Kozmetologija

KOZMETOLOGIJA
1. ULOGA PAM U KOZMETIČKIM PROIZVODIMA ZA NEGU I ČIŠĆENJE

KOŽE - PRIMERI
PAM (surfaktanti, tenzidi) su amfifilne materije, organske prirode koje u malim

količinama imaju osobinu da se adsorbuju na površinama ili međupovršinama i pri
tome znatno menjaju površinsku ili međupovršinsku energiju. U zavisnosti od HLB
vrednosti PAM se mogu klasifikovati na sledeći način:
A) antipeneća sredstva (1 – 3),
B) V/U emulgatori (3 – 6),
C) sredstva za kvašenje,
D) U/V emulgatori (8 – 18),
E) deterdženti (13 – 15),
F) posrednici za rastvaranje (solubilizatori) (15 – 18).
Na tržištu postoji veoma veliki broj PAM, koje su različitog hemijskog sastava, od
različitih prozvođača i imaju zaštićena (komercijalna) imena. PAM imaju široku
primenu u kozmetičkoj industriji:
1) sastavni su deo preparata za pranje, koji se posle ispiraju sa kože (šamponi, tečni
sapuni, geli i pene za kupanje i tuširanje) i tu imaju ulogu deterdženata (sindeta) →
pene, peru,
2) u kozmetičkim emulzijama (emulzioni losioni i kremovi) imaju ulogu emugatora,
3) ostale primene (paste za zube, geli, losini rastvori ...) tu imaju ulogu solubilizatora
ili sredstava za kvašenje.
Od osobina PAM, koje su značajne za kozmetičke proizvode treba izdvojiti da:

I – dobro pene i peru,
II – predstavljaju U/V i V/U emulgatore,
III – solubilizuju ili predstavljaju kvaseća sredstva.
Proizvodi za čišćenje (pranje) kože (posle nanošenja se spiraju) sadrže PAM

(deterdžente ili sapune). Prvi proizvodi su bili na bazi sapuna (pH 9,5 – 10,0); oni
imaju karakteristike da dobro pene i peru nečistoće ali, takođe, jako nadražuju i
isušuju kožu, brzo ↓ sadržaj lipida i NMF (natural moisturaizing factor) u
rožnatom sloju i brzo ↑ pH kože ka neutralnom i alkalnom pH. Noviji proizvodi za
čišćenje/pranje kože su na bazi novijih PAM (blagi, ne isušuju, ne iritiraju kožu) i tu
spadaju: tečni proizvodi za čišćenje lica, tečni proizvodi za čišćenje/pranje tela,
proizvodi sa kiselim pH (5,5), tečni proizvodi sa hidrantnim svojstvima.
Dermatološki sapuni sadrže sindete, koji predstavljaju PAM, anjonskog, amfoternog
ili nejonskog tipa; imaju pH u kiselom području (5,0 – 7,0) a takođe sadrže i
emolijentne komponente koje smanjuju isušujući efekat na koži. Antiseptični
proizvodi za čišćenje kože (masne i kože sa aknama) sadrže antiseptike (triklozan) u
kombinaciji sa PAM (blage i nejonske prirode). Funkcija proizvoda za čišćenje
(pranje) kože, na zdravoj koži – je uklanjanje svih nečistoća (ostaci šminke, prašina,
smog, znoj, loj ...), dok je na koži sa aknama – čišćenje, eksfolijantno delovanje,
1
čišćenje pora, antibakterijsko delovanje. Proizvodi za čišćenje (pranje) kože se
upotrebljavaju ujutru i uveče, uvek kada je potrebno ali ne treba preterivati. Koriste se
u obliku: gelova (sadrže PAM – sindete), viskoznih vodenih rastvora (tečnosti za
čišćenje/pranje kože) (sadrže PAM), pena (PAM), toaletnih sapuna (alkalni pH),
mleka za čišćenje kože (U/V emulzije).
PAM su neophodni sastojci proizvoda za pranje/čišćenje kože i kose; dobro pene

i peru nečistoće; uklanjaju i masnoće (sebum) sa kože/kose; dužom i češćom
upotrebom može doći do isušivanja kože ili kose; koža i kosa upijaju molekule PAM i
one se ne mogu potpuno isprati sa vodom, pa usled toga koža postaje suva, povećava
joj se TEWL (transepidermal water loss), povećava se pH kože, moguća je iritacija
i inflamacija kože. Zato se preporučuje da se kosa i koža ispiraju dobro i sa dosta
vode, da bi se uklonilo što više molekula PAM.
Mehanizam pranja –
Prvi korak je kvašenje kože ili prljavštine. Sredstvo za pranje (PAM) ovde deluje kao
sredstvo za kvašenje. Za otklanjanje nečistoća je potrebno i izvesno mehaničko
delovanje – trljanje, ali ne sme biti snažno ako su koža i prljavština već nakvašeni.
Druga važna uloga sredstva za pranje je u tome da ono pomaže razbijanje prljavštine
u vodi, pa se ona ne lepi ponovo za kožu pre nego što se ispere. Uljana prljavština
nerastvorljiva u vodi (pod njom se podrazumeva i kožna masnoća u kojoj leži najveći
deo prljavštine) počinje da se odvaja i zbog stvaranja emulzije, drugim rečima
sredstvo za pranje je i emulgator. U koncentrisanim rastvorima sredstava za pranje,
deo nerastvorljivih ulja je ugrađen u čestice deterdženta, tj. solubiliziran.
Solubilizirajuće dejstvo u mnogim slučajevima može da bude važnije nego
emulgujuće što se vidi iz činjenice da nejonizovana sredstva za pranje imaju HLB
vrednost bliže vrednosti tipičnih solubilizatora (15-18) nego vrednosti tipičnih
emulgatora ulje u vodi (8-18). Kod jonizovanih sredstava za pranje, pojedinačne
čestice prljavštine i uljane kapljice dobijaju električni naboj zahvaljujući sredstvu za
pranje koje formira film. Električni naboj ne sprečava samo sudaranje i stapanje sa
ostalim česticama prljavštine, nego i da se prljavština ponovo lepi za kožu; jer i koža
upija molekule koji su površinski aktivni i time dobija istovetni naboj kao i čestice
prljavštine i kapljice ulja, pa se zato sa njima odbija. Ovi mehanizmi pranja se odnose
i na pranje kose i zuba. Opisani mehanizmi sadrže u sebi i opasnost upotrebe PAM –
ova. Voda otklanja višestruko veću količinu prirodnih masnoća kože u prisustvu
PAM – ova, oni se takođe i povećano nagomilavaju u koži, što dovodi i u jednom i u
drugom slučaju do povećanog isušivanja.
Uloge PAM u kozmetičkim proizvodima –

A) Kremovi – u dnevnim (U/V) kremovima su U/V emulgatori (mešani emulgatori), a
u masnim (V/U) kremovima su V/U emulgatori;
B) Paste za zube – sredstva za penušanje (Na lauril sulfat, sarkozinati);
C) Tonici, losioni – solubilizatori (polisorbat 20);
D) Šamponi, pene, geli za tuširanje – deterdženti (anjonski, amfoterni).
2
Tipovi deterdženata –
1. Anjonskog tipa – Na laurilsulfat, Na lauriletarsulfat;
2. Amfoternog tipa – betaini (kokoamidopropil betain, ricinolamidopropil betain);
koriste se u šamponima i penama za decu;
3. Nejonskog tipa – aminooksidi (koriste se u šamponima i penama);
alkilpoliglukozidi – predstavljaju novije PAM, prirodnog porekla, biodegradabilni su,
ne isušuju kožu i kosu, dobro pene i peru;
4. Katjonske PAM – vezuju se za keratin i ostaju na kosi i tokom ispiranja;
razelektrišu kosu usled čega je ona pogodnija za češljanje, i ne leti, ali mogu da
iritiraju oči i kožu. Nalaze se u kondicionerima (regeneratorima, balsamima) za kosu.
Quats (kvati) – kvaternerne amonijumove soli, npr. cetrimonijum hlorid; Polikvati
(katjonski polimeri) su sirovine. Katjonski polimeri oblažu kosu dajući joj lepršavost,
oblik i lako češljanje; vezuju se za oštećenu dlaku, oblažu je i poboljšavaju izgled
"rascvetalih" krajeva. Poliakrilati – na površini dlake stvaraju film, smanjuju
naelektrisanje kose, olakšavaju kvašenje, kosi daju glatak i sjajan izgled.
Tipovi emulgatora koji se najčešće koriste kao kozmetičke sirovine –

1. ESTRI SORBITANA (Span®) (biljnog porekla) – V/U emulgatori;
2. POLISORBATI (Tween®) (biljnog porekla) – U/V emulgatori;
3. POE (POLIOKSIETILOVANE) MASNE KISELINE (Myrj® 45);
4. POE (POLIOKSIETILOVANI) MASNI ALKOHOLI (Brij®);
5. MASNI ALKOHOLI (Cetil-, Stearil-, Lauril-, Cetostearil- alkohol) – V/U
emulgatori; u kombinaciji sa anjonskim ili nejonskim emulgatorima tipa U/V daju
mešane emulgatore koji se koriste za emulzije i kremove;
6. MONO ESTRI GLICEROLA (Glicerilmonostearat – GMS je slab V/U emulgator;
u kombinaciji sa K stearatom daje Glicerilmonostearat samoemulgujući – GMSSE koji
je mešani emugator U/V tipa);
7. ORGANOSILIKONSKI EMULGATORI – V/U i U/V emulgatori;
8. ALKIL POLIGLUKOZIDI (šećerni emulgatori) (npr. cetearil glukozid u
kombinaciji sa cetearil alkoholom) – U/V emulgator; daju emulzije sa lamelarnom
strukturom; daju tečne retke emulzije za sprej ambalažu; blagi, ne isušuju kožu, ne
sadrže etilen-oksid;
9. POLIGLICERILSKI ESTRI (zamena su za tradicionalne etoksilovane emulgatore)
– U/V i V/U emulgatori.
Vrste preparata koji se nalaze na tržištu -

1) toaletni čvrsti sapuni (sadrže alkalne soli viših masnih kiselina) – isušuju kožu
dužom upotrebom, nadražuju kožu i podižu pH;
2) dermatološki sapuni (čvrsti ili tečni sapuni sa sindetima (imaju HLB 13 – 15) i
kiseli pH (5,0 – 7,0)) – manje isušuju kožu, ne iritiraju;
3) mleka za čišćenje kože lica (U/V emulzije) – imaju funkciju čišćenja i nege kože,
mogu sadržati različite vrste PAM (TEA stearat i stearinska kis., polisorbat 60,
poliglicerilske estre ...) koje imaju različite uloge (najčešće da emulguju ali i da čiste
kožu od nečistoća);
4) ostali proizvodi (geli, ulja, kupke, pene) – mogu služiti za čišćenje kože; piling
efekat, tretman akni, čišćenje masne i kože sa aknama ili suve kože; takođe mogu
3
imati i dodatne efekte kao što su povećavanje masnoće i vlažnosti kože, zadržavanje
ili poboljšanje funkcija kožne barijere i poboljšanje glatkoće kože.
Izbor emulgatora za kozmetičke emulzije –

Zavisi pre svega od tipa emulzije (U/V, V/U ili mešoviti tip), konzistencije proizvoda
(krem ili losion) kao i namene proizvoda.
Mešani emulgatori obrazuju emulzije/kremove koje stabilišu složenim
mehanizmom koji se opisuje teorijom gelske mreže . Tokom emulgovanja se prvo na
granici dve faze, oko dispergovanih kapi gusto pakuje jedan broj molekula PAM i
molekula masnih alkohola u mono- ili višemolekularne filmove. Usled specifičnog
načina pakovanja molekula, unutar filmova se gradi faza lamelarnih tečnih kristala.
Preostali deo PAM i masnog alkohola prelazi u kontinualnu fazu emulzije, hidratiše i
bubri, i takođe, obrazuje lamelarne tečne kristale. Međutim, tokom hlađenja emulzije
ova tečno-kristalna faza postepeno prelazi u gel kristalnu fazu, tako da u spoljašnjoj
fazi emulzije nastaje lamelarna gelska mreža. Tako se spoljašnja faza struktuira i
zgušnjava (porast viskoziteta), što dodatno stabiliše emulziju. Po ovom principu
deluju i novije generacije emulgatora (poligliceril i šećerni estri ili
alkilpoliglukozidi). Oni su bazirani na sirovinama prirodnog porekla i ne sadrže
potencijalno štetne supstance kao što je etilen oksid, biodegradibilni su, a efikasno
emulguju; takođe oni su veoma blagi za kožu i oči, a zahvaljujući velikom broju
hidroksilnih grupa koje vezuju vodu, obezbeđuju dodatno ovlaživanje kože, a
zahvaljujući lipidnim sastojcima, pomažu reparaciju oštećene kožne barijere. Mogu
se koristiti i različiti polimerni emulgatori za stabilizaciju emulzija/kremova
mehanizmom elektrosterne stabilizacije, kao što su akrilat C10 – C30 alkil akrilat
krospolimer ili Na poliakrilat, za V/U emulzije se mogu koristiti organosilikatni
emulgatori (npr. dimetikon kopolioli). Novije generacije emulgatora i polimerni
emulgatori su nezaobilazan sastojak preparata za čišćenje i negu suve kože.
4
2. ULOGA PAM U KOZMETIČKIM PROIZVODIMA RAZLIČITE
NAMENE: U/V EMULZIJE ZA ČIŠĆENJE KOŽE; MLEKA ZA ZAŠTITU
KOŽE OD SUNCA; V/U KREMOVI ZA NEGU KOŽE; ŠAMPONI PROTIV
PERUTI; PASTE ZA ZUBE
U/V emulzije za čišćenje kože –

PAM u ovim preparatima imaju ulogu: emulgatora, čiste nečistoće sa površine kože
Mleka za zaštitu kože od sunca –

Koriste uglavnom polimerne U/V emulgatore (npr. akrilat C10 – C30 alkil akrilat
krospolimer) koji doprinose vodootpornosti preparata a omogućavaju i formulaciju
sprej preparata; preparati koji sadrže emulgatore, koji grade fazu tečnih kristala
(nejonski emulgatori niskih HLB – saharoza kokoat, cetearil glukozid, lecitin)
omogućavaju dodatno vlaženje kože, dobre estetske i aplikativne karakteristike
V/U kremovi za negu kože –

Mogu se izrađivati sa lanolinom i lanolinskim alkoholima, holesterolom, estrima
sorbitana (emulgatori mogu nastati i u toku izrade saponifikacijom slobodnih m.k. iz
voskova); ove PAM pre svega imaju ulogu V/U emulgatora; emulgatori tipa
silikonskih kopoliola i poliglicerilskih estara omogućavaju formiranje V/U kremova
sa visokim sadržajem vode, povoljnih organoleptičkih i aplikativnih osobina, a takođe
omogućavaju izradu postupcima koji štede energiju
Šamponi protiv peruti –

Kao i kod ostalih šampona, postoje osnovni (primarni) tenzidi koji imaju funkciju
dobrog pranja i penjenja; najčešće se u ovu svrhu koriste alkil etri sulfata (Na lauret
sulfat) jer imaju manje iritirajući i isušujući potencijal, prave blagu i vazdušastu penu;
kao pomoćni (sekundarni) tenzidi u šamponima protiv peruti se koriste
alkanolamidi (npr.kokamid DEA ili kokoamidopropilbetain) a imaju funkcije
stabilizatora pene, solubilizatora ili sredstva za povećanje viskoziteta
Paste za zube –
Sadrže PAM koje imaju funkciju sredstava za stvaranje pene, pri pranju one
smanjuju površinski napon i time olakšavaju emulgovanje ili suspendovanje naslaga
na zubima i njihovo uklanjanje ispiranjem (najčešće se koriste Na lauril sulfat,
kokoamidopropil betain)
5
3. SINDETI – KOZMETIČKE SIROVINE U PROIZVODIMA ZA
ČIŠĆENJE/PRANJE KOŽE I KOSE
S obzirom da klasični toaletni sapuni, zbog svoje alkalne reakcije, slabe prirodno
kiseli vodenomasni film na površini kože, za čišćenje suve kože preporučuje se
primena proizvoda bez sapuna (soap free), odnosno preparata na bazi sindeta. Sindeti
su grupa PAM iz kategorije sintetskih deterdženata, sa karakteristikama da pene,
dobro peru i u vodi daju kisele pH vrednosti, često u području pH kože. Prilagođeni
su fiziološkom pH kože i obično sadrže dodatne masne komponente za nadoknadu
oštećene/uklonjene lipidne frakcije stratum corneum-a. Formulišu se kao emulzije,
krem gelovi i ulja za tuširanje i emulzije za pranje ruku. Mogu da budu anjonske,
amfoterne ili nejonske PAM. Sastavni su deo dermatoloških sapuna.
6
4. PRIRODNA I SINTETSKA ULJA KAO SASTOJCI KOZMETIČKIH
PROIZVODA – PRIMERI, ULOGA U PROIZVODIMA I EFEKTI NA KOŽI
Biljna ulja koja se najčešće koriste u kozmetici, i to najčešće kao sastojci kremova i
losiona su: bademovo, avokadovo, maslinovo, kikirikijevo, suncokretovo, sojino, ulje
pšenićnih klica, ulje koštica kajsije i breskve, ulje noćurka. Od biljnih masti su u
upotrebi: ši buter, kakao buter, ulje kokosa, palminih koštica. Najznačajnija sintetska
ulja su: izopropilmiristat (IPM), izopropilpalmitat (IPP), trigliceridi srednje dužine
lanca, deciloleat.
Kao i druge masne komponente imaju emolijentne efekte. Emolijencija podrazumeva

da proizvod nakon nanošenja, kožu čini mekom i glatkom. Oni povećavaju vlažnost i
plastičnost kože stupanjem u direktnu interakciju sa stratum corneum-om (npr.
ceramidi), ili posredno, zahvaljujući okluzivnom efektu i smanjenju
transepidermalnog gubitka vode (TEWL).
Uloge emolijenasa:
1. zamena prirodnih lipida kože (ili barem nekih od njih),
2. štite kožu (zahvaljujući moći razmazivanja i okluzivnom efektu),
3. utiče na mekoću/glatkoću i teksturu kože,
4. ostvaruju lubrikativni efekat preparata koji se nanosi na kožu,
5. zadržavaju vlagu u koži,
6. solubiliziraju i rastvaraju aktivne komponente u kozmetičkim proizvodima,
7. utiču na viskozitet/konzistenciju i senzorijelne karakteristike kozmetičke emulzije
(sjaj, gustina, lepljivost, kohezivnost, mazivost, punoća, osećaj masnoće na koži, moć
upijanja, količina krema koja zaostaje na koži nakon primene).
Polarnost masnih komponenata i emolijentnih ulja predstavlja jednu od najvažnijih

fizičkohemijskih osobina, na osnovu koje se pravi procena kompatibilnosti masne
faze sa emulgatorom i ostalim komponentama kozmetičke emulzije. Pri nanošenju
preparata na kožu bitno je kako se razmazuje (aplikativni efekat), a nakon isteka
nekog vremena, kada je emolijens u stanju ravnoteže sa kožom, i njegov lubrikativni
(rezidualni) efekat. Na osnovu razlike između rezidualnog i aplikativnog
emolijentnog efekta, emolijensi su klasifikovani kao: masni emolijensi, protektivni
emolijensi, suvi emolijensi, adstrigentni emolijensi.
Masni emolijensi – (ricinusovo ulje, jojobino ulje, glicerolski i propilenglikolni estri
izostearinske kis. i oktilstearat) obrazuju film koji se dugo zadržava na mestu
primene.
Protektivni emolijensi – (izostearil izostearat) imaju veliki zaštitni efekat na koži.
Suvi emolijensi – (izopropilpalmitat, izostearilalkohol, mineralna ulja i deciloleat)
slabi su protektivi. Postoji i grupa emolijenasa koji imaju dobar zaštitni efekat, a na
koži izazivaju osećaj suvoće (gliceril triizonanoat, gliceril trikaproat/trikaprilat i
diizopropil dilinoleat).
Adstrigentni emolijensi – (izopropilmiristat, oktiloktanoat, oktilkokoat, dimetikon,
ciklometikon) umanjuju lepljivost i masnoću rezidualnih emolijenasa.
7
Ši buter – ima povoljne efekte u tretmanu ožiljaka, bora i fleka na koži, a koristi se i u
preparatima za kosu. Dejstvo ne potiče od masnih kiselina i triglicerida koje sadrži,
već od neosaponifikovane frakcije koju čine fitosteroidi (stigmasterol, betasitosterol
itd.).
Avokadov vosak (avokadovo ulje) – sadrži znatne količine nezasićenih masnih

kiselina, fitosterola i vitamina B2, A, D, E i K; ima svojstvo da trenutno permeira
kroz suvu i naboranu kožu.
Ulje semena soje – je značajan izvor β-sitosterola, stigmasterola i kampesterola, ima

dosta i steroidnog saponina glicirizina i glicirizinske kis. koji su inhibitori tirozinaze,
pa se zato koristi u preparatima za izbeljivanje kože; sadrži i značajnu količinu
fitoestrogena, fosfolipida, lipoproteina i vitamina E.
Značajni izvori kozmetički aktivnih fitosteroida su ulje boraga (koristi se u

preparatima za kosu), ulje žutog noćurka (u preparatima za negu suve i zrelije kože) i
ulje lešnika.
8
5. OSOBINE I PRIMENA BELOG VAZELINA, LAKOG TEČNOG
PARAFINA, JOJOBINOG ULJA, IZOPROPILMIRISTATA U
KOZMETIČKIM PROIZVODIMA ZA NEGU I ZAŠTITU KOŽE
Beli vazelin - (beo, stvara masno okluzivan efekat na koži, ne prima vodu) – prirodan
vazelin predstavlja mešavinu tečnih i čvrstih prečišćenih, beljenih i zasićenih
parafinskih ugljovodonika dobijenih destilacijom nafte; plastični gel sa mrežastom
strukturom od čvrstih, viših n- i izoparafina, a tečna faza je od nižih n- i izoparafina
(čvrstih ugljovodonika ima 10-30%). Na koži obrazuje okluzivan i nepermeabilan
film za vodu i vazduh; predstavlja obavezan sastojak pokrovnih masti; film na koži
dovodi do hidratacije i bubrenja s.c., što je pogodno za pacijente sa suvom kožom.
Laki tečni parafin (mineralno ulje) – je proizvod manjeg viskoziteta u odnosu na

tečni parafin i ostavlja manje masan i okluzivan film na koži; koristi se za izradu
kremova kao sastavni deo masne faze; svoje okluzivno dejstvo ispoljava na sličan
način kao beli vazelin tj. obrazuje film na koži koji smanjuje TEWL tako što
umanjuje isparavanje vode iz dubljih slojeva epiderma i iz derma, takođe, kao i beli
vazelin, može da penetrira u površinski sloj epiderma, s.c., tj. u intercelularni lipidni
matriks (lipidi smešteni između korneocita); zamenom endogenih lipida u s.c.-u
pomažu obnavljanje integriteta kožne barijere, ovo je veoma važno, jer narušena
kožna barijera je osnovni uzrok pojave suve kože i nekih dermatoza.
Jojobino ulje – emolijens, rastvarač; potiče iz žbunja jojobe (Simmondsia chinensis)

tj. ekstrahuje se iz zrna ove biljke; tehnički govoreći u pitanju je više vosak nego ulje
jer je čvrsto na sobnoj T; hemijski sastav mu je blizak sastavu masnih komponenti
kože, što ga čini pogodnim za sve tipove kože; zbog svog prirodnog afiniteta prema
koži, ulje jojobe se kombinuje sa sebumom i blago otpušuje pore da oslobodi
prljavštinu; ima i antibakterijska svojstva; veoma je bogato vitaminom E pa iz tih
razloga nije sklono [O]; zbog svog finog sastava najviše odgovara masnoj,
kombinovanoj koži sa aknama; regeneriše i obnavlja kožu i kosu pa se zato koristi u
šamponima i regeneratorima za kosu; vraća sjaj koži i vlaži je; pruža i dobru
barijernu zaštitu za kožu.
Izopropilmiristat – spada u grupu emolijentnih sintetskih ulja; doprinosi boljoj

razmazivosti kremova kao i lakoći i prijatnosti primene na koži. Koristi se u
preparatima za negu i zaštitu suve kože. Spada u grupu adtrigentnih emolijensa koji
umanjuju lepljivost i masnoću rezidualnih emolijensa.
9
6. LANOLIN, LANOLIN SA VODOM, LANALKOLI, STEARINSKA
KISELINA, CETIL ALKOHOL, DIMETIKON – OSOBINE I PRIMENA U
KOZMETIČKIM PROIZVODIMA
Lanolin - žut, lepljiv, neprijatno miriše, okluzivan, razvlači se u niti; predstavlja

kompleksnu mešavinu ugljovodonika, slobodnih m.k., slobodnih m.a. i oko 95%
estara (holesterola i m.k.); dobija se kao mast sa dlake ovaca. Prečišćavanjem lanolina
dobija se sirovina boljih organoleptičkih osobina i većeg sadržaja holesterola, koji
može da emulguje vodu; koristi se za izradu apsorpcionih baza i hidrofobnih (V/U)
kremova. Čuva se u punim posudama, zaštićeno od O2 i svetlosti; kao antioksidansi
se dodaju: tokoferol, BHT, BHA i askorbil-palmitat; bezvodni lanolin prema
Ph.Yug.V sme da sadrži 200 ppm BHT; kvalitet lanolina se ceni i po vodenom broju
(sposobnost da emulguje vodu). Stvara nepropustan film i sprečava gubitak vode iz
kože (okluzivan efekat); posle primene, koža je meka, glatka, elastična i sjajne
površine. Sadržaj lanolina u kozmetičkim kremovima ne bi trebao da bude veći od
10%, pošto krem može imati loše organoleptičke osobine (žilav, teško razmaziv).
Koristi se za izradu kremova za negu suve i normalne kože, posebno preko noći.
Lanolin sa vodom - sadrži 25% vode; kroisti se kao emulzivna podloga tipa V/U;
dobija se inkorporiranjem vode u prečišćeni lanolin.
Lanalkoli, Lanolinski alkoholi (Lanae Alcoholes) - dobijaju se određenim

postupcima prečišćavanja i obrade bezvodnog lanolina; sadrži oko 30% holesterola
zato emulguju znatno veću količinu vode od bezvodnog lanolina; dobri su V/U
emulgatori i koriste se za izradu apsorpcionih baza i hidrofobnih (V/U) kremova;
zbog oksidacije se čuvaju u dobro zatvorenim posudama. Lanolin i lanolinski alkoholi
mogu da dovedu do senzibilizacije kože.
Stearinska kiselina - Stearinski kremovi – su tipa U/V; sastoje se od stearinske kis.

(masna faza, emolijens) i vode, glicerola i bazne komponente; na povišenoj T od dela
stearinske kis. i sredstva za neutralizaciju (NaOH, TEA, boraks) nastaje sapun (Na ili
TEA stearat); u stearinskim kremovima se nalaze mešani emulgatori: stearinska kis.
(lipofilni emulgator) i sapun npr. TEA-stearat (hidrofilni emulgator). Imaju veći udeo
slobodne vode od ostalih U/V kremova sa mešanim emulgatorima; bolje hlade kožu;
sedefastog su sjaja od slobodnih kristala stearinske kis., pahuljastog oblika.
Cetil alkohol – spada u grupu masnih alkohola; komponenta je masne faze (ima
emolijentna svojstva); kao masni amfifil ima emulgujuća svojstva (V/U emulgator),
ipak češće se koristi kao komponenta mešanih emulgatora (kombinuje se sa
anjonskim, odnosno nejonskim emulgatorima). Sredstvo za regulisanje viskoziteta i
za zamućivanje.
Dimetikon – polialkilsiloksan; koristi se u zaštitnim kremovima jer stvara

vodootporni film; ostavlja nemasan film, ne zatvara pore, lako su razmazuje, dobro se
podnosi, stabilan je. Spada u grupu adstrigentnih emolijensa. Koristi se za izradu
profesionalnih zaštitnih kremova (u količini do 25%) ili kremova za zaštitu ruku u
domaćinstvu (2-5%).
10
7. MASLINOVO, BADEMOVO I JOJOBINO ULJE, KAPRILNO/KAPRINSKI
TRIGLICERIDI, CIKLOMETIKONI, PČELINJI VOSAK, CETIL
PALMITAT – OSOBINE I PRIMENA U KOZMETIČKIM PROIZVODIMA
Maslinovo ulje – emolijens, rastvarač; ima dezinfekciona svojstva i pomaže

zalečenje rana; vlaži, hrani, omekšava i podmazuje kožu; ima blago lepljiva svojstva i
koristi se u preparatima za negu suve kože; smiruje upaljenu kožu; koristi se u
regeneratorima za kosu jer povećava gipkost i snagu vlasi kose.
Bademovo ulje – emolijens, rastvarač; lako ulje koje se koristi u preparatima za negu
i čišćenje kože; uklanja tragove šminke, dobro prodire u kožu i blagotvorno je za kožu
svih tipova i starosti; posebno je pogodno za suvu, osetljivu kožu; ublažuje svrab i
otok.
Jojobino ulje – emolijens, rastvarač; potiče iz žbunja jojobe (Simmondsia chinensis)

tj. ekstrahuje se iz zrna ove biljke; tehnički govoreći u pitanju je više vosak nego ulje
jer je čvrsto na sobnoj T; hemijski sastav mu je blizak sastavu masnih komponenti
kože, što ga čini pogodnim za sve tipove kože; zbog svog prirodnog afiniteta prema
koži, ulje jojobe se kombinuje sa sebumom i blago otpušuje pore da oslobodi
prljavštinu; ima i antibakterijska svojstva; veoma je bogato vitaminom E pa iz tih
razloga nije sklono [O]; zbog svog finog sastava najviše odgovara masnoj,
kombinovanoj koži sa aknama; regeneriše i obnavlja kožu i kosu pa se zato koristi u
šamponima i regeneratorima za kosu; vraća sjaj koži i vlaži je; pruža i dobru
barijernu zaštitu za kožu.
Kaprilno/kaprinski trigliceridi (Mygliol® 812, trigliceridi srednje dužine lanca)

– deluju kao lipofilni emolijensi; obrazuju film koji se dugo zadržava na površini
kože, i omekšava i vlaži kožu.
Ciklometikoni – poliakilsiloksan; koristi se u kremovima za zaštitu i negu; stvara

vodootporni, okluzivan film na površini kože koji se dobro razmazuje, ne zatvara
pore, dobro se podnosi i nije lepljiv i masan (grupa adstrigentnih emolijensa).
Pčelinji vosak – postoje žuti i beli pčelinji vosak (Cera flava i Cera alba); danas se
prednost daje žutom pčelinjem vosku; emolijens, stabilizator, sredstvo za regulisanje
konzistencije kremova i losiona; pruža zaštitu, stvara masni film pa se zato koristi u
preparatima za negu i zaštitu kože, kao i u stikovima za negu i zaštitu usana.
Cetil palmitat – sintetska zamena za Cetaceum (vosak iz šupljine lobanja kitova);

emolijens, sredstvo za regulisanje konzistencije kremova i losiona; pruža zaštitu,
stvara masni film pa se zato koristi u preparatima za negu i zaštitu kože, kao i u
stikovima za negu i zaštitu usana.
11
8. OSOBINE I PRIMENA SILIKONA U PROIZVODIMA ZA ZAŠTITU
KOŽE I ZA KOSU
Polialkilsiloksani (silikoni) – polimeri linearne, ciklične ili mrežaste strukture;

ostavljaju masan film, ne zatvaraju pore, lako su razmazivi, dobro se podnose,
stabilni; koriste se u zaštitnim kremovima jer stvaraju vodootporni film (dimetikon,
ciklometikon). U molekulu, atomi Si su vezani preko kiseonika, a atomi Si nose
metil i fenil grupe. Silikoni su hemijski veoma stabilni, ne podležu [O] i hidrolizi,
hidrofobni su, veoma otporni na vodu i termostabilni. Bezbojni i bez mirisa, a
viskozitet im ne zavisi od T.
Za masti za zaštitu kože se koristi dimetilsiloksan (dimetikon) u koncentraciji 2 –
5%, a inkorporira se u podloge tipa ambifilnih kremova (Basis krem, DAB 10) ili u
masnu fazu hidrofilnih kremova. Ciklometikon (isparljivi silikon) ne stvara na koži
uljani osećaj, pa se koristi za lokalne sprejeve ili kao isparljivi sastojak za gele ili
emulzije. Za zaštitu kože od agresivnih sredstava u kućnim poslovima (voda,
deterdžent) koristi se konc. silikona od 2 – 5%. Za optimalnu zaštitu kože od
agresivnih sredstava, izrađuju se profesionalni kremovi sa koncentracijom silikonskih
ulja i do 25%. Zbog svoje fiziološke indiferentnosti se mogu koristiti i kao zaštita od
rana od ležanja (dekubita).
Silikonski nejonski (U/V i V/U) emulgatori – predstavljaju noviji tip emulgatora;

imaju polimernu i polifunkcionalnu strukturu koja je pogodna za stvaranje stabilnih
kremova i losiona sa velikim sadržajem vode; tečni su i naročito su pogodni za
formulisanje sprej emulzija, emulzionih losiona za zaštitu od sunca, losiona za negu
kože posle sunčanja i U/V kremova za negu kože; stvara poseban osećaj koji korisnici
zapaze posle upotrebe na koži (prevazilazi negativne uticaje ostalih komponenti
formulacije, npr. leplivost glicerola ili suvoću voskova); takođe, postoje tvrdnje da
koži daje somotast i gladak izgled; daje mogućnost za izradu emulzija i hladnim i
toplim postupkom emulgovanja.
12
9. ETANOLNI, PROPILENGLIKOLNI I ULJANI EKSTRAKTI KAMILICE,
NEVENA I ZELENOG ČAJA U KOZMETIČKIM PROIZVODIMA – EFEKTI
NA KOŽI I KOSI
U kozmetičkim proizvodima se biljni sastojci mogu naći kao: 1. cele biljke, delovi
biljaka (retko), 2. aktivni principi iz biljaka (mentol, bisabolol), 3. sirovi biljni
ekstrakti, 4. standardizovani biljni ekstrakti (najbolje). Standardizovani biljni
ekstrakti sadrže određenu količinu i tip bioaktivnih principa od kojih potiče delovanje
na kožu, kosu. Ekstrakti nekih biljaka su standardizovani na ukupni sadržaj
bioaktivnih supstanci. U upotrebi su: vodeni, alkoholni, propilenglikolni,
butilenglikolni, uljani (maslinovo ulje, suncokretovo ulje,IPM) ekstrakti. Razlog zbog
kog se biljni ekstrakti koriste u kozmetičkim preparatima u velikoj meri jeste njihova
velika heterogenost hemijskog sastava, koja dovodi do različitog delovanja.
Delovanja koja sastojci biljnih ekstrakata najčešće ostvaruju u kozmetičkim
preparatima su: adstrigentno, antiflogističko, antimikrobno, emolijentno,
epitelizirajuće, tonizirajuće.
Ekstrakti kamilice (Chamomilla recutita) – mogu biti uljani, etanolni, dobijeni uz

CO2 pod visokim pritiskom, vodeni; najznačajniji aktivni sastojci koji se nalaze u
ekstraktima kamilice su (-) α – bisabolol (antiflogistik) i hamazulen; ekstrakti
kamilice deluju tako što:
1. ublažavaju iritaciju kože (antiinflamatorno),
2. suzbijaju neprijatan miris.
Ekstrakti kamilice se koriste u sledećim kozmetičkim proizvodima:
a) proizvodi za bebe,
b) proizvodi za zaštitu od sunca i opekotina,
c) proizvodi za čišćenje kože,
d) proizvodi za negu kože,
e) proizvodi posle brijanja,
f) proizvodi za posvetljavanje svetlih tonova kose,
g) proizvodi aroma terapije,
h) proizvodi za osetljivu kožu,
i) proizvodi za depilaciju,
j) paste za zube.
Ekstrakt cvasti kamilice, pripremljen sa propilenglikolom, sadrži flavonoide
(apigenin i apigenin–7–glukozid) a deluje antiinflamatorno i blago antiseptično.
Uljani ekstrakt kamilice, kao glavne aktivne komponente sadrži α-bisabolol i
hamazulen i deluje antiinflamatorno i emolijentno.
Ekstrakti nevena (Calendula officinalis) – uljani ekstrakt, zahvaljujući alantoinu,

pokazuje epitelizantno dejstvo i koristi se u preparatima za decu. Koristi se u
preparatima sa anti-aging efektom jer pomaže obnavljanje kapilarne mreže u koži,
zatim sadrži karotenoide i lutein koji ispoljavaju antioksidantno dejstvo i konačno
pomaže sintezu kolagena i regeneraciju ćelija kože. Ima izrazito dobro dejstvo na
suvu i oštećenu kožu, mada se može koristiti za sve tipove kože. Smiruje upalne
procese, ubrzava zarastanje rana i opekotina. Zahvaljujući flavonoidima koji
13
ispoljavaju antiinflamatorno, adstrigentno, antifungalno i antiseptično dejstvo može
se koristiti kod osipa, sunčanih opekotina, ujeda insekata i drugih vidova iritacija.
Takođe, zahvaljujući flavonoidima koristi se i u tretmanu kože skalpa radi smanjenja
upalnih efekata.
Ekstrakti zelenog čaja (Thea sinensis, Camelia oleifera) – ekstrakt listova zelenog
čaja umiruje kožu i sprečava upale. Sadrži polifenole koji su moćni antioksidansi
(oko 20 puta jači od vitamina E), kao i ksantinske derivate koji ispoljavaju
antiinflamatorno dejstvo.
14
10. KOZMETIČKI AKTIVNE SUPSTANCE U ANTIAGEING
PROIZVODIMA
Starenje kože je posledica hronološkog (unutrašnjeg starenja) i spoljašnjeg starenja

(uslovljeno delovanjem spoljašnjih uzroka).
Unutrašnje starenje je genetski uslovljeno i manifestuje se pojavom finih bora na
površini kože i gubitkom elastičnosti.
Spoljašnje starenje uzrokovano je spoljnim faktorima, posebno UV zračenjem.
Formiranje reaktivnih slobodnih radikala (ROS – reaktivne kiseonične vrste) smatra

se osnovnim mehanizmom koji dovodi do pojave vidljivih tragova spoljašnjeg
starenja koze (fotostarenja). ROS oksiduju različite strukturne molekule ćelija i
,konsekventno, trajno oštećuju ćeliju i funkcionalno je onesposobljavaju. Takođe,
UVA zračenje indukuje ekspresiju enzima matriksnih metaloproteinaza (MMP), što
dovodi do istovremenog smanjenja sinteze i pojačane degradacije kolagenih i
elastičnih vlakana u dermisu kože i frakcije higroskopnih glikozaminglikana. Delovi
kože izloženi pojačanom UVA zračenju karakterišu se pojavom grubih/dubljih bora,
elastoza i hiperpigmentacija. U dermokozmetičkim anti-age proizvodima se koriste:
supstance koje poboljšavaju turgor i tonus kože (pseudokolageni biljnog ili ribljeg
porekla, polisaharidi, hijaluronska kiselina i natirjum hijaluronat), supstance koje
blokiraju enzime matriksne metaloproteinaze i različiti antioksidansi (vitamin E,
vitamin C, koenzim Q10 i dr.) a sadrže i odgovarajuće UVA i UVB filtere za dnevnu
zaštitu kože od sunca.
Vitamin A i derivati –
Retinol (vitamin A), retinaldehid i derivati se smatraju standardom u tretmanu

znakova fotostarenja kože. Kod već postojećih znakova fotostarenja kože, delimično
ublažavanje ovih procesa se može postići primenom derivata vitamina A i α-hidroksi
kiselina (AHAs). Retinoinska kiselina (all-trans retinoinska kiselina) je aktivan oblik
vitamina A i vezuje se za specifične ćelijske (citoplazmatske) i jedarne receptore.
Klinički potvrđeni efekti vitamina A su: poboljšanje finih bora (u manjoj meri
grubih), ublažavanje hiperpigmentacija i bolja tekstura kože. Kozmetički aktivni
derivati vitamina A su retinol, retinaldehid i retinil propionat ili acetat. Pimena
retinola može da smanji sintezu kolagenaze (enzim MMP-1) i stimuliše sintezu
kolagena. Retinol i retinaldehid se dobro podnose, dok je tretinoin zabranjen kao
sastojak kozmetičkih proizvoda prema Aneksu II Kozmetičke direktive, jer se radi o
leku. Tretinoin, izotretinoin, tazaroten su dostupni u obliku kremova, gelova ili kao
gel sa mikrosferama punjenim tretinoinom. Tretinoin pospešuje sintezu kolagena i
elastina i utiče na reorganizovanje oštećenih elastičnih i kolagenih vlakana. Derivati
vitamina A (tretinoin, izotretinoin, tazaroten) su lekovi (dostupni samo uz recept) i
lokalno se koriste u tretmanu akni, ali i za ublažavanje znakova fotostarenja. Najčešći
neželjeni efekti primene retinoida je retinoidni dermatitis (eritem , perutanje, suva
koža, svrab, peckanje).
15
Hidroksi kiseline –
Higroskopne supstance koje ostvaruju efekat hidratacije i povećanja elastičnosti kože.

