Машинска школа Рашка

Семинарски рад из српског језика и књижевности

Тема: Јаков Игњатовић ,,Вечити младожења’’

Ментор: Ученик:
Проф. Бојан Пајовић Јована Кошанин

Рашка, фебруар 2017.

Садржај:

1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Биографија писца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. О роману . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
4. Ликови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
5. О главном лику, Шамики . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
6. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

____________________________________________________________

2
 Увод:

Најбољи роман Јакова Итњатовића је Вечити младожења у коме су испољена најбоља

својства Игњатовића као приповедача и романсијера.

У роману су приказана два времена и два света:

време успона трговачких породица, које приказује господар Софроније Кирић и
време распада трговачких породица, које приказују његови синови Пера и Шамика .
Време успона трговачких породица, односно време славе Сентандреје као средишта
Срба у Аостроугарској, оличава господара Софра и његове пријатеље.

То је идилична слика стварања мале српске буржоазије путем трговине. Описане су

седељке, дружења, балови, портрети јунака приче и чламова њихових породица,
ентеријери њихових кућа и дућана, укратко описана је атмосфера варошког живота.
У средишту приче је господар Софра Карић, који је стикао доста имовине али је и даље
смисао његовог живота у сталном стицању и раду.

Већи романески простор заузима време распада трговачких породица и време

економског пропадања Сантандреје.

То време оличавају два Софрина сина или како он каже ,,два сина, две дубоке ране ’’ –
старији син Пера и млађи Шамика.
Представнике овог времена карактерише нерад, несналажљивост, луксуз, расипништво и
дегенерација. Све што је одликовало старију генерацију сада се појављује као супротност
и негација.

___________________________________________________________________
3
 Биографија:

Игњатовић је рођен у Сентандреји. Основну школу је завшио у месту рођења, а

гимназију у Вацу, Острогону и Пешти. Права је завршавао у Пешти али је због сукоба са
професорима напустио универзитет и добровољно отишао у хусаре. Касније је завршио
права у Кечкемету, као хусар.
Кратко време је био адвокат, и чим је избила Мађарска револуција(1848), узео је учешће
на страни Мађара против Беча, због чега је, после мађарске капитулације, морао побећи
у Београду.
У Београду је живео као новинар до 1850. године, а затим је путовао по свету. Појављује
се после три године и јавно учествује у животу војвођанских Срба. Био је урединик
Летописа Матице српске у периоду 1854-1856 затим народни секретар у Карловцима и
велики бележник у Новом Саду.
У периоду од 1863. до 1869. Живео је у Даљу, где је радио као адвокат и службеник
патријаршијског имања митрополије Горњокарловачке.
Када је народна странка Светозара Милетића повела заједничку политичку борбу са
Мађарима против Беча, Игњатовић је активно учествовао у тој борби и два пута је биран
за посланика. Када је народна странка напустила Мађаре, Игњатовић, супротно огромној
већини Срба у Војводини, остаје доследан пријатељ Мађара и поборник српско-
мађарског споразума. Због тога је напад као мађарин и био приморан да живи далеко од
српског друштва, до смрти. То је лоше утицало на његов глас као књижевника. Изабран је
за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888. Умро је 1889. године у
Новом Саду.

Његова позната дела су:

,,Ђурађ Бранковић’’, ,,Краљевска снаха’,’ ,,Дели – Бакић’,’ ,,Крв за род’’, ,,Манзор и
Џемила’’, ,,Чудан свет’’, ,,Вечити младожења’,’ ,,Стари и нови мајстори’’, ,,Птница’’.

___________________________________________________________________
4
 О роману:

Јаков Игњатовић написао је роман ,,Вечити младожења’’ 1878. године. У овом роману
писац износи оно што је видео у вароши у којој се родио, у својој породици па и у самом
себи.
У првом делу романа има више хумора и тиме писац приказује живот старије генерације.

Роман има двадесет и шест глава. У роману је приказано богатство и пад Сантандреје
кроз пришу о једној породици.
Радњу можемо поделити у два дела. У првом делу је приказано богаћење старе
сантоандрејске породице а у другом делу њена пропаст.

У роману је описан сукоб генерација, старе и младе, који писац приказује кроз ликове
Софронија и два његова сина.
Старија генерација је радила и стицала је навикла на прост начин живота и њихове
потребе су биле мале. Све стекнуто преузимају млађе генерације који су били велика
супротност од својих предходника јер су одгајани у богатству и нису навикли на рад и
напоре.
Одлике младе генерације биле су: расипање, уживање, раскош, безпотребно трошење
свега што су старији знојом стекли, материјално и морално опадање.

Роман почиње описом вароши у којој је живео Софроније Кирић, затим се говори о
његовој жени Софији и деци: Пери, Ленки, Пелагији, Катици и Шамики. У првом делу
романа главни лик је Софроније који представља старију генерацију, ону која стиче. У
овом делу је описано како су живели, радили, размишљали, шта су ценили а шта не. У
другом делу романа је главни лик Шамика и његови неуспели покушаји да се ожени.

_____________________________________________________________________________
5
 Ликови:

Софроније Кирић – Софра је богати трговац који кроз цео роман представља
оличење упорности, истрајности, тврдоће, жилавости и мушкости. У роману је описан као
низак али широк човек, темељан, јаких плећа и прсију, дугог трупа а кратих ногу, руке
дугачке и јаке по којима се видело да још од детињства тешко ради. Имао је велики нос,
крупне црне очи, јаке бркове и обрве, густу црну косу.
У првом делу романа о њему се највише и говори, о начину на који се обогатио, оженио,
његов пут са пријатељима у Краков.
Доживеће многе срећне али и тужне тренутке. Прво му умире ћерка Пелагија а након ње
и његова жена, због туге за изгубљеним дететом. Ћерка Катица умире од туге након
смрти свог вољеног за којег јој отац није дозволио да се уда а Ленка се удаје за судију
против очеве воље. Пера је постао расипник и лопов Шамика наслеђује оца али се
никада неће женити.
Господар Софра постаје немоћан и посматра пропаст своје породице.

