Гетеборг

Гетеборг (швед. Göteborg) други је по величини и значају град Шведске и

средиште њеног југозападног дела. Град има значај изван граница државе, па
се сматра петим по значају градом у Нордијским државама. Гетеборг је
истовремено и једна од општина у оквиру Вестра Јеталанд округа. Данас
Гетеборг има око 550 хиљада становника, а шире градско окружење има близу
милион.
Гетеборг је данас космополитски град и културно, привредно и управно
средиште северне Европе.

Гетеборг

Göteborg  (шведски)
 Знаменитости Гетеборга

Грб

Административни подаци

Држава  Шведска

Округ Вестра Јеталанд

Основан 1603.

Становништво

Становништво ‍

 — 2012. 521.587

 — густина 2.560,94 ст./km2

Агломерација (2010. 549.839

Географске карактеристике

Координате 57°42′25″ СГШ; 11°57′59″ ИГДКоординат

е:  57°42′25″ СГШ; 11°57′59″ ИГД

Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Апс. висина 0-60 m

Површина 203,67 km2
 Гетеборг

Гетеборг на мапи Шведске

Позивни број +46 031

Веб-сајт

goteborg.se

Порекло назива
Назив града води порекло од старогерманског племена Гота. Од њих је прво
настао назив области око града, Готске (швед. Gothia, Götland) и реке на којој се
град налази (швед. Göta älv).

Географија
Град Гетеборг се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског
полуострва.
Град се налази на средокраћи путева између најближа три главна града:
 од главног града Шведске, Стокхолма, град је удаљен 470 км југозападно;
 од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 290 км јужно;
 од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 320 км северно.

Историја
Подручје Гетеборга било је насељено још у време праисторије. Прво стално
насеље на датом подручју јавља се у средњем веку, али је било без већег
значаја.
У 16. и 17. веку ширење граница Шведске ка западу допринело је њеном
изласку на обалу Северног мора између Норвешке и Данске (тада у
заједничком краљевству). Како се дати излаз јавио у области Гетеборга,
положај града постаје изванредно повољан, као „прозор Шведске на Запад”. У
складу са потребама, шведски краљ Густав Адолф II започео оснивање новог
града на датом месту 1603. године, да би после одређених немира то и
успео 1621. године.
Првих 50-ак година главна опасност по град била је од холандских надзорника,
чији је утицај отклоњен 1652. године. У исто време поседи Шведске
на Северном мору се шире, па град више није угрожен од блиских суседа.
После тога град се полако развија у највећу шведску луку на Северном мору, а
потом и у велики град и средиште власти и културе.
Нови полет Гетеборг доживљава у другој половини 19. века са
доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Географија
Рељеф
Гетеборг се развио око ушћа реке Јете Олв (швед. Göta), која се овде улива у
море. Град се развио са обе стране реке, у невеликој долини, која се брзо
претвара у брегове. Стога је градско подручје бреговито, а надморска висина се
креће 0—60 м.
Воде[уреди | уреди извор]
Гетеброг се развио на ушћу реке Јета Олв, која је отока језера Ветерн у море.
Река се улива у Категат, пространи залив Северног мора. Ушће је широко, па је
имало одлике природне луке, што створило услове за развој великог и важног
града.
Испред Гетеборга се налази низ малих острва. Она су махом каменита, али су
близу града и са изванредним условима за спортове на води. Стога су она
важна викенд-одредишта градског становништва жељног одмора.
Клима
У Гетеборгу клима је континентална са утицајем мора и крајњих
огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на
дату географску ширину.

Становништво
Гетеборг је данас други по величини град. Град има око 550.000 становника
(податак из 2010. г.), а шире градско подручје око 950 хиљада становника.
Последњих деценија број становника у граду брзо расте.
До средине 20. века Гетеборг су насељавали искључиво етнички Швеђани.
Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало
шароликије. По последњим подацима око 78% чине етнички Швеђани, док су
остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци (7%), чије је
досељавање трајало до током прве половине 20. века. Последњих година њих
су претекли усељеници из Ирана (9%) и Ирака (8%).

Привреда

Гетеборшка лука

Гетеборг и река Јета Алв

Улица Кунгспортвенин, главна у Гетеборгу

Трг Гусва Адолфа, „срце” Гетеборга

Данас је Гетеборг савремени град, који по привредном значају припада самом

врху међу градовима северне Европе, као једног од најразвијенијих
делова Света.
Индустрија
Индустрија у Гетеборгу има корене још у преради рибе и бродоградњи из 18.
века. Крајем 19. века дошло до савремене индустријализације у граду. Мада
данас индустрија не игра толико пресудну улогу градској привреди као до пре
пар деценија, она је и данас веома присутна и високо развијена. Најважија
предузећа су "Волво", "Ериксон" и "СКФ".
Саобраћај
Саобраћај је веома важан део градске привреде. Гетеборг је већ вековима
важна лука Шведске, а данас и највећа у целој Скандинавији, као
најближа Атлантику и западној Европи. Поред тога, град је и важно путно
чвориште, раскршће путева од Стокхолма, Осла и Копенхагена. 30 км источно
од града налази се и савремени аеродром Ландветер.
Терцијарни и квартарни сектор
Ови сектори играју све већу улогу у градској привреди. Последњих деценија
посебно се развијају трговина, услуге и туризам, као и област банкарства и
стручних услуга.

Знаменитости
Гетеборг, као и сваки велики град Европе, има низ знаменитости, које су
неизоставан део градске културе, а значајно доприносе и градској привреди
(туризам, трговина).
Град има добро очувано старо градско језгро, које је до почетка 19. века било
окружено зидинама. И данас је оно смештено на вештачки насталом острву.
Од појединачних грађевина потребо је споменути:

 Градска саборна црква из прве половине 19. века, у стилу северњачког

класицизма,
 Здање старог суда, зграда из 1874. године, у стилу академизма,
 Рибља пијаца, један од симбола града,
 Главна железничка станица, спој више стилова из свих епоха од 1850.
године,
 Гетеборшка опера, савремено здање, завршено 1994. године,
 Универзитет у Гетеборгу, основан крајем 19. века, данас један од
највећих у Скандинавији,
 Стадион Улеви, највећи стадион у Скандинавији.

Галерија

Поглед на Гетеборг
 

Градска саборна црква

 

Градска кућа Гетеборга

 

Универзитет у Гетеборгу
 
Нови део средишњег Гетеборга
 

Главна железничка станица

 

Гетеборшка опера
 

Улеви стадион