SEVERSKÁ MYTOLÓGIA

Severský Panteón tvoria dve skupiny bohov, Asovia a Vanovia. Za najvyššieho boha

sa dá považovať Odin, jeden z troch prvotných bohov a patrón mágie a rún. Okrem Odina
dôležité úlohy majú aj Thor, boh hromu a blesku a Frey, boh plodnosti. Okrem bohov existujú
aj zlí obri, svetlí alfovia a tiež čierni alfovia (trpaslíci). V severskej mytológii existuje
pomerne nejasný systém deviatich svetov spojených svetovým jaseňom Yggdrasilom, v
ktorých sídlia spomínané stvorenia, ľudia a duše mŕtvych.

ODIN

Odin (Óðinn) je vrhovni bog u nordijskoj mitologiji. Odin je bog rata i mudrosti, a

čini se da je bio i bog poezije, lova i čarolije. Po njemu je sreda dobila ime u germanskim
jezicima (švedski: onsdag, engleski: Wednesday od Wōden). On je, zajedno sa braćom,
stvorio nebo i zemlju, a potom i ljude. Tako su nastali Ask (Jasen) i Embla (Brest), prvi
muškarac i žena.
Kada posećuje ljude nosi dugi kaput i široki šešir. Ozbiljan je, ima visoko čelo, dugu
belu bradu, guste obrve i samo jedno oko. U Asgardu, među bogovima, Odin nema nikakvih
fizičkih nedostataka.
Na ramenu mu sede dva gavrana, koje svako jutro šalje u svet kako bi mu doneli
vesti o čovečanstvu. U njegovom društvu su i dva vuka Geri (Pohlepni) i Freki (Proždrljivi) i
osmonogi konj Sleipnir.
Stoluje u palati Valhali koja ima 540 vrata od kojih su svaka toliko široka da kroz
njih može proći 800 boraca. Njemu pripada polovina ratnika poginulih u borbi (druga
polovina pripada Freji) koji su mu potrebni za borbu kad dođe vreme konačne borbe. Često
šalje valkire na bojno polje da mu dovedu borce u Valhalu gde će boraviti do konačne borbe.
Kada dođe vreme, Odin će povesti bogove i svoje ratnike u boj. Sam će poginuti tako što će
ga proždreti strašni vuk Fenrir, a osvetiće ga sin Vidar.