvenstveno iz vizure nekog ko je u kudi i éije je prebivaliéte pod zastitom tih vrata, Okolnosti su priliéno drugatije 2a osobu koja dolazeéi spolja, ulazi u ovaj prostor kroz vrata; jer ona time ulazi u Zivotni prostor druge osobe ~ ili, ako iskoristimo analogiju po Kojo} hram, napos- 2 Warum (50 fragt ef snd nicht ie Tore/atten bei Tag und Nacht?" “AUF daB wir ruhig Scieten,/ wir, stets von Fruchtverzehe, / bewachst du uns und Unsres” .Noch hist du inser Angeten./ Hilf manchval auch dem Gluck! / Gah, Macenen, schieb den Riegel /— der Traut korn “Turck Josef Wainhabes Der Riegel Samtlione Werke vol 2, Salzburg. 1954, sr. $29,letku, ima isto znagenje kao i kuéa, ta osoba ulazi u domen koja je pod moéi bozanstva. Ovo je poreklo velikog kultnog znaéaja koji je prag imao u ranim religijama, a koji se velikim delom odrzao u obiéajima ruralnih oblasti*. Otuda i poseban vid obozavanja. judi se klanjaju pred pragom, poboino ga dodiruju jednom rukom, prenose miadu na rukama preko njega i naroéito izbegavaju zloslutno Zutiranje praga jednom nogom. Zbog toga Van der Luv [Van der Leeuw] u svojoj knjizi ~Phanemonologie der Religion” naglasava: .1 prag je bio sveta granica koja poseduje sopstvenu posebnu moc". U istom stilu je, Elijade [Eliade] nedavno isto tako naveo veliki znaéaj praga kao granice izmedu svetog i ovozemaljskog, i time je znaéajno doprineo razumevanju danasnjih obiéaja On kaze: .Prag i vrata trenutno i konkretno pokazuju resenje kontinuiteta U prostoru, otuda njihov veliki religijski znaéaj, jer oni su i simboli i istovremeno sredstva prelaska iz jednog prostora u drugi"s. Stoga nam religije takode mogu mnogo reéi o narocitim Guvarima i zaititnicima praga, koji spretavaju upad zlih sila, a sudeéi po, i dalje postojecem sujeverju, tamo se okupljaju svakakvi duhovi koji opsedaju kuéu i moraju se drZati pod kontrolom raznim magijskim sredstvima Kapija, koja je u isto vreme mesto prelaska, sada dobija i dublje simbolizko znaéenje: ona je mesto prelaska u novi Zivot, kao Sto se na primer nalaze u Svetom pismu: ,Udite na usku kapiju". Prozor Prozor je drugaéiji od vrata, i ovde ponovo imamo razligite Zivotne funkcije u jed- nostavno) komponenti Zivotne sredine ljudi. Ovde gde nas prvenstveno zanima odnos izmedu unutragnjeg i spoljagnjeg prostora, zanemariéu najjednostavniji zadatak prozora koji se sastoji u osvetljavanju unutragnjeg prostora. To je ne- zahvalan aspekt u ovom kontekstu, i u tom smislu prozor, naravno, moze biti zamenjen vestackim osvetljenjem. Najneposredniji zadaci prozora, stoga, ukljuéuju priliku da se spoljasnji svet pos- matra iz unutragnjeg prostora, Mnogo pre nego Sto je Zovek nautio da proiz- vodi veée staklene prozore, postojala je makar Spijunka, kroz koju je Covek mogao da razgleda okolinu kuée u sluéaju priblizavanja potencijaino opasnog stranca, Na tako Sta veé ukazuju starije germanske regi kasnije zamenjene lat- inskim pozajmljenicama, kao Sto je ,Augentor/kapija za oko" (kao otvor ka spoljasnjosti za koji je predvideno samo da se gleda kroz njega, ali ne i da se kroz njega prolazi), za otvore na kuéi koje formiraju rupe izmedu zidova i 3 Vides L Weser-Aall, Handwérterbuch des deutschen Aberglaubens, vol. 7, Bachtold-Stdubl! ur, H. Pauly ‘Wissows, Realencyclopacie dar cssscnen Altertumsvrssenschat, 4 Gerard Van der Lseu, Phanomenoioge der Religion, Tsingen, Mohr, 1956, sr. 450, 5 Mircea Eliade, Das Hele und das Profane, Hamourg, Rowohf, 1957, st. 16krovnin greda*. U pojmovima kao Sto su ,Windauge/oko vetra", ,Ochsenauge/ oko vola", ,Bullauge/oko bika, odnosno okrugli prozor” i ostalima, i u drugim indo-germanskim jezicima, prozor se shvata kao oko kuée, i vz to se takode mozda radi o tome da su sami prozori (kao, na primer, otvori u zidu od pletene vrbe) uw poéetiu éesto bili u obliku oka. Obrnuvdi ovo poredenje, Keler [Keller] u jednom pasusu naziva o€i svojim .dragim malim prozorima’. Na kraju kra- jeva, takve Spijunke se i dale esto koriste w urbanim stanovima, dok zabrinuta domaéica i dalje baca brz pogled kroz malu rupu na vratima pre nego sto ih otvori posetiocu koji se javlja spolja Jednostrana propusnost otvora u zidu, koju smo veé primetili kod vrata, takode je jasno primetna i kod prozora. Moguénost da vidimo, a da nas ne vide, taj os- novni princip padljive bezbednosne procedure, ostvaren je u svom najéistijem obliku u prozorima, Dok smo ranije razmatrali