Dr MARTIN BOGNER • dr BRANISLAV ŽIVKOVIĆ

• mr ZORAN STAJIĆ

POSTROJENJA ZA
GREJANJE I
KLIMATIZACIJU
ZAII i IIIRAZRED MAŠINSKE ŠKOLE

\ ^ NA % , O A \ ć "V&

V J

ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA • BEOGRAD

RECENZENTI
dr S lobodan R ackov, Viša m ašinska tehnička
škola, Zemun
G ordan a M itrović, M inistarstvo prosvete
Republike Srbije, Beograd
Z vonko M u retić, „Prva iskra“, Barič

Urednik
dr M ILORAD M ARJANOVIĆ

Odgovorni uređnik
NEBOJŠA JOVANOVIĆ

Za izdavaća
prof. dr RAD O Š LJUŠIĆ,
direktor i glavni urednik

M inistarstvo prosvete Republike Srbije odobrilo

je upotrebu ovog udžbenika u drugom i trećem
razredu m ašinske škole svojim rešenjem broj
650-02-08/97-03 od 13. 06. 1997. godine.

ISBN 86-17-13652-9
 SADRŽAJ
DRUGIRAZRED
P r e d g o v o r i ....................................................... 7
1. U VOD.................................................................... 11
2. OSNOVNIPOJMOVI O UREĐAJIMA
ZA GREJANJE.....................................................14
2.1. Pojedinačni uređaji za grejanje ............. 15
2.1.1. Peći na čvrsto gorivo ..................... 15
K a m in i...............................................15
Zidanepeći .....................*.............. 16
M etalnepeći .................................... 16
2.1.2. Peći na tečno gorivo .......................16
2.1.3. Peći na gasovito gorivo .................17
2.1.4. Uređaji za grejanje
električnom energijom ................ 17
Električne grejalice....................... 17
Kaloriferi .......................................... 18
Termoakumulacione TA p e ć i......18
Toplotne p u m p e............................. 18
2.2. Postrojenje za centralno grejanje ......... 18
2.2.1. Grejna tela ...................................... 19
Radijatori .......................................... 19
Pločasta grejna t e la ........................ 21
Cevna grejna te la ............................21
K onvektori....................................... 22
Panelna grejna tela ........................ 22 ■
2.3. Ekonomičnost uređaja za grejanje ........ 23
3. CENTRALNO GREJANJE.............................. 26
3.1. Toplovodno grejanje..................................26
3.1.1. Gravitaciono grejanje ....................27
3.1.1.1. Postrojenje sa
donjim razvodom ............ 27
3.1.1.2. Postrojenje sa
gornjim razvodom ...........29
3.1.2. Pumpno grejanje............................. 29
3.1.2.1. Dvocevno grejanje ..........30
3.1.2.2. Jednocevno grejanje....... 31
3.1.3. Ekspanzioni sud ............................ 33
3.1.3. Otvoreni ekspanzioni s u d ............. 33
3.1.3. Zatvoreni ekspanzioni sud ...........33
3.2. Parno grejanje............................................. 34
3.2.1. Grejanje parom niskog pritiska .. 35
4. TOPLOTNIIZVORII DISTRIBUCIJA
TOPLOTNE ENERGIJE...................................38
4.1. Vrste toplotnih izvora i njihov zadatak 38
4.2. Kotlovi za centralno grejanje .................. 39
4.2.1. Liveni člankasti k o tlo v i.................39
4.2.1.1. O p šte................................... 39
4.2.1.2. Karakteristike ................... 39
4.2.1.3. Ložišta ................................39
4.2.2. Čelični kotlovi .................................41
4.2.2. l.O p š t e ................................... 41
4.2.2.2. Karakteristike ...................41
4.2.3. B lok-kotlovi..................................... 47
4.2.4. Automatski rad k o tlo v a .................. 50
4.3. Izborkotlova................................................ 51
4.3.1. Grejni fluid .......................................51
4.3.2. Izbor kotla po kapacitetu .............. 52
4.4. Pomoćni uređaji kotla, gruba i fina
armatura. Sigurnosni uređaji.
Regulacioni uređaji.....................................54
4.4.1. Pomoćni uređaji kotla,
gruba i fma armatura ......................54
4.4.2. Sigurnosni uređaji .......................... 56
4.4.3. Regulacioni uređaji......................... 58
4.5. Goriva ........................................................... 59
4.5.1. Opšti pojmovi o g o riv u .................. 59
4.5.1.1. Vrste goriva .......................60
4.5.1.2. Sastav goriva -
elementarna a n aliza.......60
4.5.1.3. Toplotnamoć g o riv a ......62
4.5.2. Podela goriva i njihov nastanak . 63
4.5.2.1. Čvrsta goriva .................... 63
4.5.2.2. Tečna goriva ..................... 66
4.5.2.3. Gasovita g o riva.................66
4.5.3. Snabdevanje, transport i
skladištenje g o riv a .......................... 66
4.5.3.1. Skladištenje uglja ............ 66
4.5.3.2. Skladištenje tečnih
g o riv a .................................. 67
4.5.3.3. Razvod gasovitih goriva 70
4.5.4. Zaštitne mere u
skladištima g o riv a ........................... 71
3
 4.5.5. Štetni sastojci u gorivu i
mere za njihovo otklanjanje .........72
4.5.6. Sagorevanje ..................................... 73
4.6. Toplovodna grejanja................................ 74
4.6.1. Toplane ............................................. 74
4.6.1.1. K otlarnice..........................74
4.6.1.2. Regulacijau
kotlarnicam a..................... 76
4.6.1.3. Dimnjaci i zaštita
životne sredine .................78
4.6.2. Kućna podstanica ...........................78
4.6.3. Distribucija toplotne energije -
toplodalekovodi .............................. 79
4.7. Elementi cevovoda i armature .................80
4.8. Pumpe ........................................................... 86
4.8.1. Opšte o pum pam a........................... 86
4.8.2. Regulacija rada p u m p i................... 86
4.8.3. Ugradnja pumpi u potisni ili
povratni v o d ..................................... 87
4.9. Toplotna i zvučna izolacija ...................... 88
4.9.1. Toplotna izolacija ........................... 88
4.9.2. Zvučna zaštita..................................90
4.10. Priprema vode za centralno grejanje .. 91
4.10.1. Osnovni pojmovi o v o d i............. 91
4.10.2. Prečišćavanje vode ...................... 92
4.10.3. Smetnje u pogonu,
uzroci i otklanjanje...................... 99
5. EKSPLOATACIJA PARNIH I
TOPLOVODNIH KOTLOVA........................101
5.1. Pripremni radovi .....................................101
5.2. Start postrojenja........................................ 101
5.3. Normalan pogon ..................................... 103
5.4. Gašenje postrojenja ............................... 104
5.5. Prestanak rada............................................104
5.6. Vanredne mere u okviru
postrojenja za centralno grejanje .........105
6. ODRŽAVANJE PARNIH I
TOPLOVODNIH KOTLOVA...................... 107
6.1. Opšte o održavanju kotlova
centralnog grejanja ................................ 107
6.2. Opšte o stabilnim posudama
pod pritiskom ........................................... 109
6.3. Pogonska dokumentacija u kotlarnici 110
6.4. Kontrole i postupci u posebnim
incidentnim situacijama........................ 110
6.4.1. Trajne kontrole ........................ 110
4
6.4.2. Pregled periodičnih radova
obaveznih kontrola i regulacija 111
6.4.3. Postupci u incidentnim
situacijama ......................................113
6.5. Remont postrojenja za
centralno grejanje .....................................114
6.5.1. Konzervacija postrojenja
za grejanje....................................... 114
6.5.2. Remont kotlova .............................115
6.5.3. Remont uređaja za transport
čvrstih goriva ............................... 115
6.5.4. Remont vazdušnih i
dimnih k la p n i............................... 115
6.5.5. Remont uređaja na sistemu
tečnog goriva za loženje ..............115
6.5.6. Remont uređaja za hemijsku
i termičku pripremu v o d e ...........116
6.5.7. Remont rezervoara
napojnevode ................................ 116
6.5.8. Remont armature ...........................116
6.5.9. Remontpumpi ............................. 116
6.5.10. Remontni radovi na
elektroinstalaciji i opremi ......... 116
7. VAZDUŠNO GREJANJE I
PROVETRAVANJE ......................................... 118
7.1. Provetravanje .............................................118
7.2. Ventilacija ...................................................119
7.2.1. Ventilacija odvođenjem
vazd u h a............................................119
7.2.2. Ventilacija dovođenjem
vazduha ............................................ 120
7.2.3. Ventilacija dovođenjem i
odvođenjem vazd u ha................. 120
7.3. Vazdušno grejanje.....................................121
7.3.1. Lokalno vazdušno grejanje ...... 121
7.3.1.1. Vazdušne z a v e s e .......... 123
7.3.2. Centralno vazđušno grejanje .... 124
7.3.2.1. Ventilatori ...................... 125
7.3.2.2. Filtri ................................ 125
7.3.2.3. Kanali za vazduh ........... 128
7.3.2.4. Elementi za ubacivanje
i izvlačenje vazduha .... 130
7.4. Sprega postrojenja za ventilaciju
igrejanje .....................................................131
7.5. Regulisanje ................................................ 132
7.6. Eksploatacija sistema za grejanje
i ventilaciju ................................................ 133
 TREĆIRAZRED
1. DALJINSKO GREJANJE...............................137
1.1. Kotlovsko postrojenje..............................137
1.2. Toplifikaciona postrojenja .................... 139
1.2.1. Toplane sa vrelovodnim
k otlovim a........................................ 142
1.2.2. Direktni i indirektni sistem
daljinskog grejanja ..................... 143
1.2.3. Vodena para u kotlarnicama
sa vrelovodnim k otlovim a........ 145
1.3. Postrojenja za korišćenje
geotermalne energije ............................. 147
1.4. Kućne toplotno-predajne stan ice........ 148
2. SNABDEVANJE TOPLOM
POTROŠNOM VODOM ................................ 152
2.1. Zadatak snabdevanja i zahtevi za
snabdevanje toplom potrošnom
vodom ....................................................... 152
2.2. Vrste postrojenja .......................................152
2.3. Pojedinačna i centralna postrojenja
za zagrevanje tople potrošne v o d e ......153
Opšta uputstva za manji
kotao sa bojlerom .................................... 153
Posebna uputstva ......................................154
Dopunska uputstva za bojler ............... 157
2.4. Toplotne pumpe za zagrevanje
tople potrošne v o d e ................................ 161
2.5. Zaštita od korozije i kam enca..............162
3. KLIMATIZACIJAI SISTEMI
KLIMATIZACIJE .............................................164
3.1. Osnovi tehnike klim atizacije................. 165
3.1.1. Dobici toplote ................................ 165
3.1.2. Priprema vazd u h a......................... 167
3.2. Komponente klimatizacionog
postrojenja ................................................. 168
3.2.1. Klima-komora................................169
3.2.1.1. Hladnjak ........................ 170
3.2.1.2. Maglena kom ora.......... 171
3.2.1.3. Parni ovlaživač ...............172
•"r" 3.2.1.4. Sastav klima-komore ... 173
1 3.3. Sistemi klim atizacije................................173
3.3.1. Centralni j ednokanalni sistem
niskog pritiska sa konstantnom
količinom vazduha .......................174
3.3.2. Zonski sistemi klim atizacije.....177
3.3.3. Sistemi klimatizacije
visokog pritiska............................ 179
3.3.3.1. Sistemi sa konstantnom
količinom vazduha ........179
3.3.3.2. Sistemi sa promenljivom
količinom vazduha
(varijabilni sistemi) .......180
3.3.4. Dvokanalni siste m i..................... 182
3.3.4.1. Dvokanalni zavisni
sis te m .............................. 182
3.3.4.2. Dvokanalni nezavisni
siste m .............................. 184
3.3.5. Vazdušno-vodeni siste m i.......... 184
3.3.6. Vodeni sistemi ............................. 187
3.3.7. Lokalni klimatizacioni uređaji ... 187
3.3.7.1. Kompaktne
klim a-jedinice............... 187
3.3.7.2. Razdvojene
klim a-jedinice................. 188
4. REGULACIJAIAUTOMATIKA
KLIMATIZACIONIH SISTEMA ................. 191
4.1. Regulacija sa vazdušne strane ............ 193
4.2. Regulacija sa vodene strane .................. 193
4.3. Tipične primene regulacije
i zaštite u tehnici klimatizacije ..............195
5. EKSPLOATACJJAI ODRŽAVANJE
POSTROJENJA ZAKLIMATIZACIJU .... 201
6. TERMODINAMIČKE O SN O V EI RADNI
PROCESIRASHLADNIH U R EĐ A JA ......204
6.1. Drugi zakon termodinam ike.................204
6.2. Levolcretni kružni procesi. Kružni
proces u rashladnom postrojenju........ 204
6.3. Toplota hlađenja, utrošeni rad
i koeficijent hlađenja ...............................206
6.4. Teorijski ciklus jeđnostepene parne
kompresorske rashladne mašine
u T-s dijagramu ......................................... 207
6.5. Prigušivanje i prehlađivanje tečnosti
rashladnog fluida, masena i
zapreminska rashladna sposobnost .... 208
6.5.1. Masena i zapreminska
rashladna sposobnost................... 208
6.5.2. Prigušivanje i prehlađivanje
tečnosti rashladnog fluida ..........209
7. RASHLADNI UREĐAJI .............................211
7.1. Vrste rashladnih postrojenja .................. 211
7.1.1. Podela rashladnih postrojenja ... 211
7.1.2. Kompresorski rashladni urcđaji 212
7.1.3. Apsorpcioni rashladni uređaji .. 212
7.1.4. Ejektorski rashladni uređaji......213
7.1.5. Termoelektrični
rashladni uređaji ........................... 213
7.2. Rashladni fluidi ........................................213
7.2.1. Kriterijumi za izbor
rashladnih flu id a ........................... 213
5
 7.2.2. Vrste radnih fluida
u rashladnim m ašinam a............ 214
7.2.3. Označavanje rashladnih fluida . 215
7.3. Ulje u rashladnim uređajima ................ 216
7.4. Principijelna šema rashladnih
mašina sa dvostepenim sabijanjem .... 217
7.5. Stvarni procesi u kompresoru ................218
7.5.1. Stvarni rad kompresora.
Indikatorski dijagram ..................218
7.5.2. Koeficijent isporuke ....................219
7.5.3. Stepen korisnosti, indikatorska
i efektivna snaga.
Izbor pogonskog m otora........... 220
8. SASTAVNI ELEMENTI
RASHLADNIH POSTROJENJA................. 222
8.1. Kompresori ...............................................222
8.1.1. Klipni kompresori ....................... 222
8.1.2. Rotacioni kompresori ..................225
8.1.3. Vijčani kompresori ...................... 227
8.1.4. Turbokompresori ........................227
8.2. Kondenzatori ............................................ 228
8.2.1. Vazduhom hlađeni kondenzatori 228
8.2.2. Vodom hlađeni kondenzatori.
Kule za hlađenje vode ............... 230
8.2.3. Kondenzatori hlađeni
vodom i vazduhom .....................232
8.3. Isparivači................................................ 234
8.3.1. Suvi i preplavljeni isparivači .... 234
8.3.2. Isparivači zahlađenje tečnosti . 235
8.3.3. Isparivači za hlađenje vazduha . 236
8.4. Prehlađivači i međuhladnjaci ................237
8.4.1. Prehlađivači ................................... 237
8.4.2. Međuhladnjaci .............................. 238
8.5. Razmenjivači toplote .............................. 239
8.5.1. Podela razmenjivaeato p lo te......239
8.5.2. Koeficijent prolaza toplote,
srednja temperaturska razlika,
površina razmenjivača toplote .. 240
9. AUTOMATIKA RASHLADNIH
U R E Đ A JA ..........................................................242
9.1. Automatski prigušni ventil .................... 243
9.2. Termoekspanzioni ventil ........................244
9.3. Prigušni ventil sa p lo v k o m .................... 245
9.3.1. Prigušni ventil sa plovkom
na strani niskog pritiska ............. 245
9.3.2. Prigušni ventil sa plovkom
na strani visokog pritiska ...........246
9.4. Solenoidni ventil ......................................246
9.5. Presostati.................................................... 247
9.6. Termostati .................................................. 248
9.7. Pomoćni aparati i uređaji........................249
9.7.1. Skupljači (resiveri) .......................249
9.7.2. Odvajači u lja .................................. 249
9.7.3. Filtri, sušači i kontrolna
(vidna) stakla ............................................ 250
9.7.4. Nivokazi .........................................251
9.7.5. Armatura .........................................252
9.7.6. C evovod i.........................................252
PRILOG JUS A.AO.063/1996............................ 253
Literatura .................................................................284
PREDGOVOR

Udžbenik Postrojenja za grejanje i klimatizaciju

namenjen je mehaničarima grejne i rashladne
tehnike. Omogućava im da steknu znanja o vrstama,
konstrukcijama i principima rada uređaja i
postrojenja za grejanje, klimatizaciju, rashladnih
uređaja, razmenjivača toplote i drugih pomoćnih
aparata. Da bi se jednostavnije shvatile funkcije i
način delovanja pojedinih uređaja, udžbenilc
obuhvata i elementarna tumačenja iz oblasti
termodinamike i mehanike fluida.
Važan deo ovog udžbenika odnosi se na procese
održavanja i eksploatacije uređaja i opreme za
grejanje, hlađenje i klimatizaciju.
Uz pojedina poglavlja o vrstama opreme i
postrojenja objašnjeni su i elementi za regulisanje i
upravljanje delova ili kompletnih postrojenja. Uz
mernu i regulacionu opremu, na pojedinim mestima
prilcazane su i armature, kao i sigurnosna oprema i
zaštita u toku eksploatacije.
Budući da je ovaj udžbenik prvi ovakve
koncepcije, autori će biti zahvalni na svim
sugestijama i primedbama, koje bi uzeli u obzir za
eventualno sledeće izdanje.
Beograd, aprila 1997. godine A U TO R I

PREDGOVOR IIIZDANJU
U ovom izdanju udžbenika Postrojenja za grejanje i
klimatizaciju izvršene su ispravke štamparskih
grešaka i izmenjeno je nekoliko slika radi
postizanja jasnoće.
Beograd, oktobra 2000. godine A UTOR I

7
PREDGOVOR IIIIZDANJU
U ovom izdanju udžbenika Postrojenja za grejanje i
klimatizaciju izvršene su izvesne ispravke, izmenjeno
je nekoliko slika radi postizanja jasnoće i dopunjena je
i izmenjena literatura.
Beograd, aprila 2006. godine A U TO R I

8
Drugi razred
 1. U V O D
Klimatske prilike na Zemlji nisu ni uvek
ni svuda povoljne za život čoveka. U ne-
kim regionima nepovoljni meteorološki
faktori vladaju samo određeni period u
godini (npr., zima u našim krajevima), a
u drugim i čitavu godinu (polarna oblast,
planinska područja iznad 4000 m nadmor-
ske visine, pustinje).
Čovek ima vlastiti sistem termoregu-
lacije kojim se šire ili skupljaju periferni
krvni sudovi, obavlja se znojenje, drhta-
nje i dr. Zahvaljujući sistemu termoregu-
lacije, kao i odgovarajućoj odeći, čovek
može da se u izvesnoj meri prilagodi tre-
nutnim klimatskim uslovima. Tokom
ki'atkog vremenskog perioda ljudski orga-
nizam može da izdrži i ekstremne tempe-
rature: od jakih mrazeva (minus 40°C) do
vrlo visokih temperatura u sauni (i iznad
100°C). Međutim, mogućnost prilagođa-
vanja čovelca elcstremnoj temperaturi to-
kom dužeg boravka u nekoj sredini, rela-
tivno je ograničena pa mu u pomoć stupa
tehnika grejanja i klimatizacije koja omo-
gućava odgovarajuće klimatske uslove za
ugodan život čovelca.
Grejanje i klimatizacija je grana teh-
nike koja se bavi opremom i uređajima
za ostvarivanje termičkih uslova ugodno-
sti, tj. povoljnih uslova za boravak i rad
ljudi u zatvorenom prostoru. Termički
uslovi ugodnosti su proizvod kombinova-
nog delovanja termičkih parametara sre-
dine i ličnih uslova čoveka (stepen fizičke
aktivnosti, odevenost, uzrast, zđravstveno
stanje i dr.).
Kada se govori o termićkim parame-
trima sredine, obično se prvo pomisli na
temperaturu vazduha, što i jeste najvažni-
ja mera osećaja ugodnosti čoveka. Ostali
termički parametri sredine su: tempera-
tura okolnih površina u prostoriji (zidova,
poda, tavanice, prozora i vrata), relativna
vlažnost vazduha i njegova brzina kreta-
nja. Ova četiri parametra utiču na ko-
ličinu toplote koju čovek odaje okolini,
kao i na odnos pojedinih mehanizama
prenosa toplote sa čoveka na okolinu
(konvekcijom, zračenjem, kondukcijom i
isparavanjem vode).
U čovečjem telu se neprekidno odvi-
jaju složeni fizičko-hemijski procesi koji
se nazivaju metabolizam. Tokom tih pro-
cesa proizvodi se i oslobađa toplota u or-
ganizmu i da bi čovek održao stalnu tem-
peraturu tela, on tu, oslobođenu toplotu
mora da preda okolini. Čovek se, u ter-
mičkom pogledu, najprijatnije oseća u
takvim uslovima sredine kada je ostvare-
na ravnoteža između metabolizmom proiz-
vedene toplote i toplote odate okolini.
Na celokupan osećaj ugodnosti čoveka
u zatvorenom prostoru (grejanom ili
klimatizovanom), osim termičkih parame-
tara sredine utiču i dmgi faktori ugodno-
sti, kao što su: čistoća vazduha, buka i
osvetljenost.
Grejanje, provetravanje, hlađenje i
klimatizacija spadaju u oblast termoteh-
nike i označavaju se skraćeno sa KGH.
11
 Osnovna funkcija sistema za grejanje
je zagrevanje zgrade zimi, uz postizanje
odgovarajuće temperature ugodne za bo-
ravak ljudi. Temperatura vazduha u pro-
storiji (unutrašnja temperatura) zavisi,
pre svega, od namene objekta, odnosno
prostorije. U našim klimatskim uslovima
prostorije se zimi najčešće zagrevaju do
20°C. Sporedne prostorije zagrevaju se
na niže temperature (hodnici na ]5°C,
stepeništa 5-12°C, skladišta 5-10°C). Pro-
storije u kojima je čovek manje odeven
(kupatila, bazeni, bolnice i sl.) greju se na
više temperature (22-28°C).
Provetravanjem (ventilacijom) obez-
beđuje se dovoljna količina svežeg (spo-
ljašnjeg) vazduha u prostoriji i održava
kvalitet vazduha u zahtevanim granicama.
U prostorijama u kojima borave ljudi,
usled disanja i znojenja, vazduh se ,,kva-
ri“ (smanjuje se koncentracija kiseonika,
povećava udeo ugljen-dioksida, vlage, mi-
risa). U industrijskim objektima degrada-
ciju kvaliteta vazduha obično prouzrokuje
tehnološki proces (emisija prašine, aero-
sola, isparenja, hemijskih jedinjenja i sl.).
Svež vazduh koji se sistemom za pro-
vetravanje uvodi u prostoriju treba da za-
meni zagađen vazduh. Provetravanje pro-
storije može biti prirodno ili prinudno.
Za prirodno provetravanje nisu po-
trebni mehanički uređaji; to je prirodno
strujanje vazduha kroz otvore na zgradi ili
kroz otvorene prozore.
Za prinudno provetravanje (ventilaci-
ju) postoji poseban mehanički uređaj za
dovođenje i/ili odvođenje vazduha iz pro-
storije.
Klimatizacija se obično vezuje za rad u
letnjem periodu kada je zgradu potrebno
hladiti. Međutim, u našim klimatskim
uslovima klimatizaciona postrojenja obič-
no rade tokom cele godine. Klimatizacija
12
je najopštiji sistem za postizanje i održa-
vanje termičkih uslova ugodnosti u zatvo-
renim prostorima. Ima iste funkcije kao
grejanje i provetravanje, i dodatne: hlađe-
nje prostorija leti i regulisanje relativne
vlažnosti vazduha (zimi i leti).
U zavisnosti od toga koji je zadatak
klimatizacije primaran, odnosno čijim se
potrebama prilagođava (čoveka ili indu-
strijskih objekata) postoje:
- komforna i
- industrijska klimatizacija.
Zadatak komforne klimatizacije je
ostvarivanje pogodnih termičkih uslova
za boravak čoveka. Sprovodi se u poslov-
nim prostorijama, bioskopima, pozorišti-
ma, bankama, hotelima, bolnicama, sport-
skim dvoranama i sl. U letnjem periodu
temperatura vazduha obično se održava
na 26±2°C, uz relativnu vlažnost od
50±10%.
Osnovni cilj industrijske klimatizacije
jeste stvaranje optimalnih uslova za od-
vijanje tehnološkog procesa, a ne za bora-
vak ljudi. Ipak, ti uslovi sredine moraju
biti pogodni i za čoveka.
Hlađenje je grana tehnike koja se bavi
postizanjem i održavanjem temperatura
nižih od temperature okoline. U okviru
ove oblasti, tehnika hlađenja će se odno-
siti na postupke i uređaje za hlađenje na-
mirnica i proizvoda (frižideri, zamrzivači,
komore za hlađenje, skladišta), kao i
hlađenje u okviru tehnološkog procesa,
dok će se hlađenje vazduha u prostorija-
ma za boravak ljudi razmatrati u delu o
klimatizaciji i klimatizacionim postroje-
njima.
Mada tehnika grejanja i klimatizacije
ne spada u nove naučne i tehničke disci-
pline, ona u poslednje vreme doživljava
intenzivan razvoj, jer su sve veći i stroži
zahtevi koji se postavljaju projektantima
klimatizacionih postrojenja. S jedne stra-
ne, zahteva se kontrolisanje termičkih pa-
rametara sredine sa što manjim varijaci-
jama temperature i relativne vlažnosti, a
akcenat se posebno stavlja na postizanje
odgovarajućeg kvaliteta i čistoće vazduha
u zatvorenom prostoru (posebno u poje-
dinim granama elektronske i farmaceut-
ske industrije). S druge strane, postoji
vrlo izražen zahtev ekonomista, energe-
tičara i stručnjaka za zaštitu životne sre-
dine da se smanji energetska potrošnja u
svim sektorima, pa i u grejanju i klimati-
zaciji. Zbog toga se razvijaju nove tehni-
ke grejanja, hlađenja i klimatizacije, pri-
menjuju nove poboljšane tehnologije i
proizvode uređaji za KGH koji imaju ma-
nju specifičnu potrošnju energije po jedi-
nici grejanja, odnosno hlađenja.
S obzirom na raznolikost postavljenih
zahteva, postoji veliki broj različitih ure-
đaja, sistema i postrojenja za grejanje,
provetravanje, hlađenje i klimatizaciju.
Neka od tih rešenja danas se smatraju preva-
ziđenim (ali se još uvek upotrebljavaju),
dok druga predstavljaju trend u savre-
menom svetu. O većini tih tehničkih reše-
nja, njihovim prednostima i nedostacima,
kao i teorijskim osnovama na kojima se
baziraju, biće više reči u narednim po-
glavljima ovog udžbenika.
P I T A N JA
1. Kako se ostvaruje termoregulacija čoveka i kolike
su njene mogućnosti?
2. Šta su termički uslovi ugodnosti?
3. Koji su termički parametri sredine i na šta deluju?
4. Koji je osnovni zadatak tehnike provetravanja?
5. Kakva je razlika između sistema za grejanje i siste-
ma za klimatizaciju?
6. Kakva je razlika između komforne i industrijske
klimatizacije?
7. Cime se bavi tehnika hlađenja?
8. Koji se zahtevi postavljaju proizvođačima KGH
uređaja?
13
 2. OSNOVNI POJMOVI O UREĐAJIMA ZA
GREJANJE
U zimskom periodu grejana prostorija
odaje toplotu okolini transmisijom kroz
zidove, pod, tavanicu, prozore i vrata. Što
je zgrada bolje termički izolovana, gubici
toplote u okolinu su manji. Hladan spol-
jašnji vazduh struji kroz procepe (fuge)
prozora u prostoriju i potrebno ga je za-
grejati do unutrašnje temperature. Ven-
tilacioni gubici predstavljaju količinu to-
plote koju je potrebno predati vazduhu
koji je infiltracijom kroz procepe dospeo
u prostoriju. Zbir transmisionih i ventila-
cionih gubitaka toplote čini ukupnu po-
trebnu količinu toplote za grejanje pro-
storije u jedinici vremena. U praksi se ova
veličina naziva toplotni gubici, odnosno
gubici toplote prostorije.
Gubici toplote prostorije nadoknađuju
se sistemom za grejanje. Količina toplote
potrebna za grejanje predaje se prostoriji
uređajem za grejanje.
Zagrevni uređaji se dele na pojedinač-
ne (lokalne) uređaje i postrojenja central-
nog grejanja.
Pojedinačni zagrevni uređaj nalazi se
u samoj prostoriji koja se zagreva. U
njemu se sagoreva gorivo, odnosno neki
oblik energije pretvara se u toplotu i oda-
je u prostoriju. Uobičajeno jedan uređaj
zagreva jednu prostoriju.
U postrojenjima centralnog grejanja
na jedan izvor toplote (kotao, toplotna
podstanica) vezuje se veći broj grejnih te-
la. Toplota se razvodi po objektu pomoću
nekog prenosioca toplote, a predaje u pro-
14
storije koje mogu biti udaljene od izvora
toplote. Pošto se loži na jednom mestu, tj.
loženje je centralizovano, ovaj sistem se
naziva sistem za centralno grejanje. U za-
visnosti od veličine toplotnog izvora, sis-
temi za centralno grejanje dele se na:
- etažno grejanje (grejanje jednog
stana),
- centralno grejanje (grejanje cele
zgrade),
-blokovsko grejanje (grejanje većeg
broja zgrada u bloku iz jednog izvo-
ra toplote),
-d aljin sk o grejanje (grejanje delova
grada ili celog naselja).
Danas postoji veliki broj različitih siste-
ma za grejanje. Svaki od njih ima određene
prednosti i nedostatke. Tehno-ekonomske
karakteristike uređaja za grejanje odre-
đuju njegov domen primene. Koji će sistem
za grejanje biti primenjen, zavisi od po-
treba i mogućnosti investitora (korisnika
objekta) i propisa koji važe za gradnju na
datoj lokaciji.
Uređaji za grejanje mogu se porediti
prema različitim kriterijumima. Svi ure-
đaji treba da zadovolje šest osnovnih
uslova:
- funkcionalnost (održavanje termič-
kih parametara sredine u svim ek-
sploatacionim uslovima),
- higijenski uslovi (održavanje čistoće
i kvaliteta vazduha u prostoriji),
 - estetika (da zauzimaju što manje me-
sta i da se lepo uklope u enterijer ob-
jekta),
- ekonomičnost (zbir investicionih i
eksploatacionih troškova treba da je
što manji),
-b ezb ednost (opasnost od požara,
eksplozije, prodora dimnih gasova u
zagrevane prostorije treba da se sve-
de na što manju meru),
-ek o lo g ija (rad uređaja za grejanje
treba da što manje narušava životnu
sredinu).
Centralno grejanje ima niz pogodnosti
u odnosu na pojedinačne uređaje za
grejanje. Glavne prednosti su:
-b o lji raspored temperature vazđuha
u prostoriji (grejna tela se postav-
ljaju ispod prozora, što je termički
mnogo povoljnije nego kada su uz
unutrašnji zid, na koji se, zbog veze
sa dimnjakom, obično postavljaju
peći);
- mogućnost grejanja i sporednih pro-
storija (kupatilo, WC, hodnilc);
- centralizovano loženje (veći kotao
ima veći stepen iskorišćenja goriva i
bolje regulisanje, rad kotla nadgleda
kvalifikovano osoblje, manja je opa-
snost od požara, manje se prljaju
zgrade i stanovi itd.).
Centralizovano loženje smatra se naj-
većom prednošću sistema centralnog
grejanja. Nedostaci u odnosu na pojedi-
načne zagrevne uređaje su:
- veći investicioni troškovi i
- lošija lokalna regulacija (regulacija
temperature u svakoj prostoriji po-
jedinačno).
Uzimajući u obzir sve navedene pred-
nosti i nedostatke, može se zaključiti da
postrojenja za centralno grcjanje prcd-
stavljaju u današnje vreme bolje rešenje.
Zbog toga se ovaj način grejanja stanova
u gradovima koristi pretežno, a u novim
zgradama i naseljima isključivo.
2.1. POJEDINAČNI UREĐAJI ZA
GREJANJE
Pojedinačni (lokalni) uređaji za grejanje
postavljaju se u svaku prostoriju koja se
greje. Osnovna prednost im je što su in-
vesticiono najjeftiniji sistem za grejanje
zgrada, a glavni nedostatak manji komfor
korisnika. Osnovna podela pojedinačnih
zagrevnih uređaja učinjena je prema vrsti
goriva i izvora toplote koje koriste:
- peći na čvrsto gorivo,
- peći na tečno gorivo,
- peći na gasovito gorivo i
- uređaji za korišćenje električne ener-
gije-
2.1.1. PEĆINA ČVRSTO GORIVO
Peći na čvrsto gorivo su najstariji zagrevni
uređaji. Kao gorivo služe: ogrevno drvo,
različite vrste ugljeva (lignit, mrki, bri-
ket), a mogu da se sagorevaju i poljopri-
vredni otpaci. Donja toplotna moć naših
ugljeva kreće se u granicama od 6000 do
17000 kJ/kg.
Danas se upotrebljavaju sledeće vrste
peći na čvrsto gorivo:
- kamini,
- zidane peći i
- metalne peći.
KAMINI
Kamin ima ognjište otvoreno prema pro-
storiji, tako da postoji opasnost od požara.
Udari vctra mogu vratiti dim u zagrevanu
15
prostoriju. Toplota se odaje pretežno zra-
čenjem otvorenog plamena. Kamin ima
vrlo malu akumulacionu sposobnost. Čim
se vatra ugasi, prestaje i grejanje. Kamin
se obično loži drvetom. Gubici u izlaznim
dimnim gasovima su vrlo veliki, tako da
je stepen iskorišćenja goriva vrlo mali od
10 do 30%. Glavna prednost kamina je
lep izgled (sl. 2.1). Kamini mogu biti de-
korativno ozidani tako da predstavljaju
ukras u prostoriji. Vizuelni efekat vatre i
pucketanje drveta izazivaju kod ljudi pri-
jatan osećaj ugodnosti, pa se kamini naj-
češće postavljaju u prostorije za dnevni
boravak. U našim klimatskim uslovima
kamin je nedovoljan, pa se obično dodaju
još neki uređaji za grejanje.
Z I D A N E PEĆI
Od svih tipova zidanih peći, najraspro-
stranjenije su kaljeve peći. One imaju do-
bru sposobnost akumulisanja toplote. To-
plota se odaje na povoljan način: blagim
zračenjem i konvekcijom, što je veoma
ugodno za čoveka. Površine peći treba da
16
su glatke da bi se čistoća lakše održavala.
Za kaljeve peći su najbolje gorivo drvo i
briketi mrkog uglja. Stepen iskorišćenja
goriva ako je peć potpuno ispravna i pra-
vilno ložena vrlo je visok - i do 80%. U
praksi je obično, zbog nezaptivenosti i za-
prljanosti peći, stepen korisnosti 50 - 60%.
METALNE PEĆI
Klasične metalne peći (kod nas poznate
kao bubnjare ili kraljice peći) izrađivale
su se kao jam aste ili bunkerske peći.
Umesto akumulacije toplote (kao kod
kaljevih peći) imale su akumulaciju gori-
va koje je postepeno sagorevalo. Tempe-
ratura koja se postiže je vrlo visoka (i do
200°C), tako da je odavanje toplote zra-
čenjem vrlo intenzivno, ponekad čak i
neugodno. Stepen iskorišćenja goriva u
idealnim uslovima je oko 80%, ali se u
eksploataciji obično postiže 60-70%.
Poboljšanu verziju metalnih peći pred-
stavljaju trajnožareće peći. Ispod metal-
nog kućišta postoji ozid od šamota, tako
da pored akumulacije goriva, postoji i
akumulacija toplote. Gorivo sagoreva do-
bro i potpuno, tako da je stepen korisno-
sti veoma visok (oko 80%).
Kod svih peći na čvrsto gorivo regu-
lisanje procesa sagorevanja goriva i oda-
vanja toplote relativno je ograničeno i
lošije nego kod ostalih vrsta zagrevnih
uređaja. Intenzitet sagorevanja reguliše se
podešavanjem količine vazduha za sa-
gorevanje (vratanca na peći, regulator
promaje i sl.).
2.1.2. PEĆINA TEČNO GORIVO
Kod nas su poznate kao nafta-peći, mada
se kao gorivo obično koristi specijalno
lako ulje za loženje, donje toplotne moći
42000 kJ/kg. One imaju određenih pred-
nosti u odnosu na peći na čvrsto gorivo.
Kada je nafta bila jeftina, bile su vrlo po-
pularne i mnogo korišćene za grejanje
stanova i manjih poslovnih prostorija.
Danas se ne koriste jer je ulje za loženje
skupo.
Konstrukcija peći na tečno gorivo je
jednostavna. Oko metalnog ložišta pos-
tavljeno je metalno kućište. Sobni vazduh
struji između ložišta i kućišta peći i zagre-
va se konvekcijom. Iz rezervoara za gori-
vo lož-ulje dotiče u ložište kroz diznu.
Odavanje toplote peći reguliše se prome-
nom protoka ulja za loženje kroz diznu.
Regulacija kapaciteta je vrlo laka i efika-
sna.
Osnovni nedostaci peći na tečno gori-
vo su visoki eksploatacioni troškovi i
stvaranje neprijatnih mirisa u prostoriji.
Mirisi nastaju usled isparenja, prosipanja
lož-ulja za vreme punjenja rezervoara i dr.
2.1.3. PEĆI NA GASOVITO GORIVO
Ove peći mogu da koriste prirodni (zem-
ni) gas (u mestima gde postoji gradska
distributivna mreža) ili tečni gas (propan-
-butan) iz boca. Postoje različite kon-
strukcije gasnih peći: reflektorske, sa usi-
janim grejnim elementima, sa cevnim
zagrejačima vazduha itd. Zavisno od kon-
strukcije zagrevnog uređaja, odnos iz-
među toplote predate zračenjem i kon-
vekcijom može biti vrlo različit. Sve peći
na gasovito gorivo imaju dobro automat-
sko regulisanje kapaciteta i visok stepen
iskorišćenja goriva (preko 80%).
Pri potpunom sagorevanju prirodnog
gasa nastaju produkti sagorevanja ugljen-
-dioksid i vodena para. Zbog toga je
dozvoljeno da se peći manjeg kapaciteta
( 2 - 3 ,5 kW) postavljaju u prostoriju bez
priključka na dimnjak, mada je bolje da
ta veza postoji. Peći većeg kapaciteta oba-
vezno je povezivati na dimnjak. Osnovna
uloga dimnjaka je dovođenje vazduha (ki-
seonika) za sagorevanje, pa tek onda od-
vođenje produkata sagorevanja.
Prednosti peći na gasovito gorivo su:
čistoća, jednostavno rukovanje, dobra au-
tomatska regulacija. Najveći nedostatak je
opasnost od požara, eksplozije i trova-
nja gasom. Peći na gas se najčešće koriste
u objektima koji se povremeno greju i u
halama koje se delimično greju.
2.1.4. UREĐAJI ZA GREJANJE
ELEKTRIČNOM ENERGIJOM
Uređaji za grejanje koji koriste električnu
energiju u mnogim elementima se znatno
razlikuju od ostalih pojedinačnih uređaja
za grejanje (peći):
- mogu da se postave na termički po-
voljnije mesto u prostoriji (ispod pro-
zora, uza spoljašnji zid);
- mogu da se koriste za grejanje spo-
rednih prostorija;
- vrlo lako se regulišu;
- komforni su za korisnika (uključuju
se pritiskom na dugme, ili automat-
ski preko uklopnog časovnika —taj-
mera);
- predstavljaju ekološki prihvatljivo
grejanje u urbanim sredinama.
ELEKTRIČNE GREJALICE
Električne grejalice koriste efekat zagre-
vanja provodnika kroz koji protiče struja,
pri čemu se električna energija pretvara
u toplotnu. Toplotu odaju pretežno zra-
čenjem. Nemaju nikakvu akumulacionu
sposobnost, pa iz električne mreže ,,vu-
ku struju“ kada je prostoriju potrebno za-
grevati.
17
 KALORIFERI
U kalorifer je ugrađen ventilator kojim
se postiže strujanje sobnog vazduha preko
električnog grejača. Toplotu odaju pro-
storiji konvekcijom. Ostale osobine kalo-
rifera su identične osobinama električnih
grejalica, osim što su kaloriferi nepovo-
ljniji sa higijenskog aspekta, jer više ,,po-
dižu prašinu“ u prostoriji.
TERMOAKUMULACIONE
(TA) P E Ć I
Termoakumulaciona peć ima sposobnost
akumulisanja toplote. Između elektrogre-
jača i metalnog kućišta peći ugrađene su
magnezijumske opeke koje imaju veliki
toplotni kapacitet. Peć se ,,puni“ (aku-
mulira se toplota) u vreme niže tarife
električne energije, a uključivanjem ven-
tilatora intenzivno odaje toplotu kada je
to potrebno. Na slici 2.2 dat je presek ter-
moakumulacione peći i položaj osnovnih
elemenata. TA peći odaju toplotu pre-
težno konvekcijom, mada postoji i blago
zračenje. Termoakumulacione peći troše
jednaku količinu električne energije kao
grejalice i kaloriferi, ali im je prednost što
omogućavaju korišćenje električne en-
ergije samo u vreme niže tarife.
TOPLOTNE PUMPE
Grejanje pomoću toplotnih pumpi je na-
jracionalniji način grejanja električnom
energijom. Uz utrošak 1 kWh električne
energije, prostoriji se može predati oko
3 kWh toplote (ostatak toplote se oduzima
okolini). Princip rada toplotne pumpe
biće detaljno objašnjen u poglavlju o
rashladnim uređajima.
2.2. POSTROJENJE ZA
CENTRALNO GREJANJE
Osnovna karakteristika postrojenja za
centralno grejanje je da se loženje
(proizvodnja toplote) obavlja na jednom
mestu (centralizovano), a da se toplota
odaje u više prostorija. Svako postrojenje
za centralno grejanje ima tri osnovna ele-
menta (sl. 2.3). Izvor toplote je uređaj u
kome se toplota ,,proizvodi“ i predaje

Sl. 2.2. - Presek termoakiimulacione peći: 1 - kućište;

2 —toplotna izolacija; 3 - akumulaciona masa;
4 —kanal za vazduh; 5 - električni grejač;
6 — ventilator; 7 — ulaz sobnog vazduha; Sl. 2.3. —Šemapostrojenja za centralno grejanje:
8 - rešetka za ubacivanje zagrejanog vazduha 1 - izvor toplote; 2 —razvodjluida; 3 - grejno telo

18
radnom fluidu. Radni fluid (topla voda ili
vodena para) struji kroz mrežu cevi i pre-
nosi toplotu do grejnih tela. Grejna tela,
smeštena u zagrevanim prostorijama, od-
aju toplotu prostoriji. Tom toplotom se
neutrališu toplotni gubici i održava že-
ljena vrednost temperature u prostoriji.
U svetu i kod nas postoji veliki broj
različitih sistema za centralno grejanje.
Osnovna podela postrojenja za centralno
grejanje vrši se prema vrsti izvora toplote,
radnom fluidu, načinu vođenja cevne
mreže i vrsti grejnih tela.
Izvor toplote može biti smešten u ko-
tlarnici, toplani (TO), toplani - elektrani
(TO - TE) i termoelektrani - toplani
(TE - TO). U kotlovima se kao gorivo mogu
koristiti ugalj (kameni, mrki i lignit),
tečno gorivo (lako ulje za loženje i teško
ulje za loženje - mazut), prirodni gas, ele-
ktrična energija i geotermalna energija.
U odnosu na nosioca toplote (radni
fluid) centralno grejanje može biti: vode-
no (toplovodno i vrelovodno), parno (ni-
skog pritiska, visokog pritiska i vakuum-
sko), vazdušno i uljno.
Grejna tela su: radijatori (člankasta
grejna tela), pločasti radijatori, cevna grej-
na tela, konvektori i grejni paneli.
2.2.1. GREJNATELA
Zadatak grejnog tela je da prostoriji oda
određenu količinu toplote - jednaku tre-
nutnim toplotnim gubicima prostorije. Od
svih tipova grejnih tela, najviše se kori-
ste radijatori.
RADIJATORI
Radijatori su člankasta grejna tela. Ovak-
va konstrukcija je povoljna jer se spaja-
njem određenog broja članaka može do-
biti potrebna veličina (površina) grejnog
tela. Članci se spajaju pomoću nazuvica
(sl. 2.4). Iako su radijatori dobili naziv po
odavanju toplote zračenjem (radijaci-
jom), oni veći deo toplote odaju konvek-
cijom, a manji zračenjem.
57. 2.4. —Poprečnipresek radijatora - spajanje clanaka
pomoću nazuvica
Oblik članka radijatora zavisi od ma-
terijala od koga je napravljen. Člankasti
radijatori se izrađuju od livenog gvožđa,
čeličnog lima i legura aluminijuma. Ne
može se generalno reći koji su radijatori
najbolji. Svaka vrsta radijatora ima svojih
prednosti i nedostataka. Najduži radni
vek imaju liveni radijatori, zatim alumini-
jumski, a znatno kraći čelični radijatori.
Ako se posmatra inertnost sistema (po-
četak grejanja od trenutka uključenja
postrojenja i vreme hlađenja radijatora
po prestanku grejanja), najveću masu
radijatora i sadržaj vode u njima imaju ra-
dijatori od livenog gvožđa, pa su oni naj-
inertniji. Aluminijumski radijatori su naj-
manje inertni. Oni najpre počinju da
greju, ali se i najbrže ohlade po isključe-
nju kotla. Specifično odavanje toplote po
jedinici mase radijatora najveće je kod
aluminijumskih, zatim čeličnih, i najma-
nje kod livenih radijatora. Najlakše se
montiraju aluminijumski radijatori, jer je
njihova masa, za isti toplotni kapacitet,
19
znatno manja od mase drugih radijatora.
Naročito su teški radijatori od livenog
gvožđa veće širine. Izbor vrste radijatora
za neki objekat zavisi od zahteva i mo-
gućnosti investitora, odnosno korisnika
objekta.
Radijator se, po pravilu, postavlja uz
najveću rashladnu površinu u prostoriji.
Kad god je to moguće, radijator se insta-
lira ispod prozora (sl. 2.5). Treba voditi
Sl. 2.5. - Postavljanje radijatora uz parapetni zid:
(a= 5 cm; b = 7= 12 cm)
računa da visina radijatora bude za oko
20 cm niža od visine parapetnog zida na
koji se postavlja. Radijator treba da bude
odignut od poda 7 —12 cm, a od zida od-
maknut najmanje 5 cm. Da bi se omo-
gućilo pravilno odvođenje vazduha iz
grejnog tela (odzračivanje), radijator tre-
ba da bude blago nagnut u odnosu na ho-
rizontalu. Najbolje je da je radijator slo-
bodno postavljen u prostoriji (kao na slici
2.5). Termički je nepovoljnije kada se ra-
dijator postavi u nišu, a još je lošije reše-
nje da se radijator maskira. Postavljanjem
maske ispred radijatora ili oko njega sma-
njuje se njegovo odavanje toplote, pa je
potrebno povećati grejnu površinu, tj.
broj članaka.
Radijator se pričvršćuje na zid pomoću
konzola i držača. Broj konzola i držača
20
zavisi od veličine i vrste radijatora (liveni,
čelični, aluminijumski). Proizvođači radi-
jatora obično u svojim katalozima navode
koliko je potrebno konzola i držača za
vešanje radijatora u zavisnosti od broja
članaka. Radijator se može postaviti i na
nožice, i to ako se postavlja uza staklenu
povrŠinu (izlog, ulaz od stakla i sl.).
Radijatori istog tipa izrađuju se u ra-
zličitim visinama i širinama. Sto je veća
visina, odnosno širina članka, veće je i
njegovo odavanje toplote. Treba birati
radijatore veće visine (ukoliko to dozvo-
ljava visina parapeta).
Karakteristične dimenzije radijatora
su: debljina, širina i ukupna visina članka,
rastojanje između priključaka i dužina ra-
dijatora (sl. 2.6). Neke od ovih veličina
su propisane našim standardima. S aspek-
ta standardizacije, najvažnija dimenzija je
rastojanje između priključaka (razvodnog
i povratnog kod dvocevnih sistema). Ta
veličina je odavno propisana standardom,
a postoji tendencija da se za određene ti-
pove radijatora standardizuju i ostale ka-
rakteristične veličine.
Sl. 2.6. —Karakteristične dimenzije radijatora:
b - širina članka; d —debljina članka; h —ukupna
visina radijatora; h l —rastojanje
između priključnih otvora
 Prema našem standardu, radijator se
označava na sledeći način:
. n -h jb
tip ------ 5—
Rx x R2
gdeje:
n - broj članaka,
h{- rastojanje između priključaka [mm],
b - širina članaka [mm],
R { - prečnik razvodnog priključka
(može da se napiše nazivna mera ili u mm),
R2- prečnik povratnog priključka.
Primer:
15-600/160
,,Termik“
3/4 x 3/4
PLOČASTA G REJNA TELA
Pločasta grejna tela izrađuju se od čelič-
nog lima. Osnovne karakteristike su im
mala debljina i velike glatke ili profilisane
grejne površine. Oblik tih profila prika-
zan je na slici 2.7.
=jj- -ri
i-innnnn n n n n n n
rth
JJ U U LJ^UJJ U U LJU LJ
n n r i n i i n n n n ri n
H -o - o -o - -o - ■
uuuuuuuuumj
JJ U U U U U U_U LJU U
nnnnhnnnnrin
Tok vode i način odavanja toplote
pločastih grejnih tela slični su kao oni
kod radijatora, pa se ova grejna tela često
nazivaju pločasti radijatori. Međutim,
pločasta grejna tela nemaju klasične član-
ke, pa se samim tim ne može dobiti
željena dužina grejnog tela na objektu.
Određene dužine i visine, se izrađuju fa-
brički i od te dve veličine zavisi i njihovo
nominalno odavanje toplote.
Kada su posredi visina, trajnost, iner-
tnost i način odavanja toplote, za pločasta
grejna tela važi isto što i za radijatore od
čeličnog lima. Prednost im je što su lepši
od čeličnih i klasičnih radijatora.
CEVNA GREJNA TELA
Cevi ovih grejnih tela slobodno su izlo-
žene vazduhu u prostoriji koja se greje.
Cevi su obično čelične. Završna obrada
može biti farbanje, niklovanje, plasti-
ficiranje, tako da se dobija lep izgled.
Cevna grejna tela prikazana su na slici
2.8. Prednost ovih grejnih tela je lako
održavanje čistoće.
Cevna grejna tela koriste se za grejanje
prostorija sa malim gubicima toplote
(kupatila, WC, hodnici). U poslednje vre-
V-A
i
SI. 2.7. — Poprečnipresek
pločastih grejnih tela
me se izrađuju vrlo lepa grejna tela za ku-
patila koja služe i za sušenje peškira i za
grejanje prostora.
Da bi se povećalo odavanje toplote po
jedinici dužine, cevi se orebravaju rebri-
ma od lima. Međutim, nedostatak je prob-
lem održavanja čistoće, je r se prostor
između rebara teško čisti.
21

Sl. 2.8. - Konstrukcija cevnih grejnih tela:
a —cevna zmija; b - cevni registar sa horizontalnim
cevima; c - cevni registar sa vertikalnim cevima
KONVEKTORI
Konvektori se sastoje od lamelastih za-
grejača vazduha smeštenih u metalno ku-
ćište. Grejači se izrađuju od orebrenih ce-
vi. Na čelične cevi postavljaju se rebra od
čeličnog lima, dok se bakarne cevi ore-
bravaju aluminijumskim limom. Konstruk-
cija konvektora prikazana je na slici 2.9.
Vazduh iz prostorije struji kroz ulaznu
rešetku u konvektor, zagreva se i pokre-
tan uzgonskom silom istrujava u prosto-
riju kroz izlaznu rešetku postavljenu pri
vrhu konvektora. Konvektor odaje toplo-
tu isključivo konvekcijom.
Prednosti konvektora u odnosu na ra-
dijatore su:
- kompaktnost (manji je utrošak ma-
terijala, lakši su, jefitiniji);
22
Sl. 2.9. - Presek konvektora: 1 - kućište - maska;
2 - rešetka; 3 - lamelasti zagrejač vazduha;
4 - šaht; 5 - skretni lim; 6 - sobni vazduh;
7 -zagrejani (ubačeni) vazduh
- estetika (zahvaljujući lepoj masci la-
ko se uklapaju u enterijer);
-m a n ja inercija (brže stupaju u dej-
stvo);
-o s im centralne regulacije, postoji
mogućnost i lokalne regulacije ka-
paciteta (sa vazdušne strane);
- izdržavaju više pritiske.
Nedostaci konvektora u odnosu na ra-
dijatore su:
- lošiji higijenski uslovi (teže održava-
nje čistoće — taloženje prašine i
njeno ,,podizanje“ dok konvektor
radi);
-n e m a odavanja toplote zračenjem
(blago toplotno zračenje je vrlo ugo-
dno za čoveka).
Zbog navedenih nedostataka, konvek-
tori se vrlo retko koriste za grejanje stam-
benih zgrada.
PANELNA GREJNA TELA
Panelno grejanje je specifičan sistem gre-
janja kod koga ne postoje grejna tela u
klasičnom smislu. Cevi se postavljaju u
građevinsku konstrukciju prostorije (zid,
pod), zagrevaju je, a zatim se toplota sa
građevinske konstrukcije prenosi na vaz-
duh u grejanoj prostoriji. Toplota se pre-
daje zračenjem na okolne površine i lju-
de, i konvekcijom sobnom vazduhu.
Postoji više različitih konstrukcija po-
dnog grejanja. Cevi (u obliku cevne zmi-
je) mogu biti slobodno postavljene u pod-
noj ploči. Oko njih se nalazi tanji sloj
vazduha. Cevi se takođe mogu uliti u be-
ton i direktno ga zagrevati (sl. 2.10 i
2.11). U ovom slučaju je važno da koefici-
jenti temperaturske dilatacije cevi i beto-
na budu približno jednaki, da tokom za-
grevanja beton ne bi pucao. Za podno
grejanje obično se koriste bakarne ili pla-
stične cevi (polietilenske, polipropilenske
i višeslojne), a ređe čelične cevi.
U zavisnosti u koji građevinski ele-
ment su ugrađene cevi, panelno grejanje
može biti: podno, plafonsko i zidno. Naj-
češće se primenjuje podno grejanje, mada
se smatra da je za čoveka najugodnije zi-
dno grejanje.
Prednosti panelnog grejanja u odnosu
na ostale sisteme centralnog grejanja su
sledeće.
a) b)
Sl. 2.10.- Način polaganja cevi kodpanelnog grejanja:
a - u obliku cevne zmije: b - spiralno - u obliku puža
Sl. 2.11.- Podno grejanje - cevi zalivene u betonu:
1 - završni sloj poda; 2 - grejna cev; 3 - beton;
4 - toplotna izolacija; 5 - noseća konstrukcija tavanice
- Zbog blagog zračenja toplote sa ve-
likih površina, isti osećaj ugodnosti mo-
guće je postići i pri nižoj temperaturi
vazduha u prostoriji (unutrašnja tempe-
ratura je obično dva stepena niža).
- Manje se podiže prašina u prostoriji.
-G re jn a tela ne kvare enterijer pro-
storije.
- Za grejanje se koristi voda niže tem-
perature.
Nedostaci panelnog grejanja su:
- slabija mogućnost regulisanja odava-
nja toplote zbog velike inertnosti si-
stema;
-p ro b lem popravke ako eventualno
puknu cevi u podu (srećom, to se
retko događa);
-v e ć i investicioni troškovi, posebno
kada se sistem za grejanje ugrađuje
naknadno.
2.3. EKONOM IČNOST UREĐAJA
ZA G R EJA N JE
Za grejanje zgrada troši se energija. Cena
utrošene energije u toku grejne sezone
predstavlja trošak za korisnika objekta.
Cilj korisnika je da taj trošak bude što
manji, a da postrojenje zadovoljava
njegove potrebe. Kada se analiziraju tro-
škovi za grejanje, moraju se posmatrati
ukupni troškovi, koji se sastoje od inve-
sticionih i eksploatacionih troškova.
Investicioni troškovi obuhvataju cenu
opreme, materijala i njihove ugradnje. To
je cena izgradnje jedne termotehničke in-
stalacije. Investicioni troŠkovi se u praksi
nazivaju i početni, osnovni i kapitalni
troškovi.
Eksploatacioni troškovi su troškovi
pogona termotehničkog postrojenja i
obuhvataju cenu goriva (energije), radne
23
snage i troškove održavanja postrojenja.
Eksploatacioni troškovi se obično raču-
naju po grejnoj sezoni. Ukupni troškovi
izgradnje i pogona postrojenja za greja-
nje mogu da se odrede na dva načina.
Ako se eksploatacioni troškovi sračunaju
za ceo radni vek postrojenja (smatra se
da je radni vek postrojenja za grejanje od
20 do 25 godina) i saberu s investicionim
troškovima, dobijaju se ukupni troškovi
postrojenja za grejanje. Drugi način je da
se ukupni investicioni troškovi svedu pre-
ko godišnje stope amortizacije i saberu sa
procenjenim eksploatacionim troškovima
za grejnu sezonu. Tako se određuju uku-
pni troškovi u jednoj grejnoj sezoni.
Godišnja potrošnja energije za greja-
nje najviše zavisi od građevinskih karak-
teristika objekta, od kojih su najvažnije:
vrsta i debljina toplotne izolacije spoljaš-
njih zidova, veličina i kvalitet prozora i
vrata, kao i kvalitet njihove ugradnje, od-
nos spoljašnje površine zgrade i neto (ko-
risne) površine, eliminisanje toplotnih
mostova i sl.
Svakako da mašinski stručnjaci utiču
na potrošnju energije za grejanje. Njihov
uticaj se ogleda u izboru odgovarajućeg
sistema za grejanje, njegovo pravilno
dimenzionisanje, korektno izvođenje, a
naročito u kvalitetnom održavanju i pra-
vilnom korišćenju postrojenja za grejanje.
Kotao treba da ima što veći stepen kori-
snosti, kako nominalni, tako i u različitim
eksploatacionim uslovima. Cevna mreža
treba da bude što kraća, izbalansirana i
toplotno izolovana dok prolazi kroz ne-
grejane prostorije (podrum, tavan, hodni-
ci). Instalacija treba da bude dobro zap-
tivena kako voda ne bi curila iz sistema.
U postrojenjima za grejanje (osim u ma-
njim instalacijama) koristi se hemijski
pripremljena voda, a to pripremanje vode
24
za dopunjavanje instalacije predstavlja,
takođe, trošak za korisnika.
Pravilna regulacija postrojenja za
grejanje bitno utiče na godišnju potrošnju
energije za grejanje. Zadatak regulacije
je da u prostoriji održava stalnu tempe-
raturu vazduha (unutrašnju projektnu
temperaturu) pri bilo kojoj spoljašnjoj
temperaturi. U zavisnosti od trenutne
temperature spoljašnjeg vazduha, odre-
đuje se i količina toplote koju je potreb-
no dovesti u grejanu prostoriju. Regula-
cija može biti ručna i automatska. Regu-
lacija može da deluje na jedan uređaj (lo-
kalna regulacija) ili na ceo sistem (cen-
tralna regulacija). Centralna regulacija
može da se podeli na zone ili da bude
jedinstvena za čitav sistem.
Za grejanje stanova, poslovnih prosto-
rija, javnih objekata i fabričkih hala u
našoj zemlji se koriste različita goriva i
izvori toplote (čvrsta, tečna, gasovita i
električna energija). U poslednjih dvade-
setak godina za grejanje objekata sve više
se koristi električna energija. Za krajnjeg
korisnika upotreba električne energije je
vrlo povoljna: mali investicioni troškovi
za uređaje za grejanje, dobra raspo-
loživost izvora toplote (osim u periodu
restrikcije potrošnje električne energije),
jednostavno korišćenje uređaja, mo-
gućnost dobrog regulisanja, relativno ma-
li troškovi grejanja (zbog depresirane ce-
ne električne energije u odnosu na ostale
energente). Međutim, s aspekta društva
u celini, korišćenje električne energije za
grejanje prostorija je krajnje neraciona-
lan vid potrošnje električne energije. Naj-
veći deo električne energije u našoj zemlji
proizvodi se u termoelektranama na
ugalj. Stepen korisnosti transformacije
uglja u električnu energiju u termoelek-
tranama iznosi između 25 i 30%. To znači
da se tokom grejanja električnom energi-
jom iskorišćava svega 25 - 30% toplotne
moći uglja, dok se ostatak predaje okolini
(gubici transformacije). Kada se ugalj sa-
goreva u kotlu i dobijena toplota direkt-
no koristi za grejanje, stepen iskorišćenja
uglja je 70 - 85%, što znači da je iskorišće-
nje uglja (primarne energije) približno tri
puta veće.
Sa šireg društvenog aspekta, upotreba
električne energije za grejanje ima deli-
mičnog opravdanja samo u odnosu na
ekologiju, jer se sprečava zagađenje vaz-
duha na mestu potrošnje. Problem aero-
zagađenja je sve izraženiji, pogotovo u
velikim urbanim sredinama.
Korišćenje električne energije za
grejanje jedino je energetski opravdano
kada se koriste toplotne pumpe. S obzi-
rom na to da je koeficijent grejanja to-
plotne pumpe oko 3, ukupan stepen isko-
rišćenja primarne energije je 75 - 90%, što
je približno jednako stepenu iskorišćenja
uglja tokom direktnog sagorevanja u grej-
nom kotlu.
PITANJA
1. Sta su toplotni gubici prostorije?
2. Kakva je razlika između pojedinačnih uređaja
za grejanje i centralnog grejanja?
3. Koji su osnovni kriterijumi za poređenje uređaja
za grejanje?
4. Koje su prednosti i nedostaci centralnog greja-
nja?
5. Koje su osnovne karakteristike peći na čvrsto
gorivo?
6. Koji postoje tipovi i koje su osnovne karakteri-
stike uređaja za grejanje električnom energi-
jom?
7. Koje su osnovne podele sistema za centralno
grejanje?
8. Koje su karakteristike radijatora kao grejnih
tela?
9. Koje su karakteristike konvektora kao grejnih
tela?
10. U čemu je specifičnost panelnog grejanja?
11. Od čega zavise ukupni troškovi grejanja?
12. Kako sistem za grejanje i način njegove ek-
sploatacije utiču na potrošnju energije za greja-
nje zgrada?
13. Zašto je neracionalno koristiti električnu ener-
giju za grejanje?
25
 3. CENTRALNO GREJANJE
Toplota proizvedena u kotlu prenosi se
cevnom mrežom do svake grejane prosto-
rije. Nosilac toplote (radni fluid) može bi-
ti voda, vodena para, ulje ili vazduh.
Najčešći radni fluid je voda. Prednosti ko-
rišćenja vode su njena široka rasprostra-
njenost u prirodi i niska cena, a glavni
nedostatak je hemijska agresivnost (po-
spešuje koroziju metalnih delova postro-
jenja za grejanje).
U zavisnosti od temperature vode koja
polazi iz kotla, razlikuje se toplovodno i
vrelovodno grejanje. U postrojenjima to-
plovodnog grejanja maksimalna tempera-
tura vode ne sme preći 110°C, dok je u
sistemima vrelovodnog grejanja najviša
temperatura vode između 110 i 150°C.
Visoka temperatura vode u grejnim teli-
ma pokazala se loše u praksi. Pored opa-^
snosti da se čovek opeče dodirnuvši grej-
no telo, visoka temperatura je dovodila do
sagorevanja organskih čestica prašine, što
je pogoršavalo higijenske uslove u za-
grevanim prostorijama. Zbog toga se u
našoj zemlji sistemi vrelovodnog grejanja
više ne koriste.
U jednom periodu razvoja postrojenja
za centralno grejanje postojala je tenden-
cija da se kao radni fluid, umesto vode,
koristi mineralno ulje. Osnovna prednost
mineralnih ulja kao nosilaca toplote u od-
nosu na vodu je: neagresivnost prema
metalima, kao i veći specifični toplotni
kapacitet, tako da se isti efekat grejanja
može postići uz manji protok radnog flui-
da. Međutim, instalacije sa mineralnim
26
uljem su pokazale određene nedostatke u
eksploataciji, tako da je ideja sa mineral-
nim uljem kao nosiocem toplote u postro-
jenjima za centralno grejanje u našoj ze-
mlji potpuno napuštena.
3.1. TOPLOVODNO G R EJA N JE
' Princip rada centralnog toplovodnog
grejanja sastoji se u tome da se voda, za-
grejana u kotlu do predviđene tempera-
ture, sistemom cevi (razvodna cevna
mreža) dovede do svakog grejnog tela. U
grejnom telu_se voda hladi (odajući pri
tom toplotu zagrevanoj prostorij i)v a za-
tim se ta ohlađena voda povratnom cev-
nom mrezom vraća u kotao da se p o n ^ j^
^zagreva,..
Pošto se voda u cevnoj mreži relativno
malo hladi, može se smatrati da je tem-
peratura vode na ulazu u grejno telo jed-
naka temperaturi vode na izlazu iz kotla i
naziva se razvodna temperatura vode,
odnosno temperatura razvodne vode. Po-
vratna temperatura vode je temperatura
vode na izlazu iz grejnog tela, odnosno
na ulazu u kotao. Razlika između tempe-
rature razvodne i povratne vode jednaka
je padu temperature vode u grejnom telu.
U našoj zemlji se obično usvaja tem-
peratura razvodne vode od 90°C, a po-
vratne vode od 70°C u projektnim uslo-
vima. Ovaj sistem se kraće označava kao
90/70°C. Pad temperature vode u grej-
nom telu u ovom slučaju je 20°C. Osim
 vi MH\1 OOHOM v* P0V(Li(FHc»W
N°C»\A x VO&v*
sistema 90/70°C koji se koristi u gotovo
svim instalacijama toplovodnog grejanja
sa radijatorima kao grejnim telima, u
praksi postoje i sistemi toplovodnog
grejanja 80/60°C, 60/45°C, 50/40°C itd.
Prvi broj pokazuje temperaturu razvodne,
a dmgi povratne vode.
Cirkulacija vode u postrojenju toplo-
vodnog grejanja može biti prirodna (gra-
vitaciono grejanje) ili prinudna. Prinudna
cirkulacija se ostvaruje cirkulacionom
pumpom.
3.1.1. GRAVITACIONO GREJANJE
U postrojenjima toplovodnog gravitacio-
nog grejanja cirkulacija vode se postiže
bez upotrebe mehaničkih uređaja, dakle
- prirodnim putem. Kruženje vode izazi-
va uzgonska sila. Gustina vode zavisi od
temperature. Sa porastom temperature
smanjuje se gustina vode. Razvodna topla
voda ima višu temperaturu nego povratna
voda, sto znači da je gustina povratne vo-
de veća od gustine razvodne vode (sl. 3.1).
Upravo ta razlika gustina, koja postoji ?t
stubu tečnosti visine h, prouzrokuje uz-
gonsku silu koja pokreće vodu u sistemu.
57. 3.1. - Raspoloživi napor u sistemu toplovodnog
gravitacionog grejanja: 1 - kotao; 2 - grejno telo;
3 - razvodna mreža; 4 —povratna mreža
Brzina strujanja vode u mreži je utoliko
veća ukoliko je uzgonska sila veća. Inten-
zitet uzgonske sile proporcionalan je vi-
sini između grejnog tela i kotla i razlici
temperature razvodne i povratne vode.
Dobra strana gravitacionog grejanja je
što nema potrebe za ugradnjom pumpe u
sistem, a to znači da rad postrojenja ne
zavisi od električne energije. Osnovni ne-
dostatak gravitacionog grejanja je taj što
je uzgonska sila relativno mala, pa voda
stmji u mreži malom brzinom (do 0,2 m/s),
tako da cevi moraju imati veće prečnike.
Zbog ovog ograničenja, gravitaciono gre-
janje se uglavnom koristilo za grejanje
manjih objekata (porodična kuća, stan).
Danas se gravitaciono grejanje vrlo retko
projektuje i primenjuje, ali se još uvek
može naći u starim zgradama.
U zavisnosti od toga da li se horizon-
talna cevna mreža vodi samo kroz po-
dram ili postavlja i na tavan, razlikuju se
postrojenja sa donjim i gornjim razvo-
dom.
3.1.1.1. Postrojenje sa donjim
razvodom
Cevna mreža za distribuciju tople vode u
sistemu dvocevnog grejanja sastoji se od
sledećih delova: glavni usponski vod, ho-
rizontalna razvodna i povratna mreža,
usponski vodovi, priključci za grejna tela,
sigurnosne cevi i vazdušna mreža. Glavni
usponski vod čini cev koja iz kotla vodi
do horizontalne cevne mreže. Horizon-
talna razvodna mreža je deo cevne mreže
od mesta račvanja glavnog usponskog vo-
da do korena svake vertikale. Usponski
vodovi (vertikale) predstavljaju vertikalni
deo cevne mreže od horizontalne mreže
do najviše etaže (odnosno najniže etaže
kod sistema sa gornjim razvodom) na ko-
27
joj se nalaze grejna tela. Grejna tela su
priključcima povezana sa usponskim vo-
dovima. Postoje razvodni priključak, na
kome se obavezno nalazi radijatorski
ventil, i povratni priključak, na koji se
obično postavlja radijatorski navijak. Si-
gurnosnim cevima povezuju se kotao i
ekspanzioni sud. Postoje razvodna i po-
vratna sigurnosna cev, mada u manjim si-
stemima toplovodnog grejanja veza iz-
među kotla i ekspanzionog suda može biti
ostvarena samo jednom sigurnosnom
cevi. Na sigurnosne vodove ne smeju biti
postavljeni uređaji za zatvaranje (ventili,
zasuni i sl.). Vazdušna mreža služi za od-
vođenje vazduha iz instalacije. Vazduha
ne sme biti u instalaciji toplovodnog
grejanja. Nagomilavanjem vazduha može
se stvoriti vazdušni čep koji može pro-
uzrokovati prekid cirkulacije vode u delu
instalacije. Takođe, vazduh u cevnoj mre-
ži izaziva koroziju.
Osnovna karakteristika postrojenja to-
plovodnog grejanja sa donjim razvodom
je da se horizontalna razvodna i povratna
mreža vode ispod najniže etaže sa grej-
nim telima (sl. 3.2). Cevi se najčešće
postavljaju ispod tavanice podruma. Ve-
šaju se obujmicama za tavanicu ili se
postavljaju na konzole ubačene u zidove
pri vrhu prostorije. Pošto podrum spada
u prostorije koje se ne greju, da bi se
smanjili gubici toplote, horizontalna cev-
na mreža se izoluje termoizolacionim ma-
terijalom (mineralnom ili staklenom vu-
nom), a izolacija obloži aluminijumskim
limom radi zaštite. Usponski vodovi koji
idu kroz zagrejane prostorije su vidni i ni-
su izolovani. Horizontalna mreža, kao i
priključci, nije potpuno horizontalna, već
se izvodi pod malim nagibom od 3 do 5%o,
odnosno 0,3 - 0,5%. Nagib od 5%o znači
da je jedan kraj horizontalne cevi dužine
1 m pomeren vertikalno za 5 mm u od-
28
57. 3.2. - Sema dvocevnog gravitacionog grejanja sa
donjim razvodom: 1 — kolao; 2 - grejno telo;
3 - radijatorski ventil; 4 - ekspanzioni sud;
5 - horizontalna razvodna ipovratna mreža;
6 - usponski vod (vertikala); 7 — priključci;
8 - vazdušna mreža; 9 —sigurnosna cev
nosu na drugi kraj cevi. Ovaj nagib omo-
gućava nesmetano oticanje vode tokom
pražnjenja mreže, kao i pravilno odvođe-
nje vazđuha iz instalacije tokom punjenja
mreže i kasnijeg izdvajanja kiseonika iz
vode.
Za odvođenje vazduha iz instalacije
koristi se vazdušna mreža. Ona počinje
od kraja razvodne vertikale na najvišem
spratu. Horizontalni deo vazdušne mreže
vodi se ili pod tavanicom najviše etaže, ili
po podu tavana, kao što je prikazano na
slici 3.2. Vazdušna mreža se izrađuje od
cevi najmanjeg prečnika, obično (j) 3/8.
Vazduh se vodi vazdušnom mrežom ili do
otvorenog ekspanzionog suda odakle se
ispušta u atmosferu, ili do automatskog
odzračnog ventila. Ako u sistemu za
grejanje ne postoji otvoreni ekspanzioni
sud, ili nema tehničkih mogućnosti za
vođenje vazdušne mreže, vazduh se može
ispuštati i na samim radijatorima preko
odzračnih ventila koji se postavljaju na
vrh radijatora (na otvor naspram razvod-
nog priključka).
 U postrojenjima dvocevnog toplovod-
nog grejanja cevna mreža se obično
izrađuje od crnih čeličnih cevi (bešavnih
ili sa šavom). Da bi se zaštitile od koro-
zije, cevi se pre ugradnje očiste, a zatim
premažu (miniziraju) zaštitnom bojom.
Posle toga se cevi farbaju bojom otpor-
nom na temperature do 100°C ili se to-
plotno izoluju.
3.1.1.2. Postrojenje sa gornjim
razvodom
U sistemima dvocevnog toplovodnog
grejanja sa gornjim razvodom horizontal-
ni delovi razvodne i povratne mreže vode
se na različitim etažama. Horizontalna
razvodna mreža se postavlja iznad najvi-
ših grejnih tela (obično po podu tava-
na), dok se horizontalna povratna mreža
vodi pod tavanicom podruma (sl. 3.3).
Položaj horizontalne povratne mreže je
identičan kao u postrojenjima sa donjim
razvodom. Prednost sistema sa gornjim
razvodom je ta što se zbog dužeg puta
razvodne mreže voda u njoj hladi tako da
se povećava raspoloživi gravitacioni na-
por. S druge strane, to hlađenje vode je
Sl. 3.3. - Šema dvocevnog gravitacionog grejanja sa
gornjim razvodom: 1 - horizontalna razvodna mreža;
2 - horizontalna povratna mreža; 3 — glavni usponski
vod; svi ostali elementi su isti kao na slici 3.2
štetno, jer se vrši u negrejanom tavanu, pa
predstavlja energetski gubitak u siste-
mu grejanja.
Postrojenjima sa gornjim razvodom
nije potrebna posebna mreža za odvođenje
vazduha (odzračna mreža), jer tu funkciju
ostvaruju usponski razvodni vodovi i ho-
rizontalna mreža na tavanu koja se vodi
sa usponom prema otvorenom ekspan-
zionom sudu. Glavni usponski vod obično
ima i funkciju jedne sigurnosne cevi, od-
nosno sigurnosna cev se vodi samo od
mesta grananja glavnog usponskog voda
u horizontalnu mrežu do ekspanzionog
suda.
Svi ostali elementi instalacije su isti
kao i u sistemu dvocevnog gravitacionog
grejanja sa donjim razvodom.
3.1.2. PUMPNO GREJANJE
Gravitacioni napor je nedovoljan za sa-
vladavanje otpora strujanja vode u mre-
žama većih dužina. Za centralno grejanje
većih zgrada neophodno je obezbediti
prinudnu cirkulaciju vode. Kruženje vode
u postrojenju (od kotla razvodnom cev-
nom mrežom do grejnih tela i povratnom
mrežom nazad do kotla) omogućava se
cirkulacionom pumpom. Prednosti pump-
nog grejanja u odnosu na gravitaciono su
brojne:
- nema ograničenja u dužini cevne
mreže i načinu njenog vođenja;
- cevna mreža je jeftinija, jer su zbog
većih brzina strujanja vode prečnici
cevi manji;
- manja inertnost sistema (brže stu-
panje u dejstvo);
- bolje centralno regulisanje;
- manji gubici toplote cevne mreže.
29
 Nedostaci pumpnog grejanja su zavis-
nost od snabdevanja električnom energi-
jom i potreba za održavanjem i povre-
menim servisiranjem pumpe. Ovi nedostaci
su praktično zanemarljivi u poređenju sa
prednostima pumpnog grejanja, tako da
ono danas predstavlja dominantan način
centralnog grejanja. Najveći broj instala-
cija centralnog grejanja se u današnje
vreme izvodi kao toplovodno pumpno
grejanje. U zavisnosti od načina vođenja
cevne mreže od kotla do grejnih tela, po-
stoje dvocevno i jednocevno grejanje.
3.1.2.1. Dvocevno grejanje
Koncepcija dvocevnog pumpnog grejanja
je vrlo slična onoj dvocevnog gravitacio-
nog grejanja, samo što u instalaciji za
grejanje postoji i cirkulaciona pumpa.
M ehanička energija koju pumpa preda
toploj vodi (napor pumpe) troši se za sa-
vlađivanje trenja u pravim deonicama ce-
vovoda i lokalnih otpora. Pumpno greja-
nje se može izvesti i sa gornjim i sa
donjim razvodom.
Položaj horizontalne razvodne mreže
nije u ovom slučaju bitan za funkcionisa-
nje sistema, jer je napor pumpe znatno
veći od gravitacionog napora (koji takođe
postoji usled temperaturske razlike raz-
vodne i povratne vode). S obzirom na to
da je cevna mreža obično nešto kraća kod
postrojenja sa donjim razvodom, kao i da
je zbog montaže bolje da cevi horizontal-
ne mreže (razvodne i povratne) budu jed-
na pored druge, češće se primenjuje si-
stem dvocevnog pumpnog grejanja sa
donjim razvodom (sl. 3.4).
Cirkulaciona pumpa može biti ugra-
đena u razvodni ili povratni vod. Pri oda-
biru mesta postavljanja pumpe treba uzeti
u obzir: konfiguraciju cevne mreže, vrstu
30
ekspanzionog suda, mesto njegovog po-
vezivanja sa kotlom i dr. Instalacija može
imati ili otvoreni ili zatvoreni ekspanzioni
sud; drugo rešenje češće se koristi u
današnje vreme. Na slici 3.4 prikazano je
dvocevno pumpno postrojenje sa donjim
razvodom i zatvorenim ekspanzionim su-
dom. Odzračivanje instalacije može biti
dvojno: centralno (preko vazdušne mreže
i odzračnog lonca) i lokalno (preko odzra-
čnih ventila na grejnim telima). Sigurnosni
ventil na kotlu štiti postrojenje od eventu-
alnog nekontrolisanog povišenja pritiska,
što bi, ako se ne spreči, moglo dovesti do
pucanja instalacije.
Sl. 3.4. —Šema dvocevnogpumpnog grejanja sa donjim
razvodom: l —kotao; 2 — cirkulaciona pumpa;
3 - ekspanzioni sud; 4 — sigurnosni ventil; 5 -grejno
telo; 6-centralno odzraćivanje; 7 —lokalno
odzračivanje
Na svaki razvodni priključak, ispred
radijatora, postavlja se radijatorski ventil
(sl. 3.5). Ovim ventilom može da se menja
protok tople vode kroz radijator i time
reguliše njegovo odavanje toplote. Danas
se obično ugrađuju dvostrukoregulišući
radijatorski ventili. Prethodna regulacija
se obavlja u toku montaže sistema za
grejanje i njome se podešava nominalni
protok vode kroz grejno telo. Taj postu-

