1.

УВОД

Једном је један мудар трговац рекао: ”Нико није пропао, то је радио за жене”, и имао
је право. Данас козметичка индустрија тежи билијуне долара, а ми се не можемо одлучити
који бренд, облик, боју, мирис, димензије, па чак и окус одабрати. Покоравамо се
трендовима и готово их слијепо слиједимо.
Козметички препарати су врло сложене вишекомпонентне смеше, чији квалитет и
дејство првенствено зависе од врсте и количине употребљивих сировина. Оне су веома
различите по пореклу, хемијском саставу, намени и дејству. Иста сировина може имати
више подручја примене, а истовремено више сировина могу имати слично или исто
дејство.
 2.КОЗМЕТИЧКИ ПРОИЗВОДИ

Свака ствар на свијету има своју прошлост па тако и наша најдража козметика, а она
постоји управо онолико колико и само људско постојање, но није изгледала као данас.
Први археолошки докази о третманима љепоте и кориштењу козметике пронађени су још
у древним цивилизацијама попут Египћана и Феничана. Дакле, прве жене, али и
мушкарци који су користили чари уљепшавања козметиком били су древни Египћани и
Феничани. Египћанке су прве користиле сјенила, по правилу да доњи капак боје у
тамнозелену боју док је горњи обично био обојан у црну или смеђу боју. Осим првих
сјенила, такођер им је био познат кохл угљен, који је уствари мјешавина препечених
бадема, пепела, окре, бакра и олова, а њиме су исцртавале очи како би се доимале
мистичнијима. Као руменило и руж за усне користила се црвенкаста глина помијешана с
водом. Обично су главни састојци њихових козметичких препарата били бакар и олово,
које је отровно.
Осим декоративне, Египћани су познавали и препаративну козметику јер је су
вјеровали да их чиста, мирисна и његована кожа ставља под заштиту богова. Како су
Египћани били научан народ и познавали хемију и остале знаности, дугујемо им рецепте
за неке од козметичких производа које и данас користимо. Клеопатра, али и остале
Египћанке биле су једне од првих поборница борбе против окрутних знакова старења –
бора, а њихово настајање су спрјечавале мјешавином тамјана, бадемовог уља, трава и
ферментираног воћног сока коју су свакодневно наносиле на лице. Осим кремица против
бора, Египћани су познавали и различите препарате за његу тијела, од сапуна па све до
мирисних уља и лосиона којима су његовали кожу која је због сухе климе често била
исушена.

Антички народи, Грци и Римљани, већину су начина уљепшавања преузели из Египта,

иако наношење шминке више није било везано уз протекцију богова. У Грчкој су жене
обожавале носити ружеве за усне и парфеме, а такођер су биле и поклонице врло
компликованих фризура.
У Римском царству цијела је ”козметичка индустрија” добила још неколико нових
препарата, попут крема за депилацију коже, препарата за избјељивање косе, пудера за
избјељивање коже… Већина препарата садржавала је отровне хемијске елементе,
меркуриј и олово, а од препарата за избјељивање косе им је она већином испадала, тако да
су се у Римском царству појавиле и перике.

Средњевјековна козметика-својеврстан императив тога доба био је блиједи тен, чији се

”тренд” наметнуо чак кроз неколико стољећа. Како би изблиједиле свој тен,
средњевјековне љепотице су се напрашивале смјесама креде, олова и брашна, али су
посезале за чак и радикалнијим методама попут пуштања крви како би попримиле блиједу
боју лица. Иако је козметика била забрањивана од стане црквених вођа, средњевјековне су
је жене у тајности користиле. Нјеговао се природан изглед уз, наравно, блиједу пут, а као
руменило и руж користилли су се природни пигменти. У Средњем вијеку први су се пута
почеле чупати обрве, коса се увијала различитим увијачима, а први се пута појавило и
козметичко огледалце.
 Ренесансна козметика - Оно чиме су ренесансне љепотице биле опсједнуте била је
младеначки сјајна и затегнута кожа лица те су се подвргавале разним методама како би
своју кожу учиниле таквом. Један од таквих третмана садржавао је избјељивање
мјешавином бјелањка, бијелог олова те винског оцта. Та је мјешавина сушењем затезала
те избјељивала кожу. Вермилион (живин сулфид) се користио као руменило, а и остали су
козметички препарати садржавали живу, арсен те олово чиме су ренесансне љепотице
скупо плаћале своју љепоту.

