Bitka za Staljingrad

Bitku za Staljingrad (danas Volgograd) Rusi smatraju da je to jedna od najvećih bitaka njihovog Velikog
domovinskog rata, a većina istoričara smatra da je to najveća bitka u celom II svetskom ratu. Ruska
pobeda zaustavila je napredovanje Nemačke kroz teritoriju Sovjetskog Saveza i obeležilo preokret rata u
korist saveznika.
Bitka je trajala više od 6 meseci, od 17. jula 1942. do 2. februara 1943.

Bitka se odigrala u vreme kada je svet bio uveren da Nemačka ima najbolju i najjaču vojsku, što je značilo
da mogu pobediti u bilo kojem ratu. Ali u bici za Staljingrad, jednoj od najtragi čnijih bitaka čovečanstva,
kao pobednik je izašla Rusija.

Hitlerov cilj bio je da eliminiše sovjetske snage na jugu, obezbedi privredne resurse regiona, a zatim da
vojskom osvoji ostatak Kavkaza. Međutim, Hitler je izmenio svoj prvobitni plan i naredio istovremeno
pokoravanje i Staljingrada i Kavkaza.

Na ruskoj strani Volge pešadija Crvene armije je dosta napredovala, Rusi su se pripremali za napad. Ruski
generali Georgije Žukov i Aleksandar Vasilevski organizovali su trupe u planinama na severu i zapadu
grada. Zarobili su oko 300.000 nemačkih i osovinskih trupa Šeste armije. Dva ruska fronta su se ujedinila
i okružile su Šestu armiju. Sa ruskom blokadom koja je ograničavala pristup snabdevanju, nemačke snage
zarobljene u Staljingradu su gladovale. Uz nedostatak hrane, Rusi su iskoristili slabost vojnika izmorenih
hladnoćom u oštrim zimskim mesecima koji su usledili.

Bez obzira na sve teškoće sa kojima su se suočili nemački vojnici, Hitler nije odobrio povlačenje. Ljude su
smirivali geslom „Izdržite, Firer će nas izvući!“, ali bez velikog uspeha. Nemci su znali šta ih čeka i da niko
neće biti pošteđen. Hladnoća i glad su iznurile vojnike u potpunosti. Do sredine decembra 1942. godine,
više od 1000 vojnika je umiralo svaki dan. Umirali su u borbama, ali i od gladi i tifusa. Obe strane su
patile.

Potresna su sećanja vojnika sa fronta. Jedan od oficira iz pešadije Šeste armije se priseća propagandnih
poruka kojima su pokušavali da obeshrabre protivnike: „Staljingrad, masovna grobnica.“ To su reči koje
su vojnici Šeste armije slušali neprestano. Pokušavali su da ubede nemačke vojnike da se predaju.

Nemački generali odustali su od svih napora da oslobode svoje zapuštene snage zarobljene u
Staljingradu. Hitler se odbio predati čak iako je njegovim ljudima ponestajala municija, dok su gladovali i
smrzavali se na -30 stepeni.

Vojnici na Volgi su proveli Božić na rubu života i smrti. Tada Crvena armija nije napadala.

U Staljingradu je poginulo preko milion ljudi.

Mnogi istoričari veruju da je Bitka kod Staljingrada označila veliku prekretnicu u sukobu. Bio je to
početak marša ka pobedi savezničkih snaga Rusije, Britanije, Francuske i Sjedinjenih Država.
Minja Ćorić