Матурски рад

МОНТАЖА И ПУШТАЊЕ У РАД

ДВОЦИЈЕВНОГ ГРИЈАЊА

Ментор: Ученик:
Проф. Санда Топић Недељко Панић, III - 4
 Школска 2019/20 година
Разред:

( име и презиме ученика )

( струка )

( занимање )

ЗАДАТАК БРОЈ:

ЗАВРШНИ ИСПИТ

ЗАДАТАК:

Садржај писменог рада:

1. Технички опис и намјена
2. Радни поступци – фазе рада
3. Средства рада
4. Спецификација материјала
5. Калкулација трошкова
6. Документација
7. Стручна литература

Мјесто израде практичног рада:

(школа, предузеће, сервис и др.)

Трајање рада:

Почетак рада: Завршетак рада:

Задатак се ради под менторством наставника

М.П.
Датум 2020. године
МЕНТОР:
 САДРЖАЈ

УВОД...............................................................................................................................................................1

1. ТЕХНИЧКИ ОПИС И НАМЈЕНА.............................................................................................................2

2. РАДНИ ПОСТУПЦИ – ФАЗЕ РАДА........................................................................................................4

3. СРЕДСТВА ЗА РАД...................................................................................................................................8

4. СПЕЦИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА........................................................................................................8

5. КАЛКУЛАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА..............................................................................................................9

6. РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА...................................................................................................................10

7. СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................11
 УВОД

Двоцијевни систем гријања је класични систем постављања цијеви централног гријања.

Двије цијеви се паралелно воде од котла по унутрашњости објекта до сваког огријевног
тијела.

Донедавно се овај систем врло често примјењивао с природном циркулацијом (отворени

систем). У том случају посебна пажњу треба поклонити вођењу и димензионисању цијеви.
Цијеви се воде од котла до огрјевног тијела у сталном успону. Пази се на број лукова и
арматуре, а цијеви су већих димензија како би отпори у мрежи били што мањи и боља
природна циркулација услијед дјеловања гравитације. На старијим објектима могу се видјети
врло дебеле цијеви што је сигуран знак да је примјењен природан начин циркулације воде у
систему.

Основна је предност оваквог система што није везан за електричну енергију (нема
циркулацијске пумпе), па ако нестане струје може загријавати стан. Недостатак су дебеле
цијеви (скупља инсталација) и ограниченост вођења мреже због поштовања закона физике.

Управо због тога најчешће се примјењује двоцијевни систем с присилном циркулацијом. У

систему постоји циркулацијска пумпа која тјера топлу воду по цијевима кроз огријевна
тијела.

1
1. ТЕХНИЧКИ ОПИС И НАМЈЕНА

Концепција двоцијевног пумпног гријања је врло слична оној двоцијевног гравитационог

гријања, само што у инсталацији за гријање постоји и циркулациона пумпа.

Механичка енергија коју пумпа преда топлој води (напор пумпе) троши се за савлађивање
трења у правим дионицама цијевовода и локалних отпора. Пумпно гријање се може извести и
са горњим и са доњим разводом.

Положај хоризонталне разводне мреже није у овом случају битан за функционисање система,
јер је напор пумпе знатно већи од гравитационог напора (који такође постоји усљед
температурске разлике разводне и повратне воде).

С обзиром на то да је цијевна мрежа обично нешто краћа код постројења са доњим разводом,
као и да је због монтаже боље да цијеви хоризонталне мреже (разводне и повратне) буду јед-
на поред друге, чешће се примијењује систем двоцевног пумпног гријања са доњим разводом

Циркулациона пумпа може бити уграђена у разводни или повратни вод. При одабиру мјеста
постављања пумпе треба узети у обзир: конфигурацију цијевне мреже, врсту експанзионог
суда, мјесто његовог повезивања са котлом и др.

Инсталација може имати или отворени или затворени експанзиони суд; друго ријешење
чешће се користи у данашње вријеме. На илустрацији 1. приказано је двоцијевно пумпно
постројење са доњим разводом и затвореним експанзионим судом. Оџрачивање инсталације
може бити двојно: централно (преко ваздушне мреже и оџрачног лонца) и локално (преко
оџрачних вентила на гријним тијелима). Сигурносни вентил на котлу штити постројење од
евентуалног неконтролисаног повишења притиска, што би, ако се не спријечи, могло довести
до пуцања инсталације.
 Илустрација 1. Шема двоцијевног пумпног
гријања са доњим разводом

На сваки разводни прикључак, испред радијатора, поставља се радијаторски вентил

(илустрација 2.). Овим вентилом може да се мијења проток топле воде кроз радијатор и тиме
регулише његово одавање топлоте. Данас се обично уграђују двоструко - регулишући
радијаторски вентили. Претходна регулација се обавља у току монтаже система за гријање и
њоме се подешава номинални проток воде кроз гријно тијело.

Илустрација 2. - Угаони радијаторски вентил

Тај поступак, при коме се подешава положај и на осталим вентилима у цијевној мрежи,
назива се балансирање или урегулисавање цијевне мреже и обавезни је елемент у процесу
извођења радова на монтажи постројења за централно гријање. Други степен регулације
радијаторског вентила (тзв. фина регулација) обавља корисник, а њиме се смањује проток
топле воде кроз радијатор када је просторију потребно мање гријати. У посљедње вријеме се
на радијаторске вентиле све чешће уграђују термостатске главе (илустрација 3.)

Њихов задатак је да одржавају сталну температуру у просторији без обзира на промјене

губитака, односно добитака топлоте у просторији. Температурски сензор мјери температуру
ваздуха у просторији. Измјерена вриједност се пореди са задатом температуром (поставна
температура на термостатској глави) и, у зависности од смјера одступања, аутоматски се
отвара, односно затвара вентил и тиме повећава, односно смањује проток топле воде кроз
радијатор.