Почетком 19.-ог вијека, власти су с неодобравањем гледале на кориштење

козметичких препарата те су је сматрале вулгарном и срамотном. Но, ипак се козметика
производила код куће по рецептима књига из 18.-ог вијека. Најчешћи састојци тадашње
козметике били су корови, цвијеће, вода, брандy и згњечене јагоде.
Касније, средином 19.-ог вијека, свијет се смијао шареној Француској чији су грађани
уживали у наношењу руменила, али и ружева за усне црвене боје.
У викторијанско доба на кориштење шминке гледало се с гађењем те су сматрали да
само куртизане и глумице могу носити шминку. Но, иако нису смјеле користити шминку,
жене у 19.-ом вијеку пронашле су друге начине уљепшавања. На примјер, користиле су
креме за његу коже, како би усне добиле црвенкасту боју сисале су коцкице леда, чистиле
лице ружином водицом, како би образи били румени штипале су их, његовале трепавице
рицинусовим уљем…

Већ у првих неколико година 20.-ог вијека догодио се прави правцати козметички бум.
Т.L.Williams је 1910. године креирао прву, праву маскару коју је назвао по сестри Mabel,
те је маскара касније добива име Maybelline. Исте године основане су неке од још и данас
познатих козметичких кућа – Max Factor, Helena Rubinstein, Elizabeth Arden те L’Oreal.
Управо су те козметичке куће почеле производити шминку доступну свима и на тржиште
избациле неке од holy grailova козметичке индустрије. Успоредно с модним трендовима
развијали су се и маке уп трендови које је често диктирао Hollywood..

Но, осим шминкања и његе лица и тјела појавило се још неколико трендова који су
постали популарни. Један од таквих трендова је и депилација тијела којом су се жене
рјешавале сувишних длачица. Ноге су се почеле депилирати за вријеме Првог свјетског
рата, а пазуси 1910. године. Још један такав тренд су и пластичне операције – први face
lifting је изведен 1901. године, а силиконски имплантати за груди стављени су први пута
1962. године.

Године важне у козметичком свијету:

 1907. године је произведена прва умјетна боја за косу

 1910. године је произведена прва маскара
 1915. године је произведен први руж у стику
 1916. године почиње производња умјетних трепавица
 1917. године на тржиште излази лак за нокте у данашњем облику

Као што смо видјели козметички препарати су производи намењени да се могу сипати,
скидати, прскати и распршивати, примењене или на људско тело за чишћење,
улепшавање, повећање атрактивности, мењање изгледа. Да бисмо користили неки
козметички производ велику улогу иде и састав тога козметичког производа због
могућности негативног дјеловања на наше тијело. Најчешћи састојци који улазе у
данашње разне козметичке производе су:

Retinoids (деривати витамина A). Ту се укључује Tretinoin (Renova, Retin-A, Retinova i

Avita, Retinol i retinyl palmitát.). Витамин А креме дају заиста запањујући учинак на кожу.
Редовна примена убрзава активност ћелија и чисти поре, чиме се природна масноћа лица
не ремети. Tretinoin се користе првенствено за масну кожу и кожу склону акнама.
Пацијентима третираним са Tretinoin -ом су се показала побољшања у текстури коже,
редукцији бора, пигментацији и тену. Витамин А побољшава структуру коже и повећава
производњу колагена. Витамин А је добар за опоравак опекотина од сунца и за ситне боре.
Незељени ефекти: Чини кожу осетљиву на сунцу и нарушава процес самооздрављења
коже.

Alpha-Lipoic Acid Алфа липоична киселине је моћан анти-оксидант и добро средство

против упала које се природно појављују у ћелијама тела. Алфа липоична киселине је
тренутно најмоћнији антиоxиданс, добар је у борби против слободних радикала у било
којем делу ћелија, па чак се може увући у међу простор ћелија. Такође је познат као анти-
оxиданс који може да подстакне повећање производње енергије и капацитета излечења.
Добар је у редукцији едема, натеклина око очију и подочњака, тако је одличан састојак у
кремама за негу коже око очију.

