Univerzitet umetnosti u Beogradu

Fakultet muzičke umetnosti

Predmeti: Psihologija (OAS), Pedagogija (OAS) i Psihologija muzičke darovitosti (MAS), pedagogija u
muzičkom obrazovanju (MAS)
2018/2019

Zapažanja i sugestije posle čitanja i ocenjivanja seminarskih i istraživačkih radova studenata

Poštovani student/kinje, lista perfekcionističkih primedbi i sugestija koja je pred Vama, ima za cilj viši
kvalitet Vaših, većinom dobrih seminarskih i istraživačkih radova, i dalji razvoj kompetencija za pisanje
naučnih, stručnih i drugih tekstova.

Komunikacija
1. Uobičajeno bi bilo da mail u kome student/kinja šalje seminarski rad ili istraživački izveštaj u
attach, ima neki tekst konvencionalne prirode, a ne samo attach bez reči.
2. Uobičajeno je da se nastavnik predmeta oslovljava sa ''Poštovana profesorka, ......
3. Svakako bi trebalo izbegavati obraćanje ličnim imenom . Pr. ''Poštovana Blanka/Tijana,.....
4. Dokument koji šaljete u attach bi trebalo da bude jasno imenovan, kako radi Vaše evidencije,
tako i radi bolje komunikacije. Pr. S.Petrović, Seminarski rad, Psihologija, 23.12.2013. ili na neki
drugi način, ali svakako da počne imenom.
5. Čitajte silabus!!! Čitajte mailove. Tamo sve jasno piše. Držimo se dosledno onoga što je napisano.
6. I najvažnije – na osnovu toga se Vaši radovi boduju.
7. Prva strana seminarskog/istraživačkog rada svakako treba da sadrži zaglavlje (univerzitet i
fakultet), kao i ostale podatke (piše u silabusu), a ključno je dati tačne i precizne podatke koji se
tiču studenta i nastavnika, kao i tačni naziv predmeta (ovde, Psihologija, Pedagogija, Psihologija
muzičke darovitosti).
8. Važna informacija – čitamo Vaše radove!
9. Pročitajte ove sugestije. Možda mogu biti korisne.
10. Pročitajte kriterijume za ocenjivanje seminarskih radova u silabusu, PRE PISANJA RADA. Vrlo
korisno tokom pisanja rada.

Struktura rada
1. Generalno – trebalo bi da rad bude tako napisan da je i tokom ''brzog čitanja''/pregleda jasno o
čemu se radi. Stoga u uvodnom pasusu treba najaviti o čemu ćete pisati/o čemu će biti reči,
naročito ukoliko nemate podnaslove u tekstu.
2. Tekst može imati/poželjno je, kratke podnaslove koji ''odvajaju'' tematske celine, te stoga deluje
preglednije i govori o organizovanom i logičnom toku misli pisca i jasnoj ideji o čemu piše i zašto.
3. Suviše velik broj pasusa ukazuje na fragmentarnost misli i deluje ''nabacano''.
4. Zaključak treba da predstavlja sažetak ključnih podataka i nalaza koji su prezentovani u tekstu i
(možda) kritički osvrt ili evaluaciju nalaza i stavova drugih autora.

1
Stil pisanja
1. Zaključak ne treba svakako da bude ''opšte mesto'' i da nije povezan sa onim što je rečeno u
tekstu.
2. ''Opšta mesta'' treba izbegavati i u samom tekstu, jer ona govore o površnom pristupu temi.
3. Nije primereno pisati o svojim ličnim iskustvima. U redu je, na bazi svojih ili tuđih ličnih iskustava
formirati stav, koji iznosite u svom radu i koji može biti kritički u odnosu na literaturu ili ne.
4. Cilj seminarskog rada je da pokažete da umete da nađete adekvatnu literaturu, da je ''pročitate''
i napravite prikaz onoga što ste saznali na analitičan/sintetičan, organizovan, sistematičan,
korektan i stilski uobličen, pismen način, dajući tekstu ''lični pečat''.
5. Ako je moguće, ne pišite u zadnji čas. Pročitajte sutradan ono što ste napisali, pre nego što
pošaljete. Razne omaške se mogu pročitati ☺
6. Obratite pažnju na jezičke formulacije koje bi trebalo da odgovaraju akademskom nivou.

