Studijski program: Ekonomska analiza i politika

Naziv predmeta: Teorija proizvodnje

Nastavnici: Božo Stojanović

Obrazovni cilj / cilj predmeta:

Upoznavanje studenata s konceptom tržišnog procesa koji naglašava neizvesnost, nesavršene

informacije tržišnih učesnika, preduzetništvo i permanentnu inovativnost preduzeća.
Preciznije, upoznavanje sa osnovnim elementima teorije proizvodnje i teorije kapitala kao
njenog ključnog elementa u jednom takvom kontekstu, kao i upoznavanje sa savremenom
mikroekonomijom inovacija.

Ishod obrazovanja / ishod predmeta:

Studenti će se upoznati sa austrijskom teorijom proizvodnje koja počiva na naglašavanju

vremenske dimenzije proizvodnog procesa, kao i sa ključnim temama koje se javljaju u
savremenim mikroekonomskim analizama inovativnog ponašanja firmi. Razumevanje ovih
tema je posebno važno imajući u vidu činjenicu da je inovativnost uslov opstanka preduzeća
na savremenom tržištu, ali istovremeno i pogonska snaga privrednog rasta i razvoja (analiza
inovacija iz ovog ugla zapravo je doprinos mikroekonomiji endogenog rasta). Pored
upoznavanja s globalnim teorijskim kontekstom (osnovnim temama, ključnim stavovima ali i
nekim otvorenim pitanjima), studenti će ovladati i savremenim mikroekonomskim
postupcima (tehnikom) njihove analize.

Sadržaj / struktura predmeta:

Predmet čine dve zaokružene ali povezane celine: osnovni elementi austrijske teorije tržišnog
procesa i proizvodnje; inovativno ponašanje preduzeća (mikroekonomska analiza i
makroekonomske implikacije).

U okviru austrijske teorije predmet analize su: razvoj i ključni mislioci austrijske škole;
stavovi o predmetu i metodi ekonomske nauke; teorija tržišnog procesa i proizvodnje; teorija
kapitala; prilagođavanje strukture proizvodnje promenama na tržištu (teorija privrednog
ciklusa); Šumpeterova teorija proizvodnje, privrednog razvoja i privrednih ciklusa.

Drugi deo predmeta predstavlja analiza inovativnog ponašanja: inovativnost kao pogonska
snaga rasta na slobodnom tržištu (ključna argumentacija i empirijski nalazi); oligopolistička
konkurencija i rutinizacija procesa inoviranja; inoviranje kao „trka u naoružanju“ (statička i
dinamička igra); dobrovoljno širenje patentne tehnologije; oligopolistički rivalitet i tržište
licenci; podsticanje inovativnosti i distributivni eksterni efekti inovacija; modeli optimalnog
vremenskog planiranja inovacija; davanje licenci radi profita i implikacije ovog procesa na
efikasnost; makroekonomski aspekt inovativnog procesa.
 Metode izvođenja nastave:

A) Za redovne studente

U okviru predavanja izlažu se ključni elementi teme koja je predmet analize (uz ostavljanje
dovoljno vremena za pitanja i komentare studenata), a na vežbama naglasak je na aktivnoj
ulozi studenata (samostalno izlaganje određenih tema na osnovu originalnih naučnih radova u
dogovoru sa nastavnikom i kritičke diskusije u kojima će nastavnik imati samo ulogu
moderatora).

B) Za studente na daljinu

Studenti na daljinu će imati na raspolaganju materijale koji su dovoljni za uspešnu pripremu

ispita. U njihovom slučaju, naglasak je na samostalnom radu prema uputstvima i sugestijama
predmetnog nastavnika i uz redovne konsultacije s njim.

Provera znanja:
A) Redovni studenti

Predispitne obaveze (aktivnosti u toku predavanja i vežbi) na kojima student može ostvariti
40 poena i završni usmeni ispit na kojem student može ostvariti 60 poena.