éinjenicu da reza funkcionige kao instrument ljudskog straha, u tom smislu reza zahteva da bude dopunjena Spijunkom ako ne Zelimo da budemo nastepo izloZeni moguim pripremama neprijatelja za napad. Ali, kao i ranije s rezom, ovde treba napomenuti da w daljem razvoju, posmatranje spoljagnjeg sveta koje je prvobitno proisteklo iz straha ustupa mesto op3tem zadovoljstvu koje donosi posmatranje. Langeveld [Langeveld] je istakao koliko je u detetu duboko usadena Zelja za skrovistem, za mestom odakle moze posmatrati svet oko sebe, dok ono samo ostaje sakrive- no i neprimeéeno. Sanjaju¢i u takvom skrovistu, ono oseéa radost zbog divne skrivenosti’. Ono Sto u detetu ovde direktno i jasno mozemo primetiti takode je taéno i u duboko ukorenjenoj potrebi odraslog Zoveka. [ako je Spijunka odavno postala Siroki prozor, on oseéa tu potrebu u svom osamljenom prostoru koji je svet prudio pred njega u svojem sjaju, ali svet ga ne vidi jer je on skriven u tami svoje sobe. Zavese od tkanine ili mreze esto se koriste kako bi se pojacala neprovidnost prozora, dok je za moderni stil Zivljenja tipitno kori8éenje velikih staklenin povrsina kako bi se kuéa otvorila prema spoljasnjem svetu. Ali obr- nuto, kada je covek noéu izlozen pogledima stranaca u dobro osvetljenoj sobi ‘oseéa se nesigurno i voli da navuce zavese ili kapke na prozoru Orijentacija u sredini Ali kada se Spijunka prosiri do velitine prozora, koji se vise ne fokusira samo na Jednog potencijainog neprijatelja, veé u potpunosti upija punu sliku sveta koji {ga okruZuje, funkcija prozora se odmah menja, On sada otvara unutragnji pro- stor svetu kao celini. Malo prebivaliite se kroz prozor locira u okviru velikog sveta, i prozor nam omoguéava da se orijentiemo u ovom svetu. Kroz prozor gledamo u otvoren prostor, vidimo nebo i horizont {ili barem deo spoljasnjeg sveta u kojem je horizont, ako ne zapravo vidljiv, barem nevidljivo prisutan) 5 Videt!rabners Deutsches Werterbuch, Bern, 1939 7 M.J Langeveld, .Lendroit secret dans la vie de Fenfant’ Situation, vl. 2, 954, st. 124,Tako je kroz prozor Ijudski unutragnji prostor jasno i primetno postavijen u ve. likomi poretku horizontale i vertikale, Sto u potpuno zatvorenom prostoru, pod i predmeti koji stoje na njemu nude samo posredno, Od ove potrebe za daljom orijentacijom dolazi i neprirodni oseéaj u podzem- nim sklonistima. U takvom prostoru éovek se oseca zarobljeno i sputano. U skoraénjim novinskim izveStajima se tvrdi da su u takvim podzemnim prosto- rima ameritke vojne snage uspele da ostvare iluziju nezaklonjenog pogleda na pejzai uz pomoé velikih slika, kako bi se redili opresivne atmosfere izazvane dugim boravkom na takvom mestu. Slignoj strategiji izgradnje modernih kon- certnih dvorana bez predvidenih prozora (Sto je, naravno, potpuno izvodlji- vo uz primenu vestackog osvetljenja i ventilacije),cilj je da se izbegne éesto padanje mrake i njegovo ponovno nestajanje. Nije romantiéna tradicija ono Sto tera Ijude da se gréevito dre prozora. Mi zahtevamo prozore iz potrebe za slobodom i suprotstavijanjem ose¢aju ogradenosti u prostoru bez prozora, Naravno, drugaéije je kada se radi o privremenoj ogradenosti, kada se, na primer, radi 0 ose¢aju izdvojenosti i sigurnosti kojima zrati dnevna soba kada Je noéu osvetljena dok porodica sedi oko lampe s navugenim Salonima. Tu se uopste ne oseéamo sputanim zato Sto smo uvek svesni da je to samo privreme- no stanje povezano sa opstim ritmom dana i noéi i da ée nam se svet ponovo otvoriti sa novim svitanjem, Otvaranje Salona ujutru je uvek radosno otvaranje ka obnovijenom kontakt sa svetom. Utisak koji prostor ostavlja na primer, w Panteonu u Rimu gde spoljasnji svet i nebo izgledaju kao da su odseceni, sledeti je: Zovek se oseéa potpuno pribran u sebi jer mu je zabranjen pogled na vidljivi svet; a opet, deo beskrajnosti uvek ostaje prisutan. Efekat transportovanja koji prozori proizvode Ovde moramo dodati i poslednji vid razlike izmedu vrata i prozora, mada bi on moida i ranije pronasao odgovarajuce mesto u tekstu: Covek prolazi kroz vrata, ali gleda kroz prozor. Ova jednostavna i na prvi pogled suvige otigledna izjava Zapravo govori mnogo o razlici izmedu ova dva kuéna otvora ka spoljainjem svetu, Covek zaista prolazi kroz vrata i nalazi se van kuée, Medutim, kada se radi o prozoru, ,kapiji za oéi", Zovek samo gleda ka napolju, ali ostaje unutra Ali, to znaéi da