Professional Documents
Culture Documents
Главни ресурс савременог капитализма су - ДЕБИЛИ!
Главни ресурс савременог капитализма су - ДЕБИЛИ!
ДЕБИЛИ!
24. јануара 2017. Став Коментара
Занимљиво, зар не? У ствари то није шала, већ, како је говорио Остап Бендер –
“медицинска чињеница“. Покретачи савременог развоја су незнање и
мрачњаштво.
У складу са тим и професија научника, иако је и даље била престижна, све више
је постајала само једна од професија, и ништа више.
Из породичних анала: отац и стриц мога мужа су почетком 50-их година уписали
факултете: свекар је уписао Баумански (Московски државни технички институт
Н. Е. Баумана), а његов брат-МГИМО (Московски државни институт за
међународне односе). Овај који је уписао Баумански имао је по мишљењу своје
средине више среће од оног на МГИМО, био је популарнија личност. Већ некако у
моје време, 70-их година, скала престижа се обрнула.
Тај нови дух се посебно испољио у раздобљу чувеног Детанта[1] (попуштања
напетости), под којим знаком су прошле 70-е године. Нико више није озбиљно
веровао у војне претње, није градио бункере у башти, правио залихе гас-маски.
Тада су егзалтирани заговорници Детанта говорили да је то прави завршетак
Другог светског рата, прави заокрет ка миру. Сасвим је могуће да је у духовном,
психолошком смислу заиста тако било.
60-их и 70-их година научни стил размишљања (тј. вера у спознају света,
експеримент и његову логичку интерпретацију) све више је узмицао пред разним
езотеријским размишљањима, мистиком, источњачким учењима. Рационализам
и позитивизам, тако својствени науци, почели су да се урушавају. У СССР-у то
званично није било одобрено, што је само појачавало интересовање. Велики
познавалац свакодневице совјетског друштва, Јуриј Трифонов, овековечио је тај
прелаз у својим „урбаним“ причама. Инжењери, научници-јунаци његових прича-
одједном сви заједно тону у мистику, езотерију, организују спиритуалистичке
сеансе. На Западу се у то време проширила мода будизма, јоге и њима сличних
учења која су далека од рационализма и научног приступа стварности.
Шта се то догодило?
Још 50-их и 60-их година то је био амерички сан – сан који није био доступан
свима. У Енглеској се 50-их година појавила сложеница SUBTOPIA, састављена од
две речи: SUBURB-предграђе и UTOPIA-сан о сопственој кући ван града,
снабдевеној свим савременим комфором.
Пре неколико година блогер DIVOV објавио је у свом часопису занимљив текст на
ту тему. То је превод једног фрагмента сећања о животу у Енглеској, у
провинцијском рударском градићу с краја 50-их и 60-их. У читавом градићу
постојало је само једно (!!!) купатило, такав „комфор“ код свих становника
налазио се на улици, садржина ноћних посуда је пред зору била прекривена
ледом, жене су прале веш у кориту, воће се куповало само када је неко болестан,
а цвеће – кад би неко умро.
Главну улогу у том процесу има телевизија као најчешће коришћено средство
информисања, али се тиме процес не ограничава. Потрошња тог, нећемо рећи
«духовног», већ «виртуелног» производа мора да нас непрекидно радује, или да
нас у сваком случају, не оптерећује компликованошћу, сложеношћу,
неразумљивошћу. Све треба да буде весело и позитивно. Било која информација,
о било чему, треба да буде сведена на ниво жвакаће гуме. Нпр. сви велики људи
морају да буду приказани као објекти кухињских сплеткарења, као припрости и
приглупи, као што су и сами гледаоци, и чак не само као они, већ као идеални
потрошачи какве од тих гледалаца планирају да направе.
Испирање мозга креће од школе, од дечијих стрипова које можете купити било
где, док се притом озбиљни часописи се нигде не рекламирају, и можете их
купити само путем претплате. И сама сам била изненађена сазнањем да се и
даље штампају новине и часописи из нашег детињства – «Пионирска истина» и
«Пионир». Али они се нигде не појављују, ђаци не знају ништа о њима, они су
нешто као илегални часопис «Искра».
Шта се сада учи у школи? Како се понашти у друштву, како бити део колектива,
како направити видеопрезентацију, или написати CV. А физика и хемија – то је
досада, заосталост, прошли век. Не тако давно, на аутопуту Ентузијаста (на шоссе
Энтузиастов) стајао је билборд на коме је био приказан симпатични „молекул
сребра“, који се налази не сећам се више где, чини ми се у неком дезодорансу-
антиперспиранту… Идиотизам те рекламе међу радницима моје компаније
приметила је само једна старија жена, инжењер-хемичар по струци. Затим су
билборд скинули.
Уче нас да не треба ништа ЗНАТИ – у смислу држати у глави. Све се може наћи на
Јандексу. То је веома продуктивна тачка гледишта. Ако човек ништа не зна,
може му се наметнути било шта. А празна глава је врло погодна да се у њу
стрпају све појединости тарифних планова, или својства различитих врста
тоалетног папира.
Зашто пунити главу тиме? Треба знати друге ствари. Једном сам на интернету
радила тест познавања разних модерних стварчица које су, по мишљењу
састављача, својствене начину живота средње класе. На тесту сам прошла
срамно лоше, добила сам овакав одговор: чудно је да имате компјутер и
интернет, с обзиром како сте урадили овакав тест.
_________
[1] Детант (од француске речи, Détente – попуштање) је појам који се користи за
раздобље генералног побољшања односа између Сједињених Држава и
Совјетског Савеза током 1970-их.
Извор: Давыдов.Индекс
Cooperates with Remzi Clark , former US Attorney General. Among other things, they both fought firmly
against the existence of The Hague tribunal, counting it as an instrument of the ruling world structures,
standing in defense of Saddam Hussein - Ramsey Clark was one of his official lawyers.