Definicije nasilja

154: Definicije nasilja

Svensen : uopštene (strukturno po Galtungu), uske (namerno nanošenje fizičkih i/ili
psihičkih povreda (Galtung – lično nasilje)), zasnovane na legitimnosti
Atens: 4 tipa tmačenja uzroka nasilja: frustativno defazivna, frustativna, zlonamerna,
frustativno-zlonamerna
156: tumečenja koje akter ima (svi je njemu agresivno, fokusira se samo na ono što
muodgovara, sistemsko izvrtanje)
Nasilje = upotreba sile da bi se iznudilo određeno ponašanje ljudi protivno svojoj volji
Ključni element svakog akta nasilja je samopotvrđivanje
157: baljezganje
158: razne definicije nasilja
Nasilje i fizička sila
Bihevioristčlki pristup – prekomerna upotreba sile
159:nasilje se može definisati u skladu sa ponašanjem ciljevima, uzrocima, posledicama , a ovo
su elementi pristajanja uz idealni ili totalni model nasilja.
160: Vrste nasilja
Svaki akt koji preti ličnom i fizičkom ili psi integritetu može biti analitičko klasifikovan u
različite forme
Konstruktivno i destruktivno
Direktno, indirektno, represivno, otuđujuće
162: nasilje i mediji
Podela prema odnosu aktera
163: poreklo nasilja: logika drušštvenog sistema, posebi odnosi u društvu => strukturno i
kulturno
165: Definicije kulture
Ovo je besmisleno da se piše, samo pogledaj na ispitu
172: Definicija po Kolimbijja enciklopediji
175: Organizovanje nasilje i kanalisano nasilje: nasilje u sportu
Društveno kontrolisano i relativno poželjno
Vrste nasiljnih radnji : brutalni fizički kontkt; granično; kvazi-kriminalno; kriminalno
176: Faktori nasilja na sportskim utakmicama: dešavanja: dnamika gomile i situacija; kontekst
177: Koks: dodatni faktori nasiljana takmicama
178: sportska kultura kao deo dominantnog kulturnog obrasca
Društvene teorije u svetlu antropologije nasilja: kulturna i/ili drutvena uslovljenost nasilja
181: Nasilje kao generator kulture
Frojd: čin nasilja je ujedinio ljude
Žirar kultura je neuroza nastala kao reakcija na opasnost od širenja nasilja kroz instituciju
žrtve
Barbara Erenrajh kultura kao sećanje na fazu predatora.
182: Frojd: priča o tabuu – brt, why.
185: Psiha kao poligon nasilja
Sukob između ličnih i kolektivnih interesa (id, ego i superego)
Nudi ideju da kultura kontroliše čoveka i da su pojedinci malo svesni te kulture.
187: Rat i nasilje u delu Barbare Erenrajh
Fokusira se na dublje kulturološke ishode ratne strasti, kao i za kulturološkim
tumačenjima tih ishodišta.
189: O tranormaciji osoe u ratu
Rat kao transformacija normalnog
Rat preokreće sve moralno i ispravno
190: rituali vraćanja u normalu
Ratno raspoloženje ekstaze
Rat kao religija
131: Religija rata je vidljiva u posleratno perodu
Umiranje u ratu kao smisao celog poduhvata
Religija ga čini nepropustljivim za moralni prekor i govori o vrsti
192: Tehnološki i ideološki koreni tranzicije
Svetost u žrtvovanju
195: Lov kao kolevka kulture
Žrtvovanje ukorenjeno u krivici zbog lova
196: Životinje kao simboliče kzamene
Neki idiotluk o tome šta se iskazuje žrtvovanjem
199: Žene i nasilje
Korist usađivanja straha deci od životinja.
Tokom žrtvovanja i školskih priredbi se takođe javlja sećaj oslobađanja od
straha od predatora
200: Ljudsko dostizanje statusa predatora bilo je praćeno razvojem i kretanjem
statusa žene u suprotnom smeru
Nešto o menstruaciji
203. Seksualnost i nasilje
205: Pjer Klastr useless
212: nemogućnost rata svih protih svih zahteva klasifikaciju drugih koji okružujju
zajednicu – saveznici i neprijatelji
213: nasilje je za marksa borba za realne resurse
Rene Žirar
Nešto o religioznosti
214: model dvostruke transcedentnosti – centri moći u bogu i društvu
215: pitanje nasilja u religijskim obredima
216: Nasilje je za Žirara entitet, koji ima nezavisni život.
217: ŽRTVOVANJE RATNIH NEPRIJATELJA –slučajno capslock
218: Osveta – krva osveta u društvima gde ne postoji žrtvovanje
219: odluke pravnog autoriteta se uvek izriču kao poslednja reč osvete – javna osveta
220: sredstva zaštite od osvete
222: kao što obredne žrtve u načelu se prinose nekom božanstvu i ono ih opravdava,
tako i pravsni sistem se poziva na teologiju koja garansuje ispravnost njegove pravde.

DRUŠTVENI ODNOSI KAO GENERATORI NASILJA

227: Dirkem:
228: nasilje= društveni odnos koji se pretvara u sredstvo kontrole
Marks vs Dirkem – šta je prvo, baza ili nadgradnja
Klasična priča o Dirkemu
229: Postoji kolektivna svest neki strah od misterioznog – ne umem da razumem
230: From
231: Nešto o defektu
237: nasilje čovek sam sebi nameće jer je društvo jedan okvir individualnog razvoja
koji je stvorio čovek, a osnovni mehanizam je otuđenje.
Govori i o zdravju
238: Marks
Ne mogu dalje.