Истанбул

Истанбул (тур. İstanbul), кроз историју познат

као Византион, Константинопољ и Цариград, најнасељенији је град у Турској
Републици и привредно, културно и историјско средиште земље. Истанбул је
трансконтинентални град у Евроазији, смјештен на Босфорском мореузу (који
раздваја Европу и Азију) између Мраморног и Црног мора. Привредно и
историјско средиште лежи у европском дијелу, док на азијској страни живи око
трећине становништва града.[4] Град је управно средиште Метрополитанске
општине Истанбул (која се подудара са Истанбулским вилајетом), која има
више од 15 милиона становника.[1] Истанбул је један од најнасељенијих градова
на свијету, седми највећи град на свијету и највећи град у Европи. Истанбул се
сматра мостом између Истока и Запада.
Основан као Византион на рту Сарајбурну око 660. године прије н. е, град је по
величини и утицају постао један од најважнијих у историји. Након што је поново
основан као Константинопољ 330. године н. е, град је био царска пријестоница
за скоро 16 држава, међу којима су Римско/Византијско (330—1204. и 1261—
1453), Латинско (1204—1261) и Османско (1453—1922) царство.[5] Град је био
полазна тачка ширења хришћанства током Римског и Византијског царства,
прије османског освајања 1453. године, када је претворен у исламску тврђаву и
средиште Османског калифата.[6]
Међу важним карактеристикама Истанбула су стратешки положај на Путу свиле,
[7]
 жељезничка мрежа ка Европи и Блиском истоку, као и једина поморска веза
између Црног и Средоземног мора која је створила космополитанско друштво,
иако је то мање од оснивања Турске Републике 1923. године. Иако је Истанбул
у међуратном периоду изгубио трку за нову турску пријестоницу од Анкаре, град
се од тада поново уздигао у геополитичким и културним питањима.
Становништво града је од педесетих година 20. вијека порасло за десет пута,
због прилива досељеника из цијеле Анадолије, због чега су се границе града
прошириле.[8][9] Умјетничке, музичке, филмске и културне свечаности у граду се
поново одржавају од краја 20. вијека. Побољшана инфраструктура довела је до
комплексне саобраћајне мреже.
Отприлике 9,16 милиона страних посјетилаца пристигло је у Истанбул 2017.
године, седам година од када је град проглашен за Европску пријестоницу
културе, што је град учинило десетом најпопуларнијом туристичком одредницом
на свијету.[10] Највећа знаменитост града је историјско средиште, које се
дјелимично налази на списку Свјетске баштине Унеска, док се културним и
забавним средиштем сматра градска природна лука, Златни рог, који се налази
у округу Бејоглу. Као један од глобалних градова,[11] Истанбул се сматра једном
од најбрже растућих економских метропола на свијету.[12] Град је сједиште
многих турских предузећа и медија и чини више од четвртине бруто домаћег
производа земље.[13] У нади да ће искористити своју ревитализацију и убрзано
ширење, Истанбул је пет пута за двадесет година затражио да буде домаћин
одржавања Љетних олимпијских игара.[14]
 Истанбул

İstanbul  (турски)

Истанбул — колажни приказ знаменитости

Административни подаци

Држава  Турска

Регија Мраморна регија

Покрајина Истанбул

Становништво

Становништво ‍

 — 2017. 16.320.504 [1][2][3]

 — густина 10.604,62 ст./km2

 Агломерација 22.538.845

Географске карактеристике

Координате 41°02′43″ СГШ; 29°02′04″ ИГДКоординате: 

41°02′43″ СГШ; 29°02′04″ ИГД

Временска зона UTC+3

Апс. висина 39 m

Површина 1.539 km2

Истанбул

Истанбул на мапи Турске

Остали подаци

Градоначелник Екрем Имамоглу (CHP)