Alpha-Hydroxy Acids (AHAs)- Алфа-хидрокси киселина се састоји из деривата Glycolic

киселине добијене из шећерне трске, млечне киселине из парадајза и млека, јабучне
киселине, грожђане киселине добијене и лимунске киселине добијене из лимуна и киселог
воћа. АHАs се понаша као пилинг коже и производи благу сензацију на кожи. Продире у
дубљи слој коже и отапа неки протеин, чиме се подстиче повећање покретљивости ћелија
и здраве нове ћелије могу да допру до површине. Овај процес даје кожи здравији изглед,
побољшава текстуру и боју и отпушава поре, чиме се смањује појава митисера и тачака.
Дугорочно коришћење АHАs помаже у превенцији од иритације коже и повећава влажност
коже и способност самозаштите. Ефекти су моментални али се губе све бенефиције
престанком коришћења. Високом концентрацијом од 25%, АHАs подстиче дебљање
епидермалног слоја коже, побољшава еластичност и повећава густину колагена.
Нежељени ефекти: У многим случајевима може да изазове иритацију осетљиве коже. Тако
да кожа може постати преосветљива на светло.

Beta Hydroxy Acids (BHAs) - Бета Хидрокси киселина (BHАs) је органска карбоксилна
киселина. Као и АHАs понаша се као нека врста пилинга. Примарна разлика је у томе што
изазива мању иритацију коже. Најчешће коришћење BHА је у салицилној киселини у
концентрацији од 30%, доказано је да помаже у побољшању пигментације коже, смањује
неравнине на лицу и редукује мале боре. Побољшана формула BHАs се назива Бета
Липохидрокси киселина или ти и користи се у кремама за редукцију знакова старење.
BHАs се користи и за третирање акни и црвенила на кожи. Нежељени ефекти: иритација
коже и осетљивост на светло.
 Витамин C (L-Ascorbic Acid) има моћне антиоксидантске ефекте. Стимулише
производњу колагена и самоизлечење. Добар је у спречавању старења коже и стварању
бора на кожи. Најбитнија ствар код витамина C је што смањује ефекте изложености сунцу
и UV радијацији. витамин C не апсорбује светло од UV зрачења. Није крема за сунчање.
Када купујете витамин C, мора садржати ласкорбичну киселину концентрације не мање од
10%. Нежељени ефекти: Иритација коже.

Co-enzymes Q10Ko-enzim Q10 је алтернатива Retinoids-u и витамину C. Мање иритира

кожу, али су и резултати слабији. Растворљив је и одличан антиоксидант. Веома стабилан,
добро утиче на имунолошки систем и помаже у одбрани од слободних радикала.

Колаген је од виталног значаја за младолик и свеж изглед коже. Као састојак у

овлаживачима, колаген привлачи влагу и може да апсорбује и до 30 пута своје тежине
воде. Не може се утицати на производњу колагена у кожи, једини начин да унесете
колаген у вашу кожу је убризгавање или кроз исхрану

Кератин је протеинска компонента ваше коже. Као и колаген, привлачи влагу, али се
такође не може утицати на производњу кератина у кожи.

Оксиген - кисеоник подстиче активност ћелија, али у чистом облику нема пуно
употребне користи.

2.1. Подела козметичких производа према примјени

Према примени козметичке производе можемо поделити на:

1. Производе и средства која при употреби долазе у додир с кожом или слузницом. А неки
од њих су:

 пасте, прашкови и таблете за зубе

 спрејеви и течностие за одржавање хигијене усне шупљине
 производи за улепшавање, бојење и заштиту усана
 средства за заштиту и раст трепавица
 производи за улепшавање и бојење подручја око очију
 производи за интимну хигијену
 прашковии, креме, таблете, посуде за чишћење и одржавање зубних протеза.

2. Производе који остају дуже време у додиру с кожом, а то су:

 креме за лице и тело

 млека, лосиони, балзами, уља, гелови и маске за негу коже
 тоници за лице и тело
 ароматичне воде за негу лица и тела
 заштине креме за руке
  заштитне креме за ноге
 средства за заштиту коже од штетних деловања (UV зрачење и остало)
 производи за избјељивање и тамњење коже
 пудери за лице и тело
 специфични производи за бојење и улепшавање лица
 дезодоранси и антиперспиранси
 производи за парфемисање тела

3. Производе који се након кратког времена одстрањују с коже или се употребљавају за

улепшавање и бојење косе или ноктију, где спадају:

 лосиони, уља, воде, гелови и креме за косу

 регенератори за косу
 производи за бојење, избељивање и улепшавање косе
 шампони за косу са заштитом од штетног деловања
 специфични производи за прање и негу косе
 соли за негу ногу
 производи за депилирање и бријање
 производи за прање и чишћење лица и тела
 производи за негу, заштиту и улепшавање ноктију
 лакови за косу за заштитом од штетних деловања

4. Производе за личну хигијену, негу и заштиту новорођенчади и деце, а у које се убрајају

 дечија козметика (пудери, уља, креме, масти, шампони, сапуни, купке, лосиони)
 дечији тоалетни прибор (примера беби штапићи за уши, аспиратор за нос и др.)

