PROSEJAVANJE MATERIJALA 24

PROSEJAVANJE predstavlja razdvajanje zrna ili komada čvrstog materijala prema veličini.
Vrši se na površinama koje imaju ujednačene otvore, po evropskom standardu, pravougaonog, kvadratnog ili
kružnog preseka (ravna ili cilindrična ) koja mogu biti od različitog materijala : metalna, plastična, tekstilna i dr.
Uređaji za prosejavanje dele se prema veličini otvora na dve osnovne grupe :
a ) REŠETA i
b ) SITA.

REŠETA su površine sa većim otvorima dok su SITA površine sa manjim otvorima.

Za mnoge procese i operacije poznavanje veličine čestica i količine određenih veličina čestica u nekoj smeši
od posebnog je značaja i to se definiše GRANULOMETRIJSKIM sastavom.
Granulometrijska analiza obavlja se pomoću sita tako što se materijal prosejava kroz jedno sito ili kroz više
sita. Na situ ostaju čestice materijala veće od dimenzija otvora na situ i ta frakcija označava se oznakom +,
dok se znakom – označava frakcija koja je prošla kroz sito.
Prosejavanjem materijala pomoću sita dobijamo broj frakcija za jedan veći od broja sita.
U zavisnosti od načina kretanja površine za sitnjenje (sita), tokom prosejavanja razlikujemo :
- obrtna
- oscilatorna i
- vibraciona sita.

OBRTNA SITA

Obrtno sito predstavlja izduženi doboš koji se obrće oko svoje uzdužne ose. Na dobošu mogu postojati je-
dnaki otvori (mlinska industrija) ili pojasevi otvora različitih veličina. Da bi materijal mogao da se kreće kroz
takve otvore, osa obrtanja je koso postavljena. Materijal se u doboš uvodi s višeg kraja kroz levak. Zbog
obrtanja i nagiba , materijal istovremeno klizi i obrće se na dobošu (najmanji otvori su u najvišem pojasu), pa se
tako sistematski prosejava. Ispod doboša su sabirnici frakcija materijala. Čitav sistem je u zaštitnom oklopu.
Da se finija sita ne bi brzo začepila i tako smanjila kapacitet, uz samo sito sa spoljne strane pokreće se če-
tka koja zaglavljena zrnca pomoću finih dlačica istiskuje iz okaca (otvora).
OSCILATORNA SITA

Sastoje se iz horizontalnog ravnog (1) sita koje je razapeto na jak gvozdeni ram (2) načinjen od ugaonog
gvožđa ili drveta. Sito je uz ram ili zaletovano ili pritegnuto pomoću okvira (3). Naizmenično pokretanje sita
vrši se u horizontalnom pravcu zbog ekscentra, koji je, pomoću poluge (4), vezan za ram. Da bi mogao
da se pokreće , obešen je o tavanicu pomoću elastičnih drvenih ili čeličnih šipki (5).
Ako je okvir rama zatvoren sa svih strana, onda se prosejavanje mora s vremena na vreme prekidati da bi
se uklonio nakupljeni materijal koji nije prošao kroz sito. Ako je ram s čeone strane otvoren, onda sav ne-
prosejani materijal ispada sa sita, što omogućuje kontinualno prosejavanje. Ako se sito suviše optereti, ono
se na sredini udubi, zbog čega se materijal u debljem sloju na sredini skuplja, što otežava pokretanje zrna,
pa time i prosejavanje.

Oscilatorni sistem sita

Na slici je prikazan oscilatorni sistem sita manjeg kapaciteta. Uređaj se sastoji od elektromotora i sistema
sita pričvršćenih za ramove. Oscilatorno kretanje sita omogućava elektromotor preko ekscentra s donje stra-
ne uređaja. Materijal se sipa u prvo sito s gornje strane, koje ima najveće otvore. Pri prosejavanju materijal
prolazi kroz sve finija sita, da bi najsitniji materijal dospeo u posudu koja se nalazi ispod sita s najmanjim
otvorima.
VIBRACIONA SITA

Vibraciono sito sastoji se od sita koje je razapeto na ram (1). NJegova sredina (2) vezana je preko šipke (3)
za jezgro elektromagneta (4). Pošto se elektromagnetu brzo dovodi i prekida struja, u njemu se naizmenično
javlja magnetno polje, koje jezgro uvlači i ispušta iz kanala. Ovo kretanje se pomoću šipke prenosi u vidu
vibracija na površinu samog sita, koje takođe vibrira i tako izaziva intenzivno kretanje materijala, koji se
tako prosejava.
Dobra karakteristika ovih sita je što na njima nema pokretnih delova koje treba podmazivati, a loša je što se
, zbog učestalih vibracija, materijal sita brzo zamara i prska i što su oscilacije sita u sredini najintenzivnije,
dok su prema ivicama sve slabije. . Ovo smanjuje kapacitet sita.