Najčešće se koriste α-hidroksi kiseline (AHAs), glikolna i mlečna kiselina, koje
normalizuju pH kože, a delovanje zavisi od primenjene koncentracije. U koncentraciji
do 3% vrše promenu pH na površini kože, a u koncentraciji od 10% dovode do
promena pH i u dubljim slojevima kože. Dokazani su i povoljni efekti amonijum-
laktata (koncentracija 12%) na kožnu atrofiju, koja je indukovana primenom
steroida. Delovanje proizvoda sa AHAs zavisi od pH preparata. Proizvodi niže pH
imaju veći sadržaj AHAs kao slobodne kiseline (molekulski oblik), što je njihov
aktivni oblik, ali sa druge strane takva pH vrednost deluje iritantno na kožu. Zato se
vrši delimična neutralizacija AHAs i dobijaju manje iritativni preparati čije su pH
vrednosti od 3,5 do 5,5, pri čemu je očuvana njihova efikasnost. U kozmetičkim
preparatima se koristi i glukono-δ-lakton (derivat glukoze), koji je polihidroksilna
kiselina, a ima eksfolijantni, hidratišući i anti-age efekat i ne izaziva peckanje i
iritaciju kože. Laktobionska kiselina, nastaje povezivanjem glukonske kiseline i
galaktoze, a svojom veličinom uslovljava znatno sporiji prolaz kroz kožu i blaže
delovanje nego pri primeni klasičnih AHAs. Ostvaruje bolji "anti-age" efekat, a zbog
izrazite higroskopnosti je i dobar ovlaživač kože. Veoma je dobar antioksidans, i
doprinosi obnavljanju integriteta kože.
Fitosteroidi (fitoestrogeni) –
Predstavljaju neosaponifikovane frakcije različitih ulja, a najznačajniji hemijski

definisani fitosteroidi su stigmasterin, sitosterin i kampesterol. Hormonska terapija
povećava sintezu kolagena, vlažnost i tonus kože. Primenom fitosteroida, mogu se
izbeći neželjeni efekti hormona i postići dobri efekti u poboljšanju srukture i izgleda
kože. Pored toga što odlažu proces "hormonskog starenja" (postmenopauza kod
žena), fitosteroidi su efikasni u borbi protiv fotostarenja kože. Povoljno utiču na
prevenciju fotoštećenja kože (mlitava, zadebljala, gruba, siva koža, uz gubitak
prirodnog tonusa), pa su poslednjih godina zastupljeni u dermokozmetičkim anti-age
proizvodima za negu starije kože. Najveću upotrebu imaju fitoestrogeni koji
pripadaju grupi flavonoida, zatim steroidni saponini i pojedini fitosteroli. Koriste se
aktivni kompleksi fitosteroida dobijeni ekstrakcijom ovih sastojaka iz različitih
biljnih izvora ili različita biljna ulja, koja sadrže standardizovane količine aktivnih
komponenti. Najznačajniji izvori kozmetički aktivnih fitosteroida su: ši buter,
avokadov vosak i ulje semena soje.
Ši buter (Butyrospermum Parkii) ima povoljan efekat u tretmanu ožiljaka, bora i
fleka na koži, a koristi se i u preparatima za kosu. Dejstvo mu potiče od fitosteroida
(stigmasterol, betasitosterol).
Avokadov vosak, tj. avokadovo ulje (Perse gratissima) sadrži znatne količine
nezasićenih m.k., fitosterola i vitamina B2, A, D, E i K. Ima svojstvo da trenutno
permeira kroz suvu i naboranu kožu, tako da se koristi uprkos svojoj velikoj
nestabilnosti.
16
Ulje semena soje (Glicinae max) je značajan izvor β-sitosterola, stigmasterola i
kampesterola; sadrži znatnu količinu glicirizina (steroidni saponin) i glicirizinske
kiseline, koji su inhibitori tirozinaze, tako da se koriste u preparatima za izbeljivanje
kože; značajno je i kao izvor fitoestrogena, fosfolipida, lipoproteina i vitamina E.
Značajni izvori fitosteroida su i ulje boraga (Borrago officinalis) koji se često koristi
i u preparatima za negu kose, ulje žutog noćurka (Oenothera bienis) u preparatima
za negu suve i zrelije kože, a na ceni je i ulje lešnika.
Antioksidansi –
Blokiraju reakciju formiranja slobodnih radikala (ROS). Razlikuju se enzimski

antioksidansi (superoksiddismutaza, katalaza, peroksidaza, glutation-reduktaza) i
neenzimski antioksidansi (vitamin E i C, β-karoten, ubihinon-koenzim Q10).
Vitamin E neutrališe lipidne perokside ćelijskih membrana i deponuje atome
kiseonika. Alkoholni oblik vitamina E (α-tokoferol) je podložan oksidaciji, pa se
koriste njegovi estri. Vitamin E acetat štiti kožu od štetnog dejstva UV zraka,
poseduje antiinflamatorni efekat i ima sposobnost vlaženja kože. Zahvaljujući
sposobnosti da sprečava lipidnu peroksidaciju kolagena u dermisu i osobini da je
ovlaživač kože, vitamin E usporava nastanak bora i čest je sastojak anti-age
preparata.
Vitamin C je sinergista vitamina E u "hvatanju" slobodnih radikala i kofaktor u
sintezi kolagena, stimuliše obnavljanje vitamina E, čime utiče na povećanje
elastičnosti kože. Ima efekta i na supresiju sinteze melanina (smanjuje pigmentaciju
kože) i koristi se u preparatima za posvetljivanje hiperpigmentacija (pega i fleka) na
koži. Zbog velike nestabilnosti vitamina C, u kozmetici se koriste njegovi stabilni
derivati: Na-askorbilfosfat, Mg-askorbilfosfat, askorbil palmitat, askorbil glukozid ili
kompleks askorbil metilsilanopektinat.
Koenzim Q10 (ubihinon) i njegov redukovani oblik (ubihinol) su transmiteri
elektrona. Ubihinol ima sposobnost da redukuje oksidisani oblik vitamina E.
Kliničkim ispitivanjima je potvrđeno da dugotrajna upotreba krema sa koenzimom
Q10 dovodi do smanjenja bora.
Polifenoli, proantocijanidini i flavoni su prirodni antioksidansi poreklom iz biljaka,
sličnog dejstva kao vitamin E, ali sa znatno većim antioksidantnim potencijalom
usled čega se koriste u anti-age preparatima. Visok sadržaj prirodnih antioksidanasa
imaju ekstrakti zelenog čaja, žen-šena, oraha, divljeg kestena, grožđa, centele, čička,
ginko bilobe, bora, ruzmarina, kivija i manga.
17
11. KOZMETIČKI AKTIVNE SUPSTANCE U PROIZVODIMA ZA DNEVNU
NEGU KOŽE
Kao kozmetički proizvodi za dnevnu negu kože najzastupljeniji su U/V kremovi

(dnevni, hidrantni kremovi). Spoljašnja faza ovih kremova je voda i u vodi
rastvorljive aktivne i pomoćne supstance, dok unutrašnju fazu čine smeše biljnih i
sintetskih ulja, triglicerida i voskova, ugljovodonika, silikonskih ulja i različitih
fizioloških lipida (fosfolipidi, holesterol, ceramidi, masne kiseline). Savremene
formulacije U/V kremova za stabilizaciju koriste kombinaciju emulgatora,
koemulgatora i stabilizatora. U/V kremove karakteriše lep izgled, prijatan nemasan
osećaj na koži, izražen efekat vlaženja/hidratacije površine kože i prijatan osećaj
hlađenja zbog isparavanja vode. Obično se brzo razmazuju i upijaju, a na koži
obrazuju mat film koji nije lepljiv. U sastav ovih kremova ulaze različite KAS
(kozmetički aktivne supstance) od kojih su najznačajniji antioksidansi i mirisi ali i
UV filteri kao i druge komponente koje štite i neguju kožu.
Pantenol – penetrira lako u kožu i dobro je vlaži (penetracioni humektant); posle

njegove primene koža je glatka i ne lepi se; penetrira i vlaži i površinu dlake (kada se
primenjuje na kosu).
Derivati vitamina C – sinergisti vitamina E u "hvatanju" slobodnih radikala i

kofaktori u sintezi kolagena, stimulišu obnavljanje vitamina E, čime utiču na
povećanje elastičnosti kože; koriste se u preparatima za posvetljivanje
hiperpigmentacija.
Hijaluronska kiselina i Na-hijaluronat – nalazi se u vezivnom tkivu (dermisu);

naziva se i molekularni sunđer jer vezuje proteine i vodu; dobro vlaži površinu kože,
jer gradi transparentni film, takođe, povećava elastičnost kože; uvek se dodaju u
vodenu fazu krema. Ova kiselina je sastavni deo dermisa, ali sa godinama njena
koncentracija u tkivu jako opada. Veliki molekuli hijaluronske kiseline u dermisu se
vezuju za kolagen i elastin i čine kožu jedrom i elastičnom. Bio hijaluronska kiselina
naneta na kožu se vezuje za belančevinu keratin, koja se nalazi u površinskom sloju
stratum corneuma. Na koži pravi viskoelastični transparentni film koji stimuliše
prirodne zaštitne mehanizme kože i pomaže joj u očuvanju mekoće, elastičnosti i
napetosti. Izuzetno vezuje vlagu. Hijaluronska kiselina, daje koži visoku vlažnost i
elastičnost za duže vreme. Posle primene hijaluronske kiseline biopsijom je utvrđena
povećana hidratacija i bolja elastičnost kože. Hijaluronska kiselina slično kao i
aminokiseline, sprečava prevođenje rastvorljivog kolagena u nerastvorljivi. Na taj
način, obezbeđuju dužu vitalnost kože.
Urea – vezuje vodu i vrši hidrataciju površine kože (s.c.) i smanjuje/ublažava svrab
(važan efekat kod suve i starije kože). Povećava elastičnost i mekoću kože. Kida
vodonične veze u keratinu i tako dovodi do njegovog razlaganja (to je efekat koji je
poželjan u tretmanu hiperkeratoza). Delovanje uree zavisi od vrste podloge i načina
izrade preparata.
18
Amonijum laktat – hiroskopno sredstvo, ostvaruje efekat hidratacije i povećava
elastičnost kože. U koncentraciji od 12% ispoljava povoljne efekte na atrofiju kože
izazvanu dejstvom kortikosteroida.
Ekstrakt semenki grožđa (Vitis vinifera) – uljani ekstrakt semenki grožđa obnavlja,
omekšava i umiruje kožu, tonira je i blago steže pore. Na površini kože obrazuje
zaštitni film koji sprečava isušivanje kože. Može se koristiti za sve tipove kože. Pored
emolijentnih svojstava ispoljava i antioksidantna svojstva zahvaljujući
proantocijanidinima (moćni antioksidansi). Proantocijanidini se vezuju za kolagen i
sprečavaju napad slobodnih radikala, a takođe, se vezuju i za enzim kolagenazu i
inhibiraju njen efekat na kolagen. Pomažu regeneraciju kože ali i obnavljanje mreže
kapilara u koži i popravljanje cirkulacije. Koriste se u peparatima protiv starenja kože
i za regeneraciju oštećene kože, a kod kože sa poremećenom cirkulacijom za njeno
normalizovanje. Sadrži esencijalne m.k. Poznato je da linolna kis. smanjuje TEWL,
reguliše funkciju lojnih žlezda i povećava respiratornu aktivnost kože. Kožu čini
elastičnom, mekom i propustljivom.
Ekstrakt koštica kajsija (Prunus armeniaca) – lako ulje sa odličnim hranljivim

svojstvima za sve tipove kože, a naročito za suvu i osetljivu kožu. Daje koži somotsku
mekoću i glatku površinu, a tkivo učvršćuje zahvaljujući visokom procentu enzima.
Ši buter - ima povoljne efekte u tretmanu ožiljaka, bora i fleka na koži, a koristi se i
u preparatima za kosu. Dejstvo ne potiče od masnih kiselina i triglicerida koje sadrži,
već od neosaponifikovane frakcije koju čine fitosteroidi (stigmasterol, betasitosterol
itd.). Predlaže se za promenu u kozmetičkim kremovima, losionima i bezvodnim
kremovima (3 – 25%), za negu izrazito suve i oštećene kože, posebno kože koja je
prethodno bila izlagana sunčevom zračenju. Ima dobre emolijentne i zaštitne osobine.
UV hemijski filteri – inkorporiraju se u kremove za negu kože tokom dana, radi

prevencije pojave znakova prevremenog ili fotostarenja kože. Oktilmetoksicinamat je
jedan od najčešće korišćenih UVB organskih filtera u koncentraciji do 10%, a
kombinovanjem sa UVA apsorberom (do 5%), obezbeđuje se pokrivanje šireg UV
spektralnog područja (290 – 400 nm) i koža potpunije štiti. Dnevni kremovi za negu
kože treba da imaju različit udeo i odnos UVA i UVB filtera od "preparata za
sunčanje". Zato je u dnevnim kremovima uvek viša koncentracija UVA filtera, da bi
se koža efikasnije štitila od prevremenog starenja, a za to su najodgovorniji UVA
zraci, a ne od eritema (crvenilo, opekotine), što je svojstvena reakcija kože na UVB
zračenje.
Tokoferil acetat – je derivat vitamina E (d-α-tokoferol), KAS poznata kao efikasan

hvatač slobodnih radikala i liposolubilni antioksidans. Smatra se efikasnom anti-age
19
supstancom i dobrim ovlaživačem kože. Ovaj estar vitamina E je daleko hemijski i
temperaturno stabilniji, pa se dodaje u masnu fazu emulzije/krema, najbolje kada je
ona postigla zadatu T.
Aloe vera ekstrakt (Aloe vera, Aloe barbadensis) - jedan od najčešće korišćenih
biljnih proizvoda koji se primenjuje u kozmetičkim preparatima, zbog emolijentnih,
regenerativnih i protektivnih svojstava na kožu. Ima antiinflamatorna svojstva.
Obnavlja ćelije kože i vlaži kožu (humektans). Na koži ostavlja transparentan film
koji izrazito hidratiše kožu. Inkompatibilna je sa derivatima celuloze, a iz nje treba
odstraniti aloin (antrahinon) jer je jak iritans. Od sastojaka sadrži: vodu,
monosaharide, enzime, minerale, vitamine, aminokiseline, aminosaharide,
mukopolisaharide. Koristi se u: kremovima, emulzijama, gelovima za negu lica i tela,
proizvodima posle bijanja, proizvodima posle kupanja i sunčanja.
20
12. EFEKTI NA KOŽI KOZMETIČKI AKTIVNIH SUPSTANCI (RETINOL,
GLIKOLNA KISELINA, RETINIL ACETAT, ALOE BARBADENSIS
GEL/EKSTRAKT, MORSKI KOLAGEN)
Vitamin A i derivati –
Retinol (vitamin A), retinaldehid i derivati se smatraju standardom u tretmanu

znakova fotostarenja kože. Kod već postojećih znakova fotostarenja kože, delimično
ublažavanje ovih procesa se može postići primenom derivata vitamina A i α-hidroksi
kiselina (AHAs). Retinoinska kiselina (all-trans retinoinska kiselina) je aktivan oblik
vitamina A i vezuje se za specifične ćelijske (citoplazmatske) i jedarne receptore.
Klinički potvrđeni efekti vitamina A su: poboljšanje finih bora (u manjoj meri
grubih), ublažavanje hiperpigmentacija i bolja tekstura kože. Kozmetički aktivni
derivati vitamina A su retinol, retinaldehid i retinil propionat ili acetat. Pimena
retinola može da smanji sintezu kolagenaze (enzim MMP-1) i stimuliše sintezu
kolagena. Retinol i retinaldehid se dobro podnose, dok je tretinoin zabranjen kao
sastojak kozmetičkih proizvoda prema Aneksu II Kozmetičke direktive, jer se radi o
leku. Tretinoin, izotretinoin, tazaroten su dostupni u obliku kremova, gelova ili kao
gel sa mikrosferama punjenim tretinoinom. Tretinoin pospešuje sintezu kolagena i
elastina i utiče na reorganizovanje oštećenih elastičnih i kolagenih vlakana. Derivati
vitamina A (tretinoin, izotretinoin, tazaroten) su lekovi (dostupni samo uz recept) i
lokalno se koriste u tretmanu akni, ali i za ublažavanje znakova fotostarenja. Najčešći
neželjeni efekti primene retinoida je retinoidni dermatitis (eritem , perutanje, suva
koža, svrab, peckanje).

promena pH i u dubljim slojevima kože. Koriste se u kremovima i emulzionim
losionima za ruke i telo u različitim koncentracijama. Gel sa 2% glikolne kiseline i
2% hidrohinona služi za izbeljivanje kože. Krem i gel sa 5 – 15% mikrokapsulirane
AHA služi za ublažavanje bora. AHA se ne koriste na osetljivu kožu, na koži
oštećenoj suncem i u preparatima posle sunčanja. Veće koncentracije AHA se moraju
obazrivo koristiti zbog niskog pH koji uzokuje iritaciju kože. Značajan efekat
glikolna kiselina ostvaruje i u tretmanu hiperpigmentacija kože. Pri niskim
koncentracijama, ima diskohezivan efekat na nivou epiderma, što za rezultat ima
ubrzanu deskvamaciju pigmentisanih keratinocita. Kao retinoidi, glikolna kiselina
skraćuje ćelijski ciklus keratinocita, tako da se pigment gubi mnogo brže. Pri višim
koncentracijama, glikolna kiselina dovodi do epidermolize.
Aloe vera ekstrakt (Aloe vera, Aloe barbadensis) - jedan od najčešće korišćenih
biljnih proizvoda koji se primenjuje u kozmetičkim preparatima, zbog emolijentnih,
21
regenerativnih i protektivnih svojstava na kožu. Ima antiinflamatorna svojstva.
Obnavlja ćelije kože i vlaži kožu (humektans). Na koži ostavlja transparentan film
koji izrazito hidratiše kožu. Inkompatibilna je sa derivatima celuloze, a iz nje treba
odstraniti aloin (antrahinon) jer je jak iritans. Od sastojaka sadrži: vodu,
monosaharide, enzime, minerale, vitamine, aminokiseline, aminosaharide,
mukopolisaharide. Koristi se u: kremovima, emulzijama, gelovima za negu lica i tela,
proizvodima posle bijanja, proizvodima posle kupanja i sunčanja.
Morski kolagen – koristi se u dermokozmetičkim anti-age preparatima u cilju
poboljšanja turgora i tonusa kože.
22
13. EFEKTI KOZMETIČKI AKTIVNIH SUPSTANCI (VITAMIN E,
EKSTRAKT KAMILICE, MENTOL, HIDROHINON, ALANTOIN,
KOENZIM Q10) NA KOŽI I SLUZOKOŽI
Vitamin E neutrališe lipidne perokside ćelijskih membrana i deponuje atome

kiseonika. Alkoholni oblik vitamina E (α-tokoferol) je podložan oksidaciji, pa se
koriste njegovi estri. Vitamin E acetat štiti kožu od štetnog dejstva UV zraka,
poseduje antiinflamatorni efekat i ima sposobnost vlaženja kože. Zahvaljujući
sposobnosti da sprečava lipidnu peroksidaciju kolagena u dermisu i osobini da je
ovlaživač kože, vitamin E usporava nastanak bora i čest je sastojak anti-age
preparata.
Ekstrakti kamilice (Chamomilla recutita) – mogu biti uljani, etanolni, dobijeni uz

CO2 pod visokim pritiskom, vodeni; najznačajniji aktivni sastojci koji se nalaze u
ekstraktima kamilice su (-) α – bisabolol (antiflogistik) i hamazulen; ekstrakti
kamilice deluju tako što: 1. ublažavaju iritaciju kože (antiinflamatorno), 2. suzbijaju
neprijatan miris. Ekstrakti kamilice se koriste u sledećim kozmetičkim proizvodima:
a) proizvodi za bebe, b) proizvodi za zaštitu od sunca i opekotina, c) proizvodi za
čišćenje kože, d) proizvodi za negu kože, e) proizvodi posle brijanja, f) proizvodi za
posvetljavanje svetlih tonova kose, g) proizvodi aroma terapije, h) proizvodi za
osetljivu kožu, i) proizvodi za depilaciju, j) paste za zube. Ekstrakt cvasti kamilice,
pripremljen sa propilenglikolom, sadrži flavonoide (apigenin i apigenin–7–glukozid)
a deluje antiinflamatorno i blago antiseptično. Uljani ekstrakt kamilice, kao glavne
aktivne komponente sadrži α-bisabolol i hamazulen i deluje antiinflamatorno i
emolijentno.
Mentol – osnovni sastojak esencijalnog ulja nane (Mentha piperita); deluje rashladno
i osvežavajuće.
Hidrohinon – široko se koristi kao uspešan "izbeljivač" kože, u tretmanu melazme,

postinflamatornih hiperpigmentacija i drugih hiperpigmentnih oštećenja kože.
Prisutan je u mnogim biljkama. Depigmentiše kožu inhibiranjem konverzije tirozina u
melanin. Smanjuje aktivnost tirozinaze do 90%. Takođe, može da inhibira sintezu
DNK i RNK i da degradira melanozome. U SAD kao efikasan tretman melazme,
propisuje se kombinacija 4% hidrohinona, tretinoina i fluoriranog steroida blagog
dejstva, fluocinolon acetonida. U sastav nekih preparata ulaze glikolna kiselina,
vitamin C i/ili retinol, kao penetracioni inhenseri koji poboljšavaju kliničku
efikasnost hidrohinona. Hidrohinon se generalno smatra sigurnom
dermokozmetičkom supstancom. Najčešći neželjeni efekti su iritacija kože ili
kontaktni dermatitis (tretiraju se lokalnim kremovima sa kortikosteroidima). Redak
ali ozbiljan neželjeni efekat je egzogena ohronoza, crna hiperpigmentacija koja se
može razviti na mestu tretmana, i praktično je ireverzibilna promena (uglavnom se
javlja kod crnaca, kada se koristi u visokoj koncentraciji).
23
Alantoin – dobija se iz kore drveta divljeg kestena (Aesculus Hippocastanum). Leči
rane, glača kožu, čisti nekrotična tkiva, stimuliše stvaranje novih ćelija (epitelizant),
ne nadražuje kožu.
Koenzim Q10 (ubihinon) - i njegov redukovani oblik (ubihinol) su transmiteri

elektrona (antioksidans). Ubihinol ima sposobnost da redukuje oksidisani oblik
vitamina E. Kliničkim ispitivanjima je potvrđeno da dugotrajna upotreba krema sa
koenzimom Q10 dovodi do smanjenja bora. Koristi se u preparatima sa anti-age
efektima.
24
14. JEDINJENJA SILICIJUMA KAO KOZMETIČKE SIROVINE
Polialkilsiloksani (silikoni) – polimeri linearne, ciklične ili mrežaste strukture;

ostavljaju masan film, ne zatvaraju pore, lako su razmazivi, dobro se podnose,
stabilni; koriste se u zaštitnim kremovima jer stvaraju vodootporni film (dimetikon,
ciklometikon). U molekulu, atomi Si su vezani preko kiseonika, a atomi Si nose
metil i fenil grupe. Silikoni su hemijski veoma stabilni, ne podležu [O] i hidrolizi,
hidrofobni su, veoma otporni na vodu i termostabilni. Bezbojni i bez mirisa, a
viskozitet im ne zavisi od T. Za masti za zaštitu kože se koristi dimetilsiloksan
(dimetikon) u koncentraciji 2 – 5%, a inkorporira se u podloge tipa ambifilnih
kremova (Basis krem, DAB 10) ili u masnu fazu hidrofilnih kremova. Ciklometikon
(isparljivi silikon) ne stvara na koži uljani osećaj, pa se koristi za lokalne sprejeve ili
kao isparljivi sastojak za gele ili emulzije. Za zaštitu kože od agresivnih sredstava u
kućnim poslovima (voda, deterdžent) koristi se konc. silikona od 2 – 5%. Za
optimalnu zaštitu kože od agresivnih sredstava, izrađuju se profesionalni kremovi sa
koncentracijom silikonskih ulja i do 25%. Zbog svoje fiziološke indiferentnosti se
mogu koristiti i kao zaštita od rana od ležanja (dekubita).
Silikonski nejonski (U/V i V/U) emulgatori – predstavljaju noviji tip emulgatora;

imaju polimernu i polifunkcionalnu strukturu koja je pogodna za stvaranje stabilnih
kremova i losiona sa velikim sadržajem vode; tečni su i naročito su pogodni za
formulisanje sprej emulzija, emulzionih losiona za zaštitu od sunca, losiona za negu
kože posle sunčanja i U/V kremova za negu kože; stvara poseban osećaj koji korisnici
zapaze posle upotrebe na koži (prevazilazi negativne uticaje ostalih komponenti
formulacije, npr. leplivost glicerola ili suvoću voskova); takođe, postoje tvrdnje da
koži daje somotast i gladak izgled; daje mogućnost za izradu emulzija i hladnim i
toplim postupkom emulgovanja.
Silicijumova kiselina – tokom poslednje tri decenije najčešće upotrebljavano

abrazivno sredstvo (u pastama za zube), koje, za razliku od drugih abraziva, nema
karakterističan miris i ukus i hemijski je stabilan. To je koloidni hidratisani SiO2 –
neorganski polimer dobijen umrežavanjem amorfnog SiO2 u poroznu
trodimenzionalnu strukturu, preko siloksanskih veza. Uvođenjem hidratisanog SiO2
omogućeno je formulisanje pasti za zube tipa transparentnih (prozirnih) gelova koji
poseduju dobru kompatibilnost sa solima fluora i drugim aktivnim materijama i
aromama. Ove paste za zube dobro čiste zube, imaju relativno nizak procenat
abraziva i visok sadržaj humektansa i pokazuju zadovoljavajuće reološke
karakteristike i stabilnost. Ovaj abraziv je komercijalno dostupan u dva oblika kao
precipitovana silicijumova kiselina i kao mikronizirana amorfna silicijumova
kiselina.
25
15. EFEKTI KOZMETIČKI AKTIVNIH SUPSTANCI (ULJE ŽUTOG
NOĆURKA, CINK PIRITON, α-HIDROKSI KISELINE) NA KOŽI I KOSI
Ulje žutog noćurka (Oenothera bienis) –

Dobija se iz semena žutog noćurka. Predstavlja značajan izvor fitosteroida i koristi se
u preparatima za negu suve i zrelije kože, kao i kože sklone alergijama. Fitosteroidi
(deo neosaponifikovane frakcije ulja) povećavaju sintezu kolagena, vlažnost i tonus
kože. Pored toga što odlažu proces "hormonskog starenja" (postmenopauza kod žena),
fitosteroidi su efikasni u borbi protiv fotostarenja kože. Povoljno utiču na prevenciju
fotoštećenja kože (mlitava, zadebljala, gruba, siva koža, uz gubitak prirodnog tonusa),
pa su poslednjih godina zastupljeni u dermokozmetičkim anti-age proizvodima za
negu starije kože.Ulje žutog noćurka sadrži visok procenat nezasićenih ω6 masnih
kiselina, esencijalnih za zdravlje kože. Ove esencijalne m.k. grade fosfolipide, i imaju
odlučujuću ulogu u održavanju pravilnog funkcionisanja ćelijske membrane. Ulje
žutog noćurka stimuliše mikrocirkulaciju.
Cink piriton (Cink omodin) –

Aktivni sastojak šampona protiv peruti. Ispoljava antimikotički efekat, a osim u
šamponima protiv peruti može se koristiti i u kozmetičkim proizvodima za tretman
peruti koji ostaju na kosi izvesno vreme (losioni protiv peruti) ali u nižim
koncentracijama nego u šamponima. Teško je rastvoran u vodi, pa je na tržištu
dostupan u obliku fine disperzije sa 48% čiste supstance, što značajno
pojednostavljuje inkorporiranje ove supstance u šampon i poboljšava stabilnost
finalnog proizvoda.
promena pH i u dubljim slojevima kože. Dokazani su i povoljni efekti amonijum-
laktata (koncentracija 12%) na kožnu atrofiju, koja je indukovana primenom
steroida. Delovanje proizvoda sa AHAs zavisi od pH preparata. Proizvodi niže pH
imaju veći sadržaj AHAs kao slobodne kiseline (molekulski oblik), što je njihov
aktivni oblik, ali sa druge strane takva pH vrednost deluje iritantno na kožu. Zato se
vrši delimična neutralizacija AHAs i dobijaju manje iritativni preparati čije su pH
vrednosti od 3,5 do 5,5, pri čemu je očuvana njihova efikasnost. U kozmetičkim
preparatima se koristi i glukono-δ-lakton (derivat glukoze), koji je polihidroksilna
kiselina, a ima eksfolijantni, hidratišući i anti-age efekat i ne izaziva peckanje i
iritaciju kože. Laktobionska kiselina, nastaje povezivanjem glukonske kiseline i
galaktoze, a svojom veličinom uslovljava znatno sporiji prolaz kroz kožu i blaže
delovanje nego pri primeni klasičnih AHAs. Ostvaruje bolji "anti-age" efekat, a zbog
izrazite higroskopnosti je i dobar ovlaživač kože. Veoma je dobar antioksidans, i
doprinosi obnavljanju integriteta kože. AHA se koriste u kremovima i emulzionim
losionima za ruke i telo u različitim koncentracijama. Gel sa 2% glikolne kiseline i
2% hidrohinona služi za izbeljivanje kože. Krem i gel sa 5 – 15% mikrokapsulirane
26
AHA služi za ublažavanje bora. AHA se ne koriste na osetljivu kožu, na koži
oštećenoj suncem i u preparatima posle sunčanja. Značajan efekat glikolna kiselina
ostvaruje i u tretmanu hiperpigmentacija kože. Pri niskim koncentracijama, ima
diskohezivan efekat na nivou epiderma, što za rezultat ima ubrzanu deskvamaciju
pigmentisanih keratinocita. Kao retinoidi, glikolna kiselina skraćuje ćelijski ciklus
keratinocita, tako da se pigment gubi mnogo brže. Pri višim koncentracijama,
glikolna kiselina dovodi do epidermolize.
27
16. EFEKTI NA KOŽI I SLUZOKOŽI SLEDEĆIH KOZMETIČKI
AKTIVNIH SUPSTANCI: PANTENOL, MLEČNA KISELINA, CERAMIDI,
EKSTRAKT ZELENOG ČAJA, EKSTRAKT NEVENA
Pantenol – Provitamin B5, penetrira lako u kožu i dobro je vlaži (penetracioni

humektant); posle njegove primene koža je glatka i ne lepi se; penetrira i vlaži i
površinu dlake (kada se primenjuje na kosu). Umiruje kožu i sprečava iritacije. Igra
važnu ulogu u regenerativnim procesima kože, pomaže isceljivanju rana. Vezuje vodu
u kožu i sprečava dehidrataciju.
Mlečna kiselina – Hidroksi kiseline su higroskopne supstance koje ostvaruju efekat

hidratacije i povećanja elastičnosti kože. Najčešće se koriste α-hidroksi kiseline
(AHAs), glikolna i mlečna kiselina, koje normalizuju pH kože, a delovanje zavisi od
primenjene koncentracije. U koncentraciji do 3% vrše promenu pH na površini kože,
a u koncentraciji od 10% dovode do promena pH i u dubljim slojevima kože.
Dokazani su i povoljni efekti amonijum-laktata (koncentracija 12%) na kožnu
atrofiju, koja je indukovana primenom steroida.
Ceramidi – lipidi srodni lipidima kože; proizvedeni iz sojinog ulja; višestruko

povećavaju količinu vlage u koži. U koncentraciji 0,05-0,2% imaju efekat vlaženja i
poboljšanja izgleda kože, a u koncentraciji od 1% obezbeđuju obnavljanje kože. U
kozmetičke emulzije se inkorporiraju cerasomi – liposomi čija se membrana sastoji
od ceramida, holesterola, palmitinske i oleinske kiseline i hidrogenizovanog lecitina,
a to su masni sastojci koji se prirodno nalaze u koži. Penetriraju u kožu i ulaze u
vijabilni deo epiderma, gde mogu da se inkorporiraju u lamelarna telašca, čime
obnavljaju oštećenu lipidnu barijeru kože. Pogodni su za izradu preparata za zrelu,
suvu i osetljivu kožu.
Ekstrakti nevena (Calendula officinalis) – uljani ekstrakt, zahvaljujući alantoinu,

pokazuje epitelizantno dejstvo i koristi se u preparatima za decu. Koristi se u
preparatima sa anti-aging efektom jer pomaže obnavljanje kapilarne mreže u koži,
zatim sadrži karotenoide i lutein koji ispoljavaju antioksidantno dejstvo i konačno
pomaže sintezu kolagena i regeneraciju ćelija kože. Ima izrazito dobro dejstvo na
suvu i oštećenu kožu, mada se može koristiti za sve tipove kože. Smiruje upalne
procese, ubrzava zarastanje rana i opekotina. Zahvaljujući flavonoidima koji
ispoljavaju antiinflamatorno, adstrigentno, antifungalno i antiseptično dejstvo može
se koristiti kod osipa, sunčanih opekotina, ujeda insekata i drugih vidova iritacija.
Takođe, zahvaljujući flavonoidima koristi se i u tretmanu kože skalpa radi smanjenja
upalnih efekata.
28
17. IZBOR KONZERVANSA, ANTIOKSIDANSA I BOJA U KOZMETIČKIM
PROIZVODIMA ZA DUŽI KONTAKT SA KOŽOM
Konzervansi –
Dodaju se brojnim kozmetičkim preparatima sa ciljem da spreče rast i razvoj

mikroorganizama. Zadatak konzervanasa je da osiguraju trajnost proizvoda.
Kozmetičke preparate najčešće napadaju: gram – i gram + bakterije, kvasci i gljivice.
Industrijski izrađeni kremovi i losioni i U/V i V/U tipa obavezno sadrže konzervanse.
Generalno, što je veći sadržaj vode u emulziji, veći je i sadržaj odabranih
konzervanasa. Najčešće korišćeni konzervansi za kremove i losione su: parabeni
(metil-, etil-, propil-, butil-, izobutil-), imidazolidinil urea, diazolidinil urea,
fenoksietanol. Pri konzervisanju kozmetičkih preparata, posebno kremova za negu
kože lica i tela, u kozmetologiji je generalno prihvaćeno pravilo koje glasi: „što više,
a što manje“. Preporuka je da se koristi mešavina što većeg broja različitih
konzervanasa u što nižim koncentracijama. Na taj način se proširuje zaštitni spektar
protiv većeg broja mikroorganizama (plesni i bakterije) i istovremeno smanjuje rizik
od iritacije i alergijskih reakcija na prisutne konzervanse. Na listi najviše korišćenih
konzervanasa u različitim kozmetičkim preparatima su parabeni (koriste se smeše
metil-, etil-, propil-, butil- i izobutilparabena), obično rastvoreni u fenoksietanolu,
koji je i sam dobar konzervans, ili u propilenglikolu. Na taj način se rešava problem
slabe rastvorljivosti parabena u vodi, a takve tečne smeše za konzervisanje (prisutne
na tržištu pod različitim trgovačkim imenima), dodaju se u izrađenu emulziju, na T
ispod 40ºC. Parabeni i fenoksietanol se mogu koristiti za sve primene, a zajedno su
efikasniji. Parabeni se koriste za sve primene i ostljivu kožu (oči, sluzokože).
Konzervišu se: kozmetičke emulzije i kremovi, geli, paste za zube, šamponi, tonici.
Konzervansi sintetskog porekla se nalaze u Listi I, Aneks VI, dok konzervansi
prirodnog porekla nisu navedeni u aneksu a koriste se u praksi (etanol, biljni glicerol,
ekstrakti određenih biljaka, AHA). Na tržištu se mogu naći pojedinačni konzervansi,
smeša više konzervanasa ili tečni konzervansi (rastvor konzervansa u propilenglikolu
ili fenoksietanolu). Konzervans mora da bude rastvoren u preparatu/vodi, da bi štitio
od mikroorganizama.
Preporuke za izbor konzervansa:
1. prednost imaju oni sa niskim potencijalom senzibilizacije,
2. kombinacije različitih konzervanasa u malim koncentracijama imaju prednost nad
upotrebom jednog konzervansa u velikoj koncentraciji,
3. konzervansi koji imaju visok senzibilirajući potencijal, upotrebljavaju se samo u
proizvodima koji se lako kontaminiraju,
4. "rinse-of" preparati nisu značajni senzibilizatori (spiraju se sa kože),
5. upotreba konzervanasa na koje potrošači mogu lako postati osetljivi od
nekozmetičkih izvora (kao što je formaldehid), povećava rizik da će se javiti alergija,
6. posebna pažnja se poklanja izboru konzervanasa koji se primenjuju u kozmetičkim
proizvodima koji se aplikuju na kožu oko očiju (krem za oči, za skidanje šminke), i
proizvodima koji mogu da se koriste za oštećenu kožu (vlažeće kreme, specijalne
kreme za ruke, u kozmetičkim proizvodima za decu), 7. pogodan pH u preparatu, da
bi konzervans delovao je u području 4 – 8,5.
29
Konzervansi mogu da budu alergeni ili iritansi, a najznačajniji alergen je formaldehid
(zabranjen je u nekim zemljama). On je nečistoća u različitim supstancama i može da
izazove alergijsku reakciju. U kozmetičkim preparatima se može osloboditi iz nekih
konzervanasa (diazolidinil urea, imidazolidinil urea) ili drugih sastojaka. Parabeni
nisu značajni senzibilizatori.
Antioksidansi –
Imaju ulogu da spreče [O] sastojaka i da povećaju stabilnost kozmetičkih proizvoda.

