Professional Documents
Culture Documents
Рига
Рига
Рига
лет. Rīga
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Летонија
Основан 1201.
Становништво
Становништво
— 699.203
Географске карактеристике
7′ СГШ; 24°06′ ИГД
Површина 307,17 km2
Рига
Остали подаци
Веб-сајт
riga.lv
Географија
Град Рига се развио на стратешки добром месту, у близини (око 10 km) ушћа
реке Даугаве или Западне Двине у Ришки залив, део Балтичког мора. Град се
данас налази на идеалном положају, у средишту државе и на месту где се
спајају историјске покрајине Летоније.
Предео око града је равничарски и мочваран. Око града постоје и многа
мала језера ледничког порекла, данас често у склопу великих градских паркова.
Клима
Клима је под утицајем близине мора. Самим тим она је блага и влажна. Лета су
прохладна и облачна. Зиме су топле и просечна јануарска температура је —
4,7 °C. У просеку годишње око 40% дана је облачно.
Историја
Рига се налази на месту античке насеобине Лива, старог финског племена, на
ушћу река Западне Двине и Ридзене. Ридзене је била позната као Река Рига и у
једном тренутку је формирала Језеро Рига али данас не постоје ни једно ни
друго. Највероватније Рига је добила име по овој реци.
Темељи модерне Риге постављени су у време немачких трговаца и крсташа
који су долазили у Летонију крајем XII века углавном привучени растућим
бројем становника који су пружали нове прилике и људима који још увек нису
примили хришћанство. Немачки трговци су основали испоставе за трговину у
регији близу насеобине Лива близу Риге 1158. године нове ере. Аугустински
калуђер Мајнхард саградио је први манастир 1190.
Бискуп Алберт дошао је у Ригу 1201. са 23 брода и више од 1500 наоружаних
крсташа. Тим чином Рига постаје бискупија и званично је постаје главни град
подручја под бискупијом 1201. Основао је друштво Ливонско братство мача.
Исте године Риги је дао статус града. Успео је да преобрати краља Лива, Каупа
од Тураиде, у хришћанство. Рига је заједно са Ливонијом и Пруском пала под
власт Светог римског царства. Убрзо, за време Мартина Лутера, преобраћују се
у протестанте.
Рига је служила као капија за трговину балтичких племена и Русије. Рига је
1282. постала члан ханзеатске лиге. Ханза се развила из удружења трговаца у
трговинско-политичку унију градова и места Северне Немачке и Балтика. Због
своје политике која је фаворизовала немачке чланице, ханзеатска лига се
показала као веома успешна. Њен утицај опада крајем XIV века након што су
Литванија и Летонија ступиле у савез као и земље Скандинавије. Ипак Ханза је
била кључан фактор економске и политичке стабилности Риге.
Савремена историја
Поглед на Карлштрасе и променаду 1900. године
Почетак 20. века донео је Први светски рат и утицај револуције у Русији на
Ригу. Немачка војска ушла је у Ригу 1917. Године 1918, потписан је споразум
којим су балтичке земље дате Немачкој. Ипак Немачка је, као и Русија, била у
обавези да дозволи свим земљама право на независност.
Након више од 700 година стране окупације, Летонија је, са Ригом као главним
градом, објавила независност 18. новембра 1918.
Током два светска рата Рига и Летонија су се од Русије окренуле ка западним
земљама. Установљен је демократски, парламентарни систем са
председником. Летонски језик је признат као званични језик. Летонија је
примљена у Друштво народа. Уједињено Краљевство и Немачка су замениле
Русију као главни трговински партнери. Први премијер Летоније Карлис
Улманис студирао је на пољопривредном факултету и радио на Универзитету у
Небрасци у САД.
Рига је описивана као устрептао, велики и импозантан град који је од својих
посетилаца добио назив Париз истока.
Међутим, овај период препорода је био кратког даха; након Другог светског
рата уследила је совјетска окупација 1940. године, затим немачка
окупација 1941-1944. и поновна совјетска окупација пред крај рата. Балтички
Немци насилно су протерани назад у Немачку након 700 година у Риги. Стотине
хиљада Летонаца нестало је а хиљаде су емигрирале у разне земље света.
Летонија је изгубила трећину популације.
Совјетска окупација након рата обележена је протеривањима у Сибир, снажном
индустријализацијом и планираном имиграцијом великог броја не-Летонаца у
Ригу, углавном Руса. До 1975. 40% становника Риге били су Летонци (тај
проценат је порастао након проглашења последње независности).