je u ova dva sluéaja svet prisutan na veoma razligite nagine 5s vratima svet je opipliivo tu, Zovek samo mora da izade kako bi lino stigao do jednog ili drugog mesta. Medutim, s prozorom éovek vidi svet kroz staklo, i to staklo, éak i ako je naizgled nevidljivo (ili gotovo nevidljivo), menja svet na veoma odreden nagin. Zaista, sam otvoren prozor éak i bez razdvajajuceg stakla proizvodi sli¢an efekat transportovanja Kada pogledamo kroz prozor, svet se smanjuje u daljini (jer nas put do njega, posto smo uvek u skrivenim dubinama sopstvene svesti, vadi preko okretanja eda prozoru ili vratima, do kojth je put obiéno duzi). Ram prozora, bifora i prozor iznad vrata naglaSavaju ovaj efekat, jer oni transportuju ono &to se vidikroz prozor, isecaju odredeni deo iz spoljasnjeg sveta i prave od njega .sliku U tom smislu, prozor idealizuje onaj deo sveta koji je na taj naéin isecen i izo- lovan. Rilke je u_svojim pesmama vise puta nastojao da uhvati transportujuéi i idealizujudi efekat ogledala', pokusavajuéi da rastumaci prirodu prozora v svom francuskom ciklusu pesmi ,Les fenétres"?. Za njega je prozor .mera oéekivanja’, ili .d mesure d’attente”, koja nas izdize iz sveta onoliko dugo koliko to nama odgovara. U tom smislu, prozor je ,razumevanje kojim se velika ,suvisnost spoljasnjeg sveta izjednagava s nama". Uokvirujuci efekat prozora je forma koju mu je dao ovek, .nasa geometrija", kao Sto kaze Rilke, kojom se ono sto se vidi kroz prozor iseca iz okoline koja se pruza u beskraj i podize na nivo éistog pikturalnag kvaliteta. Ono Sto se vidi kroz prozor je naizgled oslobadeno opas- nosti: ,Tous les hasards sont abolis®. Ono postaje slika, sil déviant son image’, i'u tom smislu je izmesteno u sferu vanvremenskog, idealnog: ,Tu la rends pr- esque éternelle’, kaze Rilke za svoju voljenu koju vidi kroz prozor. Tako pailjivim posmatranjem prozora otkrivamo nepresugny tajnu. 1 kao Sto se u poslednjem citatu, Rilkeu u ramu prozora pojavijuje idealna slika voljene ‘osobe, tako je i motiv osobe na prozoru svojim dubokim znagenjem iznova in- spirisao umetnika da ga prikazuje. Svi romantiéarski umetnici su ljudsku figuru, koja zamisijeno gleda kroz prozor zadubljena u kontemplaciju pejzaza i zaoku- pljena beskrajinoséu pejzaza, dok jo) se s druge strane pogled gubi u daljini, izdvajali iz pejzaza, i time je sklanjali od direktnog pritiska stvarnosti. Moda bismo se mogli prisetiti Ajhendorfovih [Eichendor'f] stihova .Zvezde su sijale zlatno, Stajao sam na prozoru; Postanska truba Javijala se izdaleka”®. Ali, ovo bi nas odvelo van sfere trenutnog istrazivanja koje za sada mora tragati na najjednostavniji moguéi nagin za znagenjem vrata i prozora, tih kuénih otvora, kako bi se doSlo do potpunog razumevanja ljudskog prebivalista Ognjiste i sto kao srediste kuée Krenuli smo od premise da je prostor koji Covek konkretno dotivijava, za razliku ‘od nestruktuiranog prostora, sagraden oko specifiénog centra i da ovaj centar ne treba odrediti kao apstraktnu matematicku taéku, veé da on sam formira ‘odreden prostor koji mozemo nazvati ognjistem, odnosno zastiéenim i sig- urnim prostorom nasuprot pretecem otvorenom prostoru spoljainjeg sveta. I to Friedrich Bollnow, ike, Stttgart,Kohthammer, 1956, st 250. 9 Rainer Maria Rilke, .Gadiete in fanzosischer Sprache’, Wiesbaden, Inel-Verlag, 1949, str 8. 10 .sschionon so golden die Sterne, / am Fanster ich einsam stand / und hte aus weiter Ferme / en Posthorn imstllen Land’ Joseph Von Eichendortf"Sehnsucht, Hired, 1834 st 3ali smo ovaj za8titni prostor u kuéi koju je podigao Eovek svojim radom, sa svojim zaétitni¢kim zidovima i krovom, i vratima i prozorima kao posredniékim komponentama koje omoguéavaju kontakt sa spoljasnjim svetom. Ali sama kuéa Je sa svojim raznim prostorijama, potkrovijem i podrumom, relativno Siroka i prostrana struktura, i sama detaljno izgradena, tako da se ponovo javija pitanje da li je moguée jos preciznije odrediti centar Zivotnog prostora bez kuée. Ako se vratimo na jednostavne seoske uslove i imamo u vidu narogito drevni svet, nalazimo zajednicki centar kue ovog tipa. U prilino doslovnom smislu, to je ognjiste koje je u ono vreme stajalo u prostornom centru kuée i takode imalo direktan sveti znaéaj: ognjiste je bilo kao oltar. I u germanskom svetu ognjiste je u poéetku stajalo u sredini kuée. Dim je izlazio kroz otvor u krovu direktno iznad njega. Vatra