B) Studenti na daljinu

Predispitne obaveze

Student na daljinu nema formalnih predispitnih obaveza. Ali, tokom pripreme ispita, radeći
uz sugestije i korekcije nastavnika, on indirektno obavlja predispitne obaveze. »Predispitne
obaveze« će student na daljinu realizovati pisanjem nekoliko eseja na osnovu predloženih
članaka koji su deo obavezne literature i na osnovu kojih se i analizira data nastavna tema.

Tokom izrade eseja student će se kontinuirano (elektronskim putem ili na neki drugi način)
konsultovati sa predmetnim nastavnikom o svim nedoumicama sa kojima se u radu susretne.

Završni usmeni ispit

Završni ispit je usmeni i on se ne razlikuje za studente na daljinu u odnosu na redovne

studente (dva ispitna pitanja – jedno koje pokriva austrijsku teoriju i drugo koje pokriva
materiju iz knjige profesora Vilijama Baumola).

Literatura:

Stojanović, B., Osnove austrijske teorije, Ekonomski fakultet Beograd, 2009.

Bomol, V., Inovativna mašinerija slobodnog tržišta: analiza čudesnog rasta u kapitalizmu,
CID, Podgorica, 2006.
 Raspored nastave, previđeni časovi za pojedine teme i prateća
literatura

Ukupan broj časova je 90 i to 60 časova predavanja i 30 časova vežbi.

Prvi deo kursa na predmetu teorija proizvodnje posvećen je osnovama austrijske teorije i
predaje se u okviru sledećih tema (prateća literatura je udžbenik Osnove austrijske teorije,
kao i dopunski materijal koji je naveden kasnije).

Raspored predavanje koja su posvećena

austrijskoj teoriji
Nastavna Predviđen broj Literatura
Tema časova
predavanja
Natanak i razvoj austrijske teorije 2 Poglavlje 1
Rasprava o predmetu i metodi ekonomske 5 Poglavlje 2
nauke
Austrijska vizija tržišnog procesa i 3 Poglavlje 3
institucija
Austrijska teorija proizvodnje i kapitala 8 Poglavlja 4 i 5
Nadnice i nezaposlenost u austrijskoj teoriji 4 Poglavlje 6
Austrijska teorija privrednog ciklusa 8 Poglavlje 7
Šumpeterova teorija proizvodnje i 6 Poglavlje 8
privrednog ciklusa

Drugi deo predmeta teorije proizvodnje predstavlja mikroekonomija inoviranja, kao i

direktne i posredne posledice tog procesa na privredni rast. Ova oblast predstavljena je prema
knjizi američkog ekonomiste Vilijama Baumola Inovativna mašinerija slobodnog tržišta:
analiza čudesnog rasta u kapitalizmu.

Raspored predavanje koja su posvećena

ekonomiji inovacija

Nastavna Predviđen broj Literatura

tema časova
predavanja
Rutinizacija procesa inoviranja 2 Poglavlje 1 i 2
Oligopolski rivalitet preduzeća i rutinizacija 2 Poglavlje 3
inovacija
Preduzetništvo kao pogonska snaga 2 Poglavlja 4 i 5
kapitalizma i uslovi za podsticanje
produktivnog preduzetništva
Tehnološki konzorcijum (uzroci, nastanak, 2 Poglavlja 6 i 7
 funkcionisanje, stabilnost)
Distributivni pozitivni eksterni efekti 2 Poglavlje 8
inovacija
Efekti procesa inoviranja – 2 Poglavlje 9
mirkoekonomske osnove
Mikroekonomska teorija i industrijska 2 Poglavlje 10
organizacija u privredi koju karakteriše
inovativna mašinerija
Optimalno vremensko planiranje inovacija 2 Poglavlje 12
Licenciranje i implikacije na efikasnost 2 Poglavlje 13
Istorijska analiza inovativne mašinerije 2 Poglavlje 14
Makroekonomski model i odnosi koji 2 Poglavlje 15
mogu da ograniče rast
Inoviranje kao samohrani proces 2 Poglavlje 16

Napomena: Razumevanje ove problematike podrazumeva poznavanje osnovnih pojmova

mikroekonomske analize (to podrazumeva da student raspolaže znanjem iz predmeta teorija
cena i mikroekonomska analiza).