Sl. 3.5. - Ugaoni radijatorski ventil
pak, pri kome se podešava položaj i na
ostalim ventilima u cevnoj mreži, naziva
se balansiranje ili uregulisavanje cevne
mreže i obavezni je element u procesu
izvođenja radova na montaži postrojenja
za centralno grejanje. Drugi stepen regu-
lacije radijatorskog ventila (tzv. fina re-
gulacija) obavlja korisnik, a njime se sma-
njuje protok tople vode kroz radijator
kada je prostoriju potrebno manje grejati.
U poslednje vreme se na radijatorske
ventile sve češće ugrađuju termostatske
glave (sl. 3.6). Njihov zadatak je da odr-
žavaju stalnu temperaturu u prostoriji bez
obzira na promene gubitaka, odnosno do-
bitaka toplote u prostoriji. Temperaturski
senzor meri temperaturu vazduha u pro-
storiji. Izmerena vrednost se poredi sa
zadatom temperaturom (postavna temper-
atura na termostatskoj glavi) i, u zavis-
nosti od smera odstupanja, automatski se
otvara, odnosno zatvara ventil i time
povećava, odnosno smanjuje protok tople
vode kroz radijator. Radijatorski ventili se
izrađuju kao ugaoni (sl. 3.5) ili prolazni
(sl. 3.6).
Sl. 3.6. - Prolazni radijatorski ventil sa termostatskom
glavom
^tfTcevviA vRei,
3.1.2.2. Jednocevno grejanje
Za razliku od sistema dvocevnog greja-
nja, kod kojeg se voda iz kotla (razvodna
voda) transportuje razvodnom mrežom, a
voda ohlađena u grejnim telima (povratna
voda) vraća u kotao odvojenom, povrat-
nom cevnom mrežom, mreža jednocev-
nih sistema je jedinstvena. Voda se
istom cevi i dovodi u grejna tela i vraća
iz njih (sl. 3.7). Kod dvocevnog sistema,
temperatura vode n a.ulazu u svako grej-
no telo je ista i jednaka temperaturi raz-
vodne vode. Kod sistema jednocevnog
grejanja, temperatura vode na ulazu u
grejna tela je različita. Samo prvo grejno
telo dobija vodu temperature vode na
izlazu iz kotla, dok u ostala grejna tela
ulazi voda niže temperature (ohlađene u
prethodnim grejnim telima u nizu). Zbog
toga se tokom projektovanja jednocev-
nog grejanja vrši korekcija površine radi-
jatora u odnosu na dvocevno grejanje.
U sistemu jednocevnog grejanja kori-
sti se posebna vrsta radijatorskih ventila
- ventili zajednocevno grejanje (sl. 3.8).
Na ventilu se vezuju dve cevi (dovod to-
ple vode u radijator i cev za vraćanje vode
iz radijatora). U samom ventilu postoji
obilazni vod (bajpas) za toplu vodu, tako
da kroz grejno telo ne prolazi celokupna
31

količina vode u mreži. Odzračivanje in-
stalacije obavlja se na samim grejnim te-
lima.
Prednost jednocevnog grejanja sastoji
se u tome što je potrebna kraća cevna
mreža nego u dvocevnom sistemu. Ovo je
od posebnog značaja kada se centralno
grejanje naknadno ugrađuje u već posto-
jeće zgrade. Jednocevno grejanje se obič-
no izvodi sa bakarnim cevima čija je
montaža lakša nego postavljanje čeličnih
cevi. Bakarna cev se obično vodi po po-
du, duž ivica prostorije i lako se maskira
lajsnom. N a jedan strujni krug obično se
vezuje 4 —5 radijatora.
32
Sl. 3.8. - Presek radijatorskog ventila
za jednocevni sistem grejan ja:
1 - dovod tople vode; 2 - ulaz vode
u radijator; 3 - obilazni vod
(bajpas); 4 - izlaz vode iz ventila
Sl. 3.9. —Šema jednocevnog grejanja
sa horizontalnim razvodom
Jednocevno grejanje se u početku
obično primenjivalo za grejanje stanova
(etažno grejanje) i manjih, porodičnih
kuća. Danas postoje tehnička rešenja za
jednocevno grejanje velikihzgrada (sl. 3.9).
Prednost ovakvog sistema grejanja, pored
manjeg broja cevi u stanu, jeste i mo-
gućnost merenja utroška toplotne energije
po stanu, ugradnjom merila toplote na
ulazu u svaki stan. Potrošnju energije po
stanu kod klasičnih dvocevnih sistema je
mnogo teže meriti, jer je potrebno ugradi-
ti delitelje toplote ispred svakog grejnog
tela. Osim toga, potrebno je ugraditi i cen-
tralno merilo toplote u kotlarnici, odnos-
no toplotnoj podstanici.
 3 .1 .3 . E K S P A N Z IO N I S U D
Ekspanzioni sud je obavezni sastavni deo
svakog postrojenja za toplovodno i vrelo-
vodno grejanje. Osnovna funkcija eks-
panzionog suda je omogućavanje nesme-
tanog širenja vode tokom njenog zagre-
vanja od temperature okoline do radne
temperature (temperatura razvodne vo-
de). Ekspanzioni sud ima, takođe, i fun-
kciju održavanja hidrostatičkog pritiska u
instalaciji za grejanje. U sistemima sa ot-
vorenim ekspanzionim sudom preko
njega se vrši i odzračivanje instalacije.
Kada u postrojenje toplovodnog grejanja
ne bi bio ugrađen ekspanzioni sud, tokom
zagrevanja vode povisio bi se pritisak u
sistemu i moglo bi doći do pucanja insta-
lacije na kritičnom mestu (obično na mes-
tu nekog spoja). Ekspanzioni sudovi se
izrađuju kao otvoreni ili zatvoreni.
OTVORENI EKSPANZIONI
SUD
Otvoreni ekspanzioni sud je povezan sa
atmosferom. Zapremina suda se deli na
vodeni i vazdušni deo (sl. 3.10). Otvoreni
ekspanzioni sud se nalazi na najvišoj tački
u instalaciji, tako da se obično postavlja
na tavan. Pošto je tavan prostor koji se
ne greje, ekspanzioni sud mora biti dobro
termički izolovan lcako se voda u njemu
ne bi zamrzla.
Ekspanzioni sud je povezan sa kotlom
preko dve sigurnosne cevi: razvodne i po-
vratne. Na sigurnosne cevi ne smeju se
postavljati nikakvi zaporni organi, kako
se cevi ne bi hotimice ili nehotice zatvo-
rile i prekinula veza između kotla i eks-
panzionog suda. Razvodna i povratna si-
gurnosna cev obično su spojene kratkom
vezom kako bi se omogućila izvesna cir-
5
SI. 3.10. - Presek otvorenog ekspanzionog suda:
/ -prelivna cev; 2 - sigurnosna povraina cev;
3 - sigurnosna razvodna cev; 4 - kratka veza -
cirkulaciona veza; 5 - odzračivanje
kulacija vode u cilju sprečavanja zamr-
zavanja vode. Na otvorenom ekspanzio-
nom sudu obavezno postoje prelivna i
odušna cev. One su povezane pri vrhu
ekspanzionog suda. Prelivna cev se obič-
no vodi do kotlarnice i dok se instalacija
puni, može se videti kada je sistem napu-
njen. Odzračna (odušna) cev služi za od-
vođenje vazduha u atmosferu i njena funk-
cija je najizraženija za vreme punjenja
instalacije vodom.
ZATVORENI EKSPANZIONI
SUD
Osnovna prednost zatvorenih ekspanzio-
nih sudova je u tome što mogu da se
ugrade na bilo koje mesto u postrojenju,
a ne samo na najvišu tačku. Obično se
postavljaju u neposrednoj blizini kotla ta-
ko da ne postoji opasnost ni od zamrzava-
nja vode. Obavezno se koriste kada nema
tehničkih mogućnosti za postavljanje ot-
vorenog ekspanzionog suda (ne postoji
tavan, visina iznad najvišeg grejnog tela
33
3.11. - Presekzatvorenog ekspanzionog suda sa mem-
branom: 1 - priključak na toplovodnu mrežu;
2 - vodeniprostor suda; 3 - membrana;
4 —vazdušni deo suda
nije dovoljna i sl.), mada se danas sve više
koriste i kada postoji mogućnost za ugra-
dnju otvorenog suda.
Postoje različite konstrukcije zatvore-
nih ekspanzionih sudova. U postrojenjima
za grejanje manjih kapaciteta koriste se
membranski ekspanzioni sudovi (sl. 3.11).
Sud je elastičnom membranom (od gume)
podeljen na dva dela: vodeni deo koji je
povezan sa toplovodnom mrežom i vazdu-
šni deo koji je ispunjen vazduhom ili azo-
tom. Tokom zagrevanja voda se širi, kroz
sigurnosnu cev ulazi u ekspanzioni sud i
potiskuje membranu ka vazdušnom delu.
Vazduh ili azot u vazdušnom delu se sabi-
ja i povišava mu se pritisak. Kada se voda
u instalaciji za grejanje hladi, pritisak
vazduha potiskuje membranu i voda se iz
ekspanzionog suda vraća u instalaciju.
U velikim postrojenjima za grejanje pri-
tisak vazduha u ekspanzionom sudu se
održava kompresorom (sl. 3.12). I u njima
postoji membrana koja fizički razdvaja va-
zdušni od vodenog dela ekspanzionog suda.
34
57. 3.12. - Zatvoreni ekspanzioni sud veće zapremine sa
membranom i kompresorom: 1 —kompresor;
2 - prikljućak na toplovodnu mrežu;
3 - membrana; 4 - odzračivanje
Postoje i tehnička rešenja zatvorenih
ekspanzionih sudova koji nemaju mem-
branu, već na vodenu površinu u ekspan-
zionom sudu direktno deluje sloj vazduha
pod pritiskom. Da ne bi došlo do korozi-
je, još je bolje rešenje da se pritisak vode
održava pomoću azota iz boca.
U postrojenjima daljinskog grejanja
pritisak vode u sistemu može da se posti-
gne i pomoću posebnih pumpi (tzv. dik-
tir-sistemi).
3.2. PARNO GREJANJE
Prvobitna centralna grejanja stanova u
Beogradu izvedena su sa vodenom parom
kao grejnim fluidom. Zbog toga tehnički
nedovoljno obrazovan svet svoje central-
no grejanje u stanovima i do današnjih
dana naziva parno grejanje, iako je to
toplovodno grejanje.
Na osnovu vrednosti pritiska vodene
pare u instalaciji, parno grejanje može bi-
ti: grejanje parom visokog pritiska, greja- našoj zemlji još uvek funkcionišu postro-
nje parom niskog pritiska i vakuumsko jenja za grejanje parom, biće navedene
grejanje. Granica između pare visokog i osnovne karakteristike sistema za greja-
niskog pritiska je pritisak od 1,5 bar, od- nje parom niskog pritiska, koji se kod nas
nosno natpritisak vodene pare od 0,5 bar najčešće primenjivao.
(50 kPa).
Osnovni nedostatak pamog grejanjaje
visoka temperatura grejnih tela. Kod 3.2.1. GREJANJE PAROM NISKOG
grejanja parom niskog pritiska tempe- PRITISKA
ratura radijatora iznosi oko 100°C, a pa-
Princip rada parnog grejanja se umnogo-
rom visokog pritiska - preko 100°C. Dra-
me razlikuje od principa rada toplovod-
gi nedostatak parnog grejanja je slaba
nog grejanja. Vodena para se proizvodi u
mogućnost regulacije, tj. prilagođavanja
parnom kotlu (sl. 3.13). Suvozasićena pa-
trenutnim potrebama za toplotom. Cen-
tralna regulacija promenom količine pare
u instalaciji za grejanje pokazala se ne-
efikasnom, pa se u praksi primenjuje re-
gulacija uključeno/isključeno. To znači da
se u periodu kada je prostoriju potrebno
manje zagrevati vrši periodično grejanje
(sa prekidima).
Ovi problemi ne postoje kod vakuum-
skog grejanja. Pritisak vodene pare u si-
stemu vakuumskog grejanja je ispod atmo-
sferskog pritiska. Promenom pritiska u
instalaciji menja se i temperatura ispara-
vanja, odnosno kondenzacije vodene pa-
re, pa u tim sistemima postoji određena
regulacija odavanja toplote. Međutim, ja-
vlja se dodatni problem —zaptivenost in-
stalacije i održavanje vakuuma u njoj.
Ovaj sistem parnog grejanja primenjivao Sl. 3.13. - Principijelna šema parnog grejanja:
1 —parni kotao; 2 —parna mreža; 3 —radijatorski
se u SAD, dok u našoj zemlji nije kori- ventii; 4 - radijator; 5 - odvajač kondenzata;
šćen. 6 - kondenzna mreža; 7 - odzračivanje
Zbog navedenih nedostataka, grejanje
zgrada vodenom parom danas je veoma ra straji kroz parnu mrežu do grejnog te-
retko. U stambenim i poslovnim zgrada- la. Parna mreža odgovara, na neki način,
ma se više ne instalira, dok se u industrij- razvodnoj cevnoj mreži toplovodnog gre-
skim pogonima i objektima u kojima se janja. Strujanje pare kroz cevnu rnrežu
vodena para koristi za tehnološki proces ostvaraje se pod dejstvom natpritiska pare
vrlo retko primenjuje. I u tim objektima se u kotlu. U grejnom telu para se konden-
vodena para dovodi u razmenjivač toplote zuje i predaje toplotu kondenzacije pro-
para/voda, a zatim se dobijena topla voda storiji. Kondenzat stvoren u grejnom telu
koristi za grejanje prostorija. Budući da u se kondenznom mrežom vraća u kotao na

35
ponovno zagrevanje i isparavanje. Konden-
zna mreža odgovara povratnoj mreži to-
plovodnog grejanja. Na slici 3.13 sa pkje
označen natpritisak pare u kotlu.
Ispred radijatora se postavlja radija-
torski ventil, a iza radijatora, na povrat-
nom priključku, nalazi se odvajač kon-
denzata (parni ustavljač). Odvajač kon-
denzata treba da spreči prodor pare iz
grejnog tela u kondenznu mrežu, a iz nje
u atmosferu. Postoje različite konstrukcije
odvajača kondenzata. Na slici 3.14 prika-
Sl. 3.14. — Odvajač kundenzata: 1 —ulaz pare;
2 —odvod kondenzata
zan je parni ustavljač sa dilatacionim
telom u obliku harmonilce. Kada para pro-
dre u odvajač kondenzata, dilataciono te-
lo se raširi i zatvori prolaz ka kondenznoj
mreži. Skupljanjem kondenzata u parnom
ustavljaču snižava se njegova temperatura
(kondenzat ima nešto nižu temperaturu od
pare), dilataciono telo se skuplja, otvara se
prolaz i kondenzat otiče iz odvajača kon-
denzata.
Kao i kod toplovodnog grejanja, parno
postrojenje može biti sa gornjim i donjim
razvodom. Kondenzna mreža može biti
nisko ili visoko postavljena, pa se razliku-
ju sistemi sa mokrom i suvom konden-
znom mrežom.
Na slici 3.15 prikazana je šema postro-
jenja za grejanje parom niskog pritiska sa
donjim razvodom i suvom kondenznom
mrežom. I parna i kondenzna mreža vode
36
3-
H— H -----
2 !3 6
■
------l ' c
T
,_A_f
57.3.15. —Šema sisrpma grejanja jjarom niskog pritiska
sa donjim razvocldm i suvom kondenznom mrežom:
1 —parni kotao; %- parna mcfeža; 3 —kondenzna
mreža; 4 —U-cev;\5 - odzračžvanje; 6 —grejno telo
se ispod tav^nrce^podruma. Kondenzna
mreža se naziva suva, jer je samo jedan deo
njenog poprečnog preseka ispunjen kon-
denzatom. Na drugoj vertikali je prikaza-
no odvodnjavanje parne mreže pomoću
U-cevi. Jedan krak U-cevi vezan je za pa-
rnu, a dmgi za kondenznu mrežu. Pošto u
kondenznoj mreži vlada atmosferski priti-
sak, a u parnoj pritisak u kotlu umanjen za
pad pritiska pri stmjanju pare, nivoi vode
u cevima će se razlikovati za tu visinu
(proporcionalnu razlici pritisaka). U-cev
mora biti dovoljno dugačka da bi sprečila
prodor pare iz parne u kondenznu mrežu.
Ako se iz nekog razloga kondenzna
mreža ne vodi pod tavanicom nego pri
podu podmma ili u posebnim kanalima,
onda je ona uvek puna kondenzata, pa se
naziva mokra kondenzna mreža. Nivo vo-
de u kondenznoj mreži označen je na sli-
ci 3.16 sa b-b i odgovara pritisku pare u
kotlu. Vazduh se iz instalacije odvodi va-
zdušnom mrežom koja se postavlja pri-
bližno na 30-50 cm iznad nivoa vode u
kondenznoj mreži. Vazdušna mreža je po-
vezana sa kondenznom mrežom i atmo-
sferom.
 Sl. 3.10. - Šema šistema grejanja parom
niskog pritiska \a donjim razvodom i
mokrom kbndenznom mrežom:
/ [ - kondenzna inreža; 2 - vazdušna
\ mreža; svi oshfli elementi su isti
\ kao na slici 3.15

]__ c
1____ I

Kondenzat se u kotao može vratiti pri- PITAN.TA

rodnim putem (gravitacioni povraćaj), kao
1. Koji se radni fluidi koriste u postrojenjima za cen-
što je prikazano na slikama 3.15 i 3.16, ili tralno grejanje?
pomoću pumpe za kondenzat. Prvi način 2. Kako radi toplovodno gravitaciono grejanje?
se primenjuje u manjim postrojenjima i 3. Kakva je razlika između sistema za grejanje sa
onima sa nižim pritiscima pare u kotlu. U gornjim i donjim razvodom?
4. Koje su osnovne prednosti pumpnog u odnosu na
većim postrojenjima kondenzat se skuplja gravitaciono grejanje?
u rezervoaru (gravitacionim putem), a za- 5. Kakva je razlika između dvocevnog i jednocev-
tim se pumpom prebacuje u kotao. nog grejanja?
6. Koji tipovi radijatorskih ventila postoje?
7. Kako se odvodi vazduh iz instalacija toplovodnog
grejanja?
8. Koje su osnovne funkcije ekspanzionog suda?
9. Koje su razlike između otvorenog i zatvorenog
ekspanzionog suda?
10. Koji su nedostaci grejanja parom u odnosu na
toplovodno grejanje?
11. Kako radi sistem za grejanje parom niskog pri-
tiska?
12. Koja je fimkcija odvajača kondenzata?
13. Koja je razlika između suve i mokre kondenzne
mreže?
14. Kako se kondenzat vraća u parni kotao?

37
i
4. TOPLOTNIIZVORI DISTRIBUCIJA
TOPLOTNE ENERGIJE
4.1. VRSTE TOPLOVODNIHIZVORA
IN JIH O V ZADATAK
Toplovodnim sistemima grejanjaproizvo-
di se, transportuje i distribuira, odnosno
koristi voda temperature do 110°C. Topla
voda se može proizvesti u kotlovima - tzv.
kotlovima za centralno grejanje pomoću
razmenjivača toplote, ili u nekim dmgim
aparatima koji se nazivaju generatori to-
ple vode.
U Evropi, pa i kod nas, do šezdesetih
godina uglavnom su se lcoristili člankasti
liveni kotlovi za centralno grejanje. Šez-
desetih godina počela je široka primena
tečnih goriva i uvođenje kotlova za sago-
revanje tečnih goriva. Danas se proizvode
sledeći kotlovi za centralno grejanje, kao
i drugi toplovodni izvori.
- Pošto poskupljuju sve vrste fosilnih
goriva (gasovita, tečna i čvrsta), proizvode
se kotlovi sa manjim toplotnim gubicima.
Ovo se naročito odnosi na sniženje tem-
perature dimnih gasova. Zbog toga se pro-
izvodi sve veći broj kotlova za centralno
grejanje u čeličnoj izvedbi za korišćenje
tečnih, gasovitih ili čvrstih goriva. Ovi
kotlovi se najčešće rade za temperature
vode u potisu 90°C a u povratku 70°C.
- Za pojedinačne stanove ili porodične
zgrade proizvode se uslovno nazvani elek-
trični kotlovi. Voda se zagreva električ-
nim grejačima, što znači da nema klasič-
nog ložišta.
38
- Da bi se poboljšao godišnji stepen
korisnosti, odnosno da bi grejanje bilo
jeftinije, sve se više koriste kotlovi sa
promenljivom temperaturom vode, a to su
tzv. grejni kotlovi sa niskom temperatu-
rom, koji se izrađuju sa kapacitetom do
600 kW. Ovi kotlovi se izrađuju tako da
maksimalna temperatura vode pri pogonu
iznosi 75°C. U zavisnosti od spoljašnje
temperature vazduha i drugih uslova oni
mogu da rade automatski sa temperatura-
ma do 40°C, ili se podešavaju na maksi-
malnih 55°C, a da se pri tome ne stvara
kondenzat, odnosno niskotemperaturska
korozija. Ova korozija nastaje ako produ-
kti sagorevanja sadrže sumporna jedinje-
nja koja se rastvaraju u vodi i stvaraju
sumporastu, odnosno sumpornu kiselinu
koja je agresivna na čelične delove kotla.
- Uz toplovodne kotlove mogu se po-
staviti poseban cevni registar i rezervoar
za pripremu tople vode. Ova voda se može
koristiti za sanitarne potrebe, tj. za kupa-
nje i pranje. Ovaj sistem ne zavisi od si-
stema za grejanje.
- Sistem toplovodnog grejanja može
se takođe kombinovati sa toplotnom pum-
pom, solarnim kolektorima i termalnim
izvorima. Ova postrojenja se nazivaju bi-
valentni sistemi za grejanje. U ovakvom si-
stemu grejanja sistem regulacije je nešto
složeniji, ali se sigurno povećava godišnji
stepen korisnosti postrojenja za grejanje.
 4.2. KOTLOVI ZA CENTRALNO
GREJANJE
4.2.1. LIVENI ČLANKASTI
KOTLOVI
4.2.1.1. Opšte
Liveni člankasti kotlovi se proizvode za
mala i srednja postrojenja kapaciteta do
700 kW. Ovi kotlovi imaju manji značaj
od kotlova koji koriste tečna goriva (lako
lož-ulje i mazut) i gasovita goriva, jer više
zagađuju životnu sredinu, naročito jezgra
naseljenih mesta. S obzirom na to da su i
nešto skuplji, oni su u prvom trenutku i
manje ekonomični. Međutim, pogodniji su
zbog mogućnosti boljeg snabdevanja ug-
ljem, naročito kada se greje duži period i
kada su uslovi snabdevanja ugljem oteža-
ni (u zimskom periodu). Upotrebljavaju
se i onda kada je snabdevanje tečnim gori-
vom ili gasom otežano ili je nemoguće.
4.2.1.2. Karakteristike
Ovi kotlovi su počeli da se proizvode kra-
jem prošlog veka, i to za sagorevanje
čvrstog goriva, odnosno kvalitetnijih ug-
ljeva. Sastoje se od većeg ili manjeg broja
članaka, koji se spajaju sa prednjim i zad-
njim člankom. Na taj način se identičnim
člancima postižu različiti kapaciteti ko-
I tlova. Osim ove konstrukcione karak-
teristike, ovi kotlovi se odlikuju velikom
pogonskom sigurnošću i minimalnom opa-
snošću od korozije sa spoljašnje i unutra-
šnje strane grejnih površina kotla.
Pojedini članci kotla su šuplja tela sa
čije se unutrašnje strane nalazi grejna vo-
da, a duž spoljašnje strane struje dimni
gasovi. Sastavljanjem članaka formiraju
se rešetka duž cele dužine kotla, otvor za
punjenje gorivom, prolazi za strujanje
dimnih gasova, zbirni kanal za odvod
dimnih gasova i prostor za pepeo. Na pre-
dnjem članku nalaze se vratanca za lože-
nje i vratanca za pepeo, a krajnji članak
ima priključak za dimni kanal ili cev za
odvod dimnih gasova. Pojedini članci sa-
stavljaju se pomoću dvostruko koničnih
kotlovskih nazuvica i anker-zavrtanja za
pritezanje. Zaptivanje na strani dimnih
gasova postiže se letvama za zaptivanje,
uz dodatak kotlovskog kita ili trake za
zaptivanje. Ovi kotlovi su uglavnom sime-
trični. Članci većih kotlova dele se na dva
polučlanka, i tada se punjenje ugljem oba-
vlja odozgo.
4.2.1.3. Ložišta
Ložišta člankastih kotlova pogodna su za
mrke ugljeve, brikete i sušene lignite. Po-
voljnija su goriva koja imaju manje pe-
pela i vlage u sebi. Ova ložišta mogu biti
za gornje i donje sagorevanje. Ovi kotlovi
se znatno bolje eksploatišu ako se lože
koksom. U ložištima za gornje sagoreva-
nje (sl. 4.1) užarena je cela količina gori-
va koja se nalazi u ložišnom prostoru, a
dimni gasovi prostrujavaju kroz sloj gori-
va. Loži se sa prednje strane.
Pri donjem sagorevanju (sl. 4.2) gaso-
vi se odvode kroz kanale koji se nalaze sa
strane na donjem delu ložišta. Sagoreva-
nje se odvija samo u donjem delu ložišta.
Prednost ovog načina loženja je ta što je
sloj žara nepromenljiv i zbog toga je i kapa-
citet nepromenljiv, sa visokim stepenom
korisnosti. Kotlovi sa progorevanjem mo-
gu se više opteretiti, pa se tako brže zagre-
vaju. Uglavnom su manji kotlovi kapaci-
teta do 50 kW sa gornjim, a srednji i veliki
kotlovi sa donjim sagorevanjem.
39
 Sl. 4.1. - Liveni ćiankasti kotao sa gornjim sagorevanjem: a) sa jednom promajom, b) sa dve
promaje, c) asimetrična verzija

Sl. 4.2. - Liveni člankasti kotao sa donjim sagorevanjem: a) sajednom promajom,

b) sa dve promaje, c) sa dovođenjem sekundarnog vazduha u ložiste

U slučaju donjeg sagorevanja može se trebljavaju za veće kapacitete. Tada se iz-

ložiti i odozgo, i to pomoću dodatnog ša-
hta ili levka za ubacivanje goriva u lo-
žište. Goriva bogata gasom, kao što su
kvalitetniji ili sušeni ligniti, mrki ugljevi
ili sitniji komadi goriva, zahtevaju dovo-
đenje sekundarnog vazduha radi potpuni-
jeg sagorevanja, koji se ubacuje u loži-
šte sa strane (bočno) u zonu sagorevanja
(sl. 4.2-c).
Danas se obično izbegavaju liveni član-
kasti kotlovi kapaciteta manjih od 100 kW.
Ekonomičniji su kotlovi na električnu en-
ergiju ili tečno, odnosno gasovito gorivo.
Zbog toga se liveni člankasti kotlovi upo-
40
rađuju kao dvodelni (sl. 4.2-b i c), a takav
kotao detaljno je prikazan na slici 4.3.
Na ovoj slici se vide dimni kanali (1)
kroz koje odlaze dimni produkti sagore-
vanja. Ovakvo strujanje se naziva dvopro-
majno, a kotao - kotao sa dve promaje, jer
dimni gasovi koji izađu iz ložišta dva pu-
ta stmje preko istog članka. Pozicija (2)
predstavlja vezu vodenih prostora. Pozici-
ja (3) predstavlja kanale za dovod se-
kundarnog goriva u ložište. Otvor (4)
služi za čišćenje dimnih prolaza. Pozicija
(5) predstavlja vezu vodenih prostora ili
parnih prostora ako ovi kotlovi rade kao

parni (obiČno sa natpritiskom suvo za-
sićene vodene pare od 0,5 bar, temperatu-
re 111,4°C). Prostor (6) predstavlja ložište
u kome sagoreva ugalj, (7) je rešetka a (8)
prostor za pepeo (pepeljaru). Ugalj (9) ko-
ji se nalazi iznad ložišta (6) ubacuje se
kroz otvor (10).
4.2.2. ČELIČNI KOTLOVI
4.2.2.1. Opšte
Celični kotlovi se proizvode već duže vre-
me, i to u različitim lconstrulccijama. Od
šezdesetih godina počinju velilce promene
u koncepciji ovih kotlova, jer je nagla
ekspanzija ovih konstrukcija izazvala
značajnu primenu tečnih i gasovitih gori-
va kao energenata. Međutim, tamo gde ne
postoji mogućnost za dovod gasa ili je
snabdevanje tečnim gorivima otežano,
Sl. 4.3. - Člankasti dvodelni kotao:
1 — dimni kanal; 2 — veza vodenih prostora;
3 —dovod seknndarnog vazdulta za
sagorevanje; 4 - otvori za čišćenje
dimnih proiaza; 5 — veza vodenih ili
parnih prostora ako je kotao za
proizvodnju vodenepare; 6-ložište;
7 - rešetka; 8 —prostor za pepeo;
9 —sloj ugija iznad iožišta;
10 - otvor za uhacivanje uglja
koriste se kotlovi za čvrsta goriva. Od čvr-
stih goriva uglavnom se koriste ugalj, drvo,
drvni otpaci i biomasa.
Kod manjih kotlovskih jedinica za eta-
žno grejanje ili za grejanje manjih obje-
kata koriste se kombinacije kotlova sa je-
dnim od goriva sa električnim grejačima.
Električni grejači se uključuju da zagre-
vaju vodu u prelaznim godišnjim dobima
(jesen - proleće), kada temperature spo-
ljašnjeg vazduha nisu ekstremno niske.
U većim gradskim četvrtima, delovima
gradova, skupini većih stambenih bloko-
va i solitera češće se koriste vrelovodni
kotlovi (temperature vode za grejanje više
od 110°C).
4.2.2.2. K arakteristike
Osnovne karakteristike čeličnih kotlova,
bez obzira na tip i konstrukciju, jesu:
41
 Bi

O
O
O
-9
11
IjpS 35
f le i
lc ld
10

12
sć.
B

13

14

Sl. 4.4. - Čelični kotao za etažno grejanje: I - ložiste;

2 - dimni lcanaii; 3 —odvod dima; 4 - vodom hladena
rešetka; 5 —pepeijara; 6 —usmerivač; 7 —zamenljiva
vrata; H- vrata za loženje; 9 -p o la zn i vod;
10 —povratni vod; II - sigurnosni polazni vod R 1 ",
12 - sigurnosni povratni vod - punjenje, pražnjenje
R I ’’; 13 - regulator promaje R 3/4 ’’; 14 — ručica
usmarivača; 15 - otpiata sa izolacijom; 1 6 - bojler za
sanitarnu toplu vodu

- moguća je opravka zavarivanjem; vaju se vrelovodni kotlovi, je r su kon-

- podesni su za visoke temperature i
više pritiske; moguće je veće opterećenje
grejnih površina;
- veliki kapaciteti po jedinici do oko
15 MW i više. U našoj zemlji se izrađuju
nešto niži kapaciteti, jer je povoljnije ve-
zati dva kotla za potreban kapacitet. Za veće
kapacitete od 15 do 20 MW upotreblja-
42
strukciono kompaktniji, a samim tim i je-
ftiniji;
- nedostatak im je što postoji opasnost
od niskotemperaturske korozije veća ne-
go kod livenih kotlova;
- kotao se ne može povećati dodava-
njem članaka, što i ne predstavlja veliki
nedostatak jer se pouzdana regulacija
 Sl. 4.5. - Čelični kotao za etažno grejanje: l —ložište; 2 - dimne cevi; 3 —pepeljara; 4 - vodom hlađena rešetka;
5 - predgrevanjepovratne vode; 6 —Mh-anoda; 7 - bojler za toplu vodu; 8 —oplata sa izolacijom; 9 —poiazni vod;
10 - povratni vod; 11 —priključak termičkog osiguranja kotla; 12 —sigurnosnipolazni vod; 13 —sigurnosnipovrat-
ni vod - punjenje, pražnjenje; 14 —odzračivanje; 15 - odvođenje tople vode iz bojlera; 16 —cirkulacioni vod;
17 —dovod vode i pražnjenje bojlera; 18 - regulator promaje za loženje sa čvrstim gorivom R I ", 19 - električni
grejać - dodatna oprema; 20 - pumpa za bojler —dodalna oprema; 21 - odvod dimnih gasova sa klapnom;
22 - otvorza čišćenje; 23 - uklopna ploča

43
Tabela 4.1

M odel K apa- K apa- V olu- K apa- K o li- L Ll B H Hi Il2 P re - P ro - P o v ra - M a sa M a sa

»1 »3 «4
c ite t c ite t m en c ite t č in a se k m a ja ta k bez
kod kod b o j- b o j- vode d im - b o j-
u g lja u lja i le ra le ra u n ja k a le ra
p lin a k o tlu

kW kW 1 I/h I mm mm mm mm mm mm mm mm mm mm mm Pa DN kg kg

S 25 25 32 95 600 94 641 7 78 641 595 595 1625 1032 750 5 18 400 160 20 40 353 257

S 30 30 37 120 740 109 761 898 761 595 595 1625 1032 750 518 400 160 20 40 415 297

S 35 35 43 120 740 113 761 898 761 595 595 1625 1032 75 0 518 400 160 22 40 42 3 3 05

S 40 40 48 180 810 132 826 97 7 8 26 700 7 00 1812 1110 830 5 50 450 180 25 40 531 375

S 50 50 62 180 810 180 905 1056 8 26 8 22 700 1860 1150 872 593 450 180 25 40 605 449

S 65 65 78 315 1260 270 986 1180 986 838 838 2163 1348 93 0 624 480 200 28 50 861 631

S 80 80 99 315 1260 270 986 1180 9 86 838 838 2163 1348 93 0 624 480 200 28 50 873 643

S 100 100 122 315 1260 280 1160 1350 9 86 8 80 838 2283 1428 990 6 50 5 50 230 30 65 998 768
Tabela 4.2

M odel K ap a- K ap a- K o li- B o jle r Ll L H B G F E D D im - M in . P o v ra - P ri- K ru ž n i S ig u r- M a sa K apac.

c ite t c ite t č in a n ja k p ro - ta k k lju - v od n o sn i k o tia b o jle ra
kod kod vode m a ja čak vo d kod
u g lja u lja i u za h la d n e p u n je - te m p .
p lin a k o tlu č v rs ta i to p le n je - 4 5 °C
g o riv a vode - p ra ž -
n je n je

kW kW lit. lit. mm mm mm mm mm mm mm mm ® mm mmVS DN c o l (“ ) c o l (“ ) col (“ ) ca. k g lit./h

L 25 26 26 96 95 641 585 1620 750 416 518 400 781 160 2 32 1 1 1 320 810
32

L 30 32 32 109 120 761 585 1620 750 4 16 518 400 900 160 2 32 1 1 1 3 70 7 40
37

L 35 34 37 *113 120 761 585 1620 750 4 16 518 400 900 160 2 40 1 1 1 390 7 40
43

L 40 39 43 132 185 840 650 1800 830 420 583 450 980 180 2 40 1 1 1 530 810
48

L 50 48 56 140 185 840 650 1800 8 30 420 583 450 980 180 2 50 1 1 1 535 810
62
čeličnih kotlova može vršiti u oblasti od Na donjem delu slike 4.4 prikazana je
20 do 100% od nominalnog kapaciteta. varijanta kotla bez bojlera za toplu vodu.
Ovo se odnosi na kotlove ložene tečnim i U tabeli 4.1 dati su orijentacioni po-
gasovitim gorivom; daci za čelični etažni kotao sa slike 4.4.
- složen transport i montaža većih je- Na slici 4.5 prikazan je kotao za etažno
dinica. grejanje sa gorionikom za tečno gorivo,
Za pojedinačne stanove, za porodične ili čvrsto gorivo. Podaci o tom kotlu dati
objekte i za manje objekte sa više stanova su u tabeli 4.2.
izrađuju se kotlovi za etažno grejanje Da bi se ilustrovale ove kombinacije,
(sl. 4.4). na slici 4.6 prikazan je etažni kotao sa boj-
Kotao na slici 4.4 predviđen je za ugalj lerom ili bez bojlera za toplu vodu i za sve
i za ručno loženje. Ugalj se ubacuje kroz tri vrste goriva.
vrata za loženje u ložište, i pada na re-
šetku, koja se kod modernih konstrukcija
hladi vodom. Da bi se što više toplote od
dimnih gasova predalo vodi za grejanje,
obično se formiraju dimni kanali između
registara od cevi ili od cevnih zidova. Oni
služe da gasovi što duže putuju kroz njih
(2) i predaju toplotu grejnim površinama.
Na izlaz iz kola obično se postavlja regu-
laciona klapna (3). Ona ima zadatak da re-
guliše protok dimnih gasova, i kada se
prekine loženje, a u kotlu ima još žara, da
se zatvaranjem spreči brzo dogorevanje
žara i hlađenje kotla.
Na kotlu se obavezno nalazi regulator
promaje (13) koji u zavisnosti od tempe-
rature polazne vode za grejanje dovodi vi-
še ili manje vazduha za sagorevanje.
Ovi kotlovi mogu biti izvedeni od dvo-
plašnih zidova ili od cevnih registara koji
čine zidove kotla. Mogu biti opremljeni i
bojlerom za toplu sanitarnu vodu (16).
Ovaj bojler se greje indirektno vodom za
grejanje. Svaki bojler je opremljen dovod-
nom cevi za hladnu vodu, odvodom tople
vode, sigurnosnom cevi ili ventilom sigur-
nosti na vodu za toplu vodu, kao i termo-
metrima. Na slici 4.4 vidi se da je sa donje
strane bojlera ugrađen električni grejač za
pripremu tople vode u periodu kada nema
grejanja.

46
Sl. 4.6. - Sema etažnog kotla za centralnn
l j no grejanje za razlićita goriva i u kombinaciji sa bojlerom i uez oujiera
UPotr°šnu vodu (proizvod „ Panonija “ - Inđija)

4.2.3. BLOK-KOTLOVI Na slici 4.7 prikazan je jedan toplo-

Za izradu većih kapaciteta toplovodnih
kotlova koriste se iskustva izgradnje
parnih kotlova, pa se kotlovi izgrađuju
kao blok-kotlovi raznih kombinacija. Ovi
kotlovi mogu se ložiti čvrstim, tečnim i
gasovitim gorivima.
vodni kotao, predviđen za proizvodnju
tople vode do 110°C. Kotao je konstruisan
za sagorevanje tečnog ili gasovitog goriva.
Kotao prikazan na slici 4.7 ima hori-
zontalnu konstrukciju sa dva prolaza dim-
nih gasova (ravna plamena cev i dimne

47
 cevi). Na izlazu iz dimnih cevi nalazi se
priključak za dimnjak kroz koji dimni ga-
sovi odlaze u dimnjak.
U ravnoj plamenoj cevi je omogućen
povratak plamena, što obezbeđuje potpu-
no sagorevanje i visok stepen iskorišće-
nja. Plamena cev je zavarena za prednje
dance, a preko posebne konstrukcije no-
sača ostvarena je veza između zadnjeg
danca kotla i danca plamenih cevi.
Dimni gasovi, nastali sagorevanjem
goriva, okreću se u plamenoj cevi i sku-
pljaju se u prednjoj komori odakle ulaze u
dimne cevi. Ohlađeni dimni gasovi se
skupljaju u zadnjoj komori, a iz nje se od-
vode dimnim kanalima do dimnjaka.
Vrata kotla su ujedno i prednja komora
kotla i na njih se postavlja gorionik. Vrata
su obložena termoizolacionom masom.
Kotao radi sa natpritiskom na strani
dimnih gasova, a potreban natpritisak za
savladavanje otpora strujanju kroz kotao
obezbeđuje ventilator koji se nalazi na
gorioniku.
Kotao je snabdeven svom potrebnom
armaturom i mernim instrumentima.
Ozid kotla, kao zaštita od dejstva to-
plote na materijal kotla i okolinu, sveden
je na minimum. Ceo kotao je izolovan
vunom za izolaciju, koja može biti stakle-
na, kamena, mineralna; i obložen je lime-
nom oplatom, koja je tako izvedena da
kotao ima četvrtasti oblik.
U tabeli 4.3 date su karakteristike kotla
kapaciteta do 3000 kW. U ovakvim tabe-
lama daju se svi podaci potrebni za ugra-
dnju ovakvih kotlova. Oni se uglavnom
odnose na povezivanje kotlova sa cevima,
kao i na opterećenje temelja, kada se pro-
jektuju i izvode građevinski objekti.

48
 Tabela 4.3

KOTAO TM G 1.1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 13 17 21 26

K A P A C IT E T K O T L A kW 128 2 33 3 49 46 5 581 6 98 81 4 930 1163 1512 2000 2500 3000

P O T R O Š N J A G O R IV A
k g /h 12.5 2 2 .5 33.5 4 4 .5 56 67 7 8.5 89.5 112 145 192 240 288
L A K O U L J E H d = 4 2 .1 M J /K G

Z E M N I G A S IId = 3 5 .6 M J /K G m 3/h 14.5 27 40 5 3.5 67 80 9 3.5 107 134 174 230 2 87 345

R A D N I P R IT IS A K bar 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

S A D R Ž A JV O D E 1 295 4 45 555 650 9 20 1030 1250 1420 1690 1750 2095 2800 4050

T1 50 65 80 100 100 100 125 125 125 150 200 200 200

T2 50 65 80 100 100 100 125 125 125 150 200 200 200

DN 32 40 50 50 50 65 65 65 65 80 80 100 125
P R IK L JU Č C I T3
NA K O T L U T4
25 32 40 40 40 50 50 50 50 65 65 80 100

T5 40 40 40 ■ 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40

© T6 mm 200 250 3 00 300 300 300 300 350 350 350 400 450 450

A 900 9 80 1050 1160 1270 1340 1340 1470 1470 1680 1860 2100 2100

1130 1230 1380 1400 1550 1720 1720 1770 1770 1900 2150 2350 2350
D IM E N Z IJE H
mm
KOTLA c
125 165 175 215 215 215 215 250 250 265 265 265 380

L 1340 1740 1800 2200 2200 2300 2350 2505 2605 2930 3060 3850 3850

900 980 1050 1160 1270 1340 1340 1470 1470 1680 1860 2100 2.100
D IM E N Z IJE S T O P E A
mm
KOTLA B
1000 1400 1500 1650 1850 1950 2000 2100 2200 2320 2450 3150 3150

T E Ž IN A K O T L A kg 750 1005 1310 1580 1940 1890 2150 2450 2550 3500 4350 5750 6000

O P T E R E Ć E N JE T E M E L JA
kg 1450 1700 1950 2600 2800 3350 3550 4050 4600 5500 6900 8400 11000
KOTLA
'O
 4.2.4. AUTOMATSKI RAD
KOTLOVA
Obezbeđen je automatski rad kotlova na
tečna i gasovita goriva. Podešeni su ele-
menti za automatski rad, kontrolu i upra-
vljanje, tako da se promenom kapaciteta
povećava količina goriva (kada je posredi
tečno ili gasovito gorivo). Količina goriva
koja se dovodi ili odvodi ide preko regula-
cionih elemenata ka gorioniku, ili se sma-
njuje povratkom od gorionika. Automat-
ski se signaliziraju nepravilnosti u radu
kola. Na primer, ako se izgubi plamen ili
ugasi kotao, preko foto-ćelije se zau-
stavlja dalji dovod goriva. Na taj način se
sprečava eksplozija ili gubljenje goriva.
Radom ovakvih automatskih kotlova na
tečno ili gasovito gorivo komanduje se sa
komandnog pulta ili sa centralne koman-
de kompletne kotlarnice, odnosno toplane.
Sl. 4.8. —Kotao sa otvorom za punjenje sa automatskim punjenjem i odvođenje šljake i pepela
50
Kada se loži čvrstim gorivima, automa-
tizacija je nešto složenija. Naime, auto-
matsko loženje se može obaviti ako je
ugalj manje ili više stalne granulacije. Ta-
da se iz kotlovskog bunkera transporte-
rom ubacuje ugalj u dozirni ili prihvatni
bunker, iz koga se ugalj ubacuje u ložište.
Pepeo se takođe odvodi automatski. Na
slici 4.8 prikazan je jedan sistem za auto-
matsko snabdevanje gorivom i odvođenje
pepela. Dovod goriva može se regulisati
ventilatorom ili preko otvora za dovod
goriva.
Rad kotlova u kojima se spaljuje bio-
masa, kao što su slama, stabljike biljaka i
slično, složen je i ne može se automatizo-
vati. Takvi ostaci obično se skupljaju i
baliraju, bale se zatim odvoze do kotlarni-
ca i spaljuju u kotlovima. Rad je moguće
automatizovati jedino ako je veličina bala
ili briketa goriva uvek konstantna.
 Takođe je nemoguće uvesti potpuno
automatski rad kotlova u kojima sagoreva
razni otpad od drveta, tekstila, kartona i
slično. U principu, mogla bi da se postave
postrojenja za seckanje i usitnjavanje, ali
bi takva postrojenja bila preskupa za na-
menu kojoj bi služila.
4.3.IZBOR KOTLOVA
4.3.1. GREJNI FLUID
Osnovni parametri prema kojima se bira-
ju kotlovi jesu radni fluid i gorivo koje će
se koristiti.
Radni fluid u kotlu mogu biti topla vo-
da, vrela voda i vodena para. Postoje i ko-
tlovi koji rade sa termalnim uljima kao
grejnim fluidom, ali se oni uglavnom ko-
riste u tehnološke svrhe a ne za grejanje.
Svi kotlovi, pa i oni za grejanje, imaju
sledeće parametre:
- toplovodni kotlovi zagrevaju vodu
do 110°C;
-vrelovodni kotlovi zagrevaju vodu
preko 110°C ali ne i preko 180°C;
-p a rn i kotlovi koji proizvode suvo
zasićenu vodenu paru natpritiska
0,5 bar;
- parni kotlovi koji proizvode suvo za-
sićenu paru viših pritisaka.
Za manje kapacitete ili za etažno gre-
janje koriste se tzv. električni kotlovi. To
praktično nisu kotlovi zbog toga što ne-
maju klasično ložište, već električne gre-
jače pa rade kao bojleri, s tim što zagreva-
ju vodu na višu temperaturu, na primer na
90°C. Da bi bezbedno radili, ovi kotlovi se
opremaju potrebnom sigurnosnom arma-
turom, slično kao i kotlovi sa klasičnim
ložištima.
Toplovodni sistemi rade sa vodom tem-
perature do 110°C. Oni mogu da rade i u
sistemima za grejanje direktno sa tempe-
raturama 90/70°C, što znaČi da je voda za
grejanje u polazu na 90°C, a u povratku u
kotao na 70°C.
Vrelovodni sistemi rade sa temperatu-
rama vode preko 110°C. Ovakvi sistemi ra-
de u sistemima daljinskog grejanja. U nji-
ma se preko razmenjivača priprema topla
voda za grejanje.
Koriste se i sistemi za grejanje sa parn-
im kotlovima do 0,5 bar. Ovi kotlovi se
često nazivaju niskopritisni parni kotlovi.
Međutim, parno grejanje se izbegava zbog
visokih temperatura na kojima se nalazi
grejno telo, zbog velikog uzgona i gorenja
prašine. Temperatura ove pare je 111°C,
pa se dotični kotlovi odabiraju za one slu-
čajeve kada je ovakva para potrebna i za
nekakvu tehnologiju (npr. u kuhinjama,
perionicama, peglerajima i sl.). Sa ovom
suvo zasićenom parom preko razmenji-
vača toplote može se pripremati topla vo-
da za grejanje temperature 90/70°C.
51
 4.3.2. IZBOR KOTLA PO
KAPACITETU
Kada se donesu odluke o izbo-
ru grejnog fluida i goriva, a
moguće je obezbediti potrebne
količine, pristupa se izbom ka-
paciteta kotla. Za neke kotlove
proizvođači daju alternativna
goriva, ali se tada međusobno
razlikuju kapaciteti ili ložni
uređaji (na primer gorionici).
Na slici 4.9 vidi se kotao
koji može proizvoditi toplu vo-
du ali i vodenu paru natpritiska
do 0,5 bar. Na ovoj slici se vidi
kako izgleda ozid kotla od ša-
motne opeke, koji se stavlja ka-
da sagoreva tečno ili gasovito
gorivo, da bi se zaštitile izve-
sne zone ložišta zbog povišene
temperature plamena.

Sl. 4.9. - Kotao ..Vulkan - super"proizvodnje „Radijator" - Zrenjanin

sa oznakama za šamotni ozid kada kotao radi sa tećnim
ili gasovitim gorivom

52
Tabela 4.4

T E H N IČ K IP O D A C I Z A „ V U L K A N - S U P E R “

O Z N A K A K O T I.A K A P A C IT E T kW G R E JN A SADRŽAJ T E Ž IN A D U Ž IN A
VODE
VO D A PARA VODA PARA P O V R Š I. (I) KOTLA (L )

tečno m rk i te č n o m rk i te č n o m rk i te č n o m rk i m2 VODA PA RA cca kg rn m

91.08 9 0 .0 8 9 3 .0 8 9 2 .0 8 254 178 222 156 2 7 ,3 640 380 3 .6 6 0 983

91.09 9 0 .0 9 9 3 .0 9 9 2 .0 9 290 202 253 177 31,1 710 420 4 .0 2 0 1 .1 0 8

91.10 9 0 .1 0 9 3 .1 0 9 2 .1 0 325 227 284 199 3 4 ,9 780 460 4 .3 8 0 1 .2 2 3

91.11 90.11 93 .1 1 92 .1 1 360 252 315 220 3 8 ,7 850 500 4 .7 4 0 1 .3 5 8

91.12 9 0 .1 2 9 3 .1 2 9 2 .1 2 395 277 346 242 4 2 ,5 920 540 5 .1 0 0 1 .4 8 3

91.13 9 0 .1 3 9 3 .1 3 9 2 .1 3 431 302 377 264 4 6 ,3 990 580 5 .4 6 0 1 .6 0 8

91.14 9 0 .1 4 9 3 .1 4 9 2 .1 4 466 326 408 285 50,1 1 .0 6 0 620 5 .8 2 0 1 .7 3 3

91.15 9 0 .1 5 9 3 .1 5 9 2 .1 5 501 351 439 307 5 3 ,9 1 .1 3 0 660 6 .1 8 0 1 .8 5 8

91.16 9 0 .1 6 9 3 .1 6 9 2 .1 6 537 376 470 329 5 7 ,7 1 .2 0 0 700 6 .5 4 0 1 .9 8 3

91.17 9 0 .1 7 9 3 .1 7 9 2 .1 7 572 401 501 350 6 1 ,5 1 .2 7 0 740 6 .9 0 0 2 .1 0 8

91.18 9 0 .1 8 9 3 .1 8 9 2 .1 8 607 425 532 372 6 5 ,3 1 .3 4 0 780 7 .2 6 0 2 .2 3 3

91.19 9 0 .1 9 9 3 .1 9 9 2 .1 9 643 450 562 393 69,1 1 .4 1 0 820 7 .6 2 0 2 .3 5 8

91.20 9 0 .2 0 9 3 .2 0 9 2 .2 0 678 475 593 415 7 2 ,9 1.480 860 7 .9 8 0 2 .4 8 3

U tabeli 4.4 dati su tehnički podaci za

_ Q kW
ovaj kotao. Vidi se razlika u kapacitetu ^Ak — ’ 2 ’
kotlova kada rade sa tečnim gorivom, Ak m
odnosno sa mrkim ugljem. U ovoj tabeli gde je:
se vidi još jedan podatak koji daju proiz- Q, kW - toplotni kapacitet kotla,
vođači kotlova, a to je grejna površina.
Ak, m2 - grejna površina kotla.
Naime, kada u istom kotlu sagoreva lcva-
litetnije gorivo, na primer tečno gorivo, Na primer, za prvi kotao, kada se pro-
kapacitet kotla je veći. Dakle, za istu grej- izvodi topla voda, toplotno opterećenje će
nu površinu, dobija se veći kapacitet. U biti:
kotlogradnji postoji podatak koji govori o - tip kotla 91.08 - tečno gorivo
toplotnom opterećenju kotla. To je toplo-
tni kapacitet podeljen sa grejnom povr- 254
a . t = ------= 9,30 kW/m2 =
Šinom: Ak 27,3
= 9300 W/m2,
53
 - tip kotla 90.08 - mrki ugalj
178
27 J = 6 >52kw /ni2=

= 6520 W/m2.

Dakle, vidi se da je toplotno optere-

ćenje grejnih površina veće ako sagoreva
tečno gorivo.
U principu, kotlovi sa većim toplotnim
opterećenjem su manji, lakši ali i skloniji
bržem propadanju ili oštećenju materijala.
Značajan nedostatak livenih kotlova je
velika težina, a time i veliko opterećenje
temelja, odnosno postolja kotla.

4.4. POMOĆNIUREĐAJIKOTLA,
GRUBAI FINA ARMATURA.
SIGURNOSNIUREĐAJI.
REGULACIONI UREĐAJI Sl. 4.10. —Principijehia sema rada kotla sapomoćnom
opremom: 1 —trakasti transporter za dovoz tiglja;
2 -bunker za ugalj; 3 —dodavač za ugalj;
4.4.1. POMOĆNI UREĐAJI KOTLA, 4 - ventilator svežeg vazduha za sagorevanje;
GRUBAI FINA ARMATURA 5 - ventilator dimnih gasova; 6 —dimnjak;
7 - napojnepumpe za napajanje kolla vodom

Da bi kotlovi mogli da funkcionišu, uz

njih se postavljaju određeni uređaji koji
omogućuju njihov ispravan rad. Na slici
4.10 šematski je prikazan kotao koji može
da proizvodi toplu vodu, vrelu vodu ili vo-
denu paru. Ako se kotao loži čvrstim go-
rivom, transportnom trakom (1) doprema
se ugalj u bunker (2). Iz bunkera (2) preko
dodavača (3) gorivo se ubacuje na rešetku
za sagorevanje. Ventilatorom (4) dovodi
se vazduh potreban za sagorevanje. Ukoli-
ko je potreban, može se postaviti i ventila-
tor za dimne gasove, koji ih potiskuju kroz
dimnjak (6) u atmosferu. Dovod vode ili
veza u cirkulacionom kragu obavlja se
pumpama (7). Sigurnost rada postrojenja
obezbeđuju dve napojne pumpe (7), od ko-
jih jedna radi a druga je u pripravnosti, uko-
liko se prva pokvari ili prestane da radi.
Ako se loži tečnim ili gasovitim gori-
vom, nema bunkera za ugalj, pa se na ko-
tao postavljaju gorionici sa svojim ele-
mentima za regulaciju. U tom slučaju,
naročito kod gasnih gorionika, može da se
postavi samo gorionik koji ima svoj sop-
stveni ventilator. U tom slučaju nije potre-
ban dodatni ventilator za dimne gasove.
Ako se koristi tečno gorivo, potreban je
još poseban ventilator za dovod vazduha.
Osim ovih uređaja, na samom kotlu se
nalazi niz elemenata koji imaju određenu
funkciju i koji se dele u dve osnovne
grape:

54
Sl. 4.11. - Prikaz livenog člankastog kotla za centralno grejanje sa označenim elementima grube i fin e armature
- graba armatura i
- fma armatura.
Na slici 4.11 predstavljen je jedan li-
veni člankasti kotao, na korne se, kao ilu-
stracija, vide neki elementi koji spadaju u
grubu i finu armaturu.
Grubu armaturu čine sve vrste vrata,
poklopaca i priklopaca, vrata za žarenje,
otvori za kontrolu plamena, kao i razne
klapne za regulaciju.
U finu armaturu spadaju ventili, za-
suni, slavine, vodokazna stakla, sigurnos-
ni i regulacioni elementi.
55
>
 Na kotlovima se takođe mogu uočiti i
merni uređaji, kao što su termometri, ma-
nometri, merači protoka pare i protoka vo-
de i slično.
4.4.2. SIGURNOSNI UREĐAJI
Da bi se toplovodni i parni kotlovi osigu-
rali od povišenog pritiska, moraju se obe-
zbediti nekim sigurnosnim uređajem. Na
slici 4.12 prikazana je sigurnosna cev za
niskopritisni lcotao. Dvokraka cev se ko-
risti za pritiske od 0,3 do 0,5 bar natpri-
tiska. Ove dimenzije se vide u tabeli 4.5.
Ova sigurnosna cev se priključuje na par-
ni prostor kotla ili na razvodnu cev za
paru (sl. 4.13).
Sistemi sa toplovodnim kotlovima su
uglavnom otvorenog ili zatvorenog tipa
(sl. 4.14). Otvoreni sistem toplovodnog
57. 4.12. - Sigurnosna cevza niskopritisni parni kotao
56
grejanja mora da bude u vezi sa atmosfe-
rom preko jednog sigurnosnog razvodnog
voda i jednog sigurnosnog povratnog vo-
da povezanog sa ekspanzionom posudom
koja omogućuje širenje vode pri zagreva-
nju. U zatvorenom sistemu koristi se, po
pravilu, ekspanziona posuda sa membra-
nom, u kojoj se sa jedne strane postiže
određeni natpritisak nekim inertnim ga-
som (vazduh, azot). Kada se voda širi, pre-
ko membrane se potiskuje inertan gas i deo
prostora se popunjava vodom.
U tabeli 4.6 dati su prečnici razvodnih
i povratnih sigurnosnih vodova u toplo-
vodnom grejanju.
Tabela 4.5.
PREČNICISIGURNOSNOG RAZVODNOGISIGURNOSNOG POVRATNOG VODA U
TOPLO VODNOM GREJANJU

S ig u r n o s n i r a z v o d n i v o d S ig u r n o s n i p o v r a tn i v o d
S ig u rn o s n i v o d
DN
D o k a p a c ite ta k o tla o d k W

25 do 50 do 100
32 prelco 5 0 do 150 p re k o 100 d o 350
40 p re k o 150 d o 350 p re k o 350 do 600
50 p re k o 350 do 600 p re k o 6 00 do 1200
65 p re k o 600 do 1200 p re k o 1200 d o 3000
80 p rek o 1200 do 2000 p rek o 3 000 do 5000
100 p rek o 2000 do 4000 p re k o 5000 do 8000
125 p rc k o 4 000 do 6000 p rc k o 8000 do 15000
150 p rc k o 6000 do 10000 p rc k o 15000 do 20000

Para

Sl. 4.13. - Povezivanje sigurnosne cevi na niskopritisnom parnoin kotlu

Sl. 4.14. - Šema instalacije kotlarnice sa otvorenim i zatvorenim sistemom grejanja: K — kotao; SPV~ sigurnosni
povratni vod; SRV sigurnosni razvodni vod; R V - razvodni vod; P V - povratni vod; P —cirkulaciona pumpa;
PZK-priključakza kompresor ili bocu sa azotom za održavanjepritiska; M -manometar; EP - ekspanziona posuda

57
Tabela 4.6.
NAJMANJIPREČNIK ZA SIGURNOSNE CEVI

K A P A C IT E T K O T L A kW 40 64 13 4 325 650

k g /h 60 100 200 500 1 .0 0 0

N A Z IV N IP R E Č N IK C E V I mm 32 40 50 65 80

DIMENZIJE ZA SIGURNOSNE CEV1

S ig u r n o s n e c e v i D IM E N Z IJE
N a z iv n i P r itis a k
p r e č n ik p are E F H
d, A B B, C D

bar mm mm mm mm mm mm mm mm mm mm

_ _
0,1 990 1 .6 9 0 420 240 1 .4 1 0 140
0 ,2 1 .9 9 0 1 .2 6 0 - 420 240 2 .4 1 0 160 -
50 0 ,3 5 7 x 2 ,9 3 3 ,7 x 2 ,6 1.5 2 5 800 1 .6 0 0 495 325 - - 2 .0 2 0
0 ,4 1.8 2 5 1 .0 5 0 2 .1 0 0 495 325 - - 2 .3 2 0
0 ,5 2 .3 5 0 1 .3 3 0 2 .6 6 0 495 325 — — 2 .8 4 5

0,1 990 690 - 420 240 1 .4 1 0 1 40 -

2 .4 5 0 _
0 ,2 1.9 5 5 1 .2 7 0 - 495 325 1 40
65 0 ,3 7 0 x 2 ,9 3 3 ,7 x 2 ,6 1 .5 2 5 790 1 .5 8 0 495 325 - - 2 .0 2 0
0 ,4 1 .8 1 5 1 .0 5 0 2 .1 0 0 600 415 - - 2 .4 1 5
0 ,5 2 .3 4 0 1 .3 2 0 2 .6 4 0 600 415 - - 2 .9 4 0

_ 1 .4 8 5 140 _
0,1 990 690 495 325
0 ,2 955 1 .2 7 0 - 600 415 1 .5 5 5 1 70 -
80 0 ,3 8 8 ,9 x 3 ,2 4 2 ,4 x 2 ,6 1 .5 2 5 790 1 .5 8 0 600 415 - - 2 .1 2 5
0 ,4 1 .8 1 5 1 .0 5 0 2 .1 0 0 600 415 - 2 .4 1 5
0 ,5 2 .3 4 0 1.3 2 0 2 .6 4 0 600 510 — “ 3 .0 2 0

Parni kotlovi mogu se osigurati i ven-

tilom sigurnosti. U posebnim slučajevima
i toplovodni kotlovi mogu biti osigurani
ventilima sigurnosti.

4.4.3. REGULACIONI UREĐAJI

Sl. 4.15. - Parni regulator sagorevanja
Na slici 4.11 može se uočiti membranski
regulator. Takav regulator se postavlja na Toplovodni kotlovi se regulišu pomo-
parne kotlove (sl. 4.15). Funkcioniše na ću nekih elemenata koji rade na principu
principu membrane; kada opada pritisak, širenja metala (sl. 4.17) ili neke tečnosti
otvara se priklopac ili vrata i dovodi se vi- za širenje (sl. 4.18).
še vazduha za sagorevanje. Na slici 4.16 Kotlovi na tečna ili gasovita goriva re-
vidi se regulator sagorevanja sa opruga- gulišu se u odnosu na spoljašnju tempe-
stom cevi ili valovitim mehom. raturu vazduha, podešavanjem rada gorio-

58
 4.5. GORIVA
4.5.1. OPŠTI POJMOVI O GORIVU
Goriva predstavljaju takve materije koje
sagorevanjem - procesom burnog sjedin-
javanja sa kiseonikom, osim materijalnih
produkata procesa (tzv. produkti sagore-
Sl. 4.16. - Regulatnr sa oprugastom elastičnom cevi za
parne kotlove: D - prikijučak na parniprostor; G - teg
vanja), daju i određenu količinu toplote.
Goriva su danas osnovni izvor toplotne
energije i energije uopšte, a koriste se u do-
maćinstvima, raznim termotehničkim i
termoenergetskim postrojenjima svih vr-
sta (kotlovi, industrijske i metalurške peći
itd.), kao i u motorima različitih vidova
(klipni motori, dizel-motori, mlazni, ra-
Vodeni regulator ketni).
sagorevanja
Uže posmatrano, svaka materija koja
Sl. 4.17. - Vodeni regulator sagorevanja
reagujući sa kiseonikom (najčešće iz va-
zduha) daje određenu količinu toplote, ne
Podešavajuce može se nazvati gorivom u industrijskom
dugme smislu. Da bi jedna materija mogla da se
koristi kao industrijsko gorivo, ona mora
da zadovolji niz uslova:
Poluga - da procesom sagorevanja proizvodi
Prema ktapni znatnu količinu toplote u kratkom
Opruga svežeg vazduha vremenskom periodu;
- d a se u prirodi nalazi u dovoljnim
Oprugasta cev sa količinama;
tečnošcu za širenje - da se relativno lako eksploatiše, ako
su posredi prirodna goriva, odnosno
da se može lako proizvoditi, ako je
reč o proizvedenim gorivima;
Sl. 4.18. - Regulator sa cevi sa oprugom za toplovodne - d a ne sadrži neprihvatljivo veliku
kotlove količinu negorivih materija - vlage i
mineralnih primesa (pepela);
nika. Na ovaj način se povećava ili sma- - da ne menja osetno svoj sastav pri
njuje količina goriva za sagorevanje, a ti- usklađivanju, transportu i rukovanju;
me i potrebna količina vazduha za sagore- - da je bezbedna, da ne izaziva požar i
vanje. eksplozije prilikom uskladištenja, tran-
sporta i rukovanja;
- da je cena proizvedene količine to-
plote prihvatljiva;

59
 - da nastali produkti sagorevanja nisu
opasni po živa bića i okolnu sredinu.
Gorivo koje bi ispunilo sve ove zahte-
ve, nažalost, ne postoji. U uslovima indu-
strijske i tehničke primene najbolje je ono
gorivo koje u tim posmatranim uslovima
daje najbolje rezultate, ispunjavajući pri
tom manje ili više sve navedene osnovne
zahteve.
4.5.1.1. Vrste goriva
Opšta podela svih goriva vrši se najčešće
prema agregatnom stanju i načinu dobi-
janja. Prema agregatnom stanju, goriva se
dele na: čvrsta, tečna i gasovita. Prema
načinu dobijanja, dele se na: prirodna i
proizvedcna goriva.
Prirodna goriva su ona goriva koja se
nalaze u prirodi i koja se mogu koristiti
već posle odstranjivanja grubih primesa.
Takođe, to su i ona koja se prerađuju tako
što im se menjaju samo vid i oblik, a ne i
sastav (npr., mlevenje uglja u prah radi
uspešnijeg sagorevanja u lcotlovima ter-
moelektrana većih snaga). Prirodna čvrsta
goriva su drvo, treset, ugalj i uljni škriljci,
tečno prirodno gorivo je nafta ili prirodno
zemno ulje, a gasovito prirodno gorivo je
prirodni gas.
Proizvedena goriva dobijaju se prera-
dom iz prirodnih goriva. Broj proizvede-
nih goriva je znatno veći od broja pri-
rodnih, budući da se u postrojenjima
proizvedena goriva koriste u različitim
oblicima.
4.5.1.2. Sastav goriva - elementarna
analiza
Da bi se upoznalo jedno gorivo i ocenile
mogućnosti njegove primene, potrebno je
ispitati i detaljno odrediti njegov sastav i
60
svojstva, kao i količinu toplote koja se
razvija njegovim sagorevanjem. Na osno-
vu poznatog sastava i ostalih karakteristi-
ka goriva proračunavaju se veličine po-
trebne za konstruisanje odgovarajućeg
postrojenja, a istovremeno poznavanje
sastava goriva omogućava provem i kon-
trolu rada postrojenja u kome se gorivo
koristi. Sastav goriva određuje se takozva-
nom elementarnom analizom - podacima
o sastavu goriva po elementima koji se u
njemu nalaze, a karakteristike važne za
korišćenje goriva - tehničkom analizom.
Pre razmatranja elementarnog sastava
nekog goriva potrebno je naglasiti da sa-
mo poznavanje elementarnog sastava, bez
podataka tehničke analize, nije dovoljno
za određivanje oblasti uspešne primene.
Na osnovu poznatog elementarnog sasta-
va goriva može se, međutim, izračunati
niz podataka: potrebna količina kiseoni-
ka, (odnosno vazduha) za potpuno sago-
revanje, količina toplote koja se dobija sa-
gorevanjem, količina i sastav produkata
sagorevanja, kao i temperatura produkata
sagorevanja, koja se ostvaruje sagoreva-
njem goriva.
Od svih elemenata koji ulaze u sastav
goriva samo tri elementa su sposobna da
sagore i odaju količinu toplote, a to su
ugljenik, vodonik i sumpor. Od ostalih ele-
menata koji se određuju elementarnom
analizom, u gorivu se nalaze kiseonik i
azot. Osim ovih elemenata, koji se najče-
šće izražavaju u procentima, uslovno se u
elementarni sastav ubrajaju i komponente
koje čine balast: mineralne primese (pe-
peo) i vlaga.
Elementarni sastav goriva može se na-
pisati u obliku:
C + H + S + 0 + N + W + A = 100%,
gde su C, H, S, O, N hemijski simboli
usvojeni za ugljenik, vodonik, sumpor,
kiseonik i azot, koji su u datoj jednačini
izraženi u masenim procentima, a W i A
su simboli za vlagu i mineralne primese,
takođe izraženi u masenim procentima.
Ovako prikazan elementarni sastav va-
ži za sva goriva, pri čemu se udeo pojedi-
nih komponenata menja, naravno, u za-
visnosti od vrste goriva. Kod gasovitih
goriva praktično nema ni mineralnih pri-
mesa ni vlage, kod tečnih goriva vlaga i
mineralne primese nalaze se u zanemar-
ljivim količinama, a kod čvrstih goriva
uvek ima i mineralnih primesa i vlage.
Ugljenik (C) je srž gorivih materija, ne
samo zato što je u gorivima najviše zastu-
pljen već i što njegovim sagorevanjem
nastaje najveća količina toplote, koju go-
rivo oslobađa. Sagorevanjem jednog kilo-
grama čistog ugljenika oslobađa se količi-
na toplote od 33,829 MJ. Sagorevanjem
čistog ugljenika ostvaruje se maksimalna
temperatura od 2240°C (računato bez top-
lotnih i drugih gubitaka). Ugljenik potiče
iz pramaterije iz koje je gorivo nastalo. U
čvrstim gorivima može se naći kao elemen-
taran i vezan sa vodonikom i kiseonikom
ividu složenih hemijskih jedinjenja; kod
tečnih goriva vezan je uglavnom sa vodo-
nikom, a kod gasovitih goriva - sa kiseo-
nikom i vodonikom.
Vodonik (H) je druga po važnosti gori-
va komponenta goriva. Kao i ugljenik,
potiče iz pramaterije, iz koje je posmatra-
no gorivo nastalo. Kod gasovitih goriva
vodonik se javlja i slobodan, dok je kod
čvrstih i tečnih goriva vezan sa drugim ele-
mentima (najčešće sa ugljenikom). Pri sa-
gorevanju jednog kilograma vodonika oslo-
bađa se količina toplote čak od 142 MJ ili
4,2 puta veća od količine toplote koja se
oslobodi pri sagorevanju ugljenika. Mak-
simalna temperatura sagorevanja čistog
vodonika, proračunata ne uzimajući u
obzir gubitke, iznosi 2235°C.
Sumpor (S) je treća goriva komponen-
ta jednog goriva. U gorivima se sadržaj
sumpora obično deli na deo koji može
sagoreti - gorivi sumpor i na deo koji ne
može sagoreti - negorivi sumpor. Gorivi
sumpor može biti organski (u obliku
složenih organskih jedinjenja) i piritni
(sjedinjen sa grožđem, FeS2). Negorivi
sumpor, lcoji se najčešće javlja u obliku
sulfida gvožđa, tokom procesa sagoreva-
nja prelazi u pepeo i ne utiče na toplotna
svojstva goriva. I pored toga što sagore-
vanjem čistog sumpora nastaje određena
količina toplote od 9,295 MJ/kg, prisust-
vo sumpora u gorivu je izrazito nepo-
željno. I u elementarnom stanju i u obliku
raznih jedinjenja sumpora korozivno
deluje, a produkti nastali tokom procesa
sagorevanja otrovni su po živi svet, štetno
utiču na okolinu i korozivno deluju na
konstrukcione materijale.
Kiseonik (O) nije goriva komponenta,
ali omogućava proces sagorevanja. U gori-
vima se nalazi vezan sa dmgim elementima,
osim u gasovitim gorivima, gde se može
naći i slobodan, u manjim količinama.
Azot (N) nalazi se u gorivima, u sas-
tavu složenih organskih jedinjenja. U
čvrstim i tečnim gorivima ima ga veoma
malo (0 do 2%), dok ga u gasovitim goriv-
ima može biti i više (naročito u proizve-
denim gorivima). Azot, kao inertan gas,
ne učestvuje u procesu sagorevanja.
Vlaga (W) zajedno sa mineralnim pri-
mesama predstavlja štetnu komponentu
goriva. Ona umanjuje toplotnu moć gori-
va, jer se na njeno isparavanje troši deo
toplote nastale sagorevanjem. Vlaga je
61
obavezni sastavni deo čvrstog goriva, dok
je u tečnim gorivima ima znatno manje ili
je uopšte nema. Javlja se u nekoliko vido-
va, ali u tehničkim analizama razmatra se
samo ,,gruba“ i ,,higroskopna“ vlaga. Gru-
ba vlaga predstavlja sadržaj vode u gori-
vu, a nastaje kvašenjem goriva vlagom iz
spoljašnje sredine pri drobljenju, tran-
sportu i skladištenju goriva. Higroskopna
vlaga je voda koja se nalazi u krupnim i
sitnim porama čvrstog goriva. Između ove
dve vrste vlage ne može se povući oštra
granica, a često je određena i uslovi-
ma ispitivanja, odnosno odgovarajućim
propisima i standardima. Zbir gmbe i hi-
groslcopne vlage određuje ukupnu vlagu
goriva.
Mineralne primese (A) su štetne, sma-
njuju udeo gorivih materija u gorivu, ote-
žavaju sagorevanje, povećavaju troškove
transporta i održavanja postrojenja, i tako
skraćuju njegov vek trajanja. Najveći deo
mineralnih materija u gorivu čine gline i
škriljci (silikati), pirit (sulfid gvožđa) i
karbonati. U toku procesa sagorevanja
mineralne materije trpe niz hemijskih pro-
mena, čiji je krajnji produkt pepeo, koji
predstavlja skup raznih oksida. Uprkos
tome što se mineralne materije i pepeo
suštinski razlikuju, u tehničkim proraču-
nima se usvaja da je sadržaj mineralnih
materija jednak sadržaju pepela. Za pri-
menu određenog goriva, osim sadržaja
pepela, važno je i njegovo ponašanje na
visokim temperaturama. Istopljen pepeo
lepi se za grejne površine ložišta, ometa-
jući predviđenu razmenu toplote.
4.5.1.3. Toplotna moigoriva
Određene karakteristike goriva, sa poda-
cima o elementarnoj analizi, definišu kva-
litet goriva i mogućnost njihove primene
62
u određenim ložištima, pećima ili drugim
potrošačima. Jedna od najvažnijih karak-
teristika goriva je toplotna moć.
Količina toplote koja se dobija sagore-
vanjem nekog goriva i koja predstavlja
onu neophodnu polaznu veličinu za niz
proračuna jedna je od najznačajnijih ka-
rakteristika goriva. Ova veličina, koja po
definiciji predstavlja količinu toplote koja
se oslobodi pri potpunom sagorevanju jedi-
nice mase goriva, naziva se toplotna moć
toga goriva.
Zavisno od temperature produkata sa-
gorevanja, razlikuju se gornja i donja to-
plotna moć. Uprošćene definicije gornje i
donje toplotne moći glase:
- gornja toplotna moć predstavlja ko-
ličinu toplote koja se oslobodi potpunim
sagorevanjem jedinice količine (mase)
goriva, pri čemu su svi produkti sagore-
vanja ohlađeni do temperature koju je go-
rivo imalo pre sagorevanja (20°C);
- donja toplotna moć, za razliku od gor-
nje, predstavlja količinu toplote koja se
oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice
količine (mase) goriva, pri čemu vodena
para iz produkata sagorevanja ostaje u
parnom stanju.
Iz ovih defmicija proističe da se gornja
i donja toplotna moć razlikuju za količinu
toplote koja se dobije ako se produkti sa-
gorcvanja ohlade na početnu temperaturu
goriva, odnosno za količinu toplote koja
se gubi ako ostanu u gasovitom (parnom)
stanju. Iz njihove razlike uspostavlja se
veza između gornje i donje toplotne moći
jednog goriva:
Hg =H.d + 25W,
gdeje:
H - toplotna moć,
indeks g - gornja,
indeks d - donja,
 W - vodena para (ona se javlja u pro-
duktima sagorevanja jednim delom kao
rezultat sagorevanja vodonika, a drugim
delom zbog vlage u gorivima, koja tokom
sagorevanja isparava),
broj 25 - stoti deo toplote isparavanja
jednog kilograma vode.
U praksi se najviše koristi donja to-
plotna moć, i ona služi kao merodavna ka-
rakteristika goriva za primenu u kotlovima
i pećima, pored drugih navedenih kara-
kteristika goriva.
4.5.2. PODELA GORIVAINJIHOV
NASTANAK
4.5.2.1. Čvrsta goriva
Čvrsta goriva se dele na prirodna i prera-
đena. Prirodna čvrsta su: drvo, treset, mrki
ugalj, kameni ugalj, gorivi škriljci i antra-
cit. Prerađena čvrsta goriva, koja nastaju
preradom prirodnih, jesu: drveni ugalj,
polukoks, koks, briket itd.
PRIRODNA Č V R S T A GORIVA
Prirodna čvrsta goriva dele se na primar-
na(obnovljiva) i sekundarna (neobnovlji-
va). Primarna (obnovljiva) goriva pred-
stavljaju čvrsta goriva koja stalno nastaju,
koja se stalno obnavljaju i koja su prak-
tično neiscrpna. Ovakvih goriva je malo,
količina toplote koja se dobija njihovim
sagorevanjem je neznatna, a često njiho-
vokorišćenje u procesu sagorevanja pred-
stavlja najnepovoljniji i najneracionalniji
način njihove upotrebe. Primarna čvrsta
goriva su drvo i otpaci njegove prerade
(grane, iver, strugotine itd.), biljna mate-
rija i njeni otpaci (slama, šaša, pleva itd.).
Sekundarna (neobnovljiva) čvrsta go-
riva nastala su najvećim delom preobra-
žajem primarnih čvrstih goriva, složenim
dugotrajnim procesom. Ova vrsta čvrstih
goriva praktično se ne obnavlja, a njene
rezerve su iscrpive. Sekundarna čvrsta
goriva su treset, sve vrste ugljeva i gorivi
škriljci.
DRVO
Drvo se uglavnom sastoji od celuloze
(C6H 1q0 5) i lignina (složenog jedinjenja
ugljenika, vodonika i kiseonika). U ma-
njim količinama u njemu se nalaze smole,
voskovi, masnoće, belančevine, tanin i
mineralne primese (sastav drveta bez vla-
ge). Sadržaj vlage u drvetu u prirodi kreće
se u granicama od 45 do 65%, a stajanjem
na vazduhu tokom dve godine smanjuje
se na 18 - 20%. Toplotna moć drveta bez
vlage iznosi 18,4 MJ/kg.
Drvo nije opravdano koristiti kao gori-
vo. Racionalno se upotrebljava u drvnoj i
hemijskoj industriji.
TRESET
Treset predstavlja proizvod prve faze tra-
nsformisanja biljne pramaterije u procesu
koji prethodi nastajanju uglja. Najčešće se
nalazi u močvarnim predelima. To je ra-
sresita materija sive do crne boje. Prema
stepenu izvršene transformacije biljne ma-
terije, treset može biti:
-v la k n a sti - sastoji se od još nera-
spadnutih ostataka biljnog rastinja,
- zemljasti - osnovni deo biljne mate-
rije transformisao se u treset, ali sa-
drži manji deo netransformisanog ra-
stinja,
63
 - smolasti —sastoji se od homogene
tresetne mase, koja ne sadrži nikakve
ostatke biljne materije.
Kvalitet treseta raste sa stepenom tran-
sformisanja biljne materije. Donja to-
plotna moć treseta bez grube vlage kreće
se u granicama od 11 do 12,5 MJ/kg.
Sadržaj vlage u tresetu iznosi obično od
80 do 95%. Sušenjem na vazduhu tolcom
nekoliko meseci udeo vlage smanjuje se
na 30 - 40%. Osušeni treset lako se pali i
gori dugim plamenom. Velika nalazišta
treseta su na severu Evrope i Azije. Naj-
većim rezervama treseta raspolaže Rusija,
gde se i industrijski koristi.
U GALJ
Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvr-
đeno je da je ugalj nastao najvećim delom
od biljne pramaterije a samo manjim de-
lom od ostatka živih organizama. Tako-
zvanu organsku teoriju nastanka uglja
krajem XIX veka definisao je i dokazao
Gimbel. Na suvom tlu, izumrla pramateri-
ja, koja se sastojala od ugljenika, vodo-
nika i kiseonika, raspadala se u prisustvu
kiseonika iz vazduha, stvarajući ugljen-
-dioksid i vodu. U močvarnim predelima
ili područjima bogatim vodom izumrla
pramaterija biljnog ili životinjskog pore-
kla bila je pokrivena vodom, time ujedno
zaštićena i od delovanja kiseonilca iz va-
zduha. Ovi ostaci bili su izloženi delova-
nju aneorobnih bakterija (bakterija koje
za svoju egzistenciju ne zahtevaju slobo-
dan kiseonik). Rezultat ovakvog bakterio-
loškog dejstva bio je treset. U toku ove
transformacije sadržaj kiseonika i vodo-
nika se smanjivao, a sadržaj ugljenika ra-
stao. U toku veoma dugog vremenskog
perioda treset je bio zasipan i pokrivan
64
muljem, peskom i glinom. Pod pritiskom
stvorenih slojeva gasoviti sastojci i dalje
su se izdvajali iz pramaterije, a sadržaj
ugljenika je i dalje rastao. Određenim tek-
tonskim poremećajima ova materija je do-
spevala na veće dubine, pa je u uslovima
povećanih pritisaka i temperatura trpela
niz promena, usled kojih je kasnije nastao
ugalj.
Za stvaranje jednog metra debljine slo-
ja pramaterije bilo je potrebno 3 000 go-
dina, dok je za stvaranje sloja kamenog
uglja debljine jednog metra bilo potrebno
200 metara debljine sloja pramaterije.
Najstarije vrste uglja (antraciti) nastali
su u periodu devona (pre oko 450 miliona
godina), kameni ugalj nastao je u periodu
karbona (pre oko 380 miliona godina),
mrki u periodu krede, a najvećim delom u
tercijeru (pre oko 60 miliona godina), dok
su najmlađe vrste (ligniti) nastale pre ne-
koliko miliona godina.
Pramaterija uglja stvarala se u razli-
čitim vremenskim razdobljima, pa je i pro-
ces ugljenisanja, određen sadržajem uglje-
nika u uglju, dostizao različite stadijume u
različitim slojevima pramaterije. Tako su i
nastale vrste uglja sa različitim sadržajem
ugljenika - kameni ugalj, mrki ugalj, lig-
nit. U ovim procesima transformacije,
osim vremena trajanja procesa, na sam
proces su uticali i pritisak i temperatura,
kojima su slojevi pramaterije bili izloženi.
Prema stepenu ugljenisanja, vrste uglja se
dele na antracite, vrste kamenog i mrkog
uglja.
ANTRACITI
Antraciti su ugljevi čiji je proces ug-
ljenisanja u najvećoj meri izvršen. Sadržaj
ugljenika u antracitu iznosi i do 98% (ka-
da se odstrani vlaga i mineralne primese).
Antraciti su kompaktne strukture, sivo-
crne do sjajne crne boje, teško se pale i
teško sagorevaju kratkim plavičastim pla-
menom. Donja toplotna moć antracita u
sirovom stanju iznosi od 21 do 27 MJ/lcg.
Veća nalazišta antracita su u Velikoj Bri-
taniji, Nemačkoj, SAD i Rusiji.
KAMENI UGALJ
Kameni ugalj je takođe proizvod visokog
stepena ugljenisanja prvobitne pramateri-
je. Kameni ugalj sadrži nešto manje uglje-
nika (u granicama od 75 do 97%), a nešto
više vodonika i kiseonika nego antracit.
Vrstekamenog uglja, koje su naziv dobile
po svom mineralnom izgledu, nastale su
pretežno od biljne pramaterije. Mogu biti
sjajne, tamnocrne boje, ili mat, sivocrne do
somotaste crne boje. Donja toplotna moč
kamenog uglja u sirovom stanju kreće se
u granicama od 21 do 29 MJ/kg. Bogata
nalazišta kamenog uglja su u Rusiji, Veli-
koj Britaniji, Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj,
Francuskoj i SAD.
MRKI UGALJ
Prema stepenu ugljenisanja, vrste mrkog
uglja zauzimaju mesto između treseta i
kamenog uglja. Sadržaj ugljenika kreće se
ugranicama od 65 do 75%. Mrki ugljevi
imaju veću količinu balasta (vlage i mine-
ralnih primesa) nego kameni ugljevi, pa
imje i toplotna moć manja. Donja toplotna
moć vrsta mrkog uglja je 6 - 1 7 MJ/kg. Po
svojoj boji, svetlomrkoj do tamnomrkoj i
crnoj, nazvane su mrki ugalj.
Mrkog uglja ima na mnogim mestima
na Zemlji. Bogata nalazišta su u SAD,
Kanadi, Australiji, Rusiji, Srednjoevrop-
skoj ravnici (Nemačka, Češka, Mađarska,
Austrija) i na Balkanu (Jugoslavija, Bu-
garska).
LIGN IT
U našoj zemlji su najveće rezerve lignita.
Lignit sadrži velike količine balastnih ma-
terija (pepeo i vlaga), ali ipak čini osnovu
energetike naše zemlje. Ligniti se prime-
njuju u različitim vrstama kotlova, naroči-
to sušeni ligniti. To su goriva poboljšanog
sastava jer se u procesu industrijskog su-
šenja delimično odstranjuje vlaga. Od ovih
goriva se u našoj zemlji naročito koriste
sušeni ugljevi Kolubara jer imaju veoma
malo sumpora. Ovo gorivo sagoreva nešto
brže od mrkog uglja, na primer, iste to-
plotne moći. Donja toplotna moć nesuše-
nog lignita kreće se u granicama od 5 do
10 000 kJ/kg, dok sušeni lignit može imati
toplotnu moć i do 13 000 kJ/kg.
GORIVI ŠKRILJCI
Gorivi škriljci su se obrazovali iz organ-
skog mulja, nastalog raspadanjem biljnih
i životinjskih organizama, odnosno plank-
tona, stajaćih voda. Dobijena organska
masa mešala se sa velikom količinom mi-
neralnih primesa, postajala sve gušća us-
led pritiska slojeva iznad nje i konačno se
transformisala u gorive škriljce. Gorivi
škriljci predstavljaju, znači, stenu (mine-
ralne materije) prožetu organskom gori-
vom masom. Mineralne materije u škrilj-
cima su uglavnom krečnjak, glina i pesak.
Sadržaj mineralnih materija je veoma
visok i u gorivim škriljcima kod kojih od-
stranjena vlaga dostiže vrednost od 70%.
Usled velike količine balasta toplotna moć
u sirovom stanju je veoma mala i kreće se
u granicama od 6 do 10 MJ/kg. Primena
gorivih škriljaca je novijeg datuma i ve-
zana je za postojeću nestašicu energetskih
izvora. Gorivi škriljci mogu se iskori-
65
šćavati ili sagorevanjem u kotlovima ve-
likih termoelektrana ili preradom u ple-
menitija goriva - tečna ili gasovita.
4.5.2.2. Tečna goriva
Tečna goriva se mnogo upotrebljavaju
kao termoenergetsko gorivo u raznim vr-
stama kotlova i peći. Tečna goriva imaju
sledeće prednosti u odnosu sa čvrstim go-
rivima: veću toplotnu moć, manji sadržaj
pepela i vlage, bolje karakteristike sagore-
vanja, bolje mogućnosti regulisanja pro-
cesa sagorevanja, lakši transport i jedno-
stavnije manipulisanje na skladištu.
Prema poreklu, tečna goriva se dele na
prirodna, prerađena i sintetička. Jedino
prirodno tečno gorivo je nafta. Iz nje se
preradom dobija niz vrsta tečnih goriva.
Sintetička goriva se dobijaju u raznim he-
mijskim procesima, i to uglavnom iz čvr-
stih goriva.
Tečna goriva koja se upotrebljavaju u
kotlovima obično su lako ulje (naziva se
ložno ulje ili ulje za loženje, koje se često
koristi i u domaćinstvima) i mazut (teško
tečno gorivo) koje se mora podvrći odre-
đenom zagrevanju da bi se mogao tran-
sportovati pumpama.
Toplotna moć tečnih goriva kreće se
uglavnom u granicama od 35 do 42 MJ/kg.
4.5.2.3. Gasovita goriva
Gasovita goriva se danas sve više koriste
kao energetska goriva, jer imaju niz oso-
bina povoljnijih i od tečnih i od čvrstih
goriva. Tokom sagorevanja gasovitih go-
riva nastaje manje otrovnih materija u
produktima sagorevanja, veoma se jedno-
stavno reguliše proces sagorevanja u loži-
štima, transportovanje gasovitog goriva i
rukovanje njima veoma je jednostavno.
66
Gasovita goriva mogu biti prirodna ili
veštačka, odnosno gasovita goriva koja se
dobijaju u procesima nekakve proizvo-
dnje. Najveću primenu, ipak, ima prirodni
gas. U sastav prirodnog gasa ulazi više vr-
sta gasova, ali najviše ima metana.
Toplotna moć prirodnog gasa zavisi od
njegovog sastava i kreće se u granicama
od 35 do 41 MJ/kg.
4.5.3. SNABDEVANJE,
TRANSPORTI SKLADIŠTENJE
GORIVA
4.5.3.1. Skladištenje uglja
Ugalj se do mesta korišćenja uglavnom
transporluje sredstvima za suvozemni i
vodeni transport. Ugalj se dovozi železni-
com i kamionima, odnosno transportnim
brodovima.
Kada se određuje količina goriva, obi-
čno se planira ona količina goriva dovoljna
za najmanje dva meseca u grejnoj sezoni
ili više, u zavisnosti od veličine skladi-
šnog prostora. Skladišni prostor može biti
otkriven, natkriven i zatvoren. U skladi-
šnom prostoru se mora voditi računa da
nasipna visina uglja ne bude veća od vi-
sine sloja uglja da ne bi došlo do samopa-
ljenja. Ova visina obično iznosi oko
2,5-2,7 m. Samopaljenje je naročito opa-
sno kada su u letnjem periodu više tempe-
rature. Tada može doći do samopaljenja
goriva koje se manifestuje tinjanjem uglja,
pa se zbog toga naslage uglja, naročito
ako su na otvorenom, polivaju vodom da
bi se ovo sagorevanje sprečilo.
Ugalj se do kotlova doprema transport-
nim trakama do bunkera, ili se kolicima
ugalj dovozi do kotlarnice, i to količine
uglja potrebne za jedan dan. Ne preporu-
čuje se nagomilavanje uglja ispred kotlo-
va, potrebne za ložista koje može izazvati
paljenje goriva.
4.5.3.2. Skladištenje tečnih goriva
Rezervoari za tečna goriva (koja su naftni
derivati) prema osnovnim elementima
konstrukcije, mogu da budu:
- nadzemni,
- ukopani i
-poluukopani.
Na slici 4.19 prikazani su osnovni ti-
povi ovakvih rezervoara.
Sl. 4.19. - Tipovi rezervoara za tečna goriva:
a) nadzemni rezervoar; b) ukopani rezervoar;
c) poluukopani rezervoar
Nadzemni rezervoari se dele na:
-vertikalne (stojeće) i
- horizontalne (ležeće).
Horizontalni rezervoari (šematski pri-
kaz na sl. 4.20) izrađuju se uglavnom za
ograničene kapacitete. Ne izrađuju se pre-
ko 200 m3 zapremine. Plašt rezervoara se
izrađuje od čeličnog lima. Danca se izra-
đuju izvlačenjem ili presovanjem.
Sl. 4.20. —Seniatski prikaz horizontalnog rezervoctra:
I) priključakza punjenje; 2) priključak za pražnjenje;
3) otvorza ulaženje; 4) odušna cev sa zaštitnom
mrežicom; 5) priključakza preliv; 6) priključak za
pražnjenje rezervoara; 7) nivokazna stakla;
8) oslonci rezervoara
Vertikalni rezervoari se izrađuju od li-
ma tako što se elementi sklapaju, odnosno
zavaruju na mestu postavljanja objekta.
Zapremine velilcih vertikalnih rezervoara
iznose i do nekoliko desetina hiljada ku-
bnih metara.
Da bi rezervoar funkcionalno odgova-
rao svojoj nameni, na njemu moraju po-
stojati određeni priključci (sl. 4.20). Ako
se skladište lakši naftni derivati, na rezer-
voar se postavlja nivokazno staklo za kon-
trolu količine tečnosti. Međutim, postoje i
druga rešenja za merenje i kontrolu (me-
hanička, električna, pomoću izotopa itd.).
Teži naftni derivati - ložna ulja, mora-
ju se zagrevati da bi se postigla viskoznost
pogodna za transport pumpama. Zagreva-
njem se smanjuju i otpori trenja i lokalni
otpori strujanja u cevovodima. Manje gu-
sta ložna ulja se ne zagrevaju jer im je vi-
skoznost i na nižim temperaturama takva
da su pogodna za transport.
Da bi se teško ložno ulje (npr. mazut)
transportovalo do potrošača, ono se pret-
hodno zagreva u rezervoarima. Na slici
4.21 šematski je prikazan nadzemni sto-
jeći rezervoar za teško ložno ulje, sa
osnovnim elementima i priključcima za
nesmetan transport i snabdevanje potro-
šača gorivom.
67
 Povratak Sl. 4.21. —Šematski prilatz nadzemnog
stojećeg rezervoara: 1) prikljiičakza
punjenje rezervoara; 2) priključak za
odvod mazuta; 3) priključak za povratak
viška mazuta od potrošača; 4) dovod
pare za zagrevanje mazuta; 5) podni
grejač mazuta; 6) protočni grejač mazu-
ta; 7) merač nivoa mazuta u rezervoaru;
ii) odušna cev sa zaštitnom mrežicom;
9) otvor za ulaženje; 10) otvor za
pražnjenje rezervoara

Odvod
mazuta
A Odvajač
^ kondenzata
aN
T3 c
<D
O
> G
'T 3

"O O
O

Za izgradnju i postavljanje ovakvih re- vodima, izgrađuju se zaštitni bazeni, koji

zervoara postoje propisi koji najviše vode
računa o pogonskoj sigurnosti. Ako su po-
sredi tečna goriva, merne sigurnosti se od-
nose uglavnom na sprečavanje požara.
Da bi se sprečilo izlivanje goriva iz rezer-
voara u slučaju pucanja i havarija na cevo-
treba da prihvate izliveno gorivo. Ako se u
jednom bazenu nalazi jedan rezervoar, za-
premina tog bazena, po pravilu, treba da
je takva da može prihvatiti celokupnu zapre-
minu izlivenog goriva. Ovi zaštitni bazeni
se uglavnom izrađuju od armiranog betona.