iz ognjista, koja se nije gasila tak ni noéu vee je bridljive odréavana, stoga je bila centralna taéka Zivota u kuéi Ognjiéte je éak i danas zadrdalo neke ostatke oveg svetog znaéaja, Kuéa i ognjiste su éesto povezani u svakodnevnom govoru. .Svoje ognjiste zlata vre~ di, kaze rasprostranjena nemacka izreka, i Siler govor' o ,svetiliétu ognyista koje se mora braniti, Ognjiste postaje sinonim za domatinstvo. Cak i ako figu- rativno govorimo o .Krankheltsherd/epicentru zaraze", snerd” oznaéava osn- vu i pravi centar bolesti, Ali, u meri u kojoj je u modernim prebivalistima Xuhinja postala pomocni prostor, i ognjiste je izgubilo polozaj centra kuce, dok 5 pojavom elektriénog Sporeta nije konaéno izgubilo i svoj spoljainji simbol, vidljivi plamen Trpezarijski sto je u izvesnoj meri zamenio ognjiste. Sada je to mesto za kojim, ili oko kojeg se porodica okuplja redovno u toku dana, Sto je takode zadréao svoj simboli¢ki znaéaj u mnogim poslovi¢nim izrazima. Tako se .dréati noge pod stolom" i dalje smatra izrazom dominacije gospodara kuée, kankretno oca porodice naspram jo uvek nezavisne dece. Krevet kao centar Ognjiste i sto su time postali simboli zajedniékog centra porodice. Ali, u meri u kojoj se zajednicki Zivot porodice raspada, a Zivot pojedinih komponenti sti¢e nezavisnost, ognjiste i sto gube svoju funkeiju centralnih tagaka, te se javlja pi- tanje gde u kudi pojedinac moze naci ekvivalentni centar koji povezuje sve pu- tanje tog pojedinca u i van kuée. Ja verujem da je krevet najbolje odrediti kao ovaj centar, jer krevet je mesto odakle ujutru ustajemo kako bismo krenuli na osao, i mesto na koje se vracamo uvece nakon posta. Tok svakog dana (u nor- malnim uslovima) potinje u krevetu i zavriava se v krevetu, Isto je i s Ijudskim Zivotom koji zapotinje u krevetu i takode se zavréava u krevetu (opet uzimajuci w obzir normaine okolnosti). Tako se krug zatvara u krevetu ~i krug dana i krug Zivota. Ovde u najdubljem smislu nalazimo potinak. Stoga iz ovoga izvodimo zadatak istrazivanja znaéaja kreveta u strukturi |judskog Zivota i narotito u prostoru u kojem Zivi i iskuSava Covezanstvo.Ovde primeéujemo u koliko maloj meri je krevet do sada stimulisao Ijudsku misao, Koji pesnik mu je odao priznanje koje zasluzuje? Koji mislilac je pokusao da otkrije ono Sto je tesko naéi, jer se uglavnom javija sakriven u drugim kontek- stima? Redak izuzetak je kada Vajneber, kojem Cemo se ubrzo vratiti detaljnije, ‘odaje poéast krevetu sa iskrenim emocijama: »Krevetu svetog domacinstva! ko god pomisli na tebe, utihne" (Ovaj nedostatak paznje koja mu se poklanja o¢igledno je jedino posledica neupadiji- vosti tog Komada name’taja, ali i njegove tajnovitosti. On pripada ,intimnoj* sferi Zivota 0 kojoj se mnogo ne razgovara. Osim u prodaynicama namestaja, gde je besramno izlogen, krevet pripada privatnom prostoru koji je kao ta- kav odvojen od ostatka kuée. Spavaca soba je, takode, najéesée nedostupna posetiocima. I zato je karakteristi¢no da je jezik proizveo izvestan broj alter- nativnih naziva kako bi nam pomogao da izbegnemo direktno pominjanje kre- veta. U engleskom je poznat kao ,jama' ili .dzak" itd. Trubnerov [Tubner} reénik nemackog jezika belezi perifraze kao Sto su ,otici u Vitlejem’ ili .u Bettingen” (od reéi za ,krevet"), ,u Liegnitz" (od liege", .leéi") itd. Krevet je jedini obiéni komad name8taja za koji postoji takvo obilje perifraza, i to je veé naznaka da pripada oblasti koju Ijudi ne Zele da pominju eksplicitno. Naznake iz lingvisticke i kulturne istorije Jo8 jednom, veze sa lingvistiékom istorijom pruZaju prvu naznaku funkcije kreveta u nagim divotima. Za reé .krevet” se smatra da ima izvorno indogermansko znaéenje ,mesto za spavanje ili udubljenje u zemlji"®. Otuda naravno u engles- kom i pojmovi za korito reke (doslovno, ,krevet reke", prim, prev) ilileju cveéa (.krevet cveéa’, prim. prev). Tako ta je zanimijivo za smisao nageg istradivanja Zato Sto nam daje reé .krevet” v svom izvornom znagenjy, direkino poveza- nom sa znagenjem reti .soba" za koju smo ranije utvrdili da oznacava mesto za spavanje napravijeno u Sumskom Siprazju, odnosno iskréenoj Sumi. Cini se da ovo ukazuje na dublju unutradnju povezanost: krevet takoreti ponavija v ma- Jom ulogu koju je imalo mesto za spavanje u iskréenoj Sumi, odnosno, stvara okruzenje koje nudi sigurnost, izdubljen prostor u kojem se Covek moze kretati