Dopunski materijal

Članci:

Da bi lakše i uspešnije savladao predviđenu ispitnu materiju student bi trebalo da

konsultuje i sledeće priloge (prilozi su na našem jeziku i biće dostavljeni studentima zajedno
sa osnovnom literaturom):

Karl Menger, «O egzaktnom (atomističkom) razumevanju porekla onih društvenih

pojava koji se nenameravani proizvod društvenog razvoja: poreklo novca», u: Istraživanje o
metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju, Službeni glasnik,
Beograd, 2008, str. 142-148.

U ovom prilogu predstavljeno je kako je nastao novac, odnosno kako se na delu ispoljava
tendencija nastajanja institucija kao nenameravnog proizvoda ciljno usmerenih akcija
pojedinaca.

Karl Menger, «O organskom poreklu i egzaktnom razumevanju prava», u:

Istraživanje o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju, Službeni
glasnik, Beograd, 2008, str. 205-215.

Karl Menger u ovom prilogu objašnjava kako je nastalo pravo. Prilog predstavlja važnu tačku
za razumevanje metode austrijske škole, ali i za razumevanje spontanog nastanka i razvoja
institucija.

Fridrih fon Hajek, «Prividnost znanja», u: Individualizam i ekonomski poredak,

Politička kultura, Zagreb, 2002, str. 109-120.

Prilog ukazuje na nekoliko ključnih tačaka austrijskog pristupa i shodno tonu (izlaganje
prilikom dodele Nobelove nagrade) predstavlja prijemčiv materijal.

Fridrih fon Hajek, «Konkurencija kao pronalazački postupak», u: Individualizam i

ekonomski poredak, Politička kultura, Zagreb, 2002, str. 121-131.

Prilog je nezaobilazan za Hajekovo (i austrijsko u celini) razumevanje procesa konkurencije.

U ovom prilogu Hajek pravi jasnu razliku između austrijskog i neoklasičnog shvatanja
konkurencije. Prilog je deo literature za temu austrijsko viđenje tržišnog procesa i tržišnih
institucija.

Fridrih fon Hajek, «Korišćenje znanja u društvu», Ekonomski anali, Ekonomski

fakultet u Beogradu, broj 168, januar 2006-mart 2006, str. 175-185. (prilog se može pronaći u
elektronskom obliku na internet izdanju časopisa koji je u okviru sajta Ekonomskog fakulteta
u Beogradu)

Prilog koji je osnova za razumevanje tretmana znanja i funkcije cena u tržišnoj privredi. U
ovom prilogu Hajek iznosi svoje viđenje o tome šta predstavlja predmet istraživanja
ekonomske nauke, ali ukazuje i na razlike austrijskog koncepta u odnosu na tada
dominirajuću paradigmu. .

Fridrih fon Hajek, «Ekonomija i znanje», u: Individualizam i ekonomski poredak,

Politička kultura, Zagreb, 2002, str. 28-45.

Jozef A. Šumpeter, «Monopolistička praksa», u: Kapitalizam, socijalizam i

demokracija, Plato, Beograd, 1998, str. 99-122.

Reč je o poglavlju iz pomenute Šumpeterove knjige u kojem je predstavljena analiza

monopola. Šumpeter dovodi u vezi monopolističku praksu i proces inoviranja. Prilog
predstavlja doprinos razumevanju uloge monopola u okviru tržišnog procesa i tržišne
dinamike.

Jozef A. Šumpeter, «Osnovni fenomen privrednog razvoja», u: Teorija privrednog

razvoja, Službeni glasnik, Beograd, 2012, str. 67-107.

Ovo je čuveno drugo poglavlje iz pomenute Šumpeterove knjige u kojem je uvedeno

preduzetništvo (preduzetnik kao inovator) kao nosilac privrednog razvoja. Prilog je
nezaobilazan za razumevanje Šumpeterove teorije privrednog razvoja i preduzentištva kao
inovatorstva koje je u njegovoj osnovi.