D2

Sl. 4.22. - Zaštitni bazen za rezervoar tečnoggoriva

68
 ,4
rezervoarza tečno gorivo; 5) finijiltar; 6) pumpa za distribuciju tečnog goriva;
7) merači protoka; H) prekostrujni ventil: 9) povratni vod mazuta
Ako se u zaštitnom bazenu nalazi više
rezervoara, zapremina zaštitnog bazena
se nešto malo smanjuje, i to prema propi-
sima za određena goriva.
Kada je tečnim gorivom potrebno snab-
devati nekoliko potrošača, izgrađuju se po-
sebne pumpne stanice. Na slici 4.23 data
je principijelna šema sistema za distribu-
ciju tečnog goriva.
Sistem za snabdevanje potrošača te-
čnim gorivom sastoji se od cevovoda i po-
trebne opreme. Osnovni princip snabde-
vanjapočinje od istovarnog mesta. Tečno
gorivo se može dovoziti vagonima-cister-
nama, kamionima-cisternama ili tankeri-
ma. Na usisni deo cevovoda postavljaju se
grubi filtri, a zatim se gorivo pumpom
prebacuje u skladišni rezervoar. Iz ovog
rezervoara se gorivo preko finih filtara
(prečistača) transportuje pumpama do
potrošača. Na slici 4.23 prikazan je linij-
ski sistem snabdevanja potrošača. Oni su
povezani preko jednog voda, u kome se
održava određeni pritisak tečnog goriva
koji zadovoljava rad svih gorionika potro-
šača. Kada opadne potrošnja goriva, tada
se (usled porasta pritiska) višak goriva, pre-
ko prekostrujnog ventila, povratnim vo-
dom vraća u rezervoar.
Ako je viskoznost tečnog goriva takva
da ono ne može da se transportuje, gorivo
se zagreva. Da se gorivo u cevovodima ne
bi hladilo i zgušnjavalo, uz cevi se postav-
ljaju prateći grejaČi. Ovi grejači su izvede-
ni od cevi u kojima je para ili vrela voda,
a pri tom temperatura fluida za grejanje
sme da prelazi 150°C. Prateći grejači mogu
biti i električni, i to u obliku štampanih
grejača i u oblika kabla koji se obmotava
oko cevi. Cevi se zajedno sa pratećim greja-
čima izoluju u zajednički snop.
U pojedinim slučajevima moguće su i
kombinacije električnih i parnih pratećih
grejača. Na slici 4.24 prikazani su polo-
žaji pratećih grejača u snopu sa cevima za
tečno gorivo.
69
r Električni
!
!
I
i ^ -----------\
______
Sl. 4.24. - Prateći grejači uz cevovode leskih tečnih goriva: a) kombinacija pratećegparnog grejača i cevi za mazut;
b) polisni i povratni cevovod mazuta sa pratećim grejačem; c) potisni i povratni cevovod mazuta sa pratećim
električnim grejačem u obliku štapova iparnim pratećim grcjačem; d) električni grejać u obliku kahla
4.5.3.3. Razvod gasovitih goriva
Gasovito gorivo, prirodni gas, vodi se ma-
gistralnim gasovodima. Kada se gas dovo-
di u gradska područja, pritisak se reduku-
je sa visokih pritisaka u magistralnim
vodovima (60 bar i više) na pritiske po-
trebne pojedinim potrošačima. Pritisci u
sekundarnim mrežama kreću se od 1,05
do 13 bar.
Regulacija i sniženje pritiska gasa sa
vrednosti pritiska koji vlada u gasovodu
na potrebnu vrednost, odnosno na vred-
nost koja omogućuje njegovo korišćenje
kod pojedinih potrošača, odnosno trošila
gasa, vrši se u merno-redukcionoj stanici.
Merno-regulacione stanice se, po pravilu,
smeštaju u posebno izgrađene zgrade ili
metalne ormare na posebnim temeljima.
Lokacija ovih objekata u odnosu na druge
objekte određuje se na osnovu propisa za
ovakvu vrstu instalacija.
U krugu industrijskih i termoenerget-
skih potrošača, merno-regulaciona stani-
ca (MRS) može se postaviti na otvoren
prostor, ali tada se moraju postaviti ograda
i nadstrešnica, koja štiti objekat od atmo-
sferskih uticaja.
70
c) prateči grejač
z \ / \ .
d ) _____ ____
koji se obmotava oko cevi
MRS se koriste pri redukciji gasa iz
magistralnih gasovoda za distributivne
gasovode, kao i od distributivnih gasovo-
da do razvodne mreže potrošača. Ispred
pojedinih trošila ili grupa mogu se posta-
vljati MRS, kojima se vrši fina regulacija
pritiska gasa, kako bi trošilo radilo neo-
metano.
Osnovni elementi koje mora imati sva-
ka MRS prikazani su na slici 4.25.
Pre ulaska u MRS, ogranak gasovoda
se može opremiti motornim ili nekim dru-
gim brzozatvarajućim ventilom, kojim se
gasovod (odnosno ogranak) može brzo
zatvoriti, čime se sprečava isticanje gasa u
slučaju havarije. MRS se obično snabde-
va jednim dovodom pomoću koga se u
kompletnu opremu uvodi neki neutralan
gas (npr., azot), radi produvavanja instala-
cije pri remontu ili zameni pojedinih ure-
đaja. Na ulazu gasa u MRS postavlja se
filtar radi otklanjanja eventualnih meha-
ničkih nečistoća. Zatim se postavlja ventil
sigurnosti, čiji je zadatak da ispusti u at-
mosferu određenu količinu gasa, u slučaju
da se pritisak gasa, pre redukcije, povisi
na vrednost višu od dozvoljene. Pre reduk-
cije, ukoliko je to potrebno, gas se zagre-
va i uvodi u reducir-ventil. Ispred reducir-
-ventila nalazi se regulacioni ventil, koji
seotvara ili pritvara, zavisno od potrošnje
gasa u mreži potrošača. Impuls za otva-
ranje ili zatvaranje ventila omogućava po-
rast ili sniženje pritiska posle redukcije.
Kada se pokvari reducir-ventil, u MRS
sepostavlja obilazni vod, na kome su obi-
čno dva ručna regulaciona ventila, kojima
sepritisak podešava na potrebnu vrednost,
odnosno brojilo koje pokazuje ukupnu
potrošnju gasa. Ako je pritisak gasa posle
redukcije viši nego što je potrebno, po-
stavlja se još jedan ventil sigurnosti, i tek fe (vedra) za gašenje požara;
setada odvodi ka trošilu gasa ili grupi tro-
šila.
4.5.4. ZAŠTITNE MERE U
SKLADIŠTIMA GORIVA
Skladište č v r s t o g gori va
U skladištima čvrstog goriva neophodne
su sledeće mere:
1) voditi računa o nasipnoj visini gori-menom i upaljenom cigaretom.
va - povremeno poravnati naslage goriva
na preporučene visine;
2) po mogućnosti zaštiti skladišta uglja
sa strane gde duva vetar zbog raznošenja
ugljenog praha po okolini;
3) obavezno obezbediti priključak za
vodu za crevo ili više creva tako da mlaz
vode može dospeti do svake tačke skla-
dišta;
4) pored skladišta obezbediti sanduke
sa peskom i alatom (lopate i budaci);
5) ako nema vode pored skladišta, obe-
zbediti jedno do dva bureta sa vodom i ko-
6) obavezno u blizini obezbediti dva
mčna ili pokretna aparata za gašenje po-
žara;
7) u kotlarnici i u skladištu ili blizini
ulaza u skladišta, obavezno istaći uram-
Ijeno uputstvo za rad i upozoravajuće oz-
nake;
8) obavezno naznačiti da nije dozvo-
ljeno ulaziti u skladište sa otvorenim pla-
71
 Skladište tečnog goriva
U ovim skladištima preduzimaju se sle-
deće mere:
1) obezbediti sanduke sa peskom i
alatom (lopate i budaci);
2) obezbediti najmanje dva aparata sa
prahom, penom ili drugim sredstvom za
gašenje tečnih goriva;
3) obavezno naznačiti da se u skladište
ne sme ulaziti sa otvorenim plamenom i
upaljenom cigaretom;
4) u kotlarnici i u skladištu postaviti
uramljeno uputstvo o radu sa ovim postro-
jenjem, i mogućim štetnostima i opasno-
stima kao i zaštitne mere u slučaju požara;
5) oko skladišta mora biti uvek obe-
zbeđen normalan prolaz na protivpožar-
nom putu na kome ne sme biti nikakvih
predmeta niti parkiranih vozila.
4.5.5. ŠTETNI SASTOJCI U
GORIVU I MERE ZANJIHOVO
OTKLANJANJE
Štetni sastojci u gorivima, uglavnom u
uglju i tečnim gorivima, mogu se podeliti
u dve grupe: pepeo u kome se nalazi više
mineralnih sastojaka i sumpor i njegova
jedinjenja.
M ineralne čestice iz goriva ponete
strujom produkata sagorevanja - dimom,
nanose se na grejne površine kotla. Na te
površine se ovaj leteći pepeo taloži ili se
lepi za njih. To ima za posledicu slabije
provođenje toplote i smanjenje kapaciteta
kotla. Kotlove za centralno grejanje uglav-
nom nije moguće u toku procesa loženja
čistiti, pa čišćenje mora obaviti kada se
prekine.
72
Drugu opasnost čini sumpor, je r pri
sagorevanju nastaju kiseline koje nagri-
zaju grejne površine kotla.
Mere za smanjenje ovih štetnih uticaja
su sledeće: u čvrsto gorivo se dodaju ma-
terije (aditivi) u obliku praha (u ložišta za
ugalj) ili tečni aditivi u rezervoare za te-
čna goriva. Ovi aditivi pomažu stvaranje
rastresitih naslaga pepela koje može od-
neti struja dima, ili vezuju nastala štetna
gasovita jedinjenja (sumpor-dioksid i sum-
por-trioksid), odnosno sumpornu i sumpo-
rastu kiselinu.
Jedan od najpoznatijih isporačilaca
svih vrsta aditiva za kotlovska goriva je
„Kosmaj komerc“ iz Mladenovca.
4.5.6. SAGOREVANJE
Sagorevanje je fizički proces pri kome se
hemijski vezana energija u gorivu oslo-
bađa, odnosno pretvara u toplotnu energi-
ju. Proces sagorevanja se definiše jedno-
stavnije kao proces pri kome dolazi do
burnog sjedinjavanja goriva sa kiseo-
nikom. Proces sagorevanja je tehnički ko-
ristan samo u onim slučajevima kada je
sagorevanje potpuno i kada se odvija kon-
trolisano. Kada je sagorevanje kontro-
lisano, može se i regulisati.
Da bi započeo proces sagorevanja, go-
rivo se mora zapaliti. U tom slučaju se ra-
zlikuju temperaturapaljenja goriva i tem-
peratura gorenja - temperatura na kojoj
se proces sagorevanja odvija.
U tabeli 4.7 date su temperature gore-
nja, a u tabeli 4.8 oblast paljenja u vazdu-
hu i temperatura gorenja. Ovi podaci upozo-
ravaju da i najmanji procent nekih gasova
u vazduhu može izazvati paljenje.
Tabela 4.7.
TEMPERATURA GORENJA G O R IV A U VAZDUHU (SREDNJE VREDNOSTI)

T em p . g o re n ja T em p . g o re n ja
G o r iv o G o riv o
u "C ii “C

Benzin 3 5 0 ...5 2 0 S iro v i m rk i u g a lj 2 0 0 ...2 4 0

Bcnzol 5 2 0 ...6 0 0 Č ad 5 0 0 ...6 0 0

Butan (n) 430 G rad sk i g as = 450

Zemni gas = 650 K a m e n i u g a lj 1 5 0 -2 2 0

Ložno u lje lak o = 360 p r a š in a

Ložno u lje te š k o = 340

Drvo 2 0 0 ...3 0 0 k o v a č k i u g a lj = 260

Dtveni ugalj 3 0 0 ...4 2 5 a n tr a c it = 485

Koks 5 5 0 ...6 0 0 Š ib ic a 1 70

Propan = 500 T re s e t. s u v 225

Tabela 4.8.
OBLASTPALJENJA ITE M PE R A TU R E GORENJA NAJVAŽNIJIH TEHNIČKIH GASOVA IPA R A

O b la s t p a lj. T e m p . g o re n ja
H em . O d n o s g u s tin e
V rs ta g a s a (u v a z d u h u ) (u v a z d u h u )
fo rm u la ( v a z d . = 1)
(z ap r. % ) fC)
Htan c 2h s 1,0 4 5 3 ,0 ...1 4 520

Etilen c 2h 4 0 ,9 8 3 ,0 ...2 8 480

Amonijak NH, 0 ,5 9 1 3 ,5 ...2 7 ,0 651

Acetilen c 2h 2 0 ,9 0 2 ,3 ...8 2 ,0 335

Benzin - - 1 ,2 ...7 ,0 350

Butan (n) c 4h ,„ 2,01 1 ,5 ...8 ,5 430

Zemni g a s (su v ) - 0 ,6 0 5 ,0 ...1 5 635

Tečni g as (5 0 % p r o p a n /b u ta n ) - 1,77 2 ,0 ...9 ,0 490

G eneratorski g a s (k a m . u g a lj) - 0 ,9 0 1 8 ...6 4 625

Ložno u lje la k o - - 0 ,6 ...6 ,5 360

U g lje n -m o n o k sid co 0 ,9 7 1 2 ,5 ...7 5 600

M etan c h 4 0 ,5 5 5 ,0 ...1 5 645

Propan c 3h s 1,56 2 ,1 ...9 ,5 510

Propilen c 3h (1 1,48 2 ,2 ... 11,1 455

S u in p o r-v o d o n ik h 2s 0 ,1 9 4 ,3 ...4 5 ,5 290

G radski g a s - 0 ,4 7 5 ,0 ...3 5 450

V odonik h 2 0 ,0 7 4 ,1 ...7 5 450

73
Tabela 4.9.
ELEM ENTARNA A N A L IZ A 1 D 0 N JA TOPLOTNA M O Ć N E K IH GORIVA

G o r iv o C H O N S A W H d, K J / k g

K a m e n i u g a lj Ib a r 6 1 ,7 6 4 ,5 5 6 ,3 8 0 ,6 0 4 ,7 5 2 1 ,0 5 0 ,91 25895
M r k i u g a lj B a n o v ić 4 5 ,6 5 3 ,5 5 11,10 0 ,8 9 0 ,7 2 1 5 ,5 4 2 2 ,5 5 17585
M r k i u g a lj A le k s in a c 4 4 ,0 4 3 ,6 2 8 ,6 0 0 ,4 0 5 ,9 9 2 3 ,8 5 1 3 ,5 0 18268
M r k i u g a lj R e m b a s 4 2 ,3 0 3 ,6 8 1 2 ,0 0 1,00 0 ,2 9 2 0 ,7 6 1 9 ,8 7 16488
L ig n it K o lu b a r a 2 3 ,2 8 2 ,2 8 9 ,8 2 0 ,6 0 0 ,2 6 1 0 ,9 6 5 2 ,8 0 7771
L ig n it K o lu b a r a (s u š e n ) 4 2 ,0 8 3 ,7 3 1 4 ,4 0 0,81 0 ,8 5 1 1 ,9 8 2 6 ,1 5 16051
L ig n it K r e k a 3 3 ,0 1 2 ,2 8 1 1 ,7 0 0 ,8 8 0 ,9 3 2 6 ,7 9 2 4 ,4 1 11757
L ig n it T rb o v lje 4 3 ,7 0 3 ,2 7 1 2 ,5 0 0 ,7 8 2 ,2 9 1 3 ,0 6 2 4 ,4 0 16494
D rv o 4 0 ,0 0 5 ,0 0 3 4 ,0 0 0 ,0 5 - 0 ,3 5 2 0 ,6 0 139 4 3
M azut 8 3 ,4 0 1 0 ,0 0 0 ,1 0 0 ,3 0 2 ,9 0 0 ,3 0 3 ,0 0 40472
L a k o I o ž n o u lje 8 6 ,0 3 1 3 ,3 4 0 ,0 5 0 ,4 9 0 ,0 2 0 ,0 2 0 ,0 5 43352

Sledeća vrednost o kojoj je bilo reči je - mogućnost centralnog regulisanja;

donja toplotna moć goriva kao jedna od - nema kondenzata kao kada se lcori-
glavnih karakteristika goriva. U tabeli 4.9 stilo parno grejanje;
dat je elementarni sastav nekoliko naših - manji gubici toplote;
ugljeva i primeri za izračunavanje donje to- -p o v o ljn ije mere za zaštitu životne
plotne moći. Elementarna analiza je u ta- sredine jer postoji samo jedan izvor
beli 4.9 data u procentima po masi goriva. zagađenja koji se može jednostavni-
je kontrolisati.
4.6. TOPLOVODNA G REJANJA Nedostaci ovog grejanja su:
- toplota ne može da se transportuje na
Toplovodna grejanja prema koncepciji od- veća udaljenja zbog toplotnih gubita-
govaraju velikim pumpnim grejanjima. ka u toplovodnim sistemima i insta-
Grejanja mogu biti blokovska, kao što je lacijama;
to prikazano na slikama 4.26 i 4.27. - ograničene mogućnosti promene ka-
Ova grejanja mogu biti izvedena kao paciteta, osim ako su predviđena
otvoreni ili zatvoreni sistemi sa tempc- mesta za ugradnju kotlova u slučaju
raturama polazne vode za grejanje do proširenja.
110°C.

4.6.1.1. Kotlarnice
4.6.1. TOPLANE
Pojam toplana obuhvata kompletno
Centralno snabdevanje naselja ili blokova postrojenje za snabdevanje toplotom. U
zgrada toplotnom energijom povoljnije je sastav toplane može ući i više objekata,
od lokalnih izvora toplote. Prednosti to- odnosno postrojenja (sl. 4.26):
plovodnih daljinskih grejanja su: -k o tlarn ica za smeštaj dva kotla ili
- velika pogonska sigurnost; više njih,

74
Sl. 4.26. -Blokovsko grejanje za stambena naselja.
Sagorevati se mogu sve vrste goriva.

-prostor za pumpe za transport tople - prostor za komandnu tablu sa mern-

vode, im uređajima i instrumentima i
-prostorija za pripremu vode (može uređajima za regulisanje,
biti u kombinaciji sa pumpnom stani- - pomoćna radionica,
com),

75

- pomoćne prostorije za osoblje i ruko-
vaoce,
- skladište goriva (alco se koristi tečno
gorivo, to su rezervoari za goriva,
ako se koristi čvrsto gorivo, potrebno
je predvideti prostor za skladištenje
uglja ili drugih goriva, kao i prostor
za pepeo, a ako se koristi gas, potre-
bno je obezbediti prostor za merno-
regulacionu stanicu).
Kada su postrojenja mala, na primer
od 3 do 5 MW, kotlovi se postavljaju u po-
drum najviše zgrade, da bi se iskoristile
prednosti koje pruža izgradnja dimnjaka
(sl. 4.27). Veće grejne centrale (toplane)
smeštaju se u posebne objekte (sl. 4.26).
Toplota za grejnu vodu proizvodi se u
kotlovima, a ekspanzioni sud može biti
zatvoren, što je i najčešće slučaj. Potrošna
voda, na primer, za kuhinje, perionice, ku-
patila, zagreva se, po pravilu, decentrali-
zovano, odnosno kod potrošača u zgrada-
ma, preko razmenjivača toplote. Ovakva
veza kotlarnice u daljinskom toplovod-
nom sistemu prikazana je na slici 4.28.
76
Sl. 4.27. -M a n je naselje ili
blok objekata sa datjinskom
toplanom. Dimnjak se po
pravilu postavlja uz na/višu
zgradu ili objekt.
4.6.1.2. Regulacija u kotlarnicama
U kotlarnicama za grejanje uglavnom se
kontroliše temperatura potisne ili razvodne
tople vode koja se šalje potrošačima. Ova
temperatura se reguliše u odnosu na spo-
ljašnju temperaturu vazduha. U zavisnosti
od te temperature, kotlovima se dovodi
više ili manje goriva, odnosno prigušuje
se ili intenzivira sagorevanje u kotlovima
sa čvrstim gorivom. Regulacija se može, u
principu, obaviti na dva načina:
- promenom temperature, a zadržava-
njem iste količine vode (kvalitativno
regulisanje) i
- promenom količine a zadržavanjem
konstantne temperature vode (kvan-
titativno regulisanje).
Prvi način se primenjuje u većem bro-
ju slučajeva. Na određenoj klimatskoj
lokaciji izvodi se primenom kliznog dija-
grama. Na slici 4.29 prikazan je takav di-
jagram koji pokazuje temperaturu razvod-
ne i povratne vode u sistemu toplovodnog
grejanja sa pripremom tople potrošne vode.
 Potrošna voda

SL 4.28. - Šema zatvorenog toplovodnog daljinskog grejanja sa kućnim priključcima preko razmenjivača tophte i
sazagrevanjem toplepotrošne vode: A - senzor spoljašnje temperature vazduha; B - hojlerza toplu potrošnu vodu:
D- uređaj za doziranje; M —ventilza mešanje; S - sigurnosni ventil; SR —sigurnosna cev; W —razmenjivać
toplote; Z - cirkulacija za toplu potrošnu vodu

°C

Regulacija može biti automatska, polu-

4.29. - Klizni dijagram temperatura grejne vode za
57.
dvocevni sistem sa pripremom tople potrošne vode i
pogonom od 24 h dnevno
Na ovom dijagramu se vidi da se tem-
peratura povratne vode održava na 70°C
sve dok se spoljašnja temperatura vaz-
duha ne snizi do oko 5°C. Posle toga, tem-
peratura razvodne vode raste do 110°C a
tada temperatura spoljašnjeg vazduha
dostiže spoljašnju projektnu temperaturu
od -15°C. Sa porastom temperature raz-
vodne vode raste i temperatura povratne
vode.
automatska ili ručna, a ta tri načina mogu
se i kombinovati. Automatska regulacija
znači da se svi elementi za regulaciju
podese pomoću davača impulsa, koji jav-
ljaju određene poremećaje. U ovom sluča-
ju je to temperatura spoljašnjeg vazduha.
Poluautomatske regulacije se izbegavaju,
jer se u određenim trenucima ili pozicija-
ma, odnosno stanjima nekih veličina, mo-
ra intervenisati na određenim kontrolnim
mestima. Na primer, dok se temperatura
ne spusti ispod 0°C, kotlovi rade u je-
dnom režimu, a posle toga rade u drugom
režimu koji se mora ručno podesiti itd.
Ručnu regulaciju obavlja pogonsko oso-
blje koje kontroliše i sve parametre po-
strojenja.

77

4 6.1.3. Dimnjaci i zaštita
životne sredine
Dimnjak je bitan deo kotlovskog postro-
jenja. Njime se produkti sagorevanja od-
vode što dalje, odnosno što više, od povr-
šine Zemlje. Dimnjalc istovremeno stvara
i prirodnu promaju, odnosno prirodnu
vuču, i omogućuje odsisavanje dimnih
gasova. Dimnjaci se izrađuju od cigle, be-
tona ili čeličnog lima, a mogu biti izve-
deni i od pretfabrikovanih elemenata.
Dimnjaci mogu biti zajednički za više
kotlova ali tako da svaki kotao može imati
svoj kanal, obično pravougaonog prese-
ka. Tako se naročito grade dimnjaci i ka-
nali manjih postrojenja, a dimnjak se po-
stavlja uz najvišu zgradu.
Kod čeličnih dimnjaka treba voditi ra-
čuna da temperatura dimnih gasova ne
bude ispod 125-130°C, jer ako gorivo sa-
drži sumpor, može nastati korozija, usled
stvaranja agresivnih jedinjenja (sumpo-
rasta i sumporna kiselina).
Sl. 4.30. — Kućnipriključak
toplovodnogpumpnoggrejanja sa dvocevnim sistemom: I - ventil; 2 —reducir-venti!;
3 —pumpa; 4 - grejno telo; 5 - ventil za podešavanje; 6 — merač utroika toplote
78
r
Dobrim izborom i dobrim proračunom
visine dimnjaka, štiti se životna sredina i
smanjuje zagađenje vazduha na površini
Zemlje.
4.6.2. KUĆNA PODSTANICA
U kućnoj podstanici se grejna tela koris-
nika priključuju u daljinsku toplovodnu
mrežu. Direktno priključenje kućne insta-
lacije je često najekonomičnije rešenje.
Indirektno priključenje zahteva nešto ve-
ću investiciju, jer je potrebno ugraditi i
razmenjivač toplote. Direktan priključak
sistema grejanja u objektu sa pumpama u
toplovodnom pogonu sa dvocevnim siste-
mom šematski je prikazan na slici 4.30.
Centralna regulacija sobne temperatu-
re vrši se dodavanjem vode iz povratnog
voda. Na šemi se uočava toplotnopredajna
stanica koja je označena kao ,,toplana“ i u
principu može služiti za više objekata,
kao i kućna toplotnopredajna stanica, oz-
načena kao ,,kuća“ .
 Funkcionalnu opremu toplotnopredaj-
ne stanice čine:
-arm atura za zatvaranje u potisnom
(razvodnom) i povratnom vodu, kao
i armatura za zatvaranje kućnog pri-
ključka,
- merač količine toplote,
-graničnik protoka vode, koji u raz-
vodnom i povratnom vodu održava
konstantan diferencijalni pritisak na
biendi i ograničava protok vode,
- manometri i termometri,
- sigurnosni ili reducir-ventil, koji obez-
beđuje kućnu instalaciju od natpri-
tiska,
-nepovratni ventili, koji sprečavaju
prenose hidrauličkih udara u cevnoj
mreži.
Funkcionalnu opremu kućne toplotno-
predajne stanice čine:
- armatura za zatvaranje u potisnom i
povratnom vodu,
-regulator temperature za mešanje
vode iz potisnog i povratnog voda,
-nepovratna klapna lcoja sprečava
mešanje vode sa povratnom vodom,
Poklopac Zaptivanje
a) U-kanal b) Kanal sa
pravougaonom
haubom
d) U-kanaL sa kosim uglovima
Sl. 4.31. - Projilni kanali za toplodalekovode
- cirkulaciona pumpa za grejanje,
- manometri i termometri,
- sud za odvazdušenje (vazdušni sud).
4.6.3. DI3TRIBUCIJATOPLOTNE
ENERGIJE - T OPLOD ALEKO V ODI
Toplotna energija se može distribuirati
parovodima, vrelovodima i toplodaleko-
vodima.
Toplodalekovodi se izrađuju od čeli-
čnih cevi koje mogu biti bešavne i šavne.
Savne cevi imaju uzdužno i spiralno va-
reni šav i iziađuju se zavarivanjem na au-
tomatskim mašinama. U našoj zemlji ova-
kve cevi proizvode se u Fabrici šavnih
cevi Uroševcu. Bešavne cevi se kod nas
ne proizvode i uglavnom se uvoze iz
Bugarske, Češke, Slovačke, Rusije, Aus-
trije, Nemačke i dr. (Poznatiji uvoznik ce-
vi je firma TEKON MB iz Beograda.)
Cevi se izoluju i postavljaju nadzemno
na konstrukcije izrađene od čeličnih pro-
fila ili na betonske stubove. Toplovodi se
takođe mogu postavljati u kanale u zemlji.
Poseban vid postavljanja cevi je beska-
c) Kanal sa
poLukružnom
haubom Gomja površina
Zemlja ili sl.
Peščani fiLtar
Beton
Toplotna izolacija
Klizni ležaj
Drenažna cev
e) Kanal od gotovih delova
od armiranog betona
79
nalno postavljanje. Cevi se izolu- //
ju i zaštite spoljašnjim omotačem
od PVC-a, ili - češće - u poli-
etilenskoj (PE) zaštiti i direktno
se postave u zemlju. Ovalcve cevi
se nazivaju predizolovane cevi.
(Poznatiji proizvođač ovih cevi je
„Corbo Dioxid“ iz Bečeja.)
Kao pravilo treba usvojiti sle-
deće: kada god je to moguće, cevi
postavljati nadzemno. Izgradnja
cevovoda je jeftinija, brža, pogon
pouzdaniji, a jednostavnije inter-
vencije u slučaju kvarova. U
gradskim jezgrima, kada je to
nemoguće, toplodalekovodi se
postavljaju u kanale. Neki od ti- t
pova lcanala prilcazani su na slici
4.31.

4 7. ELEM EN TI CEVOVODA
IARM ATURE

U cevovodne sisteme ugrađuje se

niz elemenata čija funkcija omo-
gućava ispravan rad postrojenja.
To su prevashodno elementi za
zatvaranje pojedinih delova 'ce-
vovoda: slavine, ventili i zasuni.
Ovi, kao i drugi elementi koji
služe za regulaciju i sigurnost ra-
da, nazivaju se zajedničkim ime-
nom armatura.
Na slici 4.32 prikazana je sla-
vina za zatvaranje, koja ima omo- 57. 4.32. - Ručna slavina sa kućištem za zagrevanje veličine
DN 15-150, P N 16-40 (proizvod,,Prva Iskra“ - Barič)
tač za zagrevanje slavine. Zagre-
vanje se obavlja kada se koriste
gušći fluidi a preti opasnost od
začepljenja. Svaka armatura je
definisana veličinom DN, što
znači „dijametar nom inalni“ i

80
broj pored oznake DN odgovara veličini
priključka u milimetrima, odnosno naziv-
noj veličini. Na primer, oznaka DN 100
znači da je otvor prečnika 100 mm. Pored
ove oznake stoji oznaka PN, što znači
„pritisak nominalni“, a pokazuje koliki
pritisak može izdržati predmetna armatu-
ra na 20°C.
Sl, 4.33. - Ručni zaporni ventil DN 15-150, do PN 40
\ (MINEL - FAD, Beograd)
Sl. 4.34. - Ugaoni ručni zaporni ventil D N 15-80,
P N 10 (MINEL - FAD, Beograd)
Na slici 4.33 vidi se ručni zaporni ven-
til, a na slici 4.34 ugaoni zaporni ventil,
koji se koristi za posebne konfiguracije
cevovoda, izlaze iz nekog aparata ili ure-
đaja i slično.
Za ručno regulisanje protoka u vode-
nim i parnim instalacijama koriste se če-
sto ručni regulacioni ventili (sl. 4.35).
Mikrometarska podela služi za određiva-
nje pozicije zapornog elementa i nalazi se
na obimu kućišta. Iz pozicije položaja
svakog ventila na osnovu njegovog đija-
grama mogu se odrediti protok i odgo-
varajući otpor strujanju, odnosno pad pri-
tiska.
Sl. 4.35. - Ručni regulacioni ventil D N 15—300,
PN 10-16: 1 -kućiste; 2 -sedište; 3 -zatvarač
(pečurka); 4 - zaptivač; 5 - vođica vretena; 6 - zaptivač;
7 - zaptivna čahuraj, 8 - vreteno; 9 - navojna čaliura;
10 - potiskivač; 11 -dotezač; 12 - zavrtanj;
13 - navrtka; 14 —podloška; 15 - ručni točak
(rukohvat); 16-poldopac; 17 - poklopac;
18 -zavrtanj; 19-zavrtanj
(PANONIJA —Inđija)
81
 i
L

Da bi se sprečio prekomerni porast pri-

tiska, što može imati za posledicu pucanje
ili eksploziju opreme i uređaja, ugrađuju
se ventili sigurnosti. Ovi ventili imaju
zadatak da višak tečnosti, para ili gasova
ispuste u atmosferu ili u neki drugi odvod,
koji je specijalno namenjen za to. Na slici
4.36 vidi se ventil sigurnosti sa tegom, a
na slici 4.37 ventil sigurnosti sa oprugom.
Podešavanjem pritiska opruge ili pome-
ranjem tega reguliše se pritisak zatvaranja
sedišta ventila sigurnosti, odnosno odre-
đuje se pritisak otvaranja. Ventili sigur-
nosti se u pogonu plombiraju na određenu
vrednost a samo ovlašćena lica smeju me-
njati te vrednosti.
U instalacijama je često potrebno priti-
sak određenih- fluida redukovati, tj. sni-
ziti. Na slici 4.38 prikazan je reducir-ven-
til, koji određenim prigušivanjem snižava
pritisak tečnosti, para i gasova.
Da bi se neki uređaj u instalacijama
zaštitio, ili da bi se instalacija zaštitila od
udara fluida koji straji, u instalacije se
postavljaju nepovratni ventili. Na slici
4.39 vidi se jedan takav ventil koji štiti
deo instalacije, i propušta fluid samo u jed-
nom pravcu.

82
 L

Da bi se instalacija zaštitila od nago-

57. 4.38. —Reducir-ventil D N 15-150, PN 16
(„Prva Iskra " - Barič)
milavanja vazduha ili gasova, na najvišim
mestima cevovoda ili opreme postavljaju
se uređaji za odzračivanje. Na slici 4.40
prikazan je jedan automatski odzračni
ventil.

Sl. 4.40. - Odzračni ventilpriključne mere

R 3/4 1 - odvod vazduha; 2 -zaštitna
mrežica; 3 - zaptivač; 4 - nerđajući zavrtnji;
5 - poktopac; 6 - zaptivač; 7 - gumiran vrh
zaptivnog elementa; 8 —nerđajuća žičana
mrežica; 9 —hromirani deo zaptivnog
elementa; 10-kućište; 11 —nerđajuči plovak
(CALEFFl, Italija)

83
Sl. 4.41. - Brzi odvajci&. kondenzata
R 1/2 1 ”, PN 6: 1 —poklopac;
2 - termostatsko telo sa fluidom;
3 - zaporno telo; 4 - sedište;
5 —ćep (MINEL —FAD —Beograd)
 On radi na principu potiska tečnosti.
Ugrađuje se na najvišoj tački neke insta-
lacije i kada se kućište ispuni vazduhom,
plovak usled sopstvene težine padne i po-
vuče špic za zaptivanje. Tako vazduh iza-
đeu atmosferu. Plovak se podiže usled po-
rasta nivoa tečnosti i ventil se zatvara.
Iz mnogih uređaja i instalacija potre-
bnoje odvesti kondenzat. Da bi se to uči-
nilo, na najnižim tačkama postavlja se
uređaj koji se često naziva kondenz-lo-
nac. Na slici 4.41 prikazan je odvajač
kondenzata koji radi na principu širenja
termostatskog tela. Usled širenja, kada u
odvajač kondenzata prodire samo para,
telo se širi i zatvara odvod za kondenzat.
Kada se kondenzat sakupi, termostatsko
telo se skupi, podigne pečurku zatvarača i
kondenzat se pod pritiskom ispusti.
Pošto se usled zagrevanja cevi u insta-
lacijama šire, one se vode tako da se pri-
rodnim putem može vršiti dilatacija, čime
se sprečava pucanje cevi. To znači da se
cevovodi mogu slobodno širiti bez opa-
snosti od pucanja cevi. Na slici 4.43, po- Sl. 4.44. - Kompenzatori
kazano je kako se otpori usled širenja cevi
prenose na čvrste tačke. Kada to nije mo- Kada ni to nije moguće, koriste se kom-
guće, postavljaju se kompenzatori izrađe- penzatori u obliku harmonike (sl. 4.45).
ni u obliku slova P, često nazivani - lire. Naborani deo se izrađuje od specijalno
Na slici 4.44 prikazana su dva načina iz- elastičnog čelika, otpornog na koroziju.
rade ovih kompenzatora; donja izvedba je
za, na primer, bakarne cevi sa kolenima
za lemljenje pravih delova cevi.

57. 4.45. - Cevni kompenzator u vidu harmonike od

hrom-molibden čelika

85

4.8. PUMPE
4.8.1. OPŠTE O PUMPAMA
U tehnici se najčešće koriste spiralne cen-
trifugalne, propelerne, zavojne i klipne
pumpe. U sistemima za grejanje uglav-
nom se koriste centrifugalne pumpe.
Pumpe za grejanje se izvode gotovo
uvek kao pravolinijske, što znači da se pri-
rabnica na usisnoj i potisnoj strani nalazi
na pravoj liniji.
Spiralno kućište je od livenog gvožđa
ili plemenitih čelika. Motor manjih pumpi
je spojen sa kućištem, a elektromotor ve-
ćih pumpi spaja se sa pumpom preko spo-
jnice i postavlja se na posebna postolja.
4.8.2. REGULACIJA RADAPUMPI
Oprema za podešavanje kapaciteta pumpi,
odnosno protoka vode, u grejnom sistemu
predviđa se uglavnom iz dva razloga:
- tolerancije nepreciznosti u prora-
čunu, dimenzionisanju i izvođenju cevne
mi'eže i prateće opreme, što često zahteva
naknadno podešavanje kapaciteta pumpi
u određenom sistemu za grejanje;
- promenljive potrošnje toplote koja je
posledica promenljivih spoljašnjih uslova
(oko 60% vremena rada manje je od 30%
projektovanog kapaciteta).
U prvom slučaju pumpe se stepenasto
podešavaju izborom prečnika radnog ko-
la, promenom broja obrtaja, uključiva-
njem i isključivanjem u funkciji od spo-
ljašnje temperature vazduha.
U drugom slučaju potrebno je takođe
predvideti mogućnost uključivanja i isk-
ljučivanja, zatim promene broja obrtaja ili
promene radnog kola. Međutim, kotlovi
kapaciteta preko 50 kW imaju spoljašnju
86
f
regulaciju (kao što je već napomenuto kod
regulacije kotlarnica), koja dejstvuje u
odnosu na stanje okolnog vazduha.
4.8.3. UGRADNJAPUMPIU
POTISNIILI POVRATNI VOD
U veliki broj cirkulacionih sistema ugra-
đuju se cirkulacione pumpe (sl. 4.46). One
se mogu postavljati u potisni ili povratni
vod. U principu, uvek je bolje pumpe po-
stavljati na hladnijoj strani, odnosno u
povratnom vodu gde su temperature vode
niže. Po mogućnosti, pumpu treba posta-
viti tako da potiskuje vodu lcroz kotao ili
druge aparate sa većim hidrauličkim ot-
porom. Ako se pumpa ugrađuje u potisni
vod, može se javiti kavitacija usled ispar-
avanja sa usisne strane zbog mogućeg pa-
da pritiska usled povećanja otpora. Zbog
toga je dobro da u bilo kom slučaju dotok
vode bude sa visine od 5 do 20 m. Ovi po-
daci, kao i karakteristike pumpe moraju se
proveriti računski. Kavitacija se očituje kao
pucanje u cevima, što po neki put liči na
pravi prasak, a i izaziva neprijatne šu-
move. Posledica kavitacije može biti ko-
rozija radnog kola, a u slučaju jače kavi-
tacije izjede se kompletno kolo i ostane
samo glavčina radnog kola.
Uz veće pumpe je potrebno ugraditi
elastične prigušnice šumova i zvuka na
potisnoj i usisnoj strani pumpe, kako bi se
sprečio prenos šumova i neprijatnih vi-
bracijakroz cevovod po objektu, što je na-
ročito neprijatno u stambenim objektima.
 SL 4.46. - Dva tipa cirkulacionih pumpi .ta cevnoin čahurom za razdvajanje
motora i pumpe sa suvim kolom

4.9. TOPI.OTNA I ZV l'ČN A ! gubitaka toplote. Zbog toga se izoluju ma-

IZO LA C IJA
4.9.1. TOPLOTNAIZOLACIJA
Razvod tople vode i vodene pare može bi-
ti dug nekoliko stotina metara, pa i neko-
liko kilometara. Ukoliko bi se cevovodi
razvodili neizolovani, došlo bi do velilcih
terijalom koji sprečava provođenje i odvo-
đenje toplote okolnom vazduhu ili zemlji,
kada su cevovodi ukopani u zemlju. Ne
izoluju se cevovodi vertikalnih i horizon-
talnih razvodnih vodova koji inače prola-
ze kroz prostorije koje se greju, a spajaju
grejna tela. Najčešći izolacioni materijali
su sledeći.

87

PLASTIČNI IZOLACIONI
M A T E R I JALI ( S M E S A Z A
T O P L O T N U ZAŠTITU)
Kizelgur, magnezijum i grotlena prašina
isporučuje se u obliku praha; na građevini
se pomešaju sa vodom i u slojevima na-
nose na cevi. Posle toga cevi se obmo-
tavaju i premazuju. Otvrdnjavanje se vrši
pomoću grejnog sredstva u cevima. To je
tzv. izolacija tvrdim omotačem. Jeftina je
i prilagodljiva svakom obliku. Ranije je
najčešće korišćena za centralno grejanje.
Grejanje mora biti završeno pre nego
što počne da se izrađuje toplotna izolacija.
Spoljna zaštita svih toplotnih izolacija
izvodi se pomoću limenih omotača, folija,
ter-papira, zavoja koji se namotavaju i dr.
PROFILISANI KOMADI
Profilisani komadi proizvode se fabrički
od kizelgura, magnezijuma, plute, mine-
ralnog vlakna, tvrde pene polistirola, po-
liuretana, penastog stakla i dr. u obliku
elemenata ili ploča. Postavljaju se na pred-
met koji treba izolovati početnom sme-
som ili bez nje. Elementi za suvu izolaciju
mogu se ponovo koristiti, ali su skuplji.
Za izolaciju od niskih temperatura pri-
menjuje se izvedba sa parnom branom,
npr. Al-folijom.
Elementi od penastog materijala (po-
retan, pena od polietilena, porozna guma i
dr.) savitljivi su i navlače se na cevi. Ta-
kođe imaju proreze za naknadnu monta-
žu. Komadi se u montaži lepe.
TOPLOTNA IZOLACIJA U
OBLIKU MINERALNIH PLOČA
Ploče od azbesta ili mineralnih vlakana
(staklena tkanina, staklena vuna, staklena
vata, mineralna vuna, šljakasta vuna) mo-
gu da se dobiju u različitim oblicima, i to:
88
F
- sa štepom na jednoj strani, krep-papi-
rom ili žičanom mrežom;
- sa štepom na obe strane između az-
bestnog tkanja, staklenog tkanja ili
žičane mreže.
Ploče od staklenih vlakana ili mine-
ralne vune mogu biti različitih debljina i
gustina, povezane sintetičkim smolama.
Takođe se izrađuju i u obliku šolja, i to za
cevi sa spoljnim zaštitnim omotačem.
Plutane ploče se koriste u današnje vreme
samo za zaštitu od hladnoće. Osim plu-
tanih ploča, koriste se i ploče od penastog
stakla otpome na pritisak, nezapaljive i neo-
setljive na vlagu.
Ploče lake izrade izrađuju se od miner-
alizovane drvene vune i primenjuju se sa-
mo u visokoj gradnji.
IZOLACIJA PUNJENJEM
Suplji prostor formiran posebnim nose-
ćim konstrukcijama, npr., od omotača ži-
čane mreže kod cevnih vodova, puni se
zrnastom plutom, tresetom, šljakastom vu-
nom, staklenom vunom (mineralna vuna),
azbestom itd. Ovakva izolacija je skupa.
Spoljašnja zaštita je načinjena od žičane
mreže, limenog ili tvrdog omotača. Gusti-
napunjenjaje 125...250 kg/m3.
IZOLACIJA P LETENI CAMA
ICREVIMA
Creva su od tekstilnih vlakana, staklenog
konca ili konca od mineralnih vlakana ili
tankih žica, koja se pune rastresitim izola-
cionim materijalom, npr., mineralnim vlak-
nima, zrnastom plutom, azbestom itd. Po-
stavljanje je jednostavno, čisto i obavlja
se na hladnim vodovima. Posle skidanja
izolacija je ponovo upotrebljiva. Upotreb-
Ijava se do oko 100°C. Za cevne vodove
koriste se sintetički omotači sa prorezima
i sa kopčanjem (izomat) i creva od ventil-
kaučuka (armafleks, miselfiks).
PENASTI MATERIJALI
Proizvode se od različitih vrsta sirovina,
naročito od polistirola i PVC-a, kao i od
polietilena, fenol-smola i poliuretana.
Sirovina može biti tečna i čvrsta. Penasto
stanje izolacije postiže se dodavanjem
sredstva za širenje. Penaste izolacije izvo-
de se delimično i na licu mesta na već
montiranoj cevi. Postoje mnogi trgovački
nazivi za njih, kao frigolit, poresta, izo-
por, moltopren itd. Uz dodatak primesa
postaju tešlco zapaljivi. Isporučuju se u
crevima ili trakama. Površinska zaštita je
od folija. Za toplotnu izolaciju cevi kori-
ste se pretežno creva sa prorezima i bez
proreza. Ovi materijali u obliku ploča po-
godni su za izolaciju vazdušnih kanala,
ukoliko nisu propisani nezapaljivi izola-
cioni materijali. Tečni penasti materijali
koriste se za izolaciju cevi u zidnim prore-
zima i sl. Za temperature do 110°C koristi
se izo-pena, u čiji sastav ulaze karbamid i
formaldehidna smola. Za više tempera-
ture, do 180°C, primenjuje se poliuretan-
ska tvrda pena, koja se takođe koristi za
proizvodnju predizolovanih cevi.
Da bi se cevovodi razlikovali, oni se
boje. Može se obojiti ceo cevovod ili sa-
mo pojedini njegovi delovi tako što se pre-
ko izolacije oboje prstenovi u boji koja
odgovara fluidu koji se vodi cevovodom.

Tabela 4 . 7

N apom ena O s n o v n a b o ja O z n a k a ccvovoda B liž a n a m e n a

crv en o z a s ić e n a p a r a
Para c rv e n a c rv e n o - b e 1o - z e l e n o p r e g r e ja n a p a ra
c rv e n o -z e le n o -c rv e n o i s p u s n a p a ra

z e le n o p itk a v o d a
z e le n o -b e lo -z e le n o to p la v o d a
z e le n o -c rv e n o -z e le n o n a p o jn a v o d a
Voda z e le n a s v e tlo z e le n o b u n arsk a v o d a
z e le n o -ž u to -z e le n o kondenz. voda
s v e t lo z e le n o - c r v e n o - s v e tlo z e le n o m eka voda
z e l e n o - c r n o - z e le n o o tp a d n a v o d a

p la v o v a z d u h d u v a ljk c
p la v o - b e l o - p l a v o to p li v a z d u h
V azduh p la v a
p la v o - c r v e n o - p l a v o k o m p r im . v a z d u h
p la v o -c rn o -p la v o u g l j e n a p r a š in a

ž u to g r a d s k i g a s ( p lin )
ž u to -b e lo -ž u to a c e tile n
Gas ž u ta
ž u to -p la v o -ž u to v o d o n ik
ž u to -z e le n o -ž u to u g lje n - d io k s id

V akuum s iv a siv o vakuum

89
U tabeli 4.7 prikazan je način obeležava-
nja cevovoda bojama prema vrsti fluida
koji se transportuje.
4.9.2. ZVUČNA ZAŠTITA
Sagorevanje u gorionicima za tečna i ga-
sovita goriva izaziva šumove usled vrtlo-
ženja iii promene pritiska na ventilatoru
ili u ložištu. Ovi šumovi se kao svaki zvuk
odbijaju od zidove kotia. Ponekad se po-
jačavaju zbog odjeka između ložišta i
dimnjaka.
Ostali šumovi, odnosno buka, javljaju
se u kotlovskim postrojenjima usled rada
cirkulacionih pumpi čiji su obrtni delovi
neuravnoteženi, ležajevi oštećeni, a u arma-
turama je velika brzina strujanja. Mani-
festuju se kao ,,sviranje“ kroz ventile, slavi-
ne i slično.
Zvučni talasi se od kotla prenose preko
tavanice, zidova i dimnjaka, nosećih zido-
va i elemenata u susednu prostoriju ili pro-
storije. Moguće je izmeriti nivo buke sva-
kog uređaja. Mora se voditi računa da se
ne pređe određeni nivo buke u kotlarnica-
ma i drugim prostorijama gde borave Iju-
di, odnosno pogonsko osoblje, stalno ili po-
vremeno, što je propisano pravilnicima.
Ukoliko se određeni nivo buke prelazi,
osoblje mora da nosi zaštitna sredstva
protiv buke.
Prostorije u kojima se nalaze grejni ure-
đaji ili druga oprema moraju biti građe-
vinski zvučno izolovane. Na uređaj koji je
naročito jak izvor buke, može se postaviti
posebna hauba ili poklopac za izolovanje
buke.
Tokom sagorevanja nastaju šumovi ko-
ji su posledica promene mešavine tečnog
goriva i vazduha, veličine mlaznice i nje-
nog ugla, pritislca pumpe itd. Na slici 4.47
prikazane su neke od mera za zaštitu od
buke.

Sl. 4.47. - Primer mera za zvučnu izolaciju ujednoj kotlarnici: 1 - prigušivač zvuka na otvaru za
usisavanje vazduha; 2 - hauha za prigušivanje zvuka iznad gorionika, prigušivanje 10-15 dB(A);
3 - izolacija cevi kodzidnih i plafonskih prolaza kao i pri zavešenju cevi o tavanicu; 4 - podloge
za izolaciju zvuka kotlova ipumpi; 5 —prigušivačzvuka u kanalima dimnih gasova, prigušenje
oko 10 dB(A); 6 - izolacija cevi dimnih gasova na ulazu u dimnjak;
7 - kompenzatori između kotla i cevovoda

90
 4 10 PRIPREM A VODE ZA
CENTRALNO GREJAN JE
Ako se u postrojenjima za grejanje koristi
sirova voda, u toplovodnim i parnim kot-
lovima mogu se stvoriti velike naslage ka-
menca. Ove naslage sprečavaju ispravnu
razmenu toplote i širenje cevovoda, što
može dovesti do havarije u kotlovskim
postrojenjima. Zbog toga se voda pre-
čišćava mehanički, ukoliko je potrebno, a
obavezno hemijski da bi se smanjila ko-
ličina karbonata i drugih sastojaka u njoj,
odnosno da bi se voda ,,omekšala“ .
4.10.1. OSNOVNI POJMOVI O VODI
OSNOVNE HEMIJSKE I
FTZIČKE O S O B I NE
Osnovnu masu hemijski čiste vode čine
molekuli H20 , koji se sastoje od dva ato-
ma vodonika i jednog atoma kiseonika.
Hemijski čista voda je tečnost bez boje i
mjrisa, sa tačkom ključanja na 100°C i
tačkom mržnjenja na 0°C, a specifičnom
gustinom 1. U prirodi se voda nalazi u tri
agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gaso-
vitom.
Od najvažnijih fizičkih i hemijskih oso-
bina vode, potrebno je napomenuti sle-
deće.
SPECIFIČNT TOPLOTN1
KAPACITET
Voda ima vrlo visoku specifičnu toplotu u
odnosu na ostale materije u vodi. Stoga se
vodena masa u prirodi zimi sporo hladi a
leti lagano zagreva, što predstavlja priro-
dnu regulaciju temperature na Zemlji.
PH = 0 123 45
ja k o s la b o
k is e lo k is e lo
POVRŠINSKI NAPON VODE
Površinski napon vode je posledica me-
đusobnc privlačnosti molekula vode. Po-
što ova osobina tečnosti određuje visinu
do koje se voda može popeti, veliki povr-
šinski napon vode obezbeđuje njeno kre-
tanje do najviših stabala na Zemlji, a time
i njihov opstanak.
SPOSOBNOSTRASTVARANJA
Voda je najbolji rastvarač na Zemlji, za-
hvaljujući svojoj velikoj sposobnosti ra-
stvaranja mnogih čvrstih, tečnih i gasovi-
tih materija.
ELEKTRIČNA PROVODLJIVOST
Hemijski čista voda, kao slabo disocirana
tečnost, ne raspolaže u dovoljnoj meri
slobodnim jonima koji bi provodili elek-
tričnu struju i stoga ima malu specifičnu
električnu provodljivost. Ona se povećava
sa porastom sadržaja otopljenih soli i po-
višenjem temperature. Iznos za specifičnu
električnu provodljivost uzima se kao
pokazatelj sadržaja soli u vodi.
pH-V R E D N O S T
Ova vrednost je pokazatelj koncentracije
vodonikovih jona u vodi. Za hemijski čis-
tu vodu na temperaturi od 22°C pH = 7.
Što je neki rastvor kiseliji, pH-vred-
nost je manja, i obrnuto - bazni rastvor
ima veću pH-vrednost. U praksi se koriste
pH-vrednosti od 0 do 14.
pH-vrednost obuhvata samo disoci-
rane H-jone a time indirektno i OH-jone.
Vrednosti za pH mogu se predočiti na
sledećoj skali:
67 8 9 10 11 12 13 14
n e u tr a ln o s la b o ja k o
bazno bazno
91
 p I m ALKALITET
Ove vrednosti pokazuju u kojoj količini
se u vodi nalaze hidroksidi, karbonati i
bikarbonati, što se vidi iz priložene tabele.
A k o je h id ro k s id i
p = 0 m > 0
2p > m > p 2 p —m
2p = m - 2p
2p < m - 2p
p = m P
p i m vrednosti se određuju tako što se
uzorak vode titruje sa 0,1 N rastvora hlo-
rovodonične kiseline uz dodatak indika-
tora fenolftaleina (p-vrednost) i metilo-
ranža (m-vrednost).
POREKLO VODE
Zemaljska kugla je ogroman destilacioni
aparat lcoji isparava vodu u atmosferu u
vidu vodene pare. Ona se u visinskim slo-
jevim a kondenzuje i kao atmosferska
voda pada na zemlju. Jedan deo te vode
ponovo otpari u atmosferu, drugi deo teče
površinom tla kao površinska voda a treći
deo prolazi kroz tlo i obogaćuje podzem-
ne vode. Deo podzemnih voda uliva se u
površinske vode (ponornice, izvori) ili se
iskorištava kao bunarska voda.
Zahvaljujući toj ravnoteži kružnog to-
ka vode u prirodi nema bojazni od opšteg
potopa ili sveopšte suše, što bi značilo
kraj života na Zemlji.
Površinska voda je uvek mekša od du-
binske ili izvorske vode. U prirodi ne po-
stoji hemijski čista voda. Svaka površin-
ska voda ili podzemna voda sadrži manje
ili više otopljenih soli (uglavnom kalciju-
92
move i magnezijumove soli), minerale i
organske kiseline, kao i mehaničke nečis-
toće. Zato se vrlo retko može upotrebiti
direktno u industriji.
U v o d i se n a l a z e
k a rb o n a ti b ik a r b o n a ti
m
2 (m - p) -
-
m - 2p
Voda se najčešće koristi kao napojna
voda, rashladna voda, tehnološka voda i
pitka voda. Prema svojoj nameni, voda se
mora na odgovarajući način pripremiti.
Voda koja se koristi za različita pranja
obično se prethodno ne priprema.
4.10.2. PREČIŠĆAVANJE VODE
Kako su uslovi za postizanje kvaliteta po-
jedinih vrsta industrijskih voda različiti, i
načini pripreme vode su različiti.
BISTRENJE VODE
Površinske vode sadrže u sebi osim leb-
dećih materija i organska onečišćenja, pri
čemu je deo organskih materija u topivom
obliku a deo u koloidnom. Stoga u većini
slučajeva nije dovoljna obična filtracija
preko peščanog filtra, pa se primenjuje
postupak bistrenja sa kontaktnim muljem,
koji može služiti istovremeno za dekarbo-
nizaciju.
Grube mehaničke nečistoće u površin-
skim vodama, kao što su čestice gline i
peska, uklanjaju se prolaskom kroz talož-
nike, sedimentacijom. Posle toga u vodi
ostaju sitne dispergovane čestice, koloid-
ne čestice koje se mogu lako ukloniti do-
davanjem sredstava za flolculaciju (alumi-
nijum-sulfat ili ferihlorid).
Flokulacija aluminijum-sulfatom Al2
(S04)3 odigrava se najbolje kada su
pH-vrednosti od 5 do 6.
Ako se upotrebljava ferihlorid, flokula-
cija se dobro odvija u području od pH 8,
pa i više. Stoga je ferihlorid pogodan za
istovremenu dekarbonizaciju i flokula-
ciju. Aluminijum-sulfat se na našem trži-
štu može nabaviti u krupnim komadima
koji se rastvaraju u vodi u posudama za
pripremu otopine, a zatim dozir-pumpama
ubacuje u vodu.
TALOŽENJE
Taloženje je naredna faza u postupku bi-
strenja vode u postrojenjima za flokulaci-
ju-flokulatorima, odnosno reaktorima.
Hidroksidi, koji nastaju hidrolizom alu-
minijum-sulfata, odnosno ferihlorida, pr-
vo nastaju u koloidnom obliku a tek posle
izvesnog vremena prelaze u fazu flokule.
Da bi se povećala brzina koagulacije,
dozira se polielektrolit.
Polielektrolit gradi vrlo brzo grube flo-
kule sa velikom brzinom taloženja. Ova
reakcija dalje zavisi od temperature. Zbog
togaje potrebno zagrevati sirovu vodu na
ulazu u flokulator na 15-20°C. Ukoliko je
potrebna istovremena. dekarbonizacija,
neophodno je pored flokulanata i polielek-
trolita dodati i odgovarajuću količinu
kreča.
Reaktor se sastoji od olcruglog čelič-
nog ili betonskog bazena u koji je ugra-
đen centralni deo za reakciju. Ispod tog
dela nalazi se levak za mulj iz koga se pe-
riodično ispušta sadržaj.
Bistra voda otiče preko perforiranog
čeličnog kanala postavljenog uza zidove
reaktora. Da bi se olakšao pristup reak-
toru, napravi se most na gornjem delu na
kojem se nalazi pumpa za povraćaj kon-
taktnog mulja u zonu reakcije i mešalica.
U donji deo reakcione zone dovode se
sirova voda i hemikalije. Potrebna turbu-
lencija postiže se mešalicom. Broj obrtaja
mešalice podešava se tako da se ne razbi-
ju nastale flokule.
Reakcioni mulj prolazi kroz prorez na
donjem delu reakcionog prostora u zonu
sedimentacije, gde se mulj razdvaja od
vode. Voda koja izlazi iz flokulatora vodi
se dalje na peščane filtre i prema potrebi
na dalju obradu.
FILTRACIJA
Proticanjem vode preko filtracionog ma-
terijala, izdvajaju se čestice koje nisu pre-
thodno uklonjene taloženjem. Kao filtra-
cioni materijal koristi se kvarcni šljunak
granulacije od 0,5 do 6 mm. Na površini
filtracionog materijala stvara se sloj od
flokula (filtracioni kolač), koji pojačava
efekat filtracije.
Prema dužini filtracije, peščani filtri se
dele na spore, brze i ultrabrze filtre.
Spori jiltri su danas praktično odbače-
ni. Prednost im je biološki stepen delova-
nja. Služili su za pročišćavanje površinskih
voda bez daljnje obrade.
Brzi filtri se danas najviše upotreblja-
vaju. Kroz njih voda neprekidno struji
pod određenim pritiskom koji zavisi od
preseka filtra i visine filtracionog sloja.
Građeni su od čelika i cilindričnog su ob-
lika.
Filtar deluje površinom celog volume-
na filtracione mase. Ako filtar radi neko-
liko sati, voda se bolje filtrira. U tome se
93

ogleda efekat adhezije - filtracioni sloj
zadržava čestice manjeg prečnika od pre~
čnika slobodnog prostora između zrnaca
peska.
Za filtraciju se koriste dva sloja peska:
- donji, nosivi sloj, u visini do 30 cm,
granulacije 4-6 mm,
- gornji, radni sloj, granulacije 1-2 mm,
a visina sloja zavisi od brzine filtra-
cije (najčešće do 2 m).
Kada poraste otpor u filtru na 5-6 m
VS, ili kada je izlazna voda mutna, filtar
se ispira vazduhom i vodom.
ULTRABRZIFILTRl
Ovi filtri imaju kombinovano punjenje.
Gornji sloj se sastoji od aktivnog uglja
grube granulacije i deluje kao neka vrsta
predfiltra, koji uklanja samo krupnije če-
stice iz vode. Sitnije čestice se uklanjaju
na peščanom sloju, koji je smešten ispod
aktivnog uglja. Na ovaj način se znatno pro-
dužava vreme filtracije.
I Z DVAJ ANJ E ULJA
IZ K O N D E N Z A T A
Ako kondenzat sadrži veliki procenat ulja,
npr. iznad 10 mg/1, kondenzat se prevodi
kroz bazene u kojima se zadržava pola sa-
ta do sat. Tada se ulje odvaja od vode i is-
pliva na površinu. Ulje se iz kondenzata
potom izdvaja filtracijom kroz sloj aktiv-
nog uglja. Na taj način se može ukloniti
maksimalno 20% ulja. Regeneracija ak-
tivnog uglja nije moguća, stoga se iscrpe-
na količina ulja zamenjuje novom. Filtar
najbolje radi na temperaturi oko 100°C.
Sadržaj ulja preostalog u kondenzatu raste
94
r
sa stepenom zasićenja aktivnog uglja i za-
visi od vrste ulja i njegove emulgacione
sposobnosti.
Aktivni ugalj ne sme se koristiti za uk-
lanjanje ulja u prisustvu oksida gvožđa.
IZDVAJANJE VIŠKA
FI LORA IZ P I T K E V O D E -
DEZODORIZACIJA
Hlorisana pitka voda ne sme sadržati više
od 0,3 mg/1 aktivnog hlora. Količina koja
se dodaje podešava se prema koncentraci-
ji sredstava kojima se vrši hlorisanje i sadr-
žaj klica. Kako količina Cl2 od 0,3 mg/1
daje vodi neugodan miris, vodu je potreb-
no dezodorisati. U ovu svrhu se takođe
koristi filtar sa aktivnim ugljem.
Na ovaj način se odstranjuju i svi dru-
gi neugodni mirisi. Vek trajanja aktivnog
uglja, zavisno od zagađenja vode, iznosi
godinu do dve dana. Ovde se aktivni ugalj
takođe ne regeneriše, već se zamenjuje
novim.
PREČIŠĆAVANJE VODE
JONSKIM I Z M E N JI V A Č I M A
Izmenjivači su čvrste, u vodi netopive ma-
terije, sposobne da iz otopine elektrolita
prime na sebe pozitivne ili negativne jone
i da ih zamene ekvivalentnom količinom
vlastitih jona.
Kako ta izmena obuhvata samo jone i
podleže zakonu o delovanju masa, ove ma-
terije se nazivaju jonski izmenjivači.
Na osnovu toga da li se vrši izmena
katjona ili anjona, izmenjivači se dele na
katjonske i anjonske.
 NEUTRALNA JONSKA
I ZMENA. O M E K Š A V A N J E
Katjonski izmenjivač, zasićen katjonskim
jonima, zamenjuje kalcijumove i magne-
zijumove jone, otpuštajući natrijumove
jone. Kako tvrdoću čine joni kalcijuma i
magnezijuma, ovaj postupak naziva se
omekšivanje vode.
Omekšavaju se one vode koje nemaju
visoku tvrdoću.
Omekšavanje se sprovodi provođenjem
vode preko omekšivača ili jonskog filtra u
kome se nalazi katjonska masa u neu-
tralnom obliku. Voda na izlazu iz filtra
više ne sadrži kalcijumove i magneziju-
move soli, već ekvivalentnu količinu neu-
tralnih soli. Takva voda je mekana i ima
tvrdoću 0°N.
Da bi jonska masa bila ponovo sposob-
na da veže kalcijumove i magnezijumove
soli, potrebno ju je regenerisati. Rege-
neracija se vrši otopinom kuhinjske soli,
pri čemu se kalcijumovi i magnezijumovi
joni istisnu iz jonske mase a na njihovo
mesto ponovo vežu natrijumovi joni.
Da bi omekšivač dobro funkcionisao,
potrebno je zadovoljiti sledeće vrednosti.
Specifično opterećenje jonske mase je
minimalna, odnosno maksimalna količi-
na vode koju može preraditi jedan kubni
metarjonske mase u jedinici vremena:
Sp = (m3/h)/m3.
Ova vrednost treba da se kreće u grani-
cama od 5 do 40.
Brzina proticanja je količina vode u
jedinici vremena preračunata na efek-
tivnu površinu filtra:
Ova vrednost za neutralnu jonsku ma-
su obično iznosi do 25 m/h.
UTROŠAK SREDSTAVA ZA
REGENERACIJU
Teoretski utrošak sredstava za regeneraci-
ju je ona količina sredstava potrebna da se
nadoknade izmenjeni joni iz jonske mase.
Stvarni utrošak je teoretski utrošak uve-
ćan za višak sredstava za regeneraciju. U
praksi se pokazao potrebnim.
Za neutralnu jonsku masu uzima se
najčešće 250 g NaCl/I mase. Posuda za so
manjih omekšivača smeštena je na vrhu
omekšivača. Kod većih jonskih filtara za
omekšavanje vode, posuda za so je odvo-
jena. U oba slučaja voda protiče kroz po-
sudu otapajući so, a zatim odlazi na jon-
sku masu. Najčešće se koristi 10%-na
otopina soli. Postrojenja za omekšavanje,
koja dnevno troše 0,5 t soli pa i više, ima-
ju bazene za so. U bazenima se priređuje
10%-ni rastvor soli koji se centrifugalnim
pumpama uvodi u filtar.
Dok posuda za so sadrži količinu soli
potrebnu za jednu regeneraciju, dotle ba-
zen za so sadrži soli za dve regeneracije
pa i više njih. Za ekstremno visoku dnev-
nu potrošnju soli, grade se bazeni za vlažnu
deponiju soli. U tim bazenima se nalazi
prezasićen rastvor soli, koji se pumpom
transportuje do mešača gde se razređuje
sirovom vodom do potrebne koncentra-
cije.
RADNI PERIOD FILTRA
Radni period filtra omekšivača soli jon-
skih filtara predstavlja vreme zasićavanja
jonske mase i vreme regeneracije. Radni
period jonskog filtra ne treba da bude kra-
ći od 8h ni duži od 24h.
95
 ČIŠĆENJE JONSKOG
F I L T R A ZA O M E K Š A V A N J E
VODE
Na jonskoj masi se vremenom natalože
razne čestice nečistoće koje dolaze sa ne-
dovoljno prečišćenom vodom ili zapr-
Ijanom kuhinjskom solju. Te čestice se
najčešće sastoje od jedinjenja gvožđa i
glinenog mulja.
Za čišćenje jonske mase koristi se hlo-
rovodonična kiselina. Ukoliko filtar nije
u kiselootpornoj izvedbi, masa se mora iz-
vaditi iz njega.
POSTUPAK ČIŠĆENJA
Voda se ispusti iz filtra do gornjeg sloja jon-
ske mase i ubaci se vazduh u količini od
1001/h i vremenu od 15 min. Masa se do-
bro rastrese i izmeša. Zatim se protustru-
jno pere vodom da bi se uklonio rastreše-
ni talog, sve dok izlazna voda ne postane
bistra. Ovaj postupak se ponovi. Voda se sa-
svim ispusti iz filtra a jonska masa se pre-
baci u veću plastičnu posudu. U plastičnu
posudu ulije se 15%-na kiselina u količini
od 1,5 do 2 1 po litri jonske mase. Ovako
potopljena jonska masa ostavi se da stoji
12 sati. Radi boljeg efekta kiselina se može
zagrejati na 50°C. Posle 12 sati delovanja
kiselina se ispusti iz plastične posude a
masa se opere vodom. Za potpuno ispira-
nje kiseline potrebna je desetostruka koli-
čina vode u odnosu na jonsku masu. Masa
se zatim prebaci u filtar. Radi prevođenja
u Na-oblik regeneriše se 10%-nim ras-
tvorom NaCl, uz dodatak od 20 g/1 mase
natrijum-karbonata (Na2C 0 3). Količina
kuhinjske soli treba da je dvostruka od
uobičajene, tj. oko 400 g/1.
Ispiranje je završeno kada je izlazna
voda potpuno neutralna.
96
PRIMER POVEZIVANJA
OMEKŠIVAČA
Na slici 4.48 prikazano je postrojenje ko-
je služi za omekšavanje vode. Mogu se
kombinovati i dva jonoizmenjivača i jed-
na posuda za so. Tada je jedan jonoizme-
njivač u pogonu a drugi se regeneriše.
Omekšivači vode se koriste u postro-
jenjima gde se voda zagreva ili isparava,
pa postoji opasnost da se kamenac taloži
na grejnim površinama, na cevima i zi-
dovima kotlova i uređaja. Omekšivači vo-
de služe za pripremu kotlovske vode, za
bojlere tople vode, u perionicama, u indu-
striji (hemijska, tekstilna, farmaceutska i
slične).
Omekšivači vode sastoje se od filtra sa
izmenjivačkom masom, posebne posude
za so i cevnog razvoda sa armaturom pre-
ko koje se voda omekšava, regeneriše i is-
pira izmenjivačka masa, i ispira posuda za
so. Radni pritisak je obično do 6 bar, a
radna temperatura od +5 do +50°C.
Omekšivač vode izrađuje se od čelič-
nog lima. Unutrašnje i spoljašnje strane
omekšivača zaštićene su kiselootpornim
premazima.
Tokom prolaska vode kroz masu u
omekšivač, joni iz soli koji čine tvrdoću
vode zamenjuju se jonima iz soli koje ne-
maju svojstvo da stvaraju kamenac.
Posle omekšavanja predviđene količi-
ne vode, omekšivačka masa se iscrpljuje.
Ova masa se regeneriše rastvorom kuhinj-
ske soli, posle čega se ispira vodom. Tada
je uređaj spreman za dalju eksploataciju i
pogon.
 MAGNETNA OBRADA VODE

Na ulaznu cev u kotlove, naročito one

za grejanje, preporučuje se postavljanje
magnetnog uređaja za sprečavanje talo-
ženja kamenca. Na slici 4.49 prikazan je
jedan takav uređaj sa navojnim vezama za
cevovode.
Poznato je da voda spada u „nema-
gnetične materijale“, ali magnetno polje,
pod određenim uslovima, utiče na neke
Sl. 4.49. — Magnetni
uređaj za sprečavanje stvaranja
fizičke karakteristike vode. Ova pojava je kamenca (LIMES - Beograd)

97
uočena još tridesetih godina ovoga veka, fna masa (poznata kao aragonit-talk) koja
ali je praktična primena magnetno obra- u vidu mekog mulja otiče vodenom stru-
đene vode počela neposredno posle Dru- jom, ili se taloži pa naknadno ispira. Za-
gog svetskog rata. Postupak magnetne paženo je da magnetno obrađena voda
obrade primenjuje se i na druge tečnosti. takođe deluje na smanjivanje kamenca
Da bi magnetna obrada vode bila efi- nataloženog pre nego što je primenjen
kasna, potrebno je ispuniti sledeće us- magnetni uređaj.
love: Fizičke karakteristike magnetno obra-
- da postoji magnetno polje dovoljne đene vode ne menjaju se neograničeno
jačine, čije magnetne linije sila treba da dugo. U zavisnosti od načina korišćenja
deluju popreko na protok vode; ove vode (raspršivanje, dodir sa vazdu-
- da voda nije hemijski čista (destilo- hom i slično), fizičke karakteristike se
vana ili demineralizovana), već da sadrži vraćaju u prvobitno stanje posle nekoliko
izvesnu količinu jona rastvorenih soli i sati, odnosno nekoliko dana.
minerala;
- da voda struji kroz magnetno polje
određenom brzinom (po mogućnosti u
opsegu od 0,5 do 5 m/s).
Osnovna namena uređaja za magnetnu
obradu vode je sprečavanje stvaranja ka-
menca u uređajima sa tekućom vodom,
naroČito ako se ta voda zagreva na tem-
perature više od 60°C, kada se kamenac
stvara intenzivnije. Prolazeći kroz mag-
netno polje, voda ne menja svoj hemijski
sastav, pa se ne može reći da je ona „omek-
šana“. S druge strane, neznatno se menja-
ju neke njene fizičke karakteristike, kao
što su: viskozitet, površinski napon, elek-
trična provodnost i pH-vrednost (ukoliko
je pre obrade bila ispod vrednosti 7,5).
Međutim, veoma je značajno gubljenje
sposobnosti rastvorenih soli da stvaraju
tvrde kristale koji u vidu naslaga oblažu
instalacije i uređaje kroz koje teku ili u
kojima se nalaze. To se objašnjava dej-
stvom magnetnog polja na elektronske
orbite atoma u molekulima rastvorenih
soli. S obzirom na to da u vodi najčešće
ima kalcijum-karbonata (krečnjaka), pod
dejstvom magnetnog polja stvara se, ume-
sto tvrdih naslaga kamenca, nastalih sra-
stanjem kristala kalcijum-karbonata, amor-

98
 4.10.3. SMETNJE U POGONU, UZROCII OTKLANJANJE

M esto S m e tn je U zro k O tk la n ja n je

Peščani f ilta r P o r a s t p r i t i s k a u p o s u d i P re v e lik a z a p r lja n o s t filtr a O p r a ti f llta r

L o š e o p r a n filta r
M u tn a v o d a to k o m P o n o v iti p r a n je
P o ja v a k o lo id n ih n e č is to ć a u
r a d n o g p e r io d a P rc th o d n o is ta lo ž iti k o lo id c
u siro v o j v o d i
Omekšivač ili
M e h a n ič k a z a p r lja n o s t j o n s k e O p ra ti i h e m ijs k i tr e tir a ti
neutralni P o ra s t p r itis k a u p o s u d i
m ase jo n s k u m asu sa H C I
jonski filtar

S k ra ć e n je r a d n o g G u b ita k m a s e iz frltra
p e r io d a
U s itn je n je m a s e u s le d m r ž n je n ja
m e h . u d a r a i dr.
M e h a n ič k a z a p r lja n o s t m a s e
P re g le d a ti is p r a v n o s t d iz n i i
d o p u n iti m a s u
L a b o ra to r ijs k i is p ita ti k a p a c ite t
m a s e i p o p o tr e b i
z a m e n iti m a s u
D o b ro ra s tr e s ti m a s u , o p ra ti a p o .
p o tre b i i h e m ijs k i o č is titi

P ro b o j tv r d o ć e
to k o m
r a d n o g p e r io d a
S p e c if ič n o o p te r e ć e n je v a n
d o z v o lje n ih g r a n ic a
L o š e iz v e d e n a r e g e n e r a c ija
P re v is o k s a d rž a j N a u siro v o j v o d i
M e š a n je s a s ir o v o m v o d o m
N e is p r a v n o s t h e m ik a lija z a
o đ r e đ iv a n je tv rd o ć e
P o v e ć a ti, o d n o s n o s m a n jiti p r o to k
P o n o v iti r e g e n e r a c iju
P r o je k tn a g r e š k a
P re g le d a ti in s ta la c ije i
p r o b n u s ta n ic u
Isp ita ti h e m ik a lije i p o
p o tr e b i n a p r a v iti s v e ž e

P o v e ć a n s a d rž a j N is k a te m p e r a tu ra P r e g le d a li a r m a tu n i n a
k is e o n ik a đ o v o d u p a re
Napojna
N e đ o v o ljn o d o z ir a n je h id r o z in a P r o k o n tr o lis a ti r a d p u m p e i
voda
is p r a v n o s t in s ta la c ije z a
h id r o z in

N is k a p H -v re d n o s t N e d o v o ljn o d o z ir a n je P r e g le d a ti p u m p u i in s ta la c ije
( p - a lk a lite t > 0) tr in a tr iju m -f o s f a ta z a tr in a tr iju m - f o s f a t

P o ja v a u k u p n e tv rd o ć e D o d a ta v o d a n ije d o v o ljn o O tk lo n iti s v e h e m ijs k e

om ekšana f a k to re , k a o i k v a r o v e n a
in s ta la c ija m a
K o n d e n z a t j e v e lik e tv rd o ć e
N e is p r a v n e in s ta la c ije

Kotlovska P r e v is o k a lk a ln i b ro j P o v e ć a n a k o n c e n tr a c ija s o li P o v e ć a ti o d s o lje n je

voda u k o tlu

P IT A N JA 5. Koje su osnovne karakteristike čeličnih kotlova?

6. Šta su to blok-kotlovi za centralno grejanje?
1. Sta su toplovodni sistemi za grejanje? 7. Kako se obezbeđuje automatski rad kotlova?
2. Od kakvih se materijala prave kotlovi za central- 8. Koji se grejni fluidi primenjuju za centralno gre-
no grejanje? janje?
3. Koje su osnovne karakteristike livenih člankastih 9. Šta je toplotno opterećenje kotla?
kotlova? 10. Koji su pomoćni uređaji kotlova?
4. Kakva su ložišta kod livenih člankastih kotlova? 11. Šta su gruba i fina armatura kotla?