Илустрација 3. Темостатска глава

2. РАДНИ ПОСТУПЦИ – ФАЗЕ РАДА

Илустрација 4. Двоструки разводник

система за гријање цијеви

1. Прије креирања система потребно је извршити хидраулички прорачун и

изабрати пречник цијеви за гријање .
Прорачуни хидрауличких параметара се врше према различитим методама, најчешће:
 прорачуни засновани на линеарном специфичном губитку притиска, који
претпоставља еквивалентне флуктуације температуре расхладног средства у свим
елементима ожичења;
 прорачунате вриједности проводљивости и карактеристика отпора, што сугерише
варијабилна варијација температуре.
 2. На основу извршених прорачуна, даље се одређује снага котла за производњу
топлоте. Најекономичнији генератор топлоте је гас. Најкомпактнији и практичнији -
електрични. Боилер поставимо ниже од експанзионе посуде. То се налази на највишој
тачки система.

3. Резервоар и котао су међусобно повезани главним вертикалним успонима, који

доводе топлу расхладну течност до врха. Цијевоводи се испуштају у све батерије из
експанзионе посуде. Гријана вода ће тећи кроз њих. Из радијатора се одвија повратни
ток кроз који се расхладна расхладна течност враћа у котао. На свакој батерији морате
поставити вентил за регулацију интензитета струје загријане воде.

4. Након што је одлучио да опреми систем за гријање са колектором, размотримо гдје да

смјестимо његову дистрибуцијску јединицу - „чешаљ“. Дужина коју цијеви за гријање
приватне куће треба да имају, од ње до различитих батерија, не би требало много да се
разликују. Најбоља опција је да монтирате чешаљ тако да је растојање од било које
батерије једнако.

Правила градње и инсталација двоцијевне гријне мреже

Инсталација двоцијевног система гријања врши се према технолошким правилима.

 Круг гријања се састоји од двије цијеви:

горње са топлом расхладном течношћу и
доња са хлађеним.

 Величина нагиба цијеви до задње у

систему батерија је 1% (не мање од 0.5%).

 Горњи и доњи цијевоводи су постављени

паралелно.
 Илустрација 5. Цијевоводи

 Пажња! Ако систем има два стаклена крила, коначни радијатори су постављени на
једном нивоу.
 Заптивка доње линије мора бити симетрична и паралелна са горњом.
 За поправку и сервисирање технолошких јединица, обилазнице са пумпом, радијатори
морају бити опремљени крановима.
 Потребно је изоловати цијев, која је неопходна да би се искључио губитак
температуре приликом транспорта расхладног средства кроз полагање.
 Разводни резервоар у систему са горњим водовима инсталиран је у простору који се
загријева у поткровљу.
 У цијевоводу не би требало бити равних углова, без значајнијег отпора и преклапања,
у којима се формирају ваздушни вентили.
 Типичне величине кранова, арматура, вентила морају тачно одговарати
димензионалним параметрима цијеви.
 Број ослонаца за челични цевовод треба да буде обезбијеђен преко главне линије
сваких 1,2 м

Илустрација 6. Двоцијевни
систем гријања, методе
повезивања радијатора

 У суштини, инсталација комуникационе мреже за гријање је да се инсталира котао,

компензациони резервоар, цијевоводи и батерије у складу са изабраном и израчунатом
шемом.
 Из генератора топлоте (котао, пећ), главна јединица се подиже, врућа цијев се
испоручује од носиоца топлоте.
  Цијев је прикључена на резервоар компензатора, опремљен сигналним прикључком и
одводом.
 Из резервоара, цијев се извлачи из горње линије из цијеви за све чланове система
радијатора.
 Обилазница са крановима и циркулациона пумпа је инсталирана на пројектној тачки
(на улазу или излазу из котловског постројења).
 Повратни вод је направљен паралелно са горњом линијом која се повезује са
радијаторима, затим се напаја и реже у доњу трећину котла.

Илустрација 7. Пажљиво
уређено гријање је одличан
примјер!

Као резултат, мора се ослободити затворени круг гријања, што омогућава одржавање
пријатне температуре за станаре у кући.

Пожељно је инсталирати термостате за контролу протока топлотне енергије. Нове

модификације ових уређаја аутоматски контролишу рад котла, ако је потребно, укључујући
или одвајање додатног пламеника, чиме се економично штеди гориво и енергија.
3. СРЕДСТВА ЗА РАД

 Вијак,
 Стезаљке,
 подесиви кључ,
 Чекић,
 Апарат за заваривање (зависно до цијеви),
 Бушилица,
 Француски кључеви.

4. СПЕЦИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА

 Вијци,
 Радијатори.
5. КАЛКУЛАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА

Материјал................................................2487 КМ
+
Рад...............................................................1414 КМ

= Укупни трошкови..............................3.901 КМ
+
ПДВ (17%)..................................................799 КМ

= Укупно за наплату...............................4.700 КМ

6. РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА
 радни налог,

 радна листа,

 требовање материјала,
7. СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА

 др М. Богнер, др Б. Живковић, мр З. Стајић: Постројења за грејање и

климатизацију, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1997. година.

 Ф. Бошњаковић: Наука о топлоти, Загреб, 1950. година.

 Д. Чељустика: Парно и водено централно грејање, Сарајево, 1948. година

 М. Поповић: Грејање и проветравање, Техничка школа, Београд, 1963. година

Датум предаје:

Комисија:

Предсједник
Испитивач
Члан________________________

Коментар:

Датум одбране: Оцjена ( )