Sve nejasnoće i nedoumice koje se pojave kod studenta tokom iščitavanja navedenih
priloga biće otklonjene u permanentnoj komunikaciji sa predmetnim nastavnikom, bilo
posredstvom elektronske komunikacije bilo direktnim razgovorom na časovima koji su
predviđeni isključivo za studente na daljinu.

Članci dostupni na Internetu

 Prilozi na našem jeziku koji se nalaze na Internetu, a koji predstavljaju jezgrovito
obrazloženje nekoliko važnih tema austrijske ekonomske teorije:

Karl Menger, «Zašto ljudi trguju» (prilog predstavlja doprinos razumevanju nastanka
i funkcije novca, a u okviru je teme nastanak i razvoj institucija)

Prilog je dostupan na:

www.katalaksija.com/2004/12/5/zasto-ljudi-trguju/

Ludvig fon Mizes, Komentar matematičkog pristupa rešavanju ekonomskih problema

(u ovom prilogu Mizes kritički razmatra domete i ograničenja upotrebe matematike u analizi
ekonomskih pojava i procesa). Prilog je doprinosu razumevanju austrijskog viđenja predmeta
i metode ekonomska nauke.

Prilog je dostupan na:

www.katalaksija.com/2006/1/19/komentar-matematickog-pristupa-resavanju-
ekonomskih-problema/

Izrael Kirzner, «Ljudsko delanje 1949. godine: jedna dramatična epizoda»

Kirzner u ovom prilogu se osvrće na čuvenu Mizesovu knjigu Ljudsko delovanje. Izneo je
ključne teze iz tog rada koji prema mišljenju jednog dela ekonomista spada među
najznačajnije knjige iz ekonomije u dvadesetom veku. Pomenute teme su istovremeno i
ključne teme austrijske ekonomske škole.

Prilog je dostupan na:

www.katalaksija.com/2009/12/21/ljudsko-delovanje-1949-godina-jedna-dramaticna-
epizoda/

Hans-Herman Hope, «Socijalizam: problem vlasništva ili znanja»,

Autor u ovom prilogu analizira Mizesovu i Hajekovu kritiku socijalizma. Pored ostalog,
suprotstavlja ta dva stanovišta i ukazuje koje za njega predstavlja uverljiviju kritiku
socijalizma. Prilog je važan za dublje razumevanje takozvane socijalističke kontroverze.
Prilog posredno doprinosi razumevanju austrijske vizije tržišta i tržišnog procesa.

Prilog je dostupan na:

www.katalaksija.com/2009/11/29/socijalizam-problem-vlasnistva-ili-znanja/

Džejms Bjukenen, «Potencijal i granice društveno organizovanog čovečanstva»

Prilog je dostupan na:

www.katalaksija.com/2006/06/12/potencijal-i-granice-drustveno-organizovanog-
covecanstva/

Predavanja dostupna na Internetu

Veoma iscrpna predavanja u kojima su predstavljene ključne teme austrijske škole

(nastanak i razvoj austrijske škole, teorija privrednog ciklusa, kao i analiza nezaposlenosti i
ograničenja državnog interevencionizma) i to od strane uticajnih savremenih Austrijanaca
(predavanja su na engleskom jeziku):

The Birth of the Austrian School | Joseph T. Salerno

Business Cycle Theory (by Jörg Guido Hülsmann) - Introduction to Austrian Economics

Labor, Unemployment, and Interventionism | Walter Block

 TEORIJA PROIZVODNJE

 Ispitna pitanja 

1. Austrijska škola – nastanak, razvoj i ključni autori

2. Socijalistička kontroverza (Mizes, Hajek, Lange)

3. „Sukob oko metode“ – Karl Menger i istorijska škola

4. Mizesovo viđenje predmeta i metode ekonomske nauke

5. Hajekovo viđenje predmeta i metode ekonomske nauke

6. Osnovni elementi austrijske teorije (Mahlupova sistematizacija i kasnije dopune,

poređenje austrijske škole sa drugim školama)

