NAČINI sitnjenja

DROBILICE materijala

DROBILICE ZA GRUBO DROBLJENJE

ČELJUSNE drobilice su u obliku čeljusti i u njima se vrši drobljenje. One se, slično čeljustima životinja,
sastoje iz jednog nepokretnog i jednog pokretnog dela. Pokretni deo – površina za drobljenje- pokreće se
oko zgloba, tako da se pri radu menja rastojanje između nje i površine nepokretnog dela. Kada se pokretna po-
vršina primiče nepokretnoj , materijal koji se između njih nalazi, drobi se zbog pritiska , a kada se udaljuje
pokretna površina, sitniji materijal propada i tako izlazi iz drobilice. Nepokretna i pokretna čeljust su od vrlo
otpornog liva, a iznutra su , radi što manjeg habanja, obložene tvrdim pločama od manganovog čelika.

KONUSNE drobilice se sastoje iz osnove u kojoj se nalazi ležište čaure. Čaura je preko zupčanika vezana za
elektromotor. U čauru je ugrađeno vratilo koje na sebi nosi pokretan konus. Materijal koji se drobi ravnomerno se
raspoređuje pomoću raspodeone ploče. Kad se pokretan konus približi nepokretnom, materijal se drobi PRITI-
SKOM i TRENJEM , a kada se oni udalje isitnjen materijal ispada preko pregrade.
Rade kontinualno i daju ravnomerno usitnjen materijal. Visoke su, zauzimaju puno prostora i održavanje im je
skupo.
 Konusna drobilica

DROBILICA SA VALJCIMA - srednje sitnjenje materijala

Sastoji se iz dva valjka koji se na podesnom rastojanju obrću jedan prema drugom. Materijal koji upadne
između njih, zbog trenja biva zahvaćen i uvučen između valjaka , pri čemu zbog običnih PRITISAKA dola-
zi do drobljenja.
Jedan valjak ima nepokretno ležište, dok je drugi fiksiran za pokretno ležište koje se može pomerati levo-
desno u horizontalnom pravcu. Pomeranjem pokretnog ležišta menja se rastojanje među valjcima i reguliše
se stepen sitnjenja. Položaj valjaka se doteruje umetanjem odgovarajućeg podmetača.
Pri normalnom opterećenju opruga se ne sabija, ali ako između valjaka upadne neki komad materijala koji
se ne može izdrobiti, zbog nastalog pritiska opruga se sabija, taj komad materijala ispada zbog povećanja
rastojanja između valjaka.
Površina valjaka može da bude GLATKA, IŽLJEBLJENA i sa ZUPCIMA.
Jednostavnih su konstrukcija, i daju ujednačeno isitnjen materijal.
Nedostatak im je što ne mogu da zahvate veće komade, a on treba da je 20 puta manji od prečnika valjaka.

Drobilica sa valjcima
 Pitanja :

1. Iz čega se sastoje čeljusne drobilice ?

2. Od čega su izrađene pokretna i nepokretna čeljust ?
3. Iz čega se sastoje konusne drobilice ?
4. Kojim načinima sitnjenja se drobi materijal u čeljusnoj i konusnoj drobilici ?
5. Iz čega se sastoje drobilice sa valjcima ?
6. Čime se reguliše stepen sitnjenja u njima ?
7. Kakva može biti površina valjaka ?

8. Zadatak :

Израчунати масени проток течности којом се пуни базен димензија 50 x 10 x 3 (m).Време пуњења базена је 1 дан, 2
сата и 2,5 минуте . Густина течности је 1 kg/dm3.

9. Zadatak :

Вода струји кроз цев пречника 10 mm брзином 0,05 m/s. Одредити режим струјања воде. Густина воде је 1000 kg/m3
а вискозитет 1,02 x 10-3 Раs.

Dobar dan svima,

Pokušajte da odgovorite na pitanja uz pomoć ovog teksta. Budite vredni, i čekam Vaše odgovore !

* OSTANITE KOD KUĆE *

Vaša, prof Snežana Popov

Pančevo, 01.04.2020. NIJE DAN ZA ŠALU ♥☼♫