99

12. K o ji s e s ig u r n o s n i u re đ a ji p r im e n ju ju k o d k o tlo v a
z a c e n tra ln o g re ja n je ?
13. K o je se v r s te r e g u la to ra p r im e n ju ju n a k o tlo v im a
z a c e n tra ln o g re ja n je ?
1 4 . Š ta s u f o s i l n a g o r i v a ?
1 5 . Š ta j e e l e m e n t a r n a a n a l i z a g o r iv a ?
16. Š ta j e g o r n j a i d o n j a t o p l o t n a m o ć g o r iv a ?
1 7 . K o j a s u k a r a k t e r i s t i č n a č v r s t a g o r iv a ?
18. K o s u p r e d s t a v n i c i t e č n i h g o r i v a ?
1 9. K o j e g a s o v i to g o r i v o s e n a j č e š ć e k o r i s t i u s i s t e m i -
m a z a c e n tr a ln o g r e ja n je ?
2 0 . K a k o s e s k l a d iš t i u g a l j ?
2 1 . K a k o s e s k l a d iš t e t e č n a g o r i v a ? K o j e v r s t e r e z e r -
v o a r a p o s to je ?
2 2 . K o j a j e o s n o v n a o p r e m a r e z e r v o a r a z a t e č n o g o r i-
vo?
2 3 . Š ta j e to m e r n o - r e g u l a c i o n a s t a n i c a z a g a s ?
2 4 . O č e m u s e m o r a v o d i t i r a č u n a u s k l a d iš t u č v r s t o g
g o riv a ?
2 5 . O č e m u s e m o r a v o d i t i r a č u n a u s k l a d iš t u t e č n o g
g o riv a ?
2 6 . Š ta s e p o d r a z u m e v a p o d p o jm o m to p la n a ?
2 7 . Š ta s e p o d ra z u m e v a p o d p o jm o m k o tla rn ic a ?
2 8 . K a k o s e v rš i re g u la c ija u k o tla r n ic a m a s o b z iro m
n a p r o m e n u s p o lja š n je te m p e ra tu re v a z d u h a ?
t
2 9 . K a k v u u lo g u im a d im n ja k u p o s tr o je n ju cen-
tr a ln o g g re ja n ja ?
3 0 . Š ta s u k u ć n e p o d s t a n i c e ? ( S k i c ir a t i o s n o v n u op-
r e m u .)
3 1 . K a k o se tra n s p o rtu je to p lo tn a e n e rg ija ?
3 2 . K a k o s e iz v o d e to p lo d a le k o v o d i?
33. K a k v a j e ra z lik a iz m e đ u s la v in e i v e n tila ?
3 4 . K a k o se o b e le ž a v a a rm a tu ra ?
3 5 . Š ta s u v e n t i l i s i g u r n o s t i ?
3 6 . Š ta j e r e g u l a c i o n i v e n t i l ?
3 7 . Š t a j e ,,k o n d e n z -lo n a c “ ?
3 8 . K a k v e s e p u m p e n a j č e š ć e k o r i s t e u i n s t a l a c ij a m a
c e n tr a ln o g g re ja n ja ?
3 9 . N a k o j i m s e m e s t i m a i n s t a l a c i j a c e n t r a l n o g g re -
ja n ja u g ra đ u ju c irk u la c io n e p u m p e ?
4 0 . Š t a j e t o p l o t n a i z o l a c i j a i č e m u s l u ž i?
4 1 . Š t a j e z v u č n a i z o l a c i j a i č e m u s l u ž i?
4 2 . Z a š t o j e v o d u p o t r e b n o p r i p r e m i t i p r e n e g o š t o se
n jo m e n a p u n i in s ta la c ija c e n tr a ln o g g r e ja n ja ?
4 3 . Š ta s u jo n o iz m e n jiv a č i?
4 4 . K a k a v j e to m a g n e tn i u r e đ a j z a o b r a d u v o d e i
č e m u s lu ž i?
4 5 . K o je s m e tn je n a s ta ju u r a d u p o s tr o je n ja z a h e-
m i j s k u p r i p r e m u v o d e ? K a k v e s e m e r e p r i m e n ju -
j u z a n jih o v o o tk la n ja n je ?
 5. EKSPLOATACIJA PARNIH I
TOPLOVODNIH KOTLOVA
Pogon jednog postrojenja za centralno
grejanje, bez obzira na veličinu i kapa-
citet, može imati nekoliko faza ili etapa, ka-
koujednom danu, tako i u celom grejnom
periodu, i to:
- pripremni radovi,
- start postrojenja,
- normalan pogon,
- gašenje postrojenja i
- prestanak rada.
5 1. PRIPREMNI RADOVI
Pre početka grejne sezone mora se pregle-
dati i prokontrolisati razvodna cevna mre-
ža, kao i grejna tela. Ova kontrola se je-
dnostavno može izvršiti tako što se sistem
napuni vodom i pusti u rad cirkulaciona
pumpa. Eventualna propuštanja i curenja
odmah su vidljiva.
Ukoliko u sistemu etažnog grejanja
nema cirkulacione pumpe, odnosno ako je
to gravitaciono grejanje, sistem se može
podvrći probi pod vodovodskim pritiskom
(ne višim od 3 bar).
Ako je posredi parno grejanje, ponovi-
ti postupak ispitivanja sa vodovodskom vo-
dom, s tim da se vodi računa da pritisak u
grejnim telima ne bude viši od pritiska ko-
ji vlada u sistemu grejanja.
Vodovodsku vodu treba pripremiti, od-
nosno ,,omekšati“ pre punjenja cevne mre-
žeza start, onako kako je objašnjeno.
Curenje na grejnim telima, spojevima i
armaturi može se blagovremeno otkloniti.
Pre starta kotlova takođe treba predu-
zeti određene radnje koje ne zavise od pri-
premnih radnji na mreži. One čine pose-
bnu fazu, a mogu se izvoditi istovremeno.
To su pripreme za start postrojenja.
5.2. START POSTROJENJA
Pre starta postrojenja za centralno greja-
nje treba pregledati:
- trakt goriva i produkata sagorevanja i
-tra k t grejnog medijuma (topla voda
ili vodena para).
TRAKT GORIVA I
PRODUKTA SAGOREVANJA
1) Najpre na kotlu pregledati da li funk-
cionišu vrata za ložište (za ubacivanje
uglja) i vrata na pepeljari. Ovo je važno
da u pogonu ne bi nastale smetnje u slu-
čaju zatvaranja ili otvaranja ovih vrata.
2) Ispitati da li funkcioniše sistem za
izbacivanje šljake i proveriti da se ne iz-
bacuju iskre iz kotla u toku pogona.
3) Proveriti rad klapni ili zaklopki na
izlazu dimnih gasova u dimnjak, ako ima
više kotlova, da li može svaki kotao da se
izoluje, odnosno da li svaki kotao može
da se isključi.
101
 4) Pregledati da na kotlovskom dim-
njaku i nema prskotina; ako dimnjak ima
kontrolne otvore - da li mogu da se zatvo-
re, i da li su im ispravna vratanca ili drugi
uređaji za zatvaranje.
5) Ako se primenjuje tečno gorivo, pro-
veriti rad svih grejača, ispravnost pumpi i
elektromotora, te ispitati svu armaturu
(ventile, filtre i ostalo) i sistem za signa-
lizaciju nivoa u rezervoarima.
6) Kod gasnih instalacija vizuelno pro-
veriti ispravnost položaja armature, mer-
nih i regulacionih organa, uzemljenja i
mostova za lutajuće struje između priru-
bnicama odvojenih delova.
TRAKT G R E J N O G MEDI.TUMA
1) Ukoliko kotao već nije napunjen vo-
dom, napuniti ga; ako u okviru postroje-
nja nema hemijske pripreme vode (jono-
izmenjivači), obavezno se preporučuje
punjenje kotla pomoću magnetnog ure-
đaja, koji treba ugraditi što bliže kotlu.
Parna postrojenja nikako ne puniti vodom
koja nije hemijski pripremljena.
2) Proveriti sve termometre; pregledati
da im nisu pukle končanice žive ili druge
tečnosti koja se širi i pokazuje temperatu-
ru. Pregledati čahure sa uljem i napuniti ih
da bi rezervoar sa živom ili drugom te-
čnošću bio u ulju.
3) Proveriti da li su svi manometri
priključeni preko trokrake slavine, da li
su slavine u ispravnom položaju i da li po-
kazuju pritisak u kotlu za vreme pogona.
4) Proveriti ispravnost ventila sigur-
nosti ili sigurnosne cevi. Ukoliko su ven-
tili sigurnosti sa oprugom, proveriti da ni-
je došlo do nekih promena u odnosu na
baždareno stanje (otkidanje osiguranja sa
102
plombom i slično). Ako je ventil sigurno-
sti sa tegom, proveriti da li je teg na ozna-
čenom i ispravnom mestu. Ventil sigurno- '
sti se nikako ne sme dodatno opterećivati ;
nikakvim teretom. To može uzrokovati
prestanak rada ventila sigurnosti, te priti-
sak u kotlu može porasti, što može da iza-
zove eksploziju i pričini ogromnu materi-
jalnu štetu, i prouzrokuje ljudske žrtve.
Veoma često rukovalac pravi grešku kada
vidi da ventil sigurnosti malo pušta vodu,
pa ga dodatno optereti (!) misleći da će
na taj način sprečiti kvar. Ukoliko to uoči,
odmah treba da pokuša opravku ili za-
menu ventila sigurnosti, a neispravan ven-
til odmah uputi na remont.
5) Proveriti stanje ekspanzione posu-
de, bez obzira na to da li je sistem otvoren
ili zatvoren. Posebnu pažnju posvetiti is-
pravnosti prelivnih cevi i odvoda iz preli-
va kod otvorenog sistema. Kod zatvorenog
sistema proveriti rad membrane i održa-
vanje natpritiska, kao i predviđeno osigu-
ranje.
6) Proveriti da li su svi odvodni i po-
vratni cevovodi vezani sa mrežom. Sa ar-
maturom (ventili, slavine i ostalo) treba
raditi prema uputstvu za rad sa predme-
tnim kotlovskim postrojenjem. Ovo uput-
stvo sa šemom postrojenja, na kome se
vide svi elementi instalacije, mora biti u
kotlarnici na vidnom mestu i uramljeno.
Na slici 5.1 šematski su prikazani to-
kovi temperatura grejnog medijuma pre-
ma spoljašnjoj temperaturi vazduha.
Ukoliko spoljašnje temperature nisu
ispod nule, kotao se može startovati isto-
vremeno sa uključivanjem cirkulacione
pumpe. Ukoliko su temperature spolja-
šnjeg vazduha ispod nule, potrebno je ba-
rem tenipcraturu u kotlu podići na tem-
peraturu povratne vode i tada uključiti
cirkulacionu pumpu. Na ovaj se način une-
 P R I R O D N A C I R K U L A C IJ A P R IN U D N A P U M P N A C IR K U L A C U A
O P 30° ^ +20° 30° O P

fv

36 - 30° +15° 34 - 32°

40° 40°

47 - 37° hl0° 44 - 38°

50°

50°
56 - 46° . +5° 52 - 44°

60° 60°
63 - 48° 62 - 50°

70°
71 - 54° -5 ° 69 - 56°
70°

78 - 60° - 10° 76 - 60°

80°
80°

84 - 65° -1 5 ° 83 - 66°

90° 90°
90 - 70° - 20° 90 - 70°
- S p o ljn a te m p e r a tu ra v a z d u h a
O - T e m p e ra tu r a o d v o d n o g v a z d u h a
P - T e m p e ra tu r a p o v ra tn o g v a z d u h a

Sl. 5.1. - Tokovi temperatura u polaznim i povratnim vodovima kod toplovodnog grcjanja u zavisnosti od spoljašnje
temperature vazduha (za spoljnu projektnu temperaturu od -2(f'C)

toliko štiti kotao tako da ne nastaje nisko-
temperaturna korozija na mestu priključe-
nja povratnog voda.
7) Ako se kotao loži gasom, proveriti
ispravnost blokada s obzirom na određeni
broj izmena vazduha u kotlu, odnosno u
totlarnici.
8) Posle ovih priprema kotao može se
startovati onako kako je to predviđeno uput-
stvom za rad postrojenja. U toku rada po-
strojenja ili pre nego što postrojenje po-
čne da radi, može se stalno kontrolisati
stanje izolacije cevovoda i opreme.
5.3. NORMALAN POGON
1) Tokom normalnog pogona obavezno
se pridržavati temperaturskih režima koji
su dati na slici 5.1, s tim što se može kon-
trolisati i automatika koja je eventualno

103
predviđena za rad u okviru postrojenja i
koja reguliše pojedine uređaje. Ukoliko je
za neko područje i postrojenje posebno
dat temperaturski režim, treba se prven-
stveno pridržavati njega.
2) Nikako ne ubacivati više uglja u ko-
tao ukoliko je vidljivo da će to povisiti
spoljašnju temperaturu vazduha.
3) Ukoliko se kotao pregreje ili se usi-
jaju njegovi delovi, nikako ih ne polivati
vodom. Ako se veoma zagrejane površine
polivaju vodom, dolazi do trenutnog ispa-
ravanja vode i do stvaranja vodene pare.
Ova para može da izazove veoma opasne
opekotine na osobama koje se nalaze u
blizini kotla.
4) U toku normalnog pogona treba kon-
trolisati količinu pepela, ukoliko se ne od-
vodi mehanički. Ovo je potrebno da bi se
sprečilo zagušenje i omelo dovođenje va-
zduha. Posle izbacivanja pepela i šljake,
mogu ostati žar i sitni komadi uglja koji
nije izgoreo. Oprezno i malim količinama
vode treba gasiti šljaku i pepeo da ne bi
došlo do naglog isparavanja vode i širenja
neprijatnog mirisa i vodene pare.
5) Ako se prekine normalna cirkulacija
kroz kotao, voda u kotlu može da se pre-
greje. Potrebno je odmah smanjiti inten-
zitet sagorevanja. Pritvoriti dovod vaz-
duha, čime se sprečava oslobađanje nove
količine toplote u kotlovskom ložištu.
6) Ukoliko je potrebno produvavati si-
gurnosne cevi ili ventile sigurnosti, oba-
vezno kontrolisati nivo vode u kotlu i
dopuniti sistem, obavezno smanjiti inten-
zitet vatre u ložištu dok se ne uspostavi
normalan nivo.
104
5.4. GAŠENJE PO STR O JEN JA
1) Postrojenja za centralno grejanje obi-
čno rade 14 - 16 sati tokom jednog grej-
nog dana. Gašenje gorionika kotlova na
tečno i gasovito gorivo znači i trenutni
prestanak dovođenja toplote, odnosno pre-
stanak sagorevanja. U kotao na ugalj po-
trebno je pred kraj loženja obustaviti uba-
civanje goriva i dopustiti sagorevanje
ostataka goriva.
U periodima veoma niskih temperatura
može se ložiti u minimalnom režimu i bez
prekida. To znači da je dovoljno samo
održavati plamen a vodu održavati na tak-
voj temperaturi da ne dođe do zamrzava-
nja. Takođe je potrebno održavati i cirku-
laciju, odnosno obezbediti strujanje da se
neki delovi instalacije ne bi zamrzli.
2) Nikako ne zaustavljati pogon greja-
nja sa punim ložištem goriva koje je osta-
vljeno da tinja. Ovo može da dovede do
stvaranja gasova usled nepotpunog sago-
revanja, koji mogu eksplodirati u ložištu
ili kanalima za dimne produkte sagore-
vanja, što može izazvati velike havarije.
3) Postrojenje ostaviti čisto i pripre-
mljeno za rad u sledećem grejnom danu.
5.5. PRESTANAK RADA
1) Pod prestankom rada postrojenja sma-
tra se prestanak i završetak grejne sezone
(ukoliko se ne radi o parnom kotlu koji ra-
di za neke tehnološke potrebe u kupatili-
ma, kuhinjama i perionicama tokom cele
godine).
2) Postrojenje se mora očistiti, a delov
koji se moraju remontovati skidaju se i
odnose na pregled i remont.
 3) Posle čišćenja i pripreme kotlova, ANOMALIJE U RADU
eventualnih redovnih i vanrednih pregle- POSTROJENJA KOJE
da, kompletnu instalaciju potrebno je na- REGISTRUJU INSTRUMENTI
puniti vodom i zaštititi je od korozije.
Ukoliko ne postoji hemijska priprema Rad postrojenja može se kontrolisati po-
moću dva instrumenta: termometra i ma-
vode, obavezno napuniti instalaciju kroz
tnagnetni uređaj za obradu vode. nometra. Svaka promena temperature
ukazuje na nepravilnost u radu postroje-
nja. O tim nivoima temperatura već je bi-
56. VANREDNE M ERE U OKVIRU lo govora u delu o praćenju temperatura
tople vode i spoljašnjih temperatura va-
POSTROJEN JA ZA CENTRALNO
zduha.
G REJAN JE
Promenu pritiska uvek prati promena
Uradu svakog postrojenja mogu nastati temperature. Kada nema promene tem-
neke nepravilnosti. U svakom uputstvu za perature, raste pritisak, posredi je nekakav
rukovanje određenim postrojenjima i ure- poremećaj u strujanju u cevnoj mreži ili u
đajima navode se nedostaci ili zastoji ko- kotlu zavisno od sistema za grejanje.
jimogu nastati i mere za njihovo otkla-
njanje.
POSTUPCI RUKOVAOCA
POSTROJENJA U SLUČAJU
VIZUELNI EFEKTI NEISPRAVNOG RADA
NENORM ALNO G RADA
U tačkama ovog poglavlja nekoliko puta
Neke pojave u toku rada postrojenja za su navođene anomalije i nepravilnosti ko-
centralno grejanje mogu se vizuetno je mogu nastati, kao i neki postupci za nji-
uočiti: hovo otklanjanje.
-dim u kotlarnici - nedovoljno otvo- Najvažnije je da nikovalac upoznapo-
ren ili zatvoren zaporni organ na odvodu stupke koje je neophodno preduzeti u slu-
dimnih gasova; čaju nenorm alnog rada, što mora biti
- vlažni zidovi kotla - veoma vlažno dato u uputstvu za rukovanje svake kot-
gorivo ili neka neispravnost u radu dim- larnice.
njaka; Kada rukovalac nije siguran da može
-usijanje pojedinih delova postrojenja - opraviti kvar na postrojenju, nikako se ne
smanjiti dovod goriva i zatvoriti dovod sme upuštati u opravku. Bolje je postro-
vazduha da bi se sprečilo sagorevanje i jenje ne uključivati u rad i obavestiti na-
proveriti nivo vode u kotlu i instalaciji; dležnu službu o nepravilnosti i nemo-
-veoma crn dim - neispravno loženje, gućnosti opravke.
otvoriti dovod vazduha i regulisati sagore-
vanje.
PITANJA

1. Koje radnje se izvode u normalnom pogonu, od-

nosno eksploataciji, postrojenja za centralno gre-
janje?

105
2 . Š t a s u p r i p r e m n i r a d o v i?
3 . Š ta s e p o d r a z u m e v a p o d s t a r t o m p o s t r o j e n j a i k o -
j e r a d n j e t r e b a iz v r š i t i n e p o s r e d n o p r e d s ta r t?
4 . Š t a j e n o rm a la n p o g o n ?
5. K a d a s e g a s e p o s tr o jc n ja z a c e n tr a ln o g r e ja n je ?
6. K o je s e r a d n je iz v o d e p o p r e s ta n k u r a d a p o s tro je -
n ja z a c e n lr a ln o g re ja n je ?
7 . K o j e s e v a n r e d n e m e r e p r e d u z i m a j u u o k v i r u ra d a
p o s tro je n ja z a c e n tr a ln o g r e ja n je ?
8. K o ji s u v i z u e l n i e f e k ti n e n o r m a l n o g r a d a ?
9. K o je n e p ra v iln o s ti u r a d u re g is tru ju in s tru m e n ti?
10. Š ta m o r a r a d iti p o s l u ž i l a c p o s t r o j e n j a z a c e n t r a l -
n o g re ja n je u s lu č a ju n e is p ra v n o g r a d a p o s tro je n -
j a ili n j e g o v i h d e l o v a ?
r
6. ODRŽAVANJE PARNIH ITOPLOVODNIH
KOTLOVA
6.1 OPŠTE O ODRŽAVANJU
KOTLOVA CENTRALNOG
GREJANJA
Po prestanku rada postrojenja za centra-
Ino grejanje, kotlovi i instalacije se pri-
premaju na propisan način i konzerviraju
sedo sledeće upotrebe, posebno posie grej-
ne sezone.
Međutim, ukoliko se ustanove neke
neispravnosti, potrebno je izvršiti od-
ređene popravke i normalan remont po-
strojenja. Pod pojmom redovan remont
postrojenja podrazumeva se kontrola i
čišćenje svih uređaja i dovođenje u isprav-
nopogonsko stanje.
Parni kotlovi, vrelovodni kotlovi i sta-
bilne posude pod pritiskom podležu kon-
troli inspektorata parnih kotlova. Toplo-
vodni kotlovi podležu kontroli inspektora
parnih kotlova samo ako imaju ventile
sigurnosti. Kontrola se odnosi na kon-
trolu pogonske sigurnosti i bezbednosti
pogonskog osoblja koje radi sa ovim ure-
đajima.
Stabilne posude pod pritiskom su one
zatvorene posude koje ispunjavaju sledeći
uslov:
p > \ i p - V> 0,3,
gdeje:
p - najviši radni pritisak u bar,
V- radna zapremina u m3.
Parni kotao je svaki sud u kome se
razvija vodena para pritiska iznad atmo-
sferskog.
Prema tome, na kotlove koji potpada-
ju pod nadležnost inspekcije parnih ko-
tlova (IPK), kao i na posude pod priti-
skom, koje takođe potpadaju pod IPK,
odnose se sledeći pregledi:
a) ispitivanje pritiskom hladne vode,
b) unutrašnji pregled,
c) spoljašnji pregled.
Navedeni pregledi mogu biti:
a) prvi pregled;
b) redovan pregled;
c) vanredan pregled.
PRVI PREGLED
1. Posle postavljanja, premeštanja ili re-
konstrukcije parnog postrojenja, koje je
izvršeno na osnovu odobrenja, a pre
puštanja u pogon, obavlja se prvi pregled.
Pri prvom pregledu već upotrebljenih a
zatim rekonstruisanih ili premeštenih par-
nih postrojenja, a naročito onih čije po-
reklo materijala nije poznato, inspektorat
parnih kotlova može zahtevati ispitivanje
materijala i konstrukcije.
2. Inspektorat parnih kotlova izdaće
odobrenje za stavljanje u pogon parnog
postrojenja ako su ispitivanje hladnim pri-
tiskom i unutrašnji pregled dali povoljne
rezultate.
3. Pri stavljanju u pogon nepokretnog
parnog kotla ili suda, pored pregleda iz
tačke 2, obavezan je i prvi spoljašnji pre-
gled.
107

4. U prvoj godini neće se obavljati spo- 2. Redovni spoljašnji pregled obavlja
ljašnji pregled pokretnih parnih kotlova, se iznenada, bez prethodnog obaveštenja.
osim ako je prilikom unutrašnjeg pregleda
naređeno da se izvrši izmena ili prepravka redovnog pregleda (ispitivanje hladnim
čije izvršenje mora da se proveri.
REDOVAN PREGLED
1. Redovni pregledi su: ispitivanje hla-
dnim vodenim pritiskom, unutrašnji pregle-
di i spoljašnji pregledi u određenom roku.
Pregledi se obavljaju u sledećim ro-
kovima:
a) ispitivanje hladnim vodenim pri-
tiskom sa obaveznim unutrašnjim pregle-
dom - najdalje do kraja šeste godine od
poslednjeg izvršenog ispitivanja;
b) naredni unutrašnji pregled - svake
treće godine, s tim da se svaki drugi unu-
trašnji pregled obavlja jednovremeno sa
ispitivanjem hladnim vodenim pritiskom;
c) Prvi unutrašnji pregled lokomobil-
skih kotlova onih lokomobila koji se upo-
trebljavaju samo za vršaj poljoprivrednih
plodova, obavlja se posle 12 godina. Ako
inspektor parnih kotlova posumnja da po-
stoji kakvo oštećenje lima u unutrašnjosti
kotla, ili ako korisnik parnog kotla zahte-
va unutrašnji pregled, on se može obaviti
i pre tog roka. Pošto ovakav kotao navrši
12 godina, redovni unutrašnji pregled
obaviće se posle toga u trećoj godini, s tim
da se prilikom svakog drugog unutrašnjeg
pregleda izvrši ispitivanje hladnim vo-
denim pritiskom. Pri tom treba voditi
računa da se za unutrašnje preglede sve
vatrene cevi moraju vaditi svake dvana-
este godine, odnosno tokom svakog dru-
gog ispitivanja hladnim vodenim pri-
tiskom, a i onda kad inspektor parnih
kotlova bude to zahtevao. Ako se sve cevi
vade odjedanput, mora se obaviti unu-
trašnji pregled.
108
1
3. U slučaju nepovoljnih rezultata
vodenim pritiskom ili unutrašnjeg pregle-
da), inspektor parnih kotlova obavlja po-
novni pregled, pošto se otklone svi ne-
dostaci nađeni pri pregledu.
VANREDNI PREGLEDI
1. Vanredni pregledi se obavljaju:
a) pre stavljanja u pogon parnog po-
strojenja koje je pre dve ili više godina bi-
lo van pogona;
b) kad je postrojenje bilo u požaru ili je
ostalo bez vode, i tom prilikom mu se
jedan deo pregrejao, sa vidljivim ošteće-
njem površine ili bez toga. Tokom obav-
ljanja ovog pregleda inspektor parnih
kotlova može da zahteva ispitivanje ma-
terijala;
c) ako je postrojenje oštećeno i zahteva
neku od sledećih opravki:
- izmenu plamene cevi, odnosno dela
plamene cevi, ili nekog drugog dela kotla,
ako je prečnik toga dela veći od 102 mm;
- izmenu više od 15% ukupnog broja
sprežnjaka, ankera ili plafon-zavrtnjeva,
više od 25% ukupnog broja vodenih cevi
ili 50% dimnih cevi;
- izmenu jednog dela kotlovskog lima,
bez obzira na veličinu;
- izmenu najmanje 15 zakovica jedne
do druge, ili najmanje 25% ukupnog bro-
ja zakovica u jednom sastavu;
- ako je izvršena opravka varenjem;
- ako su na kotlovskim površinama
primećena raslojavanja, pukotine, risevi
i dr. U ovim slučajevima inspektor parnih
kotlova može zahtevati i ispitivanje kot-
lovskog materijala;
 - kad se kod pokretnog parnog kotla
menja jedan zid vetrenika, deo loma, ili se
varenjem opravlja oštećeno mesto u va-
treniku ili dužnom delu kotla.
2. Pored vanrednog ispitivanja hla-
dnim vodenim pritiskom i unutrašnjeg
pregleda, inspektorat parnih kotlova može
da naredi i vanredni spoljašnji pregled.
Vanredni spoljašnji pregled obaviće se
ako je prilikom ispitivanja hladnim vo-
denim pritiskom ili prilikom unutrašnjeg
pregleda naređena kakva manja opravka
ili izmena na samom parnom postrojenju
ili na zgradi, odnosno uređaju ložionice,
pabi izvršenje naređenja trebalo proveri-
ti, a veličina i značaj izvršene popravke,
odnosno izmene ne zahteva ispitivanje
hladnim vodenim pritiskom.
6.2 OPŠTE O STABILNIM
POSUDAMA POD PRITISK O M
Kao i kotlovi, i stabilne posude pod pri-
tiskom podvrgavaju se ispitivanjima i
kontroli. Obavljaju se sledeći pregledi i
kontrole:
1) pregled konstrukcije,
2) prvo ispitivanje pritiskom,
3) ispitivanje pritiskom u eksploataciji,
4) unutrašnji pregled,
5) spoljašnji pregled,
6) vanredni pregled.
Pregled konstrukcije posude pod pri-
tiskom obavlja se posle završene izrade
kod proizvođača ili na mestu montaže.
Pregled se obavlja prema dokumentaciji
na osnovu koje je izdato i izrađeno odo-
brenje za izradu.
Prvo ispitivanje pritiskom posuda u
eksploataciji mora se obaviti najkasnije
do kraja šeste godine od poslednjeg ispiti-
vanja, ako nekim propisom nije drugačije
određeno.
Unutrašnji pregled posuda pod pri-
tiskom obavlja se svake treće godine, pre
svakog ispitivanja pritiskom, uz obaveznu
pripremu za unutrašnji pregled. Pre poče-
tka unutrašnjeg pregleda posuda se mora
odvojiti od instalacije slepim prirubnica-
ma ili ulošcima, i mora se dobro očistiti i
provetriti.
Tokom unutrašnjeg pregleda kontro-
liše se stanje zidova posude, zavara, zako-
vica, sprežnjaka i drugih veza i priključa-
ka, kao i uticaj radne materije na posudu.
Ako nije moguće obaviti unutrašnji pre-
gled, može se izvršiti ispitivanje pritiskom,
s tim da se kontroliše debljina lima i zava-
renih spojeva nekim od metoda bez ra-
zaranja.
Spoljašnji pregled posuda pod priti-
skom obavlja se za posude klase I i II sva-
ke godine, klase III svake druge godine a
klase IV svake treće godine. U klasu IV
spadaju uglavnom izmenjivači toplote za
grejanje, ekspanzione posude i rezervoari
za komprimovani vazduh.
Tokom spoljašnjeg pregleda proverava
se i kontroliše:
1) opšte stanje prostorije u kojoj se
nalazi posuda pod pritiskom;
2) stanje celokupnog postrojenja pod
pritiskom;
3) funkcionisanje sigurnosne opreme
(ventili sigurnosti, prelivne cevi i slično).
Vanredni pregledi obavljaju se onako
kao i redovni pregledi, i to u sledećim slu-
čajevima:
1) ako je posuda pod pritiskom bila
van pogona više od dve godine;
2) ako je posuda pod pritiskom pre-
meštena;
109
 3) ako se javi sumnja da je postrojenje
oštećeno u toj meri da postoji opasnost za
ljude i imovinu;
4) ako je posuda oštećena, pa su po-
trebne sledeće opravke: zavarivanje na zi-
dovima posuda, izmene više od 15% ukup-
nog broja sprežnjaka ili vijaka, izmena
jednog dela posude, zamena više od 50%
cevi cevnog registra, odnosno izmena
više od 25% zakovica u jednom sastavu;
5) ako su na površinama posude pri-
mećena razvlačenja, prsline, zarezi i dr.;
6) ako jedan od redovnih pregleda nije
dao zadovoljavajuće rezultate.
6.3. POGONSKADOKUM ENTACIJA
U KOTLARNICI
U svakoj kotlarnici obavezno je voditi po-
gonsku dokumentaciju, jer se u odgovara-
jućim dnevnicima i kartonima moraju
nalaziti svi podaci iz kojih se konstatuje
ispravnost ili neispravnost rada postro-
jenja, odnosno njegovih delova.
U dokumentaciju o rukovanju, kori-
šćenju i održavanju postrojenja i insta-
lacija za centralno grejanje spadaju:
- dnevnik rada postrojenja i instalaci-
ja. U dnevnik se unose podaci koji se
očitavaju na kontrolnim instrumentima,
zapažanja, kvarovi i oštećenja (dnevna
potrošnja goriva, spoljašnja i unutrašnja
temperatura, odgovarajući pritisci, vreme
puštanja u pogon i obustava rada). U ovom
dnevniku se mogu voditi i podaci o ispiti-
vanju i omekšavanju kvaliteta napojnih i
cirkulacionih voda;
- karton redovnog održavanja postro-
jenja centralnog grejanja sa podacima:
ko, kada i gde obilazi postrojenja i insta-
lacije, obavlja pregled i popravke;
110
- karton podmazivanja sa podacima:
ko, kada, gde, kojim sredstvima podmazu-
je delove postrojenja;
- karton mera zaštite od smrzavanja.
Osim ovoga, u kotlarnici obavezno tre-
ba da se čuva:
- kotlovska lcnjižica, lcoja se vodi po
propisima za kotlove;
- knjižica posude pod pritiskom, koja
se vodi prema pravilniku o tehničkim nor-
mativima za stabilne posude pod priti-
skom;
- primerak glavnih projekata važnih za
rad postrojenja (glavni mašinslci, građe-
vinski i elektroprojekat).
6.4. KONTROLE I PO STU PCI U
POSEBNIM INCIDENTNIM
SITUACIJAM A
Od pogonskih aktivnosti usmerenih na
obezbeđivanje sigurnosti pogona sa vi-
sokim stepenom ekonomičnosti najvažni-
ja je neprekidna kontrola najvažnijih
pogonskih veličina i disciplinovano spro-
vođenje periodičnih kontrola funkcional-
nosti određene opreme i obavljanje odre-
đenih preventivnih radova.
6.4.1. TRAJANJE KONTROLE
Tokom pogona parnih kotlova stalno se
kontrolišu:
'i
- nivo vode u Vodokazima i
- pritisak pare u kotlu.
Tokom pogona vrelovodnih i toplo-
vodnih kotlova, kontrolišu se:
- cirkulacija vode kroz kotao i
 - pritisak vode u kotlu i vrelovodnom Obavezno je održavati formu i boju
sistemu. plamena koja se utvrđuje u normalnim
U toku rada parnih i vrelovodnih kot- pogonskim uslovima. Forma i boja pla-
lova kontroliše se: mena zavise od vrste goriva, opterećenja i
- stanje vatre u ložištima. kvaliteta uređaja za sagorevanje.

6.4.2. PREGLED PERIODIČNIH RADOVA OBAVEZNIH KONTROLAI

REGULACIJA
P e tn a -
S e d m ič - T ro -
V rsta r a d a D nevno c s to - M cscčno S czonsko N apom ena
no m esečno
dnevno

Odmuljivanja i
odvodnjavanja:

Parnih kotlo v a * P o p o tr e b i č e š ć e

Vrelovodnih * P o p o tre b i č e š ć e
kotlova

Ekspanz. s u d o v a * P o p o tr e b i č e š ć e
rezerv. napoj. v o d e

* S vaka sm ena: svaka

Kotlovski v o d o k a z i
d v a d o č e tiri s a ta

Kivostati k o tlo v s k i *

Vodokazi na *
rezervoarima

Rezervoar g o riv a * P o p o tr e b i č e š ć e

Rezervoar * P o p o tr e b i č e š ć e
kompresora

Sedmično: a ič n o
a k tiv ir a n je ra d i
Delovaaje
* s p re č . b lo k ira n ja .
sigmnosnih
P r e p o č c tk a s c z o n c
ventila
k o n tr o la r a d a p r e m a
m a n o m e tr u

Delovanje r e g u la to ra
* * * Sezonsko: k o n tr o la i
pritiska v o d e, g o riv a ,
p o p o tr. p o d e š a v a n je
vazduha

Delovanje te r m o s ta ta

Kotlovski ra d n i *

Kotlovski s ig u r n o s n i *

Dogrejača u lja z a lo ž e - * * K od svake v eće p ro m en e

nje k v a lite ta g o r iv a

Štedna g re ja lic a u K od svake v eće p ro m en e

rezervoaru k v a lite ta g o r iv a

111
 P e tn a -
S e d m ič - T ro m e -
V rs ta r a d a D nevno e s to - M esečno S ezonsko N apom ena
no sečn o
dnevno

D c lo v a n je p r e s o s ta ta

K o tlo v s k o g r a d n o g * *
( p a r n i k o ta o )

K o tlo v s k o * *
sig u rn o sn o g

R a z n e ra d n e * *
nam ene

P o s le s v a k e
K o n tr o la d im n o g re g . s a g o r e v a n ja
b r o ja i s a s ta v a i re g . o d n o s a
d im n ih g a s o v a k o lič in e g o r iv a
i vazduha
P o s le p o r a s ta
C iš ć e n je d im n e te m p . d im n ih
s tr a n e k o tlo v a , * g a s o v a z a 3 0 °C
d im n ih k a n a la u o d n o su na
i d im n ja k a č is t k o ta o n a
p u n o m o p t.
P r o d u v a v a n je
P o p o tr e b i
e k u n o m a jz e r a
svaka sm en a
p o m o ću d u v ača čađi

C iš ć e n je filtra

U lje z a lo ž e n je
is p r e d d o v o d n ih * * P o p o tr e b i č e š ć e
pum pi

U lje z a lo ž e n je * * P o p o tr e b i č e š ć e
is p r e d g o r io n ik a

P o s le 3 0 0 d o
Isp re d p u m p i za 4 0 0 to n a
p r e to v a r u lja z a * p r e to v a r e n o g
lo ž e n je g o r iv a , p o
p o tr e b i č e š ć e

Z a v o d u is p r e d
r e g u la c io n e
* P o p o tr e b i č e š ć e
a r m a tu re i n a
u s is im a p u m p i

R a z n i p r e g le d i i
k o n tr o le

U n u tr a š n jo s t
v r e lo v o d n ih *
V iz u e ln a k o n tr o la
k o tlo v a k o n tr o la
c u r e n ja

K o lič in a g o r iv a * Svaka sm ena

u r e z e r v o a ru

T v rd o ć a v o d e *
Svaka sm ena

112
 6.4.3. POSTUPCI UINCIDENTNIM
SITUACIJAMA
Najnezgodnije incidentne situacije mogu
nastati u toplovodnim i vrelovodnim kot-
lovima sa sagorevanjem uglja na kotlov-
skim rešetkama.
-Ako nestane struje, celo postrojenje
prestaje da radi, ali se proizvodnja toplote
u ložištu nastavlja kako usled akumuli-
rane toplote raspaljenog uglja, tako i us-
led delovanja prirodne promaje u uslovima
nepotpunog zaptivanja ložišta i vazdu-
šnog trakta.
- U uslovima prestanka cirkulacije
vode kroz kotlove i mrežu ova toplota iza-
ziva porast temperature iznad 110°C i
isparavanje vode u kotlu, a time naglu
ekspanziju vrelovodnog sistema, koju re-
gulacio,ni ventili ne mogu pratiti.
Neugodne posledice dužeg stajanja
kotla u navedenim uslovima mogu biti
opasne zbog:
-prodiranja pare u cevovod, što izazi-
valokalno pregrevanje, nepredviđeno di-
latiranje cevovoda i pojačano opterećiva-
nje fiksnih tačaka;
- mešanja pare i hladne vode, što ima
zaposledicu hidrauličke udare unutar vre-
lovoda, koji mogu prouzrokovati lomove
armature i cevovoda.
Rad kotlova ili jedne jedinice može se
prinudno prekinuti i zbog delovanja ,,blo-
kada“. Pošto svaki uzrok prekida rada ko-
tla ima svoje osobenosti a sprečavanje
neugodnih posledica zahteva razne po-
stupke, najopasniji slučajevi se posebno
opisuju.
1. Nestanak struje („potpuni prekid ra-
da postrojenja“).
1.1. Hitno (bez gubljenja vremena)
sprečiti delovanje prirodne promaje pro-
diranjem vazduha kroz vazdušni trakt i
levkove za ispust pepela iz zonskih pro-
maja.
Zatvoriti vazdušne klapne. Usis venti-
latora vazduha pokriti ceradom. Isto to
učiniti na levkovima za ispust pepela.
1.2. Paru, koja se može pojaviti u cevi-
ma ložišnih ekrana, odnosno na bubnju,
direktno ispuštati iz kotla u atmosferu
otvaranjem odzračnih ventila, jer se na taj
način sprečava prodor pare u vrelovodni
cevovod i ekspanzioni rezervoar.
Istovremeno i hitno zatvoriti ventile
ispred regulacionog ventila i ventila sig-
urnosti ili ventil na cevovodu za održava-
nje pritiska, kako bi se sprečilo prodiranje
pare u ekspanzioni rezervoar.
Ostaviti otvorene samo odzračne ven-
tile kotla na kojima je para počela inten-
zivno da ističe iako kotao ima vise od-
zračnih ventila.
Ako se ne može prekinuti kretanje vo-
de i pare, prema ekspanzionom rezervoa-
ru odzrake kotla toliko otvoriti da pritisak
u kotlu padne ispod radnog pritiska siste-
ma. Po uspostavljanju uslova za nastavak
rada kotlova (obezbeđeno napajanje elek-
tričnom energijom), sprovesti sledeće ra-
dnje:
- uključiti pumpe za održavanje priti-
ska i obezbediti normalan radni pritisak
vrelovodnog sistema;
113
 - dobro odzračiti kotao i ceo vrelovod-
ni sistem;
- odzračne ventile kroz koje ističe para
držati otvorenim sve dok na izlazn iz
ventila para ne prestane da ističe;
-u ključiti u rad mrežne cirkulacione
pumpe;
-u k lju čiti u rad kotlovske recirkula-
cione pumpe;
- nastaviti proizvodnju toplote.
2. Prekid rada pumpi, kotlovskog cir-
kulacionog sistema.
Deluje blokada minimalnog protoka
vode kroz kotlove.
2.1. Ako radi više kotlovskih jedinica,
a ispadne jedna cirkulaciona pumpa, uk-
ljučiti rezervnu pumpu, pa nastaviti rad.
2.2. Ako rezervna pumpa ne može da
se pusti u rad:
- uključiti u rad dve pumpe za odr-
žavanje pritiska i intenzivno odzrači-
vati ložišne ekrane, kako je navedeno u
tač. 1.2.;
- ako se proceni da kvar cirkulacionih
pumpi može potrajati duže, ugasiti kotlo-
ve izbacivanjem vatre sa rešetaka, preki-
nuti dovod uglja na rešetke i izbaciti ugalj
i šljaku iz ložišta.
3. Prekid rada sistema za održavanje
pritiska (kvar pumpi, kvar regulatora priti-
ska, nestanak vode u rezervoaru, veliki
gubici vode).
3.1. Zatvoriti ventile ispred regulatora
ili na cevovodu za održavanje pritiska.
3.2. Do otklanjanja kvara na sistemu
za održavanje pritiska ili do gašenja ko-
tlova izbacivanjem vatre sa rešetalca, osta-
viti u pogonu cirkulacione pumpe sve do
sniženja pritiska na usisu pumpi ispod
0,5 bar.
114
4. Ako dođe do naglog gubitka vod
zbog kvara na mreži, odmah kotlove po-
gasiti.
6.5. REM ONT PO STR O JEN JA ZA
CENTRALNO G R EJA N JE
Postrojenja za grejanje stambenih i po-
slovnih prostora rade sezonski, tj. samo u
periodu od 15. oktobra do 15. aprila, s tim
da pogonslca spremnost postrojenja po-
drazumeva period od 20. septembra do
10. maja.
Period od 10. maja do 20. septembra
koristi se uglavnom za remontne radove i
konzervaciju postrojenja.
/ 6.5.1. KONZERVACIJA
'Z POSTROJENJA ZA GREJANJE
Konzervacija obuhvata sledeće:
- konzervaciju kotlova i
- konzervaciju vrelovodnih sistema.
Konzervacija kotlova podrazumeva
konzervaciju gasne površine kotlova i
konzervaciju vodene strane kotlova.
Konzervaciji gasnih površina kotlova
obavezno prethode: temeljno čišćenje ga-
snih površina, popravka unutar kotla (ošte-
ćeni šamot, vrata, poklopci, nadzorna
okna, dimne klapne i drugo).
Konzervacija se obavlja unošenjem hi-
groskopnih materijala:negašeni kreč CaO,
kalcijum-hlorid (CaCl) ili silikagel u po-
desnirn otvorenim posudama.
Konzervaciji vodene strane kotlova
prethodi hemijslco čišćenje, a ako je potre-
bno, i popravka svih uređaja i opreme, ko-
ji se nalaze u kontaktu sa kotlovskom vo-
dom.
 Kotlovi na kojima se obavljaju veći
radovi, kao zamena cevi, ne konzerviraju
se. Proizvođači kotlova obično daju uput-
stva za postupke konzervacija.
Za konzervaciju vrelovodnih sistema,
s obzirom na to da se radi samo o zaštiti
vodene strane cevovoda, važi isto pravilo
kao za kotlove: sprovodi se posle poprav-
ke opreme koja je u kontaktu sa vodom iz
vrelovodnog sistema.
Radovi na konzervacijama postrojenja
mogu se tretirati kao specijalistički (oba-
vezno učešće specijalizovanog stmčnjaka
hemijske struke).
N a p o m e n a . - O d remontnih rado-
va navedenih od tačke 6.5.2 do 6.5.10
pogonsko osoblje obavlja samo one koje
na osnovu opremljenosti sredstvima rada
i kvalifikacionoj strukturi osoblja može
obaviti.
6.5.2. REMONT KOTLOVA
Remont kotlova uglavnom obuhvata sle-
deće:
- zamena zaptivaka na kotlovskim po-
klopcima, vratima koji se tokom sezone
grejanja upotrebljavaju;
- temeljito spiranje vodokaznih sta-
kala, popravak vodokaznih ventila, po po-
trebi zamenu stakala i zaptivaka;
- popravku raznih pokretnih meha-
nizama koji su tokom sezone oštećeni ili
blokirani: nadgledna okna, šarnirske ve-
ze, zamena polomljenih vijaka i drugih
elemenata;
- popravku šamotnih ozida (za veće
popravke i kompletne izmene ozida anga-
žuju se specijalizovane organizacije);
- sve vijke na spojevima izloženim vi-
sokim temperaturama namazati mastima
otpornim na visoke temperature, a ostale
grafitiranom mašću;
- ostale radove, koji su lcao potrebni
registrovani tokom rada postrojenja.
6.5.3. REMONT UREĐAJAZA
TRANSPORT ČVRSTIH GORIVA
- Popravak ili zamena transportnih
traka.
- Popravak ili zamena ležaja.
- Popravak pokretnih opterećenih ele-
menata transportnih uređaja i zamena
oštećenih delova.
6.5.4. REMONT VAZDUŠNIH I
DIMNIH KLAPNI
- Razrađivanja pokretnih mehaniza-
ma, zamena oštećenih delova.
- Provera stepena zatvaranja klapni i
sprovođenje radova eventualno potreb-
nog poboljšanja stepena zatvaranja.
6.5.5. REMONT UREĐAJA NA
SISTEMU TEČNOG GORIVA ZA
LOŽENJE
Remont uglavnom obuhvata sledeće:
- temeljno čišćenje svih filtara i po po-
trebi zamena oštećenih mrežica (voditi ra-
čuna da gustima mreže tačno odgovara ra-
dnim uslovima);
- zamenu oštećene opreme i sekcije
pratećih grejača, neispravnih termostata,
manometara i termometara;
- zamenu pohabanih delova pumpi (ako
konstrukcija pumpi to dozvoljava) ili za-
menu novim pumpama (skinute pumpe
mogu popraviti specijalizovana predu-
zeća);
115

- temeljno čišćenje same otpadne vode
i goriva pročišćavanjem propusnih ka-
nala;
- remont gorionika po preporukama i
uputstvima proizvođača (najčešće zame-
nu oštećenih i pohabanih delova).
6.5.6. REMONT UREĐAJAZA
HEM IJSKUITERMIČKU
PRIPREMU VODE
Ovaj remont uglavnom obuhvata:
- posude za rastapanje kuhinjske soli -
otvoriti posudu, očistiti do metalnog sjaja,
premazati zaštitnim premazom otpornim
na vodeni rastvor kuhinjske soli;
- remont posude jonskih izmenjivača
- otvoriti poklopac, pregledati stanje unu-
trašnjih površina i kvalitet izmenjivačke
smole. Po potrebi izvaditi jonsku masu,
očistiti unutraŠnje površine do metalnog
sjaja i premazati odgovarajućim zaštitnim
premazom, po potrebi pregledati mlazni-
ce, zameniti jonoizm enjivačku masu i
dizne;
- remont degazatora termičke pripre-
me vode - otvoriti ga - pregledati stanje
kaskada, po potrebi angažovati specija-
listička preduzeća za njihovu zamenu;
popraviti armaturu na degazatoru za ma-
nometre, termometre, ventile za dovod
pare, vode i lcondenzata, ventile za otpara-
vanje i ugrađene pločice za redukciju ot-
paravanja (0 provrta: 4-6 mm).
6.5.7. REMONT REZERVOARA
NAPOJNE VODE
Otvaranje, čišćenje, pregled i procena ko-
rozionog oštećenja površina. Po potrebi
zamena korodiranih delova rezervoara.
116
I
6.5.8. REMONT ARMATURE
Zbog potrebe da se konzervacija što pre
sprovede, preporučuje se da se sva arma-
tura koja dobro ne zatvara zameni novom,
a skinuta armatura naknadno remontuje i
pripremi za upotrebu sledeće godine.
6.5.9. REMONT PUMPI
Remont pumpi može da predstavlja pra-
ktično kompletnu inovaciju, ako se naba-
ve svi potrebni delovi.
Obratiti pažnju na kvalitet zaptivača,
jer moraju biti visokog kvaliteta i dugo-
ročni.
6.5.10. REMONTNI RADOVINA
ELEKTROINSTALACIJII OPREMI
Ako u pogonskom osoblju ima kvalifiko-
vanih električara, oni sami mogu obaviti
određene remontne radove.
P I T A N JA
1. Š ta s u p o s u d e p o d p r i ti s k o m ?
2 . Š ta s u t o p l o v o d n i k o tlo v i?
3. Š ta s u v r e l o v o d n i k o t l o v i ?
4 . Š ta s u p a r n i k o t l o v i ?
5. K a k v e v r s t e p r e g l e d a o p r e m e p o s t o j e ?
6 . K a k v i p r e g l e d i m o g u b iti š to s e t i č e v r e m e n s k o g
p e r io d a ?
7 . Š ta j e p r v i p r e g l e d ?
8. Š ta j e r e d o v a n p r e g l e d ?
9. Š ta j e v a n r e d a n p r e g le d ?
10. K o j a d o k u m e n t a c i j a s e m o r a v o d i t i u t o k u p o g o n a
u j e d n o j k o t l a r n ic i?
11. Š ta s e u p o g o n u r e d o v n o k o n t r o l i š e k o d k o t l o v a ?
12. Š ta t r e b a b i t n o u r a d i t i k a d a n e s t a n e s t r u j a u k o t-
la r n ic i?
13. Š ta tr e b a u r a d i t i k a d a s e p o n o v o u s p o s t a v i e le k -
trič n a e n e rg ija ?
14. Š ta p o d r a z u m e v a k o n z e r v a c i j a p o s t r o j e n j a z a g r e -
janje i k a k o s e iz v o d i ?
15. Kako se i z v o d i r e m o n t k o t l o v a ?
16. Šta se p o d r a z u m e v a p o d r e m o n t o m u r e đ a j a z a
tran sp o rt č v r s t i h g o r i v a ?
17. Šta j e r e m o n t k l a p n i k o t l o v a ?
18. K ako s e s p r o v o d i re m o n t u re đ a ja u
tečnog g o r iv a z a l o ž e n j e ?
19. Š ta p o d r a z u m e v a r e m o n t u r e đ a ja i o p r e m e z a
h e m i j s k u i t e r m ič k u p r i p r e m u v o d e ?
2 0 . K a k o se v rši re m o n t re z e rv o a ra n a p o jn e v o d e ?
2 1 . K a k o se o b a v lja re m o n t a rm a tu re ?
2 2 . K a k o s e o b a v lja r e m o n t p u m p i?
s is te m u 2 3 . K o iz v o d i r e m o n tn e ra d o v e n a e le k tr o in s ta la c ija -
m a i o p re m i?
117
 7. VAZDUŠNO GREJANJE I
PROVETRAVANJE
Provetravanje je proces zamene vazduha
u zatvorenoj prostoriji svežim vazduhom.
Svež vazduh je spoljašnji vazduh, bez
obzira na temperaturu (hladan zimi, topao
leti).
Sve zatvorene prostorije potrebno je s
vremena na vreme provetriti. Učestalost i
intenzitet provetravanja zavise od vrste i
intenziteta zagađivanja vazduha u pro-
storiji. U stambenim i poslovnim zgrada-
ma glavni ,,zagađivači“ prostorija su ljudi
(dišu, znoje se). Osim ljudi, vazduh se za-
gađuje i lako isparljivim materijama iz
odeće, nameštaja, tepiha i raznih pred-
meta u prostoriji; u kuhinjama se osećaju
mirisi namirnica, kao i oni nastali tokom
pripremanja hrane; u perionicama ispa-
renja potiču od pranja i sušenja rublja itd.;
u industrijskim pogonima, vazduh se če-
sto zagađuje tokom tehnološkog procesa:
isparenjem hemikalija, prskanjem boje,
dimom, prašinom i sl.
Provetravanje može biti prirodno i me-
haničko (prinudno). U današnje vreme se
termin ventilacija sve češće upotrebljava
kao sinonim za provetravanje, pa se kaže:
prirodna ventilacija i mehanička ventila-
cija. Najbolje bi bilo da se prirodno prove-
travanje (ventilacija) naziva provetrava-
nje, a da se mehanička, odnosno prinudna
ventilacija (provetravanje) naziva venti-
lacija.
118
7 1. PROVETRAVANJE
Prirodno provetravanje prostorija može se
ostvariti:
- infiltracijom vazduha kroz procepe
prozora i spoljašnjih vrata;
- otvaranjem prozora i
- kroz posebne kanale i otvore.
Spoljašnji vazduh može ući u prostori-
ju pod dejstvom vetra ili usled Arhimedo-
ve uzgonske sile. Uzgonska sila nastaje
usled razlike gustine spoljašnjeg i unutra-
šnjeg vazduha, koja je posledica razlike
temperatura spoljašnjeg i unutrašnjeg va-
zduha.
Tokom prirodnog provetravanja vaz-
duh se izmeni u prostoriji mali broj puta.
Pod brojem izmena vazduha u prostoriji
podrazumeva se koliko se puta vazduh u
prostoriji zameni svežim vazduhom, u to-
ku jednog sata.
Osnovna pređnost provetravanja je u
tome što nije potreban nikakav uređaj za
pokretanje vazduha, pa se ne troši ni ener-
gija za pogon.
Nedostaci provetravanja su:
- relativno mali intenzitet ventilacije
(mali broj izmena vazduha);
- nekontrolisani upad vazduha kroz
otvore pri dejstvu vetra veće brzine;
- mogućnost ulaska insekata i sitnijih
životinja u prostoriju kroz otvore za
provetravanje.
 Provetravanje se primenjuje u stambe-
nim i manjim poslovnim zgradama, man-
jim prodavnicama, kao i u prostorijama u
kojima nema velikih izvora zagađenja
vazduha.
7.2. VENTILACIJA
Prinudno provetravanje (ventilacija) pro-
storije ostvaruje se radom ventilatora.
Energija koju ventilator predaje struji va-
zduha troši se za savlađivanje otpora tre-
nja pri strujanju vazduha kroz kanale,
otvore za ubacivanje i izvlačenje vazdu-
ha, procepe i dr. Mehaničko provetravanje
prostorije može se izvesti izvlačenjem
(odvođenjem) vazduha iz prostorije, uba-
civanjem (dovođenjem) svežeg vazduha u
prostoriju i kombinovano: istovremenim
dovođenjem svežeg i odvođenjem zaga-
đenog vazduha. Iako se u praksi prime-
njuju sva tri načina ventilacije prostorije,
najbolji je treći način i jedino se on može
smatrati pravom ventilacijom.
7.2.1. VENTILACIJA
ODVOĐENJEM VAZDUHA
Ventilator izaziva potpritisak na usisu
ventilatora i izvlači vazduh iz prostorije.
Odvođenjem vazduha stvara se u prostori-
ji potpritisak u odnosu na atmosferski, pa
vazduh iz okoline ulazi u prostoriju kroz
prozore i vrata. Ako su prozori i spoljašnja
vrata zatvoreni, vazduh se usisava kroz
procepe (fuge), a ako se vazduh usisava iz
susednih prostorija, spoljašnji vazduh ula-
zi u te prostorije kroz prozore.
Vazduh iz prostorije može se odvoditi
lokalno ili centralno. Centralna ventilaci-
ja podrazumeva odvođenje vazduha sa vi-
še mesta u prostoriji sistemom kanala i
odsisnih elemenata, i izbacivanje tog vaz-
duha u okolinu preko zajedničkog venti-
latora. Centralnom ventilajbijom celoku-
pna prostorija provetrava se ravnomerno
ili gotovo ravnomerno. U sistemima venti-
lacije, kada se samo izvlači vazduh, retko
se primenjuje centralna ventilacija.
Lokalnom ventilacijom vazduh se od-
vodi sa određenog mesta u prostoriji (obi-
čno iznad najvećeg zagađivača) i ven-
tilatorom izbacuje u okolinu. U jednoj
prostoriji može biti instalirano više si-
stema za lokalno odsisavanje, ali se u tom
slučaju obično ugrađuje i sistem za ubaci-
vanje vazduha.
Za lokalno odsisavanje iz zagađenih
sredina najčešće se koriste haube razli-
čitih konstrukcija, u zavisnosti od grane
industrije, primenjene tehnologije i vrste
zagađivača. Zadatak odsisne haube je da
izvlačenjem minimalne količine vazduha
efikasno odstrani isparenja sa mesta na-
stajanja i spreči njihovo širenje po celoj
prostoriji.
Najčešće se izrađuju haube sa bočnim
ili gornjim odsisom. Na slici 7.1 prikazana
je jedna bočna hauba. Trebalo bi da vaz-
duh struji ravnomerno po celom čeonom
Sl. 7.1. - OdsLma hauba sa bočnim usisavanjem vaz-
duha: 1 — čeona brzina na ulazu
119
preseku haube, što je ovim tipom haube
teško postići. Ravnomernije brzine usisa-
vanja postižu se haubama sa prorezima
(sl. 7.2).
Kada se izvor zagađenja nalazi na ne-
kom stolu oko koga su raspoređeni radni-
ci, lokalno odsisavanje obavlja se pomoću
viseće haube. Na slici 7.3 prikazana je je-
dna viseća hauba, a naznačena i pre-
poručena vrednost koliko dimenzije hau-
be treba da prelaze ivice radnog stola.
Sličan tip hauba koristi se i za lokalno
odsisavanje vazduha u kuhinjama. Odsisne
haube se postavljaju iznad štednjaka i
obavezno imaju filtar koji sprečava pro-
dor masnih isparenja u kanal i ventilator.
Sl. 7.2. — Odsisna hauba sa bočnim usisom kroz pro-
cepe: l —brzina usisavanja vazduha; 2 - brzina vaz-
duha kroz proreze; 3 - brzina vazduha u haubi; 4 —brz-
ina vazduha u odsisnom kanalu
Sl. 7.3. —Viseća hauba iznad radnepovršine:
1 - radna površina - sto, štednjak...
120
U prostorijama u kojima zagađenje va-
zduha nije izrazito (skladišta, magacini,
radionice) vazduh se može odsisavati ak-
sijalnim ventilatorom smeštenim u spolj-
njem zidu. Obično se sa spoljašnje strane
postavljaju lebdeće žaluzine koje spre-
čavaju strujanje u suprotnom smeru kada
je ventilator isključen.
Lokalno izvlačenje vazduha se skoro
uvek primenjuje u toaletima zgrada opšte
i javne namene, a sve češće i u stambenim
zgradama. Cilj je da se u toaletu stvori
potpritisak u odnosu na okolne prostorije
i tako spreči širenje mirisa. Vazduh uvek
mora da struji od okolnih prostorija (obi-
čno hodnika) ka toaletu, a nikako u obr-
nutom smeru.
7.2.2. VENTILACIJA DOVOĐENJEM
VAZDUHA
Spoljašnji vazduh se ubacuje u prostoriju
ventilatorom (kroz mrežu kanala ili direk-
tno). U prostoriji se stvara natpritisak i
vazduh iz prostorije izlazi u okolinu kroz
prozore i vrata.
Sistem ventilacije sa natpritiskom obi-
čno se koristi kada izvor zagađenja nije u
samoj prostoriji koja se provetrava nego u
susednim prostorijama. Na ovaj način se
prostorija ,,štiti“ od zagađenja iz okolnih
prostorija. Na primer, u restoranima se če-
sto održava natpritisak u odnosu na kuhi-
nju, čime se sprečava da se miris iz kuhi-
nje širi po sali.
7.2.3. VENTILACIJA
DOVOĐENJEM I ODVOĐENJEM
VAZDUHA
Kada se iz ventilisane prostorije vazduh
samo izvlači, spoljašnji vazduh ulazi u pro-
storiju kroz otvore u zidovima. Kada se
prostorija provetrava samo dovođenjem
vazduha, zagađeni vazduh iz prostorije
izlazi kroz otvore u zidovima. U oba slu-
čaja prostorija je povezana sa okolinom.
Vazduh struji različitim intenzitetom kada
su prozori i vrata u prostoriji zatvoreni
(vazduh struji samo kroz procepe) i kada
su otvoreni (razmena vazduha je mnogo
intenzivnija). To znači da na mehaničku
ventilaciju povratni uticaj ima prirodno
strujanje vazduha (u prostoriju ili iz nje).
Intenzitet ventilacije se menja i teško ga
je kontrolisati i održavati u željenim gra-
nicama.
Tehnički je najbolje rešenje da se spo-
ljašnji vazduh dovodi jednim (ubacnim)
sistemom za ventilaciju, a da se istovre-
meno zagađeni vazduh odvodi iz prostori-
je drugim, nezavisnim (odsisnim) siste-
mom za ventilaciju. Ovakvim rešenjem
ventilacije, praktično se zanemaruje uti-
caj okoline na rad ventilacionog sistema.
Intenzitet ventilacije, iskazan kroz broj iz-
mena vazduha u prostoriji na sat, može se
lako regulisati i održavati na željenom ni-
vou.
Obično je sistem za dovođenje vazdu-
ha centralni (jedan ventilator, kanalski
razvod i veći broj elemenata za ubaciva-
nje vazduha), dok sistem za izvlačenje
vazduha može biti centralni ili lokalni.
Vazduh se odvoai centralnim sistemom iz
prostorija čiji je prostor relativno ravno-
merno zagađen. Lokalno izvlačenje va-
zduha primenjuje se kada u prostoriji po-
stoje izraziti zagađivači vazduha, pa je
neophodno da se zagađeni vazduh odmah
odvede, pre nego što se raširi po celoj pro-
storiji.
U našim klimatskim uslovima, čisto
provetravanje prostorija sistemom za ven-
tilaciju može se vršiti samo leti i u pre-
laznim periodima. Ako bi se hladan spolja-
šnji vazduh zimi ubacivao u prostoriju, ne
bi se ostvarili povoljni termički uslovi sre-
dine za ugodan boravak ljudi. Zbog toga
se sistemi za ventilaciju, po pravilu, kom-
binuju sa uređajima za grejanje, i to naj-
češće sa sistemom vazdušnog grejanja.
7.3. VAZDUŠNO GREJANJE
U sistemima vazdušnog grejanja radni
fluid je vazduh. On se zagreva u uređaju
koji predstavlja izvor toplote u sistemu
grejanja (peć, grejač, kalorifer), a zatim se
uvodi u prostoriju gde se meša sa unu-
trašnjim (sobnim) vazduhom. Toplota ko-
ju donosi zagrejan vazduh nadoknađuje
toplotne gubitke prostorije i tako se odr-
žava željena unutrašnja temperatura.
Zagrevanje vazduha može biti lokalno
(izvor toplote je u samoj prostoriji) ili cen-
tralno.
7.3.1. LOKALNO VAZDUŠNO
GREJANJE
Kalorifer je najjednostavniji uređaj za vaz-
dušno grejanje. Ima metalno kućište u ko-
me su smešteni ventilator i grejač (sl. 7.4).
Grejač predstavlja razmenjivač toplote
izrađen od orebrenih cevi. Obično se na
čelične cevi postavljaju čelična rebra. Raz-
menjivači se izrađuju i od bakarnih cevi
sa rebrima od aluminijumskog lima. Va-
žno je da rebra dobro (čvrsto) naležu na
cevi, kako bi kontaktni otpori prolazu
toplote bili što manji. U razmenjivač to-
plote dovodi se topla voda ili vodena para
iz centralnog toplotnog izvora. Na slici
7.5 prikazan je sklop kalorifera. Vide se svi
sastavni delovi, a na osnovu pomoćnih
linija može se zaključiti gde se koji deo
nalazi u sklopljenom uređaju.
121

Postoje i takvi kaloriferi u koje se
umesto razmenjivača toplote voda/vazduh,
odnosno para/vazduh, ugrađuju električni
grejači. S obzirom na to da se električna
energija direktno koristi za grejanje, i za
ovaj tip zagrejača vazduha važi primedba
122
I
o neracionalnosti korišćenja električne
energije, kao i za lokalne uređaje za gre-
janje koji koriste električnu energiju.
Ventilator kalorifera usisava vazduh iz
prostorije, prevodi ga preko grejača i za-
grejanog uduvava u prostoriju. Ovaj tip
r
grejanja može biti samostalan, tzv. čisto va-
zdušno grejanje, a može se kombinovati i
sa nekim od sistema za provetravanje.
Kombinacija kalorifera i sistema za venti-
laciju često se primenjuje u industrijskim
pogonima u kojima se vazduh zagađuje
tokom tehnološkog procesa, pa je prostor
potrebno provetravati.
Prostorija se može ventilirati i preko sa-
mog kalorifera. U tom slučaju se mora
predvideti veza kalorifera sa okolinom.
Ventilator usisava deo spoljašnjeg i deo
recirkulacionog vazduha (sl. 7.6). Klap-
Sl. 7.6. - Ubacivanje svežeg vazduha preko kalorifera:
/ - usis svežeg vazcluha; 2 - usis recirkulacionog vaz-
duha; 3 - žaluzina; 4 - regulaciona klapna;
5 - kanal; 6 -prelazni element; 7 - kalorij'er;
8 - ubacivanje zagrejanog vazduha
nom se može regulisati udeo svežeg vaz-
duha u toj mešavini. Mešavina vazduha se
filtrira, zagreva i ubacuje u prostoriju,
tako da se istovremeno prostorija i prove-
trava i zagreva. Intenzitet ventilacija pro-
storija ovimputemje ograničen. S obzirom
na to da se u prostoriji stvara natpritisak,
grejanje kaloriferima uz ubacivanje sve-
žeg vazduha dobro se upotpunjuje siste-
mom za lokalno odsisavanje (na primer,
preko hauba). Ako u prostorijama nema
većih zagađivača vazduha (na primer, u
prodavnicama, holovima) kaloriferi se ko-
riste za grejanje, a provetravanje se oba-
vlja prirodnim putem - otvaranjem vrata.
Odavanje toplote kalorifera može se
regulisati sa vodene ili sa vazdušne stra-
ne. Regulisanje sa vodene strane može
biti dvojako:
- promenom protoka vode kroz razme-
njivač toplote (u tom slučaju mora posto-
jati regulacioni ventil na priključku sa
cevnom mrežom) i
- promenom temperature razvodne
vode (centralna regulacija).
Kaloriferi obično imaju višebrzinski
ventilator (sa dve ili tri brzine), tako da se
izborom brzine menja protok vazduha
kroz kalorifer.
7.31.1. Vazdušne zavese
Posebnu grupu lokalnih uređaja za vazdu-
šno grejanje i sprečavanje prodora spolj-
njeg vazduha u prostoriju kroz otvorena
vrata predstavljaju vazdušne zavese. Po-
stavljaju se iznad spoljašnjih vrata koja su
stalno otvorena, ili se vrlo često otvaraju,
i mlazom vazduha velike brzine štite pro-
storiju od većeg upada hladnog spoljaš-
njeg vazduha.
Sastavni elementi vazdušnih zavesa
vrlo su slični sastavnim elementima kalo-
rifera, razlikuju se samo po posebnim
konstrukcijama, prilagođenim funkciji
koju obavljaju (sl. 7.7). Sa vazdušne zave-
se (sl. 7.7) skinuta je maska i upravo je
prikazan trenutak kada se razmenjivač to-
plote slcida (demontira). Vazdušne zavese
obično rade samo sa recirkulacionim vaz-
123

Sl. 7.7. - Vazdušna zavesa: 1 - razmenjivač toplote
duhom koji usisavaju iz prostorije, zagre-
vaju prevođenjem preko grejača, a zatim
ga velikom brzinom ubacuju duž ulaza u
prostoriju. Vazduh se može ubacivati odo-
zgo (češće) ili bočno. Mlaz vazduha pokri-
va čitavu širinu vrata, ali je relativno uzan
(male širine), tako da se postižu velike
brzine vazduha (oko 10 m/s) i samim tim
ostvaruje veliki domet mlaza.
Vazdušne zavese se primenjuju u ob-
jektim a u kojima su ulazna vrata često
otvorena zbog velike frekvencije ulaska i
izlazaka ljudi (robne kuće, ulazi velikih
poslovnih zgrada, industrijske hale u koji-
ma iz tehnoloških razloga vrata moraju
biti stalno ili često otvorena itd.).
Pored toplih vazdušnih zavesa (ubacu-
ju zagrejani vazduh) koje se koriste zimi,
postoje i hladne vazdušne zavese. To su
vazdušne zavese koje rade sa okolnim
vazduhom bez njegove termičke obrade.
Svaka topla vazdušna zavesa kada je uk-
ljučen samo ventilator, a grejač isključen,
radi u režimu hladne zavese. U našim kli-
matskim uslovima one se koriste leti i u
prelaznim periodima.
Prave hladne vazdušne zavese ubacuju
ohlađen vazduh u zonu otvorenih vrata.
124
Ova vrsta vazdušnih zavesa primenjuje se
u hladnjačama i skladištima sa niskom
unutrašnjom temperaturom. Mlaz hla-
dnog vazduha sprečava upad toplog spolj-
njeg vazduha u hlađenu prostoriju.
7.3.2. CENTRALNO VAZDUŠNO
GREJANJE
U centralnim sistemima vazdušnog gre-
janja vazduh se zagreva na jednom mestu,
a zatim sistemom kanala razvodi po obje-
ktu i preko elemenata za ubacivanje (re-
šetke, anemostati), zagrejan ubacuje u pro-
storije. Vazduh se priprema u posebnom
uređaju koji se naziva komora. Ako vaz-
duh treba i da provetrava prostoriju, onda
je to ventilaciona komora, a ako se vazdu-
hom zgrada i klimatizuje, to je klimatiza-
ciona komora, ili kraće: klima-komora.
Sve te komore su slične, samo se razliku-
ju po elementima koji se u njima nalaze.
Komora vazdušnog grejanja bez funk-
cije ventiiacije sadrži sledeće elemente:
dovod recirkulacionog vazduha, grejač,
ventilator i izlaz (odvod) zagrejanog vaz-
duha. U komori obično postoji i filtar, čiji
je zadatak da prečisti vazduh, što je dvo-
struko korisno: ljudima je prijatnije kada
se u prostoriju ubacuje zagrejan vazduh iz
koga su odstranjene čestice prašine; a isto-
vremeno se razmenjivač toplote u komori
štiti od zaprljanja.
Vazduh se obrađuje na sličan način kao
i u kaloriferu. Izvlači se iz zagrevane pro-
storije preko odsisnih rešetaka, a zatim se
sistemom kanala (povratni kanali) dovodi
do komore. U komori se vazduh filtrira,
zagreva i ventilatorom potiskuje kroz raz-
vodne kanale do mesta ubacivanja u pros-
torije. U manjim centralnim vazdušnim
postrojenjima dovoljan je jedan ventilator
 u komori, dok u većirn sistemima mogu
postojati dva ventilatora: odsisni (za re-
cirkulacioni vazduh) i potisni (za priprem-
Ijeni vazduh).
Grejači u komorama napravljeni su od
orebrenih cevi. Rebra su izrađena od če-
ličnog lima (na čeličnim cevima) ili od
j aluminijumskog lima (na bakarnim cevi-
ma). Rebra su obično kvadratnog ili pra-
vougaonog oblika, a mogu biti i kružna ili
spiralna. Rastojanje između rebara je naj-
| češće 2-3 mm. Radni fluid u grejačima je
j topla voda (vodena para se u današnje
vreme sve ređe primenjuje).
7.3.2.1. Ventilatori
Za razliku od kalorifera u kojima se ko-
riste aksijalni ventilatori, u komorama za
centralizovanu pripremu vazduha prime-
njuju se centrifugalni ventilatori.
0 spoljašnji vazduh nije sasvim čist. On
ft
Iv
)-
Sl. 7.8. - Aksijalni ventilator
SI. 7.9. - Centrijugalm ventilator: 1 —ventilator; 2 -
Aksijalni ventilatori (sl. 7.8) koriste se
kada je potrebno savladati manji pad pri-
tiska. Ukoliko u sistemu za ventilaciju po-
stoji kanalski razvod, koristi se centrifu-
galni ventilator.
Centrifugalni ventilatori se izrađuju sa
lopaticama zakrivljenim unapred i un-
azad. Ventilatori sa lopaticama zakrivlje-
nim unapred obično se primenjuju u ven-
tilacionim sistemima niskog pritiska. U
postrojenjima za klimatizaciju visokog pri-
tiska koriste se centrifugalni ventilatori sa
lopaticama zakrivljenim unazad (sl. 7.9).
Ovi ventilatori su stabilni, imaju veći ste-
pen korisnosti i stvaraju manju buku nego
ventilatori sa lopaticama unapred zakri-
vljenim.
13.2.2. Filtri
Da bi se smanjilo zagađenje unutrašnjeg
vazduha, prostorija se provetrava svežim
(spoljašnjim) vazduhom. Međutim, ni taj
sadrži u sebi čestice prašine (biljnog, ži-
votinjskog i mineralnog porekla), dim,
maglu i druge nečistoće. Da bi se u rad-
nim i proizvodnim prostorijama obezbe-
dio potreban kvalitet vazduha, i spoljašnji
i recirkulacioni vazduh se pre ubacivanja
u prostoriju obavezno filtrira-
ju u postrojenjima za vazdu-
šno grejanje i provetravanje.
U zavisnosti od vrste i kon-
centracije zagađivača u vaz-
duhu, proces prečišćavanja
vazduha može se podeliti na
tri osnovne kategorije: filtri-
ranje, apsorpcija i otprašiva-
nje. Filtri imaju zadatak da iz
struje vazduha izdvoje čvrste i
delimično tečne čestice i tako
kaiš; 3 - elektromotor prečiste vazduh. Apsorpcija je
125
proces izdvajanja gasovitih primesa iz ot- Kada recirkulacioni vazduh nije mno-
padnog vazđuha. Otprašivanje je izdvaja- go zagađen, i kada u prostoriji nije potre-
nje prašine veće koncentracije (na primer, bno da se ispune mnogo strogi zahtevi za
tokom obrade drveta rezanjem i bruše- čistoćom vazduha, u komom se ugrađuje
njem, ili tokom rada sa praškastim mater samo jedan filtar klase do EU 4. Ako se u
rijalima u hemijskoj ili farmaceutskoj prostoriji zahteva ubacivanje vazduha
industriji). Filtrkanje vazduha primenjuje veće čistoće, onda se u ventilacionu ko-
se u svim ventilacionim i klimatizacionim mom ugrađuju dva filtra: prvi je pretfiltar
postrojenjima, a otprašivanje i apsorpcija (klase EU 2 do EU 4), a dmgi služi za iz-
samo u industrijskoj ventilaciji, odnosno dvajanje sitnijih čestica i on je klase EU 5
klimatizaciji. do EU 9. Pretfiltar (gmbi filtar) izdvaja
Prašina koja se nalazi u vazduhu deli se kmpnije čestice i na taj način štiti fini fil-
na grubu, finu i lebdeću prašinu. Shodno tar od brzog zaprljanja. U objektima u ko-
toj podeli, izvršena je i klasifikacija filta- jima se zahteva izuzetno visoka klasa či-
ra. Pripadnost filtra određenoj klasi defini- stoće vazduha (na primer: operacione sale,
sana je stepenom izdvajanja prašine iz određeni proizvodni pogoni elektronske i
vazduha, odnosno efikasnošću filtra. Što je farmac'eutske industrije) obavlja se troste-
veća klasa filtra, on ima veću sposobnost peno filtriranje lcoje se ostvaruje struja-
izdvajanja i može da eliminiše i čestice njem vazduha kroz tri filtra, i to: gmbog
vrlo malog prečnika. U tabeli 7.1 na- filtra (klase EU 2 do EU 4) na ulazu u ko-
vedene su osnovne klase filtara. S obzi- mom, finog filtra (klase EU 7 do EU 9) na
rom na to da se u praksi još uvek koriste i izlazu iz klimatizacione komore i apso-
stare i nove oznake klase filtara, dat je lutnog filtra (klase EU 12 do EU 16) na
uporedni pregled. mestu ubacivanja vazduha u prostoriju.
Filtri se izrađuju od različitih materi-
Tubela 7.1. jala. Od prirodnih materijala koriste se:
OSNO VNE K LA SE FILTARA pamuk, vuna i celuloza. Filtri se izrađuju
od tzv. netkanih tekstila. U poslednje vre-
N am cna
N ova oznaka S ta ra o z n a k a me filtarska masa se sve češće izrađuje od
tlltra
veštačkih materijala, od kojih su najzna-
čajniji: poliamidi, poliestri, polipropilen,
z a g rn b u
p r a š in u
EU 1 A polietilen, fiber-vlakna, teflon i dr.
Postoje različiti tipovi i konstrukcije
z a f in u
p r a š in u
E U 2 do E U 4 B i iBr filtara. Svaki od njih ima svoj domen pri-
mene i opseg klase. Najjednostavniji su
z a f in u
žičani filtri. Izrađuju se od isprepletene
p r a š in u
E U 5 do E U 9 C , do C 3
žice. Imaju zaštitnu funkciju jer sprečava-
v is o k o g
ju prodor većih predmeta (hartija, lišće i sl.)
k v a lite ta
u ventilaciono postrojenje. Ako se žica na-
z a le b d e ć u
ulji (premaže uljem) povećava se efekat
p r a š in u Q , R , S (H E P A ), izdvajanja.
E U 10 d o E U 18
( a p s o lu tn i T, U (U L P A ), V
f ilta r ) U tehnici ventilacije i klimatizacije naj-
češće se koriste kasetni filtri. U metalno
126
 /
kućište (ram filtra) ugrađuje se filtarska
masa od prirodnih ili veštačkih materijala.
Kasetni filtri mogu biti ravni (smer stru-
janja vazduha ispred filtra upravan je na
filtarsku masu) ili je ugaoni (sl. 7.10).
Sl. 7 . 10. — Kasetni ugaoni jiltar za vazduh
Ugaonom ugradnjom filtra povećava se
njegova površina po jedinici protoka vaz-
duha, pa se time povećava i efikasnost iz-
dvajanja nečistoća. Tokom prolaska vaz-
duha kroz filtarsku masu, čestice prašine
se ,,lepe“ na vlakna filtra, vazduh se pre-
čišćava, a filtar prlja. Kako se zaprljanost
filtra povećava, raste otpor strujanju, pa se
smanjuje protok vazduha. Kada se dosti-
gne granična zaprljanost, filtar se čisti
(pere, produvava) ili se zamenjuje filtar-
ski uložak. Kasetni filtri se obično ugra-
duju u komoru, a mogu biti postavljeni i u
kanalu za vazduh ili neposredno ispred
svakog elementa za ubacivanje.
Vrećasti filtri (sl. 7.11) obično se kori-
ste u industrijskoj ventilaciji kada posto-
jiizvor prašine, mada se mogu naći i u
komorama za komfornu klimatizaciju.
Kada se filtar zaprlja, izvadi se iz komore
i očisti.
Sl. 7.12. -F ilta rza vuzduh sa pokretnom trakom -
rol-filtar
U industriji se koriste i filtri sa pokret-
nom trakom (sl. 7.12). Ovi filtri se naziva-
ju i rol-filtri. Vazduh struji kroz filtarsku
masu i kada se ona zaprlja, pokretanjem
pogonskog mehanizma zaprljani deo fil-
tra se namotava na valjak, njegovo mesto
zauzima čist filtar koji se odmotava sa čis-
tog valjka. Rol-filtri mogu imati i nepre-
kidnu traku. U donjem delu filtra nalazi se
posuda sa uljem. Filtar se lagano kreće
tako da stmja vazduha uvek nailazi na oči-
šćenu i zauljenu filtarsku masu.
Elektrostatički filtri mogu izuzetno
efikasno izdvojiti veliki broj čvrstih česti-
ca iz vazduha. Vazduh prolazi pored pro-
vodnika sa visokim električnim potencija-
127
lom i čvrste čestice u njemu pozitivno se
naelektrišu. Zatim vazduh struji između
ploča pod naponom i čestice se izdvajaju
na negativno naelektrisanim površinama.
Filtri sa aktivnim ugljem odlično ap-
sorbuju gasove. Obavezno se koriste u
skloništima, jer neutrališu dejstvo hemij-
skih borbenih sredstava (otrova). U po-
slednje vreme koriste se i u malim klima-
-jedinicama (sobnim klimatizerima) za
izdvajanje (neutralisanje) duvanskog di-
ma i mirisa u stanu.
1 3 .2 3 . K anali za vazduh
Kanali služe za razvođenje vazduha po
objektu. U zavisnosti od namene vazduha
koji se transportuje, vazdušni kanali mo-
gu biti: razvodni, povratni, za svež vaz-
duh, za otpadni vazduh itd. Termički
pripremljen vazduh u komori mrežom
razvodnih kanala dovodi se do mesta uba-
civanja u svaku ventilisanu (ili klimatizo-
vanu) prostoriju. Ako je grejanje vazdu-
šno, vazduh koji se izvlači iz prostorija
povratnim kanalima vraća se u komoru na
ponovnu obradu. Kanalima za svež vazduh
spoljašnji vazduh dovodi se od mesta usi-
sa na fasadi objekta ili van objekta do cen-
tralne komore. Vazduh koji se lokalno od-
sisava vodi se kanalima za otpadni vazduh
van objekta.
Vazduh od komore do ventilisanih pro-
storija treba da se dovede što kraćim pu-
tem, kako bi kanalska mreža bila kraća, i
samim tim jeftinija. Kanali treba da zau-
zimaju što manje mesta, treba da imaju
određenu krutost, kako bi što manje proiz-
vodili i prenosili buku. Tokom eksploata-
cije sistema, kanali se prljaju (taloženjem
prašine), pa ih je potrebno s vremena na
vreme očistiti.
128
Kada se bira materijal za kanale, treba-
lo bi obratiti pažnju na sledeće zahteve:
-p o v ršin a kanala treba da je glatka
(manji pad pritiska pri strujanju);
- kanali moraju biti otporni na korozi-
ju i nezapaljivi;
- materijal ne sme biti higroskopan (da
lako upija vlagu);
- kanali treba da su male težine (zbog
lakše montaže) i da su dugotrajni;
- proizvodnja i montaža kanala treba
da bude što jeftinija.
Za izradu vazdušnih kanala najčešće
se koristi čelični lim. Lim je obično po-
cinkovan, a može biti premazan i nekim
zaštitnim slojem.
Kanali mogu imati kružni i pravou-
gaoni poprečni presek. Za manje protoke
vazduha obično se primenjuju kružni ka-
nali, a za veće pravougaoni. Treba težiti
da odnos kraće i duže stranice poprečnog
preseka pravougaonog kanala bude u gra-
nicama do 1 : 2 (max 1 : 4). Debljina lima
zavisi od veličine preseka kanala i pritiska
vazduha u njemu. U svetu se danas kanali
sve češće izrađuju industrijski (serijska
proizvodnja u fabrici). Zbog toga je iz-
vršena standardizacija veličine kanala.
Standardima su propisani prečnici kruž-
nih kanala i dužine stranica pravougao-
nih. U našoj zemlji se kanali još uvek rade
po meri na samom objektu, pa se izrađuju
u različitim, često nestandardnim veli-
činama, u skladu sa zahtevom projektanta
postrojenja za ventilaciju i klimatizaciju.
Kanali se po dužini spajaju savijanjem
lima (tzv. falcovanje), i to mašinski. Po-
stoji više tipova šavova, kao što su: ležeći
(sl. 7.13), Pitsburg šav (sl. 7.14), džepni
itd. Gotovi delovi kanala spajaju se pomo-
ću L-profila. Gvozdeni profil širine od 20
do 40 mm (zavisno od preseka kanala)

Sl. 7.13.- Podužno spajanje kanala - ležeći šav
Sl. 7.14. - Podužno spajanje kanala - šav Pitsburg
spaja se sa limom kanala zakovicama (nit-
nama), a kraj kanala se savija preko profi-
la (tzv. pertlovanje). Između profila se
stavlja zaptivni materijal, a protil se pri-
teže zavrtnjima.
Ako se traži potpuna zaptivenost ka-
nala, onda se spajanje vrši zavarivanjem.
Kanali se testiraju na propuštanje, i u za-
visnosti od količine vazduha koja iscuri
kroz spojeve, određuje se klasa zapti-
venosti kanala. U standardnim instalaci-
jama za ventilaciju i klimatizaciju ne za-
hteva se klasa propustljivosti, tako da se
uobičajeno ne sprovodi test zaptivenosti
kanala za vazduh.
Na mestu gde kanal skreće (obično za
90°) ugrađuju se kolena. Kolena, račve,
prelazni komadi i sl. nazivaju se jednim
imenom fazonski komadi. Svi ti elementi
prouzrokuju pad pritiska u struji vazduha.
Kolena treba da su glatka (bez oštrih ivi-
ca), izvedena sa odgovarajućim radijusom
krivine, tako da izazivaju što manji pad
pritiska (sl. 7.15). Da bi se održalo ravno-
mernije strujanje po preseku kanala, u ko-
lena se postavljaju skretni limovi (sl. 7.16)
ili usmeravajuće žaluzine.
Sl. 7.15. - Koleno 9(/‘za vazdušne kanale
Sl. 7.16. -K oleno 90° sa ugrađenim skretnim limovima
Na mestima odvajanja struje vazduha
(ili na mestima sabiranja dveju struja vaz-
duha u povratnoj mreži kanala), postav-
Ijaju se račve (sl. 7.17) i T-račve (sl. 7.18).
I ovde važi pravilo da treba izbegavati
oštre ivice, zbog intenzivnog vrtloženja i
povećanog pada pritiska.
Osim od pocinkovanog čeličnog lima,
kanali u ventilacionim postrojenjima mo-
129

Sl. 7.17. —Odvajanje struje vazduha - ra&va za krušne
kanale: A -površina preseka kanala; Q - zapreminski
protok vazduha
Sl. 7.18. - T-račva za pravougaone kamate
gu se izrađivati i od aluminijumskog ili
bakarnog lima, različitih plastičnih masa,
azbestnog cementa, a kanali velikog popre-
čnog preselca mogu biti i zidani (opekom
ili betonom). Kanali od aluminijumskog i
bakarnog lima, kao i plastične cevi, ko-
riste se za odvođenje hemijski aktivnih i
agresivnih para. Primenjuju se u labora-
torijama i određenim pogonima hemij-
ske industrije. Ako je posledica tehnološ-
kog procesa visoka temperatura odvodnih
gasova, kanali se izrađuju od azbestnih
ploča.
7.3.2.4. Elementi za ubacivanje i
izvlačenje vazduha
Vazduh pripremljen u komori razvodi se
kanalima do svake prostorije, a u prosto-
riju se ubacuje kroz posebne otvore —
elemente za ubacivanje. Za ubacivanje
vazduha koriste se: rešetke, anemostati,
mlaznice, linijski difuzori, vrtložni difu-
zori itd. U centralnim sistemima grejanja
i ventilacije, vazduh se najčešće izvlači
preko rešetki.
Rešetke sc izrađuju od aluminijum-
skog lima, čeličnog lima ili plastificiranog
čeličnog lima. Uglavnom su pravougao-
nog oblika, a različitih veličina, zavisno
od potrebnog protoka vazduha.
Rešetke se mogu konstruisati od ispre-
pletene žice (obično se koriste za odsisa-
vanje vazduha), sa fiksnim i sa pokretnim
lamelama. Lamele mogu biti jednoredne i
dvoredne. Jednoredne lamele mogu biti
postavljene horizontalno ili vertikalno. U
rešetkama sa dvorednim lamelama one su
postavljene i horizontalno i vertikalno.
Pravac istrujavanja vazduha može se us-
meravati postavljanjem lamela u određeni
položaj. Na slici 7.19 prikazana je stan-
Sl. 7.19. - Rešetka za uhacivanje vazduha sa horizon-
talnirn i vertikalnim lamelama
dardna rešetka za ubacivanje ili izvlače-
nje vazduha, a na slici 7.20 dat je njen
presek. Rešetka može imati ili ne regu-
lator protoka.
Anemostati se obično ugrađuju u spu-
štene tavanice. Vazduh se ubacujc horizon-
talno (duž tavanice). Anemostati mogu
biti kvadratni i kružni. Kvadratni anemo-
stat obično izduvava vazduh na sve četiri