FRAKCIONO PROSEJAVANJE

Pomoću sita o kojima smo do sada govorili dobijaju se dve frakcije : jedna koja je prošla kroz sito i druga
koja je ostala na njemu. Međutim, često je potrebno da se dobije što više frakcija. Da bi se to izvelo , potre-
bno je raditi sa što više sita. Od toga kako će se sita tokom prosejavanja povezivati, i koliko će ih biti , za-
visi i koliko će da bude prosejanih frakcija, kao i kakav će da bude rad celokupne kombinacije sita. Podeša-
va se tako da se na početku kombinacije nalaze najkrupnija sita , čime se razdvajaju grube frakcije, te se
tako čuvaju finija i osetljivija sita.
 IZVOD

Sita su površine na kojima se nalaze otvori iste veličine. Standardno sito je određeno veliči-
nom otvora i debljinom žice.
Modul standardnog sistema sita je odnos dužina strana dva susedna osnovna sita.
Granulometrijskom analizom se utvrđuju veličina i količina pojedinih frakcija zrnastog ma-
terijala ili praha.
Uvek ima jedna frakcija više od broja sita, kojima se vrši prosejavanje.

ПИТАЊА :

1. Број фракција који се добија након просејавања је:

1. једнак броју сита
2. мањи за 1 од броја сита
3. већи за 1 од броја сита
4. већи за 2 од броја сита
2. Просејавање материјала се обавља на _______________ и _________________ . Машине за просејавање

деле се на ______________ , __________________ и ________________ .

3. Шта је просејавање ?
4. Шта су РЕШЕТА и СИТА ?
5. Шта је и где се обавља гранулометријска анализа ?
6. Подела уређаја за просејавање према начину кретања материјала у њему ?
7. Опиши обртно сито.
8. Опиши осцилаторно сито .
9. Опиши осцилаторни систем сита.
10. Опиши вибрационо сито.
11. Добре и лоше стране вибрационог сита.
12. Шта значи појам фракционог просејавања ?

ЗАДАЦИ :

1. Izračunati prečnik cevi kroz koju struji voda turbulentnim režimom od Re = 15134. Brzina kretа-
nja vode je 48 m/min. Podaci : µ = 1,1 x 10-3 Pa s i ρ= 0,9983 g/cm3 ?

2. Odrediti režim strujanja benzola kroz cevni vod dimenzija 30 x 1 mm. Brzina strujanja benzola je 19
m/min. Podaci : ρ= 0,879 g/cm3 , µ = 0,7 x 10-3 Pa s.

3. Sirova nafta se do postrojenja za preradu transportuje cevovodom prečnika 50 cm. Kojom

maksimalnom brzinom može da se kreće nafta ako je njena gustina 0,85 g/cm3, viskozitet
0,035 Pa s i Re = 2000 ?
4. Za koje vreme će se napuniti bazen vapremine 340 lit. , ako kroz dovodno crevo prečnika 2 cm struju
voda brzinom 1 m/s.?

5. Kroz cevni vod protiče 350 lit/minH2O. Prečnik cevi na ulazu je 10 cm. Do koje dimenzije treba redu-
kovati cevni vod da bi brzina bila 4 m/s ?

Драги сви,
са овом лекцијом завршавамо област СИТЊЕЊЕ ЧВРСТОГ МАТЕРИЈАЛА , па ћу Вам следеће
недеље уз нову лекцију, задати и кратак тест који морате урадити за одређени временски рок. !!!
Од 21.4. па на даље, дозвољено нам је уношење оцена у ел.-дневник. На нивоу школе , по догово-
ру, размотрићемо начин вредновања наученог градива. Пробајте ове задатке, нису тешки.

Пуно поздрава, чувајте се и у миру, здрављу и радости дочекајте и прославите Ускрс по Јулијанском

календару.(ко га обележава). Обавезно оставите црвено јаје за СРЕЋУ и ЗДРАВЉЕ у кући ♥ ♫

С поштовањем, проф. Снежана Попов
15.4.2020.год.