U kozmetičkim preparatima se koriste: tokoferoli, askorbinska kiselina i derivati,
galna kiselina i derivati (propil galat). Za masna ulja i lanolin se koriste BHT i BHA,
a za biljna ulja se koristi propil galat. Kao sinergisti antioksidanasa se koriste helatni
agensi (Na2EDTA, Na4EDTA) ili limunska kiselina. Helatni agensi kompleksiraju
eventualno prisutne metalne jone koji mogu da katalizuju reakciju oksidacije. Na
tržištu se mogu naći pojedinačni antioksidansi ili kombinacija više antioksidanasa sa
helatnim sredstvom.
Boje –
Boje koje su trajno odobrene se nalaze u I delu Liste IV, dok se one privremeno
odobrene nalaze u II delu. Stroncijumovi pigmenti i soli se nalaze u Listi III koja
propisuje da se oni mogu koristiti kao boje ali pod određenim uslovima. Boje koje se
koriste u kozmetičkim preparatima mogu biti rastvorljive u vodi, etanolu ili ulju i
nerastvorljive kao npr. oksidi metala, ultramarin, metali. Koriste se prirodne boje
(karmin, hlorofil, karoten, kana i dr.) kao i ogroman broj sintetskih boja.
30
18. RETINOL, RETINALDEHID, RETINIL PALMITAT U KOZMETIČKIM
PROIZVODIMA – EFEKTI NA KOŽI
Vitamin A i derivati – Retinol (vitamin A), retinaldehid i derivati se smatraju

standardom u tretmanu znakova fotostarenja kože. Kod već postojećih znakova
fotostarenja kože, delimično ublažavanje ovih procesa se može postići primenom
derivata vitamina A i α-hidroksi kiselina (AHAs). Retinoinska kiselina (all-trans
retinoinska kiselina) je aktivan oblik vitamina A i vezuje se za specifične ćelijske
(citoplazmatske) i jedarne receptore. Klinički potvrđeni efekti vitamina A su:
poboljšanje finih bora (u manjoj meri grubih), ublažavanje hiperpigmentacija i bolja
tekstura kože. Kozmetički aktivni derivati vitamina A su retinol, retinaldehid i
retinil propionat ili acetat. Pimena retinola može da smanji sintezu kolagenaze
(enzim MMP-1) i stimuliše sintezu kolagena. Retinol i retinaldehid se dobro podnose,
dok je tretinoin zabranjen kao sastojak kozmetičkih proizvoda prema Aneksu II
Kozmetičke direktive, jer se radi o leku. Tretinoin, izotretinoin, tazaroten su
dostupni u obliku kremova, gelova ili kao gel sa mikrosferama punjenim tretinoinom.
Tretinoin pospešuje sintezu kolagena i elastina i utiče na reorganizovanje oštećenih
elastičnih i kolagenih vlakana. Derivati vitamina A (tretinoin, izotretinoin, tazaroten)
su lekovi (dostupni samo uz recept) i lokalno se koriste u tretmanu akni, ali i za
ublažavanje znakova fotostarenja. Najčešći neželjeni efekti primene retinoida je
retinoidni dermatitis (eritem , perutanje, suva koža, svrab, peckanje).
31
19. VITAMINI I NJIHOVI DERIVATI KAO KOZMETIČKI AKTIVNE
SUPSTANCE U PROIZVODIMA ZA NEGU KOŽE
U odgovarajućim koncentracijama, vitamini mogu da utiču na regenerativne i

korektivne sposobnosti kože.
Mogu imati različita delovanja kao što su:

1. uticaj na keratinizaciju ćelija epiderma,
2. vlaženje i omekšavanje kože,
3. struktuiranje dlake kože,
4. zaštita kože od UV zračenja i štetnih efekata slobodnih radikala.
Lokalna primena ima prednost nad oralnom, jer nisu potrebne velike doze, koje bi pri
uzimanju liposolubilnih vitamina mogle da budu štetne. U savremenim kozmetičkim
formulacijama se najviše koriste vitamini A, E, C (i njihovi derivati) i pantenol, kao i
različite kombinacije ovih vitamina. Vitamin D se nalazi u nekim kozmetičkim
proizvodima, ali za njega ne postoji potvrda o delovanju na kožu nakon lokalne
primene. Kozmetički proizvodi sa vitaminima mogu da ispolje odgovarajuća
delovanja samo ako su vitamini upotrebljeni u adekvatnoj koncentraciji i ako je
odabran pogodan vehikulum koji će osigurati njihovo oslobađanje iz preparata i
prelaz u kožu ili kosu. U EU nema koncentracionih ograničenja za dozvoljene
vitamine u kozmetičkim proizvodima.
Vitamin A –
Obuhvata brojne supstance slične strukture i aktivnosti, a sve spadaju u grupu

retinoida. Glavni i najaktivniji je all trans-retinol ili vitamin A u užem smislu, koji
obuhvata dve supstance: vitamin A1 i A2, koji su hemijski primarni nezasićeni
alkoholi.
Neophodan je za normalno funkcionisanje različitih procesa koji se odigravaju u koži,
prvenstveno u epidermu:
1. reguliše rast epidermalnih ćelija i inhibira krajnji stadijum keratinizacije,
2. učestvuje u sintezi kolagena,
3. sprečava atrofiju vezivnog tkiva,
4. ubrzava sintezu glukozaminglukana,
5. neophodan je za reprodukciju ćelija bazalne membrane.
Vitamin A se naziva i "normalizant" kože.
Nedostatak vitamina A izaziva:
A) pojačanu keratinizaciju,
B) smanjenje deskvamacije perifernih slojeva,
C) zadebljanje kože,
D) isušivanje,
E) atrofiju,
F) pojačanu proliferaciju bazalnih ćelija,
G) diferencijaciju novih ćelija unutar orožalog epitela.
32
Nedostatak ovog vitamina može dovesti do prekomernog stvaranja keratina što može
izazvati atrofiju znojnih i lojnih žlezda, nakon čega koža postaje krta, ispucala i
neosetljiva.
Vitamin A u preparatima za spoljašnju primenu –

Koristi se najčešće u tretmanu starije i suve kože. Suva koža se odlikuje prvenstveno
smanjenim sadržajem vlage u stratum corneumu. Starenje kože je određeno
hronološki i posledica je dejstva sunčevog zračenja, a manifestuje se istanjenim
epidermom i keratinskim slojem, granulirani sloj je sveden na jednostruki sloj ćelija i
smanjena je metabolička aktivnost keratinocita. Vitamin A je osetljiv na dejstvo
kiseonika iz vazduha, oksidacionih sredstava, svetlosti i T, što ograničava njegovu
širu primenu i zahteva posebnu pažnju u toku izrade preparata sa njim. Problem
nestabilnosti se rešava upotrebom derivata koji imaju aktivnost vitamina A, ali su
stabilniji i dobro penetriraju u kožu. Uglavnom se koriste estri retinola sa
palmitinskom, acetatnom ili propionskom kiselinom. Najviše je u upotrebi retinil-
palmitat zbog svoje stabilnosti i dobre penetracije u kožu. Može se direktno
inkorporirati u masnu fazu kozmetičkog krema ili emulzije (losiona), vodeći računa
da T pri dodavanju ne bude viša od 40ºC. Da bi se sprečila [O] vitamina A,
preporučuje se dodatak antioksidanasa (dl-α-tokoferola ili askorbil-palmitata, a
najbolje njihova kombinacija). Za izradu kozmetičkih emulzija sa vitaminom A mora
se koristiti destilovana voda, a poželjno je dodavati i EDTA. pH preparata treba da
bude iozmeđu 5 i 6.
Vitamin A i derivati su, verovatno, najviše korišćeni vitamini u kozmetičkim
preparatima. Sastavni su deo brojnih preparta za kožu i kosu (kreme, losioni, ulja,
maske i različiti proizvodi za negu kose). Najpogodnija koncentracija za vitamin A-
palmitat u kozmetičkim prepratima je 50-200 IJ/g, s obzirom da je za nju potvrđen
pozitivan efekat na koži u vidu povećanja debljine epiderma i sadržaja kolagena u
koži.
Preparat Renova® je registrovan lek u SAD, a sadrži retinsku kiselinu (tretinoin) u
emolijentnoj podlozi. Koristi se za popravljanje izgleda kod starenja i fotostarenja
kože, isključivo uz preporuku i pod nadzorom dermatologa. Normalizuje stanje
ovakve kože tako što sprečava obrazovanje agregata ćelija, a to dovodi do efekata
razdvajanja ćelija i poboljšavanja epitelizacije. Ovakvo delovanje preparata
omogućuje povećanje glatkoće kožne teksture i smanjenje sitnijih bora i površinskih
oštećenja kože.
Beta karoten je prekursor vitamina A koji štiti oštećenu i dehidriranu kožu, posebno
pod uticajem UV zraka. Pošto poboljšava hidratisanost površinskih slojeva kože,
preporučuje se za proizvode za negu kože posle sunčanja. Novije formulacije
kozmetičkih kremova sadrže mikrokapsulirani beta karoten, koji je znatno stabilniji.
Vitamin E –
Zajedničko ime za sve tokoferole koji ispoljavaju biološku aktivnost prirodnog d α-

tokoferola. Sintetski vitamin E, dl α-tokoferol, ima dvostruko nižu aktivnost od
prirodnog vitamina E. Alkoholni oblik vitamina E je prisutan u biljnim uljima,
33
posebno ulju pšeničnih klica, koje je čest sastojak kozmetičkih proizvoda za negu
kože. α-tokoferol je stabilizator ćelijskih, mitohondrijskih, lizozomskih i
retikulocitnih membrana. Stabilizacija membrana se ostvaruje interakcijom između
vitamina E i polinezasićenih masnih kiselina koje ulaze u sastav lipida ćelijske
membrane. Smatra se da je vitamin E lipofilni neenzimski antioksidans, lociran na
specifičnim mestima ćelijskih membrana i ćelijskih organela. Oksidacijom
nezasićenih m.k. prisutnih u fosfolipidima ćelijskih membrana, nastaju lipidni
peroksidi koji reaguju sa strukturnim i funkcionalnim elementima bioloških
membrana i dovode do njihovog oštećenja. Zahvaljujući specifičnoj strukturi
(prisustvo fenolne hidroksilne grupe) vitamin E ima sposobnost da "čisti" ("hvata",
"neutrališe") lipidne perokside i deponuje ekscitovane atome kiseonika. Koža
poseduje sopstveni zaštitni sistem, koji može da neutrališe i oslabi štetne uticaje
slobodnih radikala, u koje ulaze vitamin E, C i koenzim Q10. Pod uticajem sunčeve
svetlosti troši se vitamin E iz kože, a pošto koenzim Q10 redukuje oksidovani oblik
vitamina E, smanjuje se koncentracija koenzima Q10 u koži.
Vitamin E i derivati u preparatima za spoljašnju primenu –

Usled podložnosti oksidaciji alkoholnih oblika vitamina E, u preparatima za lokalnu
primenu se najčešće koriste njihovi estri (d i dl α-tokoferol acetat, linoleat, sukcinat i
nikotinat).
Vitamin E-linoleat ima izuzetan efekat vlaženja kože, ali je njegova primena sve
manja jer je utvrđeno da može da izazove kontaktnu alergiju.
Vitamin E-acetat zbog efikasnosti, stabilnosti, dobre podnošljivosti (ne izaziva
alergiju i senzibilizaciju kože) i relativno niske cene, najviše se koristi u preparatima
za negu i zaštitu kože. Nakon topikalne primene, alkoholni i acetatni oblik vitamina E
se direktno apsorbuju kroz epiderm ili kroz folikul dlake, pri čemu u epidermu i
posebno dermu naknadno obrazuju rezorvoare vitamin E-acetata. Iz rezervoara ih po
potrebi organizam konvertuje u aktivni oblik d α-tokoferol. Topikalnom primenom
preparata sa određenim koncentracijama vitamin E acetata mogu se postići različiti
efekti, ali je neophodno preparate primenjivati redovno i u dužem vremenskom
periodu. Vitamin E acetat: štiti kožu od delovanja UV zraka, ima antiinflamatorni
efekat, "vlaži" kožu, ublažava nastale i "sprečava" pojavu novih bora i poboljšava
mikrocirkulaciju.
1. Zaštita kože od štetnog delovanja UVB zraka objašnjava se činjenicom da vitamin
E "hvata" slobodne radikale koji nastaju pod uticajem UV zraka, a delimično je i
posledica apsorpcije UVB zraka od strane vitamina E. Ukoliko je u koži d α-tokoferol
prisutan u visokoj koncentraciji, tada apsorpcijom UVB zraka direktno nastaje
tokoferoksil radikal koji može delovati kao pro-oksidans (započinje lančanu reakciju
slobodnih radikala), ili može biti redukovan delovanjem nekog antioksidansa koji je
normalno prisutan u koži (askorbinska kiselina ili glutation peroksidaza).
2. Antiinflamatorni efekat vitamina E je, po pretpostavci, rezultat inhibicije stvaranja
i oslobađanja važnih medijatora zapaljenja, uključujući i histamin, dok je po drugoj
tezi posledica stabilizacije ćelijskih i/ili lizozomskih membrana.
3. Ovlaživači (moisturizeri) su supstance koje deluju unutar kože i pokazuju značajan
efekat vlaženja kože, a tu spadaju upravo vitamin E acetat i linoleat. Tačan
mehanizam delovanja nije poznat, ali se pretpostavlja da zahvaljujući sposobnosti
34
hvatanja slobodnih radikala, vitamin E štiti ćelijske membrane od lipidne
peroksidacije i obezbeđuje bolje vezivanje vode u koži.
4. Usporavanje nastanka sitnih i dubokih bora (antiaging efekat) se može objasniti
sposobnošću vitamina E da vlaži kožu, čime se povećava fleksibilnost ćelijskih zidova
(usporavanje nastanka sitnih bora), odnosno, sposobnošću "hvatanja" slobodnih
radikala, čime vitamin E može da spreči lipidnu peroksidaciju kolagenih vlakana i
tako ublaži degenerativne promene u dermisu (usporavanje pojave dubokih bora).
Zahvaljujući efektu vlaženja kože, vitamin E acetat je postao nezaobilazan sastojak u

kremovima i losionima za prevenciju i sprečavanje degenerativnih promena na koži, i
"usporavanje" starenja kože. Kozmetički preparati za negu suve, ispucale i oštećene
kože lica i tela, i kože ruku, skoro obavezno sadrže vitamin E. Regeneratori za kosu,
ruževi za usne, a posebno štapići za negu i zaštitu usana sadrže od 1-25% vitamina E.
U proizvodima za zaštitu od sunca, kao što su kremovi, emulzije i ulja, tokoferol-
acetat je veoma čest sastojak u različitim koncentracijama. U proizvodnji kozmetičkih
preparata α-tokoferol treba dodavati na T ispod 40ºC, pošto na višim T može da
izgubi boju. Kako je tokoferol-acetat znatno stabilniji, upravo se on najčešće koristi
za izradu kozmetičkih preparata.
Vitamin C (askorbinska kiselina) –
U organizmu se nalazi u redukovanom obliku kao 1-askorbinska kiselina ili u

oksidovanom obliku kao 1-dehidroaskorbinska kiselina. Ovaj biološki redoks sistem
se važan za metaboličke procese koji se odvijaju u vezivnom tkivu. Vitamin C deluje
na aktivnost fibroblasta i tako učestvuje u sintezi kolagena. Poznato je da manjak 1-
askorbinske kiseline smanjuje sintezu kolagena i zbog toga se smanjuje tonus kože.
Kao antioksidans štiti ćelije od oksidujućih supstanci i slobodnih radikala → sprečava
transformaciju skvalena u skvalen hidroperoksid, koja nastaje posle izlaganja kože
UV zracima. Lokalna primena 10%-tnog stabilizovanog rastvora askorbinske kiseline
obezbeđuje zaštitu od UV zračenja. Vitamin C stimuliše sintezu kolagena, koji koži
obezbeđuje elastičnost i dobar (zdrav) izgled. Utvrđeno je da je vitamin C bitan
kofaktor u hidroksilaciji prolina i lizina do hidroksiprolina i hidroksilizina,
aminokiselina koje su bitne u formiranju i funkcionisanju kolagena. Kao redukciono
sredstvo vitamin C može da smanji pigmentaciju kože, jer je sposoban da izvrši
supresiju sinteze melanina. Kao antioksidans je sposoban da redukje dopakinon do
DOPA, što blokira sintezu melanina. To dovodi do beljenja tamne kože, smanjuje
stvaranje pega, mladeža i senilnih keratoza.
Vitamin C i derivati u kozmetičkim proizvodima –

Vitamin C je osetljiv na svetlost, povišenu T, teške metale i može da promeni boju
preparata (krema) u braonkastu. Zato se u kozmetičkim formulacijama primenjuju
stabilni derivati vitamina C, Na-askorbil-fosfat i Mg-askorbil-fosfat, koji su znatno
stabilniji. Oba derivata vitamina C penetriraju u kožu (stratum corneum) i pod
uticajem enzima fosfataze se oslobađa aktivna askorbinska kiselina, koja ispoljava
delovanje.
35
Vitamin C i derivati se koriste u preparatima za zaštitu od sunca i negu kože posle
sunčanja, za izbeljivanje pega i fleka na koži, i posebno u antiaging kozmetici.
Upotrebljava se i za sprečavanje parodontoze i zato se dodaje sredstvima za čišćenje
zuba i negu usne šupline (paste za zube, voda za usta). Proizvod Cellex C serum
sadrži veliku dozu vitamina C i iz njega može da se oslobodi i 20 puta više vitamina
C od količine prisutne u koži. Ovo pruža podjednaku zaštitu protiv UVA i UVB
zračenja, ali nema dejstva UV filtera. Kombinacija vitamina C i E obezbeđuje veoma
dobru zaštitu od UVB zračenja. Vitamin C daje mnogo bolju zaštitu od vitamina E
kada je u pitanju fototoksično delovanje UVA zraka na kožu. Za izbeljivanje
staračkih i sunčanih pega preporučuje se kombinacija 1-askorbinske kiseline,
askorbil-laurat, askorbil-palmitat i kalcijum-palmitat. Krema na bazi askorbinske
kiseline i ekstrakta medveđeg grožđa (Arctostaphylos uva ursi) sa komponentom za
zaštitu od UV zračenja, koristi se kao sredstvo za beljenje i smanjenje pigmentacije
problematične kože. Na-askorbil-fosfat se koristi u preparatima za zaštitu od sunca,
formulacijama za dnevnu negu kože i u preparatima za izbeljivanje pigmentisane
kože.
Pantenol (provitamin B5) –
Biološki aktivan alkohol, analog pantotenske kiseline, i normalan sastojak kože i

kose. Raspoloživ je u dva oblika: kao d-pantenol i kao racemski dl-pantenol koji ima
fiziološki dva puta manju aktivnost od racemskog oblika. Nezavisno od načina
unošenja (oralno, parenteralno, lokalno), pantenol se u organizmu konvertuje u
pantotensku kiselinu (sastavni deo koenzima A). Nedostatak pantotenske kiseline u
koži izaziva pojačano orožavanje, depigmentaciju i deskvamaciju.
Pantenol u preparatima za spoljašnju primenu –

Lokalna primena dovodi do ćelijske regeneracije, takođe, stimuliše proliferaciju
fibroblasta i pomaže obnavljanje tkiva. Pomaže i kod površinskih rana, opekotina,
fisura, ulceracija, alergijskih dermatita. Koristi se za ublažavanje svraba, lečenje
kožnih oštećenja stimulišući epitelizaciju i grnulaciju, upotrebljava se i kod blažih
ekcema i dermatoza, opekotina od sunca, dečijih osipa i iritacija. Pantenol može da
penetrira u kožu i smatra se veoma dobrim vlažećim sredstvom, koji kožu čini
glatkom, bez pojave masnoće i lepljivosti. Upravo iz ovih razloga, široko se
upotrebljava u preparatima za kožu i kosu. Koristi se u kremama, losionima i
tonicima za negu kože, u preparatima za osetljivu kožu nakon sunčanja, i preparatima
antiaging kozmetike. U preparatima za negu kose se koristi dl-pantenol u različitim
koncentracijama: za ispiranje od 0,75-1,0%, u proizvodima za oštećenu kosu 0,5-
0,75% i u sprej-preparatima 0,25%.
Esencijalne masne kiseline (vitamin F) –
Nalaze se u svim ćelijskim membranama i to su polinezasićene m.k. (oleinska,

linolna, linoleinska, arahidonska kis.). Ranijih godina je za EMK korišćen termin
36
vitamin F. EMK su neophodne za funkcionisanje i strukturu bioloških membrana i
najčešće su inkorporirane u fosfolipide. Učestvuju u regeneraciji tkiva, integritetu i
kvalitetu kože. Nedostatak EMK izaziva čitav niz dermatoloških promena i oboljenja,
od kojih su karakterestična suva, hrapava, neelastična i skvamozna koža, sa
povećanim TEWL. Smatra se da nedostatak EMK, upravo zbog povećanog TEWL,
dovodi do prevremenog starenja kože.
EMK u kozmetičkim proizvodima –

EMK se koriste u kremovima i losionima za zaštitu i negu suve i ostarele kože lica i
tela. Posebno je značajna γ-linoleinska kiselina (značajan izvor je ulje noćurka).
Kozmetički preparati sa uljem noćurka se upotrebljavaju u zaštiti isušene kože, kao i
svih promena na staračkoj koži koje su uzrokovane spoljašnjim faktorima.
Nosači vitamina u savremenim formulacijama kozmetičkih proizvoda –
Zbog generalne osetljivosti vitamina na različite faktore, pribegava se njihovom

inkapsuliranju u određene nosače. Sa druge strane, ovi nosači omogućavaju
prodiranje vitamina u dublje slojeve kože i dobru efikasnost u nižim koncentracijama.
U savremenim formulacijama kozmetičkih proizvoda koriste se liposomi,
mikrokapsule, mikrosfere i nanočestice kao nosači vitamina. Ovi specijalni nosači
obezbeđuju kontrolisano oslobađanje različitih kozmetički aktivnih supstanci, između
ostalih i vitamina.
Liposomi, kao mikročestice sferičnog oblika izrađene su od fosfolipida, koji obrazuju
dvoslojnu membranu, koja okružuje vodeno jezgro koje je u unutrašnjosti liposoma.
Hidrosolubilne supstance (vitamin C) mogu se inkapsulirati u vodeno jezgro
liposoma, a u membrani mogu biti vitamini A, E, kao i drugi lipofilni sastojci. Smatra
se da fosfolipidi iz membrane liposoma stvaraju na koži film koji je lipofilan, ali ne
stvara osećaj masnoće i ne vidi se nakon mazanja. Smanjuju sušenje kože jer
usporavaju odavanje vode i tako duže vreme vlaže kožu, povećavaju njenu elastičnost
i mekoću. Vitamin A se inkorporira u liposome da bi se povećala stabilnost i pomogao
transport ovog vitamina u dublje slojeve kože. U liposomskoj formi vitamin A
omogućava istovremeno delovanje vitamina i fosfolipida. Vitamin A-propionat
inkapsuliran u liposome stimuliše procese obnavljanja epidermalnih ćelija,
poboljšava retenciju vode, povećava proizvodnju kolagena i elastina i "neutrališe"
slobodne radikale, a nema neželjenih dejstava. Liposomski krem sa vitaminom A
obnavlja oštećenu kožu i poboljšava stanje suve i naborane kože. Kombinacija
vitamina A,E i C inkapsulirana u liposome sa visokim sadržajem linoleinske kis.
koristi se u cilju smanjenja neželjenih efekata sunčevog zračenja.
Mikrokapsule se sastoje iz čvrstog ili tečnog jezgra, koje sadrži jednu ili više
supstanci, i omotača. Mikrokapsuliranjem se može smanjiti iritirajući potencijal nekih
aktivnih sastojaka i povećati stabilnost nekih supstanci, kao što je vitamin C, od
oksidacije.
37
20. KOZMETIČKA DIREKTIVA EU I DOPUNE – PROPISI O KVALITETU,
BEZBEDNOSTI I EFIKASNOSTI KOZMETIČKIH PROIZVODA
Savet ekonomske zajednice (EEZ), danas EU/EC, doneo je 1976. godine Kozmetičku
direktivu, kao pokušaj da se približe zakonski propisi koji se odnose na kozmetičke
proizvode unutar zemalja tadašnjih članica EEZ/EC. Od tada, zaključno sa
22.11.2005. i novijim propisima koji se odnose na boje za kosu (od 19.7.2006.)
Kozmetička direktiva EC permanentno se menja i usklađuje sa vladajućim
trendovima koji nameću tržište i kozmetička industrija, ali i zahtevi potrošača za
efikasnim i bezbednim (sigurnim) kozmetičkim proizvodima. Ukupan broj promena
od 1976. godine iznosio je 47 amandana na Kozmetičku direktivu i 8 korekcija
pojedinačnih strana. Kozmetička direktiva EC daje smernice proizvođačima
kozmetičkih proizvoda u vezi sa dozvoljenim i zabranjenim sastojcima kozmetičkog
preparata, načinom označavanja proizvoda i njegovog sastava (komponenti), rokom
trajanja preparata, načinom ispitivanja bezbednosti i efikasnosti proizvoda. Takođe,
ona definiše uslove koje treba da ispuni proizvođač koji namerava da svoje
kozmetičke proizvode plasira na tržištu EU/EC.
Dva su osnovna cilja poštovanja Kozmetička direktive EU/EC:
1. slobodan protok kozmetičkih proizvoda na teritoriji cele EU/EC i
2. primena jedinstvene kontrole sastava proizvoda i obezbeđivanje bezbedednosti i
zdravlja potrošača. Kozmetička direktiva se sastoji od 15 članova i devet Aneksa
(Lista).
6. Amandman na Kozmetičku direktivu je doneo velike promene i obaveze u

kozmetičkoj industriji, čak i za najveće proizvođače kozmetičkih proizvoda.
Pooštreni su zahtevi u pogledu pružanja dokaza o potvrđenim efektima kozmetičkog
proizvoda i potreba da se sa rutinskih testova na životinjama pređe na alternativne in
vitro metode ispitivanja toksičnosti, odnosno bezbednosti komponenti preparata i
proizvoda u celini. Potvrda efekata/efikasnosti kozmetičkog preparata obezbeđuje
se sprovođenjem kontrolisanih panel ili "in-use" testova i in vivo merenjem na
ljudima – dobrovoljcima, primenom tzv. neinvazivnih objektivnih tehnika
bioinženjeringa kože (merenje vlažnosti kože, pH kože, sadržaja lipida na površini
kože, procena biomehaničkih svojstava kože, reljefa (stepena izboranosti) kože,
barijernih svojstava kože, utvrđivanje efekata preparata za samotamnjenje ili
izbeljivanje/posvetljivanje kože, itd.). Ova ispitivanja organizuju se pod kontrolom
multidisciplinarnih timova stručnjaka.
Zabrana testiranja na životinjama, vezana za član 4a Kozmetičke direktive, između

ostalog, podrazumeva da će biti onemogućena prodaja na tržištu EC bilo kog
kozmetičkog preparata koji je bio ispitivan testovima na životinjama ili kojom
drugom metodom, osim alternativnim metodama koje je naučno validirao Evropski
centar za validaciju alternativnih metoda (ECVAM) ili Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD), na osnovu čega su prihvaćene na nivou EU.
38
Ovi navodi čine okosnicu 7. Amandmana na Kozmetičku direktivu EC, koji je stupio
na snagu februara 2003. godine. Zabrana puštanja kozmetičkih proizvoda u promet na
tržište EC, koji se testira na životinjama, počela je 2004. godine, pošto je u toku
validiranje altermativnih metoda koje obavlja ECVAM, a konačan rok za primenu
ove zabrane je 2009. godina. Izuzetak su tri oblasti ispitivanja, koje se odnose na
procenu toksične doze, reproduktivne toksičnosti i toksokinetike supstanci i
proizvoda, gde je rok 2013. godina, budući da je razvoj validiranih alternativnih
metoda za ovo ispitivanje veoma zahtevan.
Trenutno su dostupne tri grupe alternativnih metoda za ispitivanje bezbednosti

gotovih (finalnih) kozmetičkih proizvoda:
1. metode za ispitivanje potencijala za iritaciju kože (jednostavne kulture ćelija,
organotipske kulture ćelija i rekonstruisani modeli humane kože);
2. metode za ispitivanje potencijala za iritaciju oka (izolovani organi različitih
životinja, organotipske kulture ćelija, rekonstruisana humana kornea, metode
bazirane na citotoksičnosti ćelija, npr. hemoliza crvenih krvnih zrnaca).
3. metode za procenu fototoksičnosti indukovane UV zracima.
39
21. ANEKSI U OKVIRU KOZMETIČKE DIREKTIVE EU
Kozmetička direktiva se sastoji od 15 članova i devet Aneksa (Lista). U članu 1

definiše se kozmetički proizvod kao bilo koja supstanca ili preparat koji dolaze u
kontakt sa različitim spoljašnjim delovima ljudskog tela (epidermis, kosa, nokti, usne
i spoljnji genitalni organi), ili sa zubima i sluzokožom usne duplje, sa ciljem da ih
čiste, parfimišu, menjaju njihov izgled i/ili koriguju mirise tela i/ili štite, odnosno
održavaju ih u dobrom stanju.
Kategorije kozmetičkih proizvoda definisanih na ovaj način pobrojane su u

Listi/Aneksu 1 Direktive:
1) Kremovi, emulzije, losioni, gelovi i ulja za kožu (ruke, lice, stopala, itd.);
2) Maske za lice (sa izuzetkom proizvoda za piling);
3) Obojene podloge (tečnosti, paste, puderi);
4) "Make-up" puderi, puderi za posle kupanja, higijenski puderi, itd.;
5) Toaletni sapuni, deodorantni sapuni, itd.;
6) Parfemi, tolaetne vode i kolonjske vode,
7) Preparati za kupanje i tuširanje (soli, pene, ulja, gelovi, itd.);
8) Depilatori;
9) Deodoransi i antiperspiransi;
10) Proizvodi za negu kose
A. boje za kosu, izbeljivači;
B. proizvodi za feniranje, učvršćivanje i fiksiranje;
C. proizvodi za oblikovanje;
D. proizvodi za čišćenje (losioni, puderi, šamponi);
E. proizvodi za kondicioniranje (losioni, kremovi, ulja);
F. proizvodi za friziranje (losioni, lakovi, brilijantini);
11) Proizvodi za brijanje (kremovi, pene, losioni, itd.);
12) Proizvodi za šminkanje ("make-up") i uklanjanje šminke sa lica i oko očiju;
13) Proizvodi namenjeni za primenu na usne;
14) Proizvodi za negu zuba i usne duplje;
15) Proizvodi za negu i ulepšavanje noktiju;
16) Proizvodi za spoljašnju intimnu higijenu;
17) Proizvodi za sunčanje;
18) Proizvodi za veštačko tamnjenje;
19) Proizvodi za posvetljivanje/izbeljivanje kože;
20) Proizvodi protiv bora (eng. anti-wrinkle products).
Popis supstanci zabranjenih za upotrebu u kozmetičkim proizvodima dat je u Listi