7.20. - Presek resetke sa pokretnim horizontalnim
lamelama: B - širina rešetke; H —visina rešetke
Sl. 7.21. -JzgledkV'ađrathSg-anemostata
i i
Sl. 7.22. — Presek anemostata
strane (sl. 7.21), mada može na dve ili tri
strane. Presek anemostata prikazan je na
slici 7.22. Postoje i perforirani anemosta-
ti. Ispred anemostata može, takođe, biti
ugrađen regulator protoka koji omogu-
ćava da tačno određena količina vazduha
bude ubačena kroz posmatrani element za
ubacivanje. Anemostati se izrađuju od is-
tih materijala kao i rešetke.
Mlaznice, kao element za ubacivanje,
služe za ubacivanje vazduha u prostori-
juvelikom brzinom. Koriste se kada je
potrebno postići veliki domet vazdušne
struje.
Linijski difuzori (tzv. šlicevi) jesu ele-
menti za ubacivanje koji se koriste u si-
stemima klimatizacije niskog i visokog
pritiska. Dugi su jedan do četiri metra, a
otvor je širok od 10 do 20 mm.
Vrtložni difuzori su konstruisani tako
da se omogućava spiralno ubacivanje vaz-
duha, čime se postiže visok stepen turbu-
lencije i indukcije okolnog vazduha.
Prilikom izbora elementa za ubaciva-
nje vazduha treba voditi računa o dometu
mlaza vazduha. U zoni boravka ljudi, brzi-
na stmjanja vazduha ne sme da pređe do-
zvoljenu vrednost. Dopuštena brzina stru-
janja u zoni boravka i rada ljudi zavisi
od namene objekta, i najčešće iznđsi
0,25 m/s. Pri višim brzinama može se ja-
viti neugodan osećaj promaje.
7.4. SPREGA POSTROJENJA ZA
VENTILACIJU I GREJANJE
Ukoliko centralno postrojenje služi samo
za ventilaciju prostora, komora za pripre-
mu vazduha naziva se ventilaciona komo-
ra. Takvo postrojenje radi samo sa svežim
i vazduhom (100% spoljašnjeg vazduha).
Ventilaciona komora ima sledeće elemen-
te: dovod svežeg vazduha, filtar (obično
klase EU 2 ili EU 3), centrifugalni venti-
lator i izlaz vazduha (veza sa razvodnim
kanalom). U našim klimatskim uslovima,
ovakva postrojenja se koriste leti i u pre-
laznim periodima.
Mnogo se češće sistem za ventilaciju
kombinuje sa postrojenjem za grejanje. U
tom slučaju u komoru se dovode svež vaz-
duh (zbog potrebe provetravanja zgrade) i
recirkulacioni vazduh (omogućava jefti-
niji pogon - manju potrošnju energije za
grejanje). Svež i recirkulacioni vazduh
mešaju se u elementu komore zvanom ko-
131
mora za mešanje ili sekcija za mešanje.
Odnos mešavine svežeg i recirkulacionog
vazduha može biti stalan, ili promenljiv.
Osim navedenih elemenata ventilacione
komore, ovakvi sistemi imaju i grejač.
Obično se upotrebljava toplovodni grejač,
ali postoje i rešenja sa zagrevanjem pa-
rom ili elektrogrejačima.
Sistem za ventilaciju može da se kom-
binuje sa grejanjem radijatorima, koje ta-
da predstavlja dežurno grejanje. Radija-
tori greju prostoriju i kada je sistem za
ventilaciju isključen (van radnog vreme-
na). Grejanje radijatorima obično nado-
knađuje transmisione gubitke toplote, dok
ventilaciona komora pokriva toplotne gu-
bitke usled provetravanja. Ovo rešenje se
često primenjuje tokom rekonstrukcije
objekata i prilikom naknadne ugradnje
sistema za ventilaciju.
7.5. REGULISANJE
Rad centralnog toplovodnog grejanja ra-
dijatorima može se dvojako regulisati:
centralno i lokalno. Centralno regulisanje
se ostvaruje promenom temperature raz-
vodne vode i naziva se kvalitativno reg-
ulisanje. Lokalno regulisanje se izvodi na
samim grejnim telima promenom protolca
grejnog fluida. Protok vode se menja po-
moću radijatorskog ventila, a regulacija
može biti ručna ili automatska. Za auto-
matsku regulaciju neophodno je da na ra-
dijatorskim ventilima budu termostatske
glave. Izborom postavne vrednosti na ter-
mostatskoj glavi bira se željena vrednost
temperature u prostoriji. Ventil automat-
ski menja protok vode kroz radijator u
skladu sa trenutnim gubicima toplote pro-
storije i održava zadatu temperaturu vaz-
duha.
132
U postrojenja vazdušnog grejanja po-
stavlja se termostat koji meri temperaturu
vazduha u prostoriji i poredi je sa posta-
vnom vrednošću. Senzor temperature se
postavlja ili u kanal odvodnog vazduha ili
u samu prostoriju. Ako je senzor tempera-
ture u prostoriji, mora se voditi računa o
tome da bude postavljen na neko repre-
zentativno mesto. Senzor nije dobro posta-
viti tako da bude izložen direktnom Sun-
čevom zračenju, da se nalazi neposredno
pored mesta ubacivanja pripremljenog
vazduha ili da je u blizini grejnog tela, jer
u tom slučaju temperatura koju meri sen-
zor ne odgovara srednjoj temperaturi vaz-
duha u prostoriji. Na osnovu razlike izme-
đu stvarne i željene temperature vazduha
u prostoriji, termostat, preko regulatora,
deluje na ventil ispred grejača u komori.
U zavisnosti od vrste ventila i položaja
pumpe, regulacija kapaciteta (odavanja
toplote grejača) ostvaruje se ili promenom
protoka radnog fluida ili promenom tem-
perature vode na ulazu u grejač.
Kada komora radi i sa svežim i sa re-
cirkulacionim vazduhom, njihov odnos
(odnos mešanja) može biti stalan i pro-
menljiv. Protok se menja pomoću regula-
cionih žaluzina (dempera). Položaj žalu-
zina može se menjati ručno ili automatski.
Kada je regulacija ručna, obično se samo
menja položaj žaluzina prilikom prebaci-
vanja sa zimskog na letnji režim. Žaluzi-
na se može ručno prebacivati i na pogon
sa 100% recirkulacionog vazduha u perio-
du uzgrevanja objekta (pre početka rad-
nog vremena i prelaska na normalan re-
žim rada), što je redak slučaj.
Automatska regulacija za promenu po-
ložaja regulacionih žaluzina koristi elek-
tromotorni pogon. Radom motora obično
diriguje termostat koji meri temperaturu
mešavine i u zavisnosti od njene vredno-
sti menja udeo svežeg vazduha. Rad žalu-
zina na usisu svežeg i recirkulacionog
vazduha je obično spregnut, tako da se
pritvaranjem jedne žaluzine, proporcio-
nalno otvara druga i tako se održava kon-
stantna ukupna količina (protok) vaz-
duha.
7 6 EKSPLOATACIJA SISTEMA ZA
GREJANJE IVENTILACIJU
Za razliku od postrojenja za grejanje koja
se koriste samo zimi, uređaji za ventila-
ciju se koriste leti, zimi ili tokom cele go-
dine. Jasno, u poslednja dva slučaja ure-
đaji za ventilaciju moraju biti spregnuti sa
sistemom za grejanje.
Postrojenja za grejanje obično u radu
imaju povremene prekide: (noću se zagre-
vanje prekida ili je ograničeno). U po-
slovnim objektima i fabrikama grejanje se
isključuje i vikendom, pa treba voditi ra-
čuna o periodu uzgrevanja prvog radnog
dana posle prekida. Dovoljno uzgrevanje
zgrade trebalo bi da se ostvari do početka
radnog vremena. Postrojenje za ventila-
ciju je obično ulcljučeno samo u toku rad-
nog vremena i vrlo retlco radi van tog pe-
rioda. Ima i izuzetaka: magacini, skladišta
prehrambenih proizvoda itd., u kojima je
sistem za ventilaciju neprekidno uključen.
Tokom eksploatacije i održavanja po-
strojenja za vazdušno grejanje i venti-
laciju, najčešće se menja filtar. Tokom ra-
da, prašina iz vazduha se izdvaja na
filtarskoj masi i filtar se prlja. Sa zaprlja-
njem filtra, povećava se otpor strujanju
vazduha i smanjuje protok vazduha kroz
komom. Učestalost zamene filtra zavisi
od namene objekta,'vrste i intenziteta za-
gadivača. Informacija o stanju zaprljano-
sti filtra obično je u sklopu automatike
celokupnog postrojenja za grejanje i ven-
tilaciju. Presostat meri razliku pritisaka
ispred i iza filtra i upoređuje se sa dozvo-
ljenom vrednošću. Kada se dostigne gra-
nična zaprljanost filtra (izražena preko
odgovarajućeg pada pritiska u filtru) uklju-
čuje se alarm (obično signalna lampica na
kontrolnom panelu) koji informiše mko-
vaoca postrojenja da je potrebno zameniti
filtar.
Ako nije ugrađena automatska kontro-
la, onda se zaprljanost filtra kontroliše
vizuelno. Obično se iskustveno zna posle
koliko je vremena potrebno zameniti ili
očistiti filtar za vazduh.
Centrifugalni ventilatori se obično po-
kreću elektromotorima preko kaišnog pre-
nosa. S vremena na vreme treba prokon-
trolisati da li je kaiš dovoljno zategnut.
Ako je kaiš labav, nastaje proklizavanje,
koje ima za posledicu manji broj obrtaja
ventilatora, pa time i manji protok vaz-
duha kroz sistem. Ako je kaiš previše za-
tegnut, izložen je većim mehaničkim na-
prezanjima, pa se brže kida.
P I T A N JA
1. Zašto se prostorije provetravaju?
2. Koje su karakteristike prirodnog provetravanja?
3. Kakva je razlika između ventilacije odvođenjem
vazduha i ventilacije dovođenjem vazduha?
4. Kada se primenjuje lokalno odsisavanje vaz-
duha?
5. Po kom principu radi vazdušno grejanje?
6. Koji su osnovni delovi kalorifera?
7. Koja je osnovna razlika između kalorifera i vaz-
dušne zavese?
8. Kada se primenjuje aksijalni, a kada centrifugalni
ventilator?
9. Kako se filtri dele po klasama?
10. Koji su osnovni tipovi filtra za vazduh?
133
11. Kakve osobine treba da imaju materijali za izradu
kanala?
12. Kako se spajaju kanali od čeličnog lima?
13. Koji su osnovni tipovi elemenata za ubacivanje i
izvlačenje vazduha?
14. Zašto se sistem za ventilaciju kombinuje sa po-
strojenjem za grejanje i kako?
15. Kako se reguliše odavanje toplote grejača u ko-
mori?
16. Zašto se i kako menja odnos svežeg i recirkula-
cionog vazđuha u postrojenjima za vazdušno gre-
janje?
17. Kada se menja fdtar u postrojenjima za grejanje i
ventilaciju?
Treći razred
 1. DALJINSKO GREJANJE
Razvoj i napredak tehnike, kao i celoku-
pan progres čovečanstva, tesno su pove-
zani sa razvojem energetike. Otkriće no-
vih izvora energije, načina korišćenja,
kao i primena savremenijih metoda pret-
varanja jednog oblika energije u drugi
predstavljaju osnovnu karakteristiku po-
jedinih perioda razvoja čovečanstva. Sa-
vremena tehnologija proizvodnje u raz-
nim granama industrije, poljoprivrede,
saobraćaja itd. zahteva ogromne količine
energije, bez koje se danas ne može za-
misliti razvoj ljudskog društva. Snažni
procvat industrije u XIX veku bio je tesno
povezan sa pronalaskom prve termičke
(toplotne) mašine - parne mašine, koja je
nagovestila potpuno nove mogućnosti
razvoja tehnike i industrije. Početak pro-
izvodnje električne energije u termoelek-
tranama uslovio je energetski ciklus u
kome vodena para visokog pritiska i viso-
ke temperature, proizvedena u parnim ko-
tlovima, pomoću parnih turbina pokreće
generatore električne energije. Sličan ener-
getski ciklus neophodan je i za nuklearne
energane. Energija koja se oslobađa to-
kom nuklearnih reakcija koristi se za pro-
izvodnju vodene pare, kojom se pokreću
parne turbine, odnosno generatori za
proizvodnju električne energije. S obzi-
rom na značaj energetike u savremenom
ljudskom društvu, objasnićemo najvažni-
je energetske cikluse i energetska postro-
jenja za dobijanje toplotne energije.
Energetska postrojenja predstavljaju
određeni broj uređaja i aparata za ostvari-
vanje određenog energetskog ciklusa. Po
pravilu, ovakva postrojenja su povezana
sa nizom cevovodnih sistema koji u svom
sklopu imaju cevi, armaturu i prateću
opremu za savlađivanje toplotnih dilata-
cija i nošenje cevovoda. U sklopu ener-
getskih postrojenja su i različiti sistemi
merno-regulacione tehnike. Ova oblast
tehnike veoma je razvijena, jer od stepena
automatizacije znatno zavise i ekonomski
pokazatelji rada pojedinih postrojenja.
Da bi se razumeli sistemi, odnosno še-
me rada postrojenja za toplane (TO) ili to-
plane —termoelektrane (TO —TE), koje
rade u toplifikacionim sistemima daljin-
skog grejanja, prikazaćemo rad kotlov-
skog postrojenja.
1.1. KOTLOVSKO POSTROJENJE
Na slici 1.1 šematski je prikazano kotlov-
sko postrojenje sa osnovnim elementima.
Ovo postrojenje proizvodi zasićenu ili
pregrejanu paru koja se koristi u energet-
skim postrojenjima za pokretanje turbina
ili za tehnološke potrebe u nekom pro-
cesu.
Na prikazanoj šemi je parni kotao (1)
za loženje tečnim gorivom (2). Vazduh za
sagorevanje dovodi se ventilatorom (3).
Dimni gasovi se odvode ventilatorom za
odsisavanje dimnih gasova (4) kroz dimne
137
 Sl. 1.I. - Šematski prikaz kotlovskog postrojenja
kanale (5), pa se kroz dimnjak (6) odvode
u atmosferu. Proizvedena vodena para
dovodi se u parni razdelnik (7), odakle se
zatim odvodi ka potrošačima. U napojni
rezervoar (8) dovodi se voda omekšana u
postrojenju za hemijsku pripremu vode
(9), prema kvalitetu vode koji zahtevaju
pojedini tipovi kotlova prema parametri-
ma vodene pare koja se proizvodi. U na-
pojni rezervoar takođe se dovodi i kon-
denzat iz rezervoara (11) pomoću pumpe
za kondenzat (12). Ovaj kondenzat (koji
se vraća od potrošača) mora biti čist, kako
138
ne bi nastale neželjene posledice usled
zaprljanja cevi kotlovskih grejnih povr-
šina. Voda se u napojni rezervoar uvodi
preko degazatora, u kome se oslobađa deo
rastvorenih gasova i delimično zagreva, a
voda se dogreva u napojnom rezervoaru.
Tako zagrejana napojna voda uvodi se u
kotao napojnom kotlovskom pumpom
(10). Ova principijelna šema sadrži osnov-
ne elemente, bez obzira na vrstu goriva
koje se sagoreva u kotlovskom ložištu.
 1.2. TOPLIFIKACIONA
PO STRO JEN JA
Sa gledišta urbane tehnologije, toplifi-
kacija gradova kod nas odavno nije impe-
rativ, već svakidašnja potreba u daljem
razvoju gradova i njegovih delova. Prob-
lemlokalnih grejanja pojedinačnih stano-
va i manjih objekata pojednostavljuje se i
rešava kompleksnim toplifikacionim si-
stemima, koji uključuju proizvođače to-
plotne energije i cevovodne mreže za ra-
zvod fluida koji je nosilac toplote.
U jedan sistem daljinskog grejanja mo-
gu biti uključeni proizvođači toplotne
energije koji koriste klasična fosilna go-
riva ili nuklearna goriva, iako još uvek
neznatno u odnosu na proizvodnju ukup-
ne toplotne energije. Praktična primena
nekih drugih izvora toplotne energije u
toplifikacionim sistemima daljinskog gre-
janja, kao što su termalne vode ili Sunče-
va energija, još uvek je u razvoju ili eks-
perimentima.
Postrojenja za proizvodnju toplotne
energije mogu se klasifikovati na sledeći
način:
- postrojenja za proizvodnju toplotne
energije za potrebe dobijanja elek-
trične energije;
- postrojenja za proizvodnju toplotne
energije u tehnološke svrhe;
- postrojenja za proizvodnju toplotne
energije za grejanje i za pripremu
sanitarne tople vode.
Toplotna energija može se proizvoditi
u takvim postrojenjima koja proizvode
električnu energiju u termoelektranama
uključenim u sistem za snabdevanje elek-
troenergijom. Za industrijske potrebe
ovakva postrojenja mogu biti uključena u
industrijske energane u kojima se može
koristiti para, regulisanim oduzimanjem
iz kondenzacionih turbina ili na protivpri-
tisnim turbinama, za tehnološke potrebe i
za grejanje industrijskog kompleksa.
Na slici 1.2 data je osnovna šema ter-
moelektrane u kojoj se osim proizvodnje
električne energije može pripremati i
topla voda za grejanje i vodena para za
tehnologiju. Ona se skraćeno naziva ter-
moelektrana —toplana (TE —TO).
Za izgrađena ili rekonstruisana grad-
ska jezgra ili rejone veoma su pogodne
toplane sa vrelovodnim kotlovima (vrela
voda znači da je temperatura vode viša
od 110°). Sa stanovišta kontinualnog po-
gona ovakva toplana možda nema oprav-
danja, s obzirom na to da su uglavnom u
pogonu od 6 do 8 meseci u godini.
Za snabdevanje toplotom potrebnom
za grejanje znatno su pogodnije kombi-
nacije toplane i termoelektrane (TO —TE).
Na slici 1.3 prikazanaje jedna termoelek-
trana sa vrelovodnim kotlom kojim se u
zimskom periodu pokriva vršna potrošnja
toplotne energije za grejanje. Koncepcija
ovakvog postrojenja je znatno složenija
za izgradnju i zahteva određene prateće
uslove. Sigurno da je velika prednost
ovakvih toplana i termoelektrana u tome
što njihovo uključenje u generalni sistem
za snabdevanje elektroenergijom znatno
može rasteretiti velike iermoelektrane u
periodima remonta, zastoja ili vršnih op-
terećenja.
Na slikama 1.4 i 1.5 prikazana su po-
strojenja za toplifikaciju sa parnim kotlo-
vima i izmenjivačima toplote, s tim što je
u drugom slučaju predviđena potrošnja
pare i za tehnološke potrebe i za grejanje.
Toplifikacioni sistemi, kada su u njih
uključene samo toplane, prema načinu
proizvodnje toplotne energije mogu se
podeliti u dve grupe:
139
 3

Sl. 1.2. - Toplifikaciono postrojenje u kombinaciji sa termoelektranom: 1 —parni kotao; 2 —glavni parni ventil;
3 - kondenzaciona turbina; 4 —generator; 5 - turbinski kondenzator; 6 - kula za hlađenje vode; 7 —pumpa za
rashladnu vodu; 8 —ventil za regulaciju oduzimanja pare u turbini; 9 —izmenjivač toplote sistema vodena para -
vrela voda; 10 - cirkulaciona pumpa; 11 -potrošač vrele vode za potrebe grejanja; 12 —regulacioni ventil;
13 —pumpa za kondenzat; 14 - napojni rezervoar sa degazatorom; 15 —postrojenje za hemijsku pripremu vode;
16—napojna kotlovska pumpa; 1 7 - pumpa za kondenzat

— direktni sistemi - voda ili para kao

nosilac toplote prolazi kroz kotao i kroz
grejna tela i
— indirektni sistemi — voda ili para iz
kotla primarni je nosilac toplote; preko
izmenjivača toplote priprema se sekun-
darni nosilac toplote (topla voda), koja
prolazi kroz grejna tela.
 3

Sl. 1.3. - Toplifikacionopostrojenje u kombinaciji termoeiektrane sa vrebvodnim kotlom za pokrivanje vršnih potrošnji
uezoni grejanja: 1 - parni kotao; 2 - glavni parni ventil; 3 - kondenzaciona turbina; 4 - generator; 5 - turbinski
iondenzator; 6 - kula za hladenje vode; 7 —pumpa za rashladnu vodu; <3—ventil za regulaciju oduzimanja u turbini;
V pumpa za kondenzat; 10 —izmenjivać toplote sistema vodena para —vrela voda; 11 —potrošač vrele vode; 12 —cir-
kulaciona pumpa; 13 - regulacioni ventil; 14 - napojni rezervoar sa degazatorom; 15 —postrojenje za hemijsku
priprcmu vode; 16 - napojna kotlovska pumpa; 17 - vrelovodni kotao za vršna opterećenja; 18 - cirkulaciona
pumpa za vrelu vodu; 19 —trokraki ventil za mešanje; 20 - izmenjivač toplote sistema vrela voda —vrela voda

Sl. 1.4. - Toplijikaciono postrojenje sa izmenjivačima

toplote sistema vodena para - vrela voda: 1 -p a rn i
kotao; 2 —regulacioni ventil; 3 - izmenjivač toplote
sistema vodena para - vrela voda; 4 - cirkulaciona
pumpa; 5 - potrošač vrele vode za grejanje; 6 - odvajač
kondenzata; 7 - rezervoar za skupljanje kondenzata;
8 —pumpa za kondenzat; 9 - napojni rezervoar sa
degazatorom; 10 - napojna kotlovska pumpa

141
 Kada se projektuju novi gradski de-
lovi, bezuslovno se u infrastrukturi plani-
raju toplodalekovodi. To znači da se kao
redovan komunalni element posmatra top-
lana za grejanje. Bez obzira na vrstu ge-
neratora toplotne energije za toplifika-
cioni sistem, glavne prednosti centralnih
toplana u odnosu na pojedinačne su sle-
deće:
- ugraduju se kotlovske jedinice znat-
no većeg kapaciteta; poznato je da
se cena kotla svedena na proizvede-
nu jedinicu toplotne energije sma-
njuje sa porastom kapaciteta;
- kotlovska ložišta se projektuju za
određenu vrstu goriva, pa je i stepen
Sl. 1.5. - Toplijikaciono postrojenje sa potrošačem pare
korisnosti ložišta optimalan;
za tehnološkepotrebe: 1 —parni kotao; 2 —razdelnik - stepen korisnosti ovakvih kotlova je
pare; 3 —potrošač pare u tehnološke svrhe; 4 —odvajač viši nego kotlova manjeg kapaciteta;
kondenzata; 5 - regidacioni ventil; 6 - izmenjivač
toplote vodena para - vrela voda; 7 - cirkulaciona - moguće je izvesti viši stepen automati-
pumpa; 8 - potrošač vrele vode; 9 - odvajač zacije, je r relativna cena automatike
kondenzata; 1 0 - rezervoar za skupljanje kondenzata;
11 -pum pa za kondenzat; 12 - napojni rezervoarsa
znatno opada s povećanjem kapa-
degazatorom; 13 - napojna kotlovska pumpa citeta postrojenja. Efikasnost rada je
veća kada se određene veličine mogu
meriti je r cena instrumenta ne zavisi
1.2.1. TOPLANESA od veličine kotla, kao ni regulacio-
VRELOVODNIM KOTLOVIMA nih elemenata i uređaja. Uodnosu na
veća postrojenja, relativna cena zna-
U toplanama sa vrelovodnim kotlovima tno opada;
mogu se koristiti svi oblici klasičnih fosil- - brojpotrebnihpomoćnih uređaja opa-
nih goriva, odnosno čvrsta (ugljevi, drvni da a raste njihov kapacitet, što tako-
otpaci, biomasa), tečna (razni derivati đe snižava cenu proizvedene toplotne
nafte) i gasovita goriva. Sa gledišta eko- energije;
nomičnih rezervi uglja i onih koje će vre- - za velika postrojenja može se obez-
menom postati ekonomične, s obzirom na bediti kvalifikovanije osoblje, što osi-
stalna istraživanja, trebalo bi u našoj zem- gurava pouzdaniji pogon;
lji koristiti pretežno rezerve uglja. Među- - toplana može da se locira u grad-
tim, u pojedinim zonama gradova koji se skim naseljima tako da ne ometa nor-
toplificiraju, veoma teško bi bilo postaviti malnu komunikaciju i život grada,
skladište uglja, skladište šljake i pepela, kao i da se ispune optimalni uslovi
obezbediti kontinualan i nesmetan tran- zaštite čovekove okoline;
sport itd. Zbog toga se u takvim toplana- - centralizacijom toplana uštedi se i
ma koristi tečno ili gasovito gorivo (uko- prostorza skladištenje goriva i, even-
liko ga ima), ili njihova kombinacija. tualno, šljake i pepela;
142
 - veliki objekti se sigurnije ipovoljnije
snabdevaju gorivom.
U izboru generatora toplotne energije,
odnosno o tome da li će se primeniti parni
ili vrelovodni kotao, presudnu ulogu ima
vrsta potrošača. Ukoliko postoji potreba
zatehnološkom parom, usvaja se parni ra-
zvod, dok se u određenim slučajevima pri-
menjuje razvod i pare i vrele vode.
Para kao nosilac toplotne energije ima
određene prednosti:
- toplotna energija se može transporto-
vati bez pumpi, odnosno bez dodat-
nog utroška energije, ali sa gubitkom
pritiska u parovodu;
-m anji su troškovi izgradnje postro-
jenja;
-jednostavna je redukcija pare viso-
kog pritiska na željene parametre, a
pomoću izmenjivača toplote dobija
se vrela voda;
- moguća je direktna kombinacijapro-
izvodnje električne i toplotne ener-
SUe-
Međutim, toplifikacioni sistemi sa pa-
romkao nosiocem toplote imaju i znatnih
nedostataka:
-složenije je vraćanje kondenzata i
održavanje kvaliteta kondenzata;
-parni dalekovodi se moraju odvod-
njavati, i imaju složene sisteme kom-
penzacija toplotnih dilatacija na me-
stima skokova cevovoda;
-n a sta je korozija u cevovodima za
kondenzat;
- toplotni gubici su znatno veći, s tim
što se mora računati i na kvalitetnu
izolaciju;
- konstrukciona rešenja za sprečavanje
toplotnih dilatacija cevovoda su slo-
ženija.
Najbitnije prednosti koje ima toplifi-
kacioni sistem daljinskog grejanja vrelom
vodom kao nosiocem toplote u odnosu na
paru uglavnom su sledeće:
- nema problema u vezi sa vraćanjem
kondenzata;
- toplotni gubici u cevovodima su ma-
nji;
- jednostavnija je mreža toplodaleko-
voda i jednostavnije se polaže;
- ceo toplifikacioni sistem jednostav-
nije se reguliše prema opterećenju
potrošača;
- vek trajanja cevovoda je znatno duži;
- u slučaju havarije cevovoda, mnogo
je manja opasnost ako se koristi vre-
lovodni sistem nego sistem vodene
pare visokog pritiska.
1.2.2. DIREKTNIIINDIREKTNI
SISTEM DALJINSKOG GREJANJA
Kada še usvaja vrelovodni toplifikacioni
sistem daljinskog grejanja, u principu se
može usvojiti direktni ili indirektni sistem
daljinskog grejanja.
Na slici 1.6 šematski je prikazan vre-
lovodni sistem sa kotlom direktno uklju-
čenim u sistem daljinskog grejanja. Ova-
kav sistem je primenjen u velikom broju
toplana. U pogledu toka vode, mreža da-
ljinskog grejanja i kotlovski krug predsta-
vljaju zatvoren sistem, dok se sa aspekta
temperatura vode ipak formiraju dva struj-
na kola. Jedno kolo je mreža daljinskog
grejanja sa potrošačima, a drugo kolo je
kotao sa hladnom i toplom recirkulacijom
(recirkulacioni krug sa recirkulacionim
vodom i recirkulacionim pumpama). Tem-
perature vode u prvom krugu su obično
130/75°C ili do 150/75°C, pri čemu je mo-
143

Sl. 1.6. -Direktan sistem toplifikacionog postrojenja sa
vrelovodnim kotlom: 1 - vrelovodni kotao;
2 - recirkidaciona pumpa; 3 —regulacioni ventil
kotlovskog cirkulacionog kruga; 4 - regulacioni ventil
cirkulacionog kruga; 5 — cirkulaciona pumpa;
6 —potrošač toplote za potrebe grejanja
guća regulacija temperature vode u po-
laznom vodu u zavisnosti od spoljašnje
temperature vazduha. Ova promena tem-
perature u polaznom vodu postiže se me-
šanjem određene količine vode iz kotla,
čija je temperatura konstantna, i vode na
ulazu u kotao. Ako kotao ima vodogrejne
cevi, ulazna temperatura u kotao ne bi tre-
balo da bude niža od 130°C, da bi se sa
sigurnošću izbegao nastanak niskotempe-
raturske korozije. Ovo ne važi za gasovita
goriva, pri čijim sagorevanjima se ne po-
javljuju sumporna jedinjenja.
Sa gledišta recirkulacije, povoljnije je
da temperatura vode na izlazu iz kotla
bude što viša, i da je u granicama od 180
do 200°C, jer se na taj način smanjuje ko-
ličina vode koju treba recirkulisati. Među-
tim, povišenjem temperature vode na izla-
zu iz kotla termodinamički se uslovljava i
porast pritiska koji treba održati u siste-
mu, a to nije povoljno za objekte direktno
priključene na mrežu daljinskog grejanja.
Veoma nepovoljna strana ovog sistema je
ta što sva voda koja prolazi kroz grejna
tela potrošača, odnosno izmenjivače, pro-
lazi i kroz kotao, tako da velika količina
vode mora biti hemijski pripremljena. Da
bi se sprečila korozija sa vodene strane,
144
koja nastaje usled slobodnog kiseonika,
mora se vršiti stalna degazacija ili dozira-
nje hemikalija u sistem, što znatno pove-
ćava pogonske troškove.
Na slici 1.7 prikazan je drugi sistemsa
vrelovodnim kotlom, odnosno indirektni
sistem ili dvokmžni sistem. Ovaj sistemje
takođe naišao na široku primenu. Osnova
indirektnog sistema je formiranje dva od-
vojena sistema, odnosno cirkulaciona ko-
la, međusobno nezavisna, kako u pogledu
cirkulacije, tako i u pogledu pritiska. U
primarnom kolu se nalazi vrelovodni ko-
tao, i kako pritisak u primarnom kolu ne-
ma nikakvog uticaja na sekundarno kolo,
koristi se obično voda visoke temperature
na izlazu iz kotla, u granicama od 180 do
200°C, kako bi se dobila što veća tempera-
turska razlika između predajnika i prijem-
nika toplote u izmenjivaču. Cirkulaciju
vode u primarnom kolu omogućavaju po-
sebne cirkulacione pumpe. Temperatura |
vode na ulazu u kotao iznosi najmanje
130°C, a opadanjem opterećenja ona ra-
ste, jer se sistemreguliše tako što jedan deo
vode primarnog kola obilaznim vodom
ponovo dolazi u kotao, mešajući se sa po-
vratnom vodom iz izmenjivača. Tempera-
Sl. 1.7. —Indirektan sistem toplifikacionog postrojenja
sa vrelovodnim kotlom: 1 —vrelovodni kotao;
2 - cirkulaciona pumpa primarnog kola; 3 —izmenjivač
toplote sistema voda —voda; 4 — trokraki ventil za
mešanje za regulaciju temperature vrele vode u
primarnom i sekundarnom kolu; 5 — cirkulaciona
pumpa sekundarnog kola; 6 —potrošač toplote za
potrebe grejanja
tura vode na izlazu iz kotla održava se
konstantnom. Na taj način se kotao veo-
ma efikasno štiti od niskotemperaturske
korozije, jer se smanjenjem opterećenja
povišava temperatura vode na ulazu u ko-
tao, dok opada temperatura izlaznih dimnih
gasova.
Prednosti indirektnog sistema u odno-
suna direktni, uglavnom su sledeće:
-pritisak vode u primarnom kolu ne
zavisi od pritiska u sekundarnom
kolu;
-kotao se veoma jednostavno i efika-
sno štiti od niskotemperaturske ko-
rozije;
-primarno kolo ima relativno mali
sadržaj vode i potpuno je odvojeno
od sekundarnog kola, tako da se po-
treban kvalitet kotlovske vode jedno-
stavno održava;
-moguće je graditi velike jedinične
kapacitete.
Glavni nedostaci indirektnog sistema
su:
- izmenjivači toplote unekoliko posku-
pljuju postrojenje zato što je za njih
potreban određeni smeštajniprostor,
a zbog dodatne transformacije to-
plote imaju toplotne i strujne gu-
bitke.
Pored navedenih dobrih rešenja dvo-
kružnog, odnosno indirektnog sistema,
rešiva su i sledeća pitanja. Omogućava se
potpuna zaštita kotlova jer se kvalitet vo-
de iz mreže daljinskog grejanja redovno
kontroliše. U direktnom sistemu grejanja
kroz kotao cirkuliše 1 0 -2 0 puta veća ko-
ličina vode nego u indirektnom sistemu.
Prema tome, uvek je moguće obezbediti
kvalitet vode za dvokružni sistem, što je
kod direktnog sistema veoma teško i po-
većava pogonske troškove. Sprečava se ili
smanjuje prljanje grejnih površina na
strani dimnih gasova jer je zbog male za-
premine vode, u dvokružnom sistemu,
bez posebnih teškoća moguće držati kotao
neprekidno u toplom stanju. Takođe se
izbegava visok radni pritisak kotla, u za-
visnosti od konfiguracije terena, jer su
primarni i sekundarni deo sistema odvo-
jeni.
1.2.3. VODENA PARAU
KOTLARNICAMA SA
VRELOVODNIM KOTLOVIMA
Iskustva velikih toplana sa većim brojem
vrelovodnih kotlova pokazala su da je
veoma praktično ugraditi još jedan kotao
manjeg kapaciteta, na primer kotao u
blok-izvedbi, za proizvodnju pregrejane
pare. Prvo važno pitanje koje se rešava
korišćenjem pregrejane pare jeste efika-
san rad duvača čađi. Obično se kod vrelo-
vodnih kotlova primenjuje sistem sa du-
vačima čađi koji koristi komprimovan
vazduh koji se prethodno zagreva kao me-
dijum za duvanje. U nekim slučajevima
troškovi nabavke i ugradnje navedenog
blok-kotla sa pregrejanom parom manji
su od troškova instalacija za pripremu vaz-
duha za duvače čađi. Prema tome, ugrad-
njom jednog kotla za pregrejanu paru,
kako je to šematski prikazano na slici 1.8,
mogu se rešiti sledeće fimkcije:
—obezbeđenje povoljnog medijuma
(pregrejana para) za duvače čađi;
—zagrevanje mazuta za transport i cir-
kulaciju do gorionika (manje dimen-
zije grejača sa parom nego grejača sa
toplom vodom);
—degazacija dodatne napojne vode za
kotao, kao i dodatne vode za sistem;
145
 -9

Sl. 1.8. - Toplifikaciono postrojenje sa vrelovodnim kotlom iparnim kotlom: 1 —parni kotao; 2 —vrelovodni kotao;
3 -p a rn i razdelnik; 4 - cirkulaciona pumpa primarnog kola; 5 - izmenjivač toplote sistema voda —voda;
6 —trokraki ventil za mešanje za regulaciju temperature vrele vode u primarnom i sekundarnom kolu;
7 — cirkulaciona pumpa sekundarnog kola; 8 - potrošač toplote za grejanje; 9 - ekspanziona posuda za održavanj
pritiska u sekundarnom cirkulacionom kolu i dopunu sistema vodom; 10 —napojni rezervoar sa degazatorom;
11 - postrojenje za hemijsku pripremu vode; 12 - grejanje objekta toplane; 13-pum pa za kondenzat;
1 4 - zagrevanje teškog ložnog ulja; 1 5 - napojna pumpa parnog kotla; 1 6 - duvač čađi

I— © — I
i * J --------- 1
r
4
4

SI. 1.9. - Toplijikacionopostrojenje sa kaskadnim izmenjivačem (sistem

kalikva): 1 -p a rn i kotao; 2 - parni razdelnik; 3 -potrošačpare za
tehnološke potrebe; 4 - kaskadni izmenjivač toplote sa mešanjem (sistem
kalikva) u direktnom sistemu grejanja; 5 - cirkulaciona pumpa;
6 —potrošač toplote za grejanje; 7 —trokraki regulacioni ventil;
8 - napojni rezervoar sa degazatorom; 9 —napojna kotlovska pumpa

146
 - održavanje pritiska u sistemu toplo- 1.3. POSTROJENJA ZA
vodnog grejanja sa parom kao os- KORIŠĆENJE GEOTERMALNE
novni sistem; ENERGIJE
-grejanje objekta toplane.
Pod pojmom geotermalne energije uglav-
■ Na slici 1.9 prikazan je poseban sistem nom se podrazumeva topla voda koja sa-
direktnog toplifikacionog sistema pod na- ma izbija iz unutrašnjosti Zemlje, ili se
zivom kalikva.* U ovom sistemu topla buše bunari za takvu vodu. Ova voda izbi-
voda u kaskadnom izmenjivaču toplote ja u obliku gejzira, odnosno toplih izvora
priprema se direktnim mešanjem pare i ili arteskih bunara. Ove tople vode su se
vrele vode. Jedan deo povratne vode kori- prvobitno koristile uglavnom za kupanje
sti se za ponovno mešanje sa parom, a je- (balneološka dejstva voda) ili za piće.
dandeo se vraća u degazator i napojni re- Savremenijim metodima istraživanja,
zervoar za kotao. Jedan deo proizvedene u poslednjih nekoliko decenija, moguće je
pare može se koristiti za tehnološke po- prognozirati izdašnost izvora geotermal-
trebe u nekom drugom procesu. nih voda i temperaturu tih izvora. Tempe-
rature ovih voda mogu biti više i od 90°C.

’ Naziv p o tič e o d j e d n e f r a n c u s k e f a b rik e k o ja j e p a - 57. 1.10. - Šema kompleksnog koriićenja geotermalnih

tentirala ovaj s is te m voda kao izvora toplote

147
 Na slici 1.10 prikazana je kompleksna
šema korišćenja geotermalne vode. Iz bu-
šotine cevovodom (1) topla voda se do-
vodi do jednog uređaja (2) u kome se vr-
ši degazacija (izdvajanje gasova) vode.
Naime, skoro sve geotermalne vode sa-
drže gasove, pretežno metan (CH4). Ovaj
gas je goriv i može da se sakuplja u ne-
kom delu postrojenja, što može izazvati
eksploziju.
Voda oslobođena gasova dolazi u rezer-
voar (3), koji služi i kao neka vrsta aku-
mulatora, jer ukoliko je on pun, voda se ne
dovodi iz bušotine, odnosno izvora. Dalje
se pumpom (4) preko trokrakog regula-
cionog ventila (5) topla voda odvodi do
izmenjivača toplote. Trokraki regulacioni
ventil (5) ima davač temperature i ukoliko
temperatura u sekundarnom kolu poraste,
jedan deo tople vode se preko trećeg kra-
ka ventila (5) vraća u rezervoar (3). Kroz
izmenjivač toplote sistema voda - voda
(6) pumpa (8) vrši cirkulaciju sekundarne
vode, koja služi za grejanje kod korisnika
(7) . Ovaj sistem rada sekundarnog kola
može biti zadovoljen temperaturskim ni-
voom geotermalnih voda samo do određe-
ne spoljašnje temperature okoline u kome
geografskom području je izvor. Ako je to
nedovoljno, u sekundarni krug uključuje
se još jedan izmenjivač koji vodu zagre-
janu geotermalnom vodom zagreva još do
potrebne temperature. Ovaj drugi sistem,
koji je vezan za klasičnu toplanu, uklju-
čuje se kada temperatura okoline opadne
ispod neke određene vrednosti.
Dalje, voda koja je prošla izmenjivač (6)
dolazi u rezervoar (9), odakle se pumpom
(10) može prebaciti u sisteme za banjske
(balneološke) potrebe ili za rekreativne
potrebe (zatvoreni bazeni za plivanje).
148
Takođe se pumpom (12) topla vodal
može slati za grejanje staklenika (13) ilil
plastenika preko grejača (14), a takođesel
može grejati tlo u staklenicima cevimal
(15). Odavde se voda može provesti krozl
izmenjivač (16) koji služi za grejanje bu-|
narske vode. Ova bunarska voda se poti-|
skuje pumpom (17) i služi za zalivanjel
(18) staklenika ili plastenika. Na krajusel
ohlađena voda izbacuje u kanale, vodoto-|
kove ili veštačka jezera za to predviđena.
Pri korišćenju geotermalnih voda, ne-|
ka od ovih faza ili primena može se izo-|
staviti. Međutim, tu i nastaju najveći pro-l
blemi u primeni ovih voda, kad su ul
pitanju veće količine. Određenim propisi-[
ma se dozvoljava najviša temperatura vo-l
da koje se mogu ulivati u otvorene vodo-l
tokove. To važi pod pretpostavkom dal
geotermalna voda nema u sebi materijel
koje mogu biti opasne za ljude i životinjs-|
ki svet. Geotermalne vode sa aktivniml
solima, koje mogu stupati u hemijske re-
akcije, ne smeju se ispuštati u vodotokovel
niti u otvorene slivne kanale i slično. Tol
može potpuno da uništi biljni i životinjski|
svet u tim vodama.
1.4. KUCNE TOPLOTNO-PREDAJNE |
STANICE
Sistemi daljinskog grejanja mogu biti di-l
rektni i indirektni. Kada su temperaturel
grejne - polazne vode niže, kućne toplo-l
tno-predajne stanice priključuju se direk l
tno na sistem daljinskog grejanja, odno-l
sno na primarnu razvodnu mrežu. Kadal
su temperature polazne vode više, kućnel
instalacije se u toplotno-predajnim stani-T
cama indirektno priključuju na sistempo-l
moću razmenjivača toplote. U njemu seol
sekundarnoj strani priprema voda za gre-
janje temperature 90/70°C.
Direktno priključenje kućne toplotno-
■predajne stanice moguće je samo kada su
grejna tela u zgradi takva da mogu iz-
đržati maksimalni radni pritisak. U indu-
strijskim objektima to je moguće kada
rostoje vazdušni grejači, konvektori i
drugi grejači koji obezbeđuju izdržavanje
iritiska dovodne grejne vode. U većini
slučajeva stambeni objekti se greju pomo-
ću razmenjivača toplote, odnosno indi-
rektnim povezivanjem na sistem daljin-
skog grejanja.
Za ispravan rad instalacije i kućne to-
ilotno-predajne stanice, treba da postoji
sledeća armatura:
-ventil za sniženje pritiska, da se u
kućnu instalaciju ne bi prenosio vi-
sok pritisak iz primarne razvodne
mreže;
- sigurnosni ventil za slučaj da reduk-
cioni ventil otkaže;
-glavni ventil za zatvaranje u priklju-
čnim vodovima daljinske mreže;
-glavni ventil za zatvaranje razvod-
nog i povratnog voda priključka ku-
ćne toplotno-predajne stanice;
Sl. 1.11. —Kućna toplotno-predajna stanica
u direktnom priključenju na sistem
daljinskog grejanja
Brojilo toplote
- graničnik protoka koji služi za ogra-
ničenje protoka kako ne bi došlo do
prekomernog strujanja vode za gre-
janje;
-reg u la to r temperature sa termosta-
tom u razvodnom vodu koji dejstvu-
je u zavisnosti od spoljašnje tempe-
rature vazduha;
- merač utrošene količine toplote;
- slavine za pražnjenje i odzračivanje,
manometri, termometri, hvatači pr-
ljavština i slično.
Šematski prikaz jedne kućne toplotno-
-predajne stanice u direktnom sistemu
daljinskog grejanja dat je na slici 1.11.
Kada je temperatura polazne grejne
vode u razvodnom vodu promenljiva, za-
visno od spoljašnje temperature vazduha,
kućna toplotno-predajna stanica ne mora
imati i regulator temperature.
Kućna instalacija se indirektno priklju-
čuje preko razmenjivača toplote koji se
postavlja u kućnoj toplotno-predajnoj
stanici, što je pogodno jer se kućna insta-
lacija odvaja od primarne mreže daljin-
skog grejanja. Glavni nedostatak je što se
u procesu razmene gubi nešto energije u
razmenjivaču toplote, armaturi i cevo-
vodima i neizolovanim delovima.
Vazdušni sud
Grejno telo
pf] Davač spoljne
V temperature
Graničnik Regulacioni Regulator
protoka ventil
149
Sl. 1.12. —Kućna toplotno-predajna stanica u indirektnom
Sl. 1.13. —Kućna toplotno-predajna stanica u
indirektnom priključenju na sistem daljinskog grejanja
sa klima-uređajima: 1 —merač utroška toplote:
2 - graničnikprotoka; 3 —sigurnosni ventil;
4 - ekspanzioni sud sa membranom; 5 - redukcioni
ventil; 6 - prekostrijni ventil koji deo vode vraća u
povratni vod
Na slici 1.12 prikazana je kućna toplo-
tno-predajna stanica u indirektnom siste-
mu sa razmenjivačem toplote sistema vrela
voda - topla voda. U razvodni vod pri-
marne mreže daljinskog sistema grejanja
150
VazduŠni vodovi
postavljaju se ventil za zatvaranje i ventil
za redukciju pritiska, a u povratnom vodu
ograničavač protoka grejne vode, merač
utroška toplote i ventil za regulisanje tem-
perature. Voda u kućnoj instalaciji cirkuli-
še pomoću posebnih cirkulacionih pumpi
Na slici 1.13 prikazana je kućna toplo-
tno-predajna stanica za veće objekte sa
dodatnim instalacijama i uređajima za
klimatizaciju.
PITANJA
1. Kako izgleda eiementarna šema jednog kotlov-
skog postrojenja?
2. Kakva mogu biti postrojenja za proizvodnju to-
plotne energije?
3. Kako izgleda toplifikaciono postrojenje koje mo-
že i da proizvodi električnu energiju (TO - TE)?
4. Kakvu fiinkciju ima vrelovodni kotao u sistemu
TO-TE?
5. Kako izgleda toplifikaciono postrojenje sa pa-
rom?
6. Kako izgleda toplifikaciono postrojenje sa parom
kada postoji i tehnološka potrošnja pare?
7. Koje su prednosti a koji nedostaci vodene pare
kao nosioca energije?
8. Koje su prednosti vrelovodnog sistema daljin-
skog grejanja?
9. Kako izgleda direktni sistem daljinskog grejanja?
10. Kako izgleda indireklni sistem daljinskog gre-
janja?
11. Koje su prednosti indirektnog sistema u odnosu
na direktni sistem?
12. Koje prednosti donosi parni kotao u toplani sa
vrelovodnim kotlovima?
13. Kakav je sistem grejanja sa mešanjem?
14. Kako izgleda postrojenje za korišćenje geoter-
malne energije?
15. Kako izgleda kućna toplotno-predajna stanica u
direktnom sistemu?
16. Koju osnovnu armaturu mora imati kućna toplo-
tno-predajna stanica?
17. Kako izgleda kućna toplotno-predajna stanica u
indirektnom sistemu?
18. Koju osnovnu armaturu i opremu mora imati
kućna toplotno-predajna stanica u indirektnom
sistemu?
19. Kako izgleda šema instalacije kućne toplotno-pre-
dajne stanice ako postoji i sistem za klimatizaciju?
151
 2. SNABDEVANJE TOPLOM POTROŠNOM
VODOM
2.1. ZADATAK SNABDEVANJAI
ZAHTEVI ZA SNABDEVANJE
TOPLOM POTROŠNOM VODOM
Topla potrošna voda je voda koja se u gre-
jačima zagreva maksimalno do 90°C. U
savremenoj privredi i industriji potrebna
je u velikim količinama. Domaćinstvima
su potrebne srazmerno male količine za
pripremanje jela i pića, za pranje, čišćenje
i kupanje. Ugostiteljski i hotelski objekti,
kuhinje društvene ishrane i bolnice troše
znatno veće količine tople vode za istu
svrhu. U još većim količinama troši se vo-
da u zanatskim i industrijskim pogonima,
kao što su perionice, farbare, klanice, mle-
kare, kupališta i bazeni, topionice i rudni-
ci i slično.
Da bi se ispunili određeni zahtevi za
snabdevanje toplom vodom, potrebno je
da postrojenja i uređaji za pripremu tople
potrošne vode ispune neke određene uslo-
ve. Najvažniji uslovi su sledeći:
- potrošna voda sa zadatom tempe-
raturom i u zadatoj količini treba da
stoji na raspolaganju stalno ili u vre-
menu koje je zadato;
—temperatura tople potrošne vode tre-
ba da bude podesiva na mestima ko-
rišćenja;
—topla potrošna voda higijenski treba
da bude besprekorna;
- postrojenja za toplu potrošnu vodu
treba da budu pogonski sigurna i je-
dnostavna za rukovanje;
152
- eksploatacija i održavanje treba dasu
jeftini, da postoji mogućnost uštede
energije i da se ne zagađuje životna
sredina.
2.2. VRSTE PO STR O JEN JA
Topla potrošna voda može se priprematiu
različitim uređajima ili postrojenjima.
1. Prema vrsti izvora toplote koji se ko-
risti za zagrevanje tople potrošne vode,
uređaji mogu biti:
- grejači vode na ugalj,
- grejači vode na tečno gorivo,
- grejači vode na gas,
- električni grejači vode,
- grejači vode na otpadne dimne ga-
sove,
- parni grejači tople vode,
- vrelovodni grejači potrošne vode,
- solarni grejači potrošne vode.
2. Prema vrsti razmenjivača za pripre-
mu tople potrošne vode, mogu biti:
- grejači za direktno zagrevanje potro-
šne tople vode: grejači na čvrsto, te-
čno i gasovito gorivo, kao i električni
grejači,
- grejači za indirektno zagrevanje po-
trošne tople vode: ovo su razmenji-
vači toplote koji koriste vodenu paru
ili vrelu vodu za zagrevanje potrošne
tople vode.
3. Prema broju mesta za uzimanje po-
trošne vode, mogu biti:
 -pojedinačna snabdevanja sa jednim
crpnim mestom,
- grupno snabdevanje sa najmanje dva
crpna mesta, koja se nalaze u blizini,
-centralno snabdevanje sa mrežom za
veliki broj crpnih mesta.
4. Prema pritisku, uređaji za pripremu
tople potrošne vode mogu biti:
-otvorena postrojenja povezana sa at-
mosferom i koja zbog toga imaju
samo nizak pritisak (pritisak slobo-
dnog pada - koriste se relativno re-
tko),
-zatvorena postrojenja koja su pod
pritiskom vodovoda ili pumpe kojom
se transportuje topla potrošna voda.
5. Prema sistemu zagrevanja tople po-
trošne vode, može biti:
-sistem sa rezervoarima u kojima se
velika količina vode zagreva pomo-
ću nekih grejača (parni, elektrogre-
jač i slično),
-protočni sistemi u kojima se zagreva
samo toliko vode koliko se troši,
- kombinovani sistemi.
23. POJEDINAČNAI CENTRALNA
POSTROJENJA ZA ZAGREVANJE
TOPLE POTROŠNE VODE
Postoji veliki broj različitih pojedinačnih
grejača za vodu. ,,Bojler“ je grejač za
toplupotrošnu vodu, koji ima skoro svako
domaćinstvo. Pojedinačni bojleri se ugla-
vnom koriste u stanovima ili drugim lo-
kalnim mestima potrošnje. Ovi bojleri
uglavnom imaju električne grejače ili ko-
riste prirodni gas. Češće je centralno
snabdevanje, kao što je prikazano na slici
4.28. u delu udžbenika za II razred. Na toj
šemi je prikazana toplotno-predajna stan-
ica sa pripremom tople potrošne vode za
jednu veću stambenu zgradu.
Na slikama 4.4, 4.5 i 4.6 delu udžbeni-
ka za II razred prikazani su kotlovi ma-
njeg kapaciteta u koju je mogućno ugradi-
ti bojlere za pripremu tople potrošne vode.
Manji kotlovi se često nazivaju i peći za
centralno grejanje.
OPŠTA UPUTSTVA ZA MANJI
KOTAO SA BOJLEROM
1. V O D A
Peć i instalaciju propisno napuniti vo-
dom. Za punjenje i dopunjavanje sistema
koristiti vodu tvrdoće ispod 5°d (pet ste-
peni nemačke tvrdoće). Ukoliko se koristi
tvrda voda, na zidovima cevi taloži se ka-
menac. Vodu kojom se puni instalacija
obavezno hemijski omekšati. Ukoliko ne-
ma instalacije za hemijsku pripremu vode,
kotao obavezno puniti preko magnetnog
uređaja za obradu vode. Ovaj uređaj treba
da je što bliži kotlu. Voda iz instalacije se
ne sme koristiti u druge svrhe. Potrebno je
kontrolisati ispravnost instalacije i spre-
čiti svako curenje ili gubitak vode.
2. GORIVO
Može se koristiti čvrsto gorivo, i to koks,
mrki ugalj, lignit (naročito je dobro ako je
sušen). Najpovoljnija granulacija je ko-
cka, odnosno veličina od 30 do 60 mm.
Ukoliko se koristi tečno ili gasovito gori-
vo, sagorevanje se vrši preko odgovara-
jućih gorionika.
3. P R E P O R U Č E N I E L E M E N T I
R E Ž IM A RADA
Da bi se postigao nominalni kapacitet i
stepen korisnosti kotla, odnosno peći, u
eksploataciji, potrebno je pridržavati se
preporučenih elemenata režima rada peći.
153
 4. O B U S T A V L J A N J E G R E J A N J A
Po završetku sezone loženja, kotao, od-
nosno peć, dimnjaču i dimnjak dobro
očistiti. Preko leta vodu ne ispuštati iz si-
stema grejanja, već po potrebi povremeno
dopunjavati. Preporučuje se da se preko
leta postave u ložište vrećice sa silika-
gelom ili sud sa negašenim krečom, da bi
vazduh u kotlu, odnosno peći ostao suv.
Tako se sprečava korozija. Sva vrata, pri-
klopci i poklopci treba da budu zatvoreni i
dobro zaptiveni.
5. O P A S N O S T O D SMRZAVANJA
Ako je grejanje u zimskom periodu van
pogona, pre nastanka niskih temperatura
vodu treba ispustiti. Otvoriti ventile na
grejnim telima i ventile za odzračivanje.
Slavine za pražnjenje ostaviti otvorene
sve do ponovnog punjenja instalacije.
Ukoliko je grejanje prekinuto kratkotra-
jno, peć treba ložiti toliko da ne dođe do
smrzavanja.
Nije povoljno ostaviti instalaciju bez
vode jer tada intenzivno nastaje korozija
(sa unutrašnje strane peći, grejnih tela i
instalacije). Ovo je veoma opasno ukoliko
je instalacija izvedena sa čeličnim radija-
torima.
Br. ELEMENTI Jed. Veličina
1. Temperatura dim. gasova °C 180-350
2. Promaja Pa 24+40
3. dozvoljen radni pritisak bar 4 plamen koji može da se pojavi, ne bi ope-
154
Veličine preporučenih elemenata re-
žima rada peći zavise od kapaciteta peći.
Veći iznosi preporučenih elemenata od-
govaraju pećima većih kapaciteta i obr-
nuto.
POSEBNA UPUTSTVA
1. PUŠTANJE U RAD I
REDOVNA KONTROLA
Peć i instalaciju napuniti vodom. Pre pu-
štanja u rad, proveriti da li su peć i insta-
lacija za grejanje ispravni, da li su svi
priklopci, zasuni, ventili, merni i regula-
cioni instrumenti ispravno podešeni.
Kod pumpnog grejanja pustiti u rad
cirkulacione pumpe. Ukoliko je dimnjak
nov, peć se ne sme držati stalno pod pu-
nim kapacitetom, dok se dimnjak potpuno
ne osuši. Pre početka rada i u toku rada
držati se uputstva koje daje proizvođač
peći.
Po proveri ispravnosti peći i instala-
cije, sasvim otvoriti priklopce na donjim
vratima i dimnjači, razastrti potpalu od
papira i drveta po rešetki i potpaliti. Kada
se razgori, ubaciti tanak sloj goriva. Čim
se vatra dobro razgori, ubaciti gorivo do
potrebne visine kroz gornja vrata. Uko-
liko se loži koks, ložište se puni do vrha,a
ako gorivo razvije više gasova, preporu-
čuje se niži sloj i češće dopunjavanje. Va-
tru povremeno prodžaravati ispod rešetke
na donjim vratima. Žarač ne držati dugou
vatri da se ne bi deformisao. Pepeo iz pe-
peljare ukloniti na vreme. Forsiranje peći
treba izbegavati zbog neekonomičnog ra-
da i stvaranja prekomerne šljake. Gornja
vrata peći treba uvek pažljivo otvarati, da
kao ložača. Donja vrata držati zatvorena.
 Redovno kontrolisati da li je peć zap-
tivena (kotlovski git, azbest). Posebnu pa-
žnju obratiti na temperaturu i nivo vode.
Ako je potrebno, instalacije dopuniti vo-
domsamo kada je peć u hladnom stanju.
Prepomčuje se kontrola promaje, na-
ročito za instalacije sa više peći, da se jed-
napeć ne bi preopteretila. Kontrolisati da
navrtke na šipkama za ankerisanje nisu
suviše stegnute, što se vremenom može
desiti (usled preopterećenja i sl.), po po-
trebi ih popustiti da ne bi došlo do loma.
2. R E G U L A C I J A
Izvršiti takvu regulaciju kojom se sa pre-
poručenim elementima režima rada obez-
beduje nominalni kapacitet i stepen isko-
rišćenja peći.
Sagorevanje se gmbo reguliše pomoću
priklopca na donjim vratima, ručno ili
preko toplovodnog regulatora. Regulator
takopodesiti da se pomenuti priklopac za-
tvori čim termometar pokaže potrebnu tem-
peratum.
Pomičnu ploču na gornjim vratima
delimično ili potpuno pomeriti nagore,
naročito ako se radi sa gorivima koja
razvijaju mnogo gasova. Po potrebi malo
otvoriti i gornja vrata.
Prepomčuje se sledeća temperatura vo-
de u peći u zavisnosti od spoljašnje tem-
perature (ukoliko je spoljašnja temperatu-
ravazduha -20°C):
Teraperalura
spoljašnjeg °C -20 -15 -10 -5 0 +5 + 10
vazduha
Temperatura
°C 90 85 80 75 65
vode u peći
Ukoliko je ugrađeno više peći, na vre-
me pustiti u rad sledeću peć.
3. N O Ć N I POGON
Rešetku očistiti od šljake i pepela i dop-
uniti gorivom. Ako se lože goriva bogata
gasovima, regulaciju za noćni pogon oba-
viti tek kada gasoviti sastojci izađu iz
goriva. Zabranjeno je puniti ložište gori-
vom koje razvija mnogo gasova, pa onda
zatvoriti dovod vazduha. Za noćni pogon
isključuje se regulator, a dovod vazduha
priguši se na najmanju mem (regulaciju
priklopaca na donjim vratima).
4. O D R Ž A V A N J E
Sve površine peći koje dodiruju dimni
gasovi redovno održavati i čistiti. Čiste
grejne površine garantuju ekonomičan
rad peći. Vertikalni dimni kanali čiste se
četkom odozgo, a horizontalni kanali či-
ste se četkom sa prednje strane peći. Dim-
njača se čisti četkom skidanjem poklopca
sa donje strane. Ostatak čađi ispod rešeta-
ka članaka izvući izvlakačem. Preporu-
čuje se čišćenje peći bar jednom mesečno.
Kada se lože goriva koja više prljaju po-
vršine sa gasne strane, peći treba češće
čistiti. Kontrolisati kvalitet i količinu vo-
de za dopunjavanje peći i instalacije.
Zabranjuje se rashlađivanje peći ve-
štačkom promajom po prestanku loženja.
Ložište ne kvasiti vodom da bi se ohla-
dilo.
U peć ne treba baciti otpatke van sezo-
55 45
ne loženja.
155
5. S M E T N J E

R ed .
Smetnje Mogući uzročnik Otklanjanje
br.

i 2 3 4

i. N e p o s tiz a v a n je G o r iv o n isk e k a lo r ič n e Z a m e n iti g o r iv o m o d g o v a r a ju ć e

n o m in a ln o g
k a p a c ite ta p eći
v re d n o sti
N e o b e z b e đ e n i p rep o ru čen i
e le m e n ti re ž im a rada p eći
k a lo r ič n e v r e d n o sti.
S n im iti režim e rada p e ć i, i p o potrebi regu lisa ti režim
rada, kako bi se p o s tig li p rep o ru čen i e le m e n ti.

N e z a p tiv e n a p e ć U s ta n o v iti m e sto n e z a p tiv e n o s ti i p r o m e n iti azbest

ili u tisn u ti sp o lja g it n a m e stu n e z a p tiv e n o sti.

Z a p u še n a d o n ja vrata
P o v r e m e n o vatru prod žaravati i p e p e o iz pepeljare
z b o g p e p e la i šlja k e n a
na v rem e o tk lo n iti.
rešetki i u pepeljari

P rlja v e p o v r šin e sa g a sn e O čistiti p eć. U k o lik o j e u k ra ćem v r e m e n sk o m

stran e - ča đ p erio d u p otr eb n o č is titi p o v r šin e , to j e z n a k
n e isp r a v n o g sa g o r e v a n ja . P ro v eriti p rom aju i
č is to ć u dim n jak a.

P rljave p o v r šin e (k a m en a c) O d stran iti k a m e n a c . Z a č iš ć e n je p e ć i o d k am en ca

sa v o d e n e obratiti se p r o iz v o đ a č u p e ć i ili p r e d u z e ć u k o je takve
stranc ra d ove iz v o d i. P o sle od stra n jen ja k a m e n c a , peć
n a p u n iti v o d o m d o z v o lje n e tv rd o će.

2. P o ja v a v o d e n a V la ž a n d im n ja k , d u ži p o g o n - O b u staviti rad p e ć i. Z ap aliti vatru

z id o v im a p eći ski prekidi u d im n ja k u , a z a tim p u stiti p e ć u rad.

V la ž n o g o r iv o K o ristiti su v a g o riv a .

3. V oda u peći P rek o ra čen a m a k sim a ln a P rek inu ti lo ž e n je . Isk lju čiti d o v o d v a z d u h a n a svim
p ro k lju ča d o z v o lje n a tem p . u p e ć i, v ra tim a a o tv o r iti p red n je p o k lo p c e d im n ih kanala.
n e isp r a v n a cirk u l. v o d e u S v a g r ejn a te la p o sta v iti n a ,,to p lo “ . P reg led a ti
in sta la c iji e le m e n te z a zatva ra n je i c ir k u la c io n u p u m p u .

4. P o v iš e n je tem p eratu re Z a p rlja n e p o v r šin e p e ć i sa O čistiti p o v r šin e p e ć i s a g a s n e

d im n ih g a s o v a g a s n e strane stra n e i r e d o v n o ih od rža v a ti č is te .

5. N a s la g e s a g a s n e N e d o v o ljn a p rom aja, o d n o s - P e ć p o d lo ž iti k o k so m i d ržati g a iz v e s n o v r e m e pod

stra n e p e ć i k o je
se ne m ogu
č e tk o m sk in u ti.
n o n e p o tp u n o sa g o r e v a n je .
v is o k im to p lo tn im o p te r e ć e n je m d o k s e n e odstrane
n a sla g e , ili k o ristiti h e m ijs k a sr e d stv a z a
o d stra n jiv a n je n a sla g a , u z p r e th o d n o o b ra ća n je
p r o iz v o đ a č u . A k o s e p o s le o v o g p o stu p k a n a sla g e
n e sk id aju , obratiti s e p r o iz v o đ a č u p e ć i z a save t.

6. C ir k u la c io n a p u m p a s e O tp u šte n e p rik lju čn ice P regledati i pritegn uti zavrtn je n a m e stim a priključaka.
n e u k lju č u je ili P reg led a ti i p o p otr eb i z a m e n iti o sig u r a č e , otkloniti
iz b a c u je o sig u r a č n e isp r a v n o s t p rik lju čak a n a m o to r u ili n a instalaciji.

B lo k a d a rotora P re s v a k o g p o č e tk a g reja n ja isp ita ti la k o kretanje

rotora. T a lo ž e n je to p le v o d e m o ž e b lo k ira ti rotor.
Z a v r ta č e m ok retati o s o v in u m o to ra le v o - d e s n o ,
d o k s e n e o n e m o g u ć i s lo b o d n o k reta n je rotora.

156
Red.
S m e tn j c M o g u ć i u z r o č n ik
bt.
i 2
7. K var p e ć i u S k r iv e n a fabričk a
g aran tn om rok u g rešk a
DOPUNSKA UPUTSTVA ZA
BOJLER
1. P U Š T A N J E U RAD
REDOVNA KONTROLA
Prilikom punjenja peći sa bojlerom i insta-
lacije vodom, proveriti da li je ventil iz-
medu peći i bojlera otvoren, kao i ventili
prikazani u šemi ,,veza bojlera sa sani-
tamom instalacijom“. Peć sa bojlerom i
instalacijom napuniti vodom. Voda mora
da bude čista i bez mirisa. Proveriti da li
su ispravno ugrađeni i podešeni automat-
ski odzračni ventil, merni i regulacioni
instrumenti bojlera, a prema uputstvu
proizvođača odzračnog ventila, instrume-
nata i peći.
U sezoni grejanja isključiti cevni gre-
jač. U letnjem periodu - van sezone gre-
janja - zatvoriti ventil između peći i boj-
lera i uključiti električni cevni grejač,
povezan sa termostatom ugrađenim u boj-
ler. Bojler tada radi kao običan električni
bojler. Predviđen je radni pritisak peći od
4bar, a dozvoljeni unutrašnji pritisak boj-
lera - 6 bar. Pored redovne kontrole peći,
kontrolisati i ispravnost automatskog od-
zračnog ventila bojlera i sigurnosno-po-
vratnog ventila. Rad sigurnosno-povrat-
nog ventila kontrolisati svakih 15 dana,
odvijanjem okrugle nazubljene matice ule-
vo, sve dok se ne čuje preskok navoja. U
tommomentu voda počinje da teče, što je
dokaz da je ventil ispravan.
O t k la n j a n je
3 4
N e isp r a v n o sti n e o tk la n ja ti, v e ć iz v e s titi p r o iz v o đ a č a
p e ć i. U p ro tiv n o m p r o iz v o đ a č p e ć i n e d a je g aran ciju .
A k o j c n e isp r a v a n b lo k č la n k a (cu ri v o d a ), o b u sta v iti
rad p eći.
2. R E G U L A C I J A
Regulacija temperature potrošne vode u
I bojleru zavisi od temperature vode u peći.
Maksimalna temperatura potrošne vode u
bojleru dostiže oko 80°C pri temperaturi
vode u peći od 90°C. Temperatura potro-
šne vode ne može biti viša od temperature
vode u peći. Van sezone grejanja potrošna
voda se reguliše termostatom bojlera. Pre
nego što se uključi električni cevni grejač
obavezno isključiti cirkulacionu pumpu
bojlera i obratno.
Ne sme se uključiti cirkulaciona pum-
pa bojlera iako su ventili ili jedan od ven-
tila za vezu između peći i bojlera zatvo-
reni.
Sprečavanje prekoračenja dozvolje-
nog pritiska u bojleru obezbeđeno je si-
gurnosno-povratnim ventilom.
3. O D R Ž A V A N J E
Pregledati i očistiti bojler posle 18 meseci
rada, a u zavisnosti od uslova rada bojlera
i temperature vode. Bojler se može pre-
gledati i očistiti i u kraćim ili dužim vre-
menskim intervalima, što zavisi takođe i
od stanja bojlera i kvaliteta vode. Kame-
nac i mulj sa tela grejača i unutrašnje
površine bojlera, koju dodiruje potrošna
voda, odstranjuje se skidanjem okrugle
prirubnice sa prednje strane bojlera, ala-
tom manje tvrdoće da se ne bi oštetio
emajl na unutrašnjoj strani bojlera.
157
 Ukoliko je grejanje u zimskom periodu Na slici 2.1 prikazana je tabla sa instr-
van pogona, vodu ispustiti iz peći, insta- umentima, a u tabeli 2.1 dati su podaci o
lacije iz bojlera, kako se voda ne bi smr- instrumentima, odnosno o tabli sa instru-
zla. mentima.

4. S M E T N J E

R ed .
S m e t n j e M o g u ć i u z r o č n ik O t k l a n j a n j e
br.

i 2 3 4

i. N e p o s tiz a v a n je N e isp r a v a n rad p eći O tk lo n iti n e isp r a v n o s t p e ć i.

n o r m a ln o g
k a p a cite ta b o jlera

N e o d z r a č e n o s t b ojlera O d zra čiti b o jle r - z a m e n iti a u to m a tsk i o d z r a č n i

v e n til.

P rljava un u trašn ja O dstran iti k a m e n a c . Z a č iš ć e n je b o jle ra o d k a m e n c a

p o v r šin a b o j l e r a - obratiti se p r o iz v o đ a č u p e ć i ili p r e d u z e ć u k o je
kam enac ta k v e r a d o v e iz v o d i.

2. K lju č a n je v o đ e P rek o ra čen a m ax. Isk lju čiti p e ć sa b o jle r o m , o d n o s n o isk lju č iti električni
u b ojlcru d o z v o lje n a tem peratura c e v n i g rcjač i isp u stiti v o d u iz bojlera. P roveriti
u b o jleru , n e isp ra v n a isp r a v n o st in stru m e n a ta i p o p otreb i ih z a m e n iti.
r eg u la cija

3. N e fu n k c io n is a n je N e isp r a v . m ern ih i O b u sta v iti rad bojlera. Z a m e n iti n e isp r a v n e m e r n e

m e r n ih i r e g u la c io n ih r e g u la c io n ih r e g u la c io n e in str u m e n te . In str u m e n te m o g u
in stru m e n a ta in stru m e n a ta z a m e n jiv a ti sa m o z a to o v la š ć e n a str u č n a lica .

TEMPERATURA VODE
RAD GREJAČA
U BOJLERU

I I I I II

Kapilar radnog Kapilar sigumosnog KapiU

termostata bojiera termostata bojlera termometra bojtera ' Grejač

Sl. 2.1. - Tabla sa instrumentima za konlrolu rada bojlera

158
Tabela 2.1.

Pozicija N az iv Osnovni tehnički podaci

O p s e g reg u la c ija d o 9 0 °C d o z v o lje n a struja p rek id a

1 T erm o sta t b o jle ra
1 6 A /2 5 0 V 5 0 H z

T em peratura isk lju č e n ja 1 00“C d o z v o lje n a struja p rek id a

2 S ig u r n o sn i term o sta t
16 A /2 5 0 V 5 0 H z

3 K a p ila rn i term o m eta r T em p eratu rn o p o d ru čje 2 0 - 1 2 0 ° C

D o z v o lje n a struja prek id a 16 A /2 5 0 V 5 0 H z otp oran na

4 D v o p o ln i p rek id a č g reja ča
tem peraturi T = 120°C

D o z v o lje n a struja p rek id a 16 A /2 5 0 V 5 0 H z otp o r a n n a

5 D v o p o ln i p rek id a č p u m p e
tem peraturi T = 120"C

R a d n i n ap o n /stru ja 2 5 0 V 5 0 H z/1 in A otp oran na tem peraturi

6 K o n tr o ln a sija lic a crv en a
T = 1 0 0 “C

159
 Na slikama 2.2 i 2.3 prikazane su in-

Sl. 2.2. - Šema instalacije otvorenog sistema - hez cirkulacione pumpeza hojler: 1 — kotao (peć
za centralno grejanje); 2 - dimnjača; 3 - razvodni vod; 4 -povratni vod; J — cirkulaciona
pumpa; 6 —ventil; 7- radijatorski ventil; 8 —radijator (grejno telo); 9 —odzračni ventil;
10 —otvorena ekspanziona posuda; II —zaporni ventil; 12 - odzračna cev; 13 - prelivna cev;
14 —ventil; 15 —automatski odzračni ventil; 16 —slavina za punjenje i pražnjenje; 17 - dovod
hladne vode; 18 - saporni ventil; 1 9 - nepovratni ventil; 20 - ventil sigurnosti sa oprugom;
21 - odvod tople vode iz hojlera; 22 - ventil; 23 - cirkulacioni vod; 24 —ventil; 25 - nepovrat-
ni ventil; 26 —zaporni ventil; 27 —sigurnosna cev

160
Sl. 2.3. -Šema instalacije zatvorenog sistema —
sacirkulacionom pumpom za bojler: 1 - kotao
tpećza centralno grejanje); 2 - dimnjača;
S-razvodni vod; 4 - povratni vod;
l-cirkulaciona pumpa; 6 - ventil;
1-radijatorski ventil; 8 —radijator (grejno
klo); 9 - odzračni ventil; 1 0 - zatvorena
tkspanziona posuda; 11 - sigurnosni ventil;
12-ventil; 13 - automatski odzračni ventil;
14-cirkulaciona pumpa bojlera; 15 - slavina
:a punjenje i pražnjenje; 1 6 - dovod hladne
nie; 17-zaporni ventil; 18 —nepovratni
ventil; 19 - ventil sigurnosti sa oprugom;
20-odvod tople vode iz bojlera; 21 - ventil;
22-cirkulacioni vod; 23 - ventil;
14-nepovratni ventil; 25 —ventil

2.4. TOPLOTNE PUMPE ZA

ZAGREVANJE TOPLE
POTROŠNE VODE

Toplotne pumpe mogu da se koriste i za

zagrevanje potrošne vode. Njihovo ugra-
đivanje je skuplje, ali je zato u eksploa-
taciji manja potrošnja električne struje.
Agregat sa toplotnom pumpom za zagre-
vanjevode sastoji se od uobičajenih eleme-
nata rashladnog postrojenja: kompresor,
kondenzator, prigušni element, isparivač,
uređaj za upravljanje i regulisanje (sl. Sl. 2.4. - Šematski prikaz postrojenja za pripremu tople
2.4). Najčešće rashladno sredstvo je R 22. potrošne vode sa toplotnom pumpom