Samostalnost i dosledna primena naučenog

1. Pišite samostalno i ne koristite reči koje ne razumete (ako ih koristite, prvo ih razjasnite).
2. Ako ste stekli kompetencije pisanja naučnog teksta ili seminarskog rada, onda ih primenjujte na
svim predmetima/situacijama na kojima nešto pišete. Pr. na glavnom predmetu poštujem način
navođenja referenci, na Psihologiji ''ne moram''. Dakle, ili ''jeste ili niste'' ☺
3. Upadljivo je da studenti mastera u 80% primenjuju pravila/preporuke koje su usvojili na
osnovinim studijama na predmetu Psihologija i Pedagogija ☺

Reference
1. Izvestan broj poena se nepotrebno gubi na neadekvatnom navođenju referenci u tekstu i na
kraju rada.
2. Dakle, sve reference na koje se pozivate u tekstu, treba da budu u listi referenci/literature na
kraju teksta i obratno.
3. U društvenim naukama se koristi APA sistem, koji je savetovan (u silabusu su dati i primeri).
4. Ako je dosledno sproveden, usvaja se i način navođenja refrenci u humanističkim naukama.
Mada, nije nikako pogrešno ovladati i drugim načinima i tako iskazati fleksibilnost.
5. Blog ne može biti izvor. Radi se o nerecenziranim tekstovima za koje nije jasno koji izvor imaju.
6. Wikkipedia je moćno sredstvo informisanja, ali ne predstavlja uvek pouzdanu referencu, takođe
nije uvek stručno recenzirana.
7. Google nije izvor, već pretraživač (izvora). Možete da koristite i Google scholar.
8. Ako ste ''skinuli'' neki članak/tekst sa interneta, trebalo bi u listi referenci/literaturi, pored imena
autora, naslova teksta, godine objavljivanja, da navedete adresu sajta, kako bi zainteresovani
mogli da pronađu Vaš izvor informacija i saznaju nešto više o temi.
9. U samom tekstu važno je pozivanjem na literaturu (pr. Radoš, 2010) naznačiti da je ono o čemu
govorite/prepričavate/prenosite rekao neko drugi, a ne Vi. Posebno ako se navodi neki zaključak,
činjenica, nalaz istraživanja, neophodno je naznačiti izvor/poreklo, inače se radi o plagijatu –
koristite tuđi tekst kao da je Vaš. To je kažnjivo.

2
 10. Tipična greška – lista literature sadrži ''društveno poželjne'' reference, a u tekstu nema ni reči o
njima, već se ''priča neka druga priča'', najčešće lični stavovi i utisci.

Prezentacija mini istraživanja

1. Prvi slajd bi trebalo da sadrži sve ono što stoji i na prvoj strani seminarskog/istraživačkog rada.
2. Obično ''ide'' 1 slajd pro min
3. Vreme za prezentaciju je 5 - 7 minuta. Tokom pripreme prođite jednom prezentaciju uz merenje
vremena.
4. Napravite selekciju bitnih informacija i prezentujte na zanimljiv način
5. Na slajdovima nemojte raditi copy – paste iz teksta seminarskog - istraživačkog rada.
6. Ne čitajte tekst seminarskog – istraživačkog rada – već sam ga čitala!
7. Na slajtu predstavite ključne ideje i oko njih ''gradite priču''. Ne čitajte tekst koji je već na slajdu.
Publika to može i sama.

Najčešće greške:
1. Struktura teksta je ''jednolicna''. Dobro je napraviti podceline/odseke/delove.
2. Reference u tekstu nisu uvek navedene ili nisu u skladu sa listom referenci na kraju
3. Često nedostaje Upitnik u prilogu
4. % su potrebni za prikaz rezultata
5. Zakljucci treba da slede iz rezultata i da ne budu na nivou opstih mesta ili u skladu sa ranije
iskazanim stavovima i očekivanjima istraživača
6. Rezultati, posebno u slučaju većeg broja pitanja, mogu se prikazati i grafički (tabele, pite,
histogrami, ili kombinovano)kako bi se povećala transparentnost rezultata i dinamičnost teksta
7. Obratiti pažnju na jezičke formulacije

Beograd, 4.10.2018.
dr Blanka Bogunović, redovni profesor