1.2. Декларација козметички производа

У оквиру сваког козметичког производа мора да постији декларација која садржи
следеће информације:

 назив или врсту производа, назив и седиште произвођача,

 номинални садржај у време паковања изражен у јединицама масе или
запремински,осим за паковања мања од 5 грама или 5 милилитара, паковање за
једнокартну употребу, као и за производе који се продају као већи број комада у
јединичном паковању с тиме да је назначен број комада,
 рок трајања за производе чији је рок трајања мањи од 30 месеци, рок трајања
наводи се на примарној и секундарној амбалажи и то на следећи начин “најбоље
употребити до краја” и у продужетку тачан датум истека рока или датум
производње и рок упоребе,
 посебне услове чувања ако је то потребно,
 услове примене и упозорења потрошачу,
  број производне шарже или контролни број који је означава,
 састав производа, као и количина саставних производа,
 упуство за употребу
 као и разна упозорења на појединим производима упакованих у аеросолном
паковању.

2.ПАРФИМЕРИЈСКИ ПРОИЗВОДИ

Парфем је нешто што се памти, што опија и инспирише, улази у живот особе која га
користи и неретко постаје знак распознавања и лични печат. Парфем у тренутку враћа
успомене, спаја драге особе и доноси мирисе далеких и егзотичних крајева, распаљује
машту и буди успаване страсти.

Историја употребе парфема је веома дуга, а у основи се крије тежња човека да се

улепшава, да прикрије непријатан телесни мирис и да ужива у благодетима и лепом
осећају које мирисне супстанце изазивају. Сама реч парфем потиче од латинског perffums,
што у преводу значи преко дима или испарења, што указује на главну карактеристику овог
производа сачињеног од различитих испарљивих компоненти. Египћани су за назив
парфема користили речи које у преводу значе мирис богова, што сликовито описује
колики утицај парфем има на људску психу.

У античком периоду парфеми су се добијали искључиво од природних сировина,

биљака, смола, дрвенастих материја и биљних уља које су справљали привилеговани
појединци – најчешће египатски свештеници и користили их у ритуалне сврхе, за
привлачење милости богова. Осим тога, богати су се парфемисали миришљавим уљима,
користили су шминку и занимљиво је да постоје докази да је то имало и заштитну улогу
јер неке од биљака које су користили имају антибактеријско дејство, док су биљна уља
била заслужна за негу и заштиту коже од исушивања и штетних ефеката сунца.

Први парфимер, тј. човек који се професионално бавио креирањем и производњом

парфема, био је Тапути из Месопотамије, који се помиње на таблицама које потичу из
2000. године п.н.е. Најстарија фабрика парфема пронађена је 2004. године на Кипру, а
потиче из периода пре 4.000 година и заузима чак 4.000 м2 што указује на то да је
постојала озбиљна производња парфема већег капацитета.

Египатски утицај је био важан за даљи развој парфема, који су наставили стари Грци и
Римљани, иначе велики љубитељи парфема па су их употребљавали више пута дневно, а
неретко су парфемисали и животиње, предмете, просторије итд. Након пада Римског
царства, производња парфема се помера на Оријент и сматра се да је чувени персијски
филозоф и научник Авицена први изоловао уље руже дестилацијом воденом паром, што
ће касније постати једна од рутинских метода за добијање етарских уља из биљака и воћа.

У 13. веку фокус на креирање парфема и производњу поново је у Европи –

Француској, Италији и Енглеској. Луј XIV се сматра краљем парфема јер је обилато
користио парфеме и остале мирисне производе на свом двору. Латице ружа у козјем млеку
биле су привилегија најреномиранијих посетилаца његовог дворца и уопште је све било
парфемисано – просторије, одећа, постељина, зидови итд. Негде у том периоду област на
југу Француске постаје центар европске производње парфема и до дан-данас се град Грас
на Азурној обали сматра светском престоницом парфема. У целој тој области узгајају се
ретке биљне врсте које се користе у парфемској индустрији, а надалеко чувени француски
парфеми су најтраженији на свету.