II.
Supstance koje se mogu koristiti pod određenim okolnostima za formulisanje

kozmetičkih proizvoda, date su u Listi III koja je podeljena u dva dela. U I delu se
nalaze supstance koje kozmetički proizvodi ne smeju da sadrže, izuzev pod
40
određenim, strogo kontrolisanim uslovima i u propisanim koncentracijama. Dok su u
II delu one supstance koje su privremeno odobrene za korišćenje u određenim
koncentracijama i pri zadatim uslovima.
Spisak odobrenih boja se nalazi u Listi IV, koja je takođe podeljena u dva dela. I deo
sadrži trajno, a II deo privremeno odobrene boje.
Popis supstanci koje su isključene iz okvira Direktive dat je u Listi V. Ilustrovano

npr. amandmanom 23 ove Liste koji se odnosi na stroncijum i njegova jedinjenja, sa
izuzetkom Sr-laktata, Sr-nitrata i Sr-polikarboksilata, koji su već prisutni u okviru
Liste II (lista zabranjenih supstanci), Sr-sulfid, Sr-hlorid, Sr-acetat, Sr-hidroksid, Sr-
peroksid, pod uslovima koji su dati u Listi III, deo I i stroncijumovi pigmenti i soli
(kao sredstva za bojenje), pobrojani u Listi IV, deo I.
UV filteri koje mogu da sadrže kozmetički proizvodi pobrojani su u Listi VII.
Oznake i skraćenice za ambalažu i pakovni materijal date su u Listi VIII.
Popis prihvaćenih alternativnih metoda za ispitivanje kozmetičkih proizvoda i

njihovih sastojaka koje mogu pouzdano zameniti testove na životinjama date su u
Listi IX.
41
22. OBELEŽAVANJE KOZMETIČKIH PROIZVODA PREMA ZAHTEVIMA
KOZMETIČKE DIREKTIVE I DOPUNAMA (OZNAKE NA UNUTRAŠNJOJ
I SPOLJAŠNJOJ AMBALAŽI)
U skaldu sa Kozmetičkom direktivom EC/EU, proizvođač je u obavezi da na

pakovanju proizvoda navede:
1. svoju adresu i podatke o registrovanoj kancelariji ili osobi odgovornoj za
marketing/prodaju proizvoda;
2. masu/volumen punjenja preparata (nominalni sadržaj), izuzev za pakovanja manja
od 5 g/ml ili za besplatne uzorke;
3. rok trajanja preparata (kao datum do koga se proizvod pod normalnim uslovima
čuvanja i upotrebe može koristiti, a za proizvode kod kojih je rok trajanja duži od 30
meseci ovo se ne mora navoditi);
4. posebne napomene vezane za upotrebu preparata, koje sem na pakovanju mogu
biti date i na priloženoj etiketi, karti, traci ili tzv. lifletu;
5. "batch number" – broj šarže, tj. serijski broj proizvoda;
6. namenu (funkciju) preparata;
7. sastav, tj. listu sastojaka (eng. Ingredients) prema INCI nomenklaturi (eng.
International Nomenclature of Cosmetic Ingredients); A. Sastojci se navode po
opadajućim koncentracijama u preparatu; B. parfemi/mirisi i arome mogu se navesti
samo kao "perfume" ili "flavour"; C. sastojci zastupljeni sa manje od 1% ne moraju se
navoditi ili se navode bez redosleda na kraju popisa ostalih sastojaka; D. boje se
mogu navesti bilo kojim redosledom nakon svih ostalih sastojaka, u skladu sa
njihovom oznakom u Colour Index-u (CI);
8. ne mogu se deklarisati efekti, tj. svojstva preparata koja ne poseduje;
9. ako je proizvod ili bilo koji njegov sastojak testiran na životinjama, to mora biti
jasno označeno;
Radi boljeg informisanje potrošača, kozmetički proizvodi treba da imaju

preciznije oznake u pogledu dužine trajanja njihove upotrebe, zbog čega je uvedeno
označavanje perioda posle otvaranja (eng. Period after opening, skr. PAO), tokom
koga se kozmetički proizvod može koristiti, a da ni na koji način nije štetan za
potrošača:
- pod otvaranjem proizvoda (eng. opening of the product) podrazumeva se
trenutak kada potrošač prvi put otvori proizvod koji će koristiti.
- proizvod se može smatrati štetnim za potrošača kada može da ugrozi
njegovo zdravlje (član 2, Kozmetičke direktive).
-
Prema listi VIIIa, PAO se navodi na etiketi onog kozmetičkog proizvoda čiji je rok
upotrebe duži od 30 meseci, u vidu simbola (otvorena kuglica/teglica), a period se
označava u mesecima i/ili godinama, unutar ili pored simbola. Ukoliko se PAO
izražaava u mesecima, to se naglašava rečima "mesec" ili skraćenicom, tj. slovom
"M". PAO treba navesti na primarnoj i sekundarnoj ambalaži (ukoliko je proizvod
ima), a ne mora da se navede u slučaju:
42
a) proizvodi koji su pakovani u ambalažu, tako da ne postoji mogućnost da proizvod
unutar kontejnera tokom upotrebe dođe u kontakt sa spoljašnjom sredinom (npr.
hermetički zatvoreni kontejneri pod pritiskom).
b) pojedinačno pakovanih proizvoda koji se upotrebljavaju samo jednom (eng.
single-use products).
c) kada ne postoji rizik da proizvod ugrozi potrošača, odnosno ne postoji rizik od
kontaminacije.
Pao se može odrediti na osnovu rezultata različitih metoda ispitivanja kozmetičkih

preparata, kao što su:
1. mikrobiološki testovi,
2. testovi stabilnosti,
3. određivanje efikasnosti konzervisanja,
4. tip pakovanja,
5. poređenje sa sličnim proizvodima,
6. navike potrošača.
Pošto ne postoje predložene validirane metode koje se sprovode samo radi

određivanja PAO, veoma je zahtevno odrediti PAO za neki proizvod. Cilj uvođenja
ove mere je zaštita potrošača, budući da se tokom upotrebe ili usled neadekvatnog
korišćenja i čuvanja proizvoda, ili usled problema u njegovoj formulaciji, mogu
odigrati promene u preparatu, zbog kojih proizvod može da bude štetan po zdravlje
potrošača. Ako je proizvod podložan razvoju mikroorganizama, proizvođač je u
obavezi da pre stavljanja proizvoda na tržište EC/EU, preduzme mere sprečavanja
eventualnog otvaranja proizvoda, pre nego što dospe u ruke potrošača.
Radi zaštite potrošača – korisnika kozmetičkog proizvoda, u 7. amandmanu se

navodi i obaveza da proizvođač kozmetičkih proizvoda označi INCI imenom
potencijalne alergene, koji mogu biti prisutni u kozmetičkom proizvodu, a radi se o
parfemskim i aromatičnim supstancama. U ovom amandmanu se nalazi popis 26
aromatičnih i parfemskih supstanci koje mogu da budu potencijalni alergeni za
korisnika, ukoliko su prisutni u kozmetičkom proizvodu, zbog čega moraju da budu
obeležene svojim INCI imenom na deklaraciji kozmetičkog proizvoda. Od 26
navedenih, 16 supstanci se nalazi u prirodi i mogu da budu prisutne u kozmetičkim
proizvodima izrađenim od prirodnih sirovina. Brojna ispitivanja su pokazala da us
mirisi iz kozmetičkih proizvoda najčešće uzročnici alergijskog kontaktnog dermatitisa
(ekcema), prilikom primene preparata. Prisustvo jedne ili više supstanci sa spiska od
26, označava se u popisu sastojaka kozmetičkog proizvoda, ako je koncentracija
svake supstance veća od 0,001% (m/m), u preparatima koji se duže zadržavaju na
koži, odnosno veća od 0,01% (m/m), za proizvode koji se spiraju sa kože. U 7.
amandmanu se daje spisak 16 supstanci – potencijalnih alergena koji se često nalaze u
prirodi, i u kozmetički proizvod mogu dospeti najčešće preko parfema, ali i biljnih
ekstrakata ili nekih drugih komponenti biljnog porekla. To su: anizil alkohol, benzil
alkohol, benzil cinamat, benzil salicilat, benzil benzoat, cinamal, cinamil alkohol,
citral, citronelol, kumarin, eugenol, farnezol, geraniol, izoeugenol,d-limonen,
linalool.
43
23. INCI IMENA KOZMETIČKIH SASTOJAKA/SIROVINA
Na tržištu se nalazi ogroman broj sirovina, različitih proizvođača, pod različitim

komercijalnim nazivima. Kako bi se uveo red u ovoj oblasti, ali i uveo sistem jasnog
prepoznavanja kozmetičkih sirovina u okviru nekog kozmetičkog proizvoda,
ustanovljena je Međunarodna nomenklatura kozmetičkih sastojaka (International
Nomenclature of Cosmetic Ingredients) (INCI). Shodno Kozmetičkoj direktivi svi
proizvođači kozmetičkih proizvoda su u obavezi da na pakovanju proizvoda navedu
sastav, tj. listu sastojaka (eng. Ingredients) prema INCI nomenklaturi. Sastav se
navodi uz poštovanje sledećih pravila: A. sastojci se navode po opadajućim
koncentracijama u preparatu; B. parfemi/mirisi i arome mogu se navesti samo kao
"perfume" ili "flavour"; C. sastojci zastupljeni sa manje od 1% ne moraju se navoditi
ili se navode bez redosleda na kraju popisa ostalih sastojaka; D. boje se mogu navesti
bilo kojim redosledom nakon svih ostalih sastojaka, u skladu sa njihovom oznakom u
Colour Index-u (CI).
Radi zaštite potrošača – korisnika kozmetičkog proizvoda, u 7. amandmanu se

navodi i obaveza da proizvođač kozmetičkih proizvoda označi INCI imenom
potencijalne alergene, koji mogu biti prisutni u kozmetičkom proizvodu, a radi se o
parfemskim i aromatičnim supstancama. U ovom amandmanu se nalazi popis 26
aromatičnih i parfemskih supstanci koje mogu da budu potencijalni alergeni za
korisnika, ukoliko su prisutni u kozmetičkom proizvodu, zbog čega moraju da budu
obeležene svojim INCI imenom na deklaraciji kozmetičkog proizvoda. Od 26
navedenih, 16 supstanci se nalazi u prirodi i mogu da budu prisutne u kozmetičkim
proizvodima izrađenim od prirodnih sirovina.
INCI ime nekog sastojka je moguće naći u Međunarodnom rečniku kozmetičkih

sastojaka (International Cosmetics Ingredients Dictionary, ICID), tj. u njegovom on-
line izdanju iz 2006.
44
24. FORMULACIJA I IZRADA KOZMETIČKIH GELOVA ZA RAZLIČITE
NAMENE NA BAZI KARBOMERA (INCI – CARBOMER)
U sastav gelova najčešće ulaze:

1. Sredstva za geliranje (Karbomer) (u relativno niskim koncentracijama);
2. Sredstva za neutralizaciju karbomera (Trietanolamin, Trometamin, eventualno
rastvor NaOH) (dodaju se radi neutralizacije disperzije polimera i obrazovanje
providnog, bezbojnog gela velikog disperziteta);
3. Polimeri za stvaranje filma (PVP/VA i PVP);
4. Rastvarači (Voda i Etanol);
5. Ostali sastojci su humektansi (Glicerol, Propilenglikol), mirisi, boje, konzervansi i
različite KAS.
Za izradu gelova se najviše koriste sintetska gelirajuća sredstva. Najznačajniji

predstavnik ove grupe je Karbomer (INCI: Carbomer), poznat pod zaštićenim
imenom kao Carbopol®. Karbomer je beo, pahuljast, higroskopan prašak
karakterističnog mirisa. Svaka primarna čestica može da se posmatra kao mrežasta
struktura polimernih unakrsno vezanih lanaca, što rezultira u polimerima čija je
molekulska masa reda biliona. Ovi polimeri bubre i do 1000 puta više od početnog
volumena, pri čemu se dijametar poveća i do 10 puta, ali se kao umreženi (unakrsno
vezani) ne rastvaraju u vodi. Mogu se dispergovati u vodi, glicerolu, etanolu,
propilenglikolu i izopropanolu. Na tržištu postoji veliki broj različitih tipova
karbomera. Oni se međusobno razlikuju po Mr, tipu umreženih (unakrsno vezanih)
lanaca, stepenu unakrsne vezanosti i po molekulskoj strukturi. Sve to se odražava na
njihove fizičko-hemijske osobine, a predstavlja se brojem iza trgovačkog imena.
Zbog razlike u viskozitetu koje imaju disperzije različitih karbomera u vodi, jedan tip
karbomera ne može se zameniti drugim bez prethodne provere. Karbomeri su
potvrđeni kao bezbedne supstance sa izuzetno niskim iritativnim i senzibilizirajućim
potencijalom. Koriste se za: izradu gelova za različite namene (gelovi za negu kože,
za učvršćivanje kose i dr.), za stabilizaciju emulzija (U/V kremovi i losioni) i
suspenzija, kao ugušćivači (šamponi, preparati za tuširanje, zubne paste), kao
primarni emulgatori (Pemulen® - i), za izradu stabilnih U/V kremova i U/V tečnih
emulzija. Upotrebljavaju se u niskim koncentracijama, koje će zavisiti od tipa
karbomera i namene preparata.
Određena koncentracija karbomera, uz dodatak sredstva za netralizaciju, na sobnoj T
obrazuje bistre pseudoplastične gelove. Za neutralizaciju karbomera se sve više, osim
trietanolamina (minimalne čistoće 99%) koriste i trometamin,
aminometilpropanol i tetrahidroksipropiletiliendiamin. Sekundarni i tercijarni
amini, kao sredstva za neutralizaciju, mogu biti uzrok promene boje tokom čuvanja
proizvoda. Pored toga, iz ovih amina mogu nastati jedinjenja N-nitrozamini, koja su
označena kao potencijalno kancerogene supstance. Aminometilpropanol i trometamin
su primarni alkanoamini koji su, usled hemijske strukture, mnogo stabilnije boje od
etanolamina i izopropanolamina. Njihova primena obezbeđuje sigurnost od
kontaminacije N-nitrozaminima. Izbor sredstva za neutralizaciju, zavisi i od
formulacije. Kod formulacije vodeno-alkoholnih gelova, u zavisnosti od procenta
alkohola, zavisiće i vrsta sredstva za neutralizaciju.
45
Izrada
Postoje dve mogućnosti izrade gelova sa karbomerom. U oba slučaja se prvo pripremi
vodena faza, što podrazumebva da se u vodi rastvore supstance koje su u njoj
rastvorne (alkohol, glicerol, konzervansi, boja, miris i dr.). Zatim se, u prvom slučaju
neprekidnim mešanjem labarotorijskom mešalicom sa propelerskim mešačem (oko
1000 o/min.) pažljivo disperguje karbomer, a nakon toga se lagano meša (oko 500
o/min.), i dodaje rastvor TEA dok se ne dobije transparentan gel. U drugom slučaju
se po površini vodene faze pospe karbomer i ostavi da hidratiše (najmanje jedan sat).
Nakon toga se lagano meša (oko 500 o/min.) laboratorijskom mešalicom sa
propelerskim mešačem i dodaje rastvor TEA dok se ne dobije transparentan gel. U
fazi neutralizacije karbomera ne treba da se koriste velike brzine mešanja da se nastali
gel ne bi rastečnio.
46
25. SASTOJCI I OBLICI KOZMETIČKIH PROIZVODA ZA
POSVETLJIVANJE/BELJENJE HIPERPIGMENTACIJA NA KOŽI
Pigmentne promene
Problem hiperpigmentisanosti kože, generalno, predstavlja čest, ne samo estetski

problem, koji se javlja u srednjim godinama i kod starije populacije.
Hiperpigmentisane lezije mogu biti postiinflamatorne, kod akni, nakon mehaničke
traume, hemijskog pilinga ili posle laserske terapije. Egzogeni faktori, posebno, UV
zračenje, česti su uzročnici pigmentnih abnormalnosti, kao što su melazma, solarni
lentigo i efelide. Uzimanje nekih lekova, takođe, može da doprinese pojavi
hiperpigmentisanih promena na koži. Hiperpigmentacija je česta tokom trudnoće i
može se sresti kod 90% trudnica. Fiziološka hiperpigmentacija u vezi je sa povećanim
serumskim nivoima melanocit–stimulirajućeg hormona, estrogena i moguće
progesterona. Blaga generalizovana hiperpigmentacija obično je praćena pojačanom
pigmentacijom regija koje su inače pigmentisane: aeroli dojki, bradavice, genitalna
koža, predeo aksila i unutrašnji delovi butina. Melazma (kloazma) je česta u trudnoći
(trudnička maska). Postoje izveštaji o pojavi melazme kod 70% trudnica i 5 – 34%
žena koje uzimaju oralne kontraceptive. Ovaj tip neregularne hiperpigmentacije
zapaža se u tri klinička oblika: centrofacijalni, malarni i mandibularni. Kao i
generalizovana hiperpigmentacija, melazma je uzrokovana porastom nivoa estrogena,
progesterona i melanocit-stimulirajućeg hormona i rezultat je ekscesivnog
deponovanja melanina u epidermisu (70%), dermalnim makrofagama (10-15%), ili u
oba sloja (20%). UV i vidljiva svetlost mogu da pogoršaju ili omoguće perzistiranje
melazme i postpartalno. U mnogim slučajevima, gestaciona melazma se povlači
nakon porođaja. Ovo stanje se može povratiti tokom narednih trudnoća, ili usled
uzimanja oralnih kontraceptiva. Epidermalna melazma uglavnom odgovara na
tretman, dok je dermalni tip mnogo rezistentniji. Preparati koji sadrže hidrohinon,
lokalne kortikosteroide i tretinoin koriste se u tretmanu perzistentnih slučajeva
epidermalne melazme. Takođe, preparati za zaštitu od sunca su od koristi, da bi se
ostvarilo dugotrajno poboljšanje. Hiperpigmentisana obeljenja i stanja kože su:
melazma, Riehl melanoza, Civatte poikiloderma, Erythromelanosis folicularis,
Linea fusca, Postinflamatorna hiperpigmentacija. Egzogeni uzroci ovih oboljenja
mogu biti: UV zračenje, fotosenzibilišuća sredstva, lekovi i kozmetički preparati.
Drugi uzroci mogu biti: trudnoća, oboljenja jetre, Adisonova bolest, hemohromatoza,
pituitarni tumori.
Dermokozmetički preparati za depigmentaciju/izbeljivanje kože
Na svetskom tržištu se nalaze brojni dermokozmetički preparati za izbeljivanje kože,

ali je mali broj publikovanih kliničkih dokaza o njihovoj efikasnosti. Supstance koje
izbeljuju kožu funkcionišu uključivanjem u neku od faza procesa pigmentacije. Kako
je tirozinaza ključni enzim u biosintezi melanina, većina dermokozmetičkih preparata
(u SAD ih obično nazivaju kozmetoceutici) ispoljava efekat depigmentacije preko
ovog enzima.
47
Supstance za depigmentaciju kože se na osnovu efekta duž puta sinteze melanina
mogu razvrstati na sledeći način:
1. supstance koje deluju u fazi pre sinteze melanina (na transkripciju tirozinaze) –
tretinoin;
2. supstance koje deluju tokom sinteze melanina (na inhibiciju tirozinaze) –
hidrohinon, arbutin, aloescin, azelainska kiselina, kojic kiselina;
3. supstance koje su inhibitori peroksidaze – fenoli;
4. supstance koje su hvatači slobodnih radikala (ROS) – askorbinska kiselina,
askorbil palmitat;
5. supstance koje deluju u fazi nakon sinteze melanina (na degradaciju tirozinaze) –
linoleinska kiselina, α – linolenska kiselina;
6. supstance koje učestvuju u inhibiciji transfera melanozoma – inhibitori serin
proteaze, lektini, ekstrakti soje i mlečni peptidi, niacinamid;
7. supstance koje ubrzavaju obnavljanje kože – glikolna kiselina, mlečna kiselina,
linoleinska kiselina, retinolna kiselina.
Hidrohinon – široko se koristi kao uspešan "izbeljivač" kože, u tretmanu

melazme, postinflamatornih hiperpigmentacija i drugih hiperpigmentnih oštećenja
kože. Prisutan je u mnogim biljkama. Depigmentiše kožu inhibiranjem konverzije
tirozina u melanin. Smanjuje aktivnost tirozinaze do 90%. Takođe, može da inhibira
sintezu DNK i RNK i da degradira melanozome. U SAD kao efikasan tretman
melazme, propisuje se kombinacija 4% hidrohinona, tretinoina i fluoriranog steroida
blagog dejstva, fluocinolon acetonida. U sastav nekih preparata ulaze glikolna
kiselina, vitamin C i/ili retinol, kao penetracioni inhenseri koji poboljšavaju kliničku
efikasnost hidrohinona. Hidrohinon se generalno smatra sigurnom
dermokozmetičkom supstancom. Najčešći neželjeni efekti su iritacija kože ili
kontaktni dermatitis (tretiraju se lokalnim kremovima sa kortikosteroidima). Redak
ali ozbiljan neželjeni efekat je egzogena ohronoza, crna hiperpigmentacija koja se
može razviti na mestu tretmana, i praktično je ireverzibilna promena (uglavnom se
javlja kod crnaca, kada se koristi u visokoj koncentraciji).
Kojic kiselina – predstavlja inhibitor tirozinaze, a poreklom je iz različitih vrsta

gljivica kao što su Aspergilus i Penicilium. Koristi se u proizvodnji hrane da bi se
sprečilo tamnjenje ili ubrzala pojava crvene boje kod još nesazrelih jagoda. U Aziji se
koristi lokalno kao sredstvo za izbeljivanje kože, ili u sastavu dijeta. Koristi se u
kombinacijama 1-4% i često je efikasnija u kombinaciji sa drugim komponentama.
Kojic kiselina može da iritira kožu i dovede do pojave kontaktnog dermatitisa.
Koristan je kod pacijenata koji ne mogu da podnesu tretman hidrohinonom, a u cilju
suzbijanja iritacije se može kombinovati sa kortikosteroidima. Preparati za
izbeljivanje kože sa Kojic kiselinom se uobičajeno koriste 1-2 meseca ili dok se ne
jave neželjeni efekti.
Ekstrakt Glycyrrhiza glabra linneva – ekstrakt korena sladića, kao

najzastupljeniji aktivni princip, sadrži 10-40% glabridina. Glabridin ostvaruje 50%-
nu inhibiciju tirozinaze bez pojave citotoksičnih efekata, a pokazalo se da je 16 puta
efikasniji od hidrohinona. Kombinacija likoricija ekstrakta sa drugim sastojcima daje
48
dobar odgovor kod izbeljivanja kože. U toku je razvoj novih formulacija sa ovim
ekstraktom za tretman dermalne melazme.
Arbutin – poreklom je iz medveđeg grožđa (Arctostaphylos uva ursi), hemijski

predstavlja hidrohinon-β-D-glukopiranozid, ili je u formi metil arbutina. Efekat
izbeljivanja kože ostvaruje se preko inhibicije aktivnosti melanozomne tirozinaze,
ređe kroz supresiju sinteze tirozinaze. Efektivna koncentracija u preparatima za
izbeljivanje za arbutin nije određena, mada se naglašava da je manje efikasan od
Kojic kiseline.
Soja – od skora je postala popularan izvor dermokozmetički/kozmeceutski

aktivnih supstanci, najpre u preparatima za vlaženje kože lica, a potom i u
proizvodima za izbeljivanje kože. Prirodna soja sadrži male proteine tzv. Bowman-
Birk inhibitore (BBI) i soja-inhibitor tripsina (STI). Mehanizam delovanja proteina
soje je različit od onog koji je svojstven hidrohinonu, Kojic kiselini ili glabridinu.
Pokazano je da STI smanjuje hiperpigmentaciju redukovanjem fagocitoze
melanozoma od strane keratinocita, tako da se umanjuje transfer melanina u epiderm.
Važno je da se ovaj efekat postiže isključivo sa svežim mlekom soje, budući da nivo
STI u pasterizovanom mleku rapidno opada.
Vitamin C – lokalno primenjen vitamin C iz prirodnih izvora (povrća i voća)

može da dovede do ublažavanja hiperpigmentnih promena. Vitamin C interferira sa
proizvodnjom melanina na nivou različitih oksidativnih procesa, interagujući sa
jonima bakra na aktivnom mestu enzima tirozinaze i redukujući dopahinon. Stabilan
derivat, magnezijum L-askorbinska kiselina-2-fosfat (MAP) može da dovede do
posvetljivanja pigmentnih promena na koži. Preporučuje se u koncentracijama od 1-
3%.
Melatonin – hormon koji luči hipofiza, kao odgovor na sunčevu svetlost.

Inhibira melanogenezu na dozno zavisan način. Utiče na aktivnost tirozinaze, tako da
se njegovi efekti osećaju u proksimalnom delu puta sinteze melanina. Pokazano je da
inhibira one procese u pigmentnim ćelijama koji su vođeni cikličnim adenozin
monofosfatom (cAMP).
Glikolna kiselina – je α-hidroksi kiselina, poreklom iz šećerne trske, sa

značajnim efektom na hiperpigmentacije kože. Pri niskim koncentracijama, ima
diskohezivan efekat na nivou epiderma, što za rezultat ima ubrzanu deskvamaciju
pigmentisanih keratinocita. Kao retinoidi,glikolna kiselina skraćuje ćelijski ciklus
keratinocita, tako da se pigment gubi mnogo brže. Pri višim koncentracijama, dovodi
do epidermolize. Uklanjanje superficijelnih slojeva epiderma glikolnom kiselinom
(hemijski piling), pri koncentracijama 30-70%, može da poboljša penetraciju drugih
sredstava za izbeljivanje kože, kao što je hidrohinon. U slučaju da se glikolna kiselina
koristi u tretmanu postinflamatorne hiperpigmentacije ili melazme, predlaže se da bi
tretman trebalo otpočeti ulje/voda (u/v) kremom sa nižim koncentracijama glikolne
kiseline, da bi se izbegla moguća iritacija kože i tretmanom uzrokovane
postinflamatorne hiperpigmentacije. Upotreba hidrohinona i pre i nakon pilinga može
49
da smanji rizik od takvih pigmentnih promena. Takođe, dodatak glikolne kiseline u
formulacije dermokozmetičkih preparata (najčešće u/v kremovi) sa hidrohinonom
povećava efikasnost, usled pojačane penetracije u kožu.
Aloesin – prirodni hidroksihormonski derivat izolovan iz Aloe Barbadensis, koji

inhibira tirozinazu pri necitotoksičnim koncentracijama, verovatno delujući kao
kompetitivni inhibitor na DOPA oksidaciju i kao nekompetitivni na tirozin.
Kombinacija aloesina i arbutina sinergistički inhibira UV-indukovanu
melanogenezu.
Niacinamid – amidni oblik vitamina B3. Deluje na pigmentacije kože tako što
inhibira transfer melanozoma iz melanocita u epidermalne keratocite. Za poboljšanje
stanja hiperpigmentisanih promena potrebno je da niacinamid bude u koncentraciji
od 3,5%, kombinovano sa retinil palmitatom, u cilju postizanja značajnijeg efekta.
Azelainska kiselina – je dikarboksilna kiselina prirodno prisutna u gljivici

Pityrospsorum ovale. Posvetljujući efekat joj je selektivan i najvidljiviji kod visoko
aktivnih melanocita, sa minimalnim efektom kod normalno pigmentisane kože.
Tretman kremom koji sadrži 20% azelainske kiseline je efikasniji od tretmana sa 2%
hidrohinona i daje značajnije posvetljivanje pigmentisane lezije i smanjenje njene
veličine. Krem sa 15 ili 20% ove kiseline primenjen dva puta dnevno, u toku 3-12
meseci, dovodi do poboljšavanja kod lentigo maligna na koži lica. Takođe se
pokazala efikasna u tretmanu rosace, solarnih keratoza i hiperpigmentacija
povezanih sa opekotinama i herpes labialis. Azelainska kiselina u obliku u/v krema
se generalno dobro podnosi i može se koristiti u toku produženog vremenskog
perioda. Najčešći neželjeni efekti uključuju prolazni eritem i kutanu iritaciju
povezanu sa ljuspanjem kože, peckanjem i svrabom, što se uglavnom gubi tokom 2-4
nedelje primene.
Retinoidi i kombinovana retinoidna terapija – retinol i retinoidi se koriste u

tretmanu pigmentnih oštećenja kože, uključujući melazmu i postinflamatorne
hiperpigmentacije koje se često javljaju nakon izlečenja akni. Stvarni mehanizam
kojim retinoidi deluju kao depigmentišući agensi u humanoj populaciji još uvek nije
rasvetljen, ali studije na životinjama pokazuju da retinoidi inhibiraju indukciju
tirozinaze. Takođe, mogu biti uključeni u proces prenosa pigmenta u keratinocite.
Ubrzavaju obnavljanje epiderma, uzrokujući brže odbacivanje superficijelnih
keratinocita, što takođe vodi ka gubitku viška pigmenta. Efikasnost tretinoina u
kombinaciji sa još dva depigmentišuća sredstva u tretmanu melazme potvrđena je
kliničkom studijom, a takođe je prisutan u koncentracijama 0,04-0,1% u proizvodima
za tretman akni i u anti-age preparatima. Retinol se u SAD uključuje u OTC preparate
i manje je efikasan u tretmanu hiperpigmentacija, ali je i manje iritativan od
tretinoina. U koncentraciji od 0,15%, retinol kombinovan sa 4% hidrohinona i UVA i
UVB filterima inkorporiran je u u/v krem za tretman hiperpigmentacija kože, kao što
su melazme i postinflamatorne lezije.
Navedene kozmetički aktivne supstance za izbeljivanje su najčešće inkorporirane u
u/v kremove.
50
`26. SASTOJCI/SIROVINE ZA IZRADU VODA U ULJU (V/U) KREMOVA
ZA NEGU SUVE I STARIJE KOŽE
"Suva koža" (xerosis, xerodermia) opisuje stanje kože koje se karakteriše

smanjenom količinom i/ili kvalitetom vode/vlage i lipida u koži. Suva koža se
karakteriše grubim izgledom, perutanjem, gubitkom turgora i smanjenom
elastičnošću, što se procenjuje primenom tehnika bioinžinjeringa kože.
Objektivna dijagnostika suve kože podrazumeva merenje odgovarajućim uređajem
sadržaja vlage u koži (hidratisanosti SC-a), sadržaja masnoće (sebuma) na površini
kože, određivanje transepidermalnog gubitka vlage (TEWL), elastičnosti i
viskoelastičnosti kože i sjaja.
Subjektivna procena ukazuje na osećaj peckanja i zatezanja, što može biti izolovano
na pojedinim delovima tela.
Suva koža je simptom, a ne klinički definisana dermatoza, kao što su atopijski
dermatitis (ekcem), ihtioza ili psorijaza. Ovaj tip kože uvek reaguje na različite
hemijske ili fizičke agense, mnogo intenzivnije od normalne kože. Kod osoba koje su
genetski predisponirane i imaju atopijsku konstituciju, barijerna funkcija kože je
značajno umanjena, što se manifestuje povećanjem TEWL-a i njenim dodatnim
isušivanjem. Kod tih osoba se javlja nedostatak određenih kategorija lipida u stratum
corneum-u (SC). Suva koža može biti uzrokovana i sebostazom (umanjenom
aktivnošću lojnih žlezda), ili smanjenjem kapaciteta SC-a da vezuje i skladišti vodu,
često zbog nedostatka prirodnog vlažećeg faktora (natural moisturizing factor, NMF).
Za negu suve kože, bitno je ostvariti efekat vlaženja kože, što je najčešće rezultat
sinergističkog delovanja okluzivnih masnih komponenti (nepolarni i polarni
emolijensi), koji umanjuju isparavanje vode iz dubljih slojeva epiderma i iz derma
(smanjuju TEWL), i humektantnih (hidrosolubilnih supstanci) sa izraženim
kapacitetom za vezivanje vode (amino kiseline, mlečna kiselina i laktati, pirolidon
karboksilna kiselina i urea). Savremeni ovlaživači kože su obično kremovi tipa
ulje/voda (U/V) ili voda/ulje (V/U), sa pažljivo odabranim emulgatorima i masnim,
emolijentnim komponentama. Masne komponente ovih kremova mogu da penetriraju
u površinski (superficijelni) sloj epiderma, SC, tj. u intercelularni lipidni matriks
(lipidi smešteni između ćelija korneocita). Na taj način ove masne komponente mogu
da zamene endogene lipide u SC-u, i da pomognu obnavljanju integriteta kožne
barijere. Ovakav efekat ostvaruju neki nefiziološki lipidi (npr. vazelin), dok fiziološki
lipidi (holesterol, ceramidi, masne kiseline i estri masnih kiselina) penetriraju u
kožu i ulaze u vijabilni deo epiderma, gde mogu da se inkorporiraju u lamelarna
telašca.
Masne komponente u sastavu kremova za vlaženje kože uglavnom su biljnog

porekla (jojobino ulje, ši buter, bademovo ulje, skvaleni biljnog porekla, ceramidi i
dr.) ili sintetska "laka" emolijentna ulja nastala kombinacijom šećera i masnih
alkohola ili m.k biljnog porekla (dikapril etar, decil oleat, izopropilmiristat i
izopropilpalmitat, oktildodekanol, trigliceridi kaprilno/kaprinske kiseline itd.). Za
postizanje bolje razmazivosti i stvaranje nemasnog, okluzivnog filma na površini
kože koji se ne lepi, u kremove za zaštitu i negu kože ruku i tela dodaju se silikonska
ulja različitog viskoziteta (dimetikoni, ciklometikoni). Potvrđena je efikasnost
51
dermokozmetičkih proizvoda za negu suve kože sa vazelinom, ceramidima,
fosfolipidima, lecitinom, vitaminom E, ureom i glicerinom na osnovu rezultata
kontrolisanih kliničkih studija na ispitanicima. Efikasnost se potvrđuje jasnim
pokazateljima, kao što su: povećanje sadržaja lipida i vlage u koži, smanjenje TEWL-
a, smanjenim formiranjem ljuspi i porastom tonusa, elastičnosti i glatkoće kože.
Starenje kože je posledica hronološkog (unutrašnjeg starenja) i spoljašnjeg

starenja (uslovljeno delovanjem spoljašnjih uzroka).
Unutrašnje starenje je genetski uslovljeno i manifestuje se pojavom finih bora na
površini kože i gubitkom elastičnosti.
Spoljašnje starenje uzrokovano je spoljnim faktorima, posebno UV zračenjem.
Formiranje reaktivnih slobodnih radikala (ROS – reaktivne kiseonične vrste) smatra
se osnovnim mehanizmom koji dovodi do pojave vidljivih tragova spoljašnjeg
starenja kože (fotostarenja). ROS oksiduju različite strukturne molekule ćelija i,
konsekventno, trajno oštećuju ćeliju i funkcionalno je onesposobljavaju. Takođe,
UVA zračenje indukuje ekspresiju enzima matriksnih metaloproteinaza (MMP), što
dovodi do istovremenog smanjenja sinteze i pojačane degradacije kolagenih i
elastičnih vlakana u dermisu kože i frakcije higroskopnih glikozaminglikana. Delovi
kože izloženi pojačanom UVA zračenju karakterišu se pojavom grubih/dubljih bora,
elastoza i hiperpigmentacija. U dermokozmetičkim anti-age proizvodima se koriste:
supstance koje poboljšavaju turgor i tonus kože (pseudokolageni biljnog ili ribljeg
porekla, polisaharidi, hijaluronska kiselina i natirjum hijaluronat), supstance koje
blokiraju enzime matriksne metaloproteinaze i različiti antioksidansi (vitamin E,
vitamin C, koenzim Q10 i dr.) a sadrže i odgovarajuće UVA i UVB filtere za dnevnu
zaštitu kože od sunca.
V/U kremovi za negu kože (masni, noćni kremovi) –
Ostavljaju manje ili više masan film, zbog čega nisu pogodni za negu kože preko
dana. Koriste se preko noći i deluju emolijentno. Zbog sličnosti sa prirodnim
zaštitnim hidrolipidnim omotačem na površini kože, koji je takođe V/U tipa, smanjuje
TEWL. Teži su za izradu od U/V kremova, jer je mnogo teže dispergovati vodu u
viskoznoj, masnoj fazi nego obrnuto. Takođe, na tržištu je mnogo manji izbor V/U
emulgatora. U sastav masne faze V/U kremova ulaze brojni masni sastojci:
ugljovodonici (mineralno ulje, vazelin, čvrsti parafin, ozokerit itd.), biljna ulja i
voskovi (jojobino, avokadovo, bademovo, pšenično ulje, ulje žutog noćurka, ši buter,
lanolin i njegovi derivati, beli pčelinji vosak), masne kiseline i masni alkoholi,
sintetski estri i etri (izopropilmiristat, izopropilpalmitat, decil oleat, dikapril etar),
silikonska ulja (dimetikon i ciklometikon), fosfolipidi i ceramidi i dr. Savremene
formulacije masnih kremova na koži treba da ostavljaju film koji nije masan, zbog
čega se posebna pažnja posvećuje izboru sastojaka masne faze, ali i emulgatorima.
V/U kremovi se mogu izrađivati sa lanolinom i lanolinskim alkoholima,
holesterolom, estrima sorbitana. Takođe se za izradu koriste i podloge tipa
apsorpcionih baza. Ove podloge sadrže različite masne materije, kombinacije V/U
emulgatora i odgovarajuće stabilizatore. Ne sadrže vodu, ali mogu da emulguju veće
52
količine vode (oko 70%) dajući stabilne V/U kremove. Za stabilizaciju V/U kremova
mogu da se koriste emulgatori na bazi silikonskih kopoliola. Ovi nejonski polimerni
emulgatori, zahvaljujući polimernoj i polifunkcionalnoj strukturi, pogodni su, u
niskim koncentracijama za izradu stabilnih V/U kremova sa visokim sadržajem vode
(oko 70-80%). Takvi V/U kremovi su povoljnih organoleptičkih i aplikativnih
osobina (slični U/V kremovima). V/U emulgatori tipa poliglicerilskih estara viših
m.k. dobijaju se iz prirodnih, biljnih izvora, nisu etoksilovani, biodegradibilni su i
blagi za kožu. Takođe, mogu da emulguju velike količine vode i omogućuju izradu
stabilnih V/U kremova, dobrog izgleda i razmazivosti. V/U emulgatori iz grupe iz
grupe silikonskih i poliglicerilskih estara omogućavaju izradu kremova postupcima
koji štede energiju. V/U kremovi se mogu stabilisati i dodatkom Al-, Ca-, ili Mg-
stearata, mikrokristalnog voska ili Mg-sulfata heptahidrata, da se tokom čuvanja ne bi
izdvajalo ulje na površini krema. Pri izradi V/U kremova ne treba dodavati velike
količine humektanasa, jer oni znatno povećavaju gustinu vodene faze, što može
uticati na stabilnost krema. Od ostalih sastojaka, masnim kremovima se dodaju i
antioksidansi (tokoferoli, BHT i BHA), konzervansi (u manjim koncentracijama nego
u U/V kremovima) i mirisi, kao i mnogobrojne kozmetički aktivne supstance (vitamini
A i E i njihovi derivati, biljni uljani ekstrakti, masna ulja bogata polinezasićenim m.k.
(ulje noćurka, boraga), ceramidi, koenzim Q10 i dr.).
Izrada V/U kremova –