slobodno. Takode je vaino da je reé ,Weile" ili while” blisko povezana sa ovim ‘osnovnim znagenjem. Lingvisti je povezuju sa staronordijskim retima ,hvila” {krevet) i .hvild” (odmor). Stoga je krevet zapravo mesto gde neko boravi dok deka da prode vreme, to jest, mesto gde neko uobigajeno boravi 11 .Heliger Hausrat Bet / Sill wie, wer dich bedenkt. Josef Weinheber,.Das Bett Samlliche Werke, vol. 2, Salzburg, Otto Maller Verlag, 1984 st 281 12 rabners Deutsches Worterbuch’ SkreCem jl jednom paljuna relevantne reikeOvo nije odgovarajuée mesto za detaljnije ulazenje u slozenu kulturnu istoriju kre- veta*. Krenugemo od divotnih navika moderne evropske kulture, bez ulazenja u dalje podele. Ali, vazno je imati na umu da je krevet kakav danas postoji (drveni okvir koji dri madrac) nov koncept, Kasno je s juga stigao u centralnu i severnu Evropu. Veéina naroda van Evrope, na primer, kulture Dalekog istoka, za njega wopste ne znaju. Cak su i stara germanska plemena spavala na Zivotinjskim krznima, i tek kasnije su uz zidove svojih prebivaliSta naslanjali klupe za spa- vanje. Ali, od tada se juni oblik kreveta tolixo ukorenio, da od Srednjeg veka krevet bez okvira koriste samo siromaani ili pokajnici. I nemojmo zaboraviti da samo usput pomenemo da je potreba za stvaranjem zasebnog prostora pot- puno odvojenag od ostatka kuée, u obliku kreveta, dovela do razvoja razlicitih karakteristiénih tipova kreveta, Cesto je imao zastore od zavesa, ili se baldahi- nom prigvrigenim za stubove pravio zaseban prostor za krevet, ilije sam krevet smeStan u orman koji se mogao zakijutavati Za ljudsku teinju da krevet bude évrsta osnova u svetu karakteristigan je ranije izgleda Siroko rasprostranjeni obigaj pravijenja ugradenih, odnosno nepokret- nih, prigvrSéenih kreveta. Homerov opis Odisejevog kreveta je dobar primer. Kada, po njegovom povratku kuéi, Penelopa pokuga da ge testira primedbom da je naredila da mu krevet premeste na drugo mesto, Odisej joj odgovara «Penelopo... zacelo veoma srdobnu reé si mi rekla! / Ko je na rugo mesto moj odar preneo? To bi/ tesko i vestome bilo vee ‘ako ne bi dosao i sam bog, pa ga (ako po volji preneo drukud / ali ga nijedan smrtnik, ma bio uw najboljoj snazi, / ne bis mesta kao pokren’o / jer umetni odar taj imade znak sto ga ja naginih, ne drugi" (Odiseja, knjiga 23, stih 183}, Zatim opisuje kako je iskoristio stablo drveta masline, s korenjem duboko u zemiji inakon sto mu je odsekao kroSnju i pazljive izdletovao stablo napravio glavnu gredu kreveta da bi od ostatka konstruisao prostor za spavanje. Nepomitno ukorenjen u zemiji, krevet je ovde évrsta osa sveta, veliganstveni simbol ove fiksirane referentne tatke, kome se hero] vraéa nakon godina lutanja Sigurnost u krevetu Krevet nam posvuda svojom toplinom i udobnoséu pruza utisak mira i sigurnost Job kaze: .Moj krevet ée mi udobnost dati, postelja moja ublazige bolove moje 13 Naalostnisam mao pristup kn Filozotjakreveta [The Philosophy of the Bea) Mesi Eden (Mar Rcarda Karingtona [Richard Carrington}, London, Huchinson Publishing Group Ld, 1961, pa sam se mora ‘slot na dostupnje vor reterenc.Lob, 7:13]. Po Trubnerovom reéniku .krevet je posloviéno mesto sigurnosti", te se navodi jedna Svapska poslovica: ,Onaj ko se plasi, nije siguran u svom kre- vetu'", to jest, éak ni u ovom, najsigurnijem mestu ne oseéa se sigurno. Bilo je jakih ‘judi koji su jednostavno pobegli u krevet kada su Zivotne tesko¢e zapre- tile da ih saviadaju. S medicinske strane, Frenkel [Fraenkel] takode naglasava da je .éak i za psiholoski zdrave osobe najlakSe da zastrasujuce iskustvo pre- brode danom odmora u krevetu". Kada se pokrijemo prekrivagem preko glave, dozivijavamo nesto slizno onome Sto se pogresno pripisuje nojevima. Lako je pukim podsmevanjem preéi preko ovakvih vidova samoobmane. Problem lézi dublje. Povezan je s kljuénom funkcijom koju krevet mora da ispuni kao mesto sigurnosti u Ijudskom Zivotu. Tomas Man navodi pasus iz Tolstojevin memoara u kojem Tolstoj govori o bolu koji je osetio ,kada je kraj detinjstva oznaéila dinjenica da su ga odvgjili od nege Zena kako bi bio sa starijom braéom na spratu nige”, On pige: .Te3ko mi je bilo da se odvojim od Zivota na koji sam bio naviknut (celu veénost). Bio sam tuzan... Ne toliko Sto sam morao da se odvo- jim od ljudi, moje dadilje, moje sestre, moje tetke, veé od mog malog kreveta i njegovih zavesa i jastuka, i