Револуција у индустријској производњи парфема почиње употребом синтетских

молекула крајем 19. века. Први синтетски састојак парфема био је нитробезен, синтетисан
из азотне киселине и бензена, а добијен је мирис бадема. Затим је синтетисан вештачки
мирис ваниле и љубичице, па цитронелол – синтетски алкохол чији мирис подсећа на
ружу. Данас постоје на хиљаде синтетских молекула за креирање парфема који се
комбинују са незамењивим скупоценим етарским уљима.

2.1 Састав парфема

Сирови природни материјали који се користе за добијање етарских уља у саставу

парфема су: цветови, траве, воће, зачини, лишће, кора дрвећа, корење, балзами и смоле,
гуме и секрети животиња. Поред тога, потребни су и синтетски састојци, алкохоли,
деривати нафте, угаљ итд. Понекад није могуће изоловати етарско уље из цвета или
специфичан мирис потиче од компоненти које нису уљане (биљка не ствара етарско уље),
па се употребом хемијских једињења ствара мирис најсличнији природном. Синтетски
мириси могу бити и оригинални, тј. потпуно нове мирисне ноте које не постоје у природи.

Састојци животињског порекла, као на пример мошус (секрет жлезда мошусног јелена),
познати фиксатор у производњи парфема који продужава постојаност парфема и има
карактеристичан мирис, некада се користио интензивно док се данас готово искључиво
користи његова синтетска замена. Међу фиксаторе спадају и неке смоле, катрани,
маховине, угаљ и, наравно, синтетске материје. Дакле, састојци који се добијају из
животиња се најчешће данас не користе из етичких разлога, већ готово ексклузивно
њихове синтетске замене.

Алкохол и вода у различитом уделу су обавезни састојци финалног прозвода јер се

основна парфемска композиција не може наносити директно на кожу. Готова парфемска
основа коју креирају парфимери може садржати на стотине састојака, а у зависности од
удела три основе компоненте: парфемског уља, алкохола и воде, добијени финални
производ биће тоалетна вода (eau de toilette), колоњска вода (eau de cologne) или
парфемска вода (eau de parfum).
2.2.Производња парфема-основни кораци

1. Сакупљање и избор састојака - Природне сировине се узгајају и допремају са

разних крајева света у фабрике парфема, а истовремено се у лабораторији синтетишу
разна синтетска ароматична једињења, што све зависи од жеља главних парфимера и
визије о новом парфему. Неке сировине се екстрахују на лицу места, а друге транспортују
у фабрике.

2. Екстракција етарских уља из биљака и воћа постиже се неком од погодних метода:

дестилација воденом паром, екстракција растварачима, анфлераж, мацерација и цеђење.

 Дестилација воденом паром се изводи тако што се пара пропушта кроз биљни
материјал у казану, при чему се етарско уље претвара у гас. Гас се спроводи кроз
систем цеви, при чему се хлади и прелази у течно стање. Овако се изолују уља
еукалиптуса, нане, цимета, аниса итд.
 Екстракција растварачима се изводи тако што се биљни материјал ставља у
ротирајуће посуде и онда се кроз то пропуштају хексан или етанол (некада се
користио етар). Метода је погодна за цветове осетљиве на загревање. На овај начин
се добијају конкре или резиноид (воскасти мирисни садржај цветова).
 Екстракција суперкритичним CO2 је нова метода која продразумева да се биљна
сировина екстрахује угљен-диоксидом под притиском који разара делове биљке, а
након пада притиска CO2 испарава и етарско уље остаје без примеса. На овај
начин добијају се CO2-апсолути, али је поступак скуп и то повећава и цену
производа.
 Анфлераж је најстарија техника за изоловање етарског уља из цветова ружа,
јасмина, поморанџиног цвета итд. Може да се практикује са загревањем или без
загревања а изводи се тако што се латице цвећа постављају на четвртасте дрвене
рамове премазане масном подлогом са обе стране који остају уроњени у 30 до 40
послаганих рамова одређено време да подлога упије етарско уље. Производ
добијен на овај начин назива се помада. Ово је скуп и заметан поступак, али се и
даље користи у Грасу, светској престоници парфема.
 Мацерација се изводи тако што се цветови потапају у биљно уље или растопљену
маст уз загревање, при чему време потапања и количина цветова који се потапају
наизменично у једној подлози зависе од врсте етарског уља које се екстрахује. На
овај начин се добија етарско уље руже, љубичице, зумбула, каранфилића...
 Цеђење уља је такође стара техника, а своди се на механичко или ручно цеђење
уља из коре цитруса. На овај начин се добија уље лепше ароме него дестилацијом
коре лимуна.