Позивни број 212, 216

Регистарска 34

ознака

Веб-сајт

www.ibb.istanbul

www.istanbul.gov.tr

Назив
Главни чланак: Називи Истанбула
Константин Велики

Први познати назив града је Византион (грч. Βυζάντιον), а њега су му дали

колонисти Мегаре око 660. године прије н. е.[15] Сматра се да је име изведено из
личног имена Бизас. Према старогрчкој традицији назив града потиче од имена
легендарног краља који је предводио грчке колонисте. Савремени научници
износе хипотезу према којој је име Бизас мјесног трачког или дачког поријекла и
да је по њему мегаренско насеље добило име.[16]
Након што је Константин Велики град учинио источном пријестоницом Римског
царства 330. године н. е, град је постао познат
као Константинопољ (грч. Κωνσταντινούπολις; у преводу „Констатинов град”).
[15]
 Покушао је промовисати назив Нови Рим (грч. Νέα Ῥώμη), али тај назив није
заживио.[17] Константинопољ је остао најчешћи назив за град све до
успостављања Турске Републике. Назив Константинопољ за град током
османске владавине (од средине 15. вијека) данас се међу Турцима сматра
политички некоректним.[18]
До 19. вијека, град је добио друга имена која су користили странци или Турци.
Европљани су користили назив Константинопољ за цио град, али су назив
Стамбол — као и сами Турци — користили за полуострво између Златног рога и
Мраморног мора. Назив Пера (на грч. преко) кориштен је за површину између
Златног мора и Босфора, али Турци су користили назив Бејоглу (данас
званичан назив једног од градских округа).[19] Исламбол (што значи „Град
Ислама” или „Пун Ислама”) био је назив који се понекад колоквијално односио
на град, чак се налазио и на османском кованом новцу,[20] али вјеровање да је то
име претходило данашњем називу града очигледно је погрешно због чињенице
да је назив Истанбул постојао много прије назива Исламбол, чак прије
османског освајања града.[15]
Уобичајено је мишљење да назив Истанбул долази од средњовјековног грчког
израза „εἰς τὴν Πόλιν” (чита се: ис тим болин) „ што значи „у/ка граду”[21] и на тај
начин је град означаван у говору мјесних Грка. То је одразивало његов статус,
као јединог великог града у близини. Важност Константинопоља у османском
свијету одражавало је и његово османско име „Врата благостања” (отур.  ‫در‬
‫سعادت‬, тур. Der Saadet). Друго мишљење указује да се назив развио непосредно
из имена Константинопољ, при чему су први и трећи слогови испуштени.
[15]
 Турска народна етимологија указује да назив града води од сложенице
„Ислам бол” (тур. Islam bol — „мноштво Ислама”),[22] јер је град
називан Исламбол (мноштво Ислама) или Исламбул (пронаћи Ислам) као
средиште Османског калифата. Први назив је потврђен убрзо послије освајања,
а поријекло имена поједини савремени писци приписују султану Мехмеду II.
[21]
 Поједини османски извори из 17. вијека, као што су списи Евлије Челебије,
описују назив као уобичајени турски назив из тог времена; између краја 17. и
краја 18. вијека, назив је такође био у званичној употреби. Прва употреба ријечи
„Исламбол” била је на кованом новцу из 1703. године из периода владавине
султана Ахмеда III. Назив Истанбул почео се користили широм свијета тек
послије увођења латинице у турски језик 1928. године и позива другим
земљама да користе турски назив града.[23][24]
Међу Словенима учесталија је била употреба назива Цариград за пријестоницу
Византијског, а касније Османског царства. Назив је старословенски превод
грчког назива „Βασιλὶς Πόλις” (Царев град). Стамбол је стари народни назив за
Истанбул[25] у српском језику. Коришћен у словенским територијама
под османском управом (данашње Босна и Херцеговина, Црна
Гора, Србија, Македонија и Бугарска). Етимологија је очигледно од измјењеног
изговора назива Истанбул. Назив Стамбол среће се у старој српској народној
поезији и фолклору.

Географија

Расједи у западној Турској су концентрисани југозападно од Истанбула, пролазећи из Мраморног и