161
 Toplotna pumpa može biti ispod ili iz-
nad igzervoara; prima toplotu okoline
preko isparivača a predaje je preko kon-
denzatora vodi u rezervoaru (bojleru).
Kondenzator je jednostavne konstrukcije,
sačinjen je od cevne zmije direktno poto-
pljene u toplu potrošnu vodu. Isparivač je
gotovo u svim slučajevima isključivo vaz-
dušni hladnjak sa rebrastim cevima i aksi-
jalnim ventilatorom.
Zapremina rezervoara za stanove naj-
češće iznosi do 300 1, a priključna snaga
oko 0,35 kW, temperatura tople vode je
oko 50-55°C. Koeficijent proizvodnosti
iznosi oko 2,5. To znači da se sa 1 kW mo-
že da dobije toplotni kapacitet od 2,5 kW,
što je oko dva puta više nego kod elek-
tričnih bojlera. Naročito je povoljno kada
se ovakvo postrojenje koristi strujom po
noćnoj tarifi.
2.5. ZAŠTITA OD KOROZIJE I
KAMENCA
Svi delovi koji vode toplu vodu izloženi
su koroziji i stvaranju kamenca, naročito
na temperaturama višim od 60°C. Tempe-
ratura potrošne vode treba da bude ispod
60°C. Karakteristika korozije je manje ili
više ravnomemo nagrizanje površine ili i
mestimično mpičasto nagrizanje.
Bakarne cevi, ukoliko ih ima u instala-
cijama, uvek, gledano u pravcu stmjanja
vode, ugraditi iza čeličnih cevi. U suprot-
nom, usled dejstva vode bakar se rastvara
i taložeći se na čelik stvara lokalne elemen-
te koji izazivaju mpičastu koroziju.
162
Z A Š TI T A OD K O R O Z IJ E
Zaštita od korozije obuhvata sledeće mere:
-k o rišćen je materijala otpornog na
koroziju, kao što je nerđajući čelik,
hrom i hrom-nikl čelik (prohrom
čelici), bakar, legure bakra i niklai
slično;
- metalnu prevlaku, kao što je po-
cinkovanje, bakarisanje i slično. Po-
cinkovane cevi se koriste samo do
60°C;
- plastifikaciju ili gumiranje toplim
postupcima;
- emajliranje ili glaziranje na tempera-
turama od 800°C, što je veoma efi-
kasno, ali i skupo. Veoma često se
koristi, ako nisu u pitanju nerđajući
čelici;
- katodna zaštita sa potrošnom ano-
dom veoma je efikasna i pogodna za
veća postrojenja.
ZAŠTITA OD KAMENCA
Kada je karbonatna tvrdoća vode ispoi
10°d a temperatura ispod 60°C, nema
uslova za izraženije stvaranje kamenca.
Vodi veće tvrdoće dodaju se polifosfati,
čime se delimično ili sasvim sprečava
taloženje karbonata.
P I T A N JA
1. Šta je topla potrošna voda i čemu služi?
2. Koje uslove treba da ispuni postrojenje za pri-
premu tople potrošne vode?
3. Koje postoje vrste postrojenja za pripremu topk
potrošne vode?
4. Šta je pojedinačna priprema tople potrošne vode1
5. Šta je centralna priprema tople potrošne vode?
6. Kako radi kotao, odnosno peć za centralno greja-
nje sa bojlerom za pripremu tople potrošne vode?
7. Kako se u letnjem periodu koristi bojler za pripre-
mu tople potrošne vode?
8. Koje su smetnje u radu bojlera i koje se mere pre-
duzimaju za njihovo otklanjanje?
9. Kako izgleda postrojenje za pripremu tople po-
trošne vode pomoću toplotne pumpe?
10. Koje mere se preporučuju za zaštitu postrojenja
za pripremu tople potrošne vode od korozije?
11. Koje mere se preporučuju za sprečavanje talože-
nja kamenca u postrojenju za pripremu tople po-
trošne vode?
163
 3. KLIMATIZACIJAI SISTEMI
KLIMATIZACIJE
Klimatizacija je grana tehnike koja se ba-
vi ostvarivanjem pogodnih uslova za bo-
ravak ljudi u zatvorenim prostorima. Pod
povoljnim uslovima se pođrazUmevaju
određeni termički uslovi ugodnosti, pro-
vetrenost prostorije i čistoća vazduha.
Osnovni termički uslovi sredine su: tem-
peratura vazduha, temperatura okolnih po-
vršina u prostoriji, relativna vlažnost i
brzina strujanja vazduha u blizini mesta
na kome ljudi borave.
Da bi postrojenje za klimatizaciju mo-
glo uspešno da ostvari navedene zahteve,
mora da sadrži određene elemente kojima
se mogu ostvariti sledeći procesi: grejanje
i hlađenje vazduha, provetravanje pro-
storije, održavanje vlažnosti vazduha u pri-
hvatljivim granicama, filtriranje vazduha
i obezbeđivanje određenog smera struja-
nja vazduha u klimatizovanoj prostoriji.
Potpuna klimatizacija zadovoljava sve
navedene elemente i može da održava
željene parametre vazduha u klimatizo-
vanom prostoru tokom cele godine, bez
obzira na spoljašnje i unutrašnje elemente
koji deluju na poremećaj termičke ravno-
teže. Za razliku od potpune (totalne) kli-
matizacije, delimična klimatizacija održa-
va željene parametre vazduha u toku
jednog perioda godine (leti ili zimi), ili
održava samo neke parametre vazduha u
određenim granicama. Ako se, na primer,
u komoru za pripremu vazduha u postro-
jenju za vazdušno grejanje i provetrava-
164
nje ugradi hladnjak, prostoriju je moguće
hladiti i leti, ali se vlažnost vazduha ne mo-
že regulisati. U praksi postoji i rešenjepo
kome se u postrojenje za vazdušno gre-
janje ugrađuje i ovlaživač vazduha kako
bi se mogla održavati relativna vlažnost
vazduha u određenim granicama. U ovom
slučaju vazduh se ne može hladiti u do-
voljnoj meri. Ovo su primeri delimične
klimatizacije. Ona se primenjuje akoje
sistem potpune klimatizacije skup za kori-
snika ili ako on proceni da mu nije potre-
bno da se u prostoru održavaju svi neop-
hodni parametri vazduha.
Klimatizacija se deli na komfornu i in-
dustrijsku. U komfornoj klimatizaciji rad
klimatizacionog postrojenja prilagođava
se potrebama ljudi. Osnovni joj je zadatak
ostvarivanje takvih termičkih uslova sre-
dine koji najviše odgovaraju ljudima koji
borave u klimatizovanim prostorijama.
Komforna klimatizacija se primenjuje u
stambenim prostorijama i objektima opšte
i javne namene (pozorišta, bioskopi, ho-
teli, administrativne zgrade, trgovinski
centri, izložbeni prostori itd.).
Osnovni zadatak industrijske klimati-
zacije je obezbeđivanje optimalnih kli-
matskih uslova za pravilno odvijanje proi-
zvodnog procesa. Parametri sredine koje
održava klimatizaciono postrojenje (tem-
peratura i vlažnost vazduha, smer struja-
nja i dr.) određuju se prvenstveno prema
zahtevima tehnološkog procesa. U indu-
strijskoj klimatizaciji, termički uslovi
ugodnosti čoveka su u drugom planu. In-
dustrijska klimatizacija se primenjuje u
industriji, i to u onim industrijskim pogo-
nima u kojima tehnološki proces zahteva
određene parametre vazduha (industrija
prerade duvana, tekstilna industrija, odre-
đeni proizvodni pogoni hemijske i farma-
ceutske industrije itd.). U industrijskim
pogonima, u kojima ne postoje specifični
tehnološki zahtevi, primenjuje se komfor-
na klimatizacija.
3.1. OSNOVITEHNIKE
KLIMATIZACIJE
Spoljašnji klimatski faktori najvažniji su
element u donošenju odluke da li je neku
zgradu potrebno grejati zimi, odnosno
hladiti leti. U našim klimatskim uslovima
klimatizaciono postrojenje radi tokom ce-
le godine. Režimi rada u zimskom i le-
tnjem periodu sasvim su različiti.
Na rad klimatizacionog sistema u zim-
skom periodu utiču sledeći klimatski fa-
ktori: temperatura i vlažnost spoljašnjeg
vazduha i brzina vetra. U letnjem režimu
rada najvažniji klimatski elementi su:
Sunčevo zračenje, temperatura i vlažnost
spoljašnjeg vazduha. Intenzitet Sunčevog
zračenja zavisi od geografske širine, nad-
morske visine i lokalne zamućenosti at-
mosfere, kao i od orijentacije površine.
Unutrašnja projektna temperatura kli-
matizovane prostorije zavisi od njene na-
mene. U zimskom periodu obično se usva-
ja unutrašnja temperatura od 20 do 22°C,
uz relativnu vlažnost vazduha 50%. U le-
tnjem periodu unutrašnja temperatura je
obično 26°C, uz istu relativnu vlažnost
vazduha kao i zimi. Više je razloga zbog
kojih se u istoj prostoriji održava viša tem-
peratura vazduha leti nego zimi. Prvo, leti
je organizam čoveka adaptiran na više
temperature okoline. Drugo, kada bi leti u
klimatizovanim prostorijama temperatura
vazduha bila 20°C, nastala bi velika razli-
ka između temperatura vazduha spolja i
unutra, pa bi ljudi ulaskom u klimatizo-
vanu prostoriju doživljavali „termički šok“.
Treće, mada svakako ne najmanje važno,
jeste to da bi potrošnja energije za hlađe-
nje bila znatno veća kada bi se prostorija
hladila na 20°C umesto na 26°C. To znači
da bi i eksploatacija sistema za klimati-
zaciju bila skuplja.
Navedene temperature i procenti vla-
žnosti vazduha primenjuju se u komfor-
noj klimatizaciji. U industrijskoj klimati-
zaciji tehnološki proces diktira potrebne
parametre vazduha koji se održavaju ra-
dom klimatizacionog postrojenja.
U zimskom periodu klimatizacija ima
isti zadatak kao i postrojenje za grejanje, a
to je da se dovođenjem toplote nadoknade
toplotni gubici prostorije. U letnjem reži-
mu rada, klimatizaciono postrojenje treba
da eliminiše dobitke toplote u prostoriji.
Suvi dobici toplote neutrališu se ubaci-
vanjem vazduha niže temperature, a laten-
tni dobici toplote (usled disanja i znojenja
ljudi) eliminišu se ubacivanjem suvljeg
vazduha u prostoriju.
3.1.1. DOBICI TOPLOTE
Dobici toplote u klimatizovanoj prostoriji
mogu da potiču od unutrašnjih i spolja-
šnjih izvora toplote. Spoljašnji izvori su:
Sunčevo zračenje i spoljašnji vazduh.
Temperatura spoljašnjeg vazduha pro-
uzrokuje prolaz toplote transmisijom kroz
građevinski omotač prostorije (zidovi,
prozori, vrata). Spoljašnja projektna tem-
165
peratura je maksimalna temperatura spo-
ljašnjeg vazduha u projektnom danu. Kao
što spoljašnja projektna temperatura zimi
nije minimalna temperatura zabeležena u
nekom mestu, tako ni letnja projektna tem-
peratura nije maksimalna izmerena tem-
peratura vazduha. Ako bi se kapacitet kli-
matizacionih postrojenja određivao prema
apsolutnim minimalnim i maksimalnim
temperaturama, ti uređaji bi bili predi-
menzionisani. Primeraradi, spoljašnjapro-
jektna temperatura zimi za Beograd iznosi
—15°C, uz relativnu vlažnost vazduha 90%.
U letnjem režimu spoljašnja projektna tem-
peratura iznosi 33°C (beleži se u 15h), pri
relativnoj vlažnosti vazduha 33%.
Sunčevo zračenje dospeva u prostorije
kroz staklene površine. Kroz osunčani
deo stakla prolazi celokupno Sunčevo
zračenje koje se sastoji od direktnog i difu-
znog zračenja. Kroz deo prozora u senci u
prostoriju prodire samo difiizno zračenje.
U letnjem periodu treba smanjiti dobitke
toplote od Sunčevog zračenja laoz stakle-
ne površine, pa se prozori štite od Sunče-
vog zračenja. Prozori se mogu zaštititi na
više načina: stvaranjem senke na prozoru
(od konstrukcionih ispusta, pokretnih ele-
menata, tendi i sl.), postavljanjem zastora
(zavese, žaluzine između stakala, roletne
i sl.), ili primenom specijalnih vrsta osta-
kljenja (refleksiono staklo, apsorpciono
itd.).
Zidovi i krovovi ne propuštaju Sunče-
vo zračenje, ali ga spoljašnja površina zi-
da apsorbuje. Usled apsorpcije energije,
temperatura površine zida se povišava, pa
toplota prolazi kroz zid ka prostoriji. To
znači da Sunčevo zračenje doprinosi dobi-
cima toplote i kroz zidove (građevinski
omotač prostorije).
Vetar utiče na infiltraciju spoljašnjeg,
toplijeg vazduha kroz procepe prozora i
166
spoljašnjih vrata. U klimatizovanim pro-
storijama prozori su često fiksni, tj. ne
mogu se otvarati. Prozorske fuge su za-
ptivene tako da vazduh prodire u prostori-
ju mnogo manje nego kroz standardne
prozore u zgradama koje imaju samo gre-
janje.
Unutrašnji izvori toplote u klimatizo-
vanim prostorijama mogu biti: ljudi, osve-
tljenje, mašine, uređaji, tehnološki proces
i dr. Usled procesa metabolizma u organi-
zmu, ljudi neprekidno odaju toplotu oko-
lini, i to preko kože, odeće i disanjem. In-
tenzitet oslobođene toplote čoveka zavisi
od mnogo faktora, među kojima je najva-
žniji stepen fizičke aktivnosti. Čovek oda-
je i suvu i latentnu toplotu. Suva toplota
utiče na povišenje temperature u prostori-
ji, dok latentna povećava vlažnost vaz-
duha.
I upaljene sijalice predstavljaju izvor
toplote u prostoriji. Intenzitet odate to-
plote zavisi od tipa svetiljki (sa užarenom
niti, fluorescentne, halogene i dr.). U sta-
novima i poslovnim prostorijama, zbog
male instalisane snage svetiljki, dobici
toplote od osvetljenja su relativno mali. U
robnim kućama, izložbenim centrima i dru-
gim dobro osvetljenim prostorijama, os-
vetljenje može predstavljati najveći izvor
toplote u klimatizovanom objektu.
Razne mašine, uređaji i aparati, koji za
svoj pogon koriste energiju (obično elek-
tričnu energiju) odaju toplotu okolini. U
industriji, izvor toplote može biti sam te-
hnološki proces (kuvanje, topljenje, zagre-
vanje itd.).
Ako se ne klimatizuje ceo objekat, ne-
klimatizovane prostorije (stepeništa, ho-
dnici, pomoćne prostorije) predstavljaju
izvor dobitaka toplote kroz unutrašnje zi-
dove u klimatizovanim prostorijama.
 3.1.2. P R IP R E M A V A Z D U H A
Potrebna količina vazduha u sistemu za
klimatizaciju određuje se na osnovu po-
trebne količine toplote za grejanje (gubi-
taka toplote zimi), toplotnog opterećenja
prostorije (dobitaka toplote leti) i potreba
zaventilacijom (provetravanjem prostori-
je). Na osnovu ova tri kriterijuma, usvaja
senajveća količina vazduha.
Ako je odabrana (usvojena) količina
vazduha veća od minimalne potrebne koli-
čine vazduha za ventilaciju, onda se, radi
ekonomičnijeg pogona, koristi deo re-
cirkulacionog vazduha. Recirkulacioni (op-
ticajni) vazduh predstavlja vazduh koji se
odvodi iz klimatizovane prostorije i ima
parametre (temperaturu i vlažnost) kao i
vazduh u prostoriji (sl. 3.1). Zimi je ener-
getski povoljnije (i jeftinije) zagrejati
vazduh od unutrašnje, nego od spoljašnje
temperature (do temperature ubacnog vaz-
duha). Takođe je i leti povoljnije hladiti
vazduh od unutrašnje, nego od spoljašnje
temperature (do temperature ubacnog vaz-
duha). Ukoliko su potrebe za ventilacijom
izuzetno velike, ili je unutrašnji vazduh isu-
* \ 5,
tm <
rP
m a zatim se ventilatorom potiskuje kroz ka-
1U %
\\\
6 -------------
1 zatim hladi u hladnjaku. Tom prilikom se
tu <PU
Sl. 3.1. - Šema rada sa recirkulacionim vazduhom:
1- odvodni vazduh iz klimatizovaneprostorije;
2-recirkulacioni vazduh; 3 - otpadni vazduh; 4 -s v e z
-spoljni vazduh; 5 - mešavina svežeg i recirkulacionog
vazduha; 6 —žaluzine za regulaciju protoka;
t - temperatura; j - relativna vlažnost vazduha
više zagađen, predviđa se da sistem za kli-
matizaciju radi sa 100% svežim vazdu-
hom.
Priprema vazduha u klima-komori u
zimskom i letnjem režimu dosta je razli-
čita. Mešavina svežeg i recirkulacionog
vazduha filtrira se u grubom filtru klase
EU 2 - EU 3. Zatim se, zimi, vazduh za-
greva u grejaču —predgrejaču. Za razliku
od postrojenja za vazdušno grejanje u ko-
me je dovoljan jedan grejač vazduha, u kli-
matizacionom postrojenju obično postoje
dva grejača: predgrejač i dogrejač. Izme-
đu njih je smeštena maglena komora za
vlaženje vazduha zimi. Spoljašnji vazduh
zimi ima veliku relativnu vlažnost, ali ma-
lu apsolutnu vlažnost (mali sadržaj vlage
u sebi). Kada se vazduh zagreje, smanjuje
mu se relativna vlažnost, tako da vazduh
postaje suv, što neprijatno nadražuje slu-
zokožu disajnih puteva, očiju i usta. Zbog
toga se vazduh u sistemima za klimati-
zaciju zimi vlaži. Kada se vazduh vlaži
vodom, temperatura mu se snižava, pa ga
je posle vlaženja potrebno ponovo dogre-
jati, i to u dogrejaču. Ako se vazduh vlaži
vodenom parom, u klima-komori je do-
voljan samo jedan grejač. Posle termičke
pripreme, vazduh se obično još jedanput
filtrira (finim filtrom klase EU 5 - EU 9),
nale do klimatizovanih prostorija.
U letnjem režimu rada, mešavina sve-
žeg i recirkulacionog vazduha se filtrira, a
snižava temperatura vazduha. Vazduhu se
često osim osetljive oduzima i latentna to-
plota. U tom slučaju vazduh se i hladi i suši
(odvlažuje). Leti čovek teže odaje toplotu
okolini, jer je razlika temperatura između
površine kože i okoline manja. Zbog toga
čovek odaje deo toplote znojenjem, a ono
167
je manje efikasno kada je relativna vlaž-
nost vazduha velika. Hlađenjem vazduha
poveća se njegova relativna vlažnost. Da
bi se smanjio procenat vlage u vazduhu,
vazduh se hladi u hladnjaku čija je tem-
peratura površine niža od temperature
tačke rose, tako da se vodena para iz vaz-
duha kondenzuje na površini hladnjaka i
izdvaja (odvodi). Posle hlađenja i sušenja,
vazduh prolazi kroz fini filtar i ventila-
torom se potiskuje u kanalski razvod.
Priprema vazduha za klimatizaciju mo-
že biti lokalna i centralna. Lokalna obrada
vazduha vrši se u samoj klimatizovanoj
prostoriji. Centralna priprema vazduha
obavlja se na jednom mestu, a zatim se
pripremljeni vazduh sistemom kanala ra-
zvodi po objektu do svake klimatizovane
prostorije. I u sistemima centralne klima-
tizacije postoje varijante sa lokalnom do-
radom parametara vazduha u samoj pro-
storiji.
3.2. KOMPONENTE
KLIMATIZACIONOG
POSTROJENJA
Osnovne komponente klimatizacionog
postrojenja su: klima-komora, izvor to-
plote, uređaj za hlađenje, razvod kanala i
elementi za ubacivanje i izvlačenje vaz-
duha.
Izvor toplote može biti kotao (toplo-
vodni, vrelovodni, parni) ili razmenjivač
toplote u toplotnoj podstanici, ako je zgra-
da povezana na sistem daljinskog grcja-
nja.
Za hlađenje se koristi rashladni agre-
gat. Kroz hladnjak u klima komori najče-
šće struji hladna voda. Ona se priprema
(hladi) u rashladnom uređaju - čileru. Za
hlađenje u rashladnom uređaju služi rash-
168
ladni fluid. U rashladnim uređajima koji se
koriste u tehnici klimatizacije, rashladni
fluid je neki freon (ranije najčešće R 12 ili
R 22, a sada R 134a, R 407C ili R 410A).
Vazdušni kanali u postrojenjima za
klimatizaciju isti su kao i kanali u sistemi-
ma za vazdušno grejanje i ventilaciju.
klimatizacionim sistemima kanali se obi-
čno izoluju nekim termoizolacionim ma-
terijalom. Time se postiže dvostruki efe
kat. Prvo, smanjuju se energetski gubici
tokom transporta pripremljenog vazduha.
Zimi se, pri strujanju kroz kanale, topao
(zagrejan) vazduh ohladi, dok se - nasu-
prot tome - leti, vazduh ohlađen u klima-
komori zagreva tokom transporta kana-
lima do klimatizovanih prostorija. Druga
prednost izolovanih kanala je što se u le
tnjem periodu, kada kroz kanale struji
hladan vazduh, ne kondenzuje vlaga iz
vazduha na spoljašnjim površinama ka-
nala. Na kanale predviđene za distribuciju
hladnog vazduha obavezno se postavlja
izolacija sa parnom branom tako da se
sprečava kondenzacija koja pospešuje ko-
roziju čeličnog lima od kog su izrađeni
kanali.
Kao elementi za ubacivanje i izvlače-
nje vazduha koriste se rešetke, anemosta-
ti, difuzori, dakle isti elementi kao i u
postrojenjima za vazdušno grejanje i ven-
tilaciju. Međutim, u pojedinim sistemima
klimatizacije koriste se i složeniji elemen-
ti za ubacivanje vazduha, kao što su: kuti-
je za mešanje, kutije za rasterećenje, in-
dukcioni aparati, ventilator-konvektori,
uređaji za ubacivanje promenljive količi-
ne vazduha i dr. Ovi uređaji za ubacivanje
vazduha ostvaruju određene specijalne
zahteve, a njihova konstrukcija i način ra-
da biće opisani u poglavlju o sistemima
klimatizacije.
 3 .2 .1 . K L IM A - K O M O R A
Klima-komora je deo klimatizacionog po-
strojenja u kome se vazduh priprema za
klimatizaciju (filtriranje i termička obra-
đa). Figurativno rečeno, klima-komora je
srce svakog klimatizacionog sistema. Mo-
žda bi jezički bilo pravilnije koristiti ter-
min klimatizaciona komora, ali s obzirom
naširoku rasprostranjenost i ukorenjenost
uinženjerskoj praksi skraćenog naziva, i
uovom udžbeniku je korišćen popularni
naziv klima-komora.
Osnovni elementi klima-komore su:
komora za mešanje, filtarska sekcija, gre-
jač, hladnjak, maglena komora ili parni
ovlaživač, ventilator i pripadajuća auto-
matika. U odnosu na komoru za vazdušno
grejanje i ventilacionu komoru, dodatni
elementi su uređaj za vlaženje vazduha
(maglena komora ili parni ovlaživač) i
hladnjak. I automatika ovih uređaja je slo-
ženija.
Komora za mešanje služi za mešanje
struje spoljašnjeg i recirkulacionog vaz-
duha (sl. 3.2). Odnos mešanja spoljašnjeg
i recirkulacionog vazduha može biti sta-
lan (konstantan) ili promenljiv. Odnos
mešanja menja se pomeranjem lamela re-
gulacionih žaluzina. Položaj lamela može
semenjati ručno ili automatski. Automat-
ska regulacija se ostvaruje preko elektro-
motornog pogona na koji deluje regulator.
SI. 3.2. - Komora za mešanje: 1 - svež vazduh;
2- recirkulacioni vazduh; 3 - regulacione žaluzine
Postoje i rešenja da se ispred komore za
mešanje postavi još jedan element sa jed-
nim parom regulacionih žaluzina u kome
se struja vazduha koji se odvodi iz klima-
tizovane prostorije deli na deo recirkula-
cionog vazduha (koji ulazi u komoru za
mešanje) i deo otpadnog vazduha koji se
izbacuje van objekta (u atmosferu).
U klima-komorama se koriste isti ti-
povi filtara kao i u ventilacionim komora-
ma (detaljno su opisani u poglavlju o vaz-
dušnom grejanju i ventilaciji). Jedina
razlika je što se u sistemima za klimati-
zaciju, po pravilu, vazduh bolje (finije)
prečišćava. Stepen filtriranja vazduha za-
visi od namene klimatizovanog objekta. U
objektima u kojima zahtevi za čistoćom
vazduha nisu izraženi, u klima-komoru se
postavlja jedan filtar, obično klase EU 2
ili EU 3. Ako je u klimatizovanom objek-
tu potrebna veća čistoća vazduha u klima-
-komori se vazduh dvostepeno filtrira. Pr-
vo se postavi grubi (klase EU 2 ili EU 3) a
zatim fini filtar (klase EU 5 - EU 9). U
prostorijama u kojima je neophodno ost-
variti vrlo visoku klasu čistoće vazduha
(operacione sale, pogoni za proizvodnju
lekova, pojedina odeljenja elektronske in-
dustrije) vazduh se filtrira u tri stepena.
Grubi i fini filtar nalaze se u klima-komo-
ri, a filtar vrlo visokog stepena izdvajanja
(apsolutni filtar) postavlja se neposredno
pre ubacivanja vazduha u prostoriju (u
sam ubacni elemenat ili ispred njega).
Podela grejača u klima-komori na
predgrejač i dogrejač je funkcionalna.
Konstrukciono, i po svim ostalim karakte-
ristikama, grejači su isti kao u postroje-
njima za vazdušno grejanje i ventilaciju.
U klima-komorama se koriste centrifu-
galni ventilatori, najčešće sa lopaticama
zakrivljenim unazad. Pošto u klima-ko-
mori ima više elemenata nego u ventila-
cionim i komorama za vazdušno grejanje,
169
pad pritiska pri strujanju vazduha je veći,
pa ventilator mora da ima veći napor i
snagu. Zbog toga se često, pogotovo u
većim klimatizacionim sistemima, postav-
ljaju dva ventilatora. Jedan služi za izvla-
čenje odvodnog vazduha iz klimatizo-
vanih prostorija, a drugi za savladavanje
otpora strujanja u samoj klima-komori i
razvodnim kanalima. Ovaj drugi se nazi-
va potisni ventilator.
3.2.1.1. H ladnjak
Hladnjak služi za hlađenje vazduha u kli-
ma-komori. Kao sredstvo za hlađenje ko-
risti se hladna voda koja protiče kroz cevi
hladnjaka, pa se ovi hladnjaci nazivaju
protočni. Temperatura vode na ulazu u
hladnjak iznosi obično 5 - 6°C. U hladnja-
ku se voda zagreva na račun toplote odu-
zete vazduhu, tako da je njena tempera-
tura na izlazu 11 - 12°C. Voda za hlađenje
označava se sa 5/11°C ili 6/12°C (prvi broj
predstavlja temperaturu vode na ulazu u
hladnjak, a drugi na izlazu iz hladnjaka).
Rashladna voda se priprema (hladi) u
rashladnom uređaju - čileru.
Postoje i hladnjaci za vazduh sa direk-
tnim isparavanjem. U cevi hladnjaka ula-
zi tečnost rashladnog fluida (freona) niskog
pritiska. Toplota koja se oduzima vazduhu
tokom hlađenja troši se za isparavanje fre-
ona. Iz hladnjaka izlazi para freona niskog
pritiska koja se usisava u kompresor. Kom-
presor sabija paru i podiže joj pritisak.
Para visokog pritiska odvodi se u konden-
zator gde se kondenzuje. Tečni freon vi-
sokog pritiska prolazi kroz prigušni ventil
gde mu se snižava pritisak. Tečnost ni-
skog pritiska ulazi u hladnjak i tako zapo-
činje novi ciklus hlađenja. Hladnjaci sa
direktnim isparavanjem se koriste ređe
170
nego protočni hladnjaci u klima-komora-
ma, ali su obavezan sastavni deo lokalmt
klimatizacionih uređaja.
Konstrukcija hladnjaka vrlo je slična
konstmkciji grejača vazduha u klima-ko-
morama. Hladnjaci se obično izrađujuod
čeličnih cevi orebrenih lamelama od če-
ličnog lima (sl. 3.3). Na krajeve hladnjaka
Sl. 3.3. - Izgled hladnjaka za klima-komore: 1 - ulaz
vode za hlađenje; 2 - razvodni kolektor; 3 - orebrene
cevi (rebra su prikazana samo delimično); 4 —sabirni
kolektor; 5 —izlaz vode za hlađenje
postavljaju se cevi većeg prečnika (razvo-
dni i sabirni kolektor), spojene orebrenim
cevima. Time se omogućava paralelni tok
hladne vode. Hladnjaci su obavezno po-
cinkovani, jer se, zbog niske temperature,
na njihovim površinama kondenzuje vla-
ga iz vazduha. Izdvojeni kondenzat je vr-
lo korozivan. Hladnjaci se izrađuju i od
bakarnih cevi sa orebrenjima od alumini-
jumskog lima. Takvi hladnjaci su znatno
otporniji na koroziju, ali su manje čvrsto-
će pa se rebra prilikom transporta, mon-
taže i čišćenja lakše deformišu. Defor-
misana rebra smanjuju svetli presek za
strujanje vazduha, a time se smanjuju i
protok vazduha i efikasnost hlađenja. Me-
đutim, zbog manjih gabarita i težine, u
savremene klima-komore, po pravilu, ugra-
đuju se hladnjaci izrađeni od bakarnih ce-
vi sa aluminijumskim rebrima.
Pošto je razlika temperature vode za
hlađenje (11 - 5 = 6°C) manja od razlike
temperature vode za grejanje (90 - 70 =
20°C), u našim klimatskim uslovima potre-
bna površina hladnjaka obično je veća od
površine grejača. Kako klima-komora ima
isti poprečni presek celom dužinom (zbog
ravnomernijeg strujanja vazduha), hlad-
njak obično ima više redova cevi nego gre-
jač. Grejači obično imaju jedan do tri reda
cevi (po dubini), a hladnjaci tri do osam.

32.1.2. M aglena kom ora

Maglena komora je deo klima-komore u
kojoj se vazduh vlaži vodom koja se
ubrizgava u struju vazduha kroz mlaznice.
Voda se rasprskava u što sitnije kapi da bi
se povećala površina kontakta između
vode i vazduha. Velika površina kontakta
neophodna je za intenziviranje procesa
isparavanja vode, čime se povećava
efikasnost maglene komore.
Raspršena voda koja u kontaktu sa
vazduhom ne stigne da ispari, pada na
dno maglene komore u rezervoar za vodu
(sl. 3.4). Pumpa usisava vodu iz rezervoa-
ra kroz filtar za vodu (,,korpu“ na usisu) i
potiskuje je kroz cevni razvod i mlaznice.
Ventil sa plovkom održava predviđeni ni-
vo vode u rezervoaru. Pošto voda ispara-
va, nivo vode u rezervoaru opada. Kada
opadne do donjeg graničnog nivoa, rezer-
voar se dopunjava vodom iz vodovoda.
Voda za vlaženje u maglenoj komori ter-
mički se ne priprema. Na rezervoaru za
vodu postoje prelivna cev i cev za pražnje-
nje. Ukoliko ventil sa plovkom ne zau-
stavi dotok sveže vode i rezervoar se pre-
puni, prelivna cev omogućuje da se voda
ne razlije po celoj klima-komori, već da vi-
Sl. 3.4. - Maglena komora u dve projekcije: 1 —us-
merivač vazduha; 2 - eliminator —odvajač kapi;
3 - mlaznice; 4 - dovod sveže vode; 5 - ventil sa
plovkom; 6 - prelivna cev; 7 - odvodna cev;
8 - cirkulaciona pumpa
šak vode odvede u kanalizaciju. Rezervo-
ar za vodu se povremeno isprazni i očisti.
Eliminator kapi, koji se postavlja na
kraj maglene komore, sprečava struju va-
zduha da povuče za sobom i kapljice vode
koja nije isparila u ostali deo klima-ko-
more i kanalski razvod. Usmerivač vaz-
duha služi da struju vazduha na ulazu u
maglenu komoru ravnomerno raspodeli
po celom poprečnom preseku. Time se po-
većava efikasnost vlaženja. Teorijski, va-
zduh na izlazu iz maglene komore je za-
sićen. U praksi, zbog relativno kratkog
vremena kontakta vazduha i vode u ma-
glenoj komori (do jedne sekunde), rela-
tivna vlažnost vazduha na izlazu je od 80
do 90%.

171
3.2.1.3. P a rn i ovlaživač
Osim vodom, vazduh može da se vlaži i
vodenom parom. Prednost vlaženja pa-
rom je u tome što se željena vlažnost vaz-
duha može lako regulisati. U početku se
vlaženje parom primenjivalo u onim ob-
jektima u kojima su, zbog tehnoloških po-
treba, već postojali izvor i razvod vodene
pare. Glavni nedostaci vlaženja parom bi-
li su pojava neprijatnih mirisa i moguć-
nost razvoja algi i bakterija u kondenzatu.
Posebnim konstrukcijama aparata za vla-
ženje ti nedostaci su u potpunosti otklon-
jeni i danas se vlaženje parom upravo ko-
risti u objektima u kojima vladaju strogi
zahtevi čistoće (bolnice, prehrambena in-
dustrija, farmacija itd.).
Na slici 3.5 prikazano je jedno teh-
ničko rešenje ovlaživača parom koje ispu-
njava zahteve u pogledu kvaliteta (čisto-
će) pare za vlaženje. Para visokog pritiska
ulazi u aparat za vlaženje i struji kroz spo-
ljašnji deo aparata (zona visokog priti-
ska). Deo pare se kondenzuje (jer se apa-
rat nalazi u prostoriji), skuplja na dnu
aparata i odvodi kroz odvajač kondenzata.
Para visokog pritiska ima i višu tempera-
turu, tako da istovremeno zagreva unu-
trašnji deo aparata u kome vlada niži pri-
tisak (šrafirani deo na slici 3.5) i sprečava
da u njemu dođe do kondenzacije. Para
visokog pritiska prolazi kroz prigušni
ventil (koji joj snižava pritisak) i ulazi u
komoru niskog pritiska. Odatle ulazi u
perforiranu cev i kroz otvore istrujavau
struju vazduha vlažeći ga. Perforirana cev
je smeštena u kanalu za vazduh. Oko per-
forirane cevi nalazi se još jedna cev. Iz-
među njih struji para visokog pritiskai
sprečava kondenzaciju pare u unutrašnjoj
cevi. Ako se posle prekida u radu parni
ovlaživač ponovo koristi, postoji opasnost
od kondenzata, jer je aparat hladan. Zato
se na odvod kondenzata postavlja zaštitni
termostat. Tek kada termostat registruje
da je ceo aparat dovoljno zagrejan i daje
isključena mogućnost stvaranja konden-

Sl. 3.5. - Parni ovlaživač: 1 —dovodpare visokogpritiska;

2 - odvajač nečistoća; 3 -prolaz pare visokog pritiska oko
perforirane cevi; 4 —perforirana cev; 5 - skretni lim za
kondenzat; 6 - komora visokog pritiska; 7 - sknpljanje
kondenzata; 8 -zastitni termostat;
9 - odvajač kondenzata; 1 0 - komora niskogpritiska;
l l - ulazpare niskogpritiska; 12 - regulacioni ventil;
13 —pogon ventila; 14 - prigušivač buke

172
zata u delu aparata niskog pritiska, termo-
stat otvara prigušni ventil i omogućava
prolaz pare za vlaženje vazduha.
Nedostatak opisanog parnog ovlaži-
vača je taj što je potreban dovod pare vi-
sokog pritiska do svakog parnog ovlaži-
vača, a to znači da je potrebno obezbediti
razvod pare po objektu. Danas se pro-
izvode i autonomni parni ovlaživači. Oni
imaju mali električni parni kotao u kome
se priprema para za vlaženje.
3.2.1.4. Sastav klim a-kom ore
Klima-komora nije uređaj koji ima strik-
tan sastav. U zavisnosti od potreba obrade
vazduha za klimatizovani objekat, biraju
sepotrebni elementi i sklapa klima-komo-
ra. Klima-komore se izrađuju u različitim,
ali standardizovanim veličinama popreč-
nih preseka, a dužina im je promenljiva i
zavisi od broja ugrađenih elemenata.
12
a li 10 V / 8 7
SI. 3.6. —Sastav tipične klima-komore: 1 —dovod
vazduha iz klimatizovaneprostorije; 2 - odsisni
ventiiator; 3 - komora za mešanje sa regulacionim
zaiuzinama; 4 —otpadni vazduh; 5 —svež vazduh;
6-vrećasti filtar; 7 —predgrejač; 8 - hladnjak;
9 - maglena komora sa eliminatorom kapi;
10 — dogrejač; II -potisni ventilator;
12 —pripremljeni vazduh
Postoje vrlo različita rešenja klima-
■komora: sa jednim ventilatorom ili dva
ventilatora, sa jednim grejačem ili dva
grejača, sa vlaženjem vodom, parom ili bez
vlaženja, sa jednostepenim ili dvostepe-
nim filtriranjem, sa konstantnim ili pro-
menljivim udelom svežeg vazduha itd. Na
slici 3.6 prikazano je tipsko rešenje kli-
ma-komore, koje se često primenjuje u
centralnim sistemima klimatizacije sa
konstantnom količinom vazduha.
Postoje i različite varijante usisa i poti-
sa vazduha. Otvori za vazduh mogu biti po-
stavljeni vertikalno, čeono ili bočno. Ka-
da je prostor za smeštaj klima-komore
limitirajući faktor, deo komore može da se
postavi na samu komoru. U zahtevu za iz-
radu i isporuku klima-komore treba oba-
vezno navesti sa koje se strane komora
opslužuje - leve ili desne.
3.3. SISTEM I K LIM A TIZA CIJE
Klimatizaciono postrojenje je tehnički si-
stem kojim se u klimatizovanom prostoru
održavaju određeni termički uslovi sredi-
ne. Sastoji se od niza uređaja i elemenata
5| ,4
6 3 2
povezanih u funkcionalnu celinu. Ra-
zličiti zahtevi (građevinski, tehnološki,
energetski, ekonomski, estetski) za održa-
vanje unutrašnje klime u pojedinim obje-
ktima, uslovili su razvoj velikog broja ra-
zličitih klimatizacionih sistema. Svaki od
njih ima određene prednosti i nedostatke,
što određuje i domen primene.
Osnovna podela sistema za klimati-
zaciju je:
173
 1. prema radnom fluidu: vazdušni i va-
zdušno-vodeni sistemi (vodeni sistemi
nisu pravi sistemi klimatizacije);
2. prema brzini strujanja vazduha u
kanalima: sistemi niskog pritiska i sistemi
visokog pritiska (granična brzina je 12
m/s);
3. prema broju kanala: jednokanalni i
dvokanalni sistemi;
4. prema količini vazduha koja se uba-
cuje u klimatizovanu prostoriju: sistemi
sa konstantnom količinom vazduha i si-
stemi sa promenljivom količinom vaz-
duha (tzv. varijabilni sistemi).
Na slici 3.7 dat je šematski prikaz
osnovne podele sistema za klimatizaciju.
Navedene su samo osnovne varijante, a
svaka od njih ima veći broj podvarijanata.
Svi prikazani sistemi se ne primenjuju
podjednako često. U našoj zemlji se naj-
češće primenjuju centralni jednokanalni
sistemi niskog pritiska sa konstantnom
količinom vazduha i vazdušno-vodeni si-
stem sa ventilator-konvektorima (dvocev-
ni sa prebacivanjem ili četvorocevni).
174
3.3.1. CENTRALNI
JEDNOKANALNI SISTEM NISKOG
PRITISKA SA KONSTANTNOM
KOLIČINOM VAZDUHA
Ovo je osnovni (najjednostavniji) sistem
klimatizacije. Spada u čisto vazdušne si-
steme, je r je radni fluid samo vazduh.
Vazduh se priprema u centralnoj klima-
-komori i sistemom kanala razvodi do kli-
matizovanih prostorija. Na ulazu u svaku
prostoriju (ispred svakog elementa za uba-
civanje) pripremljeni vazduh ima iste pa-
rametre (temperaturu, vlažnost i čistoću).
Sema jedne relativno opšte varijante
jednokanalnog sistema klimatizacije ni-
skog pritiska sa konstantnom količinom
vazduha prikazana je na slici 3.8. Rad
žaluzina svežeg, recirkulacionog i otpad-
nog vazduha (Žp Ž2, Ž3) je spregnut. Ka-
da se zatvara žaluzina za spoljašnji vaz-
duh, istovremeno se zatvara i žaluzina
otpadnog vazduha, a proporcionalno ot-
vara žaluzina za recirkulacioni vazduh na
ulazu u komoru za mešanje (M). Ovak-
vim, povezanim radom žaluzina, postiže
 Sl. 3.8. - Šema jednokanalnog sistema sa konstantnom količinom vazduha: S V -s v e ž vazduh; PV- pripremljen
vazduh; UV- vazduh koji se uhacuje; O V - odvodni vazduh; O - otpadni vazduh; R V - recirkulacioni vazduh;
M -kom ora za mešanje; F -jilta r; Gt - predgrejač; H -hladnjak; MK - maglena komora; G2 - dogrejač;
Vt -potisni ventilator; V2 - ventilator odvodnog vazduha; P - prostorija; Ž , , Ž , , Ž} - regulacione žaluzine;
Tt ,T 2,T } -termostati

se da postrojenje radi sa konstantnom mešanja, termostat održava konstantnu

ukupnom količinom vazduha, a da se pri
tom može menjati udeo svežeg i recirku-
lacionog vazduha u mešavini. Sistem radi
sa minimalnom količinom svežeg vaz-
duha. Ona se određuje iz uslova provetra-
vanja i ne sme se smanjivati u toku rada.
U prelaznim periodima (jesen, proleće)
kad god je termički povoljnije obrađivati
svež vazduh, njegov udeo u mešavini sme
da se povećava do 100%, što odgovara ra-
du samo sa svežim vazduhom. Radom
elektromotornog pogona žaluzina (dem-
pera) upravlja termostat (T,) postavljen
iza komore za mešanje. Menjajući odnos
temperaturu mešavine. Ovo je jedan od
mogućih načina regulisanja odnosa me-
šanja svežeg i recirkulacionog vazduha.
Mešavina vazduha prolazi kroz filtar.
Ako u klima-komori postoji samo jedan
filtar (kao što je prikazano na slici 3.8),
onda je to grubi filtar klase EU 2 ili EU 3.
Filtar prečišćava vazduh za klimatizaciju,
a u isto vreme štiti površine grejača i hla-
dnjaka od zaprljanja.
U zimskom režimu rada, grejači (pred-
grejač i dogrejač) priključeni su na izvor
toplote (kotao ili razmenjivač toplote). U
klima-komorama obično se primenjuju
175
toplovodni grejači sistema 90/70°C. Da-
nas se vazduh više ne greje parom (mada
se još uvek taj postupak negde primenju-
je). Vazduh zagrejan u predgrejaču (G,)
prolazi kroz hladnjak koji je zimi van
pogona i ulazi u maglenu komoru u kojoj
se vlaži vodom. Vlažeći se vodom, vaz-
duh se i hladi pa se mora ponovo zagrevati
u dogrejaču (G2) do željene temperature
ubacivanja.
Rad predgrejača reguliše termostat
(T2) koji se nalazi iza maglene komore.
On meri temperaturu zasićenog (ovlaže-
nog) vazduha, poredi je sa zadatom vred-
nošću i daje signal za otvaranje, odnosno
zatvaranje ventila na dovodu tople vode u
predgrejač. Pošto termostat meri tempera-
turu zasićenog vazduha, ovaj način regu-
lisanja naziva se regulisanje preko tačke
rose. Radom dogrejača upravlja termostat
u prostoriji (T3). On meri trenutnu tempe-
raturu vazduha u prostoriji i poredi je sa
zadatom (postavnom) vrednošću tempera-
ture. Ako je izmerena vrednost niža od
željene, termostat šalje signal da se otvori
ventil na dovodu tople vode u dogrejač i
time se poveća odavanje toplote i zagre-
vanje vazduha.
Centrifugalni ventilator (V,), posta-
vljen na kraju klima-komore, potiskuje
pripremljeni vazduh kroz kanale do svake
klimatizovane prostorije. Vazduh se uba-
cuje u prostorije kroz elemente za ubaciva-
nje (rešetke, anemostate itd.). Na slici 3.8
posebno su označeni pripremljeni i vaz-
duh koji se ubacuje. Strogo uzevši, oni mo-
gu imati različite termičke parametre. Vaz-
duh na izlazu iz klima-komore naziva se
pripremljeni vazduh, a vazduh na mestu
ubacivanja u samu prostoriju - ubacni
vazduh. Ako je kanalski razvod dugačak i
razgranat, pripremljeni vazduh, koji je u
zimskom periodu zagrejan, može se stru-
176
jeći kroz kanale delimično ohladiti, takoda |
na ulazu u prostoriju bude nešto niže tem-
perature nego na izlasku iz klima-komore.
I obrnuto, leti je pripremljeni vazduh hlad-
niji od okoline, pa se tokom transporto-
vanja kroz kanale može zagrejati. Zbogl
toga se kanali za razvod hladnog vazduha, |
po pravilu, termički izoluju.
Ventilator otpadnog vazduha (V2), koji
je na slici 3.8 prikazan u kanalu povrat-
nog vazduha, može se nalaziti i u klima-
komori. To je, takođe, centrifugalni venti-
lator koji isisava vazduh iz prostorije
(odvodni vazduh). Taj vazduh se delom
recirkuliše, a ostatak se izbacuje u okolinu
(otpadni vazduh).
U letnjem režimu rada, predgrejač,
maglena komora i dogrejač su isključeni.
Vazduh se termički obrađuje samo u hlad-
njaku. Hladnjak je obično protočni. Pove-
zan je sa centralnim rashladnim agre-
gatom u kome se priprema hladna voda
sistema 5/11 ili 6/12°C. Vazduh struji kroz
hladnjak i pri tome mu se snižava tempe-
ratura. Ako je temperatura površine hlad-
njaka niža od temperature tačke rose ulaz-
nog vazduha, vazduh se u hladnjaku, osim
što se hladi, i suši (odvlažuje). Na izlazu
iz hladnjaka, vazduh je niže temperaturei
smanjene vlažnosti (manja je apsolutna
vlažnost, ali mu je zbog hlađenja veća re-
lativna vlažnost).
Radom hladnjaka upravlja sobni ter-
mostat (T3), koji zimi reguliše rad dogre-
jača. Pri prelasku sa zimskog na letnji
režim rada, na termostatu (T3) promeni se
zadata vrednost temperature (zimi je obi-
čno 20 - 22°C, a leti 26°C). Ako se u pro-
storiji povećaju dobici toplote, povisi se
unutrašnja temperatura vazduha i termo-
stat šalje impuls za otvaranje ventila i po-
većavanje dotoka hladne vode u hladnjak.
To dovodi do većeg hlađenja vazduha u
klima-komori. Pripremljeni vazduh niže
temperature neutrališe dobitke toplote i
snižava se temperatura vazduha u pro-
storiji.
Svaka klima-komora za jednokanalne
sisteme niskog pritiska sa konstantnom
količinom vazduha ne mora da ima sve
elemente prikazane na slici 3.8. Na pri-
mer, ako sistem radi sa 100% svežim vaz-
duhom, ne postoji komora za mešanje, ni-
ti kanal za recirkulacioni vazduh. Ako se
umesto vodom, vazduh vlaži parom, u kli-
ma-komori je dovoljan samo jedan grejač.
U klima-komoru može biti ugrađena i
dodatna automatika koje nema na prika-
zanom rešenju. Može postojati indikator
zaprljanosti filtra. Presostat meri pad pri-
tiska pri strujanju vazduha kroz filtar i ka-
da se dostigne granična vrednost (kao
posledica zaprljanosti filtra), uključuje se
alarm. Alarm može biti svetlosni (kontrol-
na lampica) ili zvučni (signal). Takođe,
može postojati i indikator rada ventilato-
ra. Presostat meri razliku pritisaka ispred i
iza ventilatora i ako je ta razlika nula, to
znači da je ventilator van pogona (bilo da
je isključen, bilo da je u kvaru). Iza pred-
grejača se obično postavlja tzv. mraz-ter-
mostat koji meri temperaturu posle pred-
grevanja. Ako temperatura vazduha padne
ispod +5°C, znači da postoji neki pro-
blem u radu predgrejača. Da bi se sprečilo
eventualno zamrzavanje vode u grejaču,
mraz-termostat isključuje ventilator u kli-
ma-komori i šalje signal za zatvaranje
žaluzine svežeg vazduha.
Rešenje centralnog jednokanalnog si-
stema niskog pritiska sa konstantnom ko-
ličinom vazduha najčešće se primenjuje u
tehnici klimatizacije. Skoro uvek se kori-
sti za klimatizaciju jedne velike prostorije
(hala, dvorana, magacin i sl.). Centralni
sistem se primenjuje i za klimatizaciju
više prostorija ako imaju sličnu dinamiku
promene toplotnog opterećenja (gubitaka
i dobitaka toplote), jer je regulacija cen-
tralna.
Osnovne prednosti centralnih jedno-
kanalnih sistema niskog pritiska sa kon-
stantnom količinom vazduha su sledeće:
- to je najmanje složen sistem;
- najmanji su investicioni troškovi;
- održavanje je relativno lako;
- mogu se izvoditi u kombinaciji sa
centralnim grejanjem radijatorima.
Glavni nedostaci ovog sistema su:
- nema mogućnosti individualne (lo-
kalne) regulacije;
- sistem stalno radi sa velikom koli-
činom vazduha (kanali su velikog
poprečnog preseka, a veći su i tro-
škovi pogona ventilatora).
3.3.2. ZONSKI SISTEMI
KLIMATIZACIJE
Zonski sistemi klimatizacije primenjuju
se kada klimatizovane prostorije imaju ra-
zličitu dinamiku toplotnog opterećenja,
pa se centralnom regulacijom ne mogu
postići željeni parametri vazduha u svim
prostorijama. Rešenje je da se prostorije
sa sličnom promenom gubitaka, odnosno
dobitaka toplote grupišu u zone.
Vazduh se centralno obrađuje do odre-
đenog stepena (zajednička priprema u kli-
ma-komori), a finalna obrada vazduha vr-
ši se pojedinačno za svaku zonu. Osim
centralne regulacije rada klima-komore,
postoji i zonsko regulisanje parametara
vazduha prema trenutnim toplotnim potre-
bama svake zone.
177
 Postoje tri osnovna tipa zonskih siste-
ma klimatizacije:
- sa zonskim dogrejačima,
- sa višezonskom komorom i
- sa zonskim potkomorama.
Sistem klimatizacije sa zonskim do-
grejačima je u osnovi vrlo sličan central-
nom jednokanalnom sistemu klimatiza-
cije. To je, takođe, sistem klimatizacije
niskog pritiska sa konstantnom količi-
nom vazduha. Centralna klima-komora
ista je kao na slici 3.8, osim što radom do-
grejača upravlja termostat postavljen u
razvodnom kanalu umesto u prostoriji.
Specifičnost zonskih sistema je u tome
što je u svakom glavnom razvodnom ka-
nalu ka pojedinoj zoni ugrađen zonski
dogrejač (sl. 3.9). Vazduh se kompletno
priprema u centralnoj (zajedničkoj) kli-
ma-komori, ali se u njoj ne zagreva do
temperature na ulazu, nego do neke niže
temperature. Vazduh se do potrebne tem-
perature ubacivanja za svaku zonu dogre-
va u zonskim dogrejačima. Rad svakog
zonskog dogrejača reguliše termostat po-
stavljen u odgovarajućoj zoni.
Rad sistema sa zonskim dogrejačima
je neekonomičan u letnjem periodu. Celo-
kupna količina vazduha hladi se u hlad-
njaku klima-komore prema potrebama
toplotno najopterećenije zone, tj. zone sa
trenutno najvećim dobicima toplote. Za
sve ostale zone tako pripremljen vazduh
je hladniji nego što je potrebno, pa se do-
greva u zonskim dogrejačima. Pri tome se
energija dvostruko nepotrebno troši. Za
zone sa manjim toplotnim opterećenjem
vazduh se pothlađuje, a zatim se dogreva.
Klima-komora u sistemu sa višezon-
skom komorom ima specifičnu konstruk-
ciju. Na kraju komore (iza ubacnog ven-
tilatora komora ima dodatak - izlaznu
sekciju sa posebnim izlazom za svaku
zonu. U svakom izlazu postoji po par raz-
menjivača toplote: dogrejač i hladnjak.
Zimi vazduh prolazi kroz dogrejač, a ako
nije potrebno maksimalno grejanje vaz-
duha, deo vazduha struji kroz hladnjak
koji je van pogona, pa predstavlja obilazni
vod. Pre ulaska u glavni kanal za zonu,
zagrejan vazduh iza dogrejača i vazduh
koji je prošao kroz hladnjak se mešaju. Is-
pred dogrejača i hladnjaka (postavljenih
paralelno) postoje regulacione žaluzine.
Njihov rad je spregnut. Otvaranjem žalu-
zine ispred dogrejača povećava se protok
vazduha koji se dogreva, a istovremeno
smanjuje količina vazduha koja struji obi-
laznim vodom. U letnjem periodu kroz

Sl. 3.9. - Šema klimatizacionog sistema sa zonskim dogrejačima: 1 -s v e ž

vazduh; 2 - recirkulacioni vazduh; 3 - otpadni vazduh; 4 - klima-komora;
5 - ventilator vazduha koji se ubacuje; 6 - zonski dogrejači; 7 - ventilator
povratnog vazduha; Zt , Z 2, Z} - pripremljen vazduh za zone

178
 hladnjak protiče hladna voda, a dogrejač
je van funkcije i služi kao obilazni vod.
Radom žaluzina (klapni) upravlja termo-
stat postavljen u odgovarajućoj zoni. On
meri temperaturu vazduha u prostoriji,
upoređuje je sa postavnom vrednošću i
ukoliko utvrdi da postoji razlika, pome-
ranjem lamela žaluzine, povećava količinu
vazduha koja se greje, odnosno hladi.
Osnovni nedostatak višezonske komo-
re je da zahteva dosta prostora za ugrad-
nju. Broj zona je ograničen konstrukcio-
nim reŠenjem izlazne sekcije. Višezonska
komora ima veći broj dogrejača i hladnjak
sa odgovarajućom automatikom.
Sistem klimatizacije sa zonskim pot-
komorama sastoji se od centralne klima-
komore i zonskih klima-komora za svaku
zonu. U centralnoj klima-komori obra-
đuje se samo svež vazduh koji se kanali-
ma za primarni vazduh razvodi do usisa
zonskih komora (potkomora). U njima se
pripremljen (prečišćen i termički obra-
đen) spoljašnji vazduh meša sa recirkula-
cionim vazduhom iz odgovarajuće zone, a
zatim se ta mešavina ponovo obrađuje
(filtrira, hladi ili dogreva).
Od svih zonskih sistema, sistem klima-
tizacije sa zonskim potkomorama ima na-
jbolju mogućnost zonskog regulisanja.
Osnovni nedostatak je što umesto jedne
centralne, postoji više manjih klima-ko-
mora.
3.3.3. S I S T E M K L I M A T I Z A C I J E
V I S O K O G P R IT IS K A
U sisteme klimatizacije visokog pritiska
spadaju ona klimatizaciona postrojenja u
kojima je brzina vazduha u kanalima veća
od 12 m/s. U pojedinim deonicama kana-
la, vazduh struji brzinom od 25, pa čak i
30 m/s.
Prednost sistema visokog pritiska je
što veća brzina strujanja vazduha omo-
gućava da za isti protok poprečni presek
kanala bude manji. To je naročito značaj-
no u velikim objektima koji imaju velike
staklene površine. U njima su veliki dobi-
ci toplote, pa je proporcionalno velika i
potrebna količina vazduha. Kada bi se ko-
ristio sistem niskog pritiska, kanali bi bili
velikog poprečnog preseka, pa u nekim
slučajevima prostorno ne bi mogli da se
razvedu po objektu. Kanali manjeg popre-
čnog preseka su jeftiniji, a i lakše je naći
prostor za njihov smeštaj.
Osnovni nedostatak sistema klimati-
zacije visokog pritiska je taj što je zbog
veće brzine strujanja potreban i viši priti-
sak. Zbog toga su ventilatori i klima-ko-
mori veće snage, da bi pri istom protoku
dali veći napor. Drugi nedostatak je taj što
je zbog velike brzine strujanja vazduha
izraženiji problem buke nego u sistemima
niskog pritiska.
Sistemi klimatizacije visokog pritiska
mogu da rade sa konstantnom ili pro-
menljivom količinom vazduha (varijabil-
ni sistemi).
3.3.3.1. Sistemi sa konstantnom
količinom vazduha
Elementi koji ulaze u sastav klima-ko-
more, način regulacije i proces pripreme
vazduha ovog sistema isti su kao kod cen-
tralnog jednokanalnog sistema niskog pri-
tiska sa konstantnom količinom vazduha,
samo je brzina strujanja vazduha veća i
pritisak u postrojenju viši. Jedina bitna
razlika između sistema niskog i sistema
visokog pritiska je u elementu za ubaciva-
nje vazduha. U sistemima niskog pritiska
vazduh se ubacuje kroz rešetke i anemo-
179
state, a u sistemima visokog pritiska vaz-
duh prvo mora proći kroz specijalne ure-
đaje, tzv. kutije za rasterećenje (rasteretne
kutije).
Kutija za rasterećenje ima sledeće fun-
kcije:
- sniženje statičkog pritiska iz kanala;
- obezbeđivanje konstantnog protoka
vazduha u prostoriju bez obzira na
oscilacije pritiska u kanalu;
- prigušenje buke.
Kutija za rasterećenje (sl. 3.10) sastoji
se od metalnog kućišta sa unutrašnjom
oblogom koja apsorbuje šumove. Iz ka-
Sl. 3.10. —Kutijaza rasterećenje: 1 —zvučna izolacija;
2 —regulator konstantnogprotoka sa oprugom;
3 —dovod vazduha iz kanala; 4 —vazduh koji se
ubacuje
nala visokog pritiska vazduh ulazi u raste-
retnu kutiju i dolazi do regulatora protoka.
Ukoliko je pritisak vazduha u kanalu viši,
on više sabija oprugu i presek ulaznog
otvora se smanjuje, tako da bez obzira na
trenutni pritisak vazduha u kanalu, uvek
ista količina vazduha ulazi u uređaj. Pro-
tok vazduha, oblik suženja ulaznog otvora
i krutost opruge su usaglašeni.
180
3.3.3.2. Sistemi sa p rom enljivom
količinom vazduha
(varijabilni sistemi)
Svi dosada opisani sistemi klimatizacije
rade sa konstantnom količinom vazduhi
tokom cele godine. Količina vazduhaje!
određena prema projektnim uslovima, a]
kada je trenutno toplotno opterećenje ma-
nje, potrebno hlađenje prostorije ostvara-
je se promenom temperature vazduha koji'
se ubacuje. Zimi se snižava ubacna tem-
peratura u odnosu na projektnu, a leti
povišava.
U sistemima sa promenljivom količi-
nom vazduha maksimalna količina pri
premljenog vazduha ubacuje se u pro-
storiju samo kada su maksimalni toplotni
gubici, odnosno toplotni dobici. U svira
ostalim slučajevima, kada je toplotno op-
terećenje prostorije manje od projektnog,
u prostoriju se ubacuje manja količina
vazduha, proporcionalna trenutnom toplo-
tnom opterećenju. U ovom slučaju se ne
menja temperatura vazduha koji se ubacu-
je (osim pri prelasku sa letnjeg na zimski
režim rada).
Prednost varijabilnog sistema je u
tome što se maksimalna količina vazduha
priprema samo pri projektnim uslovima.
Najveći broj dana u godini u klima-ko-
mori se priprema i kroz kanale struji znat-
no manja količina vazduha. Time se po-
stižu znatne uštede električne energije za
pogon ventilatora.
Osnovni problem varijabilnih sistema
jeste ostvarivanje dobre raspodele vaz-
duha u prostoriji prilikom ubacivanja ma-
nje količine vazduha od projektne. Ako se
smanji količina vazduha koji se ubacuje,
smanjuje se i domet mlaza vazduha koji se
ubacuje, pa određene zone u prostoriji
mogu ostati bez dovoljne količine svežeg
itermički obrađenog vazduha (pojava tzv.
mrtvih zona u prostoriji). Ovaj problem se
donekle ublažava elementima za ubaci-
vanje specijalne konstrukcije. Vazduh se
ubacuje tangencijalno ispod same tavan-
ice. Struja vazduha se ,,lepi“ uz tavanicu i
tako se povećava njen domet u prostoriji.
Na slici 3.11 dat je uprošćen prikaz ele-
menta za ubacivanje promenljive količine
vazduha i njegov položaj u prostoriji.
Neposredno pre izlaznog otvora za vaz-
duh nalazi se regulator protoka. Sastoji se
od elastične obloge u koju se dovodi vaz-
duh iz pneumatskog regulacionog sis-
tema. Njegovim radom diriguje termostat
uprostoriji. Kada je, na primer, u letnjem
režimu rada potrebno manje hlađenje
prostorije (jer se unutrašnja temperatura
spustila ispod zadate vrednosti), termostat
šalje impuls pneumatskom regulacionom
organu da ubaci još vazduha u regulacioni
organ sa elastičnom oblogom. Regula-
cioni organ se širi i smanjuje presek za
prolaz klimatizovanog vazduha iz termi-
nala (uređaja za ubacivanje vazduha na
Sl. 3.11. - Uređaj za ubacivanje promenljive količine
vazduha: I - međuspratna konstrukcija; 2 - dovod
vazduha - terminal; 3 — spuštena tavanica;
4 - ubacivanje vazduha
slici 3.11). Kada se ubaci manja količina
hladnog vazduha, prostorija se manje
hladi, i unutrašnja temperatura raste ka
postavnoj vrednosti.
Pošto i varijabilni sistemi spadaju u
sisteme visokog pritiska, specijalni uređaj
za ubacivanje promenljive količine vaz-
duha mora da ispuni i ostale funkcije kuti-
je za rasterećenje, a to su: sniženje priti-
ska (rasterećenje) i apsorbovanje šumova.
U klimatizovanim prostorijama se vrlo
često, bez obzira na primenjeni sistem
klimatizacije, postavlja spuštena tavanica,
kao što je to prikazano na slici 3.11. Osno-
vna funkcija spuštene tavanice je estetika
enterijera. U međuprostor spuštene tava-
nice (plenum), smeštaju se kanali za vaz-
duh, kao i sve ostale instalacije u zgradi.
Iz prostorije se jedino vidi rešetka za uba-
civanje ili anemostat. Prostor iznad spušte-
ne tavanice je obično neprohodan (visine
od 50 do 80 cm), ali se u industrijskim ob-
jektima, u kojima se često pristupa insta-
lacijama, plenumi rade kao prohodni ili
poluprohodni.
Klima-komora za varijabilne sisteme
je u osnovi ista kao za sisteme sa kon-
stantnom količinom vazduha, samo se ko-
riste ventilatori za promenljiv protok.
Najčešće se protok menja (reguliše) pro-
menom broja obrtaja ventilatora.
Postoji razlika i u načinu regulisanja
grejača i hladnjaka u klima-komori. Do-
grejač i hladnjak se ne regulišu termo-
statom u prostoriji, nego temperaturskim
davačem u razvodnom kanalu. Termostat
u prostoriji, čiji je zadatak održavanje za-
date unutrašnje temperature vazduha, de-
luje na element za ubacivanje vazduha
menjajući protok klimatizovanog vazdu-
ha u prostoriju.
181
 3.3.4. DVOKANALNI SISTEMI
Osnovna karakteristika ovih sistema je
dupla razvodna kanalska mreža. Iz klima-
-komora polaze dva razvodna kanala sa
pripremljenim vazduhom do svake pros-
torije (zone). Jedan je kanal toplog vaz-
duha i kroz njega struji zagrejan vazduh, a
drugi je kanal hladnog vazduha. Ispred
prostorije se meša vazduh iz jednog i dru-
gog kanala (u određenom odnosu) i
mešavina se ubacuje u prostoriju.
Dvokanalni sistemi su pogodni za ob-
jekte sa velikim brojem zona, od kojih sva-
ka ima svoju dinamiku toplotnog optere-
ćenja. Primenjuju se za poslovne prostore
sa velikim brojem kancelarija.
Prednost dvokanalnih sistema je vrlo
fleksibilan pogon i dobra lokalna regu-
lacija. U svakom trenutku, svaka prostori-
ja može da se i zagreva i hladi. Međutim,
dvokanalni sistemi imaju i dosta nedo-
stataka. Potreban je veći prostor za razvod
dva kanala. U mnogim režimima rada
pogon je neekonomičan. Vazduh se greje
za topli kanal, a hladi za hladan, pa se za-
tim meša pre ubacivanja u prostoriju, pri
čemu nastaju gubici mešanja. Da bi se
ostvario ekonomičniji pogon, potrebno je
ugraditi relativno složenu automatiku.
Sl. 3.12. - Šema dvokanalnogsistema: 1 - dovodsvežeg vazduha; 2 —otpadni vazduh; 3 - recirkulacioni vazduh;
4 - ventilator; 5 —zajednička klima-komora; 6 - dogrejač; 7 — topli kanal; 8 - hladnjak; 9 —hladni kanal;
1 0 - aparat za mešanje; Zr Z2- zone; T - termostat
182
Zbog svih ovih nedostataka, danas se ume-
sto dvokanalnih sistema mnogo češćel
ugrađuju vazdušno-vodeni sistemi klima f
tizacije.
Dvokanalni sistemi se dele na sistemel
zavisnog i nezavisnog dejstva.
3.3.4.1. D vo ka n a ln i zavisni sistem
Ovo je sistem klimatizacije sa konstant-
nom količinom vazduha. U prostoriju se
ubacuje stalna količina vazduha, samo se
prema trenutnim potrebama menja odnos
između količine vazduha iz toplog i hla-
dnog kanala. I kroz zajednički deo klima-
-komore struji konstantna količina vaz-
duha, ali se menja odnos protoka u kana-
lima toplog i hladnog vazduha.
Posle pripreme u zajedničkom delu
klima-komore (filtriranje, zagrevanje, vla-
ženje, hlađenje vazduha), struja delimič-
no pripremljenog vazduha deli se na dve
grane (sl. 3.12). U kanalu toplog vazduha,
vazduh se dogreva do temperature od 35
do 45°C. U kanalu hladnog vazduha odr-
žava se temperatura od 14 do 16°C. Kana-
li toplog i hladnog vazduha se razvode do
svake prostorije (zone). Ispred svake pro-
storije ogranci toplog i hladnog razvo-
dnog kanala spajaju se sa aparatom za
mešanje koji služi za ubacivanje vazduha
u prostoriju. Zadatak tog aparata je da, u
zavisnosti od trenutnih toplotnih potreba
objekta, propusti određenu količinu vaz-
duha iz svakog kanala i tako dobijenu
mešavinu ubaci u prostoriju.
Na osnovu načina regulisanja mešanja
vazduha (koliko će vazduha iz kog kanala
biti ubačeno u prostoriju), razlikuju se dva
tipa aparata za mešanje: sa direktnim re-
gulisanjem i sa indirektnim regulisanjem.
Na slici 3.13 prikazanaje skica aparata
za mešanje sa direktnim regulisanjem.
Aparat je povezan sa oba kanala. Položaj
preklopne klapne određuje odnos meša-
nja. Na slici 3.13 klapna je postavljena ta-
Sl. 3.13. -A paratza mešanje sa direktnim regulisan-
jem: 1 - kanal toplog vazduha; 2 - kanal hladnog
vazduha; 3 - preklopna klapna; 4-p o g o n klapne;
5 - perjorirana pregrada; 6 - pokretna krila za
regulaciju protoka; 7 - zvučna izolacija; 8 - izlaz
vazduha u prostoriju; 9 - kućište; 1 0 - termostat u
prostoriji
ko da zatvara dotok toplog vazduha. Ispre-
kidanom linijom označen je drugi granični
položaj u kome zatvara dovod hladnog
vazduha. Termostat, koji se nalazi u pro-
storiji ili u kanalu odvodnog vazduha,
deluje na uređaj za pokretanje klapne
(pneumatski ili električni). Pomeranjem
preklopne klapne otvara se dovod vaz-
duha iz jednog kanala a istovremeno pri-
tvara dovod vazduha iz drugog. Time se
postiže da kroz aparat protiče konstantna
količina vazduha. Dovod vazduha iz je-
dnog i drugog kanala je spregnut (nije
nezavistan). Zato se ovi sistemi i nazivaju
dvokanalni sistemi zavisnog dejstva.
Pošto se radi o sistemu visokog pri-
tiska, aparat za mešanje mora da ostvari i
sve funkcije kutije za rasterećenje. Meša-
vina vazduha iz toplog i hladnog kanala
prolazi kroz perforiranu pregradu i sni-
žava joj se pritisak. Aparat za mešanje
obložen je zvučnom izolacijom koja pri-
gušuje nastale šumove i na taj način spre-
čava širenje buke u prostoriju.
Mešni aparat sa indirektnim regulisa-
njem ima odvojene pogone zatvarača
(klapni) na kanalima za topao i hladan
vazduh. Rad jednog zatvarača (obično na
priključku toplog vazduha) kontroliše so-
bni termostat. Ako, na primer, tempera-
tura vazduha u prostoriji opada, termostat
šalje impuls da se poklopac otvori i tako
propusti veća količina toplog vazduha u
aparat za mešanje, odnosno u prostoriju.
Položaj zatvarača drugog kanala diktira
presostat koji se nalazi pri vrhu aparata za
mešanje u struji pripremljenog vazduha.
Presostat reaguje na promenu statičkog
pritiska (koji je proporcionalan protoku
vazduha) i reaguje u smislu održavanja
konstantnog protoka vazduha. Ako termo-
stat više otvori dovod toplog vazduha,
183
povećava se ukupna količina mešavine,
raste pritisak i presostat šalje impuls po-
kretaču zatvarača na kanalu hladnog vaz-
duha da pritvori dovod hladnog vazduha
(jer je termostat povećao dotok toplog
vazduha). Time se, na indirektan način,
održava konstantna količina vazduha koji
se ubacuje u prostoriju.
3.3.4.2. D vokan aln i nezavisni sistem
Ovaj sistem radi sa promenljivom količin-
om vazduha, što znači da spada i u grupu
varijabilnih sistema. Na mestu ubacivanja
vazduha u prostoriju, iz kanala se uzima
potrebna količina vazduha koja odgovara
trenutnom toplotnom opterećenju pro-
storije.
Kroz jedan kanal protiče konstantna
količina vazduha promenljive temperatu-
re. Zimi je vazduh zagrejan, a leti hladan.
Ovaj kanal se naziva kanal primarnog
vazduha. Kroz drugi kanal (kanal sekun-
darnog vazduha) tokom cele godine struji
hladan vazduh. Protok vazduha kroz ovaj
kanal je promenljiv, zavisno od trenutnih
potreba prostorija za hladnim sekundar-
nim vazduhom. Dvokanalni klimatiza-
cioni sistem nezavisnog dejstva ima dve
klima-komore. Priprema vazduha za pri-
marni i sekundarni kanal je potpuno odvo-
jena.
Vazduh se u prostoriju može ubaciti
dvojako. Ako se prim arni i sekundarni
vazduh odvojeno ubacuju, primarni vaz-
duh, čiji je protok konstantan, ubacuje se
kroz kutiju za rasterećenje. Količina se-
kundarnog vazduha zavisi od toplotnog
opterećenja prostorije i vazduh se ubacuje
kroz uređaj za ubacivanje promenljive
količine vazduha (isto kao i kod jednoka-
nalnih varijabilnih sistema). Ako se primami
i sekundarni vazduh ubacuju na jednom
184
mestu (kroz zajednički uređaj), koristi se
aparat za mešanje za promenljivu količi-
nu vazduha.
3.3.5. VAZDUŠNO-VODENI SISTEMI
Vazdušno-vodeni sistem je kombinovan
sistem klimatizacije, koji kao radni fluid
koristi i vazduh i vodu. Vazduh ima funk-
ciju provetravanja. Ovi sistemi rade samo
sa svežim vazduhom. Pošto se ne prime-
njuje recirkulacija vazduha, kroz vazdušno
postrojenje struji manja količina vazduha,
tako da su kanali manjeg poprečnog pre-
seka.
Funkcija vode kao radnog fluida je da
nadoknadi toplotne gubitke, odnosno eli-
miniše toplotne dobitke prostorije, mada
deo te funkcije obavlja i primarni vazduh.
Zašto je odabrana kombinacija vaz-
duha i vode? Vazduh je neophodno dovo-
diti da bi se prostorije provetravale, a vo-
da je, zbog veće gustine i specifičnog
toplotnog kapaciteta, mnogo bolji nosilac
toplote nego vazduh. Filtriranje i termička
priprema primarnog vazduha obavljaju se
u centralnoj klima-komori, a parametri
vazduha dorađuju se u posebnom aparatu
koji se nalazi u svakoj klimatizovanoj
prostoriji. Ova finalna priprema vazduha,
u skladu sa toplotnim potrebama prostori-
je, ostvaruje se u indukcionom aparatu ili
ventilator-konvektoru.
Indukcioni aparat je dobio naziv po
efektu koji se koristi. Pripremljeni vazduh
se iz kanala primarnog vazduha (visokog
pritiska) ubacuje u prostor indukcionog
aparata kroz mlaznice (sl. 3.14). Vazduh
istrujava iz mlaznica velikom brzinom i
povlači sa sobom (indukuje) okolni (so-
bni) vazduh. Postoje različite konstrukcije
indukcionih aparata. Na slici 3.14 pri-
kazano je rešenje u kome sobni (tzv.
sekundarni vazduh) prolazi kroz razme-
njivač toplote indukcionog aparata. U za-
visnosti od toga da li kroz razmenjivač
toplote protiče topla ili hladna voda, se-
kundarni vazduh se greje ili hladi pre
nego što se pomeša sa primarnim vazdu-
hom i, kao pripremljen vazduh, ubaci u
prostoriju.
Sl. 3.14. - Indukcioni aparat: 1 —usi.’s sobnog vazduha;
2 - razmenjivač toplote; 3 - obilazni vod;
4 -prim arni vazduh; 5 - izlazna rešetka
Stepen termičke obrade vazduha u in-
dukcionom aparatu moguće je regulisati
sa vazdušne ili sa vodene strane. Regu-
lisanje sa vazdušne strane ostvaruje se
klapnom koja sekundarni vazduh usme-
rava delom kroz razmenjivače toplote, a
delom obilaznim vodom (sl. 3.14). Regu-
lacija sa vodene strane obavlja se pro-
menom protoka ili promenom tempera-
ture vode na ulazu u razmenjivač toplote.
Vazduh u prostoriji može se obrađivati
iu ventilator-konvektoru, ili —kako se u
praksi često naziva — fen-koil aparatu
(prema nazivu na engleskom jeziku). Vaz-
duh struji kroz ventilator-konvektor zah-
valjujući radu ventilatora (sl. 3.15). Venti-
lator-konvektor usisava mešavinu sobnog
isvežeg vazduha (što se smatra lošijim re-
šenjem) ili mešavinu sobnog (sekundar-
Sl. 3.15. - Ventilator-konvektor: 1 - ulaz pripreml/enog
ili spoljašnjeg vazduha; 2 - ulaz recirkulacionog vaz-
duha; 3 - regulaciona ldapna; 4 -filtar; 5 — ventilator;
6 —kadica za skupljanje kondenzata;
7 - razmenjivač toplote; 8 - kućište - zvučno
izolovano; 9 —izlazna rešetka
nog) i pripremljenog vazduha u klima-ko-
mori (primarni vazduh). Mešavina se fil-
trira i, prema potrebi, zagreva ili hladi u
razmenjivaču toplote u ventilator-kon-
vektoru. Kako se u razmenjivaču toplote
kada radi u režimu hlađenja može izdvoji-
ti vlaga iz vazduha, ugrađuje se kadica za
skupljanje kondenzata. Kondenzat se cev-
nom mrežom odvodi u kanalizaciju.
Rad ventilator-konvektora može se re-
gulisati i sa vodene i sa vazdušne strane.
Regulisanje sa vodene strane je identično
kao za indukcione aparate: promenom
protoka ili temperature ulazne vode u raz-
menjivač toplote. Toplotni učinak venti-
lator-konvektora sa vazdušne strane reg-
uliše se promenom količine vazduha koja
se ubacuje u prostoriju. Ventilatori su obi-
čno dvobrzinski ili trobrzinski a izborom
brzine menja se protok vazduha.
Postoji više modela ventilator-konvek-
tora. Parapetni tip se obično postavlja is-
pod prozora. Smer ubacivanja vazduha je
vertikalno naviše (sl. 3.15). Horizontalni
tip se obično ugrađuje u prostor spuštene
tavanice. Na slici 3.16 prikazan je ventila-
tor-konvektor koji se često ugrađuje za
185
 Sl. 3.16. - Rešenje ugradnje ventilator-konvektora u klimatizovanom prostoru:
1 - ventilator-konvektor; 2 - prikljućak na kanal; 3 - kanal primarnog vazduha;
4 - prozor; 5 - recirkulacioni vazduh; 6 - soba; 7 - predsohlje; 8 - hodnik
klimatizaciju hotelskih soba. Sobni vaz-
duh, pripremljen u centralnoj klima-ko-
mori, vodi se kroz kanal u hodniku. Ven-
tilator-konvektor uzima deo vazduha iz
tog kanala, a preostali deo vazduha re-
cirkuliše iz sobe i predsoblja. Ova meša-
vina se dodatno termički obrađuje u ven-
tilator-konvektoru i kroz rešetku pri vrhu
zida ubacuje u hotelsku sobu.
Do svakog indukcionog aparata, odno-
sno ventilator-konvektora mora da se raz-
vede cevna mreža kojom se dovodi topla,
odnosno hladna voda. Prema broju cevi
koje dolaze do razmenjivača toplote, raz-
likuju se dvocevni i četvorocevni sistemi.
Dvocevni sistemi mogu biti sistemi sa
prebacivanjem ili sistemi bez prebaciva-
nja.
U dvocevnim sistemima bez prebaci-
vanja, kroz cevnu mrežu cele godine pro-
tiče hladna voda. Prostorije se zagrevaju
toplim vazduhom. Ovaj sistem se prime-
njuje u područjima sa dugim i toplim leti-
ma i blagim zimama.
U našim klimatskim uslovima koristi
se dvocevni sistem sa prebacivanjem. Leti
kroz cevnu mrežu (i razmenjivač toplote)
cirkuliše hladna voda, a zimi topla. Pre-
186
bacivanje sistema sa zimskog na letnji
režim znači prebacivanje glavne razvo-
dne cevi, sa kotla na rashladni agregati
obavlja se na određenoj spoljašnjoj tempe-
raturi, tzv. temperaturi prebacivanja. Ne-
dostatak dvocevnih sistema sa prebaciva-
njemprimećuje se u prelaznim periodima,
kada spoljašnja temperatura dosta varira,
pa se naizmenično javljaju potrebe za gre-
janjem, odnosno hlađenjem prostorija.
Kod četvorocevnih sistema postoji is-
tovremeno dovod i tople i hladne vode do
svakog aparata. Zavisno od toplotnog opte-
rećenja prostorije, u razmenjivač toplote
propušta se ili topla ili hladna voda. Termo-
stat u prostoriji upravlja radom sekvent-
nog ventila koji u svakom trenutku omo-
gućava prolaz vode u razmenjivač toplote
samo iz jedne razvodne cevi (tople ili hla-
dne) i vraća vodu iz razmenjivača toplote
u odgovarajuću povratnu cev. U četvoro-
cevnim sistemima postoji po par cevi (ra-
zvodna i povratna) za toplu i hladnu cev.
 3.3.6. VODENI SISTEMI
Uovim sistemima „klimatizacije“ radni
fluid je samo voda (topla zimi, hladna le-
ti). Ne postoji priprema vazduha u central-
noj klima-komori. Zato se ovi sistemi ne
mogu smatrati pravim sistemima klimati-
zacije, jer ne mogu da ostvare dva važna
zadatka tehnike klimatizovanja prostora:
provetravanje i regulaciju vlažnosti vaz-
duha. U okviru obrade vazduha vrši se fil-
triranje, grejanje ili hlađenje vazduha uz
delimično sušenje.
U vodenim sistemima vazduh se pri-
prema u ventilator-konvektoru. Slične je
konstrukcije kao na slici 3.15, samo što
ne postoji dovod primarnog vazduha, već
uređaj radi samo sa sobnim (recirkula-
cionim) vazduhom.
Vodeni sistemi se obično primenjuju
prilikom rekonstrukcije termotehničkih
instalacija u postojećim zgradama i kada
nema mogućnosti za provlačenje kanala
za vazduh kroz objekat.
3.3.7. LOKALNI KLIMATIZACIONI
UREĐAJI
Za razliku od centralnih postrojenja za
klimatizaciju, u kojima se vazduh obrađu-
je na jednom mestu, a zatim pripremljen
razvodi do svake klimatizovane prosto-
rije, kompletna priprema vazduha lokal-
nim klimatizacionim uređajima obavlja se
u samoj prostoriji. Lokalni klimatizacioni
uređaji su autonomne klima-jedinice.
U sastav lokalnog klimatizacionog ure-
daja obavezno ulaze: kompresor, ispari-
vač, kondenzator, ventilator sa elektro-
motorom, pomoćna oprema i automatika.
Svi noviji klima-uređaji imaju ugrađene
filtre. U procesu hlađenja obavlja se i su-
šenje (odvlaživanje) vazduha. Većina ure-
đaja može i da zagreva vazduh. Oni uglav-
nom rade sa sobnim (recirkulacionim)
vazduhom.
Prednosti lokalnih klimatizacionih ure-
đaja su: manji investicioni troškovi, jedno-
stavno prenošenje i zamena, kompaktan i
lep izgled, lako i jednostavno rukovanje.
Osnovni nedostaci lokalnih klimatiza-
cionih uređaja su nemogućnost provetra-
vanja prostorija (mada postoje tehnička
rešenja sa ograničenim dovođenjem spo-
ljašnjeg vazduha), kao ni regulisanja vla-
žnosti vazduha zimi. Grejanje ovim ure-
đajima je ograničeno.
Mada lokalni klimatizacioni uređaji ne
pružaju mogućnost potpune klimatizacije
prostorija, zbog svoje jednostavne ugrad-
nje i relativno niske cene, sve više se ko-
riste. Primena lokalnih klimatizacionih
uređaja je vrlo široka: od stanova, preko
kancelarija, poslovnih prostorija, trgovina
do automatskih telefonskih centrala, račun-
skih centara i sl.
Razvijen je veliki broj lokalnih klima-
tizacionih uređaja različitih po obliku,
veličini, sastavu i tehničkim mogućnosti-
ma. Osnovna podela lokalnih klima-ure-
đaja je na kompaktne i razdvojene klima-
-jedinice. Za razdvojene klima-jedinice
manjeg kapaciteta koristi se termin split-
-sistemi, dok se uređaji većeg kapaciteta
zovu klima-ormani.
3.3.7.1. K o m pa k tn e klim a-jedinice
Kompaktne klima-jedinice su, prema ka-
pacitetu, najmanji lokalni klimatizacioni
uređaji. U praksi se koriste i nazivi: pro-
zorski klimatizer ili erkondišn. To su kli-
ma-uređaji u čijem su jednom kućištu
smešteni svi elementi: rashladna mašina
187
(hermetički kompresor, kondenzator, ispa-
rivač), ventilator sa elektromotorom, filtar
za vazduh i prateća automatika (sl. 3.17).
Sl. 3 .1 7 .- Skica kompaktnog klimatizacionog uređaja:
1 - ubacivanje ohlađenog vazduha; 2 - usis sobnog
vazduha; 3 —filtar; 4 - isparivač; 5 - ventilator;
6 - elektromotor; 7 - kompresor; 8 - kondenzator;
9 - usis spoljašnjeg vazduha; 10 - izduvavanje
vazduha spolja
Kompaktni klimatizeri se ugrađuju u
prozore ili spoljašnje zidove. Jedan deo
uređaja mora da se nalazi u klimatizo-
vanoj prostoriji, a drugi van nje (napolju).
Mogu da rade i sa delom svežeg vazduha
(obično oko 10% od ukupnog protoka).
Protok vazduha je od 300 do 500 m3/h, a
kapacitet hlađenja od 2 do 3 kW.
Prozorski klimatizeri su prvobitno bili
namenjeni samo za hlađenje prostorije.
Kasnije se uvidelo da lako mogu da se pri-
lagode i za grejanje, naročito u prelaznom
periodu (proleće, jesen). Jedna moguć-
nost je ugradnja elektrootpornog grejača
kapaciteta oko 2 kW. U režimu grejanja
klimatizer radi kao kalorifer koji može i
da filtrira i ubacuje spoljašnji vazduh. Dm-
gi način je da se obrne radni ciklus hla-
đenja, tako da klimatizer radi kao toplotna
pumpa vazduh/vazduh. U tom režimu ra-
188
da ostvamje se efekat grejanja izražen ko-
eficijentom grejanja oko 2,5. To znači da
se za svaki kilovatčas električne energije
utrošene za pogon kompresora može do-
biti 2,5 kWh toplote u prostoriji.
Prozorski klimatizeri imaju određene
nedostatke. Mogu se postaviti na ograni-
čen broj mesta u prostoriji, jer zadnji deo
klimatizera mora biti izvan prostorije. Ka-
da se klimatizer ne upotrebljava (isklju-
čen je) izražen je upad spoljašnjeg vaz-
duha kroz uređaj, naročito pri dejstvu
vetra. Prozorski klimatizer je relativno
bučan, jer se i kompresor i ventilator na-
laze u prostoriji (u delu uređaja koji je u
samoj prostoriji).
3.3.7.2. Razdvojene klim a-jedinice
Svi navedeni nedostaci kompaktnih kli-
matizera znatno se prevazilaze primenom
razdvojenih jedinica, tzv. split-sistema.
Ovaj tip klima-uređaja ima dva odvojena
dela: unutrašnju i spoljašnju jedinicu, ko-
je su međusobno povezane sa dve ba-
karne cevi. Krozjednu struji tečni freon,a
kroz dmgu para freona.
Spoljašnja jedinica sadrži: hermetički
kompresor, vazduhom hlađeni kondenza-
tor, aksijalni ventilator, skupljač tečnosti
(resiver) i neophodnu automatiku. Kada
uređaj radi u režimu hlađenja, spoljašnja
jedinica predstavlja stranu visokog pri-
tiska.
U unutrašnjoj jedinici su smešteni: is-
parivač, ventilator, regulacioni ventil i pra-
teća automatika. U režimu hlađenja to je
strana niskog pritiska freona. Kada klima-
-uređaj radi u režimu grejanja (kao toplo-
tna pumpa), strane niskog i visokog pri-
tiska menjaju mesta.
 Spoljašnja jedinica se postavlja napo-
lju, obično na zidu, krovu ili u dvorištu.
Izabrana lokacija treba da zadovolji sle-
deće uslove:
-d a je količina svežeg vazduha za
hlađenje kondenzatora dovoljna;
- da nema prašine i peska;
-lak pristup uređaju (radi servisira-
nja);
- da je što bliže unutrašnjoj jedinici
(kraći razvod bakarnih cevi).
Unutrašnje jedinice mogu biti različi-
tog tipa. Najčešće se primenjuje zidni tip,
zatim plafonski i parapetni (podni). Svi ovi
modeli unutrašnjih jedinica rade isklju-
čivo sa sobnim vazduhom. Kod kasetnog
i kanalskog tipa unutrašnjih jedinica mo-
guće je dovesti izvesnu količinu svežeg
vazduha. Ovi uređaji se postavljaju u pro-
stor spuštene tavanice.
Razdvojeni klimatizacioni uređaji mo-
gu da imaju samo funkciju hlađenja ili da
rade i kao toplotne pumpe. U tom slučaju,
leti hlade prostoriju, a u prelaznom perio-
du i zimi je greju.
Postoje takva tehnička rešenja da se
na jednu spoljašnju jedinicu poveže više
unutrašnjih jedinica (dve, tri, četiri, do ma-
ksimalno 48). To su takozvani multi split-
-sistemi. Rad svake unutrašnje jedinice
može se regulisati iz same prostorije.
Može se zadati vrednost temperature vaz-
duha koju treba održavati u prostoriji.
Menjanjem brzine ventilatora menja se i
protok vazduha. Pomeranjem žaluzina na
otvoru za ubacivanje vazduha može se
menjati pravac struje vazduha koji se uba-
cuje.
Multi split-sistemi predstavljaju, na ne-
ki način, prelazak ka centralnim sistemi-
ma klimatizacije. Sledeća faza razvoja su
super multi split-sistemi kod kojih je na
jednu spoljašnju jedinicu takođe vezano
više unutrašnjih jedinica. Specifičnost
ovog sistema je u tome što jedne unutra-
šnje jedinice mogu da rade u režimu hla-
đenja, dok druge u isto vreme greju pros-
torije. Zahvaljujući posebnoj vrsti regu-
latora, super multi split-sistem omoguća-
va istovremen rad u režimu grejanja i hla-
đenja uz minimalan utrošak električne
energije (ekonomičan pogon).
Klima-orman je razdvojeni klimatiza-
cioni uređaj većeg kapaciteta (hlađenja i
protoka vazduha) i većih dimenzija od opi-
sanih split-sistema (sl. 3.18). Inače, ima
Sl. 3.M. - Klima-orman: 1 - unutrašnja jedinica;
2 - cevni razvod freona; 3 - spoljašnja jedinica
sve iste elemente, kao i princip rada. Kom-
presor može biti smešten u unutrašnjoj ili
u spoljašnjoj jedinici. Kada se kompresor
nalazi u samom klima-ormanu, spoljašnja
jedinica sadrži samo kondenzator i jedan
aksijalni ventilator ili više njih. Na slici
3.18 prikazano je rešenje sa dva ventilato-
ra. Ukoliko je kompresor smešten u spo-
ljašnju jedinicu pored kondenzatora, ven-
tilatora i energetsko-komandnog ormana,
ona se naziva agregat. Agregati manje
snage obično imaju vazduhom hlađene
kondenzatore. Za veće snage primenjuju
se i vodom hlađeni kondenzatori.
189
P I T A N JA 11. U č e m u j e r a z lik a iz m e đ u s is t e m a k lim a tiz a c ije sa
k o n s t a n tn o m i p r o m e n ljiv o m k o lič in o m vazduha?
1. K o ji s e t e r m ič k i p a r a m e tr i s r e d in e o d r ž a v a ju k li-
12. K o j e s u o s n o v n e k a r a k te r is tik e d v o k a n a ln ih sis-
m a tiz a c ij o m ?
te m a k lim a t iz a c ij e ?
2 . K o j i s u i z v o r i d o b it a k a t o p l o t e k l i m a t i z o v a n e
13. K a k o rad i ap arat z a m e š a n je ?
p r o sto r ije ?
14. K o j e s u o s n o v n e k a r a k t e r is t ik e v a z d u šn o -v o -
3 . K o ji s u o s n o v n i e le m e n t i k lim a - k o m o r e ?
d e n ih s is te m a ?
4 . K a k o rad i m a g le n a k o m o r a ?
15. K a k o rad i in d u k c io n i ap arat?
5 . K a k o rad i u ređ a j z a v la ž e n j e v a z d u h a p a r o m ?
16. U č e m u j e r a z lik a iz m e đ u v e n tila to r -k o n v e k to r a i
6 . K a k o s e d e le k lim a t iz a c io n i s is te m i?
i n d u k c io n o g aparata?
7. K a k o radi je d n o k a n a ln i s is te m k lim a t iz a c ij e
n i s k o g p r it is k a s a k o n s t a n t n o m k o l i č i n o m v a z - 17. Z a š to s e v o d e n i s is t e m i n e sm a tr a ju p ra v im sis-

duha? t e m im a k lim a tiz a c ije ?

