Professional Documents
Culture Documents
Историја Турске
Праисторија[show]
Бронзано доба[show]
Класична антика[show]
Средњи век[show]
Османско царство[show]
Турска Република[show]
п
р
у
Историја
Премало се зна о Кападокији пре него што је постала персијска сатрапија. Зна
се само да је Кападокија била у време Хета веома значајна земља и да се
управо у њој налазила хетска престоница Хатуша. Иако сатрапија у персијско
време, Кападокија је сачувала известан степен самосталности. У једном часу,
поред сатрапа, појавили су се локални владари. Тако је Аријарат I, у
време Александра Великог, постао самостални владар. Када је Персија прешла
у руке Александра Великог, он је задржао на кападокијском престолу Аријарата
I.
Континуитет владајуће династије у Кападокији је само прекинут када је после
Александрове смрти, македонски регент Пердика дао да се разапне Аријарат.
Међутим, његов син је поново успоставио власт у Кападокији.
Под Аријаратом IV, Кападокија је дошла у контакт са Римом, прво као његов
непријатељ и савезник римског противника Антиоха III, а затим као његов
савезник против македонског краља Персеја. Наредни кападокијски
краљ Аријарат V у великој мери је помогао Римљанима у обрачуну против
Аристоника 130. п. н. е., који је покушао да узурпира престо Пергама, државе
која је у том часу постајала римска провинција Азија.
Рим је подржао Кападочане у борби против Митридата VI. Рат између две силе
се у великој мери водио управо на територији Кападокије, нарочито
у Другом и Трећем митридатском рату. Римски поредак је успостављен у Малој
Азији, тиме и у Кападокији, након Помпејевог похода у Трећем Митридатском
рату, 63. п. н. е.. У римском грађанском рату, Кападокија је била на страни
Помпеја против Цезара, а касније на страни Марка Антонија против Октавијана
Августа. Након ових ратова, Кападокија је била нејака клијентска држава, без
стварне самосталности. Крај династије је дошао коначно 17. године, када је
цар Тиберије, начинио од Кападокије римску провинцију.
Православље у Кападокији