Госпођа Софија Кирић је била доста млађа од свог мужа али добра супруга и мајка.
Била је јако лепа иако је остарила и имала велику децу. Умире од туге за изгубљеном
ћерком Пелагијом. Она и њен муж су размазили млађег сина Шамику као извињење за
не пружену љубав и пажњу старијем сину Пери. Он је суб породице која ће почети да се
распада након њене смрти.

Иса Чамчић - Чамча је био трговац без дућана који је трговао са свиме што би му
дошло под руку. Мршав, округлог лица и зелених очију, шаљивџија чије друштво је
свима је пријало. Живео је са женом Саром, нису имали деце. Њихов долазак у Краков
чини занимљивим то што кочијаш промашује пут и док их нападају разбојници он се
крије под креветом. Својим причама и шалама помаже Софри да заборави на лоше.

_____________________________________________________________________________
6
 Јово Кречар је богат човек који је знао како треба трговати. Са пријатељима
Софром и Чамчом пребродиће тешке тренутке на путу у Краков. Након Софрине смрти
заједно са Чамчом жали свог пријатеља.

Ленка се након удаје за судију, која је била против шеље њеног оца, потпуно у
даљила од породице и сваку прилику је користила како би узела део имања или новца.

Катица је због очеве одлуке била осуђена на живот без љубави и породице јер
њен ишабраник није имао ништа сем дипломе што њеном оцу није било довољно. Он
умире а Ктица се неће никада удати . Остаје да живи усамљено и у слободно време
подучава сиромашну женску децу.

Пера Кирић је био висок, прав као трска, уског овалног лица, крупне црне очи, по
мало ћелав и поноситог погледа. Од родитеља није добијао пажњу и љубав, и те грешке
су његови родитељи били свесни али су мислили да ће се то поправити ако то све
приуште млађем сину Шамики, али су погрешили. Баш због те грешке својих родитеља
он никада ни према коме није показао љубав и нежност. Браћа се међусобно нису
подносила. Живот му је био испуњен илузијом и своје идеје никада није спровео до
краја. Након смрти оца oн за њим пати и каје се за своја лоша дела, јер га је подкрадао и
покушао да га обеси.

_____________________________________________________________________________
7
 О главном лику, Шамики

Шамика је најмлађи син Софронија Кирића. Шамика је и поред тога што је стуб
куће и главни лик овог романа. Кроз цео роман се приказује његова супротност од свог
оца. Он је био размажен од стране сестара и родитеља. Школовао се и породица је у
њему видела будућег адвоката.
Стално је био у друштву својих сестара и осталих девојака па је се понашао слично њима
и у себи је изгубио мушкост и енергичност. Увек је био лепо обучен, био је добар ђак а
једино што му је било важно је да се свиди осталима и да му се диве. Његов свет се
срушио након смрти његове мајке.
Два пута је покушавао да се ожени али оба пута неуспешно. Прва прилика је
пробала због различитости вере, мешања породице и његове слабости, због чега није
успео да се избори за Лујзи иако ју је волео. Ту љубав су уништили други који њибав нису
знали да цене на прави начин и којима је част и углед био на првом месту. Након тога
његова вољена се удаје. Срели су се након неког времена и упознао се са њеном ћерком
Мимиком.
Много касније покушава да се ожени са Јуцом Соколовић која је била болесна и кацније
умире због неузвраћене љубави. Њихово венчање прекинуо је Јуцин брат који није могао
да схвати зашто се жени са њом иако зна да је у тешком стању и да ће ускоро умрети. Њу
сахрањују у венчаници коју јој је купио несуђени муж.
Шамика ће остатак живота провести у помагању другима, опуштеном и лаком животу
испуњеном баловима, забавама и сво богаство које је његов отац стекао он ће
потрошити оваквим начином живота а п његовој несећи о женидби ће се отпевати многе
песме.

За њега се говорили да је вечити Јуда љубави и брака, звали су га Дон Жуаном

без мушкости који је увек био у друштву дама али ради забављања јер за љубав није
знао. Он и поред своје несрећне судбине и симбола вечитог малдожење представља
животе млађих генерација који бескорисно троше време и проводе узалудбо своје
животе без циља и воље. Није се трудио да предузме нешто како би променио свој

_____________________________________________________________________________
8
живот јер му је тако одговарало, а то је јако сметало његовом оцу и то никада није
прихватио.
Умиро је у седамнаестој години без породице и било кога свог. Сахраниле су га његове
несуђене љубави које су му сваке године носиле цвеће на гроб. На споменику су му
поред имена урезале ,,вечити младожења''.

_____________________________________________________________________________
9
 Закључак:

Роман ,,Вечити младожења'' је први реалистични роман код нас а сматра се

пишчевим најбољим и најпознатијим делом. Био је сведок пропадања Сантандреје и
због тога је добио инспирацију да наппише овај роман. Тема романа је праћење успона и
пада Сентандреје, успона и пада породице Кирић и контраст и различитости старије и
млађе генерације.
Читајући дело имала сам осећај да то све доживљавам лично, посматрајући
дешавања са стране јер је све описано реално и уклапа се са тадашњим начином
размишљања људи, због чега ми се роман допао.
Дело нам шаље поруку да богадство нам ничему не служи уколико га не знамо
третирати на прави начин, такође и љубав је узалудна ако је доживљавамо срцем већ на
њу гледаомо као на забаву.

_____________________________________________________________________________
10