8. U č e m u j e s p e c i f i č n o s t z o n s k ih s is te m a k lim a ti-
z a c ije ?
9 . K o j e s u p r e d n o s t i s is t e m a k lim a t iz a c ij e v is o k o g
p r itisk a ?
10. K o j e su o s n o v n e f u n k c ij e k u tije z a r a s te r e ć e n je ?
18. K o j e su k a r a k te r is tik e l o k a l n ih k lim a tiz a c io n ih
u ređ a ja ?
19. K o ji s u s a s t a v n i e le m e n t i p r o z o r s k o g klimatizera
i k a k o o n rad i?
2 0 . S ta s u to m u lti s p lit -s is t e m i?
 4. REGULACIJAIAUTOMATIKA
KLIMATIZACIONIH SISTEMA
Klimatizaciono postrojenje se dimenzio-
niše za projektne uslove. Veličina i kapa-
citet pojedinih elemenata i uređaja određu-
ju se tako da mogu da zadovolje termičke
uslove sredine i pri vrlo nepovoljnim (sko-
ro ekstremnim) spoljašnjim uslovima.
Međutim, spoljašnji projektni uslovi se
retko javljaju, kratko traju i retko se pok-
lapaju sa maksimalnim unutrašnjim do-
bicima toplote. Sve ostalo vreme potrebe
zahlađenjem zgrade leti, odnosno zagre-
vanjem zimi manje su od projektnih. Da
bi se zadržali željeni unutrašnji uslovi, rad
klimatizacionog postrojenja mora da se
prilagodi trenutnom toplotnom optereće-
nju prostorije (zgrade).
Zadatak regulacije rada uređaja za kli-
matizaciju je da održi zadate parametre
vazduha u svim uslovima eksploatacije.
Ukoliko ne bi bio regulisan rad klimatiza-
cionog postrojenja, ili ukoliko ona ne bi
bila adekvatna, u prostorijama se ne bi
mogli održavati povoljni termički uslovi.
Prostorije bi se pregrevale ili pothlađivale,
vlažnost vazduha bi izlazila iz prihvat-
ljivog opsega, a potrošnja energije u loše
regulisanim klimatizacionim postrojenji-
maje mnogo veća. Imajući u vidu prirodu
funkcije koju obavlja klimatizacija, neza-
misliv je ispravan rad klimatizacionog
postrojenja bez dobre regulacije.
Regulacija može biti ručna i automat-
ska. S obzirom na dinamiku promene to-
plotnog opterećenja (vrlo česta, skoro
neprekidna promena tokom dana), u kli-
matizacionim postrojenjima se isključivo
primenjuje automatska regulacija. Ručna
regulacija se, eventualno, koristi za pre-
bacivanje sa letnjeg na zimski režim rada,
za doterivanje odnosa mešanja svežeg i
recirkulacionog vazduha ako se radi sa
konstantnim odnosom mešanja, za ureg-
ulisavanje cevne mreže ručnim regula-
cionim ventilima i sl. Generalno se može
reći da se ručna regulacija primenjuje
samo onda kada je određene promene po-
trebno obaviti jedanput ili nekolikoputa go-
dišnje. Svi ostali procesi u klimatizacio-
nom sistemu vode se automatski.
Regulacioni uređaj ima tri osnovna ele-
menta: davač, regulator i izvršni organ. Da-
vač (senzor) meri neku fizičku veličinu i
tu informaciju prosleđuje regulatoru. U
klimatizacionoj tehnici se najčešće ko-
riste senzori temperature, senzori pritiska
i senzori relativne vlažnosti vazduha.
Regulator prima impuls o izmerenoj
vrednosti od jednog ili više davača, upo-
ređuje ih međusobno ili sa nekim, una-
pred zadatim vrednostima (postavne
vrednosti) i određuje da li je potrebno ak-
tivirati izvršni organ. Regulatori mogu bi-
ti: bez pomoćne energije, električni (elek-
tronski) i pneumatski. Prema ponašanju,
regulatori se dele na diskontinualne i
kontinualne. Diskontinualni mogu biti
dvopoložajni (uključeno —isključeno) i
višepoložajni (na primer: za ventilatore sa
više brzina). Od kontinualnih regulatora,
191
u tehnici klimatizacije se najčešće koriste:
proporcionalni (P-regulatori), integralni
(I-regulatori) i proporcionalno-integralni
(Pl-regulatori).
Svojim delovanjem, izvršni organ me-
nja neku fizičku veličinu (regulišuća veli-
čina) u cilju neutralisanja dejstva poreme-
ćaja koji je promenio regulisanu veličinu.
Registrovana promena regulisane veli-
čine znači impuls regulatoru da je potre-
bno da deluje.
Kao ilustracija navedenih principa re-
gulisanja, prikazano je zagrevanje vazdu-
ha u kanalu toplovodnim grejačem (sl.
4.1). Cilj je da se održava konstantna tem-
peratura vazduha posle zagrevanja (regu-
lisana veličina) bez obzira na vrednost
temperature ispred grejača (poremećajna
veličina). Senzor temperature (T) meri
temperaturu vazduha u kanalu i prosle-
đuje informaciju u regulator (R). Regula-
tor poredi izmerenu vrednost sa zadatom
(postavnom vrednošću temperature tz) i
ukoliko konstatuje razliku, šalje signal
r tromotornom pogonu ventila da izvrši
~ C h
r
! •»
1 v i
i upoređivač, koji poredi tu izmerenu vre-
L HZh
i
mt i jedinstven uređaj. Ako se meri temperatu-
, k
X lisanje vlažnosti vazduha, to je higrostat.
G
Sl. 4.1. -Šemajednostavnogregulacionoguređaja:
G - toplovodni grejač; R - regulator; T - senzor tem-
perature; V—prolazni ventil sa elektromotornim
pogonom; r — temperatura vazduha posle zagrevanja;
tu — temperatura vazduha na ulazu u grejač;
tw—temperatura vode; m —protok vode kroz grejać
192
ventilu (V) da promeni protok vode (re-
gulišuća veličina). Ako se (tu) snizila, i (t)
biće niža u odnosu na željenu vrednost, pa
će regulator poslati impuls da elektromo-
torni pogon otvori ventil i poveća protok
tople vode. Veći protok vode usloviće ve-
će odavanje toplote grejača, pa će tempe-
ratura vazduha iza grejača da raste i teži
zadatoj vrednosti.
Regulaciono kolo prikazano na slici
4.1 primenjuje se kada je potrebno održa-
vati konstantnu temperaturu vazduha u ka-
nalu. Ako treba održavati temperaturu
vazduha iza grejača (t) u zavisnosti od
spoljašnje temperature, regulacija je nešto
složenija. Mora se ugraditi još jedan sen-
zor temperature (za merenje spoljašnje
temperature) i regulatoru zadati funkcio-
nalna veza između temperature vazduhau
kanalu i spoljašnje temperature. Regula-
tor dobija informacije od oba senzorai
utvrđuje da li se izmerena temperatura
vazduha u kanalu razlikuje od predviđene
temperature u kanalu koja odgovara tre-
nutnoj spoljašnjoj temperaturi. Ako ta ra-
zlika postoji, regulator šalje impuls elek-
korekciju protoka.
Davač (senzor) neke fizičke veličine i
dnost sa postavnom, mogu biti spojeni u
ra i poredi sa nekom postavnom vred-
nošću, regulacioni uređaj se naziva ter-
mostat. Ako se meri i poredi pritisak, to je
presostat. Ako je zadatak uređaja regu-
Za održavanje konstantnog nivoa tečnosti
koristi se nivostat. Princip rada ovih ure-
đaja objašnjen je u poglavlju o automatici
rashladnih uređaja.
U klimatizacionim postrojenjima regu-
lacija može da se obavlja sa vazdušne i sa
vodene strane.
 4 1 REGULACIJA SA VAZDUŠNE
STRANE
Regulacija sa vazdušne strane ostvaruje
se promenom protoka vazduha kroz kli-
ma-komoru, kanale i elemente za ubaci-
vanje vazduha. Kao izvršni organi koriste
se: klapne (obično u kanalima), regulacio-
ne žaluzine (demperi) i regulatori protoka
posebne konstrukcije (u uređajima za uba-
civanje vazduha).
Regulacione žaluzine se postavljaju na
ulaz vazduha (spoljašnjeg i recirkulacio-
nog) u klima-komoru. Izrađuju se sa isto-
smernim (paralelnim) i suprotnosmernim
lamelama (sl. 4.2). Žaluzine se mogu po-
SL 4.2. —Regulacione žaluzine za vazduh: A —sa
istosmernim lamelama; B —sa suprotnosmernim
lamelama
kretati ručno i automatski. Za automatsko
pokretanje žaluzina potreban je elektro-
motorni pogon. Rad žaluzina za svež, re-
cirkulacioni i otpadni vazduh je obično
spregnut. Ako između žaluzina postoji
malo rastojanje, mogu se pokretati jednim
elektromotorom. Međutim, bolje je reše-
nje da svaka regulaciona žaluzina ima
sopstveni elektromotorni pogon, a da nji-
hov rad bude koordiniran (spregnut) regu-
latorom.
Potreban stepen otvorenosti žaluzina
obično određuje termostat, koji ima za-
datak da održava konstantnu temperaturu
mešavine. U sistemima sa promenljivim
protokom, radom žaluzina može da uprav-
lja merač protoka vazduha (sl. 4.3). Prema
temperaturi u prostoriji, određuje se potre-
ban protok vazduha u razvodnom kanalu.
Na osnovu merenja protoka vazduha, elek-
tromotorni pogon menjapoložaj žaluzina.
---------------- j ,------------------------------------ ,
J L rU
11 A
0 0
I5 F W
- L - 2^ k
>
<
J _
57.4.3. -Regulisanje protoka vazduha: 1 -pripremljen
vazduh; 2 — regulaciona žaluzina; P - elektromotorni
pogon žaluzina; F —meraćprotoka vazduha - sa regu-
latorom; T — termostat u prostoriji
U uređajima za ubacivanje vazduha obi-
čno se koriste regulatori protoka sa opru-
gom. Oni spadaju u grupu regulatora koji
rade bez pomoćne energije. Takav regula-
tor koristi se u kutijama za rasterećenje
(sl. 3.10).
4.2. REGULACIJA SA VODENE
STRANE
Odavanje toplote razmenjivača toplote sa
vodom kao radnim fluidom, može se reg-
ulisati na tri načina:
- promenom temperature razvodne
vode pri konstantnom protoku (kvalita-
tivna regulacija);
193

- promenom protoka vode kroz raz-
menjivač toplote pri konstantnoj tempe-
raturi razvodne vode (kvantitativna regu-
lacija);
- istovremenom promenom i tempe-
rature vode i protoka (kvalitativno-kvanti-
tativna regulacija, ili kombinovana regu-
lacija).
Ako je radni fluid u grejačima vodena
para, regulisanje se obavlja promenom
protoka pare.
Izvršni organi u procesu regulisanja
vodenih sistema (toplovodnog grejanja,
odnosno hlađenja hladnom vodom) jesu
ventili. Regulacioni ventili mogu biti dvo-
kraki, trokraki i četvorokraki. Dvokraki
regulacioni ventili nazivaju se prolazni
194
57. 4.4. —P r o la zn i re g u la cio n i veniili
u p re se ku : A —s a j e d n i m sedišlem
2
v e n tila ; B —s a d v a se d išta ventila;
I — u la z v o d e; 2 — izla z vo d e
Sl. 4.5. - T rokraki r e g u la c io n i v e n til u
p re se k u : A - v e n til z a m e ša n je ;
B — ra z d e ln i v e n til; 1 - u la z vode;
2 — izla z vo d e
ventili. Na slici 4.4 prikazani su preseci
prolaznih ventila sa jednim sedištem i dva
sedišta. Pomeranjem vretena ventila me-
nja se položaj pečurke ventila u odnosu na
sedište, a time i slobodan presek za stru-
janje fluida. U tehnici grejanja i klimati-
zacije obično se koriste prolazni regula-
cioni ventili sa jednim sedištem.
Trokraki ventili imaju tri otvora za
ulaz/izlaz radnog fluida. Izrađuju se kao
ventil za mešanje i razdelni ventili. Trokra-
ki mešni ventil (sl. 4.5 A) ima dva ulazai
jedan izlaz. Koristi se za mešanje dveju
struja fluida različitih termičkih parame-
tara. Trokraki razdelni ventil ima jedan ulaz
i dva izlaza fluida (sl. 4.5 B). Koristi se za
podelu protoka vode (u određenom odno-
su) u dve grane (struje).
 4.3. TIPIČNE PRIMENE
REGULACIJE I ZAŠTITE U
TEHNICI KLIMATIZACIJE
Rashladni kapacitet protočnih hladnjaka
uklima-komorama reguliše se promenom
količine rashladne vode koja protiče kroz
hladnjak (kvantitativna regulacija). Pro-
mena protoka vode može se ostvariti pro-
laznim regulacionim ventilom ili trokra-
kimrazdelnim ventilom (sl. 4.6). Radom
hladnjaka obično upravlja termostat. On
meri temperaturu vazduha u kanalu pri-
premljenog vazduha, ili u prostoriji, ili u
kanalu otpadnog vazduha, poredi tu vred-
nost sa zadatom (postavnom) i šalje signal
regulatoru. Ukoliko postoji razlika između
izmerene i željene temperature, regulator
deluje na elektromotorni pogon ventila i
menja protok rashladne vode. Povećanjem,
odnosno smanjenjem protoka vode kroz
lladnjak, povećava se, odnosno smanjuje
njegov kapacitet hlađenja.
Ako se primenjuje prolazni ventil, pro-
menom protoka vode kroz hladnjak me-
nja se i protok vode u cevnoj mreži. Pro-
menom položaja jednog regulacionog
ventila, menja se hidraulički režim u celoj
mreži hladne vode. Ako se primenjuje tro-
kraki razdelni ventil, menja se protok vo-
de kroz hladnjak, ali se ne menja protok
kroz cevnu mrežu. Kroz celokupnu cevnu
mrežu hladne vode (izuzev kroz priklju-
čke hladnjaka) stalno cirkuliše konstan-
tna količina hladne vode.
Za razliku od hladnjaka, u kome se pri-
menjuje kvantitativna (količinska) regu-
lacija, za regulisanje toplotnog kapaciteta
grejača (predgrejača, dogrejača i zonskih
dogrejača) primenjuje se kvalitativna re-
gulacija. Protok vode kroz grejač je kon-
stantan, a u skladu sa trenutnim toplotnim
57. 4.6. — R eg u la cija h la d n ja k a u
k lim a -k o m o ri: A - p r o l a z n i ven til;
B - tro kra ki ra z d e ln i v en til;
l — s ig n a l iz re g u la to ra ; 2 - p r o la z n i
v e n t i ls a e le k tro m o to r n im p o g o n o m ;
3 — ra z v o d n a vo d a z a h la đ en je ;
4 —p o v r a tn a voda; 5 - stru ja vazduha;
6 - h la d n ja k ; 7 - tro kra ki v e n til sa
e le ktro m o to rn im p o g o n o m
G
Sl. 4 . 7. - R eg u la c ija g re ja ča p re k o tro k ra k o g m e š n o g
v e n tila n a ra zvo d u : G - g re ja ć - p o tro ša č toplote;
P - c irk u la c io n a p u m p a ; M - v e n t i l za m e ša n je sa
e le ktro m o to rn im p o g o n o m ; V - p r o l a z n i v en til;
K — k o ta o (izv o r top lo te); I i 3 — u la z v o d e u trokraki
v en til; 2 - izla z vo d e iz tro k ra k o g v en tila
195
potrebama menja se temperatura vode na
ulazu u grejač. Ova vrsta regulacije ostva-
ruje se trokrakim ventilom za mešanje sa
elektromotornim pogonom.
Na slici 4.7 prikazano je rešenje regu-
lacije toplovodnog grejača sa trokrakim
ventilom za mešanje postavljenim na ra-
zvodni vod. Voda iz kotla meša se sa po-
vratnom vodom iz grejača u odnosu kojim
se dobija odgovarajuća temperatura vode
na ulazu u grejač. Radom trokrakog venti-
la upravlja termostat, koji preko regulato-
ra deluje na elektromotorni pogon i menja
odnos mešanja (odnos protoka kroz krake
1 i 3). Kada su maksimalne potrebe za
grejanjem (pri projektnim uslovima), krak
3 je zatvoren i u grejač direktno ulazi vo-
da iz kotla. Kada se za regulisanje koristi
ventil za mešanje, u krug grejača mora da
se ugradi dodatna pumpa. Ona obezbe-
đuje konstantan protok vode kroz grejač.
Kroz kratku vezu (deonica a-V na slici
4.7) i kroz ostali deo mreže protiče promen-
ljiva količina vode.
Na slici 4.8 prikazano je rešenje regu-
lisanja toplovodnog grejanja sa trokrakim
ventilom za mešanje postavljenim u po-
vratnom vodu i dve kratke veze. Primarna
pumpa ostvaruje cirkulaciju tople vode
kroz kotao, cevnu mrežu i trokraki ventil.
Zadatak sekundarne cirkulacione pumpe
je da ostvari konstantan protok vode kroz
krug grejača. Ovim rešenjem se obezbe-
đuje konstantan protok tople vode i kroz
krug grejača i kroz toplotni izvor i cevnu
mrežu. Protok je promenljiv jedino u deo-
nicama kratke veze (a-b-c-V na slici 4.8).
Nepovratni ventil na kratkoj vezi (b-c)
omogućava protok vode samo od tačke c
ka b (označeno strelicom na slici 4.8), a
sprečava eventualno strujanje suprotnog
smera. Ručni regulacioni ventil (V) na
kratkoj vezi (a-V) služi za balansiranje
(uregulisavanje) protoka u sistemu.
196
Sl. 4.8. - R e g u la cija g re ja ča p re k o tro k ra k o g ventilaa
m e ša n je n a p o v r a tu (sistem z a ubrizgavanje):
G - g re ja č - p o tro ša č to p lo te; S - s e k u n d a r n a pumpa;
P - p r im a r n a p u m p a ; M — v e n til z a m e ša n je sa
e le ktro m o to rn im p o g o n o m ; V - p r o l a z n i ventil;
K - k o ta o - izv o r to p lo te; N - n e p o v r a tn i -
p ro tiv s tr u jn i v en til; I i 3 - u la z vode u trokraki ventil;
2 - izla z vo d e iz tro k ra k o g v e n tila
Prikazana rešenja regulacije grejača
obavezno se primenjuju za predgrejače,a
najčešće i za dogrejače u klima-komora-
ma i zonske dogrejače. Cilj je da se kroz
predgrejač ostvari dovoljno veliki protok
vode, tako da ako temperatura spoljašnjeg
vazduha naglo opadne, a regulacioni si-
stem ne reaguje dovoljno brzo, ne dođedo
zamrzavanja vode u predgrejaču. Voda ima
najveću gustinu, i proporcionalno tome
najmanju zapreminu, na temperaturi od
+4°C. Zamrzavanjem se voda širi, što iza-
ziva naprezanje u cevima i može dovesti
do pucanja (prskanja) cevi grejača. U do-
grejačima ne postoji tako izražena opas-
nost od zamrzavanja vode, jer ti elementi
nisu na direktnom udaru hladnog spolja-
šnjeg vazduha. Međutim, i kapacitet do-
grejača najčešće se reguliše promenom
temperature razvodne vode. Pri konstant-
nom protoku vode postiže se ravnomerni-
ja raspodela temperature po celoj površini
 grejača (sl. 4.9). U ovom slučaju nije po-
trebna dodatna pumpa u krugu dogrejača.
Protok tople vode kroz dogrejač i kratku
vezu (a-V) je promenljiv, dok je kroz iz-
vor toplote i cevnu mrežu konstantan.
Sličan efekat regulisanja postiže se ako se
na razvodnom vodu dogrejača (tačka a)
ugradi trokraki razdelni ventil umesto tro-
krakog mešnog ventila.
Na slici 4.10 prikazana je uobičajena še-
ma regulacije u klima-komori. Termostat
(T,) meri temperaturu mešavine vazduha i
održava je konstantnom. On upravlja ra-
dom elektromotornog pogona žaluzina i
Sl. 4.9. - Regulacija grejača preko trokrakog ventila za menja udeo svežeg vazduha.
mešanje napovratnom vodu: G - grejač - potrošač
toplote; P - cirkulaciona pumpa; M -v e n til za mešanje Predgrejač se reguliše preko tačke ro-
sa elektromotornim pogonom; V- prolazni ventil; se. Termostat (T2) meri temperaturu vaz-
K - kotao - izvor toplote; I i 3 - ulaz vode u trokraki
ventil; 2 - izlaz vode iz trokrakog ventila duha iza maglene komore, upoređuje je sa
zadatom vrednošću i u zavisnosti od utvr-
đenog odstupanja, pomoću trokrakog ven-
poprečnog preseka grejača. Ipak, postoje
dogrejači, pogotovo zonski, čiji se kapa- tila za mešanje menja temperaturu vode
citet reguliše promenom protoka vode na ulazu u predgrejač.
kroz dogrejač. Trokraki ventil za mešanje Hladnjak i dogrejač se obično regulišu
postavlja se na povratnom priključku do- prema temperaturi vazduha u prostoriji.

Sl. 4.10. — R eg u la cija k lim a -ko m o re: S V — s v e ž vazduh; P V —p rip re m lje n va zd u h ; Ž t —ž a lu z in a s v e ž e g va zduha;
t,- ž a lu z in a re c ir k u la c io n o g vazd uha; M — ko m o ra za m e ša n je ; F —filta r ; G s - pred g reja č; P —p u m p a predgrejača,
H -h la d n ja k ; M K — m a g le n a ko m o ra ; G 2 - do g reja č; V - v en tila to r; 7) - term o sta t za ž a lu zin e ; T2 — te r m o sta t za
predgrejač; R t - re g u la to r p o k r e ta n ja ž a lu zin a ; R 2 - re g u la to r p re d g re ja ča ; R s — re g u la to r h la d n ja k a i d o g re ja ča

197
Regulator (R.,) na slici 4.10 dobija signal je ona veća od željene, šalje, preko regula-
od termostata koji se nalazi u prostoriji ili tora (R3) impuls elektromotornom pogonu
u kanalu odvodnog vazduha iz prostorije. da otvori ventil na hladnjaku i propusti
U zavisnosti od odstupanja izmerene tem- veću količinu hladne vode u hladnjak.
perature vazduha u odnosu na postavnu Kapacitet hladnjaka se pri tom povećava,
vrednost, regulator povećava, odnosno pa se vazduh više hladi i više suši (sman-
smanjuje protok vode kroz dogrejač, odno- juje mu se apsolutna vlažnost). Termostat
sno hladnjak. Prikazano rešenje odnosi se u prostoriji registruje sniženje tempera-
na slučaj alternativnog rada dogrejača i ture (izazvano prekomernim hlađenjem
hladnjaka. Dogrejač radi zimi, kada se, vazduha) i šalje impuls elektromotornom
zbog hlađenja vazduha pri vlaženju u ma- pogonu ventila dogrejača da poveća pro-
glenoj komori, vazduh mora dogrejati pre tok tople vode i time više zagreje ubacni
ubacivanja u klimatizovanu prostoriju. vazduh. Na slici 4.10 prikazana je regula-
Hladnjak radi samo leti i tada su oba gre- cija dogrejača i hladnjaka pomoću prola-
jača i maglena komora van pogona. znih ventila, mada se za dogrejač češće
U slučaju da se leti, zbog potreba su- primenjuje regulacija pomoću trokrakog
šenja, vazduh prvo pothlađuje u hladnja- ventila za mešanje.
ku, a zatim dogreva u dogrejaču (što znači Iza predgrejača se ugrađuje mraz-ter-
da su i dogrejač i hladnjak istovremeno u mostat, koji se obično postavlja na vre-
pogonu), automatika je nešto složenija. dnost od +5°C (sl. 4.11). Ako nastane
Osim termostata, u prostoriju mora biti problem u radu predgrejača (nedovoljan
postavljen i higrostat. Higrostat meri rela- protok tople vode, niska ulazna tempera-
tivnu vlažnost vazduha u prostoriji i, ako tura vode), a temperatura vazduha iza pred-

57. 4.11. — K o n tro la ra d a iz a š tita klim a -ko m o re: ( S V - s v e ž vazd u h ; P V - p rip re m lje n vazduh;
Ž, —ž a lu z in a s v e ž e g va zduha; Ž 2 - ža lu zin a re c ir k u la c io n o g vazduha; M - k o m o r a za m e ša n je ; F - f i l t a r ;
G t - p re d g re ja č; P - p u m p a pred g reja ča ; H - h la d n ja k ; M K - m a g le n a ko m o ra ; G 2 - dogrejač;
V - v e n tila to r; T M - m ra z-term o sta t; R - r e g u la to r p o k r e ta n ja ža lu zin a ; D P { - d ife r e n c ija ln ip r e s o s ta tfiltr a ;
D P 2 — d ife r e n c ija ln ip r e s o s ta t v en tila to ra )

198
grejača padne ispod postavne vrednosti
(+5°C), mraz-termostat stupa u dejstvo.
On potpuno zatvara žaluzinu na dovodu
hladnog spoljašnjeg vazduha (Ž,), isklju-
čuje ventilator u klima-komori (V), uklju-
čuje cirkulacionu pumpu predgrejača (P) i
otvara trokraki ventil ispred predgrejača.
Sve ove aktivnosti imaju za cilj spreča-
vanje eventualnog zamrzavanja vode u
predgrejaču. Tako se izbegava havarija
uređaja. Dakle, mraz-termostat ima zašti-
tnu ulogu.
Stanje zaprljanosti filtra kontroliše se
diferencijalnim presostatom. Za razliku
od standardnog presostata, koji meri priti-
sak vazduha u nekoj tački u postrojenju i
poredi je sa postavnom vrednošću, difer-
encijalni presostat meri razliku pritisaka i
poredi je sa postavnom vrednošću. Preso-
stat filtra (DP^) na slici 4.11 meri razliku
pritisaka ispred i iza filtra (pad pritiska u
filtru) i kada ta, izmerena razlika dostigne
graničnu vrednost, presostat uključuje
alarm. Alarm je znak rukovaocu postro-
jenja da filtar treba očistiti ili zameniti.
Granična (dopuštena) zaprljanost filtra
zavisi od vrste i klase filtra (grubi, fini,
apsolutni filtar).
Diferencijalni presostat ventilatora je
kontrolni uređaj. On meri razliku pritisa-
ka iza i ispred ventilatora (napor ventila-
tora) i ako ona postoji, znači da ventilator
(DP2) na slici 4.11 radi. Ako je ventilator
isključen, ili je u kvaru (pokidan prenosni
kaiš i dr.), uključuje se signalna lampica
koja označava da je ventilator van funkci-
je i da vazduh ne protiče kroz klima-ko-
moru.
Ako je značajno relativnu vlažnost u
klimatizovanoj prostoriji održavati u rela-
tivno uskim granicama, u prostoriju ili ka-
nal odvodnog vazduha postavlja se higro-
stat. On meri trenutnu vlažnost vazduha,
upoređuje je sa zadatom vrednošću i pre-
ko regulatora deluje na odgovarajući ure-
đaj. U zimskom periodu higrostat upravlja
radom uređaja za vlaženje vazduha. Ako
se vazduh vlaži vodenom parom, higrostat
deluje na regulacioni ventil u pamom ovla-
živaču. Pomeranjem igle ventila poveća-
va se, odnosno smanjuje protok pare kroz
aparat za vlaženje, odnosno dotok u stm-
ju vazduha koji se vlaži (sl. 3.5). Parni
ovlaživač omogućava kontinualnu regu-
laciju vlažnosti vazduha.
Ako se vazduh vlaži u maglenoj ko-
mori, higrostat deluje na cirkulacionu pum-
pu za vodu (sl. 3.4). Kada se u prostoriji
dostigne maksimalna dozvoljena vlažnost,
higrostat isključuje pumpu za vlaženje.
Vazduh se i dalje priprema u klima-komori,
ali se ne vlaži, tako da vlažnost vazduha u
prostoriji postepeno opada. Kada higro-
stat registraje da je dostignuta donja gra-
nična vrednost željene vlažnosti, ponovo
se uključuje pumpa za vlaženje i vazduh
se opet vlaži u maglenoj komori. Za vla-
ženje vazduha u maglenoj komori prime-
njuje se dvopoložajna regulacija (uklju-
čeno-isključeno). Mogućnosti precizne
regulacije relativne vlažnosti vazduha su,
jasno, znatno manje nego kada se vazduh
vlaži parnim ovlaživačem.
Kada je leti potrebno regulisati relativ-
nu vlažnost vazduha u klimatizovanoj pro-
storiji, higrostat deluje na regulacioni
ventil hladnjaka. Ovaj način regulisanja
je već opisan.
P I T A N JA
1. Koji zadatak ima regulacija postrojenja za klima-
tizaciju?
2. Koje elemente sadrži regulacioni uređaj?
3. Štaje termostat?
4. Kakva je razlika između presostata i diferencijal-
nog presostata?
199
 5. Koji sve postoje tipovi regulacionih ventila? 8. Kako deluje mraz-termostat?
6. Kako se reguliše hladnjak, a kako grejač? 9. Kako se kontroliše zaprljanost filtra?
7. Šta predstavlja regulacija preko tačke rose? 10. Kako se reguliše relativna vlažnost vazduha u kli-
matizovanoj prostoriji?

-'l- ■

j|
i
i

.. / .T) I3t,.
\
:<>* Wj '! ')'• I
ir u o n fn iffT r b '
^rl i T t:
; .oii,;

\u cn

4
 5. EKSPLOATACIJAI ODRZAVANJE
POSTROJENJA ZA KLIMATIZACIJU
Osnovni elementi klimatizacionog po-
strojenja su:
- toplotni izvor (kotao);
- rashladno postrojenje;
- klima-komora;
- razvod kanala i cevna mreža;
-elem enti za ubacivanje i izvlačenje
vazduha;
- merno-regulacioni uređaji i auto-
matika.
Tokom rada klimatizacionog postro-
jenja, pojedini elementi se pokreću (žalu-
zine, pumpe, ventilatori, ventili), vazduh i
voda struje kroz instalaciju, postoje ter-
mičke dilatacije, metalni delovi izloženi
su koroziji. Sve to utiče da se tokom vre-
mena pojedini delovi postrojenja kvare i
dovode u pitanje rad celog sistema. Da bi
se sprečili česti kvarovi i rad ne bi preki-
dao, postrojenje za klimatizaciju je neop-
hodno održavati. Pravilnim održavanjem
postiže se ispunjavanje osnovnih funkcio-
nalnih zadataka klimatizacije, maksimalna
efikasnost uređaja, pouzdanost i sigurnost
uradu.
Postoje preventivno održavanje kli-
matizacionog postrojenja i zaustavno
održavanje u slučaju kvara (havarije).
Preventivno održavanje obuhvata redo-
vno održavanje električnih instalacija,
cevovoda i armature, čišćenje kondenza-
tora i isparivača, pregled kotlova, gorioni-
ka, pumpi, ventilatora, pomoćnih uređaja,
merno-regulacione opreme i automatike.
U zavisnosti od učestalosti i obima
posla, preventivno održavanje može biti:
redovno (svakodnevno), periodično (mese-
čno, na kraju grejne sezone) i generalni
remont. Teško je dati generalno uputstvo
za rukovanje i održavanje klimatizacio-
nog postrojenja, jer postoji veliki broj kli-
matizacionih sistema, vrlo različitih po
složenosti, veličini, elementima i načinu
eksploatisanja. Svakako da se ne mogu na
isti način održavati lokalni klimatizeri i
velika centralna postrojenja sa desetina-
ma pojedinačnih klimatizacionih sistema.
Svako postrojenje ima svoje specifičnosti,
pa način održavanja sistema mora biti pri-
lagođen njegovim tehničkim zahtevima.
Uobičajeno je da se pri izradi projektne
dokumentacije i, kasnije pri izvođenju
radova, napiše uputstvo za upotrebu i
održavanje klimatizacionog postrojenja.
Plan održavanja zasniva se na iskustvu
u eksploataciji sličnih postrojenja u obje-
ktima iste ili slične namene. Plan treba da
obuhvati: vrstu i postupak održavanja,
učestalost pregleda elemenata i uređaja,
spisak materijala i rezervnih delova koje
treba da ima služba za održavanje itd. Isu-
više česti, detaljni pregledi celokupnog
postrojenja mogu da budu previše skupi,
pa samim tim i ekonomski neopravdani.
Nasuprot tome, pri retkim pregledima sta-
nja postrojenja, veća je verovatnoća po-
jave velikih kvarova i havarija, jer jedan
kvar, ako se ne otkrije na vreme i ne ot-
kloni, može da prouzrokuje niz drugih kva-
rova koji mogu dovesti do potpunog pre-
201
stanka rada celog postrojenja. Za sanira-
nje takvog stanja potrebno je duže vreme
i velika materijalna ulaganja.
Rad klimatizacionog postrojenja je ug-
lavnom automatizovan. Na kontrolnom
ormanu (kontrolnoj tabli), na kome se
nalaze prekidači za uključivanje i isklju-
čivanje ventilatora, cirkulacionih pumpi,
kompresora i dr., obično se nalaze kon-
trolne lampice koje pokazuju trenutni sta-
tus pojedinih elemenata i uređaja klimati-
zacionog postrojenja (u funkciji ili van
funkcije). Neregularna stanja obično se
označavaju crvenom svetlošću, ponekad i
u sprezi sa zvučnim signalom. To je znak
rukovaocu postrojenja da je potrebno
otkriti i otkloniti kvar.
Način održavanja kotla zavisi od nje-
govog tipa i veličine - da li je toplovodni,
vrelovodni ili parni kotao, kao i od toga
da li je kotao na čvrsto i tečno gorivo. Pro-
izvođači kotlova dostavljaju uputstvo za
upotrebu i održavanje isporučenog kotla.
Svi proizvođači zahtevaju da se kotao i
kotlarnica održavaju u čistom stanju i u
granicama dozvoljene vlažnosti. Curenje
radnog fluida (vode ili pare) na spojevima
cevovoda, ventilima i armaturi treba što
pre otkloniti. Svakodnevno, pre puštanja
kotla u rad, treba proveriti da li je nivo
vode u parnom kotlu na preporučenom
nivou. U sistemima toplovodnog grejanja
treba prokontrolisati da li je instalacija
potpuno ispunjena vodom. Za dopunja-
vanje instalacije obavezno treba koristiti
hemijski pripremljenu vodu. Hemijski ne-
pripremljena voda koja se direktno dodaje
iz vodovoda stvara kamenac. Regulacioni
ventili su naročito osetljivi na nečistoće u
kotlovskoj vodi. Kotlovi se dopunjuju vo-
dom na hladno. U zagrejan kotao ne sme
se uvoditi hladna voda, jer dolazi do termi-
čkih naprezanja koja mogu da izazovu
prskanje kotla.
202
Proizvođači rashladnih uređaja daju
detaljna uputstva za rukovanje i održa-
vanje svojih proizvoda. Rashladni agrega-
ti (čileri) imaju kontrolne table na kojiraa
se prate sve relevantne veličine vezane za
rad uređaja. Odstupanje bilo kog parame-
tra izvan dozvoljenih vrednosti signalizu-
je se na kontrolnoj tabli. Ako odstupanje
nekog parametra može da ugrozi bezbe-
dan rad uređaja i eventualno prouzrokuje
štetu, automatika isključuje uređaj. Dana-
šnji rashladni agregati imaju vrlo visok
stepen samozaštite od preopterećenja i ne-
regularnog pogona.
Klima-komora, takođe, zahteva redo-
van pregled i održavanje. Element koji se
najčešće servisira je filtar. Tokom rada fil-
tar se prlja i kada se dostigne granična
(maksimalna dozvoljena) zaprljanost,
čisti se ili menja (zavisno od tipa). Dužina
rada filtra zavisi od namene objekta. Uče-
stalost kontrole zaprljanosti i zamene fil-
tara određena je na osnovu iskustva za
datu vrstu objekta. Najbolje rešenje je da
se zaprljanost filtra meri diferencijalnim
presostatom.
Elektromotor i ventilator najčešće su
povezani kaišem. Kaiš treba da bude pra-
vilno pritegnut. Ako je labav, nastaje pro-
klizavanje, pa se smanjuje broj obrtaja i
kapacitet ventilatora. Previše nategnut
kaiš izložen je prevelikim mehaničkim
naprezanjima i češće se kida.
Oko klima-komore, na cevnom razvo-
du postoje ventili (zaustavni, regulacioni,
nepovratni itd.). Ako cure, potrebno je pro-
meniti zaptivku (prepakovati ih). Povre-
meno treba prokontrolisati da li se voda
ravnomerno rasprskava (po celom popre-
čnom preseku) u maglenoj komori. Odva-
jače nečistoće treba povremeno otvoriti i
očistiti.
 Kanali za vazduh najčešće ne zahteva-
juposebno održavanje. Jedino se u veoma
zaprljanim sredinama taloži prašina u ka-
nalima, pa ih je povremeno potrebno oči-
stiti. Na tim kanalima predviđeni su po-
sebni otvori za pregled zaprljanosti i
čišćenje.
Cevovodi za toplu i hladnu vodu, paru
i rashladni fluid ne smeju biti začepljeni
(vazdušnim čepovima ili nečistoćom).
Cevovodi moraju biti zaštićeni od korozi-
je i termički izolovani. Izolacija treba da
bude neprekidna i zaštićena od eventual-
nih mehaničkih oštećenja.
Elementi za izvlačenje vazduha su iz-
loženiji prljanju od elemenata za ubaciva-
nje vazduha. Kroz te elemente prolazi pri-
premljen (prečišćen) vazduh, dok se kroz
odsisne elemente zagađen vazduh izvlači
iz prostorije. Zbog toga se odsisne re-
šetke, pogotovo u postrojenjima industrij-
ske klimatizacije, moraju povremeno čisti-
ti. Jednostavniji elementi za ubacivanje
(rešetke, anemostati, difuzori) obično ne
zahtevaju redovni pregled i održavanje.
Međutim, složeniji uređaji za ubacivanje,
kao što su: kutije za rasterećenje, aparati
za mešanje, uređaji za ubacivanje pro-
menljive količine vazduha, imaju pokre-
tne delove, tako da je povremeno potre-
bno prokontrolisati njihov rad, podmazati
ih i sl.
Automatika klimatizacionih postroje-
nja obuhvata električne uređaje, davače i
izvršne organe (čiji su delovi pokretni).
Svi ovi elementi podložni su kvaru. Zbog
toga ih je potrebno redovno kontrolisati
da bi se utvrdilo da li automatika pravilno
radi. Često se oko automatskih regula-
cionih ventila predviđaju obilazni vodovi
sa ručnom regulacijom. Ako automatika
otkaže, rad sistema se prebacuje na obi-
lazni vod. Takvo rešenje bi trebalo da se
primenjuje samo privremeno, dok se ele-
ment automatike ne popravi. Bez potpune
automatske regulacije teško je ostvariti
ekonomičan pogon klimatizacionog po-
strojenja.
P IT A N JA
1. Sta je preventivno održavanje klimatizacionog si-
stema?
2. Sta treba da sadrži plan održavanja klimatiza-
cionog postrojenja?
3. Kako se kotao dopunjava vodom?
4. Šta spada u osnovno odižavanje klima-komore?
5. Kako se održavaju kanali za vazduh?
6. Zašto su odsisne rešetke više izložene prljanju
nego rešetke za ubacivanje?
203
 6. TERMODINAMIČKE OSNOVE I RADNI
PROCESI RASHLADNIH UREĐAJA
6.1. DRUGI ZAKON
TERMODINAMIKE
Prvi zakon termodinamike uči da se ener-
gija ne može ni stvoriti ni uništiti, već se
samo može transformisati iz jednog obli-
ka u drugi. Međutim, na osnovu ovog za-
kona ne može se odgovoriti na pitanje da
li je posmatrani proces transformacije
energije moguć i u kom smeru će se on
odvijati. Ovim problemom bavi se Drugi
zakon termodinamike koji se može for-
mulisati na nekoliko načina. Dve najčešće
formulacije su sledeće:
- Toplota ne može preći, sama od se-
be, sa tela niže temperature na telo više
temperature ni neposredno ni posredno
(Klauzijusov postulat).
—Nije moguće napraviti mašinu sa pe-
riodičnim dejstvom čiji bi jedini učinak
bio podizanje nekog tereta na račun hla-
đenja jednog toplotnog izvora (Plankova
formulacija).
Prva formulacija Drugog zakona ter-
modinamike, u stvari, znači da toplota
spontano (sama od sebe) može da pređe
samo sa tela više na telo niže temperature.
Taj proces traje sve dok se ne postigne
ravnoteža, odnosno dok se temperature ta
dva tela ne izjednače. Obmuti proces, tj.
kada toplota prelazi sa tela niže na telo
više temperature, moguć je samo ako se
uloži dodatni rad.
Kada bi postojala mašina opisana u
dmgoj formulaciji Drugog zakona termo-
204
dinamike, to bi značilo da je moguće da
toplotna mašina radi samo sa jednim iz-
vorom toplote (perpetuum mobile druge
vrste). To bi dalje značilo da bi takva ma-
šina mogla da daje rad samo na račun hla-
đenja atmosfere, morske vode ili nekog
drugog, praktično neiscrpnog, izvora to-
plote, što bi predstavljalo rešenje energet-
skih problema čitavog čovečanstva. To,
naravno, nije moguće pošto je za dobija-
nje korisnog rada neophodno da postoje
najmanje dva tela između kojih postoji ter-
mička neravnoteža (toplotni izvor i to-
plotni ponor).
6.2. LEVOKRETNI KRUŽNI
PROCESI. KRUŽNI PROCES U
RASHLADNOM POSTROJENJU
U termičkim uređajima i postrojenjimaod
posebnog je značaja razmena energije u
vidu rada i toplote koju radno telo razme-
njuje sa okolinom. Ako se proces izvodi
tako da radno telo, u kratkim vremenskim
intervalima, trpi niz uzastopnih promena
stanja, pri čemu se svaki put vraća u isto
početno stanje, takav se proces naziva
kružni proces ili ciklus.
Za razliku od desnokretnog kružnog
procesa, kod levokretnog kružnog proce-
sa smer promene stanja je suprotan smeru
kretanja kazaljke na satu, kao što je prika-
zano na slici 6.1. Na ovoj slici je takođe
moguće uočiti da se toplota (Q,), potrebna
za širenje radnog fluida (povećanje v), na

p '
2
i v « .
V zadatak rashladnih uređaja je hlađenje
Sl. 6.1. - Levokretni kndni proces
delu ciklusa obeleženom sa (a), dovodi pri
nižem pritisku i temperaturi, a da se
toplota (Q2) od radnog fluida pri njegov-
om sabijanju (smanjenje v), na delu cik-
lusa obeleženom sa (b), odvodi pri višem
pritisku i temperaturi. To znači da se toplo-
ta sa tela niže temperature (toplotni izvor)
prenosi na telo više temperature (toplotni
ponor) posredstvom radnog fluida. Ima-
jući u vidu Drugi zakon termodinamike,
ovakav proces se može odvijati samo uz
utrošak rada, što je šematski prikazano na
slici 6.2.
Veoma veliki značaj levokretnih kruž-
nih procesa određen je velikim značajem
rashladnih uređaja koji rade po ovim pro-
T o p L o tn i p o n o r - T i
Sl. 6.2. - P r e n o s to p lo te s a tela n iž e n a telo više
te m p era tu re u z u tro ša k rada
cesima. Moderan život ne može se zami-
sliti bez tehnike hlađenja, bilo da se hla-
đenje koristi kao pomoćni, bilo kao glavni
proizvodni proces (proizvodnja leda, ve-
štačka klizališta, hemijska industrija, in-
dustrija nafte, medicina...), bilo da se ko-
risti za poboljšanje životnih i radnih
uslova (klimatizacija), bilo kao sredstvo
za konzerviranje namirnica (hlađenje ili
smrzavanje). U svakom slučaju, osnovni
izvesnih tela ili predmeta ispod tempera-
ture okoline i održavanje na toj tempera-
turi. Hlađenje (oduzimanje toplote) može
biti prirodno (spontani prelazak toplote sa
hlađenog na hladnije telo) ili veštačko -
pomoću rashladnog uređaja. Veštačko hla-
đenje podrazumeva oduzimanje toplote
hlađenom telu i odavanje te toplote topli-
jem telu uz utrošak rada za pogon rashla-
dnog uređaja. Očigledno je da je to levo-
kretni kružni proces.
Jedan od najpoznatijih i najekonomi-
čnijih levokretnih kružnih procesa je Kar-
noov kružni proces (ciklus). Šema ras-
hladnog postrojenja koje radi po ovom
ciklusu i odgovarajućeg procesa u T-s di-
jagramu, pri radu sa vlažnom parom,
prikazana je na slici 6.3. Ovaj proces se
sastoji od izentropske (s = const) kompre-
sije radnog fluida od stanja (1) do stanja
(2) u kompresoru, izotermskog hlađenja
(T = const) od stanja (2) do stanja (3) ko-
je se izvodi u kondenzatoru, izentropske
ekspanzije u cilindru ekspanzione mašine
od stanja (3) do (4) i izotermskog ispa-
ravanja od stanja (4) do stanja (1) u ispa-
rivaču.
Karnoov ciklus podrazumeva da su
promene stanja iz kojih se on sastoji po-
vratne i da su temperature između kojih se
ovaj ciklus izvodi (temperature T0 i T),
odnosno temperature toplotnog izvora i
toplotnog ponora, konstantne. Ovako
205
 57. 6.3. — Š e m a r a s h la d n o g p o s tr o je n ja i T-s dija g ra m le v o k r e tn o g K a r n o o v o g ciklu sa
koncipiran teorijski ciklus pogodan je za
analizu pošto je najpribližniji ciklusima u
najrasprostranjenijim stvarnim rashlad-
nim uređajima. Pri tom treba imati u vidu
da često telo koje se hladi ili telo kome se
predaje toplota ima konačne toplotne ka-
pacitete. To znači da se temperatura ta-
kvih tela u toku hlađenja ili u toku zagre-
vanja menja. U tom slučaju više nije reč o
hlađenju između konstantnih temperatu-
ra, pa je potrebno razmatrati neki drugi
kružni proces umesto Karnoovog.
6.3. TOPLOTA HLAĐENJA,
UTROŠENI RAD I KOEFICIJENT
HLAĐENJA
U najopštijem slučaju, hlađenje nekog
tela znači oduzimanje toplote tom telu.
Oduzeta toplota naziva se toplota hlađe-
nja i izražava se u jedinicama za energiju
(J ili kJ). Kod rashladnih uređaja, toplota
hlađenja (Q0 - sl. 6.3) jeste količina toplo-
te koja se preda rashladnom fluidu koji
protiče kroz isparivač, prouzrokujući ispa-
ravanje (promenu faze) tog fluida. Toplo-
ta hlađenja je u T-s dijagramu predstavlje-
206
na šrafiranom površinom. Važan podatak
je i količina toplote oduzeta na isparivaču
u jedinici vremena koja predstavlja rash-
ladni kapacitet posmatranog postrojenja, i
koja se izražava u jedinicama za snagu
(W ili kW). Ova količina toplote, osim to-
plote koja se oduzima hlađenom telu, obu-
hvata i sve ostale količine toplote koje
opterećuju rashladnu instalaciju, odnosno
njen isparivač koji se nalazi u hlađenom
prostoru. Uobičajeno se toplotno optereće-
nje rashladnog uređaja proračunava kao
zbir osam parcijalnih opterećenja koja
obuhvataju:
- prolaz toplote iz okoline kroz zidove
hlađene komore,
-rashlađivanje i smrzavanje proiz-
voda,
- infiltraciju ili provetravanje toplim
vazduhom iz okoline,
- toplotu koja se oslobađa biološkim
procesima u uskladištenim proizvo-
dima,
- stvaranje inja na isparivaču,
- rad ljudi,
- osvetljenje,
- rad ventilatora na isparivačima.
 Utrošeni rad (L) jeste rad neophodan
zapogon rashladnog uređaja i u T-s dija-
gramu (sl. 6.3) predstavljen površinom
1-2-3-4.
Mera ekonomičnosti levokretnog kru-
žnog procesa, odnosno rada rashladnih
postrojenja, jeste koeficijent hlađenja (e).
Onse definiše kao odnos količine toplote
oduzete na isparivaču - toplote hlađenja
(Q0) i utrošenog rada (L):
Koeficijent hlađenja levokretnog po-
vratnog ciklusa koji radi pri konstantnim
temperaturama toplotnog goriva i toplo-
tnog ponora (Karnoov ciklus) najveći je
mogući koeficijent. Sledeći definiciju,
koeficijent hlađenja za Karnoov ciklus
dat na slici 6.3, moguće je prikazati na
sledeći način:
Q o= T A s = T0
L (T - T 0)-As T - T 0
Pošto su procesi koji se ostvaruju u
praksi nepovratni, to se (sk), kao maksi-
malni mogući koeficijent hlađenja, koristi
zaocenjivanje efikasnosti realnih procesa
koji se izvode u istim temperaturskim
granicama. Posmatranjem jednačine 6.2,
lako je zaključiti da ukoliko je razlika
temperatura toplotnog izvora - hlađenog
tela (7) i toplotnog ponora - okoline (T0)
veća, utoliko je koeficijent hlađenja lošiji.
Iz ovog zaključka sledi osnovno pravilo
tehnike hlađenja da ne treba hladiti na
temperaturu nižu od potrebne, niti raditi
sa temperaturom tela kome se predaje
toplota višom od potrebne, jer će se u tom
slučaju trošiti više energije nego što je
neophodno (koeficijent hlađenja biće
manji).
6.4. TEORIJSKI CIKLUS
JEDNOSTEPENE PARNE
KOMPRESORSKE RASHLADNE
MAŠINE U T-s DIJAGRAMU
U cilju usavršavanja i približavanja realnim
uslovima i mogućnostima rada postro-
jenja čija je šema prikazana na slici 6.3,
izvršene su određene izmene. Utvrđeno je
da je rad koji se dobija u ekspanzionom
cilindru posmatrane rashladne mašine
mali i praktično neupotrebljiv, pa je eks-
panziona mašina zamenjena prigušnim
ventilom u kome se kondenzovana teč-
nost rashladnog fluida prigušuje sa pri-
tiska kondenzacije na pritisak isparava-
nja. Osim toga, stalna opasnost od tečnog
udara u kompresoru, odnosno od naglog
povišenja pritiska u cilindru kompresora
usled sabijanja nestišljive tečnosti rashlad-
nog fluida, razlog je što se sa ,,vlažnog“
usisavanja kompresora prešlo na ,,suvo“
usisavanje. To znači da je proces ispara-
vanja rashladnog fluida u isparivaču orga-
nizovan tako da se u isparivač dovodi
tačno onoliko tečnosti rashladnog fluida
koliko u njemu ispari, pa kompresor ume-
sto vlažne usisava suvozasićenu paru. Ova-
ko koncipirana jednostepena (sabijanje u
jednom kompresoru) parna rashladna ma-
šina i odgovarajući T-s dijagram šematski
su prikazani na slici 6.4.
Sa svim uvedenim izmenama, posma-
trani ciklus se odvija na sledeći način.
Kompresor usisava suvozasićenu paru
(x = 1) rashladnog fluida koja izlazi iz
isparivača sa stanjem (1) i sabija je izen-
tropski (s = const) od pritiska isparavanja
(po) na pritisak kondenzacije (p) - do
stanja (2). U kondenzatoru se odvija izo-
barski proces (p = const) tokom koga se
pregrejana para rashladnog fluida stanja
(2) hladi do gornje granične krive (x = 1)
i dalje kondenzuje do stanja ključale teč-
207
 K o n d e n za to r
—wwv-
P .T
P r ig u š n i
Kj v e n t il LIE-
K o m p re so r
Po’ To
■AAAA/V
Is p a r iv a č
Sl. 6.4. Šema i T-s dijagram jednostepene parne kompresorske rashladne mašine
nosti (x = 0) - stanje (3), na račun zagre-
vanja medijuma za hlađenje kondenzato-
ra. Posle toga, tečnost rashladnog fluida
prigušuje se u prigušnom ventilu po izen-
talpi (h = const) do pritiska isparavanja i
stanja (4). Vlažna para stanja (4) izobar-
ski (i izotermski) isparava u isparivaču,
oduzimajući toplotu hlađenom objektu i
vraćajući se u početno stanje ( 1).
Zamena procesa sabijanja vlažne pare
i ekspanzije ključale tečnosti procesima
sabijanja suve pare i prigušivanjem klju-
čale tečnosti, dovodi do znatnog odstupa-
nja ovog procesa od levokretnog Karno-
ovog ciklusa. Budući da je koeficijent
hlađenja Karnoovog ciklusa maksimalan,
jasno je da će koeficijent hlađenja ciklusa
sa uvedenim izmenama biti manji, odno-
sno da će ovakav ciklus biti manje efika-
san.
208
6.5. PRIGUŠIVANJE I
PREHLAĐIVANJE TEČNOSTI
RASHLADNOG FLUIDA, MASENAI
ZAPREM INSKA RASHLADNA
SPOSOBNOST
6.5.1. MASENAI ZAPREMINSKA
RASHLADNA SPOSOBNOST
Dve bitne fizičke veličine koje se poja-
vljuju u proračunima i analizama rada
rashladnih uređaja jesu specifična masena
i specifična zapreminska rashladna spo-
sobnost.
Specifična masena rashladna sposob-
nost (obeležava se sa qo) predstavlja to-
plotu hlađenja po 1 kg rashladnog fluida
koji se prigušuje u prigušnom ventilu.
Ona se koristi za izračunavanje protoka
rashladnog fluida kroz isparivač, koji se
dobija deljenjem potrebnog rashladnog
kapaciteta isparivača (toplota hlađenja u
jedinici vremena) sa specifičnom mase-
nom rashladnom sposobnošću. Ova ve-
ličina je ,,specifična“ zato što zavisi oc
osobina rashladnog fluida i od vrste ras-
hladnog ciklusa koji se razmatra. Ako se
posmatra ciklus prikazan u T-s dijagramu
na slici 6.4, specifična masena rashladna
sposobnost može se definisati kao razlika
entalpija stanja (1) i (4) i predstaviti šrafi-
ranom oblašću u tom istom dijagramu:
% = \ ~ K [kJ/kg]. (5 3 )
Druga bitna fizička veličina je speci-
fična zapreminska rashladna sposobnost
(qv). Ona predstavlja količinu toplote
hlađenja koja se u isparivaču oduzme
hlađenom objektu po 1 m 3 suvozasićene
pare koju iz isparivača usisava kompre-
sor:
4 v = % k J / m 3]. (6.4)
V0
Pri tome v" [m3/s] predstavlja specifi-
čnu zapreminu suvozasićene pare ras-
hladnog fluida na pritisku isparavanja. qv
zavisi od osobina rashladnog fluida i od
temperatura isparavanja i kondenzacije.
Značaj specifične zapreminske rashladne
sposobnosti ogleda se u činjenici da ova
veličina određuje dimenzije rashladnog
uređaja. Veće (r/v) znači manje dimenzije
elemenata rashladne instalacije, pri istom
rashladnom kapacitetu uređaja.
6.5.2. PRIGUŠIVANJE I
PREHLAĐIVANJE TEČNOSTI
RASHLADNOG FLUIDA
Već je utvrđeno, logičnim rasuđivanjem,
da je zamena procesa ekspanzije u eks-
panzionoj mašini procesom prigušivanja
rashladnog fluida u prigušnom ventilu,
dovela do smanjenja koeficijenta hlađe-
nja ovog rashladnog ciklusa. Egzaktnu
potvrdu ovog tvrđenja moguće je dobiti
analizom T-s dijagrama na slici 6.4. Sa
ovog dijagrama se može videti da se pri-
gušivanjem smanjuje specifična masena
rashladna sposobnost, u odnosu na odgo-
varajuću veličinu kod Karnoovog ciklusa,
za (Aq0). Isto tako, utrošeni rad se pove-
ćava sa (A/) pa je iz definicije koeficijenta
hlađenja jasno da će koeficijent hlađenja
ovog ciklusa biti manji od koeficijenta
hlađenja Karnoovog ciklusa:
_ g o k - A go
(6.5)
/k +A/
Štetan uticaj prigušivanja na koefici-
jen t hlađenja utoliko je veći ukoliko je
veća razlika temperatura isparavanja i
kondenzacije, zato što povećanje razlika
ovih temperatura prouzrokuje povećanje
(Aqf)) i (A/), i samim tim smanjenje koefi-
cijenta (s). Da bi se umanjio štetan uticaj
prigušivanja na koeficijent hlađenja (e),
tečnost rashladnog fluida se prehlađuje na
izlazu iz kondenzatora. Ovo prehlađiva-
nje se obavlja ili u samom kondenzatoru
ili u posebnom razmenjivaču toplote -
prehlađivaču, u kome se tečnost rashla-
dnog fluida prehlađuje na račun zagre-
vanja vode za hlađenje kondenzatora
(sl. 6.5). Ovom intervencijom postiže se
povećanje specifične masene rashladne
sposobnosti u odnosu na ciklus na slici
6.4 za (Ag0), čime se povećava i koefici-
jent hlađenja (s).
^ _ q0 +Aq0
( 6 . 6)
l
Treba napomenuti da se za većinu uo-
bičajenih rashladnih fluida izobare u obla-
sti tečnosti praktično poklapaju sa do-
njom graničnom krivom. Zbog toga se
izobara procesa u prehlađivaču 3-4 pre-
klapa sa krivom x = 0 .
209
 SI. 6.5. -Šem a i T-s dijagram jednostepene rashladne mašine sa prehlađivanjem tečnosti
rashladnogjluida na izlazu iz kondenzatora

P I T A N JA 5. Š ta s u m a s e n a i z a p r e m in s k a r a s h la d n a sp oso-
b n o s t i z b o g č e g a su v a ž n e z a p r o u č a v a n je rash-
1. K o j e s u d v e n a j č e š ć e f o r m u la c ij e D r u g o g z a k o n a la d n ih p o s tr o je n ja ?
t e r m o d in a m ik e ?
6. Z b o g č e g a p r ig u š iv a n j e t e č n o s t i r a s h la d n o g flui-
2. K a k o s e o d v ija j u le v o k r e t n i k r u ž n i p r o c e s i (o b j a s - d a s m a n j u j e k o e f ic ij e n t h ia đ e n ja ?
n it e n a p r im e r u r a s h la d n o g p o s t r o j e n ja k o j e radi
7. K a k o p r e h la đ iv a n je t e č n o s t i r a s h la d n o g flu id a na
p o K a r n o o v o m k r u ž n o m p r o c e s u )?
i z la z u i z k o n d e n z a to r a u t ič e n a k o e f i c i j e n t hlađe-
3. S ta su to p lo t a h la đ e n ja , u tr o š e n i ra d i k o e f ic ij e n t n ja (n a c r ta ti T-s d ija g r a m )?
h la đ e n ja ?
4. N a š e m i i T-s d ija g r a m u j e d n o s t e p e n e p a r n e k o m -
p r e s o r s k e m a š i n e , o b j a s n it i k o j e s u i z m e n e u
o d n o s u n a m a š in u k o ja ra d i p o K a r n o o v o m c ik -
lu su ?
 7. R A SH L A D N I UREĐAJI
7.1. VRSTE RASHLADNIH
POSTROJENJA
7.1.1. PODELA RASHLADNIH
POSTROJENJA
Rashladna postrojenja se mogu podeliti
na osnovu nekoliko kriterijuma, i to pre-
ma:
- fizičkom stanju radnog tela;
-o b lik u energije potrebne za ost-
varenje procesa hlađenja;
- kapacitetu hlađenja i
-tem peraturi do koje se hladi hlađeni
objekat.
- Na osnovu fizičkog stanja radnog
tela razlikuju se postrojenja kod kojih se
proces ostvaruje na osnovu fazne trans-
formacije (para - tečnost) radnog fluida
(kompresorski, ejektorski i apsorpcioni
rashladni uređaji), postrojenja koja rade sa
vazduhom kao rashladnim fluidom (,,vaz-
dušni“ kompresori) i postrojenja kod kojih
se koristi Peltieov termoelektrični efekat
(termoelektrični uređaji).
- Prema obliku energije potrebne za
ostvarenje procesa hlađenja, rashladna
postrojenja se dele na kompresorska (ko-
riste mehaničku energiju), ejektorska i
apsorpciona (koriste toplotnu energiju) i
termoelektrična postrojenja (koriste elek-
tričnu energiju).
- Na osnovu kapaciteta hlađenja, ra-
shladna postrojenja se dele na:
- mala,
- srednja (komercijalna),
- velika (industrijska).
Mali rashladni uređaji podrazumevaju
uređaje do oko 1 kW rashladnog kapacite-
ta. U ovu kategoriju spadaju frižideri za
domaćinstva, specijalni laboratorijski ure-
đaji i najmanji sobni klimatizeri. Pod
srednjim - komercijalnim rashladnim
uređajima podrazumevaju se uređaji ka-
paciteta do 15 kW koji se koriste u trgo-
vinama i ugostiteljstvu, u bolnicama, za
hlađenje mobilnih sredstava (kamioni, au-
tobusi, vagoni) itd. Velika - industrijska
rashladna postrojenja obuhvataju oblast
rashladnih kapaciteta od 15 do više hilja-
da kilovata. U ovu kategoriju mogu se
svrstati postrojenja koja se koriste u hla-
dnjačama, pivarama, za klimatizaciju ve-
likih poslovnih objekata, u hemijskoj i
farmaceutskoj industriji...
- Prema temperaturi do koje se hladi
hlađeni objekat, procesi u rashladnim
postrojenjima se dele na kriogene (sa
temperaturama ispod -100°C), niskotem-
peraturske (od -100°C do -30°C), sre-
dnjetemperaturske (od -30°C do —10°C) i
visokotemperaturske procese (od -10°C
do +20°C).
211
 7.1.2. KOMPRESORSKI
RASHLADNI UREĐAJI
Kompresorski rashladni uređaji su naj-
rasprostranjenija vrsta rashladnih uređaja.
Osnovni element ove vrste uređaja je
kompresor. On sabija paru koja u ispari-
vaču nastane isparavanjem rashladnog
fluida sa pritiska isparavanja na pritisak
kondenzacije. Na taj način kompresor, uz
utrošak rada potrebnog za njegov pogon,
ostvaruje levokretni kružni proces oduzi-
majući toplotu telu niže temperature (to-
plota potrebna za isparavanje rashladnog
fluida u isparivaču), i predajući je telu više
temperature (medijum za hlađenje kon-
denzatora). Detaljniji opis vrsta, načina
rada i elemenata kompresorskih rashla-
dnih uređaja biće dat u narednim poglav-
ljima.
7.1.3. APSORPCIONI RASHLADNI
UREĐAJI
Jedan od najstarijih tipova rashladnih ure-
đaja je apsorpcioni rashladni uređaj. Kod
njega se osim rashladnog medijuma, koji
predstavlja neko lako isparljivo i rastvor-
ljivo sredstvo (najčešće amonijak), koristi
i sekundarni medijum - apsorbent (najče-
212
šće voda). Najvažnija osobina apsorbenta I
je da pri višim temperaturama apsorbujel
manje, a pri nižim više pare rashladnogl
medijuma. Ovaj tip postrojenja nema kom-1
presor pa njegovu ulogu preuzimaju ap-1
sorber i generator. I
U prve apsorpcione uređaje spada ma-
šina koju je napravio Edmund Kare. Toje
mašina periodičnog dejstva (nije hladila
kontinualno) i njena šema je data na slici
7.1. Princip rada ove mašine je sledeći.
Zagrevanjem (parom) bogatog rastvora
rashladnog medijuma u apsorbentu kojise
nalazi u generatoru, iz ovog rastvora is-
parava lakše isparljiva komponenta - ras-
hladni medijum. Za to vreme zatvoreni su
prigušni ventil i ventil između isparivačai
generatora. Posle toga rashladni medijum
prelazi u tečno stanje u kondenzatoru, pa
se skuplja u resiveru (skupljaču). Kada se
u resiveru skupi dovoljno tečnosti rashla-
dnog medijuma, obustavlja se grejanjei
počinje hlađenje (vodom) generatora koji
tako preuzima ulogu apsorbera. Ventil iz-
među apsorbera i isparivača i prigušni ven-
til se otvaraju. Tečnost rashladnog medi-
juma isparava u isparivaču hladeći okolni
prostor, a apsorbent apsorbuje nastalu pa-
m. Kada se rastvor u apsorbem obogati ra-
57.7.1. - Periodična apsorp-
ciona rashladna mašina
shladnim medijumom, prekida se period
hlađenja i ponovo počinje period grejanja
generatora. Vremenom je ovaj tip mašine
unapređen tako što su apsorber i genera-
tor razdvojeni a između njih je postavlje-
na pumpa, čime je proces hlađenja postao
kontinualan.
7.1.4. EJEKTORSKIRASHLADNI
UREĐAJI
Ejektorski rashladni uređaji su veoma
atraktivni jer rade mimo i bez šuma. Prin-
cipijelna šema rada ejektorske mašine ko-
ja radi sa vodom data je na slici 7.2. Pro-
ces hlađenja ostvamje se tako što para pod
pritiskom struji iz parnog kotla (PK) u
mlaznik (M). U mlazniku para ekspandira
do pritiska koji je nešto ispod pritiska u is-
parivaču (R), pri čemu joj brzina poraste.
Ta „brza para“ povlači pam iz isparivača
u kome se snižava pritisak, zbog čega
jedan deo vode isparava na račun hlađe-
nja ostale količine vode. Dve struje pare
mešaju se i odlaze u difuzor (D) gde se
smanjuje brzina i pritisak pare povišava
do pritiska kondenzacije. U kondenzatom
(Kd) para se kondenzuje i jedan deo vode
se pumpom (P) vraća u kotao a drugi deo
se prigušuje u prigušnom ventilu (PV) i
vraća u isparivač.
7.1.5. TERMOELEKTRIČNI
RASHLADNI UREĐAJI
Rad termoelektričnih rashladnih uređaja
zasniva se na Peltierovom efektu, prema
kome, kada se strajnom kolu, koje se sa-
stoji od dva različita provodnika spojena
na krajevima, dovede jednosmerna straja,
jedan kraj će se zagrevati a dragi hladiti.
Tako će se na jednom spoju održavati
temperatura niža a na dragom viša od tem-
perature okoline. Uređaji koji rade na
ovom principu su u suštini veoma jedno-
stavni, rade bešumno, nemaju pokretnih
delova pa nema ni njihovog habanja. Me-
đutim, njihovi osnovni nedostaci su loš
koeficijent hlađenja i visoka cena polu-
provodnika koji se kod njih koriste. Upra-
vo zbog toga uređaji ove vrste su našli
primenu u specifičnim oblastima - za hla-
đenje elektronske opreme raketa i svemir-
skih brodova, za frižidere i klimatizere u
podmornicama itd.
7.2. RASHLADNI FLUIDI
7.2.1. KRITERIJUMI ZAIZBOR
RASHLADNIH FLUIDA
Radni fluidi koji se koriste za ostvarivanje
procesa hlađenja u rashladnim uređajima
nazivaju se rashladni fluidi. Da bi rashla-
dni uređaj mogao da radi što efikasnije (uz
što manji utrošak energije za pogon ure-
đaja, vode za hlađenje kondenzatora, mate-
rijala za gradnju samog uređaja i sl.), i da
bi se izbegla opasnost od štetnog delova-
nja na čoveka i njegovu okolinu, ras-
hladni fluid mora da ispunjava sledeće
uslove:
21 3
 - da ima što veću toplotu isparavanja
r [kJ/kg], pošto to obezbeđuje manju ko-
ličinu rashladnog fluida koji cirkuliše kroz
instalaciju i veći koeficijent hlađenja (e);
- da specifični toplotni kapacitet
c [kJ/kgK] bude što manji, jer se tako
smanjuje uticaj prigušivanja na odstupa-
nje posmatranog ciklusa od Karnoovog
ciklusa;
- potreban rad sabijanja pare rashlad-
nog fluida treba da bude što manji, čime
se obezbeđuje da koeficijent hlađenja real-
nog ciklusa bude bliži maksimalno mogu-
ćem koeficijentu hlađenja Karnoovog
ciklusa;
- kritična temperatura rashladnog flui-
da treba da je što je moguće viša od maksi-
malne moguće temperature kondenzacije,
jer se na taj način obezbeđuje normalno
odvijanje procesa u kondenzatoru;
- specifična zapreminska rashladna
sposobnost (qv) rashladnog fluida treba da
je što veća, jer ova veličina direktno utiče
na veličinu elemenata rashladne insta-
lacije;
- temperatura smrzavanja rashladnog
fluida mora da bude niža od najniže tem-
perature u rashladnom uređaju, kako bi se
sprečilo smrzavanje rashladnog fluida;
- pritisak kondenzacije treba da je što
niži, a pritisak isparavanja što viši. Visoki
pritisci kondenzacije otežavaju zaptivanje
i povećavaju opasnost od eksplozije na
delu instalacije gde vlada visok pritisak.
Niski pritisci isparavanja i loša zapti-
venost na odgovarajućim delovima insta-
lacije prouzrokuju prodor vazduha i vlage,
što nepovoljno utiče na rad čitavog rash-
ladnog uređaja;
- nezapaljivost i neeksplozivnost;
- sposobnost mešanja sa uljima za pod-
mazivanje kompresora osobina je ras-
214
hladnog fluida o kojoj se mora voditi ra-
čuna prilikom konstruisanja rashladnoa
uređaja;
- visoka dielektrička otpornost u rad«
sa hermetički zatvorenim kompresorima;
- ne sme da postoji korozivno ili ras-
tvarajuće dejstvo rashladnog fluida na
metale i zaptivne materijale od kojihje
napravljena rashladna instalacija;
- rashladni fluidi koji su toksični ne
smeju se upotrebljavati u instalacijamaza
klimatizaciju prostorija u kojima borave
ljudi;
- laka kontrola isticanja rashladnog
fluida radi efikasnog pronalaženja mesta
isticanja;
- niska cena i jednostavna i pouzdana
mogućnost nabavke.
7.2.2. VRSTE RADNIH FLUIDAU
RASHLADNIM MAŠINAMA
Rashladni fluidi koji se najčešće upotre-
bljavaju u rashladnim uređajima su freoni
i amonijak.
Freoni su zajednički naziv za rashlad-
ne fluide (R11, R12, R22, R502...) koji su,
u stvari, halogeni derivati metana i etana.
Njihova zajednička osobina je relativno
mala toplota isparavanja, ne reaguju sa
metalima koji se koriste u rashladnim
uređajima ali rastvaraju prirodnu gumu pa
se ona ne može upotrebljavati kao zap-
tivni materijal. Veoma je značajno da fre-
oni nisu otrovni ni zapaljivi ali u plamenu
se razlažu, pri čemu nastaju i manje ko-
ličine veoma otrovnog fozgena. Osim ovo-
ga, freoni veoma slabo rastvaraju vodu,
dobri su dielektrici i većina njih se dobro
meša sa uljima.
 Što se tiče specifičnosti najčešće ko-
rišćenih freona, freon 12 (R12) na atmo-
sferskom pritisku ključa na -29,8°C, a do
skoro je bio široko primenjivan u frižide-
rima za domaćinstva, u komercijalnim
rashladnim uređajima (u ugostiteljstvu i
trgovini), u mobilnim agregatima za hla-
đenje na transportnim sredstvima i dr. Od
01. 01. 1996. god. proizvodnja ovog freo-
na je zabranjena, saglasno Montrealskom
protokolu, koji je potpisala i naša zemlja,
i odgovarajućim amandmanima na ovaj
protokol. Razlog za ovu zabranu je či-
njenica da R12 razara ozonski omotač
Zemlje, koji je prirodna zaštita od ultra-
ljubičastog zračenja Sunca. Razaranjem
ozonskog omotača povećava se rizik od
bolesti, kao što su rak kože, katarakta i ošte-
ćenje imunološkog sistema čoveka.
Kao zamena za R12 u široku upotrebu
ušao je freon 134a (R134a). Njegove ter-
mofizičke osobine veoma su slične osobi-
nama R 12 , on ne razara ozonski omotač,
nije zapaljiv, ima ekstremno nisku tok-
sičnost i visoku termičku stabilnost.
Freon 22 (R22) još je jedan od široko
rasprostranjenih rashladnih fluida. Ključa
na atmosferskom pritisku na temperaturi
od —40,8°C. Specifična zapreminska ras-
hladna sposobnost mu je za oko 60% veća
od one za R12, a po svojim termodina-
mičkim svojstvima blizak je amonijaku.
Pritisci kondenzacije su, za uobičajene
temperature, oko 1,6 puta viši od onih za
R12. R22 se primenjuje u brodskim ure-
đajima za hlađenje, u klimatizaciji i svuda
gde se traži kompaktnija rashladna insta-
lacija.
Amonijak (R717) je veoma značajan
rashladni fluid. Pri atmosferskom pritisku
ključa na -33,4°C. Amonijak u tečnom
stanju je bezbojan, a njegova para ima
veoma nadražujući i prodoran miris. On
je zapaljiv i u većim koncentracijama eks-
plozivan. Kritična temperatura amonijaka
je +132,4°C, kritični pritisak 112,8 bar, a
temperatura smrzavanja -78°C. Osim to-
ga, amonijak je rastvorljiv u vodi, ne me-
ša se sa uljima za podmazivanje i nagriza
bakar. Zbog velikih vrednosti toplote ispa-
ravanja, ovaj rashladni fluid se koristi u
velikim kompresorskim instalacijama indu-
strijskog tipa.
Osim ovih rashladnih fluida, ređe se
koriste i ugljen-dioksid, metan, etan, pro-
pan, vazduh, voda i dr. Mogućnost njiho-
ve šire upotrebe, zbog problema sa zašti-
tom čovekove okoline, sve intenzivnije se
proučava.
7.2.3. OZNAČAVANJE
RASHLADNIH FLUIDA
Pojava freona je prouzrokovala uvođenje
sistema označavanja koji je potom pro-
širen i na sve druge rashladne fluide.
Time su obezbeđene jasnoća i jednoobra-
znost njihovog označavanja, čime su pre-
vaziđeni problemi šarolikosti trgovačkih
naziva, i omogućeno da se po utvrđenom
postupku na osnovu oznake reprodukuje
hemijski sastav rashladnog fluida.
Freoni, po svom hemijskom sastavu,
predstavljaju halogene supstitucione de-
rivate parafinskih ugljovodonika - me-
tana (CH4) i etana (C 2H6). Supstitucija po-
drazumeva zamenu nekih ili svih atoma
vodonika sa odgovarajućim brojem atoma
fluora (F), hlora (Cl) ili broma (Br). Opšta
formula parafina je CKH2K+2. Zamenom
atoma vodonika atomima fluora i hlora
dobija se jedinjenje sa opštom formulom:
CK„ H 1.F m C1n ,’ (7.1)
v 7
215
 Pri čemu mora da bude zadovoljen
uslov:
1+ m + n —2K + 2. (7.2)
Imajući sve ovo u vidu, opšta formula
za označavanje freona je:
R - ( K - \ ) ( l + \)m, (7.3)
s tim što broj atoma hlora dobija prema
jednačini (7.2). Tako, na primer, R-12
znači da je (K - 1) = 0, (1 + 1) = 1 i
m = 2, odnosno da je K = 1,1 = 0. Iz for-
mule (7.2) sledi da je n = 2 pa hemijska
formula za freon 12 glasi:
CF 2C12. (7.4)
Ako jedinjenje sadrži i atome broma,
dodaje se slovo B i broj odgovarajućih
atoma (na primer R-13B1).
Brojevima od 400 do 500 označavaju
se razne smeše a brojevima od 500 do 600
označavaju se azeotropne smeše - smeše
čiji se sastav parne i tečne faze, na datom
pritisku, pri promeni faza ne razlikuje
(npr. R-502).
Neorganska jedinjenja koja se koriste
kao rashladni fluidi označavaju se brojem
700 i višim brojevima. Na primer:
R-702 - vodonik
R-717 - amonijak
R-718 - voda
R-728 —azot
R-744 - ugljen-dioksid.
7.3. U LJE U RASHLADNIM
UREĐAJIM A
Ulje je sredstvo za podmazivanje kompre-
sora čija je osnovna uloga da trenje i ha-
banje između pokretnih čvrstih površina
svede na najmanju moguću meru. Osim
ove primarne uloge, ulje ima i niz sekun-
darnih uloga: odvođenje toplote od ležaje-
216
va i iz kartera kompresora, zaptivanje
prostora između pare rashladnog fluida
visokog i niskog pritiska, redukovanje
buke koju generišu pokretni delovi u
kompresoru, prevencija korozije i dr. Svoj-
stva koja treba da zadovolji ulje za pod-
mazivanje rashladnih kompresora, ima-
jući u vidu da ono dolazi u kontakt sa
rashladnim fluidom, jesu:
- da sadrže što manje vlage,
- da kiselost ulja bude što manja zbog
mogućeg korozionog dejstva,
- što niža taČka zamućivanja (izdva-
janja voska),
- što viša tačka paljenja,
- što niža tačka stinjavanja zbog ni-
skih temperatura u pojedinim delovi-
ma instalacije.
Veoma bitna osobina ulja je i njegova
rastvorljivost u rashladnim fluidima. Ona
zavisi od vrste rashladnog fluida i od ve-
ličine pritiska i temperature.
Većina freona odlično rastvara ulje, što
može da izazove niz problema. Kada se
uključi kompresor, naglo se snižava priti-
sak u karteru, što izaziva burno isparava-
nje rashladnog fluida iz ulja i penjenje ulja.
Na taj način ulje biva povučeno ka kon-
denzatoru ili, čak, ka isparivaču, usled
čega bi bilo ugroženo pravilno podmazi-
vanje kompresora i znatno smanjeni koe-
ficijenti prolaza toplote usled taloženja
ulja na zidovima kondenzatora i ispari-
vača. Da bi se ova pojava sprečila ili uma-
njili njeni efekti, preduzima se nekoliko
mera. Najefikasnija mera je postavljanje
odvajača ulja na potisu kompresora iz ko-
ga se ulje automatski vraća u karter kom-
presora. Osim toga, u većim freonskim
kompresorima ugrađuje se električni gre-
jač ulja u karteru, koji služi za isparavanje
freona iz ulja pre starta kompresora i na
taj način sprečava penjenje ulja pri startu.
Pored ovih mera, neophodno je voditi ra-
čuna i o pravilnom izbom brzina stmjanja
rashladnog fluida, kao i o odgovarajućim
konstmkcionim merama za vraćanje ulja
u kompresor. U tom cilju se horizontalni
cevovodi postavljaju sa nagibom od 1 % u
pravcu stmjanja, a brzina pare u usisnim i
potisnim usponskim vodovima mora da
obezbedi ,,povlačenje“ ulja ka kompreso-
ru. Dodatni problemi nastaju ako je za
vertikalni usponski vod vezano više kom-
presora ili jedan višecilindrični kompre-
sor. Pošto se u takvim slučajevima ka-
paciteti regulišu isključenjem pojedinih
kompresora ili cilindara, pri malim ras-
hladnim kapacitetima brzina pare u uspon-
skom vodu može da padne ispod minimal-
ne vrednosti koja obezbeđuje povlačenje
ulja. U tom slučaju se usponski cevovod
deli na dva dela: glavni (G) i obilazni (O)
(si. 7.3). Pri najmanjem rashladnom ka-
pacitetu, na dnu glavnog usponskog voda
(veći prečnik) stvara se uljni čep (zbog
nedovoljne brzine pare), a u obilaznom
usponskom vodu (manjeg prečnika) brzi-
na pare će biti dovoljna za povlačenje
ulja. Kada rashladni kapacitet poraste,
para probija uljni čep i uspostavlja cirku-
laciju kroz glavni usponski vod. Lukovi
57. 7.3. —Dvostruki usponski usisni cevovod
sa gornje strane glavnog i obilazncg voda
sprečavaju vraćanje ulja u isparivač (R).
Ovakav princip koristi se i u potisnim vo-
dovima ako iza kompresora nema odva-
jača ulja.
Amonijak se ne rastvara i ne meša sa
uljima pa je u amonijačne instalacije ne-
ophodno postaviti odvajač ulja iza kom-
presora. Pošto odvajači ulja nisu apsolutni
odvajači, mala količina ulja ipak prođe do
drugih elemenata instalacije (resiver, kon-
denzator...). Oni na dnu imaju male su-
dove u kojima se skuplja ulje, koje je teže
od amonijaka, i iz kojih se ono povreme-
no ispušta pomoću, za to predviđenih,
ventila.
Manji klipni kompresori podmazuju se
bućkanjem. Ulje podmazuje pokretne de-
love pod dejstvom gravitacije, pošto je za-
hvaćeno kašikom koja se nalazi u pro-
dužetku klipnjače. Pošto nema transporta
ulja pomoću posebnih vodova pod pri-
tiskom, ono može biti filtrirano samo spolj-
nim sredstvima. Veći kompresori podma-
zuju se prinudnom cirkulacijom ulja pod
pritiskom kroz kanale u vratilu i klip-
njačama. Pritisak i cirkulacija ulja ostva-
ruju se pomoću klipne, zupčaste ili rota-
cione pumpe za ulje koja dobija pogon od
vratila kompresora. Pre ulaska u uljnu
pumpu ulje prolazi kroz filtar u kome se
zadržava eventualna nečistoća.
7.4. PR IN C IPIJELN A ŠEMA
RASHLADNIH MAŠINA SA
DVOSTEPENIM SABIJANJEM
Kada je odnos pritisaka kondenzacije i is-
paravanja veliki, odnosno kada je velika
razlika odgovarajućih temperatura, koefi-
cijent hlađenja poboljšava se uvođenjem
višestepenog sabijanja sa međuhlađe-
njem. Principijelna šema rashladnog ure-
217
 Kd
Sl. 7.4. —Sema i T-s dijagram dvostepene rashladne mašine sa međuhlađenjem i prehlađivanjem
đaja sa dvostepenim sabijanjem i odgo-
varajući proces u T-s dijagramu dati su na
slici 7.4.
Proces se odvija tako što suvu paru iz
isparivača (R) stanja (1) usisava kompre-
sor niskog pritiska (KpNP) i sabija je sa
pritiska isparavanja (pQ) na međupritisak
(pm) do stanja (2). U međuhladnjaku (MH)
pregrejana para rashladnog fluida izobar-
ski se ohladi do temperature vode za hlađe-
nje - (TpH) - teorijski, odnosno da stanja
(3). Ovu paru usisava kompresor visokog
pritiska (KpVP) i sabija je do pritiska kon-
denzacije (p) - stanje (4). U kondenzatoru
(Kd) para stanja (4) se hladi pa kondenzu-
je do stanja (5) na donjoj graničnoj kri-
voj. Tečnost rashladnog fluida stanja (5) u
prehlađivaču (PH) teorijski se ohladi do
stanja ( 6), da bi posle prigušivanja u pri-
gušnom ventilu (PV) na pritisak ispara-
vanja (pQ) ušla u isparivač (R) sa stanjem
(7) i u njemu isparila do stanja (1).
Kako šrafirana površina (2-3-4-2') pred-
stavlja uštedu u utrošenom radu u odnosu
na ciklus u kome bi sabijanje bilo u jed-
nom stepenu ( 1 -2 '), jasno je da dvoste-
peno sabijanje povećava koeficijent
hlađenja (s). Osim toga, temperatura na
kraju procesa sabijanja u kompresoru vi-
218
sokog pritiska - tačka (4), znatno je niža
od temperature koja bi se dobila jednoste-
penim sabijanjem - tačka (4'), što je veo-
ma važno sa stanovišta podmazivanja
kompresora.
Međupritisak se bira tako da odnos pri-
tisaka sabijanja za oba kompresora bude
isti, što znači da je:
odakle sledi da se rpin računa kao:
Pm =s/p-Po- (7.6)
7.5. STVARNI PR O C ESI U
KOM PRESORU
7.5.1. STVARNI RAD
KOMPRESORA. INDIKATORSKI
DIJAGRAM
U teorijskim razmatranjima termodina-
mičkih ciklusa rashladnih uređaja naj-
češće se podrazumeva da je kompresor
idealan. U stvarnosti to nije tako, pa je
pri proučavanju rada samog kompresora