Сировине које се добијају овим екстрационим поступцима (резионоид, конкре, помада)

се даље третирају концентрованим етанолом и на тај начин настаје апсолут – основна
сировина за израду квалитетних парфема.

3. Креирање парфема је посао главног парфимера, а може да траје јако дуго и да

укључује на стотине једињења. Када се коначно добије жељена мешавина етарских уља и
синтетских компоненти, оставља се да одлежи неколико месеци или чак неколико година.
Након тог периода парфимер поново тестира мирис и ако је све у реду, може да се даље
разблажује и креира финални производ додатком етанола и воде.

2.3 Главне ноте парфема

За лакши избор парфема при куповини и у креирању личног описа највише се користе
следећи термини:

1. Горње ноте (енгл.Top notes, franc. Notes de tête) – оно што прво осетимо након што
прснемо парфем, а заправо су у питању састојци који најбрже испаре. Овде се често
истичу цитрусне ароме, свежи мириси. Пошто јако утичу на први утисак који парфем
оставља, утичу и на продају.

2. Средње ноте (енгл. Middle or heart notes, franc. Notes de coeur) сачињене су од
средњеиспарљивих састојака који чине срж парфема, тј. оно што је најкарактеристичније
и ту су обично доминантни мириси ароматичног и егзотичног цвећа, као што су ружа,
јасмин, љиљан, тубероза...). Оне такође добијају на јачини с временом, мењају се и
усклађују са осталим нотама.

3. Доње ноте (енгл. Base notes, franc. Notes de fond) су оно што даје дуготрајност парфему,
а чине је јаке, дубоке ноте мошуса, кедра, сандаловине, маховине итд. Оне се осете неких
30 минута након наношења парфема и јачају са временом.

Колико пажње се поклања комбиновању ових нота, сведочи и то да су тренутно

актуелна научна истраживања која покушавају да утврде на који начин молекули мириса
утичу на расположење људи и физиолошке процесе у нашем организму. Наука која се
овим бави је аромахологија (енгл. aromachology). Неке козметичке компаније финансирају
та истраживања, а добијене резултате користе за пажљиво креирање нових мириса да би
активно утицали на човеково расположење и здравље

Како по хемијским називима на полеђини бочице парфема, препознати карактеристике

мирисних нота које носе?

 Флорални (цветни мириси) и воћни – бензилацетат (воћни мирис), цитронелол

(мирис руже), гераниол (цветни, ружа), хелиотропин (цветни, сладуњав), гама-
метиљонон (шумско цвеће), фенилетил алкохол (цветни);
 Зелени (свежина „зеленог“ мириса, траве и дрвећа) – кедрилацетат (оштар
шумски), изоборнилацетат (боровина, свеж мирис);
 Оријентални (дрвенасти и тешки мириси, топли и балзамични, који „греју“) –
бензилсалицилат;
 „Chypre“ – мирис лимуна и сандаловог дрвета, маховине са елементима цвећа;
 „Citrus“ – комбинација свежине зелених и флоралних (цветних) нота;
 „Leather“ – мирис коже;
 „Fougere“ – мирис на папрат, сандалово дрво, маховину и лаванду;
2.3. Како се користе парфеми

Када се парфем користи на прави начин, ослабађа се читав спектар мирисних нота.
Међутим, није га довољно само нанети:

1. Користити парфеме умерено - Лепи мириси нам дају енергију, јачају самопоуздање и
чине да се осећамо лепше. Коришћење парфема је својеврсна уметност. Због тога не смеш
да претерујеш јер ћеш тако добити супротан ефекат. Превише јак мирис може бити
иритантан, а то је нешто што никако не желиш. Прво правило је, дакле, умерено
коришћење!

2. Немјешати мирисе - Ако користимо одређене парфеме ујутро, а неке друге увече,
препорука је да се истуширамо пре него што промјенимо мирис. Не треба мешати
различите композиције. Водити рачуна о томе да не нарушиш ефекат парфема мирисом
свог дезодоранса. Препорука је да се користи дезодорансе без мириса или дезодоранс из
линије твог омиљеног парфема или тоалетне воде. Током дана обновити мирис користећи
парфемисане лосионе, који ће осигурати трајност мириса и нахранити кожу.