Uobičajeno se izvodi na sledeći način:
1. Odvojeno se pripreme vodena i masna faza;
2. Masna faza se zagreva na T od 60 - 65°C;
3. Vodena faza se zagreva na T za 2 - 5°C višu od T masne faze;
4. Postepeno se dodaje vodena faza u masnu, uz mešanje određenom brzinom da dođe
do emulgovanja;
5. Homogenizacija nastalog krema izvodi se na toplom i/ili na hladnom (na sobnoj T),
kada je to potrebno;
6. Hlađenje mase iz neprekidno mešanje do sobne T;
7. Punjenje u ambalažu.
Mirisi (parfemi) se dodaju u toku izrade krema na T od 40 - 45°C, nakon čega se vrši
intenzivno mešanje. KAS, osetljive na povišene T, dodaju se na T od oko 30°C.
53
27. FORMULACIJA I EFEKTI NA KOŽI KREMOVA SA VITAMINOM A I
DERIVATIMA
Vitamin A –
Obuhvata brojne supstance slične strukture i aktivnosti, a sve spadaju u grupu

retinoida. Glavni i najaktivniji je all trans-retinol ili vitamin A u užem smislu, koji
obuhvata dve supstance: vitamin A1 i A2, koji su hemijski primarni nezasićeni
alkoholi.
Neophodan je za normalno funkcionisanje različitih procesa koji se odigravaju u koži,
prvenstveno u epidermu:
1. reguliše rast epidermalnih ćelija i inhibira krajnji stadijum keratinizacije,
2. učestvuje u sintezi kolagena,
3. sprečava atrofiju vezivnog tkiva,
4. ubrzava sintezu glukozaminglukana,
5. neophodan je za reprodukciju ćelija bazalne membrane.
Vitamin A se naziva i "normalizant" kože.
Nedostatak vitamina A izaziva:
A) pojačanu keratinizaciju,
B) smanjenje deskvamacije perifernih slojeva,
C) zadebljanje kože,
D) isušivanje,
E) atrofiju,
F) pojačanu proliferaciju bazalnih ćelija,
G) diferencijaciju novih ćelija unutar orožalog epitela.
Nedostatak ovog vitamina može dovesti do prekomernog stvaranja keratina što može
izazvati atrofiju znojnih i lojnih žlezda, nakon čega koža postaje krta, ispucala i
neosetljiva.
Vitamin A u preparatima za spoljašnju primenu –

Koristi se najčešće u tretmanu starije i suve kože. Suva koža se odlikuje prvenstveno
smanjenim sadržajem vlage u stratum corneumu. Starenje kože je određeno
hronološki i posledica je dejstva sunčevog zračenja, a manifestuje se istanjenim
epidermom i keratinskim slojem, granulirani sloj je sveden na jednostruki sloj ćelija i
smanjena je metabolička aktivnost keratinocita. Vitamin A je osetljiv na dejstvo
kiseonika iz vazduha, oksidacionih sredstava, svetlosti i T, što ograničava njegovu
širu primenu i zahteva posebnu pažnju u toku izrade preparata sa njim. Problem
nestabilnosti se rešava upotrebom derivata koji imaju aktivnost vitamina A, ali su
stabilniji i dobro penetriraju u kožu. Uglavnom se koriste estri retinola sa
palmitinskom, acetatnom ili propionskom kiselinom. Najviše je u upotrebi retinil-
palmitat zbog svoje stabilnosti i dobre penetracije u kožu. Može se direktno
inkorporirati u masnu fazu kozmetičkog krema ili emulzije (losiona), vodeći računa
da T pri dodavanju ne bude viša od 40ºC. Da bi se sprečila [O] vitamina A,
preporučuje se dodatak antioksidanasa (dl-α-tokoferola ili askorbil-palmitata, a
najbolje njihova kombinacija). Za izradu kozmetičkih emulzija sa vitaminom A mora
54
se koristiti destilovana voda, a poželjno je dodavati i EDTA. pH preparata treba da
bude iozmeđu 5 i 6.
Vitamin A i derivati su, verovatno, najviše korišćeni vitamini u kozmetičkim
preparatima. Sastavni su deo brojnih preparta za kožu i kosu (kreme, losioni, ulja,
maske i različiti proizvodi za negu kose). Najpogodnija koncentracija za vitamin A-
palmitat u kozmetičkim prepratima je 50-200 IJ/g, s obzirom da je za nju potvrđen
pozitivan efekat na koži u vidu povećanja debljine epiderma i sadržaja kolagena u
koži.
Preparat Renova® je registrovan lek u SAD, a sadrži retinsku kiselinu (tretinoin) u
emolijentnoj podlozi. Koristi se za popravljanje izgleda kod starenja i fotostarenja
kože, isključivo uz preporuku i pod nadzorom dermatologa. Normalizuje stanje
ovakve kože tako što sprečava obrazovanje agregata ćelija, a to dovodi do efekata
razdvajanja ćelija i poboljšavanja epitelizacije. Ovakvo delovanje preparata
omogućuje povećanje glatkoće kožne teksture i smanjenje sitnijih bora i površinskih
oštećenja kože.
Beta karoten je prekursor vitamina A koji štiti oštećenu i dehidriranu kožu, posebno
pod uticajem UV zraka. Pošto poboljšava hidratisanost površinskih slojeva kože,
preporučuje se za proizvode za negu kože posle sunčanja. Novije formulacije
kozmetičkih kremova sadrže mikrokapsulirani beta karoten, koji je znatno stabilniji.
Retinoidi i kombinovana retinoidna terapija – retinol i retinoidi se koriste u

tretmanu pigmentnih oštećenja kože, uključujući melazmu i postinflamatorne
hiperpigmentacije koje se često javljaju nakon izlečenja akni. Stvarni mehanizam
kojim retinoidi deluju kao depigmentišući agensi u humanoj populaciji još uvek nije
rasvetljen, ali studije na životinjama pokazuju da retinoidi inhibiraju indukciju
tirozinaze. Takođe, mogu biti uključeni u proces prenosa pigmenta u keratinocite.
Ubrzavaju obnavljanje epiderma, uzrokujući brže odbacivanje superficijelnih
keratinocita, što takođe vodi ka gubitku viška pigmenta. Efikasnost tretinoina u
kombinaciji sa još dva depigmentišuća sredstva u tretmanu melazme potvrđena je
kliničkom studijom, a takođe je prisutan u koncentracijama 0,04-0,1% u proizvodima
za tretman akni i u anti-age preparatima. Retinol se u SAD uključuje u OTC preparate
i manje je efikasan u tretmanu hiperpigmentacija, ali je i manje iritativan od
tretinoina. U koncentraciji od 0,15%, retinol kombinovan sa 4% hidrohinona i UVA i
UVB filterima inkorporiran je u u/v krem za tretman hiperpigmentacija kože, kao što
su melazme i postinflamatorne lezije.
55
28. FORMULACIJA I IZRADA KREMOVA SA VITAMINOM E I
DERIVATIMA
Vitamin E –


nikotinat).
mikrocirkulaciju.
56

57
29. NAJČEŠĆE SIROVINE U ŠAMPONIMA PROTIV PERUTI I
PREPORUKE ZA PRIMENU
Perut je banalan dermatološki problem, koji se manifestuje deskvamacijom kože

glave (odbacivanje još neumrtvljenih ćelija površinskog sloja kože, koje su
kompaktno povezane i pojavljuju se u kosi kao komadi osušene kože) bez kliničkih
znakova inflamacije. Prilikom formulisanja šampona protiv peruti, treba voditi računa
da šampon bude blag, da previše ne isušuje i ne odmašćuje kosu i kožu glave.
U sastav ovih šampona obično ulaze:

1. blaga tenzidna osnova,
2. antiperutno sredstvo,
3. sredstvo za poboljšanje antiperutnog delovanja,
4. supstanca za regulaciju pH vrednosti,
5. konzervansi,
6. ugušćivači,
7. voda,
8. za smanjenje iritacije vlasišta često se dodaju mentol, kamfor ili Aloe Barbadensis
ekstrakt.
Sredstva za pranje –
Osnovni sastojci šampona za kosu; imaju ulogu da uklone nečistoće sa kose i kože
temena. To su sirovine iz grupe hidrofilnih površinski aktivnih materija sa HLB
vrednošću od 13 – 15. PAM, zbog bipolarnog karaktera molekula, smanjuju
površinski napon između vode i nečistoća na kosi, kao i između nerastvornih
nečistoća i površine dlake, i na taj način olakšavaju njihovu solubilizaciju,
suspendovanje ili emulgovanje (u zavisnosti od vrste nečistoća), koje se nakon toga
uklanjaju ispiranjem zajedno sa penom koja je nastala pri šamponiranju kose.
Osnovna funkcija tenzida u šamponima za kosu je funkcija sredstva za pranje, ali
pored toga oni mogu imati i ulogu sredstava za penjenje, stabilizatora pene i/ili
sredstva za povećanje viskoziteta. Na osnovu sposobnosti pranja, sposobnosti
penjenja i stabilnosti nastale pene, tenzidi u šamponima su označeni kao osnovni
(primarni) i pomoćni (sekundarni) tenzidi.
Osnovni (primarni) tenzidi obezbeđuju dobro pranje i penjenje. Kao primarni

tenzidi u savremenim formulacijama šampona za kosu, dominantno se koriste
anjonske PAM tipa alkil sulfata i alkil etar sulfata u obliku Na+, Mg2+, NH4+,
trietanolaminskih (TEA), dietanolaminskih (DEA) ili monoetanolaminskih (MEA) –
soli. Najčešće se koriste Na lauril sulfat i Na lauret sulfat. Alkil sulfati imaju
zadovoljavajuću moć pranja i penjenja, na kosi ostavljaju dobar sjaj i relativno su
jeftini. Međutim, mogu da izazovu iritaciju i isušivanje ako se duže vreme ostave na
koži ili ako se često nanose na isto mesto. Da bi se smanjio nadražajni efekat i
povećala rastvorljivost alkil sulfata u vodi, ostatak masnog alkohola u molekulu alkil
sulfata je etoksilovan sa izvesnom količinom etilenoksida, pa su tako dobijeni alkil
58
etar sulfati. Alkil etar sulfati imaju sposobnost pranja sličnu alkil sulfatima i
proizvode obilnu penu, ali je ona blaga, vazdušasta i brzo nestaje. Za stabilizaciju
pene u šamponima, gde su primarni tenzidi alkil sulfati i/ili alkil etar sulfati, dodaju se
sekundarni tenzidi, kao što su amfoterni kokoamidopropilbetain ili nejonski
alkanolamidi. U kategoriju primarnih tenzida se svrstavaju i amfoterne PAM tipa
betaina (koko betain, kokoamidopropil betain), N-supstituisanih alkilamida
(kokoamfoglicinat), N-alkil aminopropionat (Na lauril aminopropionat). Amfotenzidi
retko izazivaju iritaciju, kompatibilni su sa drugim grupama tenzida i dobri su
stabilizatori pene. Radi smanjenja iritacije šamponom, alkil sulfati i alkil etar sulfati
se kombinuju sa veoma blagim anjonskim tenzidima (sulfosukcinati) ili amfoternim
betainima.
Pomoćni (sekundarni) tenzidi poboljšavaju efekte primarnih PAM. Mogu biti

nejonski i anjonski tenzidi.
Nejonske PAM u vodenoj sredini ne disosuju na jone, pa mogu da se kombinuju sa
katjonskim i anjonskim surfaktantima. Moć pranja im je približno ista, u nekim
slučajevima čak i veća od anjonskih deterdženata, ali ipak se ne koriste kao osnovni
surfaktanti u šamponima zbog loših karakteristika penjenja i visoke cene. Nejonske
PAM se koriste u kombinaciji sa anjonskim surfaktantima, kao: stabilizatori pene,
solubilizatori ili sredstva za povećanje viskoziteta. Najviše se koriste: alkanolamidi
(dietanolamid kokosove kiseline (kokamid DEA), kokamid MEA, lauramid DEA),
aminoksidi (laurilaminoksid, kokoamidoproilaminoksid), polisorbati (polisorbat 20),
poloksameri, alkilpoliglukozidi (laurilglukozid, decilglukozid, kokoglukozid).
Iz kategorije anjonskih tenzida kao sekundarni tenzidi u šamponima su sulfosukcinati,
N-acil-sarkozinati i gliceriletar-sulfonati. Sulfosukcinati (dinatrijum lauret
sulfosukcinat) imaju mnogo manju sposobnost penjenja od alkil sulfata i alkil etar
sulfata, pa se upotrebljavaju kao pomoćni surfaktanti u kombinaciji sa njima. Ali
sulfosukcinati su blage PAM i koriste se za izradu šampona koji manje iritiraju kožu i
oči, kao što su bebi šamponi i šamponi za čestu upotrebu.
Stabilizatori pene –
Dodaju se šamponima radi postizanja boljeg kvaliteta volumena i stabilnosti pene –

koja nastaje tokom šamponiranja; najvažniji stabilizatori pene su nejonski tenzidi
(npr. alkanolamidi, koji ujedno povećavaju viskozitet šampona) i neki anjonski
surfaktanti (monoalkil sulfosukcinati).
Sredstva za ugušćivanje (ugušćivači) –
Dodaju se da bi se postigao zadovoljavajući viskozitet, kako u toku primene preparat

ne bi klizio i spadao sa ruku i kose. Koriste se neorganske soli (NaCl, MgCl2, KCl,
NaSO4, NH4SO4, NH4Cl, koloidna silicijumova kiselina), nejonski tenzidi
(alkanolamidi) i hidrofilni polimeri (MC, CMC, karbomeri, akrilat/stearet-
20/metakrilat kopolimeri). NaCl je najčešće korišćena neorganska so za ugušćivanje
59
šampona koji su izrađeni na bazi alkil sulfata i alkil etar sulfata. Pri sadržaju većem
od 3%, NaCl isušuje kosu i kožu i irtira oči. Da bi se neželjeni efekti NaCl sveli na
minimum, a da se pri tome postigne željeni viskozitet šampona, uglavnom se
kombinuje sa alkanolamidima. U šamponima za bebe i decu sadržaj NaCl je
ograničen na 2% ili se uopšte ne dodaje. Željeni viskozitet se postiže dodatkom
drugih ugušćivača (monoetanolamid laurinske kiseline ili miristinske kiseline) ili
kombinacijom amfoternih i anjonskih tenzida. Alkanolamidi (u koncentraciji od
1,5%) povećavaju viskozitet u zadovoljavajućoj meri, ali zbog relativno visoke cene,
najčešće se kombinuju sa NaCl. Derivati celuloze su kompatibilni sa brojnim drugim
sastojcima šampona, a kao ugušćivači upotrebljavaju se u koncentracijama od 0,5 –
1,5%. Efikasna sredstva za ugušćivanje u savremenim formulacijama šampona su
sintetski polimeri (karbomeri i modifikovani akrilati), ali postoji mogućnost da na
površini dlake formiraju film koji se teško rastvara u vodi.
Sredstva za podešavanje pH vrednosti –

Dodaju se da bi se postigao optimalan pH šampona za kosu, koji je blago kiseo ili
neutralan. Koriste se limunska, fosforna, hlorovodonična ili mlečna kiselina, odnosno,
NaOH ili trietanolamin.
Konzervansi –
Dodaju se jer tečni šamponi sadrže veliku količinu vode i podložni su razvoju
mikroorganizama. Najčešće se koriste: imidazolidinil urea, DMDM hidantoin i Na
soli metil- ili propilparabena.
Boje –
Dodaju se radi poboljšanja izgleda; uglavnom se koriste hidrosolubilne boje koje
prate mirisnu notu.
Mirisi –
Dodaju se radi pokrivanja osnovnog mirisa mase; koriste se uglavnom cvetne, voćne,
biljne ili tzv. fantazijske mirisne note.
Sredstva za bistrenje –
Dodaju se formulacijama tečnih bistrih šampona, u funkciji korastvarača ili
solubilizatora.
Sredstva za zamućivanje –
Dodaju se mutnim šamponima, u cilju ostvarivanja neprozirnosti šampona. Često se
koriste sedefasti, tzv. "pearl" pigmenti (cetil- i stearilakohol, glikol stearat, glikol
distearat), koji daju šamponu svetlucav izgled i biserni sjaj.
Antioksidansi –
Dodaju se radi zaštite biljnih ulja ili derivata oleinske kiseline, kao i drugih
oksidabilnih supstanci, od [O]. Najčešće se koriste: α-tokoferol, propilgalat, BHA,
BHT.
60
UV filteri –
Štite boju šampona od degradacije i smanjenja intenziteta pod uticajem UV zraka.
Koriste se bezofenon-2 i benzofenon-11.
Kompleksanti –
Smanjuju tvrdoću vode i olakšavaju pranje kose, gradeći komplekse sa Ca2+ i Mg2+
jonima. Takođe, sprečavaju nastanak nerastvorljivih Ca i Mg sapuna koji se talože na
koži glave. Poboljšavaju efekat konzervansa. Koriste se EDTA i njene soli, limunska
kiselina, polifosfati.
Posebni dodaci –
U šamponima za kosu se koriste brojne KAS, kao što su: biljni ekstrakti, sastojci
ekstrahovani iz biljnih ulja, proteini, vitamini i drugi sastojci koji poboljšavaju
strukturu, kvalitet i izgled kose.
Antiperutna sredstva –
Predstavljaju aktivne supstance sa antimikrobnim, citostatičkim ili keratolitičkim
delovanjem. Najčešće se koriste: cink piriton (cink omadin), ketokonazol, selen
disulfid, selen disulfid (mikronizirani), pirokton-olamin, katran kamenog uglja,
salicilna kiselina, koloidni sumpor, klimbazol. U šamponima protiv peruti mogu da se
koriste samo antiperutna sredstva sa zagarantovanim efektom, čija primena u
upotrebljenim koncentracijama ne predstavlja rizik za zdravlje potrošača.
Svakodnevna upotreba šampona protiv peruti može ozbiljno da naruši zaštitni sloj
kože i da izazove upalu, pa se njihova upotreba predlaže jednom do dvaput nedeljno.
Tokom tretmana peruti, između pranja kose i kože glave šamponom protiv peruti,
može se preporučiti upotreba blagog - "običnog" šampona.
61
30. TOKOFEROL I TOKOFERIL ACETAT U KOZMETIČKIM
KREMOVIMA ZA NEGU KOŽE – EFEKTI NA KOŽI
Vitamin E –


nikotinat).
mikrocirkulaciju.
62

63
31. KREMOVI ZA VLAŽENJE KOŽE – IZBOR KOZMETIČKI AKTIVNIH
SUPSTANCI I EMOLIJENASA
Za negu suve kože, bitno je ostvariti efekat vlaženja kože, što je najčešće rezultat
sinergističkog delovanja okluzivnih masnih komponenti (nepolarni i polarni
emolijensi), koji umanjuju isparavanje vode iz dubljih slojeva epiderma i iz derma
(smanjuju TEWL), i humektantnih (hidrosolubilnih supstanci) sa izraženim
kapacitetom za vezivanje vode (amino kiseline, mlečna kiselina i laktati, pirolidon
karboksilna kiselina i urea). Savremeni ovlaživači kože su obično kremovi tipa
ulje/voda (U/V) ili voda/ulje (V/U), sa pažljivo odabranim emulgatorima i masnim,
emolijentnim komponentama. Masne komponente ovih kremova mogu da penetriraju
u površinski (superficijelni) sloj epiderma, SC, tj. u intercelularni lipidni matriks
(lipidi smešteni između ćelija korneocita). Na taj način ove masne komponente mogu
da zamene endogene lipide u SC-u, i da pomognu obnavljanju integriteta kožne
barijere. Ovakav efekat ostvaruju neki nefiziološki lipidi (npr. vazelin), dok fiziološki
lipidi (holesterol, ceramidi, masne kiseline i estri masnih kiselina) penetriraju u
kožu i ulaze u vijabilni deo epiderma, gde mogu da se inkorporiraju u lamelarna
telašca.
Za izradu emulzija i kremova godinama su korišćene PAM, kao veoma dobri
emulgatori, ali oni mogu da uklone i do 60% lipida iz sastava zaštitnog filma na
površini kože i da značajno povećaju TEWL. Zato se umesto tradicionalnih
emulgatora, predlaže upotreba tzv. šećernih emulgatora (alkil poliglukozidi, šećerni
estri ...), koji su biljnog porekla ili polusintetski derivati šećera saharoze i glukoze.
Kao stabilizatori emulzija za negu suve kože biraju se i polimerni emulgatori velikih
Mr, sa znatno manjim iritacionim potencijalom u odnosu na tradicionalne tenzide.
Emulzije koje su stabilizovane fazom tečnih kristala, što odgovara strukturnoj
organizaciji lipida intercelularnog matriksa SC-a kod zdrave i dovoljno vlažne kože,
predlaže se za negu suve kože. Jedan deo vode kod ovih emulzija/kremova označena
je kao vezana ili "depo" voda, jer se nalazi unutar koloidne strukture sistema, a ne
isključivo spolja, kao spoljašnja faza emulzije. To omogućuje da kremovi
stabilizovani ovim tipom emulgatora, kontrolisano oslobađaju vodu i u njoj
rastvorene ili dispergovane KAS, zbog čega postepeno, u toku dužeg vremenskog
intervala mogu da vlaže kožu.
Masne komponente u sastavu kremova za vlaženje kože uglavnom su biljnog
porekla (jojobino ulje, ši buter, bademovo ulje, skvaleni biljnog porekla, ceramidi i
dr.) ili sintetska "laka" emolijentna ulja nastala kombinacijom šećera i masnih
alkohola ili m.k biljnog porekla (dikapril etar, decil oleat, izopropilmiristat i
izopropilpalmitat, oktildodekanol, trigliceridi kaprilno/kaprinske kiseline itd.). Za
postizanje bolje razmazivosti i stvaranje nemasnog, okluzivnog filma na površini
kože koji se ne lepi, u kremove za zaštitu i negu kože ruku i tela dodaju se silikonska
ulja različitog viskoziteta (dimetikoni, ciklometikoni). Potvrđena je efikasnost
dermokozmetičkih proizvoda za negu suve kože sa vazelinom, ceramidima,
fosfolipidima, lecitinom, vitaminom E, ureom i glicerinom na osnovu rezultata
kontrolisanih kliničkih studija na ispitanicima. Efikasnost se potvrđuje jasnim
pokazateljima, kao što su: povećanje sadržaja lipida i vlage u koži, smanjenje TEWL-
a, smanjenim formiranjem ljuspi i porastom tonusa, elastičnosti i glatkoće kože.
64
32. PROIZVODI ZA ZAŠTITU KOŽE OD SUNCA – UV FILTERI I OSTALE
KOZMETIČKI AKTIVNE SUPSTANCE
Zaštita kože od sunca u bilo kojem uzrastu smanjuje rizik od kancera skvamoznih
ćelija i napredovanja fotostarenja. Smanjenje rizika od pojave kancera bazalnih ćelija
zavisi primarno od smanjenja izlaganja suncu tokom detinjstva. Ukoliko koža nije
adekvatno štićena od sunca, drugi tretmani su manje efikasni i mogu biti mnogo
opasniji. Najbolja strategija zaštite od sunca uključuje nošenje šešira i odeće koja
pokriva najizloženije delove tela, kao i neizlaganje kože sunčevom zračenju.
Preparati za zaštitu od sunca su "zlatni standard" za zaštitu kože od fotostarenja.
Svrha primene preparata za zaštitu od sunca je da spreče ili umanje štetne efekte UV
zračenja na kožu i kosu. Uspešno formulisan preparat za zaštitu od sunca je
višefunkcionalan proizvod koji treba da pruži adekvatnu zaštitu od sunca, ali i da
kožu dodatno hidratiše, štiti je od oksidativnog stresa, tj. poseduje sveobuhvatan
"anti-age" efekat. To se postiže inkorporiranjem dozvoljenih, efikasnih UV
apsorbera (organski filtri) i/ili fizičkih blokatora (neorganskih pigmenata), u
dovoljnim, preporučenim koncentracijama.
UV filteri
U okviru Aneksa/Liste VII Kozmetičke direktive EU dati su dozvoljeni UV filteri za

upotrebu u preparatima za zaštitu od sunca, koji se proizvode na teritoriji EU ili
plasiraju na njeno tržište. U formulaciji proizvoda za zaštitu od sunca mogu da budu
uključene komponente koje se razlikuju po mehanizmu kojim ostvaruju svoj efekat na
koži, a označavaju se kao:
A. UV apsorberi (organski filteri), koji, zahvaljujući hemijskoj strukturi, selektivno

apsorbuju UV zračenje i emituju ga u obliku dugotalasnog manje štetnog zračenja
(obično talasne dužine iznad 380 nm);
B. Pigmenti (neorganske čestice) fizički štite kožu, jer su nepropusni (fizički

blokatori), reflektuju i rasipaju sunčeve zrake, a noviji mikrodispergovani ili
nanodispergovani oblici (ultramikropigmenti) delom mogu i da apsorbuju UV zrake
(najčešće TiO2, ZnO, oksidi gvožđa, silikati).
Savremeni UV filteri treba da ispune čitav niz zahteva:

1. da budu efikasni u apsorpciji UVA i/ili UVB zraka,
2. hemijski stabilni,
3. neisparljivi,
4. otporni na znojenje,
5. da ne boje kožu,
6. da u nju ne prodiru i
7. da se eventualno ne apsorbuju u sistemsku cirkulaciju.
Takođe, da su bez mirisa i ukusa, toksikološki prihvatljivi, podnošljivi za kožu i
sluznice, nisu teratogeni i mutageni.
65
Izbor UV filtera za formulaciju određenog oblika proizvoda za zaštitu kože od UV
zraka, podrazumeva i razmatranje i sledećih tehničkih podataka:
A) sposobnost apsorpcije UVB zraka, kao i UVA;
B) hemijska stabilnost i fotostabilnost;
C) odsustvo mrlja na odeći i koži;
D) minimalna perkutana apsorpcija;
E) potencijal iritacije i senzibilizacije;
F) fototoksičnost;
G) rastvorljivost i stabilnost u kozmetičkim uljima i drugim, često korišćenim
kozmetičkim podlogama;
H) rastvorljivost u vodi (važno za vodootporne proizvode); I) laka primena i obrada
pri izradi finalnog proizvoda.
UV apsorberi (organski filteri) –
Najviše korišćeni organski filteri se svrstavaju u nekoliko hemijskih grupa:

1. Derivati p-aminobenzojeve kiseline (PABA),
2. Salicilati,
3. Cinamati,
4. Benzofenoni,
5. Antranilati,
6. Dibenzoil metani,
7. Derivati kamfora,
8. Derivati sulfonske kiseline,
9. Oktiltriazoni i dr.
PABA – savremene formulacije proizvoda za zaštitu od sunca je ne sadrže zbog

problema sa bezbednošću i niskom liposolubilnošću. Preteča je nekih derivata koji se
danas široko koriste.
Butil metoksidibenzoilmetan – UVA apsorber sa ograničenom rastvorljivošću u

uljima, ali dobrom moći apsorpcije (max apsorpcija na 358 nm). Ima ograničenu moć
apsorpcije u UVB delu spektra (ne doprinosi značajno SPF), pa se mora kombinovati
sa nekim UVB apsorberom, da bi se postigla adekvatna zaštita.
Benzofenon-8 – ima umerenu apsorptivnost sa dva pika: jedan na 284 nm i drugi na

327 nm. Zato se dodaje kao pomoćni UV filter.
Homosalat – maksimum apsorpcije mu je na 306 nm, i u SAD se koristi kao standard

za određivanje SPF proizvoda za zaštitu od sunca. Retko se koristi zbog slabe
efikasnosti.
Mentil antranilat – UVA apsorber u tečnom agergatnom stanju, sa max apsorpcije

na 336nm. Pomaže povećanju SPF.
66
Oktilkrilen – širok spektar apsorpcije sa max na 303 nm; koristi se uglavnom da
pojača SPF i zbog dobre vodootpornosti.
Etilheksil metoksicinamat (ranije Oktil metoksicinamat) – zbog dobre apsorpcije
u UVB delu spektra sa max na 311 nm, najčešće je korišćen UV filter u proizvodima
za zaštitu od sunca. Ima dobru rastvorljivost u uljima i najefikasniji je kada se
kombinuje sa drugim UV filterima, da bi se postigao viši SPF.
Benzofenon-3 – ima umerenu apsorptivnost sa dva pika, jedan na 288 nm i drugi u

UVA delu spektra na 327 nm. Zbog sposobnosti da apsorbuje u delu UVA spektra,
koristi se da pojača SPF proizvoda, odnosno u preparatima sa visokim SPF.
Oktil dimetil PABA – ima dobru UVB apsorptivnost sa max na 311 nm. Zbog
strategije da se derivati PABA izbegavaju, sada se vrlo retko može naći u
kozmetičkim proizvodima. Dobro je rastvorljiv u uljima i jedan je od najefikasnijih
UVB apsorbera.
Fenilbenzimidazol sulfonska kiselina – nerastvorljiv je u vodi i uljima. Mora se

neutralisati pre upotrebe primenom pogodne baze (TEA, NaOH, KOH), čime se
prevodi u hidrosolubilan oblik. Ispoljava dobru UVB apsorptivnost i najefikasniji je
UV apsorber odobren za primenu u SAD. Penetrira u gornje slojeve SC-a, gde
ostvaruje kontinuiran, uniformni film, i usled interakcije sa nepolarnim lipidima SC-
a, dolazi do pomeranja njegovog max ka većim talasnim dužinama, pa se dodatno
pojačava njegov zaštitni potencijal.
Benzofenon-4 – jedini od benzofenona rastvorljiv u vodi, sa umerenom

apsorptivnošću i dva max: na 286 nm i drugi u UVA delu spektra na 324 nm. Retko
se koristi samostalno, uglavnom se dodaje da pojača SPF.
Treba napomenuti da postoje velike razlike u regulativi EU, SAD i Japana u pogledu
maksimalnih dozvoljenih koncentracija pojedinih UV filtera.
Neorganski pigmenti (fizički blokatori) –
Od skora se preporučuje prikladniji termin neorganske čestice.
Titan dioksid – sastavni je deo gotovo svake formulacije proizvoda za zaštitu od

sunca sa višim vrednostima SPF-a. Uvođenjem mikroniziranih ili nanodispergovanih
čestica pigmenata, značajno su se poboljšale mogućnosti formulisanja efikasnih i
estetski prihvatljivih proizvoda za zaštitu od sunca. Mikro i nano –
ultramikropigmenti (veličine čestica do 20 nm) daju prozirne premaze, a karakterišu
se velikom moći pokrivanja. Tako 1g ultramikropigmenta može pokriti površinu od
300 m2, za razliku od nemikroniziranog TiO2, koji sa istom količinom pigmenta
pokriva površinu od 7 m2. Ultramikropigmenti poseduju sledeće osobine:
1. apsorbuju široki spektar UV zračenja uz disperziju/skretanje i rasipanje i neznatnu
refleksiju sunčevog zračenja;
2. fotostabilni su;
67
3. netoksični i koža ih dobro podnosi;
4. dobro prijanjaju na kožu i otporni su na vodu;
5. uz ultramikropigmente dovoljno je uključiti u proizvod manju količinu UV filtera,
čime se smanjuje rizik od pojave neželjenih efekata;
6. u kombinaciji sa UV filterima, dobija se viši zaštitni faktor od sunca.
Cink oksid – takođe se koristi kao fizički blokator, ali je ređe zastupljen u ovim
proizvodima od TiO2, poseduje iste osobine koje su navedene za TiO2.
Novi načini obrade površine čestica TiO2 i ZnO različitim uljima ili površinski
aktivnim materijama rešio je problem aglomeracije tokom proizvodnje preparata za
zaštitu od sunca. Takođe, na tržištu kozmetičkih sirovina nalaze se predisperzije
mikro- ili nano- čestica TiO2 i ZnO, tako da nema potrebe da se koriste velike brzine
mešanja i produžena homogenizacija pri izradi ovih proizvoda, jer preveliko mešanje
može da destabilizuje inače kvalitetan preparat.
U novije vreme, koriste se specifični nosači za UV apsorbere ili fizičke blokatore:
mikročestice, tečno kristalne strukture ili nanočestice, koji doprinose povećanju SPF
preparata, tako da se ukupni sadržaj organskih filtera može smanjiti, čime se smanjuje
i rizik od pojave neželjenih efekata.
Na tržištu postoji nova grupa UV filtera, tzv. organske čestice, koje sadrže više
hromofora (molekula sposobnih da apsorbuju UV zračenje), povezanih sa lancima
polimera, koji služe kao njihov nosač, ili su adsorbovani ili inkapsulirani na/u mikro
ili nanočestice. Nakon primene, inkapsulirani UV filter zaostaje na koži, povećavajući
SPF preparata, ali ne dolazi do njegovog oslobađanja, što je važno zbog mogućih
neželjenih efekata, vezanih za penetraciju u kožu i eventualnu sistemsku apsorpciju.
Takođe, neorganske čestice (ZnO i TiO2) mogu biti adsorbovane ili inkapsulirane
na/u mikro- ili nanočestice, što može dodatno da poveća njihovu efikasnost.
Inkapsulirani pigmenti se primenjuju u nižim koncentracijama, jer same nanočestice,
sinergistički, deluju kao fizički blokatori koji reflektuju sunčevu svetlost. Ovim se
povećava i pokrovna moć preparata, a nema pratećih neestetskih pojava na koži,
vezanih za primenu većih koncentracija belih pigmenata. Ipak, uvek treba razmotriti
sigurnosni profil nano-nosača, s obzirom na dimezije i moć penetracije u dublje
slojeve kože.
Optimalna zaštita od UVA i UVB zračenja može se postići filterima širokog

spektra (benzofenoni) ili kombinacijom filtera za UVA i UVB područje, kao i
dodatkom fizičkih blokatora.
Za UVA zaštitu (u opsegu 320-360 nm) najčešće se koriste benzofenoni, antranilati,
dibenzoil metani, u kombinaciji sa mikrofinim ZnO.
Za UVB zaštitu preporučuje se upotreba derivata PABA, salicilata, cinamata i
derivata kamfora, u kombinaciji sa mikrofinim TiO2. Dva najpopularnija UVB filtera
su oktil dimetil PABA (kao derivat PABA danas ređe u upotrebi) i etilheksil
metoksicinamat, dok je benzofenon-3 (oksibenzon) najbolji širokospektralni UV
filter. Oktil dimetil PABA i etilheksil metoksicinamat nisu rastvorljivi u vodi, ne
prljaju kožu i odeću, bezbedni su, hemijski inertni i fotostabilni.
68
Ostali sastojci u proizvodima za zaštitu od sunca
Moraju biti kozmetički prihvatljivi (miris, boja, osećaj na koži), sigurni, stabilni i
kompatibilni sa UV filterima. Od lipofilnih emolijensa koriste se sintetski estri ravnog
ili razgranatog lanca, a voskovi i masni alkoholi se inkorporiraju u manjim
količinama (do 2%). Biraju se manje masni, dobro razmazivi, ali hidrofobni
emolijensi, da bi se filmovi formirani na koži duže održali (vodootpornost) i da bi se
obezbedila dobra pokrivna moć na većim površinama kože. Da bi se postigla
vodootpornost preparata, pored lipofilnih UV filtera i lipofilnih emolijensa,
inkorporiraju se polimeri poput PVP/heksadecen kopolimera i akrilno/akrilat
kopolimera, ili polietilen, koji povećavaju gustinu filma i otpornost preparata prema
vodi. Ako se želi postići viši SPF, savetuje se izbegavanje većih količina etanola u
proizvodima, koji je ponekad potreban zbog rastvaranja organskih filtera (u vodeno-
alkoholnim gelovima), a smanjuje debljinu premaza na koži nepolarnih masnih
emolijensa.
Preparati koji bi trebalo potpuno da zaustave UVA, UVB i IR zračenje su tzv.
blokatori sunčevog zračenja (Sun block). Preporučuju se osobama sa osetljivom
kožom, nakon terapije rendgenskim zracima, ili posle hemijskog pilinga. Pored UV
organskih filtera, sadrže fizičke filtere (mikro i ultramikropigmente), antioksidanse
(prevencija oksidativnih oštećenja kože – vitamini E i C, provitamin β-karoten),
antiflogistike (α-bisabolol, azulen) i hidratišuća sredstva (fitosterole, hijaluronate,
ekstrakt Aloe vera).
Mirisi se koriste u što nižim koncentracijama, pošto mogu biti iritansi.
Neželjeni efekti koje mogu izazivati preparati za zaštitu od sunca su: kontaktni
iritantni dermatitis, kontaktni alergijski dermatitis, fototoksične rekacije,
fotoalergijske reakcije i pojava komedona na koži.
69
33. PROIZVODI ZA ZAŠTITU KOŽE OD SUNCA – ZNAČAJ ZAŠTITNOG
FAKTORA OD SUNCA I PREPORUKE FARMACEUTA
SPF (sun protection factor) je broj koji predstavlja odnos između doze UV zračenja
(predominantno to je UVB zračenje), koja dovodi do pojave eritema kod zaštićene
kože (minimalna eritemska doza (J/cm2), MED zaštićene kože) i doze zračenja koja
dovodi do pojave eritema kod kože bez zaštite (MED nezaštićene kože (J/cm2)).
Preparat sa SPF 2 može da apsorbuje oko 50% prispelog zračenja. Ukoliko proizvod
ima SPF 15, može da apsorbuje 93%, a SPF 45 apsorbuje 98% sunčevog zračenja, tj.
UVB zraka. SPF se određuje primenom preparata na kožu u količini od 2 mg/cm2.
Kontrolisane studije su pokazale da se preparati za zaštitu od sunca uobičajeno
primenjuju na koži u količini od 0,5 mg/cm2 ili manje. SPF nije linearno
proporcionalan količini upotrebljenog filtera i debljini nanetog sloja, tako da u slučaju
primene od svega 0,5 mg/cm2 realno ne može da se postigne veća zaštita kože nego
što je trostruko individualno vreme zaštite.
Budući da se većina oštećenja na DNK i posledičnih mutacija dešava pri
suberitemskim dozama zračenja, primenom neadekvatno formulisanih preparata za
zaštitu od sunca, koji pored UVB filtera ne sadrže i dodatne UVA apsorbere ili
fizičke blokatore, stvara se osećaj lažne sigurnosti o stepenu postignute zaštite kože
od UV zračenja!
FDA već duži niz godina ovu kategoriju proizvoda svrstava kao OTC lekove, a ne
kao kozmetičke proizvode!
FDA kategorizuje preparate za zaštitu od sunca prema stepenu zaštite koji se očekuje
zavisno od SPF na sledeći način:
minimalna zaštita (SPF od 2 do 12),
umerena zaštita (SPF od 12 do 30),
visok stepen zaštite (SPF ≥ 30).
Još ne postoji standardizovan način određivanja i predstavljanja UVA