7. Tržišni proces i preduzetništvo

8. Problem koordinacije (Šelingova analiza)

9. Hajekova „igra“ koordinacije (Hajekovo viđenje opšte ravnoteže, problem

koordinacije, tržišno rešenje problema koordinacije)

10. Hajekova teorija spontanog poretka

11. Austrijsko viđenje nastanka i razvoja institucija

12. Austrijska kritika državnog intervencionizma

13. Austrijska teorija vrednosti i raspodele (prethodnici, Menger i Bem-Baverk, problem

imputacije)

14. Mengerova teorija proizvodnje i kapitala

15. Bem-Baverkova teorija kapitala

16. Hajekova teorija kapitala

17. Tržište rada, nadnice i nezaposlenost u austrijskoj teoriji

18. Austrijanci o sindikatima i kolektivnom pregovaranju

19. Mizesova teorija privrednog ciklusa (Kantijon, Viksel i Mizesova analiza)

20. Hajekova teorija privrednog ciklusa – prilagođavanje tržišta na porast štednje

21. Hajekov teorija privrednog ciklusa – prilagođavanje tržišta na kreditnu ekspanziju

22. Razime Hajekove teorije privrednog ciklusa; preporuke ekonomskoj politici;

primedbe Hajekovoj teoriji privrednog ciklusa

23. Novije interpretacije austrijske teorije privrednog ciklusa (Garisonova analiza,

primena „zatvorenikove dileme“, De Sotova analiza)

24. Austrijanci i nova makroekonomija – poređenje

25. Šumpeterova teorija „kružnog toka“

26. Inovativnost i preduzetništvo u Šumpeterovoj teoriji

27. Kamata, kapital i preduzetnički profit u Šumpeterovoj teoriji

28. Šumpeterova teorija privrednog ciklusa

29. Uticaj Šumpeterove teorije na savremenu ekonomsku nauku

30. Svojstva kapitalizma i tri svojstva inovacija koja podspešuju privredni rast

31. Problemi inoviranja i privrednog rasta u slobodnom preduzetništvu

32. Oligopolistička konkurencija i rutinizacija inoviranja u cilju smanjenja nesigurnosti

33. Uticaj amortizovanih troškova na odluke u procesu inoviranja

34. Igra inoviranja kao „trka u naoružanju“ (grafikon, matrica igre)

35. Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji (Šumpter, Baumol, Najt – poređenje)

36. Preduzetništvo u kapitalizmu i alternativni sistemi; produktivno i destruktivno

preduzetništvo

37. Preduzetništvo, vladavina prava i nepovredivost vlasništva

38. Dobrovoljno širenje patentne tehnologije (podsticaji, tržište tehnoloških licenci)

39. Tehnološki konzorcijum (pojam, elementi modela, ključni rezultati)

40. Stabilnost konzorcijuma za deljenje tehnologije (stumulacije i destimulacije za

varanje, formalizacija stabilnost – primena igre koja se ponavlja)

41. Razmena: stimulacije inovativnosti – koristi po druge (problem, grafička analiza

optimalnih viškova)

42. Efekti inoviranja na ravnotežu finalnog proizvoda – komparativna statika

43. Model takmičarskih tržišta, formiranje diskriminativnih cena i „ustalasane ravnoteže“

44. Optimalno vremensko planiranje inovacija – osnovni problem; dilema inovirati ili
imitirati

45. Davanje licenci radi profita – osnovna pitanja; implikacije nadoknade za licencu na
efikasnost

46. Davanje licenci radi profita – formula principa pariteta; statička i intertemporalna
efikasnost i efikasno formiranje cena komponenata

47. Jedinstvena inovativna mašinerija u kapitalizmu – istorijski dokazi

48. Makroekonomski modeli i odnosi koji mogu da ograniče privredni rast

49. Povratna sprega: inoviranje kao „samohrani proces“