Горбачовљеве политичке и економске реформе крајем 1980-их (Перестројка),
довеле су до ситуације у којој су многе совјетске републике, укључујући
Летонију, могле да поврате слободу и независност. Летонија је објавила
независност 21. августа 1991, а Русија ју је признала у септембру исте године.
Летонија је званично приступила Уједињеним нацијама 17. септембра 1991. Све
руске војне снаге напустиле су земљу између 1992. и 1994.
Рига је 2001. прославила 800 година постојања. Летонија је приступила НАТО-
у 29. марта 2004. а Европској унији 1. маја исте године.
Становништво
Рига са својих 739.232 становника највећи је град у балтичкој
регији. Летонци чине 43% становника а отприлике исти проценат чине Руси.
Примера ради 58,5% становника Летоније су Летонци, 29% су Руси,
3,9% Белоруси, 2,6% Украјинци, 2,5% Пољаци, 1,4% Литванци а преосталих
2,1% наведени су као остали. Већина Летонаца су протестанти, док Руси
припадају православној цркви.
Привреда
Пословни и приватни туризам последњих година доживео је пораст због
поправљања туристичке и трговинске инфраструктуре. Рига је лучки град и
саобраћајни центар. Већина туриста у Ригу долази преко међународног
аеродром у Риги који је и највећи аеродром у балтичким земљама. Аеродром је
реновиран и модернизован 2001. у склопу прославе 800 година Риге.
Већина финансијских институција Летоније налази се у Риги укључујући и
Централну Банку Летоније. Панбалтичка банка — Хансабанка направила је
зграду-седиште у Риги и то је највиша грађевина после ТВ торња. Трговинска
размена је у сталном порасту последњих година а највише инвестиција дошло
је након уласка Летоније у Европску унију 2004. Рига носи више од
половине индустрије Летоније а највише у економском, прехрабменом, сектору
услуга, фармацији, преради дрвета, штампи, текстилној и телекомуникационој
индустрији. Градска лука је веома важан карго центар.
Саобраћај
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Рига
Rīga
Светска баштина Унеска
Координате 56°56′51″ СГШ; 24°06′25″ ИГД
3.037.782 km2 (3,269841×1013 sq ft)
Површина
Критеријум културна: i, ii
Референца 852
Упис 1997. (21. седница)
Веб-сајт www.riga.lv
Архитектура
Стара Рига
Стара Рига је историјски и географски центар Риге. Налази се на десној обали
Даугаве. Обухвата релативно мали систем унутрашњег утврђења саграђеног
између 13. и 18. века. Ту се налазе средњовековни споменици архитектуре. У
овом делу Риге налази се највећи број знаменитости од којих је свакако
најпознатија Црква светог Петра.
Сецесија
Грађевине у стилу сецесије право су обележје Риге и довеле су је на листу
светске баштине. У Риги овај стил се зове Арт Нуво јер инспирацију налази
у Француској за разлику од Србије где овај стил долази из Аустије тј. Беча под
називом сецесија. Још један од назива је југендштил. Овај стил, који означава и
све друге правце уметности са краја 19. и почетка 20. века, доминирао је у Риги
кратко али је оставио веома много квалитетних грађевина. Ово се догађало у
периоду градње високих стамбених зграда. Сецесија се развија из претходних
стилова, највише еклектичног стила. Као контраст сецесија дозвољава потпуну
уметничку слободу, експресионистичко деловање као и тенденција ка давању
уметничке вредности сваком елементу градње. Карактеристике сецесије —
криве линије, геометријски орнаменти — подељени су на два главна правца у
Риги: декоративни и национално-романтичарски. Летонске архитекте,
представници национално-романтичарског смера су били Лојбе, Пекшенс,
Ванагс (који је саградио јединствене примере ове школе у улицама Тербатас и
Бривибас). Најкарактеристичније грађевине овог стила налазе се у Албертовој
улици и градио их је Ајзенштајн.
Албертова улица
Булеварски круг
Средином 19. века камене утврде града су постале морално непотребне и
спречавале су даљи развој. Руске власти су 1856. поништиле статус ових
зидова и наредиле уклањање. Као резултат овога појављује се празан простор
на њиховом месту. Архитекте Фелско и Дице развили су идеју за побољшање
овог дела града.
Отприлике 300 до 400 m земље покривене украсним зеленилом, парком и
градским каналом је створено. Касније је ово подручје проширено додавањем
Верманес башти и постављањем булеварских трака од липиног цвећа. Зграде
од националне важности су саграђене у овом крају. Данас је ово права оаза за
метрополу 21. века.
Култура
Замак у Риги