stepena zaštite kože od UV zračenja. Za sada postoji tri in vivo i jedna in vitro
metoda.
In vivo metode mere trenutnu promenu boje kože (immediate pigment darkening,
IPD), odnosno promenu boje kože nakon 24h, i to tamnjenje kože (persistent pigment
darkening, PPD), ili se meri zaštitni faktor protiv UVA, ocenjeno bilo promenom
eritema ili nivoa melanina u koži (protection factor in the UVA, PFA).
In vitro se meri tzv. kritična talasna dužina (λc). Kritična talasna dužina je ona talasna
dužina ispod koje je došlo do apsorpcije 90% UVA zračenja (opseg 290-400 nm).
Američka akademija dermatologije (skr. AAD) usvojila je konsenzus, prema kome

zadovoljavajuća zaštita može da se postigne ukoliko preparat ima SPF ne manji od
15 (protiv UVB), i λc bar 370 nm (protiv UVA) i minimalno četvorostruko
uvećanje vrednosti PPD i PFA. Samo ovakvi proizvodi mogu biti deklarisani kao
preparati sa širokom spektralnom zaštitom (broad spectrum). AAD savetuje da
70
svako povećanje SPF treba da bude praćeno odgovarajućim povećanjem UVA
zaštite.
Britanska kompanija Boots razvila je sopstvenu metodologiju za određivanje i

obeležavanje faktora UVA zaštite (Boots star system), gde se jačina zaštite označava
različitim brojem zvezdica. Relativna vrednost UVA, u odnosu na vrednost UVB
zaštite preparata, određena in vitro, predstavljena je sa 1 – 5 zvezdica.
Još uvek ne postoji jedinstven stav, niti univerzalna metoda kojom bi se mogla
odrediti i definisati zaštita od celokupnog spektra UV zračenja (UVA+UVB).
U Nemačkoj je na snazi standard, koji se zasniva na izračunavanju tzv. UVA balansa,

preko in vivo određenog SPF-a i in vitro određenog PPD-a, prema jednačini:
UVA balans= [(PPDin vitro-1)/(SPFin vivo-1)]×100
Jednostavnije rečeno, uzima se da je UVA faktor oko 33%, ili 1/3 UVB zaštitnog
faktora od sunca tj., SPF. Ako je SPF preparata 15, izračunati UVA PF iznosi 5, i tada
se za proizvod za zaštitu od sunca može tvrditi da ima široki spektar zaštite (broad
spectrum claim).
Preporuke farmaceuta pacijentu za primenu preparate za zaštitu od sunca
Najveći problem vezan za upotrebu ovih preparata leži u činjenici da je usled njihove
primene značajno produženo vreme boravka na suncu. Pravilna upotreba ovih
preparata podrazumeva da korisnik treba da ima sledeće činjenice na umu. Uglavnom
se nanosi mnogo manje preparata za zaštitu od sunca nego što je potrebno za
adekvatnu zaštitu. 200 ml preparata je dovoljno za svega pet mazanja na čitavu
površinu kože, odnosno 35 ml proizvoda može da pokrije 1,73 m2, koliko je prosečna
površina kože odrasle osobe.
Kritični faktori koji značajno utiču na efekat zaštite od sunca su: otpornost na vodu i
abraziju od strane peska, ponovljena primena i način nanošenja proizvoda.
Zbog znojenja i plivanja, treba sloj nanositi više puta u toku dana, budući da
vodootpornost preparata zavisi od vremena.
"Vodootporno" (waterresistant) definiše održavanje SPF vrednosti do 40 min. nakon

uranjanja u vodu, tako da se ovaj vremenski period može podeliti na dva dela od po
20 min., sa umerenom aktivnošću, računajući između i vreme odmora od 20 min., ali
sa sušenjem na vazduhu (bez brisanja peškirom).
Veoma vodootporan (very waterresistant) proizvod je onaj koji održava naznačeni

SPF u toku 80 min. umerene aktivnosti u vodi. Najbolje je proizvod naneti 15 – 30
min. pre izlaganja suncu, zatim 15 – 30 min. nakon što sunčanje otpočne, a potom
sloj obnavljati na svaka 2 do 3 h, i obavezno nakon plivanja.
71
34. OBLICI I PRIMENA KOZMETIČKIH PROIZVODA ZA ZAŠTITU KOŽE
OD SUNCA – PREPORUKE FARMACEUTA
Pri razvoju proizvoda za zaštitu od sunca, prvo treba izabrati željeni SPF proizvoda, a
zavisno od toga, razlikovaće se tip i koncentracija UV filtera.
Pri tom, treba ispuniti veliki broj zahteva:
* da preparat pokriva široki deo spektra (UVA+UVB),
* da je vodootporan,
* da ima dobra aplikativna i estetska svojstva (tekstura, sjaj, boja, miris, razmazivost,
upijanje, da ne ostavlja beli trag na koži),
* da ne masti i ne prlja odeću,
* da ima prihvatljivu cenu.
Preparati za zaštitu od sunca su najčešće U/V ili V/U emulzioni losioni ili kremovi, a
mogu biti, mada ređe, i u obliku gela ili oleogela, mikroemulzija ili ulja za sunčanje.
Mnogo ređe su u obliku stika, pene i aerosola. Ulja, emulzioni losioni i niskoviskozni
kremovi mogu da se pakuju kao sprejevi, koji se primenjuju mehaničkim
raspršivačem ili pumpicom.
Emulzioni losioni i kremovi –
Predstavljaju najveći broj preparata za zaštitu od sunca. Kremovi i losioni ne variraju

mnogo u izboru UV filtera i ostalih kozmetičkih sastojaka, jedino se razlikuju po
prividnom viskozitetu, odnosno konzistenciji.
U/V kremovi i losioni se lakše proizvode i koža ih mnogo bolje podnosi, prijatniji su i
lakši za primenu, ali imaju problem sa dostizanjem optimalne vodootpornosti, zbog
prisustva polarnih, hidrofilnih emulgatora. Film koji se nakon isparavanja vode
zadržava na koži, sadrži UV filtere i pigmente dispergovane u smeši ulja i hidrofilnih
emulgatora. Usled znojenja ili kontakta sa vodom, ovaj film se relativno lako spira,
što slabi njegov zaštitni efekat. Primenom novijih, tzv. polimernih U/V emulgtora,
problem nedovoljne vodootpornosti U/V emulzija za zaštitu od sunca dobio je solidno
rešenje.
U novije vreme posebno su popularni U/V emulzioni losioni niskog viskoziteta, koji
se pakuju u sprej ambalažu (uglavnom sa mehaničkim raspršivačem), a stabilizovani
su polimernim emulgatorima (npr. C10-30 akrilatni – krospolimeri), koji istovremeno
doprinose vodootpornosti preparata. Takođe, formulišu se i kao pene za sunčanje,
odnosno aerosil pod pritiskom, kod kojih je koncentrat u obliku U/V emulzionog
losiona. Ove emulzije se deklarišu kao emulzije "bez emulgatora" i, zahvaljujući
posebnom mehanizmu stabilizacije koji omogućuje polimerna struktura emulgatora i
njihovoj osetljivosti na elektrolite iz humanog znoja, dolazi do tzv. brzog kolapsa
ovih emulzija nakon primene na površini kože. Tada se formira uljani film, koji
sadrži UV filtere i karakteriše se dobrom vodootpornošću. Takođe, u upotrebi su i
specijalno obrađeni silikonski U/V emulgatori.
72
V/U emulzije su, zahvaljujući prisustvu većeg procenta ulja i masnih materija kao i
lipofilnim emulgatorima, vodootporne, i mogu da dostignu maksimalnu efikasnost
UV filtera. Savremene formulacije V/U kremova i losiona stabilizovane su:
1) organosilikonskim emulgatorima;
2) poliglicerilskim estrima;
3) etoksilovanim di-estrima m.k.
Organosilikonski emulgatori obično se koriste uz dodatak elektrolita (npr. NaCl ili
MgSO4 heptahidrat), kao stabilizatora. Dodaju se i polioli (glicerol, propilenglikol,
PEG-ovi) radi postizanja maksimalne stabilnosti. Ako se želi konzistencija krema, za
emulzije stabilizovane silikonskim emulgatorom povećava se udeo unutrašnje
(vodene) faze. To se takođe postiže dodatkom voskova (hidrogenizovano ricinusovo
ulje) ili derivatima silicijuma. Ove emulzije su dobre podloge za inkorporiranje
neorganskih čestica-fizičkih blokatora (ZnO i TiO2), koji u kombinaciji sa UV
organskim filterima značajno povećavaju SPF i UVA zaštitni faktor preparata.
Nova kategorija emulzija su tzv. višefazne U/V emulzije koje se baziraju na

emulgatorima koji grade fazu tečnih kristala. To su, uglavnom, nejonski emulgatori
niskih HLB vrednosti (saharoza kokoat, cetearil glukozid, lecitin...) i veoma su
kompatibilni sa svim tipovima UV filtera. Oni tek dobijaju na značaju u formulisanju
savremenih proizvoda za zaštitu od sunca, pre svega, zbog veoma blage, neiritativne
prirode, pa ih koža dobro podnosi. Emulzije sa ovim emulgatorima omogućuju
dodatno vlaženje kože i imaju dobre estetske i aplikativne karakteristike.
Ulja za sunčanje –
Obično sadrže niže koncentracije UV apsorbera i obezbeđuju niži SPF. Sastoje se od

ulja koja pomeraju apsorpcioni maksimum većine UV filtera ka nižim talasnim
dužinama, tako da dolazi do smanjenja SPF preparata. Osim toga, filmovi koji se
formiraju na koži, iako hidrofobni (vodootporni), prozirni su i tanki, čime se dodatno
smanjuje stepen zaštite od sunca. Sadrže liposolubilne UV filtere koji treba da se
rastvore u kozmetičkim uljima (biljna i silikonska ulja, izopropilmiristat,
izopropilpalmitat).
Stikovi (štapići) za sunčanje –
Primenjuju se na ograničenim površinama kože (usne, nos i uši) i smatraju se gotovo

idealnim nosačima za UV organske filtere i pigmente – fizičke blokatore. Sadrže
veliki procenat masnih emolijenasa (oktildodekanol, izopropilmiristat, miristil
laktata, etilheksil stearat, ricinusovo ulje) i voskove (beli pčelinji vosak, kandelila
vosak, ozokerit, mikrokristalni vosak), koji štapiću daju čvrstinu, odnosno konačni
oblik. UV organski filteri obično se rastvaraju (najčešće etilheksil metoksicinamat), a
neorganski pigmenti disperguju u tečnim masnim emolijensima, ili se, ako su u obliku
mikro-, odnosno nano-finih predisperzija, jednostavno mešaju sa uljima tokom uzrade
preparata. Po primeni stikova, premaz koji se dobija na koži/sluzokoži je masan i
vodootporan, što dodatno doprinosi zaštitnom efektu proizvoda.
73
Preporuke farmaceuta pacijentu za primenu preparate za zaštitu od sunca
Najveći problem vezan za upotrebu ovih preparata leži u činjenici da je usled njihove
primene značajno produženo vreme boravka na suncu. Pravilna upotreba ovih
preparata podrazumeva da korisnik treba da ima sledeće činjenice na umu. Uglavnom
se nanosi mnogo manje preparata za zaštitu od sunca nego što je potrebno za
adekvatnu zaštitu. 200 ml preparata je dovoljno za svega pet mazanja na čitavu
površinu kože, odnosno 35 ml proizvoda može da pokrije 1,73 m2, koliko je prosečna
površina kože odrasle osobe.
Kritični faktori koji značajno utiču na efekat zaštite od sunca su: otpornost na vodu i
abraziju od strane peska, ponovljena primena i način nanošenja proizvoda.
Zbog znojenja i plivanja, treba sloj nanositi više puta u toku dana, budući da
vodootpornost preparata zavisi od vremena.
"Vodootporno" (waterresistant) definiše održavanje SPF vrednosti do 40 min. nakon

uranjanja u vodu, tako da se ovaj vremenski period može podeliti na dva dela od po
20 min., sa umerenom aktivnošću, računajući između i vreme odmora od 20 min., ali
sa sušenjem na vazduhu (bez brisanja peškirom).
Veoma vodootporan (very waterresistant) proizvod je onaj koji održava naznačeni

SPF u toku 80 min. umerene aktivnosti u vodi. Najbolje je proizvod naneti 15 – 30
min. pre izlaganja suncu, zatim 15 – 30 min. nakon što sunčanje otpočne, a potom
sloj obnavljati na svaka 2 do 3 h, i obavezno nakon plivanja.
74
35. KARAKTERISTIKE I ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA
KOZMETIČKIH PROIZVODA ZA ZAŠTITU KOŽE OD SUNCA
Savremeni UV filteri treba da ispune čitav niz zahteva:

1. da budu efikasni u apsorpciji UVA i/ili UVB zraka,
2. hemijski stabilni,
3. neisparljivi,
4. otporni na znojenje,
5. da ne boje kožu,
6. da u nju ne prodiru i
7. da se eventualno ne apsorbuju u sistemsku cirkulaciju.
8. bez mirisa i ukusa,
9. toksikološki prihvatljivi,
10. podnošljivi za kožu i sluznice
(ne smeju iritirati, senzibilisati, tj. izazivati fototoksične i fotoalergijske reakcije),
11. nisu teratogeni i mutageni.
Izbor UV filtera za formulaciju određenog oblika proizvoda za zaštitu kože od UV

zraka, podrazumeva i razmatranje i sledećih tehničkih podataka:
A) sposobnost apsorpcije UVB zraka, kao i UVA;
B) hemijska stabilnost i fotostabilnost;
C) odsustvo mrlja na odeći i koži;
D) minimalna perkutana apsorpcija;
E) potencijal iritacije i senzibilizacije;
F) fototoksičnost;
G) rastvorljivost i stabilnost u kozmetičkim uljima i drugim, često korišćenim
kozmetičkim podlogama;
H) rastvorljivost u vodi (važno za vodootporne proizvode);
I) laka primena i obrada pri izradi finalnog proizvoda.
Sa tehnološkog aspekta, UV filteri moraju da budu

1. pogodni za inkorporiranje u podlogu,
2. rastvorljivi u osnovnim kozmetičkim sirovinama,
3. kompatibilni sa njima i ambalažom proizvoda za zaštitu od sunca.
75
36. SASTOJCI, OBLICI I EFEKTI NA KOŽI DEZODORANTNIH
PROIZVODA
Dezodoransi i antiperspiransi se upotrebljavaju za smanjivanje i/ili sprečavanje

neprijatnog mirisa tela, posebno u području pazuha, stopala i prepona. Neprijatan
miris potiče od znoja, a znojenje je fiziološki proces.
Izlučivanje znoja vrši se preko znojnih žlezda.

Ekrine žlezde su raspoređene po celom telu i luče znoj kao bistru, bezbojnu tečnost,
heterogenog sastava i bez mirisa.
Apokrine žlezde koje se nalaze u predelu pazuha, pupka, prsa i analno-genitalnoj
regiji. Apokrine žlezde postaju aktivne tek u pubertetu, a znoj ovih žlezda je mutna,
sadrži znatno više jedinjenja azota i odgovoran je za neprijatan miris tela.
Sveže izlučeni znoj nema snažan i neprijatan miris, ali bakterijskom razgradnjom
organskih sastojaka znoja nastaju m.k. kratkog lanca , kao što su kaprilna i
kapronska, koje se nalaze u znoju pazuha i izovalerijanska kiselina, koja daje
neprijatan miris znoju stopala.
Dezodoransi (deodoransi) –
Dezodorantne supstance i preparati sprečavaju razvoj bakterija i na taj način

umanjuju mogućnost nastanka neprijatnog mirisa znoja. U dezodorantnim
formulacijama se upotrebljavaju antibakterijske supstance sa selektivnim efektom
protiv gram-pozitivnih bakterija, koje čine normalnu floru kože i odgovorne su za
razgradnju znoja i pojavu neprijatnog mirisa.
Sirovine za izradu dezodorantnih proizvoda
Bakteriostatske supstance – upotrebljavaju se: triklosan, trihlorokarbanilid, bronopol,

hlorheksidin i soli, p-krezol-m-krezol, hloroksilenol, bromhlorofen, kvaternerne
amonijumove soli (cetrimonijum-bromid, benzalkonijum-hlorid i bromid),
heksahlorofen, kombinacije fenoksi-etanola i kvaternernih amonijumovih jedinjenja.
Etarska ulja - etarsko ulje timijana, karanfilića ili neko drugo ili njihovi pojedini
sastojci (mentol, timol, citral) pokazuju dobre antibakterijske osobine, ali je njihova
upotreba ograničena zbog prejakog mirisa i nestabilnosti. Farnezol, seskviterpenski
alkohol koji se nalazi u mnogim etarskim uljima ima izrazito antibakterijsko
delovanje i koristi se u dezodoransima kao aktivna supstanca i kao sastojak mirisa.
Efekat dezodoriranja može se postići i vezivanjem masnih kiselina kratkog lanca sa
metalima, npr. cinkom (cink abietat, cink ricinoleat), pri čemu nastale cinkove soli
m.k. nemaju neprijatan miris.
76
Adsorbensi – koriste se praškaste supstance, kao što su cink oksid i magnezijum cink
silikat, i/ili aluminijum oksid i njihove smeše. Za supstance koje se upotrebljavaju u
aerosol preparatima važna je veličina čestica: tako cink oksid treba da bude kao
mikronizirani prašak, da ne ometa normalno funkcionisanje kože i ne ostavlja beli
prah nakon primene.
Rastvarači – često se koriste smeše vode i alkohola (denaturisanog), u različitim

odnosima. Denaturisani alkohol je etanol kome su dodate određene supstance, tzv.
denaturanti (metanol, denatonijum benzoat, izopropanol, t-butil alkohol, brucin, timol
i dr.). Takav alkohol se označava kao SD Alkohol (od "specijalno denaturisani").
Dodatak denaturanata utiče na organoleptičke karakteristike alkohola. Denaturisani
etanol ima izuzetno gorak ukus, da bi se sprečila njegova zloupotreba (za piće) i
uklonio karakterističan miris, koji je nepoželjan kod kozmetičkih preparata.
Veliki broj pomoćnih supstanci: emulgatori, gelirajuća sredstva, korastvarači,

solubilizatori, emolijentna sredstva, stabilizatori, mirisi i boje, što zavisi od oblika
preparat koji se izrađuje.
Vrste i osobine dezodoranasa
Tečni preparati (dezodorantni sprejevi sa pumpicom) – izrađuju se pri određenom

odnosu vode i alkohola, koji čine pogodan vehikulum (sadržaj vode 10-70%).
Neophodno je koristiti solubilizatore (PAM) i korastvarače, jer rastvorljivost
parfemskih ulja i aktivnih sastojaka opada sa povećanjem procenta vode. Za
povećanje rastvorljivosti često se dodaju PEG-ovi. Kao ambalaža za ove proizvode
koriste se uglavnom plastične ili staklene bočice kroz koje do dna prolazi uska
plastična cevčica koja je povezana sa raspršivačem. Nisu pakovani pod pritiskom.
Dezodorantni stikovi
Dezodorantni aerosoli (sprejevi)
Dezodoransi sa kuglicom (roll-on dezodoransi) – izrađuju se u obliku tečnih U/V

emulzija, losiona ili mekših gelova. Pakuju se u posude od stakla ili plastike, na
kojima se nalazi plastični prsten sa uloženom kuglicom koja se nesmetano pokreće.
Treba da imaju pogodne reološke osobine koje će omogućiti da pri primeni
dezodorans klizi preko kuglice i u ravnomernom sloju se nanosi na kožu, da ne kaplje
iz ambalaže tokom upotrebe i ne curi na mestu primene. Dezodoransi sa kuglicom
treba posle nanošenja da se brzo suše i oslobađaju dezodorantnu supstancu.
Dezodorantni kremovi – izrađuju se kao U/V kremovi i obično sadrže dosta vode, što
obezbeđuje dodatni osećaj hlađenja nakion nanošenja. Slabije su zastupljeni.
Dezodorantni puderi – proizvodi za deodoriranje i smanjenje znojenja nogu i

prepona, ali nisu pogodni za primenu u pazuhu. Mogu biti praškasti, kompaktni ili u
77
obliku aerosol pudera. Osnova pudera je talk, ali se mogu dodati kaolin i aerosil, a
treba da obezbede mekoću, dobro upijanje i svojstva klizanja. Pored antibakterijskih
supstanci, mogu da sadrže i antifungalne (undecilna i propionska kiselina i njihove
soli), antiperspirantne i mirisne supstance.
Uobičajeno je da se dezodoransi upotrebljavaju nakon kupanja ili tuširanja, ali se

mogu upotrebljavati i češće. Nanose se najčešće u predelu ispod pazuha, zatim u
pregibu grudi, leđa i ruku. Nakon upotrebe dezodoransa, osoba ne bi trebalo odmah
da se odene, već treba sačekati da rastvarač ispari i da se aktivne komponente
adsorbuju na kožu.
78
37. SASTOJCI ZA IZRADU STIKOVA I AEROSOLA SA
DEZODORANTNIM EFEKTOM NA KOŽI
Dezodorantni stikovi –
Osnovni vehikulum za dezodorantne stikove mora imati svojstvo tiksotropije, a to

znači odgovarajuću čvrstinu i otpornost na deformaciju, ali se mora lako nanositi na
kožu. Ove osobine ima gel struktura koju obrazuje Na-stearat, kao gelirajuće sredstvo
za alkohol, kada se uz zagrevanje Na-stearat rastvori do sol stanja, a tokom hlađenja
će nastati (čvrst) gel. Na-stearat se često koristi za izradu dezodorantnih stikova zbog
lake izrade, ekonomičnosti, fizičke i hemijske stabilnosti, kao i odgovarajuće čvrstine
gela.
Stikovi se izrađuju kao alkoholni ili bezalkoholni, u zavisnosti od toga koja tečna faza
je gelirana.
Alkoholni dezodorantni stikovi su stabilni, lepog izgleda, osvežavajućeg efekta, brzo

se suše i ne lepe se. Osobe preosetljive na alkohol obično ne vole alkoholne deo-
stikove. Tokom njihovog skladištenja veliki problem predstavlja isparljivost alkohola,
pa se moraju pakovati u adekvatnu ambalažu koja ne propušta vazduh.
U bezalkoholnim stikovima alkoholna komponenta je zamenjena poliolima

(propilenglikol ili butilenglikol) i dobijeni oblici su otporni na isparavanje i posebno
pogodni za osobe kojima ne prija alkohol. Nedostatak bezalkoholnih stikova je što su
lepljivi, privlače dlačice i druge nečistoće na svoju površinu, kao i na mesto primene.
Dezodoranti aerosoli (sprejevi) –
Izrađuju se kao tečni preparati, pakovani pod pritiskom. Uobičajeno se izrađuju kao
alkoholno-vodeni rastvori (sa različitim udelima alkohola i vode), a ova smeša čini
20-60% ukupne mase proizvoda.
Kao propelenti koriste se ugljovodonici:

propan, butan i izobutan, u odgovarajućim odnosima. Oni su kompatibilni sa
hidrofobnim smolama i nepolarnim supstancama, jeftini su, pod pritiskom su u
tečnom stanju i deluju kao dodatni rastvarači, teško rastvorljivih sastojaka deo-
sprejeva. Nedostatak je što su lako zapaljivi, pa je potreban oprez pri punjenju i
trošenju proizvoda koji ih sadrže.
Kao potisni gas upotrebljava se i dimetiletar, sam ili u kombinaciji sa
ugljovodonicima. On je stabilan u vodeno-alkoholnim preparatima, ali je lako
zapaljiv.
Hloro-fluoro-ugljovodonici (CFC) su potpuno potisnuti iz upotrebe (u skladu sa
Montrealskim sporazumom) gotovo u svim zemljama sveta, zbog toga što oštećuju
ozonski omotač.
79
Pomoćne materije koje se upotrebljavaju u izradi aerosola dezodorantnih preparata su
solubilizatori (PAM) i korastvarači, emolijensi i lubrikansi.
Aerosoli se pakuju u metalne posude sa ventilom. Ventil mora da obezbeđuje potpunu

zatvorenost kada aerosol nije u upotrebi i da reguliše oslobađanje preparata u toku
primene.
U proizvodima pod pritiskom postoji ravnoteža između gasa koji se nalazi u

tečnom i u gasovitom agregatnom stanju. Gasovita faza, ispunjava slobodan
prostor u ambalaži, a pri trošenju proizvoda, tečna faza prelazi u gasovitu i na
taj način održava stalni pritisak u ambalaži.
Pritiskom na raspršivač ventila (u toku primene) pod uticajem pogonskog gasa,

rastvor prolazi kroz mlaznicu i raspršuje se u obliku vrlo sitnih kapljica. U dodiru sa
kožom, pogonski gas ispari, a na površini kože ostaje vrlo tanak providni film.
Dezodoransi koji sadrže alkohol, posle nanošenja na kožu izazivaju osećaj hlađenja,
koji nastaje zbog isparavanja alkohola na temperaturi tela.
80
38. ANTIPERSPIRANTNI PROIZVODI – SASTOJCI, OBLICI I EFEKTI NA
KOŽI
Antiperspiransi su sredstva koja modifikuju aktivnost znojnih žlezda i na taj način

smanjuju znojenje (perspiraciju). S obzirom na to da perspiracija predstavlja
fiziološku funkciju organizma, upotreba antiperspiranasa po celoj površini tela može
uticati na termoregulacioni sistem. Antiperspiransi su proizvodi koje je FDA
klasifikovala kao OTC, jer utiču na funkciju kože i dozvoljena je upotreba jedino u
predelu pazuha. U zemljama EU oni su kozmetički proizvodi.
Sirovine za izradu antiperspirantnih proizvoda
Aktivne komponente –
Sirovine koje se koriste u antiperspiransima su soli Al, Zn, Zr. Najčešće se primenjuju
soli aluminijuma koje deluju i baktericidno, a sa amonijakom i aminima daju
neisparljive i bezmirisne soli, tako da deluju i kao dezodoransi i antiperspiransi.
Najpopularniji antiperspirans je aluminijum-hlorhidroksid (Al2(OH)5Cl). Uz njega,
primenu imaju i aluminijum-cirkonijum-hlorhidroksid glicin kompleks, aluminijum-
hlorhidroksialantoinat (deluje baktericidno, antiperspirantno i protivupalno).
Pomoćne materije –
Koje se koriste za izradu antiperspiranasa slične su onima koje se koriste za izradu
dezodoranasa u istom obliku, ali se dodatno mora obratiti pažnja na kompatibilnost
pojedinih supstanci sa aluminijumovim jedinjenjima i stabilnost pomoćnih materija u
kiseloj sredini, koju daju jedinjenja Al.
Vrste i osobine antiperspiranasa
Aerosol preparati pod pritiskom –

Sadrže veći procenat denaturisanog alkohola (20-60% mase preparata), a po obliku su
suspenzije, zbog nerastvorljivosti aluminijumovih jedinjenja u tečnim komponentama
(ulja ili potisni gasovi). Kao potisni gasovi koriste se propan, butan ili izobutan, a od
ulja isparljiva silikonska ulja, koja pored toga što brzo isparavaju, deluju i kao
emolijensi, ne hlade i ne iritiraju kožu. Za ove preparate, značajna je veličina čestica
Al-hlorhidroksida, koja bi trebalo da bude od 10-15 μm, da bi se sprečilo zapušavanje
ventila na aerosol boci.
Suvi sprejevi –
Iizrađuju se kao aerosoli bez vode, zbog kisele pH vrednosti vodenih rastvora Al-
hlorhidrata koja može da dovede do korozije metalne ambalaže. U ovim proizvodima,
Al jedinjenja su suspendovana u isparljivom silikonskom ulju (ciklometikon,
heksametil dimetikon) ili u tečnoj fazi potisnog gasa.
81
Stikovi –
Antiperspirantni stikovi se izrađuju kao mutni stikovi geliranjem najčešće Na-stearata
u alkoholu uz dodatak glikola, antiperspirantnih supstanci, emolijenasa (isparljiva
silikonska ulja), mirisa i boja.
Antiperspiransi sa kuglicom (roll-on antiperspiransi) –

Izrađuju se u obliku mekih gelova ili U/V emulzija, odgovarajućih reoloških
karakteristika, kao što je pomenuto kod dezodorantnih roll-on proizvoda. Dodatno se
mora obratiti pažnja na veličinu čestica Al jedinjenja da ne bi došlo do začepljenja
otvora. Transparentni gel preparati sadrže supstance za geliranje, a s obzirom na
kiselu pH vrednost preparata, preporučuju se derivati celuloze. Pri izradi
antipersperirantnih emulzija (U/V), mora se voditi računa o izboru emulgatora i
ostalih sastojaka koji moraju biti stabilni u kiseloj sredini i u prisustvu velike količine
Al soli.
Kremovi –
Izrađuju se kao U/V kremovi i sadrže veći procenat vode, što obezbeđuje dodatni
osećaj hlađenja nakon nanošenja. Koža treba dobro da ih upija i da ne ostavlja masne
tragove na odeći. Slabije su zastupljeni.
Puderi –
Najčešće kao preparati protiv znojenja nogu. Sadrže praškaste adsorbentne supstance
(talk u velikoj količini), antiperspiranse, dezodoranse i dozvoljene supstance sa
antifungalnim delovanjem.
Antiperspirantni preparati često sadrže i supstance sa dezodorantnim efektom, pa je

njihova upotreba ista kao i upotreba dezodoranasa, što znači da se nanose na čistu
kožu, nakon pranja, kupanja ili tuširanja.
S obzirom da primenom antiperspiranasa dolazi do smanjenja intenziteta znojenja
između 20 i 60%, predlaže se upotreba samo jedanput dnevno i samo u predelu
pazuha, pošto utiču na funkciju perspiracije.
Nije dozvoljeno kombinovanje dve ili više antiperspirantnih supstanci u jednom

preparatu.
Po prestanku upotrebe antiperspirantnih preparata, oštećeni keratin se obnavlja za

nekoliko dana i intenzitet znojenja se vraća na normalnu vrednost.
82
39. IZRADA KREMOVA ZA NEGU I ZAŠTITU KOŽE RUKU SA
ODABRANIM BILJNIM EKSTRAKTIMA
U zavisnosti od prirode spoljašnjeg agensa, od kojeg koža ruku treba da se štiti,

kremovi za zaštitu kože ruku mogu da budu V/U tipa (zaštita od vode, vodenih
rastvora, kiselina, baza) ili U/V tipa (zaštita od organskih rastvarača , mašinskih ulja).
Glavni sastojak kremova za zaštitu kože ruku, koji i neguje, jesu silikonska ulja. To
su bistra, bezbojna ulja koja na koži ostavljaju kontinuirani film koji nije masan i
lepljiv, omogućuje "disanje" kože i nije okluzivan. Najčešće se koristi dimetikon
različitog viskoziteta. Kremovi za zaštitu kože ruku pri dnevnom radu (u
domaćinstvu) obično sadrže od 2-5% silikonskog ulja, dok oni za zaštitu od jako
agresivnih hemikalija, npr. u industriji (profesionalni zaštitni kremovi) sadrže do 25%
silikonskog ulja. Da bi se povećao zaštitni efekat, profesionalnim zaštitnim
kremovima mogu se dodati i ZnO (5-10%), ZnCO3 i TiO2.
Biljni ekstrakti sadrže veliki broj sastojaka različitog hemijskog sastava i delovanja.
1. adstrigentno delovanje
tanini (iz ekstrakta žalfije, ruzmarina, arnike...);
2. antiflogističko delovanje (za negu osetljive i oštećene kože)

ekstrakti kamilice, hajdučke trave;
3. antimikrobno delovanje
etarska ulja (iz ekstrakta ruzmarina, kamilice, žalfije, četinara...);
4. emolijentno delovanje
sluzi jer oblažu i hidratišu kožu (iz ekstrakta belog sleza, lišća lipe, hmelja,
aloje...);
5. epitelizirajuće delovanje
β-karoteni i alantoin (iz ekstrakta nevena, kantariona, šargarepe...);
6. tonizirajuće delovanje
ekstrakti nane, nevena i dr.
83
40. EFEKTI NA KOŽI KOZMETIČKIH GELOVA I KREMOVA SA
PUNJENIM ("OBOGAĆENIM") LIPOSOMIMA
Liposomi su sferične vezikule koje se sastoje od fleksibilne dvoslojne membrane od

fosfolipida (naročito fosfatidil holina) sa vodenim jezgrom.
Broj dvoslojnih membrana može da varira, pa liposomi mogu biti unilamelarni (SUV
– small unilamellar vesicles, male čestice sa jednim omotačem veličine 25-50 nm ili
LUV – large unilamellar vesicles, velike čestice sa jednim omotačem veličine preko
50 nm) ili multilamelarni (MLV – multilamellar vesicles, čestice sa više lipidnih
dvoslojeva veličine 100 nm – 3 μm).
Vezikule slične liposomima mogu takođe biti obrazovane u vodenom rastvoru i
primenom drugih grupa surfaktanata, na primer, sintetskim nejonskim surfaktantima
(poligliceril alkil etri) ili sfingolipida. Dobijene partikule označavaju se kao niosomi,
odnosno, sfingosomi, respektivno. Prvi kozmetički proizvod zasnovan na niozomima
se pojavio na tržištu kratko posle prvog preparata sa liposomima i sada se oni koriste
u mnogim proizvodima, sa ili bez inkapsulirane aktivne supstance.
Liposomi se mogu koristiti kao"delivery" sistemi, podjednako, za lipofilne aktivne

supstance, umetnute u lipidni dvosloj, ili za hidrofilne supstance inkorporirane u
vodeno jezgro.
Prazni liposomi, uglavnom se koriste za vlaženje kože.
Liposomi bi mogli da omoguće dispoziciju inkapsuliranog aktivnog sastojka u
epidermis i dermis. Ovo pomaže "fiksiranje" aktivne komponente u spoljašnje slojeve
kože i doprinose odloženom spiranju proizvoda. Zato U/V kremovi za sunčanje, koji
sadrže UV filtere inkapsulirane u liposome, spadaju u kategoriju vodootpornih
preparata.
Pozitivan efekat liposomskih preparata zavisi od sastava, veličine i koncentracije
upotrebljenih liposoma, pa je teško izvući generalan zaključak o mehanizmu njihovog
delovanja. Rezultati novijih ispitivanja ukazuju da u slučaju praznih liposoma
pozitivni efekti nisu direktno povezani sa njihovom vezikularnom prirodom, već je
prisustvo određenih lipida (fosfolipidi, sfingolipidi) dovoljno za postizanje
kozmetičke efikasnosti. Još se polemiše o tome da li liposomi mogu da penetriraju u
kožu i kao intaktne vezikule ili ne. Dokazi penetracije kompletnih vezikula su retki.
Izgleda da je verovatnije da samo fragmenti, a ne intaktne vezikule, dosežu u dublje
slojeve stratum corneum-a (SC), ali ne i u živi epidermis.
Poslednjih godina primenom specijalnih komponenata koje ulaze u sastav membrane
pripremljene su "usavršene" vezikule. Za njih se tvrdi da su visoko elastičnog oblika i
sposobne da penetriraju u kožu kao intaktne vezikule, bolje od konvencionalnih
liposoma.
Stabilnost liposoma je drugi aspekt intenzivnih istraživanja. Smatra se da je

upotrebom specijalnih materijala koji se ugrađuju u membranu moguće postići i
povećanu stabilnost vezikula. Liposomi imaju strukturu koja je osetljiva na
mehanička oštećenja, povećanje T i prisustvo lipida i surfaktanata o čemu treba voditi
računa prilikom proizvodnje liposomskih preparata.
84
Preparati zasnovani na liposomima izrađuju se kao hidrogeli ili kremovi. Liposomi u
gel sistemima su stabilni oko dve godine, dok im je stabilnost ograničena samo par
meseci ili nedelja, kada su u obliku emulzije o čemu treba voditi računa. Iako se
liposomi koriste u proizvodima za lokalnu upotrebu, u cilju postizanja različitih
efekata, mala stabilnost i slab stabilišući efekat na aktivne supstance su i dalje razlog
da se retko formulišu liposomski preparati sa osetljivim aktivnim supstancama.
Kontrolisano oslobađanje KAS može se postići upotrebom nanodisperznih sistema