Егејског мора
Сателитски приказ Истанбула и Босфорског мореуза

Топографија Истанбула

Истанбул се налази на сјеверозападу Турске у Мраморној регији и простире се

на укупно 5.343 km². Босфор, који спаја Мраморно море са Црним морем,
раздваја град на европски (тракијски) дио — на коме се налази историјско и
економско средиште — и на азијски (анадолијски) дио. Град је даље подијељен
Златним рогом, природном луком која окружује полуострво на коме су основани
бивши Византион и Константинопољ. Ушће Мраморног мора, Босфора и
Златног рога у срцу данашњег Истанбула одвраћало је нападачке снаге
хиљадама година и остало је истакнута особина градског пејзажа.[26]
Пратећи модел Рима, историјско полуострво карактерише седам брежуљака, на
коме се издиже по једна царска џамија. На најисточнијем брежуљку налази
се Топкапи сарај у Сарајбурну.[27] Супротно од Златног рога уздиже се још један,
конусни брежуљак, на коме се налази данашњи округ Бејоглу. Због
топографије, грађевине на простору Бејоглуа су некада биле изграђене помоћу
терастастих потпорних зидова.[28] Ускудар на азијској страни има сличне
брдовите карактеристике, са тереном који се постепено протеже до обале
Босфора, али пејзаж у Шемсипаши и Ајазми је грубљи, сличан гребену. Највиша
тачка у Истанбулу је брдо Чамлика, са надморском висион од 288 м.[28] Сјеверна
половина Истанбула има већу просјечну висину у односу на јужну обалу, са
тачкама које прелазе 200 м и неким обалама са стрмним литицама које личе на
фјордове, посебне око сјеверног дијела Босфора, гдје се отвара ка Црном мору.
Истанбул се налази у близини Сјеверноанадолијског расједа, неспоредно поред
граница између Евроазијске и Афричке плоче. Ова зона расједа, која се
протеже од сјеверне Анадолије до Мраморног мора, одговорна је за неколико
смртоносних потреса током историје града. Међу најразорнијим земљотресима
најпознатији је земљотрес 1509. године, којиј је је узроковао цунами који је
пробио градске зидине и усмртио више до 10.000 људи. Скорији земљотрес, из
1999. године, са епицентром у Измиру усмртио је 18.000 људи, укључујући
1.000 предграђу Истанбула. Становници Истанбула су и даље забринути због
могућих катастрофалних сеизмичких дешавања која могу задесети град у
будућности, будући да хиљаде грађевина које су недавно изграђене како би
смјестиле убрзано растеће становништво можда нису правилно конструисане.
[29]
 Сеизмолози истичу да је вјероватноћа од 60% да ће земљотрес јачине од 7,6
магнитута или више задесети град до 2030. године.[30][31]
Клима
Магла, често се јавља ујутру

Констрастујуће годишње разлике у падавинама у Истанбулу, стварају разноврсне микроклиме

Микроклиме Истанбула према Кепеновој класификацији климата

Према Кепеновој класификацији климата, Истанбул се налази на

граници средоземне, влажне суптропске и морске климе, због свог положаја у
прелазној климатској зони. Количина падавина у љетњем периоду се креће од
20 mm до 65 mm, зависно од мјеста, град се не може класификовати као
средоземни или влажно суптропски.[32][33][34] Због величине града, разноврсне
топографије, положаја уз море и што обале града излазе на двије различите
водене површине на сјеверу и југу, Истанбул има своје микроклиме. Сјеверна
половина града, као и босфорска обала, изражава особине морске и влажне
суптропске климе, због влаге која долази из Црног мора и релативно високе
концентрације вегетације. Клима у насељеним областима јужне половине
града, смјештеним у близини Мраморног мора, јесте топлија, сувља и са мањом
влажношћу.[35] Годишње падавине у сјеверној половини града могу бити
двоструко веће (Бахчекеј 1.166,5 mm), него у јужној половини, мраморном
приобаљу (Флорја 635,0 mm).[36] Постоји значајна разлика између годишњих
просјечних температура на сјеверној и јужној обали, тако да је у Бахчекеју
просјечна температура 12,8 °C, а у Карталу 15,93 °C.[37] На просторима вилајета
који су знатно удаљенији од приобаља климатски услови имају континенталне
особине, са израженим температурним разликама током дана и ноћи и љети и
зими. Током зиме у неким дијеловима вилајета температура пада и до 0 °C или
ниже.
Влажност у Истанбулу достиже 80%, нарочито у јутрањим часовима.[38] Због тога
је магла веома честа, а најчешћа је у сјеверним дијеловима града и даље од
центра града.[35] Густа магла доводи до поремећаја саобраћа у региону,
укључујући и на Босфору, а често је присутна током јесењих и зимских мјесеци
када влажност остаје висока и у поподневним часовима.[39][40][41] Влажни услови и
магла се често до подне разиђу током љетњих мјесеци, али дуготрајна
влажност отежава подношење умјерено високих љетњих температура.[38]
[42]
 Током љетњих мјесеци просјечна висока температура је 29 °C, а падавине су
неуобичајене; између јуна и августа мјерљиве количине падавина забиљеже се
у просјеку током само петнаест дана.[43] Љетни мјесеци имају највећу
концентрацију грмљавина.[44]
Зима је хладнија у Истанбулу него у осталим градовима у Средоземљу, са
просјечним температуром 1—4 °C.[43] Снијежни ефекат језера из Црног мора је
уобичајен, иако га је тешко прогнозирати, са потенцијалом да буде штетан —
као и магла — и реметилачки за градску инфраструктуру.[45] Прољеће и јесен су
благи, али често мокри и непредвидљиви; хладни вјетрови са сјеверозапада и
топли вихори са југа — понекад у истом дану — имају тенденцију да изазову
флуктуације температуре.[42][46] Истанбул има годишњи просјек од 130 дана са
знатним падавинама, са просјечно 810 mm по години.[43][47] Највиша и најнижа
температура у центру града на Мраморној обали су 40,5 °C и −16,1 °C.
Најобилнија киша забиљежена у једном дану је 227 mm, а највећи забиљежени
снијежни покривач је 80 cm.[48][49]