brinuo me novi Zivot u koji sam stupao™®. Ovde krevet na najdublji natin postaje mesto u kojem je skoncentrisana pouzdana nepromenljivost Zivot, Ovaj veliki znaéaj kreveta kao mesta koje pruza unutragnji mir éak i u Zivotima ‘odrasiih [judi, prigadno je naglasen w Vajneberovim stihovima -Bolest, bol i patnja Dotaze’ pazi! UblaziceS gréeve, Telo nam izleciti Nama Sto tutamo Na vetru sami Daj predivni ose¢a) Da smo bezbedni™* Ttako se u krevetu nevolje u Zivotu pretvaraju u .predivni ose¢aj" sigurnosti, kako je to pesnik svedeno objasnio, iako ta sigurnost traje samo tokom noéi, nakon éega se rada novi dan s novim opasnastima, Al ista ova karakteristika koju Vajneber izrazava u poetskoj formi potvrdena je i u zapazanju fenomenoloske psihologije. Tako Van den Berg [Van den Berg] za zdravog Coveka kaze (za razliku od sasvim razliite situacije s bolesnicima): .Za njega je krevet atribut no¢i. Krevet ga sa istom slaséu doéekuje svake noti, | on svoje misli sabira regenicom: ,2a zdravog spavaéa, svet je ti8ina, tiho o¢ekivanje 14 Albert Fracnkal, Uber das Bett als Therapeuttur, Leipzig, Thieme, 1980, tr 68-76 15 Thomas Mann, Goethe und Toso-Leiden und Grofe der Meister, Frankfurt am M. Fischer, 1857, st 8 16 .Kransein, Leiden und Kampf /kornmen 2u Dir: Machs gut / Und du lasest den Kram, /tuflst Helung ins Blut, /gbst uns, die von der Ziel / abr und schwanken im Wind sell ein schmels Gofal /da8 wit ‘gebargen sing: Jose Weinheber Simliche Werke, Salzaurg, Otto Maller, 1953, sr 282.da €e sve biti u redu’. Lingoten [Linschoten] sligno primecuje: .Karakterisitika sigurnosti je ono sto mi omoguéava da zaspim (u krevetu)"™. Uspravni polozaj Sada se moramo zapitati kako to da je krevet, od svih stvari, dobio ovaj narogiti znaéaj kao mesto vrhunske sigurnosti u okruzenju koje je oblikovao Covek. Ne mote se jednostavno raditi o dinjenici da je krevet mesto za spavanje, jer da bi Zovek bio u stanju da zaspi mora pre toga imati oseéaj sigurnosti. To mora biti povezano s procesom lezanja koji prethodi jer govek lezi na krevetu, iako je inage u drugim prilikama u Zivotu u uspravnom polozaju, uz razne varijacije. Kako bismo ovo razumeli, moramo uzeti u obzir odnos izmedu stajanja (ili hodanja) uspravno i lezanja. Ova razlika izmedu stajanja i lezanja poznata je ivotinjama, ali ona se samo u uspravnom polozaju Ijudskih biéa — to jest, u prelasku s éetvoronognog kretanja na dvonodno ~ javija u punoj jasnoei (ali, ovde se necemo zadréavati na ovo} razlici). Kako bismo razumeli Sta znaci kada Eovek lezi na krevetu, moramo prvo pokusati da shvatimo Sta znadi kada stoji uspravno. Kada legnemo da spavamo, ne radi se samo o pokretu unutar prostora u kojem prostor miruje a mi se u njemu kreéemo, veé dolazi do temeline promene u ‘odnosu izmedu éoveka i prostora, kao i, u isto vreme (u skladu s nasim uvodnim zapazanjima), izmedu éoveka i prostora koji on opaza, Ova promena se zasniva na dubokoj razlici izmedu stajanja ili bivanja u uspravnom polozajy, i lezanja. Stajanje uvek zahteva neprekidan napor kako bismo se oduprii sili gravitacije. Tu se moze napraviti detalina raziika izmedu Eetvoronognog polozaja Zivotinja i uspravnog polozaja Ijudi, kao i izmedu raznih oblika stajanja, sedenja, sag- injanja itd, kod ljudi - ali neéemo dalje prigati o tim razlikama. Prigacemo wopteno o uspravnom polozaju judi. Moramo se malo zadrZati nad ovim kon- ceptom, jer ako blize pogledamo, samo se uspravan polozaj strikino govore¢i moze nazvati ,polozajem“. Kada stoji, Covek sebe doslovno mora odrzavati uspravnim, odnosno, mora ulagati neprestani napor da ostane u uspravnom polozaju, Sto uvek predstavija individualni napor koji se suprotstavija prirod- nim silama gravitacije. Dakle, uspravno stajanje je zapravo neprekidno obnav- ljanje odrZavanja u uspravnom polozaju, Sto u svakom trenutku predstavija ponovno oslobadanje od sila gravitacije. Ovaj polodaj ne treba shvatati iskljudivo kao nesto telesno, vee kao neito sto ‘odreduje i prozima ceo odnos éoveka sa ovim svetom. Ervin Straus (Erwin Straus] veoma ubedljivo predstavija ovaj koncept u svom seminarskom radu na temu 17 Jan Hendrik Van den Bera, Garder leit, ssa d'une psychologie du malsée’ in Situationen. Beitrag zur ‘hanomenclogischen Psychologie und Psyehpotholage, JH, Van den Berg Us #J. Butendijk, M1 Lan ‘geld cinsehoten, Utrech, Antwerpen 2954, st 68-83 18 Johannes Linschoten, ,Over