(liposomi, nanosomi, nanoemulzije, polimerne ili čvrste nanočestice). Ovi sistemi
omogućuju efikasniju hidrataciju kože (emulzije sa praznim liposomima), olakšanu
penetraciju aktivnih sastojaka i njihovo koncentrisanje u koži (liposomi sa
inkorporiranim aktivnim supstancama: vitamini E i C, proantocijanidi, derivati
vitamina A...).
Liposomi i nanoemulzije omogućuju poboljšanje barijerne funkcije kože, jer se
prisutni lipidi (fosfolipidi, ceramidi, cerebrozidi...) infiltriraju u strukturu SC-a.
85
41. EMOLIJENSI U KOZMETIČKIM KREMOVIMA ZA NEGU SUVE I
ZRELIJE KOŽE
Emolijencija podrazumeva da proizvod nakon nanošenja, kožu čini mekom i glatkom.
Oni povećavaju vlažnost i plastičnost kože stupanjem u direktnu interakciju sa

stratum corneum-om (npr. ceramidi), ili posredno, zahvaljujući okluzivnom efektu i
smanjenju transepidermalnog gubitka vode (TEWL). Pri formulaciji emulzija za negu
kože, izbor emolijenasa je od velikog značaja, pošto je emolijentni efekat krema na
koži određen fizičko-hemijskim osobinama masne faze tog krema.
Postoji više tumačenja pojma emolijentnosti:

A) emolijentnost kao taktilna (glatkoća, elastičnost i lubrikantnost kože) i vizuelna
percepcija izgleda kože (sjaj i prozračnost),
B) svojstvo povezano sa sposobnošću razmazivanja i osećajem prijatnosti i mekoće
na koži,
C) upotrebom kozmetičkih preparata sa emolijensima popravljaju se fleksibilnost i
glatkoća kože, što se može meriti direktno, uređajima za merenje biomehaničkih
svojstava (viskoelastičnost) kože ili merenjem sadržaja vlage u koži (uređaji za
merenje sadržaja vlage u koži i za merenje TEWL).
Uloge emolijenasa:
1. zamena prirodnih lipida kože (ili barem nekih od njih),
2. štite kožu (zahvaljujući moći razmazivanja i okluzivnom efektu),
3. utiče na mekoću/glatkoću i teksturu kože,
4. ostvaruju lubrikativni efekat preparata koji se nanosi na kožu,
5. zadržavaju vlagu u koži,
6. solubiliziraju i rastvaraju aktivne komponente u kozmetičkim proizvodima,
7. utiču na viskozitet/konzistenciju i senzorijelne karakteristike kozmetičke emulzije
(sjaj, gustina, lepljivost, kohezivnost, mazivost, punoća, osećaj masnoće na koži, moć
upijanja, količina krema koja zaostaje na koži nakon primene).
Emolijensi obuhvataju širok opseg jedinjenja: od vazelina i odgovarajućih mineralnih

ulja (parafinsko ulje) do relativno nemasnih estara, kao što su izopropilpalmitat ili
izopropilmiristat. Između njih, nalazi se veliki broj masti, ulja i voskova, uključujući i
lanolin, m.k., m.a., trigliceridne estre, estre voskova i estre polihidroksilnih alkohola.
Izbor najpogodnijeg emolijensa ili njihove kombinacije zavisi od namene proizvoda,

mesta aplikacije i uslove primene, kao i potrebe da se postignu zadovoljavajuća
fizička stabilnost i estetske karakteristike preparata. Hemijska struktura i veličina
molekula, u velikoj meri utiču na mehanizam interakcije emoljienasa, tj. emulzije sa
površinom kože, kao i na senzorne osobine emolijenasa i emulzije.
Polarnost masnih komponenata i emolijentnih ulja predstavlja jednu od najvažnijih

fizičko-hemijskih osobina, na osnovu koje se pravi procena kompatibilnosti masne
faze sa emulgatorom i ostalim komponentama kozmetičke emulzije. Pri nanošenju
86
preparata na kožu bitno je kako se razmazuje (aplikativni efekat), a nakon isteka
nekog vremena, kada je emolijens u stanju ravnoteže sa kožom, i njegov lubrikativni
(rezidualni) efekat.
Na osnovu razlike između rezidualnog i aplikativnog emolijentnog efekta, emolijensi
su klasifikovani kao: masni emolijensi, protektivni emolijensi, suvi emolijensi,
adstrigentni emolijensi.
Masni emolijensi –
(ricinusovo ulje, jojobino ulje, glicerolski i propilenglikolni estri izostearinske kis. i
oktilstearat)
Obrazuju film koji se dugo zadržava na mestu primene.
Protektivni emolijensi –
(izostearil izostearat)
Imaju veliki zaštitni efekat na koži.
Suvi emolijensi –
(izopropilpalmitat, izostearilalkohol, mineralna ulja i deciloleat)
Slabi su protektivi.
Postoji i grupa emolijenasa koji imaju dobar zaštitni efekat, a na koži izazivaju osećaj
suvoće (gliceril triizonanoat, gliceril trikaproat/trikaprilat i diizopropil dilinoleat).
Adstrigentni emolijensi –
(izopropilmiristat, oktiloktanoat, oktilkokoat, dimetikon, ciklometikon)
Umanjuju lepljivost i masnoću rezidualnih emolijenasa.
87
42. PRIMERI U/V I V/U EMULGATORA U FORMULACIJAMA
EMULZIONIH LOSIONA I KREMOVA ZA NEGU KOŽE
Izbor emulgatora za kozmetičke emulzije –
Zavisi pre svega od tipa emulzije (U/V, V/U ili mešoviti tip), konzistencije proizvoda
(krem ili losion) kao i namene proizvoda. Od izbora emulgatora, ali i ostalih sastojaka
formulacije zavisiće i postupak izrade.
Kozmetičke emulzije se stabilišu različitim površinski aktivnim materijama (PAM),

najčešće nejonskog (sorbitanski estri i polisorbati, holesterol, makrogolni etri i estri),
ili anjonskog tipa (sapuni i/ili njihove kombinacije sa m.a.). Ove PAM se često
kombinuju sa m.a. sa 12-18 C atoma (lauril, miristil, cetil, stearil alkohol) i tako
obrazuju mešane emulgatore koji emulzije/kremove stabilišu složenim mehanizmima
koji se opisuju tzv. teorijom gelske mreže. Tokom emulgovanja se prvo na granici dve
faze, oko dispergovanih kapi gusto pakuje jedan broj molekula PAM i molekula
masnih alkohola u mono- ili višemolekularne filmove. Usled specifičnog načina
pakovanja molekula, unutar filmova se gradi faza lamelarnih tečnih kristala. Preostali
deo PAM i masnog alkohola prelazi u kontinualnu fazu emulzije, hidratiše i bubri, i
takođe, obrazuje lamelarne tečne kristale. Međutim, tokom hlađenja emulzije ova
tečno-kristalna faza postepeno prelazi u gel kristalnu fazu, tako da u spoljašnjoj fazi
emulzije nastaje lamelarna gelska mreža. Tako se spoljašnja faza struktuira i
zgušnjava (porast viskoziteta), što dodatno stabiliše emulziju.
Po ovom principu deluju i novije generacije emulgatora (poligliceril i šećerni estri
ili alkilpoliglukozidi). Oni su bazirani na sirovinama prirodnog porekla i ne sadrže
potencijalno štetne supstance kao što je etilen oksid, biodegradibilni su, a efikasno
emulguju; takođe oni su veoma blagi za kožu i oči, a zahvaljujući velikom broju
hidroksilnih grupa koje vezuju vodu, obezbeđuju dodatno ovlaživanje kože, a
zahvaljujući lipidnim sastojcima, pomažu reparaciju oštećene kožne barijere.
Mogu se koristiti i različiti polimerni emulgatori za stabilizaciju emulzija/kremova
mehanizmom elektrosterne stabilizacije, kao što su akrilat C10 – C30 alkil akrilat
krospolimer ili Na poliakrilat, za V/U emulzije se mogu koristiti organosilikatni
emulgatori (npr. dimetikon kopolioli).
Novije generacije emulgatora i polimerni emulgatori su nezaobilazan sastojak

preparata za čišćenje i negu suve kože. Ne deluju na kožu kao klasične PAM,
odnosno nisu agresivne, ne isušuju, ne spiraju lipide sa površine kože i ne stupaju u
interakcije sa proteinima kože. Takođe, potrošači očekuju da se emulzija lako i brzo
razmazuje i upija i da na koži stvara fini okluzivni film, koji nije sjajan i ne lepi se.
Kao koemulgatori za stabilizaciju U/V emulzija, koriste se gliceril stearat (GMS),

masni alkoholi (cetil-, stearil-, cetostearilalkohol), a za V/U emulzije obično
hidrogenizovana biljna ulja i voskovi. Za kostabilizaciju U/V emulzija upotrebljavaju
se različiti ugušćivači (reološki modifikatori), kao što su: derivati celuloze (MC,
HEC, HPMC itd.), ksantan guma, karbomeri.
88
V/U kremovi za negu kože –
Mogu se izrađivati sa lanolinom i lanolinskim alkoholima, holesterolom, estrima
sorbitana (emulgatori mogu nastati i u toku izrade saponifikacijom slobodnih m.k. iz
voskova); ove PAM pre svega imaju ulogu V/U emulgatora; emulgatori tipa
silikonskih kopoliola i poliglicerilskih estara omogućavaju formiranje V/U kremova
sa visokim sadržajem vode, povoljnih organoleptičkih i aplikativnih osobina, a takođe
omogućavaju izradu postupcima koji štede energiju.
U/V kremovi za negu kože –

U savremenim formulacijama se izrađuju kombinovanjem novijih sirovina za
stabilizaciju (emulgatori, koemulgatori i stabilizatori), kao i novijih postupaka izrade.
Tradicionalno korišćeni anjonski mešani emulgatori (TEA-stearat i stearinska kis.,

emulgujući voskovi sastavljeni iz Na lauril sulfata i cetostearil alkohola ili Na
cetostearilsulfata i cetostearil alkohola), gliceril stearat samoemulgujući, zatim
kombinacija nejonskih PAM (sorbitanski estri različitih viših m.k. i odgovarajući
polisorbati), ili etoksilovani etri m.a. (ceteareti i steareti), predstavljaju dobre i
pouzdane stabilizatore U/V kremova. Nedostatak tradicionalnih anjonskih i nejonskih
emulgatora jeste njihova interakcija sa lipidima i proteinima kože i pojava neželjenih
efekata, kao što su: isušivanje i perutanje kože, iritacija, crvenilo, peckanje, a kod
osetljivih osoba mogu se javiti i kontaktni iritantni ili alergijski dermatitis i ekcemi.
Zbog toga se poslednjih godina u formulacije savremenih kozmetičkih U/V emulzija

uvode nove grupe emulgatora, koji pokazuju znatno viši stepen kompatibilnosti sa
kožom. Između ostalih radi se o šećernim emulgatorima, koji nisu etoksilovani, a
sreću se kao poliglicerilski estri viših m.k., ili alkil poliglukozidi dugog lanca u smeši
sa m.a. ili gliceridima biljnog porekla, i polimernih emulgatora, koji predstavljaju
polimere velike Mr, koji ne penetriraju u kožu i smatraju se pogodnom zamenom za
niskomolekularne nejonske PAM.
Radi dodatne stabilizacije U/V emulzija obično se dodaju lipofilni koemulgatori kao
npr. m.a. i/ili gliceril monostearat – GMS. Takođe, kostabilizacija U/V emulzija se
može postići dodatkom hidrofilnih polimera – ugušćivača, koji
povećavaju/modifikuju viskozitet emulzije (karbomeri, derivati celuloze, ksantan
guma).
89
43. UOBIČAJENI SASTOJCI/SIROVINE MASNE I VODENE FAZE U
KOZMETIČKIM EMULZIJAMA
Polazne sirovine za izradu kozmetičkih emulzija treba da budu prvorazrednog

kvaliteta.
Kada se koriste emulzioni proizvodi (pre svega za negu kože), jedan od prvih
očekivanih efekata je vlaženje kože i izazivanje osećaja glatkoće i mekoće na njenoj
površini.
Efekti zavise od proizvoda kao celine, ali je od izuzetnog značaja pravilan izbor
sastojaka masne faze. Sastojci masne faze ostvaruju emolijentne efekte, a u tu svrhu
se mogu koristi sledeći tipovi supstanci:
1. Ugljovodonici (tečni i čvrsti parafini, beli vazelin, skvalen, mikrokristalni vosak),
2. Biljna ulja (bademovo, avokadovo, maslinovo, kikirikijevo, suncokretovo, sojino,
ulje pšeničnih klica, ulje koštica kajsije i breskve, noćurka itd.),
3. Biljne masti (ši buter, kakao buter, ulje kokosa, palminih koštica itd.)
4. Sintetska ulja (izopropilmiristat (IPM), izopropilpalmitat (IPP), trigliceridi srednje
dužine lanca, deciloleat, C12-C15 alkil benzoat, itd.),
5. Voskovi (beli pčelinji vosak, cetilpalmitat, lanolin, jojobino ulje, karnauba),
6. Zasićene masne kiseline (stearinska , palmitinska, laurinska itd.),
7. Nezasićene masne kiseline (oleinska, linolna, linolenska),
8. Masni alkoholi (cetil-, stearil-, cetostearil-, holesterol, lanolinski alkoholi),
9. Silikonska ulja (dimetikon, ciklometikon).
U kozmetičkim kremovima i losionima se koristi voda dobijena postupkom

demineralizacije ili destilacije. U sastav vodene faze kremova i losiona ulaze i svi
ostali sastojci, koji se sa vodom mešaju ili u njoj rastvaraju, kao što su:
A. Hidrosolubilni emulgatori,
B. Ugušćivači (MC, HEC, HPMC, ksantan guma, karbomeri itd.),
C. Humektansi (propilenglikol, glicerol, butilenglikol, tečni PEG-ovi),
D. Sredstva za saponifikaciju i korekciju pH vrednosti kremova (NaOH, KOH,
TEA, boraks, limunska i mlečna kiselina),
E. Helatna sredstva (dinatrijumova i tetranatrijumova so EDTA),
F. Konzervansi (metilparaben, mešavina metil-, etil-, propil- i butilparabena, rastvori
parabena u propilenglikolu ili fenoksietanolu, imidazolidinil urea itd.),
G. Soli, kao stabilizatori V/U emulzija (MgSO4×7H2O, NaCl),
H. Kozmetički aktivne supstance (pantenol, derivati vitamina C, pseudokolageni
biljnog i ribljeg porekla, aminokiseline, Aloe vera ekstrakt/gel, propilenglikolni biljni
ekstrakti, α-hidroksikiseline, urea, Na- i NH4-laktat itd.).
90
44. SASTOJCI I EFEKTI NA KOŽI KOZMETIČKIH KREMOVA ZA DECU
Kremovi za decu namenjeni su nezi i zaštiti dečje kože, a ova dva delovanja vrlo često
su objedinjena u jednom proizvodu.
Kremovi, kao i ostali proizvodi za negu dečje kože, se nanose na kožu nakon kupanja
i imaju višestruku ulogu.
Od kvalitetnog krema za negu kože se očekuje da:

1. obezbedi koži dovoljnu količinu lipida koji su odstranjeni tokom kupanja;
2. održava kožu vlažnom;
3. sadrži aktivne supstance koje deluju umirujuće, protivupalno, emolijentno i koje
podstiče regeneraciju kože;
4. smanji trenje i štiti kožu od nečistoća, posebno urina i fecesa;
5. ne izaziva iritaciju kože. Kremovi za decu se izrađuju kao hidrofilni ili hidrofobni
zavisno od njihove namene.
U/V (hidrofilni) kremovi
Pogodni za negu većih površina kože koja nije izložena iritansima i velikim
promenama vremenskih uslova. Primenom na kožu stvaraju osećaj hlađenja.
Masnu fazu kremova obično čine prečišćeni lanolin (sa sniženim sadržajem pesticida
i deterdženata), laki tečni parafin, mali sadržaj vazelina, maslinovo i bademovo ulje,
pčelinji vosak.
Ovi kremovi sadrže veći deo vodene faze u kojoj se nalaze konzervansi i sredstva za
korekciju viskoziteta.
Od emulgatora se mogu koristiti glicerilmonostearat samoemulgujući ili kombinacije

sorbitanskih estara i polisorbata i brojni drugi.
Od aktivnih supstanci, dodaju se one koje deluju antiseptično i antiinflamatorno

(ekstrakt kamilice, bisabolol) i epitelizantno (alantoin, uljani ekstrakt nevena).
Prema kozmetičkoj direktivi, upotreba borne kiseline, borata i tetraborata je

zabranjena u kozmetičkim proizvodima za decu u uzrastu do 3 godine!
V/U kremovi
Najpogodniji za zaštitu i negu dečje kože pod pelenama (kao i za otvorene delove
kože koja je izložena hladnim klimatskim uslovima). Imaju zadatak da na koži
ostavljaju kontinuirani film koji štiti od delovanja izlučevina i njihovih raspadnih
proizvoda, štite od trenja, smiruju ili sprečavaju iritaciju, tako da po svojoj osnovnoj
funkciji pripadaju zaštitnim kremovima.
91
Masna faza ovih kremova obično se izrađuje od visokoprečišćenog lanolina, malog
sadržaja vazelina, tečnog parafina, silikonskih ulja (dimetikon), biljnih ulja
(bademovo, maslinovo, ricinusovo, nevenovo), ceramida.
Ulja bogata nezasićenim m.k. kao npr. ulje žutog noćurka (sadrži visok procenat
linolne i γ-linolenske kis.), imaju povoljno delovanjena suvu kožu i atopijski ekcem,
pa je njegovo prisustvo poželjno u kremovima za decu.
Emulgatori su uglavnom nejonskog tipa, što omogućuje formulaciju preparata blago

kisele pH vrednosti. Koriste se estri sorbitana, estri polietilenglikola, a od novijih
emulgatora, poliglicerilski estri.
Od kozmetički aktivnih supstanci, koriste se: ZnO i talk (deluju kao adstrigensi i
adsorbensi), ekstarkti kamilice ili bisabolol (umiruju kožu, posebno na prevojnim
površinama), riblje ulje (bogato je vitaminima A i D) i alantoin (pomažu
epitelizaciju), a pantenol vlaži kožu.
92
45. FORMULACIJA I IZRADA KOZMETIČKOG U/V KREMA SA
HIDROSOLUBILNIM BILJNIM EKSTRAKTOM
U/V kremovi su najzastupljeniji oblik savremenih kozmetičkih proizvoda za negu i

zaštitu kože. Spoljašnja faza ovih emulzija je voda, i u vodi rastvorljive aktivne i
pomoćne supstance, dok unutrašnju fazu čine smeše biljnih i sintetskih ulja,
triglicerida i voskova, ugljovodonika, silikonskih ulja i različitih fizioloških lipida
(fosfolipidi, holesterol, ceramidi, m.k.).
U širem smislu, u U/V emulzije spadaju i kremovi stabilizovani mešanim
emulgatorima, tzv. višefazni/mešoviti sistemi U/V tipa. Kod ovih sistema voda se
delom nalazi spolja, dok je, zavisno od formulacije, i do 2/3 vode inkorporirano untar
složene koloidne strukture krema, kao intralamelarno vezana ili "depo" voda. "Depo"
voda doprinosi boljem efektu hidratacije kože.
U/V kremove karakteriše lep izgled, prijatan, nemasan osećaj na koži, izražen efekat
vlaženja/hidratacije površine kože i prijatan osećaj hlađenja zbog isparavanja vode.
Obično se razmazuju i upijaju, a na koži obrazuju mat film koji nije lepljiv.
Savremene formulacije se izrađuju kombinovanjem novijih sirovina za



guma).
Polusintetski derivati celuloze (HPMC, HEC), koji nisu osetljivi na prisustvo

elektrolita, mogu se koristiti i kao primarni emulgatori u stabilizaciji U/V emulzija sa
93
veoma niskim udelom masne faze (tečni "balm" proizvodi). Mogu se koristiti i za
formulisanje emulzija – nosač za kisele KAS (α-hidroksi kiseline, β-hidroksi
kiseline).
Kao biopolisaharidi koji ne iritiraju kožu, koriste se prirodne gume: ksantan, guar i
manan. Ovi polimeri ugušćuju emulzije, ali se i raspoređuju/adsorbuju na granici
uljane i vodene faze i stabilizuju ih mehanizmom sterne stabilizacije. Primenjuju se u
niskim koncentracijama i pogodne su za stabilizaciju niskoviskoznih, tzv. sprej
emulzija.
S obzirom na visok sadržaj vode, koja je spoljašnja faza, U/V kremovima se

obavezno dodaju konzervansi i humektansi. Humektansi (gliceriol, propilenglikol,
butilenglikol) dodaju se u većem procentu nego kod V/U kremova, jer su više skloni
isušivanju.
Uobičajeni sastojci su i antioksidansi i mirisi, kao i različite KAS (pantenol i derivati

vitamina C, ekstrakti krastavca, žen-šena, zelenog čaja, koštica kajsija i semenki
grožđa, hijaluronska kiselina i Na-hijaluronat, Aloe barbadensis ekstrakt/gel, urea i
amonijum laktat i dr.).
Izrada:
Konvencionalni načini izrade, karakterističan za konvencionalne emulgatore, biće

opisan u jednom od narednih pitanja.
Sa druge strane u praktikumu je opisan nekonvencionalan način izrade karakterističan

za savremene formulacije koje koriste polimerne emulgatore.
Izrada tog krema odvija se korišćenjem laboratorijske mešalice sa propelerskim
mešačem.
U hemijskoj čaši, u vodenom rastvoru Na2EDTA najpre se disperguje ksantan guma,
10 min. na 1050 o/min., jer se teže kvasi, a zatim HEC i Simulgel® NS (polimerni,
tečni, industrijski pripremljen emulgator za momentalno korišćenje bez prethodnog
dispergovanja i neutralizacije) (10 min.).
Masna faza, zagrejana na 40°C, dodaje se u kapima, a nakon emulgovanja i
homogenizacije, dodaju se konzervans, pantenol i biljni ekstrakti (koji su u ovom
preparatu hidrosolubilnog karaktera) i meša dok se ne dobije homogen preparat.
Gotov krem se pakuje u odgovarajuću ambalažu (najbolje u bočicu sa mehaničkom
pumpicom za istiskivanje, čime se olakšava korišćenje i sprečava mikrobiološka
kontaminacija krema prilikom upotrebe).
94
46. KARAKTERISTIKE, SASTOJCI I EFEKTI KREMOVA ZA DNEVNU
NEGU KOŽE
U/V kremovi su najzastupljeniji oblik savremenih kozmetičkih proizvoda za negu i

zaštitu kože. Spoljašnja faza ovih emulzija je voda, i u vodi rastvorljive aktivne i
pomoćne supstance, dok unutrašnju fazu čine smeše biljnih i sintetskih ulja,
triglicerida i voskova, ugljovodonika, silikonskih ulja i različitih fizioloških lipida
(fosfolipidi, holesterol, ceramidi, m.k.).
U širem smislu, u U/V emulzije spadaju i kremovi stabilizovani mešanim
emulgatorima, tzv. višefazni/mešoviti sistemi U/V tipa. Kod ovih sistema voda se
delom nalazi spolja, dok je, zavisno od formulacije, i do 2/3 vode inkorporirano untar
složene koloidne strukture krema, kao intralamelarno vezana ili "depo" voda. "Depo"
voda doprinosi boljem efektu hidratacije kože.
U/V kremove karakteriše lep izgled, prijatan, nemasan osećaj na koži, izražen efekat
vlaženja/hidratacije površine kože i prijatan osećaj hlađenja zbog isparavanja vode.
Obično se razmazuju i upijaju, a na koži obrazuju mat film koji nije lepljiv.
Savremene formulacije se izrađuju kombinovanjem novijih sirovina za



guma).
Polusintetski derivati celuloze (HPMC, HEC), koji nisu osetljivi na prisustvo

elektrolita, mogu se koristiti i kao primarni emulgatori u stabilizaciji U/V emulzija sa
95
veoma niskim udelom masne faze (tečni "balm" proizvodi). Mogu se koristiti i za
formulisanje emulzija – nosač za kisele KAS (α-hidroksi kiseline, β-hidroksi
kiseline).
Kao biopolisaharidi koji ne iritiraju kožu, koriste se prirodne gume: ksantan, guar i
manan. Ovi polimeri ugušćuju emulzije, ali se i raspoređuju/adsorbuju na granici
uljane i vodene faze i stabilizuju ih mehanizmom sterne stabilizacije. Primenjuju se u
niskim koncentracijama i pogodne su za stabilizaciju niskoviskoznih, tzv. sprej
emulzija.
S obzirom na visok sadržaj vode, koja je spoljašnja faza, U/V kremovima se
obavezno dodaju konzervansi i humektansi. Humektansi (gliceriol, propilenglikol,
butilenglikol) dodaju se u većem procentu nego kod V/U kremova, jer su više skloni
isušivanju.
Uobičajeni sastojci su i antioksidansi i mirisi, kao i različite KAS (pantenol i derivati
vitamina C, ekstrakti krastavca, žen-šena, zelenog čaja, koštica kajsija i semenki
grožđa, hijaluronska kiselina i Na-hijaluronat, Aloe barbadensis ekstrakt/gel, urea i
amonijum laktat i dr.).
96
47. POSTUPCI ZA IZRADU KOZMETIČKIH EMULZIJA
Izrada kozmetičkih emulzija
Obuhvata sledeće faze:

1. Odvojeno se pripremaju vodena i masna faza;
2. Zagrevanje masne faze – najčešće na T od 70-80°C;
3. Zagrevanje vodene faze – najčešće na T od 70-80°C. Vodena faza se zagreva na T
koja je 2-3°C viša od T masne faze, jer se brže hladi;
4. Dodavanje jedne faze u drugu, uz mešanje određenom brzinom na odgovarajućoj
T, tačno određeno vreme, da bi došlo do emulgovanja, nakon čega sledi:
5. Homogenizacija nastale emulzije, koja se može vršiti: a) na toplom (obično na T od
60°C), b) na hladnom (na sobnoj T);
6. Hlađenje uz neprekidno mešanje do sobne T;
7. Punjenju u ambalažu.
Za izradu manjih količina kremova u laboratorijskim uslovima, koriste se patena i

pistil, a zagrevanje se izvodi na vodenoj pari (kupatilu). Mogu se koristiti i
laboratorijske mešalice sa različitim tipovima mešača, Izrađeni preparat se puni u
odgovarajuću ambalažu.
Za proizvodnju većih količina kozmetičkih emulzija (u industriji) koristi se oprema

koja se sastoji od centralnog suda (duplikator) sa mešalicama koje mogu biti
različitog tipa (najčešće centralno postavljena sidrasta mešalica). Između zidova
centralnog suda može cirkulisati topla voda, vodena para ili hladna voda, u zavisnosti
od toga da li je potrebno zagrevanje ili hlađenje. U unutrašnjosti komore duplikatora
može se postići vakuum, da bi se izbegao ulazak vazduha u preparat. Inkorporirani
vazduh utiče na hemijsku i mikrobiološku stabilnost preparata, daje loš izgled i stvara
probleme pri punjenju u ambalažu. Homogenizacija emulzije/krema postiže se
upotrebom odgovarajućeg homogenizatora (npr. koloidni mlin).
Osim konvencinalnog postupka izrade, koji podrazumeva odvojeno zagrevanje

vodene i masne faze pri izradi preparata, koriste se i postupci koji štede energiju i
vreme. To su tzv. LEE-postupci (Low Energy Emulsification), koji obuhvataju izradu
metodom toplo/hladno (zagreva se masna faza, a vodena faza je sobne T), ili
postupak izrade hladno/hladno (bez zagrevanja faza, a emulgovanje se vrši na sobnoj
T). Ovaj postupak omogućuju određeni emulgatori, kao što su organosilikonskji
emulgatori, emulgatori na bazi estara m.k. i poliola.
Izrada V/U kremova

2. Masna faza se zagreva na T od 60-65°C;
3. Vodena faza se zagreva na T za 2-5°C višu od T masne faze;
4. Postepeno se dodaje vodena faza u masnu, uz mešanje određenom brzinom, da
dođe do emulgovanja;
97
5. Homogenizacija nastalog krema izvodi se na toplom i/ili na hladnom (na sobnoj
T), kada je to potrebno;
6. Hlađenje mase uz neprekidno mešanje do sobne T
Mirisi (parfemi) se dodaju u toku izrade krema na T od 40-45°C, nakon čega se vrši
intenzivno mešanje. KAS, osetljive na povišene T, dodaju se na T od oko 30°C.
Formulacije V/U kremova sa savremenim emulgatorima tipa organosilikonskih, osim
konvencionalnim postupkom, mogu se izraditi i postupcima sa uštedom energije
(LEE).
Izrada U/V kremova

Kada su formulisani sa konvencionalnim emulgatorima uobičajeno se izvodi u
sledećim fazama:
2. Masna faza se zagreva na T od 70°C, po potrebi i višoj;
3. Vodena faza se zagreva na T od 72-75°C, po potrebi i višoj;
4. Postepeno se dodaje vodena faza u masnu, uz mešanje određenom brzinom, da bi
došlo do emulgovanja;
5. Homogenizacija nastalog krema može da se obavi na toplom (obićno na T od
60°C) i, ukoliko je potrebno, kada se krem ohladi (na sobnoj T);
6. Hlađenje krema se vrši mešanjem i skidanjem ohlašene mase sa zidova suda, sve
do sobne T;
Mirisi (parfemi) se dodaju u toku izrade krema na T od 40-45°C, nakon čega se vrši
intenzivno mešanje. KAS, osetljive na povišene T, dodaju se na T od oko 30°C. U/V
kremovi formulisani sa savremenim emulgatorima, mogu se izrađivati i
nekonvencionalnim, specifičnim postupcima, pri čemu treba poštovati preporuke za
izradu koje navodi proizvođač.
Izrada stearinskih kremova

Stearinski kremovi su tip U/V kremova, koji se izrađuju na višim T (oko 80°C), jer
tokom procesa emulgovanja nastaje sapun, koji sa nesapunifikovanom stearinskom
kiselinom čini mešani emulgator. U izradi stearinskih kremova, mnogo faktora, kao
što su: redosled dodavanja sastojaka, T izrade, brzina hlađenja i homogenizacija,
može da utiče na izgled i stabilnost krema. Izrada se sastoji iz sledećih faza:
2. Masna faza se zagreva na T od 80°C;
3. Vodena faza se zagreva na T od 82-83°C;
4. Dodaje se masna faza u vodenu, uz intenzivno mešanje i vrši dodatno zagrevanje
(oko 10-15 min.) na T oko 80°C;
5. Homogenizacija nastalog krema se može izvoditi: a) na toplom (obično na T od
60°C), b) na hladnom (na sobnoj T);
6. Hlađenje uz neprekidno mešanje do sobne T;
Stearinski kremovi se mogu izrađivati i dodavanjem (posle postizanja potrebnih T)
vodene faze u masnu, ili zagrevanjem sastojaka masne i vodene faze zajedno, do T od
98
oko 80°C i održavanjem te T u toku 10-15 min. Ovaj poslednji postupak zahteva
korišćenje zatvorenih sistema zbog većih gubitaka vode tokom izrade.
99
48. ISPITIVANJA KOZMETIČKIH EMULZIJA I KREMOVA
Vidovi nestabilnosti emulzija –

Sve emulzije su termodinamički nestabilni sistemi u kojima masna i vodena faza
imaju težnju za razdvajanjem. U emulzijama se mogu desiti sledeći vidovi
nestabilnosti:
1. Raslojavanje (creaming) predstavlja izdvajanje dispergovanih kapi pod uticajem
gravitacije, a nastaje zbog razlike u gustinama faza. To je reverzibilna pojava kada
dispergovane kapi ulja isplivavaju na površinu emulzije (emulzije U/V tipa), a kapi
vode sedimentiraju na dno (emulzija V/U tipa).
2. Flokulacija je adhezija kapi u vidu trodimenzionalnih grozdova (flokula). To je
takođe reverzibilna pojava, jer film emulgatora oko kapi ostaje očuvan.
3. Koalescencija je ireverzibilno spajanje kapi unutrašnje faze i javlja se u slučaju
nedovoljne količine emulgatora oko kapi unutrašnje faze. Krajnja posledica
koalescencije je separacija faza.
4. Separacija faza je ireverzibilna pojava i predstavlja krajnju posledicu nestabilnosti
emulzije, kada se vodena i masna faza razdvoje.
Ispitivanja stabilnosti kozmetičkih emulzija i predviđanje roka upotrebe
Ukupna stabilnost emulzija obuhvata tzv. inherentnu stabilnost samog proizvoda

(hemijska i fizička stabilnost) i kompatibilnost proizvoda i primarne ambalaže.
Ispitivanje stabilnosti emulzija sprovodi se radi izbora optimalne formulacije tokom

razvoja novog proizvoda i predviđanja vremena trajanja (roka upotrebe) proizvoda
pod uobičajenim („normalnim“) uslovima skladištenja.
Ispitivanjem stabilnosti procenjuje se sposobnost proizvoda da sačuva svoje

originalne estetske, fizičko-hemijske i mikrobiološke osobine pod kontrolisanim
uslovima, tokom vremena trajanja, pri čemu vreme trajanja uključuje:
a) vreme čuvanja proizvoda posle izrade;
b) vreme čuvanja proizvoda kod prodavaca;
c) vreme upotrebe proizvoda kod potrošača.
Rok upotrebe je vremenski period tokom kojeg proizvod odgovara svojoj
specifikaciji, kada je uskladišten pod uslovima tržišta.
Stabilnost emulzija se može ispitivati:

A) pod „normalnim“ uslovima (testovi prirodnog starenja) – pod uobičajenim
uslovima T, vlažnost vazduha, agitacija koji su karakteristični za skladištenje;
B) ubrzanim metodama (testovi ubrzanog starenja) – veštački se izaziva nestabilnost
emulzija podvrgavanjem „stresnim“ uslovima (povišena i/ili snižena T,
centrifugiranje) (ispitivani proizvod u 1° ambalaži testira se sa sličnim proizvodom
koji je odavno na tržištu, a čija je stabilnost potvrđena).
100
Testovi ubrzanog starenja – obično se sprovode izlaganjem ispitivanih uzoraka
povišenim i/ili sniženim T, uključujući i njihovo centrifugiranje.
Uticaj temperature – testiranje emulzije na visokim T (iznad 50°C) nije opravdano

(čuvanje, transport i primena su uvek ispod ove T), a poznato je da visoke T „ruše“
emulziju. U praksi se zna da ako se masivna separacija dešava brzo na T ispod 45-
50°C, emulzija je sigurno nestabilna.
Većina testova u kozmetičkoj industriji se izvodi na T od 37-45°C. Smatra se da če
proizvod biti stabilan na sobnoj T dve godine, ako pokaže prihvatljivu stabilnost
posle čuvanja tokom tri meseca na 45°C.
Osim povišenim T, emulzija se tokom ubrzanog testa starenja može izlagati i
sniženim T (npr. šest nedelja na - 12°C ili 24 h na - 20°C).
Takođe se sprovode i testovi izmene T („šok“ testovi), pri čemu se često koristi
sledeći opisani protokol. Emulzija se u odgovarajućoj ambalaži čuva: 1. 24 h na -
10°C, 2. 24 h na sobnoj T i 3. 24 h na 40°C. Ovi dvadesetčetvoročasovni ciklusi
izlaganja većeg broja uzoraka ispitivane emulzije se ponavljaju po šest puta. Uporedo
sa ispitivanom emulzijom, testira se i stabilna emulzija sa tržišta (tzv. standard), i
nakon toga se vrše ispitivanja radi donošenja određenih zaključaka.
Centrifugiranje – koristi se za simuliranje efekata gravitacije na emulziju, a

ispitivanje se sprovodi u opsegu brzina od 500-5000 o/min., ali se najčešće koristi
3000 o/min. u toku 30 min. (ili dva puta po 15 min. na istoj brzini). U praksi se
obično uz ispitivani uzorak centrifugira i standard. Smatra se da centrifugiranje na
3750 o/min. (radijus centrifuge 10 cm) u toku 5 sati odgovara efektu gravitacije u
toku jedne godine skladištenja emulzije.
Pre izvođenja testova kojima se utvrđuje stabilnost emulzije treba napraviti protokol
ispitivanja u kojem su navedeni uslovi i vremenski intervali čuvanja uzoraka.
Protokoli se rade za svaki proizvod posebno, ne postoje opšta pravila. Preporučuje se
da se ispitivanje stabilnosti sprovodi sa emulzijama „starim“ 24-48 sati, istovremeno
u finalnoj i staklenoj ambalaži. Na početku, u toku, i na kraju ispitivanja stabilnosti
sprovodi se vizuelna kontrola uzorka, reološki testovi, određuje se veličina i
raspodela veličina kapi, određuje električna provodljivost (tip emulzije), određuje se
pH vrednost i dr.
Ispitivanja kvaliteta kozmetičkih emulzija
Ispitivanja izrađenih kremova i losiona obuhvataju:
Organoleptička ispitivanja – obuhvataju posmatranje izgleda, boje, mirisa,

homogenosti, razmazivosti i izgleda filma koji preparat ostavlja na koži.
Određivanje tipa emulzije –