3. Нови слој парфема нањети тек када први изгуби снагу -Мирис губи снагу након 4 до
8 часова, зависно од тога да ли користимо тоалетну воду, парфем или парфемску воду.
Разлика лежи и у концентрацији мирисних уља – што је концентрација већа, мирис је
интензивнији. Нови слој не треба наносити пре времена

4. Тоалетна вода или парфем? -Најчешће се користи тоалетна вода, углавном са

концентрацијом уља од 10 одсто. Многи мушки мириси су тоалетне воде. Колоњска вода,
на пример, садржи 5 одсто мирисних уља, док парфемска вода достиже ниво од 15 одсто,
и због тога остаје дуже на кожи. Парфем у себи садржи концентрацију уља у висини од 25
процената, што гарантује дуготрајност. Треба их користити умерено.

5. Чување бочице -Чувати парфеме у хладној просторији. Увек добро затворити поклопац
и користити бочицу у којој смо купили производ. Овако ћемо заштити свој парфем од
первременог испаравања.

6. Користи различите парфеме- Што чешће користимо одређени парфем, то се брже

навикавамо на његов мирис, а самим тим га слабије осјетимо. Управо због тога треба
мењати мирисне ноте. Не постоје стриктна правила, осим овог: одабери мирис који нам
одговара и мирише добро на нашој кожи. Уколико волиш цветне ноте, можеш их
користити и ујутро и увече. Јачи, оријентални парфеми могу да буду напорнији твом
окружењу, те са њима не треба претјеривати на послу. Ипак, то не значи да их се морамо
одрећи или их чувати за вече, важно је само да их умјерено користимо.
 3.СИГУРНОСТ КОЗМЕТИЧКИХ ПРОИЗВОДА
Приликом стављања производа на тржиште, неопходна је анализа здравствене
исправности производа, што најчешће подразумијева испитивање: органских
карактеристика производа, микробиолошке каквоће производа, PH вриједности те
пероксидног броја, удјела тешких метала, потенцијалних нечистоћа које могу бити
присутне у производу из сировина и/или амбалаже (параметри испитивања овисе о врсти
сировина и амбалажи у којој се налази производ).

Прије стављања козметичког производа на тржиште, потребно је провести опсежна

испитивања стабилности козметичког производа како би се утврдило да ли ће производ
бити стабилан у предвиђеном року трајања при нормалним условима кориштења,
складиштења и транспорта.

Између осталих тестова који се проводе (утјецај температурног смрзавања, вибрација

при транспорту, компатибилности с амбалажом, UV зрачења, итд.), проводи се и тест у
реалном времену како би се утврдила стабилност производа. Тако нпр. уколико је
предвиђени рок трајања годину дана, производ се прати у временском раздобљу од године
дана на параметре који се процјене релевантним, а обзиром на карактеристике производа.

Када се с производом жели изаћи на тржиште у што краћем временском року, могуће је
предвидјети рок ваљаности производа акцелерираним тестовима стабилности при чему се
производ излаже екстремним условима, овисно о географском подручју гдје се производ
планира продавати, као и о самим карактеристикама производа (нпр. за предвиђени рок
трајања од 2 године, испитивање се проводи 3 мјесеца).

На тржиште се смију стављати само они козметички производи за које је правна или
физичка особа у Еуропској унији именована „одговорном особом”.

У случају да клијент не познаје законску регулативу ЕУ из које произлазе одређене

обвезе и одговорности, или клијент (правна или физичка особа) нема сједиште у ЕУ или
пак због неког другог разлога не жели бити одговорна особа за козметичке производе,
партнер фирмр Sample control  може преузети улогу одговорне особе и све обвезе
дефиниране Уредбом (ЕУ) 1223/2009 о козметичким производима.

Одговорна особа дужна је:

 провјерити процјену сигурности и извјештај о сигурности козметичког производа;

водити документацију с податцима о производу (10 година);
 извршити електронским путем нотификацију козметичких производа Еуропској
комисији (ЦПНП пријава);
 извршити електронским путем нотификацију козметичких производа који садрже
твари у облику наноматеријала Еуропској комисији (ЦПНП пријава);
 осигурати декларисање козметичких производа у складу са законским прописима;
 прикупљати податке о озбиљним нежељеним учинцима козметичког производа
(који су посљедица употребе козметичког производа).
5ЛИТЕРАТУРА