het inslapen’, Tidschrft wor Philosophie, vl. 14,1952, st. 274-uspravnog polozaja". U ovom polozaju, éovek se oslobada direktne zavisnosti od svete oko sebe, a usmerenost na gore u isto vreme ukljucuje i simbolicki znataj oveg koncepta. Straus naglaava: ,Uspraval polofaj pokazuje na gore i od zemlje, On je u suprotnom smeru u odnosu na vezujucu, sputavajucy sily gravitacije. Stajanjem uspravno mi potinjemo da se oslobadamo direktne moti fizitkih sila", Tako, upravo u uspravnom polozaju govek ostvaruje svoju sop- stvenu slobodu i nesputano se suprotstavija svetu oko sebe. U tom polozaju, Zovek se jasno distancira od stvari u svetu, Prostor oko njega postaje polje njegove slobodne perspektive. .Oko uspravnog éoveka postoji ogroman pros- tor’, kaze Straus. I kao rezultat tog distanciranja, svet postaje objekat prema kojem on moze da se ponaga slobodno, Straus nastavija: .Kada stoji uspravno, Zovek ostvaruje nekakav status u svetu, dobija moguénost da bude nezavistan od sveta i da oblikuje i sebe i svet"®. Zbog toga Coveka u uspravnom polozaju karakteri’e odnos napetosti izmedu njega samog i sveta Koncept stava tako dobije poseban smisao koji ide mnogo dalje od fiziékog Lingoten, éijem veé pomenutom radu o spavanju cemo se morati vratiti de- taljnije, jasno je predstavio ovaj koncept kada je napisao: ,'Stav’ se ne odnosi samo na poloiaj tela, vet i na ponaganje nekog éoveka koje mozemo nazvati uunutrasnjim stavom", Dalje, u knjizi o judskoj prirodi®, Hans Lips [Hans Lipps] razvija koncept stava u opstem smislu, jo8 vise prosirivsi ono Sto LinSoten naziva sunutragnjim stavom*, dok sam ja, w kijizi 0 ,prirodi raspolozenja* pokuSao da kategorigem ovaj koncept u okvirima sveobuhvatne antropoloske povezanos- th", Za razliku od raspolozenja, koje pogodi Coveka i prozme ceo njegov svet, stav uopsteno predstavlja odredeno unutragnje stanje koje Covek omoguéava samome sebi, ne bili se ono potom prepoznalo u Covekovom odnosu sa svetom, drugim ljudima i preostalim Zivotnim pitanjima. Za razliku od nerefleksivnog sponaganja* u svetu, stav uvek pretpostavija eksplicitne oblixe ponaganja ka Sebi i samim tim unutrainjy slobodu koja éoveku omoguéava da se suprotstavi svom priradnom stanju. A to je ono to omoguéava jasno distanciranje od sveta, Ovde postoji kljuéna razlika izmedu Zivotinja i Zoveka. Zivotinje nemaju stay, jer one i dalje imaju ,neprekinutu vezu sa svojom prirodom"®. Ali, stav uvek pretpostavija samosvesnost i samim tim distancu, napetost u odnosu sa svetom. Lips kaze: ,Posedovanje ‘stava’ zna¢i superiornu distancu kojom éovek duva sebe™, 19 Erwin Strauss, .Die autrechte Haltung, Fine anthropologie Studie’ in Psychologie der menschlichen Welt Gesarameire Schriften, Berlin, Springey, 1960, st. 225. 2OE. Straus, op cit, st 220, 21 bid, str 231, 22 b.Linschoton, op. cit, st. 278 123 Hans Lipps, Die menschlche Notur, Frankfurt am Mein, 1941, st 240.F Bollnow, Das Wesen der Stimmungen, Frankfurt am Mein, Klastermann 1956, st 354 25H. Lipps, op. cit, st 19, 26 bid, ste. 23,Lezanje Razumevanje stava sada postaje presudno za nage razumevanje onog sto nam se desi kada legnemo. Cini se da postoji prirodna veza po kojoj unutrasnji stav moie biti uspravan samo u kombinaciji sa spoljasnjim stavom, to jest Eovek moze posedovati unutrasnji stav samo kada je spoljaénji stav napet, ali ‘gubi sposobnost posedovanja unutrasnjeg stava u lezecem polozaju. U ovom Kontekstu, iako govori o sledeéem stadijumu, padanju u san, LinSoten kaze sPadanje u san znati odustajanje od stava. Ovo ne vazi samo za telo, veé i za celu osobu"’, Ali ovaj gubitak stava se ne javlja samo tokom procesa padanja u san, veé je direktno primetan i pri samom leZanju, Zato moramo razdvojiti ta dva stanja koja se u literaturi obigno povezuju bez pravijenja razlike izmedu njih, Straus je svakako u pravu kada je jednom prilikom primetio da .