1. postupak razblaživanja emulzije (emulzija se može razblažiti jedino dodatkom
spoljašnje faze);
101
2. postupak bojenja hidrosolubilnim (metilensko plavo) ili liposolubilnim (Sudan III)
bojama uz posmatranje dobijene smeše pod mikroskopom (U/V emulzija izmešana sa
metilensko plavim pod mikroskopom ima plavo obojenu spoljašnju fazu i neobojene
kapi unutrašnje faze, a V/U emulzija sa Sudanom III ima crveno obojenu spoljašnju i
neobojene kapi vodene faze);
3. metoda filter papira – kap emulzije se nanese na filter papir i posmatra mrlja koju
ostavlja ispitivani uzorak;
4. metoda kobalt papira – posmatra se mrlja koju ostavlja ispitivani uzorak na kobalt
papiru (kobalt papir je plave boje i kontaktu sa V/U emulzijom ne menja boju, ali
brzo daje ružičasto obojenje u kontaktu sa emulzijom U/V tipa);
5. merenje električne provodljivosti – najpouzdanija metoda; izvodi se uranjanjem
elektrode konduktometra u ispitivani uzorak (električna provodljivost do 1 μS/cm,
emulzija je V/U tipa; od 1 do 50 μS/cm, emulzija je mešanog tipa; preko 50 μS/cm,
emulzija je U/V tipa).
Određivanje pH vrednosti – određuje se potenciometrijski, direktnim merenjem u

preparatu (kod U/V emulzija), ili indirektno, merenjem u vodenom ekstraktu
preparata (V/U emulzije). Prema Pravilniku, pH vrednost kremova i losiona za negu
kože treba da se kreće od 3,5 – 8,0, a kremova i losiona za čišćenje kože od 3,5 – 9,0.
Određivanje reoloških karakteristika – bitno je zbog predviđanja fenomena koji se

mogu desiti pri proizvodnji, skladištenju i primeni emulzija. Reološke karakteristike
su prividni viskozitet, tip tečenja, napon popuštanja. Viskozitet (mPas) kozmetičke
emulzije određuje se na rotacionom viskozimetru, na određenoj T, najčešće sobnoj.
Određivanje veličine i raspodele veličina kapi – najčešće se veličina kapi određuje

mikroskopskom metodom ili pomoću Coulter-ovog brojača. Distribucija veličine kapi
daje statistički opis raspodele veličina kapi dispergovane faze u emulziji. Stabilnost i
viskozitet zavise od distribucije veličina kapi.
Ispitivanje mikrobiološke čistoće (ispravnosti) – prema Pravilniku, kozmetičke
emulzije ne smeju da sadrže patogene u 0,1 g ili 0,1 ml proizvoda, kao što su:
Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa, Escherichia colli, Proteus vrste.
Broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1 g ili 1 ml proizvoda ne sme biti veći od 1000.
Broj kvasaca i spora plesni u 1 g ili 1 ml proizvoda ne sme biti veći od 100.
Određivanje sadržaja deklarisanog konzervansa – Kozmetička direktiva EU

propisuje u Aneksu VI dozvoljene konzervanse za kozmetičke proizvode, područje
njihove primene, kao i najveće dozvoljene koncentracije. Upotrebljeni konzervansi
moraju biti navedeni u listi sastojaka (sirovina) kozmetičkih proizvoda. U EU je
obavezna identifikacija i određivanje sadržaja deklarisanog konzervansa pogodnim
analitičkim metodama.
Određivanje količine toksičnih metala i nemetala – prema Pravilniku određuju se

spektrofotometrijskim metodama, kao i metodama atomske apsorpcione
spektrometrije.
102
Određivanje sadržaja kozmetički aktivnih supstanci – vrši se kada je sadržaj
deklarisan na etiketi proizvoda.
Ispitivanje efekata kozmetičkih proizvoda – savremene tehnike bioinženjeringa

kože
Stupanjem na snagu 6. Amandmana na Kozmetičku direktivu EU, nametnuta je

obaveza proizvođačima koji svoje proizvode plasiraju na tržište EU, da vrše procenu
njihovih stvarnih efekata, ako je moguće, sprovođenjem in vivo studija na humanim
dobrovoljcima.
Neophodno je da proizvođač ima dokaz, odnosno potvrdu o efektima (Claim

substantiation), koji se pripisuju kozmetičkom proizvodu, bez obzira na namenu. Ovi
podaci moraju biti rezultat stručne, objektivne, validirane i verifikovane procene svih
deklarisanih, odnosno reklamiranih efekata kozmetičkih proizvoda.
Može se navesti veliki broj efekata kozmetičkih proizvoda na kožu:

1. Poboljšanje vlažnosti – stepena hidratisanosti SC-a;
2. Poboljšanje/promena barijernih funkcija kože;
3. Glatkiji mikroreljef kože;
4. Revitalizacija mehaničkih svojstava kože;
5. Smanjenje ljuspanja kože;
6. Uticaj na: pH kože, T/mikrocirkulaciju kože, sadržaj lipida na površini kože, boju
kože, pojavu eritema – iritaciju kože, itd.
Biofizičke metode koje se koriste za ispitivanje efekata kozmetičkih proizvoda na

kožu, predstavljaju objektivne, neinvazivne tehnike koje su dobile naziv tehnike
bioinženjeringa kože, jer se sve baziraju na biofizičkim svojstvima kože (električne
karakteristike vode u koži, mehanička svojstva kože, itd.).
Danas se in vivo tehnikama na grupama dobrovoljaca, mogu meriti različiti

parametri:
A) sadržaj vlage u koži (procena efekata proizvoda za vlaženje kože);
B) transepidermalni gubitak vlage (TEWL), za procenu barijernih svojstava kože i
stepena njenog oštećenja, odnosno efekata preparata koji su namenjeni obnavljanju
kožne barijere;
C) pH kože;
D) sadržaj površinskih lipida na koži (važno za procenu sebostatičnog efekta
proizvoda koji se koriste za tretman masne i problematične kože);
E) procena boje kože (melanin indeks), čime se meri efekat samotamnjenja kože;
F) procena efekata anti-age proizvoda, merenjem viskoelastičnosti kože i praćenjem
promene njene topografije, tj. reljefa (dužina, dubina i umreženost bora i finih linija).
Sva ispitivanja mogu se sprovoditi nakon jednokratne primene proizvoda, kada se

procenjuju njegovi kratkotrajni efekti (short term application study), u toku
103
nekoliko sati od primene prparata, ili u toku više dana ili nedelja, kada se procenjuju
dugotrajni efekti proizvoda (long term application study).
Studije se sprovode prema unapred pripremljenim preciznim protokolima, a rezultati
ispitivanja se analiziraju pogodnim statističkim metodama.
Efekti proizvoda se obično procenjuju u duplo slepim rendomiziranim studijama, u
odnosu na netretiranu kožu (kontrola), placebo uzorke ili neke proizvode sa tržišta
koji postižu slične efekte.
Studije su sve vreme pod nadzorom obučenih lica, a kontrolu i verifikaciju (najčešće)
sprovodi licencirani dermatolog.
104
49. PASTE ZA ZUBE – VRSTE, OSOBINE I SIROVINE ZA IZRADU
Paste za zube su osnovni kozmetički proizvodi za svakodnevno održavanje higijene

zuba i usne duplje.
Primarni efekti pasti za zube, koje se obično primenjuju četkicom za zube, su
temeljno čišćenje zuba i usne duplje i svež dah.
Redovnim i pravilnim održavanjem oralne higijene koja, osim pasti za zube, može da
uključuje i druge preparate i sredstva za čišćenje i negu zuba i usne šupljine
(praškovi, voda za usta, konac za čišćenje zuba), ostvaruju se sekundarni efekti kao
što su prevencija nastanka dentobakterijskog plaka i kamenca, a na taj način i razvoja
zubnog karijesa, kao i prevencija drugih oboljenja u usnoj duplji, kao što su
gingivitis, periodonitis i dr.
Vrste i osobine pasti za zube
Kozmetičke (higijenske) paste za zube – osnovna im je funkcija čišćenje i poliranje

zuba i osvežavanje daha;
Medicinske paste za zube – čiste i poliraju zube i osvežavaju dah, a sadrže i

bioaktivne komponente koje bi trebalo da spreče razvoj karijesa i parodontoze, ublaže
upale i sl.
Paste za zube sa posebnom namenom – obično su prilagođene zahtevima određene

potrošačke grupe (npr. pušači, deca, osobe sa osetljivim zubima).
Na osnovu izgleda, paste za zube mogu da budu:

1. neprozirne (mutne) paste koje predstavljaju suspenzije abraziva u vodenom
rastvoru sredstva za zgušnjavanje;
2. prozirne (transparentne) paste (bistri gelovi) ili opalescentni gelovi (sadrže TiO2).
Sirovine za izradu pasti za zube
Savremene formulacije su u tehnološkom smislu, paste ili gelovi – transparentni

(bistri) ili opalescentni. To su najčešće suspenzije sredstava za mehaničko čišćenje i
poliranje zuba (abrazivi) u tečnoj fazi koja se sastoji od vode i humektanasa, pri čemu
je ova disperzija stabilizovana ugušćivačem , konzervisana, aromatizovana i
zaslađena.
Abrazivi –
Mehanički uklanjaju ostatke hrane i naslage sa zuba i poliraju zube – nazivaju se i
radnom snagom pasti za zube. Obično su praškaste amorfne supstance sa zaobljenim
česticama. Čestice abraziva moraju imati odgovarajuću veličinu (do 20 μm), da ne bi
stvarali neprijatan osećaj u ustima i odgovarajuću tvrdoću, tako da dobro čiste zube
ali ne oštećuju površinu zuba. Ne smeju se koristiti abrazivi sa igličastim kristalima.
105
Koncentracija abraziva je 5 – 50%, a najčešće 8 – 25%. Kao abrazivi se koriste:
silicijumova kis.,
kalcijumove soli (CaCO3, CaHPO4×2H2O),
hidratisani aluminijum oksid, Al(OH)3,
magnezijumove soli (Mg3(PO4)2, MgCO3),
polimeri (polimetakrilat, polivinil hlorid, polietilen),
natrijum metafosfat,
natrijum bikarbonat,
natrijum aluminosilikat.
Danas dominiraju aluminijum oksid triihidrat i različiti oblici silicijumove kiseline.
Silicijumova kiselina je tokom poslednje tri decenije najčešće upotrebljavano
abrazivno sredstvo, koje za razliku od drugih nema miris i ukus a hemijski je stabilna.
To je koloidni hidratisani SiO2 – neorganski polimer dobijen umrežavanjem
amorfnog SiO2, koji omogućuje formulisanje pasti za zube tipa transparentnih gelova
koji poseduju dobru kompatibilnost sa solima F i drugim aktivnim materijama i
aromama. Paste za zube sa silicijumovom kis. dobro čiste zube, imaju relativno nizak
procenat abraziva i visok sadržaj humektanasa (65%) i pokazuju zadovoljavajuće
reološke karakteristike i stabilnost. Ovaj abraziv je komercijalno dostupan u dva
oblika – precipitovana silicijumova kiselina i mikronizirana amorfna silicijumova
kis.
Ugušćivači (sredstva za vezivanje) –

Hhidrokoloidi koji daju potreban viskozitet tečnoj fazi paste i olakšavaju
dispergovanje abraziva, modifikuju estetske karakteristike paste za zube (sposobnost
penjenja i osećaj u ustima) i stabilizuju je, sprečavajući odvajanje abraziva i tečne
faze tokom lagerovanja.
Koriste se:
prirodni makromolekuli (tragakanta, ksantan guma, karaginan, skrob),
polusintetski makromolekuli (algin, MC, HEC, HPC, HPMC),
sintetska makromolekularna jedinjenja (karbomer, PVP, PEG-ovi) ili
neorganski hidrokoloidi (aluminijum silikat, magnezijum aluminijum silikat, visoko
prečišćeni koloidni SiO2).
Koncentracija im se kreće od 0,1 – 10%.
Sredstva za stvaranje pene –

Smanjuju površinski napon i na taj način olakšavaju emulgovanje ili suspendovanje
naslaga na zubima i njihovo uklanjanje ispiranjem.
Najčešće se koriste (u konc. 0,5 – 5%):
Na lauril sulfat,
Na lauroil sarkozinat,
Na lauril sulfoacetat,
Na dodecilbenzensulfonat,
kokoamidopropil betain,
poloksameri i dr.
106
Humektansi –
Sprečavaju isušivanje i otvrdnjavanje paste za zube u kontaktu sa vazduhom, a osim
toga, daju formulaciji izvesnu elastičnost.
Koncentracija može biti u opsegu od 10 – 70%.
Obično se koriste polioli: glicerin, sorbitol, manitol, ksilitol, propilenglikol ili tečni
PEG-ovi.
Korigensi ukusa (zaslađivači) i mirisa (arome) –

Daju prijatan ukus i miris pasti za zube za vreme upotrebe i aromatizuju usnu šupljinu
nakon pranja.
Kao zaslađivači, koriste se najviše saharin i D-tagatoza.
Arome su obično mešavine etarskih ulja (npr. etarsko ulje pitome nane, cimeta,
eukaliptusa, karamfilića) i supstanci koje intenziviraju mirise: mentol, eugenol,
anetol, kumarin.
U tragovima se dodaju i etarska ulja anisa, morača, ili lavande koja daju slatkastu
notu.
Paste za decu se aromatizuju voćnim aromama (aroma jagode, narandže ili banane).
Konzervansi –
Dodaju se iz razloga visokog udela vode u tečnoj fazi (dejonizovana ili destilovana
voda), koja je dobra podloga za rast i razmnožavanje mikroorganizama. Paste za zube
se najčešće konzervišu estrima p-hidroksibenzojeve kiseline ili Na solima ovih estara.
Koriste se metilparaben i Na so propilparabena, Na benzoat, sorbinska kiselina i K
sorbat.
Pigmenti i boje –
Koriste se za beljenje pasti za zube. Mogu biti prirodnog ili sintetskog porekla
(hlorofil, hlorofilini ili TiO2 – beli pigment).
Bioaktivne komponente –
Koriste se u prevenciji bolesti zuba i desni (soli F, enzimi, adstrigensi,
antiinflamatori).
Najčešće se koriste soli fluora. Dokazano je da fluoridni jon koji se oslobađa iz zubne
paste smanjuje nastanak karijesa kod dece i odraslih osoba. Najviše se upotrebljavaju
NaF, Na monofluorofosfat. Akitivna su samo rastvorljiva jedinjenja fluora, tako da se
NaF nikada ne dodaje pastama za zube koje sadrže CaCO3 ili Ca3(PO4)2 jer nastaje
neaktivni CaF2. U pastama za zube sa fluoridima najbolje je koristiti SiO2 ili taložnu
silicijumovu kiselinu kao abrazivna sredstva. Maksimalna dozvoljena koncentracija F
u preparatima za čišćenje zuba i negu usne šupljine je 0,2%.
Posebna pažnja se poklanja izboru sastojaka pasti za zube koje trba da zadovolje
specifične zahteve potrošačkih grupa kao što su
deca (sadrže vrlo blage abrazive (koloidni SiO2) i voćne arome),
pušači (sadrže jače abrazive – amorfni aluminijum silikat, supstance za dispergovanje
zubnog kamenca i izbeljivanje zuba),
osobe sa osetljivim zubima (sadrže SrCl2, heksahidrat ili Sr(CH3COO)2, hemihidrat).
107
50. ISPITIVANJE KVALITETA KOZMETIČKIH PROIZVODA
Zahtevi za kvalitet kozmetičkih sirovina i proizvoda
Generalno, kvalitet kozmetičkih proizvoda određen je zadovoljstvom krajnjeg

potrošača, dok se u industriji, kvalitet određuje sa tri parametra: dizajnom,
proizvodnjom i prodajom. U svakoj od ovih tačaka postoje zahtevi koje je neophodno
ispuniti u cilju postizanja visoko kvalitetnog proizvoda.
Pri dizajnu, proizvodnji i prodaji kozmetičkih proizvoda osnovni zahtevi u odnosu na

kvalitet proizvoda koje je potrebno imati u vidu su
* bezbednost (odsustvo iritacije kože),
* stabilnost (promena boje, mirisa, ...),
* efikasnost (efekat vlaženja, zaštite od UV zračenja)
* primenljivost (aplikativne i senzorijelne karakteristike) proizvoda.
Primenljivost obuhvata isključivo subjektivne parametre u odnosu na konkretan
proizvod, poput osećaja koji nastaje nakon primene proizvoda, njegovog mirisa, boje,
dizajna.
Kriterijum stabilnosti, svakako je jednako važan za evaluaciju i doživljavanje
kvaliteta proizvoda. Mada postoje generalne preporuke za ispitivanje stabilnosti
proizvoda, gotovo isključivo se koriste "in house" protokoli konkretnog proizvođača
koji zapravo predstavljaju varijacije generalnih preporuka u odnosu na vrstu preparata
koji se izrađuje.
Bezbednost i efikasnost su kriterijumi kvaliteta koji su, u zemljama sa dobro
razvijenim zakonskim propisima za kozmetičke proizvode, definisani u okvirima
odgovarajućih zakonskih propisa.
Zakonski propisi za kvalitet kozmetičkih sastojaka i preparata
U našoj zemlji u razvoju proizvodnje i kontroli kozmetičkih preparata, na žalost, još

uvek je na snazi Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta
opšte upotrebe, koji se mogu stavljati u promet, čak iz 1983. godine. Prema njemu se
obezbeđenje kvaliteta proizvoda pruža samo kroz kontrolu ispravnosti ulaznih
sirovina i završnog proizvoda. Procena efikasnosti i bezbednosti proizvoda u odnosu
na tvrdnje proizvođača navedenih na ambalaži proizvoda se ne zahteva.
Zahtevi za kvalitet kozmetičkih sastojaka i proizvoda u zemljama Evropske

Ekonomske Zajednice (EEZ) regulisani su Kozmetičkom direktivom 76/768/EEC
usvojenom 27. jula. 1976. godine od strane Saveta ministara.
Kozmetička direktiva se sastoji od dva dela: teksta članova i aneksa koji su pridodati
direktivi. Sam tekst direktive se ne menja tako često, a jedna od modifikacija je 6.
amandman iz 1993. Za razliku od članova direktive, aneksi se revidiraju godišnje tako
da proizvođači moraju da prate promene statusa za njih aktuelnih kozmetičkih
komponenti.
108
Originalna Kozmetička direktiva je sa 6.-im amandmanom prešla u instrument
regulisanja kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti kozmetičkih proizvoda koji se
proizvode i prodaju u EEZ. Šesti amandman je doneo značajne promene i u tome
što je postavio zahtev za procenu kvaliteta proizvoda u odnosu na njegovu
efikasnost, jer je uveo obavezu dokazivanja efikasnosti formulacija za koju
proizvođači navode određena dejstva koja odstupaju od uobičajenih. Osim toga,
ovaj amandman donosi i obavezu postojanja tehničkog dosijea za pojedini proizvod u
okviru kojeg se, između ostalog, nalazi i procena bezbednosti po ljudsko zdravlje i
procena efikasnosti u odnosu na delovanje koje se navodi za taj proizvod.
7. amandman tretira probleme vezane za ispitivanje kozmetičkih sastojaka i preparata
na eksperimentalnim životinjama.
Zakonski propisi u zemljama EU u odnosu na kozmetičku industriju i proizvode su
izuzetno detaljni i eksplicitni u zahtevima i postupcima za obezbeđivanje kvaliteta,
bezbednosti i efikasnosti kozmetičkih proizvoda.
Ispitivanja kvaliteta kozmetičkih emulzija
Ispitivanja izrađenih kremova i losiona obuhvataju:
Organoleptička ispitivanja – obuhvataju posmatranje izgleda, boje, mirisa,

homogenosti, razmazivosti i izgleda filma koji preparat ostavlja na koži.
Određivanje tipa emulzije –

1. postupak razblaživanja emulzije (emulzija se može razblažiti jedino dodatkom
spoljašnje faze);
2. postupak bojenja hidrosolubilnim (metilensko plavo) ili liposolubilnim (Sudan III)
bojama uz posmatranje dobijene smeše pod mikroskopom (U/V emulzija izmešana sa
metilensko plavim pod mikroskopom ima plavo obojenu spoljašnju fazu i neobojene
kapi unutrašnje faze, a V/U emulzija sa Sudanom III ima crveno obojenu spoljašnju i
neobojene kapi vodene faze);
3. metoda filter papira – kap emulzije se nanese na filter papir i posmatra mrlja koju
ostavlja ispitivani uzorak;
4. metoda kobalt papira – posmatra se mrlja koju ostavlja ispitivani uzorak na kobalt
papiru (kobalt papir je plave boje i kontaktu sa V/U emulzijom ne menja boju, ali
brzo daje ružičasto obojenje u kontaktu sa emulzijom U/V tipa);
5. merenje električne provodljivosti – najpouzdanija metoda; izvodi se uranjanjem
elektrode konduktometra u ispitivani uzorak (električna provodljivost do 1 μS/cm,
emulzija je V/U tipa; od 1 do 50 μS/cm, emulzija je mešanog tipa; preko 50 μS/cm,
emulzija je U/V tipa).
Određivanje pH vrednosti – određuje se potenciometrijski, direktnim merenjem u

preparatu (kod U/V emulzija), ili indirektno, merenjem u vodenom ekstraktu
preparata (V/U emulzije). Prema Pravilniku, pH vrednost kremova i losiona za negu
kože treba da se kreće od 3,5 – 8,0, a kremova i losiona za čišćenje kože od 3,5 – 9,0.
109
Određivanje reoloških karakteristika – bitno je zbog predviđanja fenomena koji se
mogu desiti pri proizvodnji, skladištenju i primeni emulzija. Reološke karakteristike
su prividni viskozitet, tip tečenja, napon popuštanja. Viskozitet (mPas) kozmetičke
emulzije određuje se na rotacionom viskozimetru, na određenoj T, najčešće sobnoj.
Određivanje veličine i raspodele veličina kapi – najčešće se veličina kapi određuje

mikroskopskom metodom ili pomoću Coulter-ovog brojača. Distribucija veličine kapi
daje statistički opis raspodele veličina kapi dispergovane faze u emulziji. Stabilnost i
viskozitet zavise od distribucije veličina kapi.
Ispitivanje mikrobiološke čistoće (ispravnosti) – prema Pravilniku, kozmetičke

emulzije ne smeju da sadrže patogene u 0,1 g ili 0,1 ml proizvoda, kao što su:
Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa, Escherichia colli, Proteus vrste.
Broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1 g ili 1 ml proizvoda ne sme biti veći od 1000.
Broj kvasaca i spora plesni u 1 g ili 1 ml proizvoda ne sme biti veći od 100.
Određivanje sadržaja deklarisanog konzervansa – Kozmetička direktiva EU

propisuje u Aneksu VI dozvoljene konzervanse za kozmetičke proizvode, područje
njihove primene, kao i najveće dozvoljene koncentracije. Upotrebljeni konzervansi
moraju biti navedeni u listi sastojaka (sirovina) kozmetičkih proizvoda. U EU je
obavezna identifikacija i određivanje sadržaja deklarisanog konzervansa pogodnim
analitičkim metodama.
Određivanje količine toksičnih metala i nemetala – prema Pravilniku određuju se

spektrofotometrijskim metodama, kao i metodama atomske apsorpcione
spektrometrije.
Određivanje sadržaja kozmetički aktivnih supstanci – vrši se kada je sadržaj
deklarisan na etiketi proizvoda
.
Ispitivanja šampona za kosu
Ispituju se prema važećem Pravilniku i prema proizvođačkoj specifikaciji za

šampone. Ispitivanje šampona se vrši kada su upakovani u originalnu kontaktnu
ambalažu i obuhvataju:
Organoleptička ispitivanja – ispituju se izgled, boja, miris i konzistencija,

upoređivanjem sa standardnim uzorkom;
pH vrednost – se meri u 5%-tnom vodenom rastvoru šampona;
Viskozitet šampona – se određuje viskozimetrom;
Gustina šampona – se određuje pomoću piknometra, a dobijeni rezultati mogu

pokazati u kojoj meri odstranjen vazduh iz šampona izraćenih pod vakuumom;
110
Mikrobiološka ispravnost – je obavezno ispitivanje konačnog proizvoda, na vrstu i
broj mikroorganizama, s obzirom na to da oni mogu uticati na postojanost preparata i
njegovo fiziološko delovanje.
Za šampone se mogu, osim navedenih ispitivanja, određivati i tačka zamućenja (za

tečne bistre šampone), sposobnost penjenja, sadržaj PAM, sadržaj vode, fizičko-
hemijska stabilnost, laboratorijsko vrednovanje efekata šampona (na osnovu
subjektivnog prosuđivanja i rezultata instrumentalnih merenja).
Ispitivanja preparata za oblikovanje i učvršćivanje kose
Koja će se ispitivanja sprovoditi zavisiće od oblika proizvoda. Ispitivanja se sprovode

prema važećem Pravilniku i prema proizvođačkoj specifikaciji proizvoda.
Organoleptička ispitivanja - ispituju se izgled, boja, miris, konzistencija i

homogenost. Gelovi treba da budu transparentni, pogodne konzistencije za primenu.
Razmaz u tankom sloju mora biti homogenog izgleda, bez vidljivih grudvica i zrnaca.
Lakovi za kosu treba da imaju vrlo sitne kapljice, koje ne smeju da budu lepljive.
Miris mora da bude prijatan i mora prekriti miris rastvarača. Sloj laka na kosi mora
lako da se ispira uobičajenim pranjem šamponima.
Fizička stabilnost – u praksi se koristi metoda izlaganja uzoraka različitim T (tzv.

stres testovi). Najsigurniji podaci se dobijaju pri posmatranju proizvoda (gelovi,
losioni) u vremenskom periodu koji odgovara predviđenom roku upotrebe preparata,
na sobnoj T, u originalnoj ambalaži namenjenoj za tržište.
pH vrednost – prema Pravilniku, ispitivani preparati treba da odgovaraju zahtevu za

kozmetička sredstva koja ostaju duže vreme na koži (3,5-8,0).
Mikrobiološka čistoća – ispituje se u skladu sa Pravilnikom.
Određivanje reoloških karakteristika – karakterizacija se postiže određivanjem

prividnog viskoziteta korišćenjem rotacionog viskozimetra.
Proizvodi pakovani pod pritiskom – se ispituju na količinu punjenja, oštećenja

kontejnera i ventila i prohodnost ventila.
Ispitivanja dezodorantnih proizvoda
Pored ispitivanja
organoleptičkih karakteristika (izgled, miris, boja),
fizičko-hemijskih osobina (pH vrednost, viskozitet) i
mikrobiološke čistoće,
111
kod dezodorantnih preparata se sprovode i
testovi procene efikasnosti.
In vivo (sniff) test – zasnovan je na subjektivnoj proceni efikasnosti proizvoda, ali se

smatra najsigurnijim, jer i sami potrošači ocenjuju kvalitet na osnovu intenziteta i
dužine trajanja intenziteta mirisa. Dve grupe dobrovoljaca koriste dezodorans
proizvod koji se testira, odnosno placebo proizvod, u određenom test periodu (1
nedelja). Po isteku test perioda, ocenjuje se čulom mirisa efikasnost oba proizvoda
procenom intenziteta mirisa predela ispod pazuha ili komadića pamuka koji je nošen
ispod pazuha.
Mikrobiološke metode – za procenu aktivnosti antibakterijskih supstanci. Test se

izvodi sa kulturama G+ bakterija koje su prisutne u normalnoj flori kože. Bakterije se
uzgajaju u laboratorijskim uslovima na hranljivim podlogama, a zatim se tretirraju
različitim količinama test antibakterijskih supstanci, placebo preparatima ili već
poznatim antibakterijskim supstancama (npr, triklosan).
Test sa penicilinskom bočicom (Head space test) – ocenjuje se adsorbentni efekat

supstanci, koje se kao adsorbensi neprijatnog mirisa primenjuju u dezodoransima.
Panel test – predstavlja obiman potrošački test koji objedinjuje svu raznolikost
subjektivnih kriterijuma velike grupe potrošača koji su uključeni u test. Potrošači
procenjuju mirisni doživljaj, kompatibilnost sa kožom, efekat svežine, efekat nege
kože, lakoću aplikacije i dr.
Ispitivanja antiperspirantnih proizvoda
Vrše se ispitivanja
organoleptičkih karakteristika (izgled, miris, boja),
fizičko-hemijskih osobina (viskozitet, pH vrednost) i
mikrobiološke čistoće (preparati koji sadrže vodu),
a dodatno se vrše
ispitivanja neškodljivosti (bitno je zbog mogućeg uticaja proizvoda na fiziološke
funkcije) i
procene efikasnosti.
Ispitivanje efikasnosti – vrši se gravimetrijskim određivanjem. Dobrovoljac nanese

antiperspirantni preparat ispod pazuha jedne ruke, dok drugi pazušni prostor ne
tretira. Zatim se komadići pamuka, kao adsorbensi znoja, mere i smeštaju ispod
pazuha. Izlučivanje znoja se stimuliše termalnim putem, boravkom u toploj prostoriji
na određenoj T i vlažnosti vazduha. Nakon završetka test-perioda komadići vate se
ponovo mere i računanjem razlike između mase pamučnih komadića pre i posle testa,
dobijaju se kvantitativni podaci na osnovu kojih se određuje procenat inhibicije
znojenja. Može se umesto ove metode koristiti procena TEWL, za koju se koristi
112
evaporimetar. Navedene metode imaju nedostatak, jer se ne može kontrolisati
znojenje uzrokovano emocionalnim (psihogenim) faktorima.
Ispitivanja pasti za zube
Izgled – mora biti jednoličan, bez vidljivih čestica, a pasta može biti bele boje ili
obojena dozvoljenim bojama, prozirna ili neprozirna, penušava ili nepenušava. Izgled
pasti za zube se ispituje organoleptički, tako što se iz horizontalno postavljene tube
istisne 1 cm preparata na ravnu ploču. Posmatra se glatkoća površine, homogenost i
da li ima grubih čestica i uklopljenog vazduha.
Ukus i miris – moraju biti prijatni i osvežavajući, a određuju se pranjem zuba

ispitivanom pastom.
pH vrednost – treba da je od 6-9. 5g paste se razmuti sa 95 ml prečišćene vode. Kada

se talog slegne, u bistrom delu se određuje pH vrednost potenciometrijskom
metodom.
Sadržaj olova – određuje se u skladu sa Pravilnikom, spektrofotometrijski.
Mikrobiološka čistoća – ispituje se u skladu sa Pravilnikom.
Mogu se još ispitivati i disperzibilnost, stabilnost, reološke osobine, sadržaj vode,

abrazivnost, a mogu se izvoditi i toksikolška i dermatološka ispitivanja.
113

Kozmetologija - Skripta PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kozmetologija - Skripta PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1. ULOGA PAM U KOZMETIČKIM PROIZVODIMA ZA NEGU I ČIŠĆENJE

PAM (surfaktanti, tenzidi) su amfifilne materije, organske prirode koje u malim

Od osobina PAM, koje su značajne za kozmetičke proizvode treba izdvojiti da:

Proizvodi za čišćenje (pranje) kože (posle nanošenja se spiraju) sadrže PAM

PAM su neophodni sastojci proizvoda za pranje/čišćenje kože i kose; dobro pene

Uloge PAM u kozmetičkim proizvodima –

Tipovi emulgatora koji se najčešće koriste kao kozmetičke sirovine –

Vrste preparata koji se nalaze na tržištu -

Izbor emulgatora za kozmetičke emulzije –

U/V emulzije za čišćenje kože –

Mleka za zaštitu kože od sunca –

V/U kremovi za negu kože –

Šamponi protiv peruti –

Kao i druge masne komponente imaju emolijentne efekte. Emolijencija podrazumeva

Polarnost masnih komponenata i emolijentnih ulja predstavlja jednu od najvažnijih

Avokadov vosak (avokadovo ulje) – sadrži znatne količine nezasićenih masnih

Ulje semena soje – je značajan izvor β-sitosterola, stigmasterola i kampesterola, ima

Značajni izvori kozmetički aktivnih fitosteroida su ulje boraga (koristi se u

Laki tečni parafin (mineralno ulje) – je proizvod manjeg viskoziteta u odnosu na

Jojobino ulje – emolijens, rastvarač; potiče iz žbunja jojobe (Simmondsia chinensis)

Izopropilmiristat – spada u grupu emolijentnih sintetskih ulja; doprinosi boljoj

Lanolin - žut, lepljiv, neprijatno miriše, okluzivan, razvlači se u niti; predstavlja

Lanalkoli, Lanolinski alkoholi (Lanae Alcoholes) - dobijaju se određenim

Stearinska kiselina - Stearinski kremovi – su tipa U/V; sastoje se od stearinske kis.

Dimetikon – polialkilsiloksan; koristi se u zaštitnim kremovima jer stvara

Maslinovo ulje – emolijens, rastvarač; ima dezinfekciona svojstva i pomaže

Jojobino ulje – emolijens, rastvarač; potiče iz žbunja jojobe (Simmondsia chinensis)

Kaprilno/kaprinski trigliceridi (Mygliol® 812, trigliceridi srednje dužine lanca)

Ciklometikoni – poliakilsiloksan; koristi se u kremovima za zaštitu i negu; stvara

Cetil palmitat – sintetska zamena za Cetaceum (vosak iz šupljine lobanja kitova);

Polialkilsiloksani (silikoni) – polimeri linearne, ciklične ili mrežaste strukture;

Silikonski nejonski (U/V i V/U) emulgatori – predstavljaju noviji tip emulgatora;

Ekstrakti kamilice (Chamomilla recutita) – mogu biti uljani, etanolni, dobijeni uz

Ekstrakti nevena (Calendula officinalis) – uljani ekstrakt, zahvaljujući alantoinu,

Starenje kože je posledica hronološkog (unutrašnjeg starenja) i spoljašnjeg starenja

Formiranje reaktivnih slobodnih radikala (ROS – reaktivne kiseonične vrste) smatra

Retinol (vitamin A), retinaldehid i derivati se smatraju standardom u tretmanu

Higroskopne supstance koje ostvaruju efekat hidratacije i povećanja elastičnosti kože.

Predstavljaju neosaponifikovane frakcije različitih ulja, a najznačajniji hemijski

Blokiraju reakciju formiranja slobodnih radikala (ROS). Razlikuju se enzimski

Kao kozmetički proizvodi za dnevnu negu kože najzastupljeniji su U/V kremovi

Pantenol – penetrira lako u kožu i dobro je vlaži (penetracioni humektant); posle

Derivati vitamina C – sinergisti vitamina E u "hvatanju" slobodnih radikala i

Hijaluronska kiselina i Na-hijaluronat – nalazi se u vezivnom tkivu (dermisu);

Ekstrakt koštica kajsija (Prunus armeniaca) – lako ulje sa odličnim hranljivim

UV hemijski filteri – inkorporiraju se u kremove za negu kože tokom dana, radi

Tokoferil acetat – je derivat vitamina E (d-α-tokoferol), KAS poznata kao efikasan

Retinol (vitamin A), retinaldehid i derivati se smatraju standardom u tretmanu

Higroskopne supstance koje ostvaruju efekat hidratacije i povećanja elastičnosti kože.

Vitamin E neutrališe lipidne perokside ćelijskih membrana i deponuje atome

Ekstrakti kamilice (Chamomilla recutita) – mogu biti uljani, etanolni, dobijeni uz

Hidrohinon – široko se koristi kao uspešan "izbeljivač" kože, u tretmanu melazme,

Koenzim Q10 (ubihinon) - i njegov redukovani oblik (ubihinol) su transmiteri

Polialkilsiloksani (silikoni) – polimeri linearne, ciklične ili mrežaste strukture;

Silikonski nejonski (U/V i V/U) emulgatori – predstavljaju noviji tip emulgatora;

Silicijumova kiselina – tokom poslednje tri decenije najčešće upotrebljavano

Ulje žutog noćurka (Oenothera bienis) –

Cink piriton (Cink omodin) –

Pantenol – Provitamin B5, penetrira lako u kožu i dobro je vlaži (penetracioni

Mlečna kiselina – Hidroksi kiseline su higroskopne supstance koje ostvaruju efekat

Ceramidi – lipidi srodni lipidima kože; proizvedeni iz sojinog ulja; višestruko

Ekstrakti nevena (Calendula officinalis) – uljani ekstrakt, zahvaljujući alantoinu,