éovek samo u budnom stanju moze ostati uspravan“, ali ovo ne znagi da, obrnuto, Eovek mora istog trenutka zaspati ako napusti uspravan polozaj. Osoba koja leZi veé ima drugaéiji odnos sa svetom u poredenju sa osobom koja stoji us- pravno, Ovo je doista u izvesnoj meri taéno i kada govorimo samo o sedenju. Dovoljno je samo da se zavalimo u udobnu stolicu da bismo primetili kako nas napuita napetost stava i kako postajemo ,mirniji i s manje aktivnosti reagu- jemo na stimulanse iz okoline. U nagem kontekstu to znadi da je neko ko lezi izgubio odnos napetosti sa svetom, to je upravo ono Sto smo identifikovali kao karakteristiéno za unutragnji stav. 5 tim u veri, Veter [Vetter] pide: ,Prelazak iz uspravnog polozaja uv polozaj u kojem postajemo horizontalni u odnosu na tlo, predstavija napustanje stanja opsteg suprotstavijanja koje covek poprimi kada je budan"™. Dodude, ovde se bivanje budnim izjednagava sa uspravnim polozajem, dok nas u ovom trenutku interesuju stanja u kojima govek ledi, narogito u krevetu, a da jo8 uvek nije uitonuo u san. Ali, éak i za ova stanja vazi veéina onoga Sto je primeceno u liter- aturi u vezi sa padanjem u san, Ovo, na primer, ukljucuje Lingotenovo zapazanje: Sve Sto uspravan polozaj nama znaci ~ sukob izmedu osobe i sveta, proces ispravijanja i posezanja za onim 8to je iznad nas, éisto¢a prostora u kojem se nalazimo, slobodan izbor mesta - sve ovo se napusta kada utonemo u san“ 1 Straus pie sligno: ,da mi, kada legnemo da spavamo i kada se protezemo, sebe potpuno predajemo svetu; prestajemo da sebe istiéemo naspram sveta"™ Kao sto smo primetili, to je u velikoj meri taéno i za samo lezanje, iako naravno padanje u san predstavija jo3 jedan korak ka napustanju sukoba 27 J. Linsenoten 0. st. 279, 2BE Strauss, op. ct, st 225. 29 August Voter, Die Elebrishedeutung der Phantasie, turgar, Ket, 1950, sv 118 301, Lnschetan, op. cit, st. 275 BLE, Steauss, op. et, st 225Kako bismo se vratili na nag konkretan problem, iz ovoga sledi da osoba koja le? u krevetu ima drugaéiji odnos sa prostorom, ili taénije, ima drugaéiji prostor od osobe koja se krece u uspravnom polozaju. To je taéno éak iu sasvim os- poljenom znagenju, ako je u obignom svetu osobe koja se kreée u uspravnom polozaju razdaljina izmedu stvari i njihovo medusobno uredenje odredeno nji- hovom pristupaéno§éu, to jest, (stvarnim) pokretom koji je neophodan kako bi se one dostigle, onda se za nekog ko ledi u krevetu one pomeraju na mnogo veéu udaljenost, jer ih ta osoba vise ne moze dostici bez izlaska iz kreveta. A tako Sta uvek zahteva priligan unutrainji napor. Ovde éu se jo8 jednom pozvati nna veé pomenuti Van der Bergov rad u kojem se ta promena sveta oko nas ova- ko opisuje: ,Svet se smanjio do dimenzija moje spavace sobe, ili bolje reci, mog kreveta. Jer, éak i ako samo spustim stopala na pod, stigem utisak da ulazim U nepoznatu oblast. Odlazak u toalet postaje neka vrsta puta u nepoznato. Kada se vratim, u trenutku kada navugem prekrivace preko glave imam oseéaj da sam se vratio kuéi"® To je taéno i u opitijem smislu. Ne samo da izgleda kao da neko predmete odnosi u udaljen svet koje teSko mogu da dostignem, veé i da to vise nema nikakve veze sa mnom iznutra, da izazovi koje pred mene postavija ovaj svet utigu na mene samo na nekakav konfuzan naéin, kao da su neodredeno udalje- ni, Vise me se ne tigu direktno, | brige koje su me nedavno morile veé me pritis- kaju manjom tezinom, Cak i telefon zvoni drugagije kada lezim u krevetu. Vise ne ose¢am obavezu da uvek budem spreman da se javim na svaki poziv, mogu da ga jednostavno ostavim da zvoni, i drago mi je kada sam prestane da zvoni Tovo je opéta situacija Vide ne reagujem svesno na toplo i prijatno okrugenje. Kao Sto me ni v fiziékom smishi neki évrst predmet ne primorava na pruzanje otpora, tako viSe ni ne ose¢am potrebu da naprezem snagu volje. Ponovo sam jedno sa svojim svetom. A iz ovoga proizilazi oseéanje bezgraniéne sigurnosti koja me okruzuje u kre- velu. ,Ti ulivas isceljenje u krv", kaZe Vajneber, i upravo to opisuje stanje stvar. Lezedi u krevetu, pronalazim stanje sigunosti koje mi omogucava da napustim sebe i zaista zaspim Ovo stanoviste dozvoljava da najdublje doZivijavamo neophodnu funkciju kre- veta u ludskom Zivotu kao celini, San svakako dolazi i van kreveta, Moze nas savladati u drugim okolnostima kada nas iscrpljuje umor. Ali, tada se radi samo 9 iznenadnom popustanju paznje zato sto vige nismo u stanju da ostanemo budni, i to nije pravi san koji nas oslobada, kojem se spokojno predajemo u osecanju prijatnog blagostanja, Zadatak kreveta je stvaranje sveta savréene sigurnosti, odnosno spoljagnjih uslova za ovaj duboki, istinski san. Krevet je mesto ovakve zastitnicke izolovanosti, i u tom smislu an je vrhunski izraz sig- urnosti koju pruga kuéa Prevod: Dragan Markovié Korektura: Olja Joksimovié, Nebojga Stevanovié 321. H. Van den Berg, op cit, st 70.