neophodno uzeti u obzir i gubitke koji se
javljaju pri njegovom realnom radu (tre-
nje, otpor strujanju pare kroz ventile i
kanale, nesavršenost zaptivanja između
klipa i cilindra...)- Usled ovih gubitaka ra-
shladni kapacitet, odnosno stvarno usisa-
na količina pare rashladnog fluida, biće
manja od one koju bi kompresor usisao
kada tih gubitaka ne bi bilo.
Za detaljnu analizu stvarnog rada ko-
mpresora neophodno je snimiti indika-
torski dijagram. On predstavlja izmerenu
zavisnost pritiska koji vlada u cilindru od
promene zapremine uslovljene kretanjem
klipa od donje do gornje mrtve tačke i
obratno. Karakterističan indikatorski di-
jagram sa paralelnim šematskim prika-
zom odgovarajućeg cilindra predstavljen
je na slici 7.5. Kriva (s) predstavlja krivu
sabijanja pare rashladnog fluida usled kre-
DMT
tanja klipa (K) ulevo (smanjenje zaprem-
ine i povišenje pritiska). Posle ovoga sa-
bijanja otvara se potisni ventil (PV) i na-
staje proces istiskivanja pregrejane pare
rashladnog fluida (I) na pritisku istiski-
vanja (p'). Kada klip dođe do gornje mrtve
tačke (GMT) i pođe udesno (povećanje za-
premine i sniženje pritiska), prvo se širi
zaostala para (Š), sve dok pritisak ne pa-
dne do pritiska usisavanja (p ^). Tada se
otvara usisni ventil i počinje proces usisa-
vanja (U) koji traje dok klip ne dođe u
donju mrtvu tačku (DMT).
7.5.2. KOEFICIJENTISPORUKE
Veličina koja uzima u obzir već pomenute
nedostatke realnog kompresora i koja pred-
stavlja jednu od najvažnijih karakteristika
svakog kompresora jeste koeficijent is-
219
poruke (A.). Po definiciji, koeficijent is-
poruke kompresora jeste odnos masenog
protoka pare rashladnog fluida koju kom-
presor stvarno potiskuje, prema masenom
protoku koji bi ostvario teorijski kompre-
sor (bez gubitaka) iste sekundarne za-
premine, pri istom stanju rashladnog flui-
da na usisu i potisu. On može da se odredi
iz formule koja sledi neposredno iz
definicije i koja glasi:
X = G rf' V-^ (7.7)
K bitak je predstavljen veličinom (C2), koja,
gde su:
Grf - maseni protok rashladnog fluida
[kg/s];
vpp - specifična zapremina rashladnog
fluida na usisu [m3/kg];
V„ - sekundna zapremina kompresora
[m3/s],
Sekundna zapremina kompresora je, u
stvari, proizvod broja obrtaja i ukupne za-
premine koju prebrišu klipovi svih cilin-
dara krećući se od donje do gornje mrtve
tačke. Koeficijent isporuke obuhvata če-
tiri vrste gubitaka u kompresoru, i to:
- gubitak usled štetnog prostora,
- gubitak usled prigušivanja pri usisa-
vanju,
- gubitak usled zagrevanja i
- gubitak usled proticanja.
- Gubitak usled štetnog prostora uzima
u obzir činjenicu da klip pri kretanju kroz
cilindar dolazi najdalje do gornje mrtve
tačke (sl. 7.5). Neiskorišćeni prostor iz-
među čela klipa i kraja (vrha) cilindra na-
ziva se štetni prostor (ŠP). Veličina ovog
prostora kreće se u granicama od 4 do
10% sekundne zapremine cilindra (Vs). U
štetnom prostoru zaostane izvesna količi-
na pare visokog pritiska. Ova para se, ka-
da klip pođe udesno, širi i proces usisava-
220
nja ,,sveže“ pare ne može da počne dok
pritisak zaostale pare ne opadne do priti-
ska usisavanja. Na taj način zaostala para
ispunjava deo sekundne zapremine cilin-
dra (C,) i smanjuje raspoloživu zapremi-
nu za usisavanje pare iz isparivača.
- Sa dijagrama na slici 7.5 vidi se daje
pritisak usisavanja (p'0) niži od pritiska
koji vlada u isparivaču (p0). Razliku ovih
pritisaka uzrokuje prigušivanje pare na
usisnom ventilu, usled čega nastaje gu-
bitak korisne zapremine cilindra. Taj gu-
u stvari, označava deo zapremine koju klip
mora da pređe dok ne dođe do pritiska (p0)
i početka procesa sabijanja.
- Gubitak usled zagrevanja uzima u
obzir zapreminske gubitke u cilindru koji
nastaju kao posleđica zagrevanja i širenja
hladne pare rashladnog fluida od vmćih
zidova cilindra.
- Poslednja gmpa zapreminskih gu-
bitaka obuhvaćenih koeficijentom ispo-
ruke jesu gubici usled proticanja. Oni obu-
hvataju gubitke pare rashladnog fluida
usled nesavršenosti zaptivanja između
klipa i cilindra i usled nehermetičnog za-
tvaranja usisnih i potisnih ventila.
7.5.3. STEPEN KORISNOSTI,
INDIKATORSKAI EFEKTIVNA
SNAGA. IZBOR POGONSKOG
MOTORA
Efektivni stepen korisnosti (koeficijent
korisnog dejstva - r)e) kompresora je, po
definiciji, odnos rada utrošenog na sabi-
janje 1 kg rashladnog fluida na vratilu
idealnog i stvarnog kompresora. Ovaj po-
datak je veoma značajan jer pokazuje od-
stupanje stvarno potrebne snage na vra-
tilu kompresora u odnosu na potrebnu
snagu za pogon idealnog kompresora. Pri
tome (r|e) može da se prikaže i kao pro-
izvod indikatorskog (ri,) i mehaničkog
(T|m) koeficijenta korisnog dejstva. Prvi
govori o odnosu radova potrebnih za sabi-
janje rashladnog fluida u idealnom i stvar-
nom kompresoru, a (r|m) uzima u obzir
mehaničke gubitke usled trenja u kompre-
sora.
Veoma bitne veličine koje ukazuju na
efikasnost rada kompresora za rashladni
uređaj su i indikatorska (P ) i efektivna
(Pe) snaga. Indikatorska snaga može se
izračunati kao proizvod sekundne za-
premine (Fs) i srednjeg indikatorskog pri-
tiska (p{) koji se dobija iz indikatorskog
dijagrama:
P r vs-Pi- o7-8)
Efektivna snaga je u suštini efektivno
potrebna snaga za pogon kompresora na
njegovom vratilu. Ona predstavlja zbir in-
dikatorske snage i snage potrebne za sa-
vlađivanje trenja u kompresoru. Ako je
poznat mehanički stepen korisnosti, efek-
tivna snaga može da se dobije i kao:
n = — ■ (7-9)
Poslednja stavka u proračunu rash-
ladnog kompresora je izbor pogonskog
motora. Ako se pogon kompresora ost-
varuje kaišnim prenosom, onda se pri
određivanju potrebne snage pogonskog
motora moraju uzeti u obzir i gubici u pre-
nosu. Taj gubitak se obuhvata koeficijen-
tom korisnog dejstva prenosnika 0 l PR)
koji uobičajeno iznosi od 0,95 do 0,98.
Na taj način, snaga elektromotora za
pogon kompresora bira se na osnovu
(Pm) - kod pogona sa kaišnim prenosom
ili na osnovu (Pe) - za direktan pogon
elektromotorom, s tim što se ove vredno-
sti uvećavaju za 15 - 20%, što predstavlja
rezervu u slučaju preopterećenja.
P I T A N JA
1. K a k o se d e le r a s h la d n a p o s tr o je n ja ?
2. K a k o ra d i n a jje d n o s ta v n iji a p s o rp c io n i u re đ a j?
3. P o k o j i m s e k r i t e r i j u m i m a b i r a j u r a s h l a d n i f l u id i ?
4. K o je s u p re d n o s ti i m a n e ra s h la d n ih flu id a k o ji se
n a jč e š ć e u p o tre b lja v a ju u ra s h la d n im u re đ a jim a ?
5. K a k o se o z n a č a v a ju fre o n i?
6. K a k o se o b e z b e đ u je p o v ra ta k u lja u k o m p re s o re
fre o n s k ih i a m o n ija č n ih r a s h la d n ih u re đ a ja ?
7. K a k o ra d e r a s h la d n i u re đ a ji s a d v o s te p e n im s a b i-
ja n je m ?
8. Š ta j e k o e f i c i j e n t i s p o r u k e k o m p r e s o r a ( o b j a s n i t i
u z p o m o ć in d ik a to rs k o g d ija g ra m a )?
221
 8. SASTAVNI ELEMENTI RASHLADNIH
POSTROJENJA
Osnovni elementi koji čine kompresorsko
rashladno postrojenje su: kompresor, kon-
denzator, isparivač i prigušni ventil, kao i
cevovodi koji povezuju ove elemente.
Kompresor sabije paru rashladnog fluida
koja dolazi iz isparivača sa pritiska ispa-
ravanja na pritisak kondenzacije. U kon-
denzatoru, koji predstavlja razmenjivač
toplote, ova pregrejana para rashladnog
fluida hladi se i kondenzuje (često i pre-
hlađuje) na račun zagrevanja medijuma
za hlađenje kondenzatora (vazduh, voda).
Dobijena tečnost rashladnog fluida potom
se prigušuje u prigušnom ventilu do pri-
tiska isparavanja i odlazi u isparivač (ra-
zmenjivač toplote) gde isparava oduzi-
majući toplotu od hlađenog objekta.
Kompresor ponovo usisava tako stvorenu
paru rashladnog fluida i ciklus se pona-
vlja.
Osim ovih osnovnih elemenata, ras-
hladnu instalaciju čine i pomoćni aparati
(odvajači tečnosti, resiveri, prehlađivači,
međuhladnjaci, odvajači ulja...) i odgova-
rajuća armatura (zaustavni ventili i ventili
sigurnosti, manometri...). Pomoćni apa-
rati služe da povećaju ekonomičnost, od-
nosno da smanje potrošnju energije ras-
hladnog postrojenja, kao i da obezbede
njegov trajan i siguran rad.
222
8.1. K O M PRESO RI
U rashladnim uređajima sa mehaničkom
kompresijom najčešće se koriste sledeći
tipovi kompresora:
- klipni,
- rotacioni,
- vijčani i
- turbokompresori.
8.1.1. KLIPNIKOMPRESORI
Klipni kompresori su najrasprostranjenija
vrsta kompresora. Proizvode se za veoma
široku oblast rashladnih kapaciteta, i to od
oko 100 W (za frižidere za domaćinstva)
do 1000 kW i više (za industrijske rashlad-
ne uređaje). Ova vrsta kompresora ima
niz prednosti u odnosu na ostale kom-
presore. Oni mogu da savladaju veliki ste-
pen sabijanja (/ do p/p0 = 100), odlikuju
se visokim brojem obrtaja i kompakt-
nošću konstrukcije. Veoma razvijena
tehnologija proizvodnje i velike serije
obezbeđuju relativno nisku cenu ovih kom-
presora i njihovih rezervnih delova, kao i
lako održavanje. Najznačajniji nedostaci
u odnosu na druge tipove kompresora su
veliki broj pokretnih delova izloženih ha-
banju, što im smanjuje vek trajanja, kao i
velika osetljivost na „tečni udar“.
 Karakteristične konstrukcione osobine
dipnih kompresora su, između ostalog,
jovezane i sa vrstom rashladnog fluida sa
cojim kompresor radi. Iz tog razloga se za
svaki kompresor obavezno napominje sa
cojim je rashladnim fluidom predviđen da
radi. Kompresori mogu imati jedan cilin-
darili više (do 16) cilindara, raspoređenih
u obliku slova V, W ili radijalno. Svaki
cilindar ima svoj usisni i potisni ventil.
Ovi ventili se nalaze na ventilskoj ploči
koja je kod malih i srednjih kompresora,
pomoću zavrtanja, zajedno sa poklopcem
cilindra, pričvršćena za sam cilindar. Kod
kompresora velikih rashladnih kapaciteta
između ventilske ploče i cilindra postoje
jake opruge. Njihova uloga je da, u slu-
čaju „tečnog udara“, pri naglom porastu
pritiska potiskivanja obezbede odizanje
ventilske ploče i tako spreče havariju kom-
presora.
Prema načinu pogona, kompresori se
dele na kompresore otvorenog i zatvo-
renog tipa.
Otvoreni kompresori su oni čiji se sam
kompresor i pogonski elektromotor ne
nalaze u istom kućištu, već su razdvojeni
(sl. 8.1). Pogon ovog tipa kompresora os-
tvaruje se ili direktnom vezom vratila
elektromotora i vratila kompresora po-
moću spojnice ili kaišnog prenosnika.
Pošto vratilo kompresora izlazi van njego-
vog kućišta, posebna pažnja se mora po-
svetiti zaptivanju, kako para rashladnog
fluida ne bi isticala van kompresora. U tu
svrhu se koriste specijalne zaptivače. Do-
bra strana ove konstrukcije kompresora je
223
 Sl. 8.2. —Spoljašnji
ta što ona obezbeđuje sigurnost u pogonu
i omogućava lak pristup i jednostavnu za-
menu kompresora ili elektromotora u slu-
čaju kvara.
Kompresor i elektromotor kompresora
zatvorenog tipa nalaze se u zajedničkom
kućištu. Ako je kućište zavareno, to je
hermetički (sl. 8.2), a ako je zatvoreno za-
vrtnjima - poluhermetički (sl. 8.3) kom-
57. 8.3. - Presek poluhermetičkog kompresora zatvorenog tipa
224
izgled i presek hermetičkog kompresora zatvorenog tipa
presor. Kod oba tipa zatvorenog kompre-
sora vratilo kompresora i elektromotoraje
zajedničko i ne izlazi van kompresora, pa
nema potrebe za zaptivačem. Tako se sma-
njuje mogućnost isticanja rashladnog flui-
da iz kompresora. Danas se kompresori
malih kapaciteta (za kućne frižidere i za-
mrzivače) proizvode isključivo kao herme-
tički, jer sadrže malu količinu rashladnog
fluida pa svako isticanje značajno utiče
na rad instalacije. Nedostatak takve kon-
strukcije (u odnosu na poluhermetičku)
jeste taj što su eventualne intervencije na
kompresoru ili elektromotoru moguće sa-
mo ako se kućište iseče.
 Važna karakteristika klipnih kompre-
sora je mogućnost rada sa visokim broje-
vima obrtaja (do 3600 o/min), čime se
znatno smanjuje zapremina cilindara, kao
i veličina celog kompresora.
Rashladni kompresor, odnosno njegov
rashladni kapacitet, bira se na osnovu naj-
većeg toplotnog opterećenja rashladne
instalacije koje može da nastane u nor-
malnom pogonu. Pošto se toplotno opte-
rećenje u toku eksploatacije menja, i često
je manje od instalisanog rashladnog ka-
paciteta, efikasan i pravilan rad instalacije
moguć je samo ako je kapacitet kompre-
sora dobro regulisan. Dobra regulacija po-
drazumeva što elastičnije prilagođavanje
rashladnog kapaciteta kompresora trenu-
tnom toplotnom opterećenju, što se po-
stiže na jedan od sledećih načina:
- zaustavljanjem i puštanjem u rad
kompresora u zavisnosti od temperature
ili pritiska isparavanja, pri čemu se ove
veličine održavaju u dozvoljenim grani-
cama. Ovaj način regulisanja primenjuje
se kod uređaja malih i srednjih kapaciteta;
- prigušivanjem pare rashladnog flui-
da na usisu kompresora, najčešće pomoću
ventila za održavanje konstantnog pri-
tiska u isparivaču. Mada je to neekono-
mičan način, on omogućava održavanje
temperature isparavanja u uskim grani-
cama;
- vraćanjem jednog dela pare rashlad-
nog fluida sa potisa na usis kompresora
pomoću specijalnog ventila. To je neeko-
nomičan ali jednostavan način regulacije
koji se koristi kod kompresora komerci-
jalnog tipa;
- promenom veličine dodatnog šte-
tnog prostora, čime se menja koeficijent
isporuke 1, kao i trenutni rashladni kapa-
citet kompresora. To je efikasan i ekono-
mičan način regulacije, ali se retko pri-
menjuje jer je ovakva konstrukcija kom-
plikovana i skupa;
- odizanjem usisnih ventila, ručno ili
elektromagnetnim ventilima, usisana para
se vraća u usisni prostor. Tako se odgo-
varajući cilindri isključuju iz rada i sma-
njuje se rashladni kapacitet kompresora;
- promenom broja obrtaja kompresora
pomoću menjanja broja obrtaja pogon-
skog motora, čime se postiže najekono-
mičnije regulisanje rashladnog kapaciteta
kompresora.
8.1.2. ROTACIONI KOMPRESORI
Rotacioni kompresori se najčešće koriste
kao kompresori niskog pritiska u dvoste-
penim rashladnim instalacijama. Pogodni
za velike sekundne zapremine (do oko
1,5 m3/s) i umerene razlike pritisaka. Ima-
ju male gabarite, malu težinu i veoma su
pouzdani. Osnovni nedostaci su kompli-
kovana i skupa izrada i problemi sa zapti-
vanjem između delova radne zapremine u
kojima vlada visok i nizak pritisak. Naj-
poznatija su dva tipa rotacionih kom-
presora:
- kompresori sa obrtnim kotrljajućim
klipom i
- kompresori sa obrtnim klipom i kril-
cima.
- Šema rotacionog kompresora sa
obrtnim kotrljajućim klipom data je na
slici 8.4. Klip (rotor) obrće se oko eks-
centričnog vratila i istovremeno se kotrlja
po zidu cilindra. Tako se formira radna
zapremina koju lopatica u zidu cilindra
deli na dva dela. Kada se kreće rotor, deo
zapremine ka potisnom ventilu se sma-
njuje, čime se pritisak povišava do pri-
tiska potiskivanja i otvaranja potisnog
ventila. U isto vreme povećava se usisni
225
 Cilindar

Sl. 8.4. - Š e m a k o m p reso ra sa o b rtn im ko trlja ju ćim Sl. 8.5. - Š em a k o m p reso ra s a o b rtn im k lip o m i krilcimi
klip o m

deo radne žapremine u koju se usisava Ovi kompresori imaju veoma mali štet-
para rashladnog fluida. Usisavanje presta- ni prostor a najveći problem je proticanje
je kada se dodirna ivica između klipa i pare između lopatica i zidova cilindra, ko-
cilindra poklopi se ivicom lopatice. je vremenom raste zbog habanja ivica
Ovi kompresori praktično nemaju štet- lopatica. Ovaj problem se donekle ubla-
ni prostor, a za male razlike pritiska kon- žava ubrizgavanjem ulja u cilindar koje
denzacije i isparavanja imaju dobre koefi- smanjuje trenje i poboljšava zaptiva-
cijente isporuke. Ako su razlike između nje. Kompresori sa krilcima nemaju usi-
ovih pritisaka veće, para počinje da preti- sne i potisne ventile, kompaktni su i mi-
če iz oblasti sa visokim u oblast sa niskim rno rade.
pritiskom, što se delimično rešava intenziv-
nim podmazivanjem rotora i cilindra. Kom-
presori sa obrtnim kotrljajućim klipom
mogu lako da se uravnoteže pa rade sa ve-
likim brojem obrtaja. Najveću teškoću
predstavlja zahtev za finom mašinskom
obradom delova ovih kompresora čija po-
vršina mora ostati glatka i tokom eksploa-
tacije.
- Kompresori sa obrtnim klipom i kril-
cima (sl. 8.5) imaju rotor (obrtni klip) u
čijim se žlebovima nalaze pokretna „kril-
ca“ (lopatice). Prilikom obrtanja rotora,
usled centrifugalne sile, lopatice naležu
na zid cilindra postavljen ekscentrično u
odnosu na osu rotora. Dve susedne loptice
obrazuju radnu zapreminu koja se menja
od najveće (V{) do najmanje (V2) pa se sa
smanjenjem te zapremine odvija proces
sabijanja pare rashladnog fluida.

226
 8.1.3. VIJČANI KOMPRESORI
Vijčani kompresori su dobili naziv po ro-
torima koji liče na vijke. Jedan rotor ima
pera a drugi žlebove. Ovi rotori se obrću u
zajedničkom kućištu na čijim krajevima
se nalaze usisni i potisni otvor (nema usi-
snih i potisnih ventila). Princip rada
57. 8.6. — P r in c ip ra d a v ijč a n ih kom p reso ra
vijčanih kompresora prikazan je na slici
8 .6 . U toku obrtanja rotora linija dodira
svakog para pera i žleba pomera se od
usisa ka potisu. Ako se posmatra samo
jedan kanal koji zajedno sa kućištem
obrazuje deo radne zapremine, videće se
da se zapremina tog kanala smanjuje sve
dok ne dođe do potisnog otvora kada
počinje istiskivanje pare.
Ovi kompresori omogućavaju regu-
laciju rashladnog kapaciteta u širokim
granicama. Nemaju štetni prostor, a volu-
metrijski gubici nastaju zbog preticanja
pare kroz zazore između rotora i kućišta i
između dva rotora. Ovi gubici su prihva-
tljivi pošto vijčani kompresori rade sa ve-
likim brojem obrtaja (do 10 000 o/min), i
pošto se u njih sve vreme ubrizgava ulje
pod pritiskom koje obezbeđuje potrebno
zaptivanje. Važno je da ovi kompresori
nisu osetljivi na tečni udar.
8.1.4. TURBOKOMPRESORI
Kod centrifiigalnih turbokompresora (sl.
8.7) pod dejstvom brzorotirajućih lopatica
radnog kola i centrifugalnih sila, poveća-
va se kinetička energija pare rashladnog
fluida. Posle toga, pri prolasku kroz difu-
zor, jedan deo kinetičke energije pretvara
se u pritisak.
Ovi kompresori dobijaju pogon od pa-
rne ili gasne turbine, ili od elektromotora.
Pri pogonu turbinom rashladni kapacitet
se reguliše promenom broja obrtaja a pri
pogonu elektromotorom - promenom ugla
lopatica pretkola. Rashladni uređaji sa
turbokompresorima najčešće se konstrui-
šu kao agregatni uređaji (u čiji sastav ula-
ze kondenzator, isparivač, pogonski motor
i ostali elementi).
227
 Sl. 8 . 7. — P re se k c e n tr ifu g a ln o g tu rb o ko m p reso ra
8.2. KONDENZATORI
Kondenzatori su razmenjivači toplote u
kojima pregrejana para rashladnog fluida
(na visokom pritisku) odaje toplotu kon-
denzacije (Q), pri čemu se ona hladi,
kondenzuje i obično malo prehladi. To-
plota kondenzacije sastoji se od toplote
hlađenja (Q0) [kJ/s = kW] koja se u jedini-
ci vremena oduzme hlađenom telu na
isparivaču, i od toplote koja odgovara
radu koji izvrši kompresor (P) - indika-
torska snaga kompresora:
Q = Q0+ Pi-
U zavisnosti od medijuma za hlađenje
kondenzatora, oni se dele na:
—vazduhom hlađene kondenzatore,
—vodom hlađene kondenzatore i
—kondenzatore hlađene vodom i vaz-
duhom.
228
8.2.1. VAZDUHOM HLAĐENI
KONDENZATORI
Vazduhom hlađeni kondenzatori imaju
široku primenu u rashladnim uređajima
jer vazduha ima svuda, u neograničenim
količinama i on je besplatan. Osim toga,
za manje rashladne uređaje ovaj tip kon-
denzatora je najjeftiniji i zahteva najniže
troškove ugradnje.
Vazduh može cirkulisati preko kon-
denzatora prirodnim putem ili prinudno
(pomoću ventilatora). Prirodna cirkulaci-
ja vazduha koristi se kod kondenzatora u
( 8. 1) rashladnim uređajima najmanjih kapa-
citeta (kućni frižideri i zamrzivači). Nji-
hova konstrukcija je jednostavna i sastoji
se od cevne zmije sa rebrima od žice ili li-
ma, na kojima se zagreva vazduh i tako
zagrejan, prirodnim putem, struji naviše.
Kod rashladnih uređaja većih kapaciteta,
veća je i toplota kondenzacije koja treba
da se razmeni na kondenzatoru. Zbog to-
ga je neophodno da se pospeši razme-
na toplote između vazduha i rashladnog
fluida, što se postiže uspostavljanjem pri-
nudnog strujanja vazduha preko konden-
zatora pomoću ventilatora. Veća brzina
vazduha znači i veći koeficijent prelaza
toplote, odnosno manji i efikasniji kon-
denzator. Ograničenje brzine vazduha ve-
Sl. 8.8. — Vazduhom h la đ e n i k o n d e n z a to r
zano je za sniženje pritisaka vazduha to-
kom strujanja kroz kondenzator, kao i za
buku koja tom prilikom nastaje usled rada
ventilatora i samog strujanja vazduha.
Vazduhom hlađeni kondenzator sasto-
ji se od više redova vertikalno postav-
ljenih orebrenih cevnih zmija, međusobno
povezanih kolektorima (sl. 8 . 8 ). Cevi
freonskih rashladnih uređaja su od bakra a
229
rebra od aluminijumskog lima. Rebra
su u obliku lamela i postavljaju se na 3
- 5 mm. N jihova uloga je da povećaju
spoljašnju površinu kondenzatora (i do 25
puta više nego glatke cevi), a time i
količinu toplote koja na njemu može da se
razmeni. Oplata kondenzatora je od alu-
minijumskog ili pocinkovanog čeličnog
lima. Za oplatu se najčešće direktno vezu-
je ventilator sa elektromotorom pomoću
koga se ostvaruje cirkulacija vazduha kroz
kondenzator.
Prilikom održavanja rashladnih instala-
cija sa vazduhom hlađenim kondenzatori-
ma, posebnu pažnju treba obratiti na či-
stoću spoljašnje površine orebrenih cevi
kondenzatora. Prašina i druga nečistoća
imaju dvojako negativno dejstvo. Prvo,
direktno smanjuju efikasnost kondenza-
tora je r se povećava toplotni otpor za-
prljanih cevi, usled čega se smanjuje
količina toplote razmenjena između vaz-
duha i kondenzujućeg rashladnog fluida.
Osim toga, efikasnost vazduhom hlađenih
kondenzatora se smanjuje i zato što neči-
stoća smanjuje protočni presek za struja-
nje vazduha kroz kondenzator.
Osnovni nedostaci vazduhom hlađe-
nih kondenzatora su buka koja se stvara
pri radu i veća potrošnja energije za po-
gon rashladnog uređaja u odnosu na ure-
đaj sa vodom hlađenim kondenzatorom.
8.2.2. VODOM HLAĐENI
KONDENZATORI. KULE ZA
HLAĐENJE VODE
Jedan od faktora koji određuju pritisak
kondenzacije jeste i temperatura mediju-
ma za hlađenje kondenzatora. Ukoliko se
za hlađenje koristi voda, temperatura kon-
denzacije će biti niža od temperature kon-
denzacije koju bi imao isti rashladni
uređaj sa vazduhom hlađenim kondenza-
230
torom. Tako je potrošnja energije potre-
bne za pogon ovog uređaja manja, a sa-
mim tim je i koeficijent hlađenja veći.
Ovo, naravno, važi samo pod uslovom da
se raspolaže dovoljnom količinom jeftine,
čiste i neagresivne vode (bunarska, jezer-
ska ili rečna voda), kao i da transport vode
ka kondenzatoru i od njega nije skup.
Postoji nekoliko vrsta konstrukcija vo-
dom hlađenih kondenzatora. Jedan od ti-
pova ovih kondenzatora koji se relativno
retko koristi jeste dobošasti kondenzator
sa potopljenom spiralnom cevi. Šema ovog
kondenzatora prikazana je na slici 8.9.
Kroz čelični doboš, a oko spiralne cevi,
struji voda za hlađenje kondenzatora.
Ona oduzima toplotu od pare rashladnog
fluida koja ulazi sa gomje strane doboša
Sl. 8.9. - D o b o ša sti k o n d e n z a to r sa p o to p lje n o m
sp ira ln o m cevi
kroz spiralnu cev, kondenzuje se i na dnu
suda izlazi u tečnom stanju. Prednost
ovog tipa kondenzatora je jednostavna
konstrukcija i niska cena. Koristi se uglav-
nom kod malih rashladnih uređaja čiji se
doboš ujedno koristi kao rezervoar tople
vode. Nedostatak dobošastih kondenzato-
ra sa spiralnom cevi je veliko sniženje pri-
tiska sa strane rashladnog fluida (kroz
spiralnu cev), i mali koeficijent prelaza
toplote sa strane vode.
I dvocevni protivstrujni kondenzator
(sl. 8 . 10) retko se primenjuje jer je skup.
 Sl. 8 .1 0 .— D v o c e v n i p ro tiv s tr u jn i k o n d e n z a to r
Rashladni fluid struji kroz prostor oko ce-
vi ulazeći odgore, a voda kroz cevi struje-
ći nagore. Tako se obezbeđuje suprotan
smer toka vode i rashladnog fluida, a time
i bolji koeficijent prolaza toplote. Pred-
nost ove vrste kondenzatora je i relativno
jednostavan pristup cevima kada ih je po-
trebno čistiti sa strane vode. Ako umesto
jedne cevi kroz koju struji voda ima više
cevi manjeg prečnika, to je višecevni pro-
tivstrujni kondenzator. Ovaj kondenzator
je kompaktniji i jefltiniji od jednocevnog
protivstrujnog kondenzatora.
Kod manjih kompresorsko-kondenza-
torskih agregata za komercijalne rashla-
dne uređaje koriste se koaksijalni spiralni
kondenzatori (sl. 8.11). To su kondenza-
tori tipa ,,cev u cev“. Kroz njihovu unutra-
šnju cev protiče voda, a kroz prostor iz-
među unutrašnje i spoljašnje cevi para
Sl. 8.11. —K o a k s ija ln i sp ir a ln i k o n d e n z a to r
rashladnog fluida koja se kondenzuje.
Unutar spiralnog kondenzatora najčešće
se postavlja hermetički kompresor pa se
tako dobija kompresorsko-kondenzator-
ski agregat kompaktne konstrukcije. Pred-
nost ove vrste kondenzatora je niska cena
izrade, a nedostatak je nemogućnost čišće-
nja spiralne cevi kroz koju protiče voda.
Najzastupljeniji kondenzator u rashlad-
nim instalacijama sa vodom hlađenim
kondenzatorima je horizontalni dobošasti
kondenzator (sl. 8.12). On se koristi za
rashladne uređaje kapaciteta 10 i više ki-
lovata. Sastoji se od čeličnog cilindričnog
doboša na čijim krajevima se nalaze za-
varene cevne ploče. One imaju otvore u
koje su ,,uvaljene“ cevi cevnog snopa kroz
231
koje prolazi voda za hlađenje kondenza-
tora. Na površini ovih cevi (sa spoljašnje
strane) kondenzuje se para rashladnog
fluida. Zatvaraju se poklopcima koji sa
unutrašnje strane imaju pregrade. Ove
pregrade omogućavaju da voda protiče
kroz kondenzator u više prolaza (nekoliko
puta prođe sa jednog kraja kondenzatora
na drugi). Time se postižu veće brzine stru-
janja vode kroz cevi, što omogućava inten-
zivniju razmenu toplote i efikasniji rad
kondenzatora. Ova brzina je ograničena
sniženjima pritiska tokom strujanja vode,
koji moraju biti u prihvatljivim granica-
ma. Konstrukcija horizontalnog doboša-
stog kondenzatora omogućava jednosta-
vno čišćenje cevi sa unutrašnje strane od
sloja kamenca koji se stvara tokom eks-
ploatacije. Nedostatak je velika potrošnja
sveže vode.
Ukoliko se ne raspolaže dovoljnom
količinom vode ili je ona skupa, konden-
zator se povezuje sa kulom za recirkula-
ciono hlađenje vode. Sematski prikaz ove
veze dat je na slici 8.13. Na istoj slici se
vidi i princip rada kule. Voda koja se za-
grejala u kondenzatoru brizgaljkama se
raspršuje u gornjem delu kule. Sitne kapi
padaju naniže kroz struju vazduha stvore-
232
nu pomoću ventilatora na vrhu. Ispuna u
obliku saća obezbeđuje duže zadržavanje
kapljica vode, čiji jedan deo isparava. Deo
toplote potrebne za isparavanje uzima se
od preostale vode i ona se na taj način
hladi. Ohlađena voda pada u kadu na dnu
kule za hlađenje iz koje ponovo ide u kon-
denzator. Iznad brizgaljki se nalazi elimi-
nator kapi koji sprečava da struja vazduha
odnese kapi vode van kule. Tako se, koriš-
ćenjem kula za recirkulaciono hlađenje
vode, potrošnja vode svodi na 2 -4 % ukup-
nog protoka vode kroz kondenzator. To, u
stvari, pretstavlja količinu vode koja ispa-
ri i koja se u obliku najsitnijih kapi ipak
izađe i rasprši van kule.
8.2.3. KONDENZATORI HLAĐENI
VODOM IVAZDUHOM
Ovaj tip kondenzatora koristi prednosti
koje daje korišćenje sprege vodom hlađe-
nog kondenzatora i kule za hlađenje vode.
Konstrukcija je kompaktna jer se i kon-
denzator (cevi kondenzatora) i kula za
hlađenje vode nalaze u istom kućištu. Še-
ma rada kondenzatora hlađenih vodom i
vazduhom veoma je slična šemi prika-
zanoj na slici 8.13. Razlika je u tome što
se kod ovih kondenzatora kondenzator-
ske cevi, direktno povezane sa ostatkom
rashladne instalacije, nalaze na mestu ispu-
ne. Osim toga, pumpa potiskuje vodu iz ba-
zena na dnu kondenzatora direktno do
brizgaljki na vrhu. U skladu sa tim princip
rada je sledeći. Voda iz brizgaljki prska di-
rektno po cevima kondenzatora primajući
na sebe toplotu kondenzacije. Istovreme-
no, ona se hladi tako što jedan deo ove vo-
de ispari oduzimajući toplotu potrebnu za
to isparavanje od preostale (neisparele) vo-
de. Voda koja je isparila nadoknađuje se
svežom vodom. Voda koja se sliva niz ce-
vi kondenzatora pada u kadu na njego-
vom dnu pa se pumpom ponovo šalje do
brizgaljki.
Načelno postoje dva tipa kondenzatora
koji spadaju u ovu grupu i koji se dele pre-
ma načinu strujanja vazduha kroz njih.
Ukoliko vazduh struji prirodnim putem
preko okvašenih cevi kondenzatora, onda
je to atmosferski kondenzator, a ako je
strujanje vazduha prinudno - izazvano
ventilatorom, onda su to evaporativni
kondenzatori (sl. 8.14). I atmosferski i
evaporativni kondenzatori se sastoje od
više redova vertikalnih cevnih zmija. Cev-
ne zmije evaporativnih kondenzatora, što
nije slučaj kod atmosferskih, nalaze se u
oplati od pocinkovanog čeličnog lima. Na
vrhu tog kondenzatora je eliminator kap-
ljica koji sprečava odnošenje kapljica sa
strujom vazduha. Zbog toga količina sve-
že vode potrebne za evaporativne konden-
zatore iznosi od 5 do 10% količine vode
potrebne za dobošaste kondenzatore. Kod
233
atmosferskih kondenzatora ovaj odnos
iznosi i do 15% zbog odnošenja jednog
dela vode usled vetra. Danas se atmosfer-
ski kondenzatori retko primenjuju jer su
teški i zauzimaju veliki prostor. Evapora-
tivni kondenzatori su znatno kompaktniji
ali troše više energije zbog pogona venti-
latora, a spoljašnja površina cevi se teško
čisti od kamenca jer joj je teško prići.
8.3. ISPARIVAČI
Isparivači su razmenjivači toplote u koji-
ma isparava tečnost rashladnog fluida pret-
hodno prigušena na pritisak isparavanja.
Isparavanje se odvija na račun toplote
oduzete od hlađenog objekta čija se tem-
peratura na taj način snižava i održava
nižom od temperature okoline.
Isparivači se dele na više načina. Pre-
ma hlađenom medijumu, isparivači se de-
le na isparivače za hlađenje vazduha i ga-
sova, i na isparivače za hlađenje tečnosti.
Prema konstrukciji (vrsti izrade), dele se
na isparivače sa ključanjem na cevima u
velikoj zapremini i sa ključanjem u cevi-
ma. U zavisnosti od načina strujanja hla-
đenog ili rashladnog fluida, cirkulacija u
isparivaču može biti prirodna i prinudna.
Osim ovih podela, isparivači se dele i pre-
ma načinu isparavanja, i to na suve i pre-
plavljene.
8.3.1. SU V II PREPLAVLJENI
ISPARIVAČI
Osnovna razlika između suvih (isparivači
sa direktnom ekspanzijom) i preplavlje-
nih isparivača je u tome što kod suvih is-
parivača tečnost rashladnog fluida, pro-
laskom kroz isparivač, potpuno ispari i
malo se pregreje. Kroz preplavljene ispa-
234
rivače cirkuliše nekoliko puta više teč-1
nosti nego što ispari, tako da se na njiho-1
vom izlazu nalazi vlažna para rashladnog I
fluida (mešavina pare i tečnosti). Pošto su|
klipni kompresori veoma osetljivi na ,,te-
čni udar“, posebna pažnja mora se obrati-1
ti na zaštitu kompresora od prodora tečno-
sti u njegov usis iz isparivača. Specijalne
mere zaštite suvih isparivača nisu neop-
hodne. Cela koncepcija je takva da se po-
moću termoekspanzionog ventila kon-
troliše dotok tečnosti rashladnog fluida u |
isparivač tako da se obezbedi zadato pre-
grevanje pare na izlazu iz isparivača i I
spreči pojava tečnosti rashladnog fluida
na usisu kompresora. Kod preplavljenih
isparivača postoji realna opasnost od ,,te-
čnog udara“ pa se iza njih obavezno stav-
ljaju separatori (S) - odvajači tečnosti
(sl. 8.15). To su sudovi u kojima vlažna
para naglo menja brzinu i pravac strujanja
pa se, usled veće inercije, kapljice tečno-
sti odvajaju i padaju na dno separatora. Usis
kompresora je povezan sa parnim pro-
storom ovog suda tako da kompresor usi-
sava isključivo suvozasićenu paru rashlad-
nog fluida i na taj način je zaštićen od
„tečnog udara“. Inače, lokalna cirkulacija
tečnosti kroz preplavljeni isparivač ostva-
Kd
Sl. 8.15. - Š em a je d n o s te p e n e in s ta la c ije sa
p re p la v lje n im isp a riva čem i se p a ra to ro m
mje se ili gravitacijom ili pomoću pumpe
koja se stavlja između separatora i ispari-
vača.
Suvi isparivači se uglavnom koriste u
rashladnim uređajima manjih kapaciteta,
a za veće kapacitete se, zbog manjih in-
vesticionih troškova, koriste preplavljeni
isparivači. Razlog tome je što je veći deo
unutrašnje površine cevi preplavljenih is-
parivača okvašen tečnošću rashladnog
fluida, pa je i prelaz toplote sa strane rash-
ladnog fluida znatno intenzivniji od pre-
laza suvih isparivača. Zbog toga su do-
voljne manje površine isparivača i manji
broj ventila i automatike. Tako su, uprkos
dodatnim troškovima za separatore i even-
tualne pumpe, investicioni troškovi za
preplavljenu rashladnu instalaciju manji
od troškova za suvu instalaciju.
a)
I ulaz hlađene
' tečnosti
Sl. 8.16. - D o b o š a sti isp a riva či:
a) sa d ire k tn o m eksp a n zijo m ,
b) p r e p la v lje n i
8.3.2. ISPARIVAČI ZA HLAĐENJE
TEČNOSTI
Isparivači za hlađenje tečnosti najčešće se
konstruišu kao potopljeni ili kao dobo-
šasti isparivači.
Potopljeni isparivači su dobili naziv po
tome što su potopljeni u tečnost koju hla-
de i koja se obično nalazi u nekom rezer-
voaru ili bazenu. Oni se proizvode kao
glatke cevne zmije ili u vidu isparivača sa
horizontalnim kolektorima i vertikalnim
pravim cevima ili cevima u obliku riblje
kosti. Cirkulacija hlađene tečnosti, da bi
se postiglo efikasnije i ravnomernije hla-
đenje, ostvaruje se pomoću specijalnih
„mešalica" (aksijalnih pumpi). Ovakva
konstrukcija potopljenih isparivača je na-
ročito pogodna za akumulaciju toplote
hlađenja radi ,,pokrivanja“ vršnih optere-
ćenja. To podrazumeva namrzavanje sloja
leda na površini isparivača u periodu kada
je manje toplotno opterećen, kao i ko-
rišćenje tako akumulisane toplote hlađe-
iztaz
hlađene
tečnosti
235
nja u periodima kada je isparivač najviše
opterećen. Ovi isparivači se jednostavno
čiste pošto im je lako prići.
Dobošasti isparivači se uglavnom ko-
riste za hlađenje vode u klimatizacionim
postrojenjima. Za manje i srednje kapa-
citete tih postrojenja koriste se dobošasti
isparivači sa direktnom ekspanzijom -
ključanjem rashladnog fluida, u cevima
koje mogu biti glatke i orebrene i prave ili
savijene u obliku slova U (sl. 8.16a). Te-
čnost koja se hladi struji oko cevi, a izme-
đu pregrada koje produžavaju put tečnosti
kroz isparivač. Kod većih instalacija situa-
cija je obrnuta: hlađena tečnost struji kroz
cevi, a rashladni fluid ključa na cevima
(sl. 8.16b).
8.3.3. ISPARIVAČI ZA HLAĐENJE
VAZDUHA
Prema načinu strujanja hlađenog fluida,
isparivači se dele na isparivače sa prirod-
nom i sa prinudnom konvekcijom.
Isparivači za hlađenje vazduha sa pri-
rodnom konvekcijom još se nazivaju i is-
parivači za mirno hlađenje vazduha. Oni
se prave od glatkih ili, češće, orebrenih ba-
karnih ili čeličnih cevi. Da bi se obezbedi-
la zadovoljavajuća prirodna cirkulacija
vazduha kroz ove isparivače, neophodno
je odabrati veću temperatursku razliku
između zahtevane temperature vazduha u
hlađenom prostoru i temperature ispara-
vanja rashladnog fluida. Obično se podeša-
va da ova razlika bude između 10 i 15°C.
Ovako velika temperaturska razlika, s dru-
ge strane, izaziva povećano kaliranje (iz-
dvajanje vlage) proizvoda, što negativno
utiče na njihov kvalitet i cenu. U novije
vreme ovaj tip isparivača se veoma retko
236
koristi, izuzev za male kućne (frižideri i
zamrzivači) i komercijalne (vitrine) ra-
shladne uređaje.
Konstrukcija isparivača sa prinudnim
strujanjem vazduha (sl. 8.17) vrlo je sli-
čna konstrukciji odgovarajućih konden-
zatora. Oni se najčešće proizvode kao
paketi orebrenih cevnih zmija sa odgo-
varajućim ventilatorima, pri čemu rebra
mogu biti spiralna i lamelasta. Ustaljene
kombinacije materijala za izradu cevi i re-
bara su bakar i aluminijum kod lamelastih
i čelik i čelik kod spiralnih rebara. Spiral-
no orebravanje se obavlja namotavanjem
čelične trake normalno na cev, a lamelasta
rebra se prvo navlače na cev koja se po-
tom mehanički ili hidraulički ekspandira
(proširi). Na taj način se postiže dobar
kontakt između cevi i rebara, što je neop-
hodno za efikasan rad isparivača. Osim
ovoga, važan uticaj na prenos toplote sa
vazduha na isparivač ima i stvaranje inja
na površini isparivača sa strane vazduha.
Kada je temperatura površine isparivača
ispod 0°C, vlaga iz vazduha kondenzuje
se i smrzava na ovoj površini. Povećava-
njem sloja inja na isparivaču povećava se
i toplotni otpor između vazduha i rashlad-
nog fluida i sprečava slobodno strujanje
vazduha kroz isparivač. Zbog toga je neop-
hodno povremeno otapati inje sa površine
isparivača, i to na jedan od sledeća tri
načina:
- zaustavljanjem rada instalacije i na-
stavljanjem cirkulacije vazduha iz hlađe-
nog prostora preko isparivača (moguće u
komorama čija je temperatura vazduha iz-
nad 0°C);
- zaustavljanjem rada instalacije i ota-
panjem električnim grejačima ugrađenim
u isparivač ili prskanjem toplom vodom
(za komore sa temperaturom iznad 0°C);
 Sl. 8.17. - Isp a riv a č za h la đ e n je vazduha
- otapanjem toplom parom rashladnog
fluida koja se iz kompresora šalje u ispari-
vač koji se otapa.
8.4. PR EH LA ĐIV A ČII
M EĐUHLADNJACI
Opravdanost upotebe prehlađivača i me-
đuhladnjaka sa stanovišta povećanja koe-
ficijenta hlađenja razmotrena je u pret-
hodnim poglavljima. U ovome biće više
reči o njihovoj konstrukciji i načinu rada.
8.4.1. PREHLAĐIVAČI
Prehlađivači su razmenjivači toplote koji
se postavljaju iza kondenzatora da bi se
snizila temperatura kondenzovanog rash-
ladnog fluida pre nego što uđe u prigušni
ventil. Kod amonijačnih rashladnih insta-
lacija najčešće se koriste prehlađivači
hlađeni vodom. To su protivstrujni —,,cev
u cev“ ili dobošasti razmenjivači toplote,
po konstrukciji slični odgovarajućim kon-
denzatorima. Tečni amonijak protiče oko
unutrašnje cevi, odnosno oko snopa cevi,
dok kroz cevi protiče voda. Razlika tem-
peratura prehlađenog tečnog amonijaka i
temperature vode na ulazu u prehlađivač
iznosi 2 - 3°C. Ovo prehlađivanje može
da se ostvari i u kondenzatoru uz odgo-
varajuće povećanje njegove površine.
Tečnost rashladnog fluida može da se
prehlađuje i hladnom suvozasićenom pa-
rom koja izlazi iz isparivača. Sema ovog
načina prehlađivanja prikazana je na slici
8.18. Na ovaj način se povećava toplota
hlađenja ali se usled pregrevanja pare na
usisu kompresora povećava i utrošeni rad.
237

57. 8.18. - P re h la đ iv a n je te č n o s ti ra s h la d n o g flu id a
s u v o za s ić e n o m p a ro m iz isp a riva ča
Da li će ove promene da utiču na smanje-
nje ili povećanje koeficijenta hlađenja za-
visi od vrste rashladnog fluida koji se ko-
risti. Taj uticaj je pozitivan ukoliko se radi
sa freonima. Postoje različite konstrukcije
ovog tipa prehlađivača. Oni mogu biti u
obliku cilindričnog suda sa cevnom zmi-
jom u njemu ili veoma slični dobošastim
razmenjivačima toplote - sa snopom cevi
u cilindričnom omotaču (koriste se za in-
stalacije većih kapaciteta). Najčešće se
upotrebljavaju koaksijalni (,,cev u cev“)
prehlađivači (sl. 8.19). Kroz unutrašnju
cev prolazi tečnost a kroz međuprostor
para rashladnog fluida. Prenos toplote sa
strane pare intenzivira se orebravanjem
unutrašnje cevi. Pri ugradnji ovog prehla-
đivača u instalaciju mora se voditi računa
da se ulje vraća ka usisu kompresora, kako
se ne bi zadržavalo u prehlađivaču.
Sl. 8.19. - K o a k s ija ln i p re h la đ iv a č te č n o sti
ra s h la d n o g flu id a
238
8.4.2. MEĐUHLADNJACI
Kada je potrebno savladati veliku razliku
između pritiska isparavanja i pritiska kon-
denzacije, rashladna instalacija proizvodi
se kao dvostepena ili kao višestepena. Iza
kompresora niskog pritiska dvostepenih
instalacija postavlja se međuhladnjak koji
ima zadatak da snizi temperaturu pregre-
jane pare rashladnog fluida na potisu kom-
presora visokog pritiska, čime se ujedno
smanjuje i utrošeni rad. Osim međuhlad-
njaka koji predstavljaju standardne raz-
menjivače toplote hlađene vodom (sl. 7.4)
upotrebljavaju se i dva tipa međuhladnja-
ka koji su, u stvari, cilindrični sudovi, i to:
međuhladnjak bez cevne zmije za dvoste-
peno i sa cevnom zmijom za jednoste-
peno prigušivanje (sl. 8 .20 ).
Međuhladnjak bez cevne zmije (sl.
8,20a) radi po sledećem principu. Tečnost
rashladnog fluida iz kondenzatora odlazi
u prigušni ventil (PV l) gde se prigušuje
na međupritisak koji vlada u međuhlad-
njaku (MH). Pri tome, automatika među-
hladnjaka omogućava doziranje rashlad-
nog fluida koje obezbeđuje konstantan
nivo tečnosti u međuhladnjaku. Prilikom
prigušivanja nastaje para rashladnog
fluida koja direktno odlazi u kompresor
visokog pritiska, a tečnost se u prigušnom
ventilu (PV2) prigušuje na pritisak ispara-
vanja koji vlada u isparivaču. Posle ispa-
ravanja u isparivaču rashladni fluid u par-
 Kd
Sl. 8.20. - Š em a r a s h la d n ih in sta la c ija sa m e đ u h la d n ja c im a b e z c e v n e zm ije (a) i sa c e v n o m z m ijo m (b)
nom stanju odlazi u kompresor niskog
pritiska, tamo se sabija na međupritisak i
odlazi u međuhladnjak. U međuhladnjaku
pregrejana para rashladnog fluida u uron-
jenoj cevčici hladi se do stanja zasićenja
na račun isparavanja dela tečnosti iz me-
đuhladnjaka, i odlazi u kompresor viso-
kog pritiska pa u kondenzator.
Za razliku od ovog međuhladnjaka, u
instalaciji sa međuhladnjakom sa cevnom
zmijom (sl. 8 .20 b) prigušivanje sa priti-
ska kondenzacije na pritisak isparavanja
dešava se u jednom stepenu - u ventilu
(PV2). U ventilu (PVl) na međupritisak
se prigušuje samo onoliko tečnosti koliko
je neophodno za hlađenje tečnosti rash-
ladnog fluida koja prolazi kroz cevnu
zmiju (CZ) i pregrejane pare koja dolazi
iz kompresora niskog pritiska do stanja
zasićenja. Cevna zmija se dimenzioniše
tako da je temperatura rashladnog fluida
na izlazu iz cevne zmije 3 - 4°C viša od
temperature koja vlada u međuhladnjaku.
Kd
8.5. RAZMENJIVAČI TOPLOTE
8.5.1. PODELA RAZMENJIVAČA
TOPLOTE
Razmenjivači toplote su toplotni aparati
čija je osnovna namena razmena toplote
između dva ili više fluida. Oni se široko
primenjuju u procesnoj i prerađivačkoj
industriji, proizvodnji električne energije,
grejanju i klimatizaciji, rashladnim uređa-
jim a itd. Osnovna podela razmenjivača
toplote je na:
- rekuperativne,
- regenerativne i
- razmenjivače sa mešanjem fluida.
- Rekuperativni razmenjivači toplote
(rekuperatori) jesu razmenjivači najčešći
u industrijskoj praksi. Toplota prolazi sa
toplijeg na hladniji fluid kroz pregradu
koja ih razdvaja (najčešće metalni zid ce-
vi ili metalna ploča). Rekuperativni raz-
menjivači toplote nemaju pokretne de-
love i kod njih se topliji i hladniji fluid ne
mešaju.
239
 - Kod regenerativnih razmenjivača
toplote (regeneratori), istu površinu za
toplotnu razmenu naizmenično opstru-
javaju topao i hladan fluid. Kada tu povr-
šinu opstrujava topao fluid, ona se zagre-
va. Po prestanku opstrujavanja toplim
fluidom počinje opstrujavanje hladnim
fluidom, pri čemu se fluid zagreva (to-
plota se regeneriše) a površina za razme-
nu toplote se hladi. Regenerator funkcio-
niše ciklično ponavljajući ove procese.
Ovaj tip razmenjivača toplote koristi se u
Simens-Martinovim i staklarskim pećima,
kao i u parnim kotlovima.
- Razmenjivače toplote sa mešanjem
fluida karakteriše neposredni kontakt to-
piog i hladnog fluida, pri čemu se topao
fluid hladi a hladan zagreva. Važno je da
se ova dva fluida posle razmene toplote
mogu relativno lako razdvojiti. U praksi
se na ovaj način najčešće razmenjuje
toplota između gasa i tečnosti. Najtipični-
ji predstavnik ovih razmenjivača toplote
su kule za hlađenje vode u kojima voda u
neposrednom kontaktu sa vazduhom is-
parava i pri tome se hladi.
Sl. 8.21. — Islo s m e r n i (a) i su p r o tn o s m e rn i
(b) r a z m e n jiv a ć i to p lo te
240
U zavisnosti od smera strujanja toplog
i hladnog fluida, rekuperativni razmenji-
vači toplote dele se na istosmerne i su-
protnosmerne. Na slici 8.21 prikazan je
razmenjivač toplote tipa ,,cev u cev“ sa
odgovarajućim promenama temperature
toplijeg (indeks 1) i hladnijeg (indeks 2)
fluida. Kod oba razmenjivača toplote tem-
peratura toplijeg fluida opada (sa t]p na t]k)
a hladnijeg raste (sa t, na t2k). Međutim,
važno je da kod razmenjivača toplote sa
istosmernim tokom temperatura hladnijeg
fluida na izlazu (t2k) ne može da bude viša
od temperature toplijeg fluida na izlazu.
To je logično pošto topliji fluid ne može
da zagreje hladniji na temperaturu kojaje
viša od njegove temperature na tom me-
stu. Kod razmenjivača toplote sa supro-
tnosmernim tokom to nije slučaj, pa su
ovi razmenjivači toplote efikasniji pošto
omogućavaju bolje korišćenje tempera-
turske razlike. Zbog toga se razmenjivači
toplote, uvek kada je to moguće, prave kao
suprotnosmerni.
8.5.2. KOEFICIJENT PROLAZA
TOPLOTE, SREDNJA
TEMPERATURSKA RAZLIKA,
POVRŠINA RAZMENJIVAČA
TOPLOTE
Prolaz toplote je oblik prostiranja
toplote između dva fluida različitih
temperatura razdvojenih pregradom
(zidom). On, znači, obuhvata prelaz
toplote sa toplijeg fluida na zid, pro-
vođenje toplote kroz zid i prelaz toplote
sa zida na hladniji fluid. Veličina koja
karakteriše ovakav vid prostiranja
toplote naziva se koeficijent prolaza
toplote i obeležava se sa K [W/m 2K],
 Jedna od osnovnih jednačina koja ka-
rakteriše prostiranje toplote kod razmenji-
vača toplote je jednačina za toplotni fluks
(razmenjenu toplotu u jedinici vremena)
koja glasi:
Q = K - A ■Atm, (8.2)
gdeje:
A [m2] - površina razmenjivača to-
plote,
Atm [°C] - srednja logaritamska razlika
temperatura.
Iz ove jednačine se vidi da se površina
razmenjivača toplote potrebna da bi se
razmenila količina toplote Q može odred-
iti kao:
A . S - (8.3)
K -A tm
m paciteta klipnih kompresora?
Odavde sledi da je za proračun po-
vršine razmenjivača toplote (isparivača,
kondenzatora, prehlađivača...) potrebno
znati koeficijent prolaza toplote K i sre-
dnju logaritamsku razliku temperatura
Atm
Koeficijent K je veličina koja se kod
preciznijih proračuna izračunava, dok se
za određivanje približne površine koriste
| podaci za orijentacione vrednosti ovog
koeficijenta u zavisnosti od tipa razmenji-
vača toplote i vrste i stanja fluida koji se
koriste.
Srednja logaritamska razlika temper-
atura izračunava se prema formuli:
At. - At„
Atm ■
gde su:
At - početna,
Atk - krajnja razlika temperatura flu-
ida između kojih se razmenjuje toplota
(sl. 8 .21 ).
P I T A N JA
1. Kako se dele kompresori koji se koriste u rashlad-
nim uređajima sa mehaničkom kompresijom?
Koje su osnovne karakteristike tih kompresora?
2. Kako se dele klipni kompresori prema načinu
pogona? Koje postoje regulacije rashladnog ka-
3. Koje su konstrukcione osobine, prednosti i ne-
dostaci vazduhom hlađenih kondenzatora?
4. Koje su konstrukcione osobine, prednosti i ne-
dostaci vodom hlađenih kondenzatora?
5. Kako radi kondenzator hlađen vodom i vaz-
duhom?
6. Kako se dele isparivači? Koje su osnovne karak-
teristike suvih i preplavljenih isparivača?
7. Kako inje utiče na rad isparivača za hlađenje vaz-
duha? Kako se inje otapa?
8. Kako se prehlađuje tečnost rashladnog fluida su-
vozasićenom parom iz isparivača?
9. Kako se dele pojedini tipovi razmenjivača
toplote? Koje su njihove odlike?
10. Kako se proračunava površina razmenjivača
toplote?
241
 9. AUTOMATIKA RASHLADNIH UREĐAJA
Rashladni kapacitet rashladnih uređaja
određuje se tako da može da zadovolji
maksimalno moguće očekivano dnevno
toplotno opterećenje. To opterećenje po-
drazumeva najviše temperature spoljaš-
njeg vazduha, i to nekoliko uzastopnih
dana, maksimalni dnevni unos proizvoda,
kao i situaciju da je hlađena komora već
puna proizvoda, ili se najveći broj ljudi is-
tovremeno nalazi u hlađenom prostoru, i
niz drugih ekstremno nepovoljnih okol-
nosti. Osim napomenutog, proračunat po-
treban rashladni učinak dodatno se pove-
ćava smanjenjem vremena potrebnog da
se on ostvari na kraće od 24 časa. Tako se
ostavlja vreme za otapanje isparivača, za
unošenje i iznošenje proizvoda (kod šar-
žnih tunela, na primer), za redovno održa-
vanje rashladne instalacije itd.
Tokom eksploatacije rashladnog ure-
đaja veoma retko se dešava da toplotno
opterećenje bude jednako njegovom ras-
hladnom kapacitetu. Obično je rashladni
kapacitet veći od trenutnog toplotnog op-
terećenja, pa bi rad uređaja u takvim okol-
nostima prouzrokovao sniženje tempera-
ture hlađenog objekta. To može da bude
nepoželjno iz tehnoloških razloga (nepred-
viđeno smrzavanje proizvoda), kao i zbog
neekonomičnosti rada postrojenja u tak-
vim uslovima. Iz ovoga se jasno vidi da je
regulacija rada rashladnih uređaja neop-
hodna da bi se rashladni kapacitet što bolje
prilagodio toplotnom opterećenju uređaja.
242
Osim svega toga, neophodno je stalno
pratiti osnovne parametre rada instalacije
(pritisci, temperature, uključenost poje-
dinih elemenata itd.), kao i stanja hlađe-
nog objekta. Na taj način se štite ljudi i
materijalna dobra koja mogu biti ugro-
žena usled kvara ili ekstremnih uslova u
kojima rashladni uređaji rade.
Ručna regulacija i individualno pra-
ćenje rada pojedinih elemenata rashladne
instalacije su veoma komplikovan, a za
velike i složene instalacije čak praktično
neostvariv, zadatak. Rešenje ovog proble-
ma predstavlja automatizacija rada ras-
hladnih uređaja. Ona se ostvaruje pomoću
automatskih elemenata (automatike) koji
imaju funkciju kontrole, signalizacije, za-
štite i regulacije. Elementi automatske
kontrole služe za merenje i pokazivanje
vrednosti najznačajnijih parametara, kao
što su: temperatura hlađenog objekta, sred-
stva za hlađenje kondenzatora i rashlad-
nog fluida, pritisak isparavanja, konden-
zacije i pritisak ulja, snaga koju troše
kompresori i mnogi drugi. Elementi za
automatsku svetlosnu i zvučnu signali-
zaciju prikazuju pogonsko stanje eleme-
nata instalacije. Zelena lampica označava
da je taj element u pogonu, a crvena, koja
je najčešće povezana i sa zvučnim si-
gnalom, označava nepravilnost u radu i
ispadanje iz rada pojedinih elemenata
rashladne instalacije. Elementi za auto-
matsku zaštitu prekidaju rad dela ili cele
rashladne instalacije kada neki od para-
metara rada dostigne neželjenu ili opasnu
 vrednost koja može izazvati havariju. Na 9 7 8
kraju, elementi za automatsku regulaciju
održavaju vrednost regulisanih veličina
(temperatura, pritisak, protok, nivo...) u
zadatim granicama.
U rashladnoj tehnici najčešće nije neop-
hodno parametre rada koji se regulišu odr-
žavati u uskim granicama (sa velikom ta-
čnošću) pa se rashladni uređaji regulišu
dvopoziciono.
Dvopoziciona regulacija podrazumeva
,,on - o ff‘, odnosno regulaciju na nivou
„uključeno - isključeno“. Najočigledniji
primer ovog načina regulacije je regulaci-
ja rada kućnih frižidera. Rashladna insta-
lacija, odnosno kompresor frižidera, radi
dok se ne postigne dovoljno niska tem- Sl. 9. /. - Š e m a a u to m a ts k o g p r ig u š n o g v e n tila
peratura u frižideru. Tada se kompresor
isključuje i instalacija ne radi dok tempe-
ratura vazduha ne poraste do određene (5) a on sa mehom ( 6). Meh deli kućište
vrednosti, kada se on ponovo uključuje. na dva dela: u donjem delu vlada pritisak
Kompresor se uključuje i isključuje ter- isparavanja (p0) a u gomjem delu atmo-
sferski pritisak ( p j koji se uspostavlja
mostatom koji kontroliše temperaturu is-
kroz otvor (7). Sa gornje strane meha
parivača koja je u direktnoj vezi sa tem-
nalazi se opruga ( 8), a sila u opmzi se po-
peraturom hlađenog prostora u frižideru.
dešava zavrtnjem (9). Prigušena tečnost
rashladnog fluida odlazi kroz priključak
( 10 ) u isparivač.
9.1. AUTOMATSKI PRIGUŠNI Budući da je atmosferski pritisak prib-
VENTIL ližno konstantan, a da se sila u opruzi
podesi samo jednom, položaj igle, odnos-
Jedan od najjednostavnijih elemenata au-
no veličina protočnog preseka ventila,
tomatike je automatski prigušni ventil.
određena je pritiskom isparavanja (p0).
On prigušuje tečnost rashladnog fluida sa
Snižavanje pritiska isparavanja prouzro-
pritiska kondenzacije na pritisak ispara- kuje pomeranje igle ventila nadole i po-
vanja i reguliše protok tečnosti kroz ispa- većanje protoka tečnosti rashladnog flu-
rivač u zavisnosti od pritiska isparavanja. ida i obrnuto. U skladu sa tim, kompresor
Šema automatskog prigušnog ventila na startu usisava količinu rashladnog flu-
data je na slici 9.1. Tečnost rashladnog ida veću nego što dotiče kroz prigušni
fluida koja dolazi iz kondenzatora ulazi u ventil koji, usled još uvek relativno viso-
kućište ventila ( 1) kroz priključak (2 ). kog pritiska (pQ), nije dovoljno otvoren.
Prolazeći kroz filtar (3) tečnost se prigu- To znači da je isparivač u tom periodu
šuje u sedištu ventila a u zavisnosti od po- loše iskorišćen, jer u njega dotiče manje
ložaja igle (4). Igla je povezana sa jarmom tečnosti rashladnog fluida nego što je

243
potrebno. Snižavanjem pritiska u ispari-
vaču ventil se sve više otvara. U isparivač
dolazi sve više tečnosti rashladnog fluida,
efikasnost isparivača se povećava ali se i
temperatura hlađenog objekta snižava.
Tako se dešava da pre zaustavljanja kom-
presora u isparivač dođe više tečnosti ras-
hladnog fluida nego što je potrebno. Zbog
toga se mora voditi računa da se zavrtanj
(9) ispravno podesi, kako ne bi došlo do
tečnog udara zbog prodora tečnosti u usi-
sni vod kada termostat zaustavi kompre-
sor.
Ovaj ventil je jednostavan pa je pouz-
dan i jeftin. N edostatakm uje što je ispari-
vač instalacija sa ovim ventilom najlošije
iskorišćen u početku rada kompresora, ka-
da je potreba za hlađenjem najveća, a naj-
bolje je iskorišćen pred isključenje kom-
presora, kada je temperatura hlađenog
objekta najniža. Osim toga, ovaj ventil
može da se primenjuje samo u instalacija-
ma sa jednim suvim isparivačem. Ako
ima više suvih isparivača, ventil na najma-
nje toplotno opterećenom isparivaču pro-
puštao bi tečnost i izazvao tečni udar kom-
presora.
9.2. TERMOEKSPANZIONIVENTIL
Termoekspanzioni ventil, kao i automat-
ski prigušni ventil, prigušuje tečnost rash-
ladnog fluida sa pritiska kondenzacije na
pritisak isparavanja i reguliše protok ove
tečnosti kroz isparivač. Međutim, za raz-
liku od automatskog prigušnog ventila,
protok se reguliše u zavisnosti od toplot-
nog opterećenja isparivača, a na osnovu
pregrevanja pare rashladnog fluida na iz-
lazu iz isparivača, koje se tom prilikom
održava konstantnim. Time je omogućeno
znatno bolje iskorišćenje isparivača bez
244
obzira na režim rada, kao i primena ovih
ventila i u instalacijama sa više suvih is-
parivača.
Šema termoekspanzionog ventila i
njegove veze sa isparivačem prikazane su
na slici 9.2. Konstrukcija je veoma slična
konstrukciji automatskog prigušnog ven-
tila. Tečnost rashladnih fluida iz konden-
zatora ulazi u kućište ventila ( 1 ) kroz
priključak (2). Prolazeći kroz filtar (3),
tečnost se prigušuje u sedištu ventila a u
zavisnosti od položaja igle (4) koja je po-
vezana sa jarmom (5) a on sa mehom (6).
On deli kućište ventila na dva dela. Pros-
tor iznad meha je pomoću kapilarne cevi
(9 - cev malog prečnika od 1 do 2 mm)
povezan sa davačem ( 10 ) postavljenimuz
cev isparivača na njegovom izlazu. Davač
je, u stvari, mali cilindrični sud delimično
ispunjen lako isparljivom tečnošću (često
rashladni fluid kao u isparivaču). Na iglu
(4) sa donje strane deluje opruga (7), a si-
la u opruzi podešava se pomoću zavrtnja
(11). Rashladni fluid iz prostora ispod me-
ha odlazi u isparivač ( 8).
Princip rada ovog veoma značajnog i
široko korišćenog prigušnog ventila je
sledeći. U stacionarnom stanju protok
rashladnog fluida odgovara toplotnom
opterećenju isparivača. U tom slučaju je,
na primer, isparavanje rashladnog fluida
završeno u tački (B - slika 9.2) a na mestu
davača pregrevanje pare rashladnog flui-
da iznosi 7°C. Ako se, iz bilo kog razloga,
toplotno opterećenje isparivača poveća
(unošenje svežih toplih proizvoda, otva-
ranje vrata hlađene komore...), intenziv-
nija razmena toplote prouzrokovaće da se
isparavanje u isparivaču završi pre tačke
(B). Usled toga će se na ostatku cevi is-
parivača, pa i na mestu davača, povećati
pregrevanje pare rashladnog fluida. Na taj
način će se dodatno zagrejati davač ter-
I
moekspanzionog ventila, u njemu će se po-
visiti pritisak (pd) koji će, usled veze pre-
ko kapilarne cevi, delovati na meh i jaram
i pomeriti iglu ventila nadole. Na taj na-
čin će se povećati protok tečnosti rashlad-
nog fluida i prilagoditi trenutnom toplot-
nom opterećenju isparivača, čime će se i
pregrevanje vratiti na zadatu vrednost.
Kada se smanjuje toplotno opterećenje
isparivača, situacija je obmuta.
Pad pritiska rashladnog fluida kroz is-
parivač u većim isparivačima ne može se
zanemariti jer će on izazvati veće pregre-
vanje na izlazu iz isparivača, što će mu
smanjiti efikasnost. U tom slučaju se ko-
riste termoekspanzioni ventili sa egaliza-
cijom (sa vodom za izjednačenje priti-
ska). Njihova konstm kcija je potpuno
identična konstrukciji klasičnog termo-
ekspanzionog ventila. Jedina razlika je u
tome što je kućište ventila podeljeno na
tri dela i što je dobijeni međuprostor spo-
jen pomoću kapilarne cevi sa izlaznom
cevi iz isparivača na mestu davača. Ove
izmene su prikazane na slici 9.2 ispreki-
danom linijom, i pomoću njih se prevazi-
laze problemi nastali povećanim sniže-
njem pritiska u isparivaču.
9.3. PRIGUŠNIVENTILI SA
PLOVKOM
9.3.1. PRIGUŠNIVENTIL SA
PLOVKOM NA STRANI
NISKOG PRITISKA
Ovaj ventil se koristi za prigušivanje i
regulaciju protoka tečnosti rashladnog
fluida u zavisnosti od nivoa tečnosti u is-
parivaču sa slobodnim ključanjem, sepa-
ratom rashladne instalacije sa preplav-
ljenim isparivačima ili u međuhladnjaku.
Šematski prikaz ovog ventila dat je na sli-
245

57. 9 .3 . — S e m a p r i g u š n o g v e n tila s a p l o v k o m n a
s tr a n i n is k o g p r itis k a
ci 9.3. Priključci za ulaz tečnosti rashlad-
nog fluida (3) i izlaz prigušenog fluida (4)
nalaze se na poklopcu (2 ) kućišta ventila
(1). Priključak (5) vezuje se sa parnim a
(6 ) sa tečnim prostorom suda čiji se nivo
reguliše. Promena nivoa tečnosti pokreće
plovak (7), što se preko poluge ( 8 ) prenosi
na iglu ventila (9). Tako porast nivoa
tečnosti prouzrokuje zatvaranje protočnog
preseka u sedištu ventila ( 10 ) a pad nivoa
otvaranje ovog preseka i propuštanje veće
količine tečnosti.
9.3.2. PRIGUŠNIVENTIL SA
PLOVKOM NA STRANIVISOKOG
PRITISKA
Konstrukcija ovog ventila je vrlo slična
konstrukciji ventila sa plovkom na strani
niskog pritiska pa o njoj neće biti posebno
govora. Za razliku od prethodno opisanog
ventila, ovaj ventil se postavlja da bi se
prigušio i regulisao protok rashladnog flu-
ida u zavisnosti od nivoa tečnosti u sudo-
vima na strani visokog pritiska (konden-
zator, resiver...).
Kod kondenzatora, na primer, pomoću
ovog ventila se obezbeđuje da se konden-
zat ne skuplja u kondenzatoru, već da se
što pre priguši i odvede u isparivač. Ventil
246
sa plovkom na strani visokog pritiska mo-
že se koristiti samo kod rashladnih insta-
lacija sa jednim isparivačem zbog opasno-
sti od tečnog udara u kompresoru.
9.4. SO LEN O ID N IV EN TIL
Solenoidni ili elektromagnetni ventil ko-
risti se za dvopoziciono (otvoreno-zatvo-
reno) regulisanje protoka fluida kroz ce-
vovod na kome je postavljen. Pri tome se
strujno kolo ovog ventila prekida ili uspo-
stavlja pomoću električnih prekidača, i to
najčešće termostata i presostata.
Šema solenoidnog ventila data je na
slici 9.4. Kada se strujno kolo solenoida
( 1) zatvori, kotva (2 ) polazi nagore, udara
u ventilsko vreteno (3) i otvara ventil.
Opruga (4) ublažava udar kotve u kućište.
Ventil se zatvara prekidanjem strujnog
kola usled čega kotva i vreteno ventila za-
jedno sa pečurkom (5) padaju nadole. Do-
bro zaptivanje obezbeđuje razlika pritisa-
ka ispod i iznad pečurke ventila.
Ovi ventili se koriste u različite svrhe.
Pomoću ovih ventila termostati regulišu
temperaturu u hlađenom prostoru instala-
cija sa suvim i sa preplavljenim ispariva-
čima, služe kao cevni zatvarači tokom re-
gulacije nivoa tečnosti u separatorima i sl.
1
9 .5 . P R E S O S T A T I zbog otvora (7), deluje preko meha (3) na
štap (4). Ovo pomeranje prouzrokuje obr-
Presostati su električni prekidači koji tanje laktaste poluge oko oslonca (2 ) na-
prekidaju i uspostavljaju strujno kolo u desno pa vertikalni krak ove poluge ( 1)
I zavisnosti od pritiska. Oni mogu da se ko- preko osovinice ( 11 ) potiskuje kontaktni
riste kao elementi regulisanja i kao ele- mehanizam (12). Kada se dostigne vred-
menti zaštite. U zavisnosti od pritisaka na nost pritiska (p), podešena na skali ( 10 ) po-
koje reaguju, presostati se dele na pre- moću zavrtnja (9) i opruge ( 8), spojiće se
sostate niskog pritiska, presostate visokog kontakti (13) i zatvoriće se strujno kolo
pritiska i diferencijalne presostate koji vezano sa nekim uređajem od čijeg rada
reaguju na razliku pritisaka. Konstrukcije zavisi pritisak (p) - kompresor, solenoidni
ovih presostata suštinski se ne razlikuju, a ventil... Kada pritisak počne da se sniža-
u zavisnosti od načina postavljanja elek- va, laktasta poluga se obrće u suprotnom
tričnih kontakata pri dostizanju određe- smeru ali se kontakt neće prekinuti u is-
| nog pritiska ili razlike pritisaka strujno tom položaju u kojem je uspostavljen jer
kolo može da se zatvara ili prekida. Kada bi to prouzrokovalo suviše često uključi-
se presostat koristi kao element zaštite, vanje i isključivanje uređaja. Zbog toga
ima dodatni kontakt za ponovno uklju- poluga nailazi na graničnik (14) pa na nju
čivanje (reset) pošto se otkloni uzrok opa- deluje sila opruge (15) koja se podešava
snosti. zavrtnjem (16) a kontroliše na skali (17).
i Šema presostata prikazana je na slici Usled sile u opruzi pritisak na kome se
9.5. Kada se kontrolisani pritisak (p) povi- kontakt otvara biće niži od pritiska na
si, sila usled razlike tog pritiska i pritiska kome se on zatvara. Ta razlika pritisaka
u kućištu ( 6 ) - jednakog atmosferskom naziva se diferenca.

57. 9.5. -Šem a presostata

247
 Presostati niskog i visokog pritiska ko-
riste se kao elementi zaštite kompresora.
Oni isključuju kompresor kada se pritisak
na usisu snizi ispod zadatog, odnosno ka-
da se pritisak na potisu povisi iznad
zadatog pritiska koji obezbeđuje bezbe-
dan rad kompresora i cele rashladne insta-
lacije. Osim ovoga, presostat niskog pri-
tiska može da se koristi i za regulaciju
rada kompresora, i to uključivanjem i
isključivanjem kompresora u zavisnosti
od pritiska na usisu koji opet zavisi od
toplotnog opterećenja isparivača. Naj-
važnija uloga diferencijalnih presostata je
kontrola razlike pritisaka ulja koja se
postiže pomoću uljne pumpe i koja je
neophodna za pravilno podmazivanje
kompresora. Ako ova razlika nije dovolj-
na, presostat isključuje kompresor i tako
ga štiti od havarije.
248
9.6 . T E R M O S T A T I
Termostati su električni prekidači koji su
konstrukcijski i funkcionalno gotovo iden-
tični presostatima, samo što termostati
prekidaju i zatvaraju strujno kolo u zavi-
snosti od temperature. Šema termostata se
od šeme na slici 9.5 razlikuje samo po to-
me što na meh ne deluje direktno pritisak
iz rashladne instalacije, već pritisak iz da-
vača koji je isti kao kod termoekspanzio-
nog ventila i koji registruje promenu tem-
perature.
Načini primene termostata u rashla-
dnim instalacijama veoma su raznovrsni.
Termostati se veoma često koriste za regu-
laciju temperature vazduha u hlađenom
prostoru (sl. 9.6). Kada temperatura vaz-
duha dostigne minimalno dozvoljenu vred-
nost, termostat (Th) zatvara solenoidne
ventile (SV) - kod velikih isparivača (Rl)
ispred i iza isparivača - i isključuje venti-
latore (V), čime praktično prekida rad tog
isparivača. Usled toplotnog opterećenja
temperatura vazduha u toj komori počinje
da se povišava. Kada dostigne maksimal-
no dozvoljenu vrednost, termostat pono-
vo otvara solenoidne ventile i uključuje
ventilatore i tako uspostavlja normalan
rad isparivača. Termostati se upotreb-
ljavaju u kulama za recirkulaciono hlađe-
nje vode. Oni tu imaju višestruku ulogu.
Pomoću njih se uključuju i isključuju ven-
tilatori u zavisnosti od spoljne tempera-
ture vazduha, kako bi se uštedela energija
i održao minimalno potreban pritisak kon-
denzacije. Osim toga, smrzavanje vode u
kadi sprečava se električnim grejačima
koje, opet, uključuje termostat u zavisno-
sti od trenutne temperature vode u kadi.
Kao i kod presostata, postoje i diferen-
cijalni termostati koji zatvaraju ili preki-
daju strujno kolo u zavisnosti od razlike
temperatura. Ovi termostati se često ko-
riste u visokim komorama kod kojih razli-
ka temperatura vazduha između tavanice i
poda, kada je isparivač isključen, može da
dostigne i 4 - 5°C. U tim slučajevima
diferencijalni termostat uključuje samo
ventilatore na isparivačima i mešanjem
vazduha ujednačava temperatursko polje
u komori.
9.7. PO M O Ć N IA PA R A T IIU R E Đ A JI
Kompresor, kondenzator, isparivač i prigu-
šni ventil osnovni su elementi koji obe-
zbeđuju funkcionisanje jedne rashlad-
ne instalacije. Da bi ta instalacija radila
ekonomično, odnosno uz manji utrošak
energije potrebne za njen pogon, uvode
se pomoćni aparati, kao što su prehlađi-
vači i međuhladnjaci. Osim toga, bitno je
obezbediti trajan i siguran rad, što se po-
stiže pomoću druge kategorije pomoćnih
aparata u koju spadaju: odvajači tečnosti,
odvajači ulja, ispuštači vazduha, filtri itd.
9.7.1. SKUPLJAČI (RESIVERI)
Resiveri su cilindrični sudovi (horizontal-
ni ili vertikalni) koji se obično postavljaju
ispod kondenzatora. Postoje dva tipa re-
sivera. Prvi tip resivera prima tečnost ras-
hladnog fluida koja se zbog promene to-
plotnog opterećenja premešta u deo
instalacije visokog pritiska. Drugi tip
resivera obezbeđuje u svakom trenutku
dovoljno tečnosti rashladnog fluida u
skladu sa toplotnim opterećenjem ispari-
vača. Osim toga, ovaj tip resivera se kori-
sti i za velike i razgranate instalacije, gde
ima ulogu rezervnog suda u koji može da
stane tečnost iz jednog isparivača ili gru-
pe njih, radi tekućeg održavanja ili po-
pravki. U najmanje rashladne instalacije
(frižidere) resiveri se ne postavljaju.
9.7.2. ODVAJAČIULJA
Najefikasnija mera kojom se sprečava da
ulje, koje je iz bilo kog razloga izašlo iz
kompresora, ode dalje u kondenzator i is-
parivač, jeste postavljanje odvajača ulja
na potisu kompresora. N a taj način se
obezbeđuje efikasan rad pomenutih raz-
menjivača toplote i pouzdan i pravilan rad
samog kompresora.
Odvajači ulja su, u stvari, cilindrični
čelični sudovi u kojima se ulje odvaja
tako što para visokog pritiska koja dolazi
iz kompresora naglo menja pravac struja-
nja i brzinu, pa se izdvojene kapljice ulja
talože na dnu suda i odatle vraćaju u kom-
249
 10 11

Sl. 9.7. - Presek odvajača ulja

presor. Uobičajena konstrukcija odvajača oštećenja i havarija. Oni se postavljaju u

ulja koji se koristi kod freonskih instalaci-
ja prikazana je na slici 9.7.
Para rashladnog fluida sa uljem ulazi
kroz priključak (13), naglo menja brzinu i
pravac strujanja, deo ulja se odmah odva-
ja a para cirkuliše oko cilindričnog dela
(2) u kome se skuplja odvojeno ulje. Posle
ovoga para prolazi kroz sloj ispune (15) —
zgužvana metalna žica ili metalna stru-
gotina - gde se odvaja i preostalo ulje a
para rashladnog fluida, koja je sada goto-
vo bez ulja, izlazi iz separatora kroz pri-
ključak (12). Kada nivo odvojenog ulja u
separatoru poraste do određene vrednosti,
plovak (1) otvara igličasti ventil (3) i ulje
se, pod dejstvom pritiska kondenzacije,
vraća u karter kompresora.
usisnom vodu ili u samom kompresoru,
kao i u tečnim vodovima ispred prigušnih
ventila i drugih elemenata automatike čiji
rad mogu da ugroze čestice nečistoće.
Uobičajena konstrukcija filtra prikaza-
na je na slici 9.8. On se sastoji od čeličnog
cilindričnog kućišta ( 1), sa donje strane
zatvorenog zaptivkom (3), poklopcem (4)
i zavrtnjima (5). Filtriranje se obavlja pro-
laskom rashladnog fluida kroz finu metal-
nu mrežicu (2 ) koja se povremeno čisti.

9.7.3. FILTRI, SUŠAČII

KONTROLNA (VTDNA) STAKLA
Filtri sprečavaju prodor čvrstih čestica
rđe, peska i drugih nečistoća u kompre-
sor, i tako obezbeđuju kompresor od

250
 Još jedan problem koji može da se javi
je pojava vlage u rashladnoj instalaciji.
Ovaj problem je znatno izraženiji kod fre-
onskih instalacija zato što freoni veoma
slabo rastvaraju vodu, što nije slučaj sa
amonijakom. Zamrzavanje te vode u de-
lovima instalacije gde vlada niska tempe-
ratura (u sedištu prigušnog ventila ili u
9 .7 .4 . N IV O K A Z I
Nivokazi služe za kontrolu nivoa tečnosti
u različitim sudovima rashladne instalaci-
je (resiveri, separatori, međuhladnjaci...).
Ako je u sudovima tečnost rashladnog
fluida na temperaturi nižoj od 0°C, kao ni-
vokaz može da se koristi vertikalna cev

Sl. 9.9. -Sušać

kapilari) može u potpunosti da blokira rad spojena sa parnim i tečnim prostorom su-
čitave instalacije. Zbog toga je neophod- da. Nivo tečnosti u sudu biće identičan
no da se u tečni vod (između kondenzato- nivou tečnosti u cevi i on će se jasno raza-
ra i prigušnog ventila) postavi sušač, koji znati pošto će deo cevi u kome se nalazi
često ima i ulogu filtra. Jedna od kon- tečnost biti pokriven injem.
strukcija prikazana je na slici 9.9. Tečnost Kod amonijačnih instalacija koristi se
rashladnog fluida prolazi kroz perforiranu osobina amonijaka da se ne meša sa uljem.
Zato se u donjem delu ovih nivokaza na-
cev (4) pa preko apsorbenta (5) - najčešće
laze mali rezervoari sa uljem koje se penje
silikagel - koji apsorbuje vlagu iz njega, i
u cevi i pokazuje nivo tečnosti u sudu.
mrežice za filtriranje (3) dalje u insta-
Za razliku od ovih nivokaza - nivo-
laciju.
kaza niskog pritiska, u delovima rashlad-
Iza sušača a pre prigušnog ventila po-
stavlja se kontrolno (vidno) staklo koje ima
dvojaku ulogu. Posmatranjem protoka te-
čnosti rashladnog fluida kroz staklo, mo-
guće je primetiti mehure (pare rashladnog
fluida) koji ukazuju na nedostatak rash-
ladnog fluida u instalaciji. Osim ovoga, u
centru vidnog štakla nalazi se indikator
koji menja boju u zavisnosti od količine
vlage u rashladnom fluidu. Na osnovu to-
ga se indikuje zasićenost ispune sušača vla-
gom i neophodnost zamene ove ispune.

251
ne instalacije gde vlada viša temperatura i
pritisak, postavljaju se nivokazi visokog
pritiska. Sema jednog takvog nivokaza
prikazana je na slici 9.10. Ovi nivokazi su
stakleni i spojeni su sa sudom čiji nivo
kontrolišu pomoću zaustavnih ventila. Ako
se staklo polomi, ovi ventili se automatski
zatvaraju i sprečavaju isticanje rashladnog
fluida u okolinu.
9.7.5. ARMATURA
Jedan od osnovnih elemenata armature je
zaustavni ventil. On prekida ili uspostav-
lja protok na delu cevovoda na kome je
postavljen. Konstrukcija ovog ventila je
jednostavna. On se koristi i u parnim i u
tečnim vodovima. Zaustavni ventili postav-
ljeni ispred i iza većine elemenata ras-
hladne instalacije obezbeđuju njihovu la-
kšu zamenu bez ispuštanja i ponovnog
vakuumiranja i punjenja rashladnim flu-
idom većih delova ili čitave rashladne in-
stalacije.
Konstrukcija ručnog regulacionog (pri-
gušnog) ventila ne razlikuje se mnogo od
konstrukcije zaustavnog ventila. Taj ven-
til prigušuje i fino reguliše protok tečnosti
rashladnog fluida od kondenzatora do is-
parivača. Zbog toga on ima finiji navoj na
vretenu ventila, fmiji od navoja na zau-
stavnom ventilu, a tanjir ventila je obliko-
van tako da omogući fino regulisanje pro-
toka. Ručni regulacioni ventil često služi
kao rezervni u instalacijama koje rade sa
termoekspanzionim ventilom. Postavlja se
u obilazni vod i omogućava rad instalacije
ako se termoekspanzioni ventil pokvari.
Veoma važan element armature ras-
hladne instalacije je i ventil sigurnosti.
Njegova uloga je da u slučaju povišenja
pritiska iznad dozvoljenog, ispuštanjem
rashladnog fluida (najčešće u okolinu)
spreči havariju i eventualne neželjene
posledice po ljude i objekte u blizini. Ovi
ventili se obavezno postavljaju na svim
sudovima koji sadrže veće količine teč-
nog rashladnog fluida (separatori, resi-
veri, kondenzatori...). Ukoliko se ugradi
dvostruki ventil sigurnosti, njime se omo-
gućava neprekidan rad instalacije i u vre-
me popravke ili revizije jednog od ventila
sigurnosti.
9.7.6. CEVOVODI
Cevovodi povezuju sve elemente rash-
ladne instalacije u zatvoreni sistem kroz
koji cirkuliše rashladni fluid. Zbog osobi-
na samih rashladnih fluida i njihove agre-
sivnosti prema pojedinim metalima, kod
amonijačnih rashladnih instalacija se pri-
menjuju čelične bešavne cevi, a kod
freonskih instalacija bakarne cevi. Za pre-
čnike iznad 20 mm i kod freonskih rash-
ladnih uređaja koriste se čelične cevi.
Celične cevi se povezuju zavarivanjem, a
veza cevi i pojedinih elemenata instalaci-
je ostvaruje se pomoću prirubnica i zaptiv-
ke. Bakarne cevi se povezuju lemljenjem
a veza sa drugim elementima ostvaruje se
pomoću navrtke a preko proširenog dela
cevi.
Prečnik cevovoda bira se prema do-
zvoljenim padovima pritiska. Ako su cevo-
vodi kraći i instalacije jednostavnije (ne
mnogo razgranate), prečnik cevovoda se
bira prema dozvoljenim brzinama stru-
janja rashladnog fluida.
P I T A N JA
1. K a k a v j e p r in c ip r a d a a u t o m a t s k o g p r ig u š n o g
v e n t ila ( š e m a , n a č in d e lo v a n ja ) ?
2. G d e s e p r im e n ju ju t e r m o e k s p a n z io n i v e n t ili?
3. Š t a j e s o le n o id n i v e n t il?
4. N a k o m p r in c ip u r a d e p r e s o s ta ti?
5. K a k o s e p r im e n ju ju te r m o s ta ti?
6. K a k o rad e o d v a ja č i u lja z a f r e o n s k e r a s h la d n e in -
sta la c ije ?
PRILOG

U ovom prilogu su dati simboli koji se koriste za izradu

šema termotehničkih i procesnih postrojenja, kao i postro-
jenja za grejanje, klimatizaciju i hlađenje. Prilog je urađen
prema standardu JUS A.AO.063/1996. godinu - Grafički
simboli. Cevovodi - funkcionalna prikazivanja.
Z a neke posebne oblasti tehnike, ili kao dopuna ovom
standardu koriste se, na primer,
JUS M .E7.011/1992. Rashladna postrojenja. Šema rash-
ladnih postrojenja. Vrste šema.
JUS M .E7.012/1992. Rashladna postrojenja. Šema rash-
ladnih postrojenja. Grafički simboli.

253
1. CEVOVODI

Broj Oblik Naziv

1.1 Cev, uopšte

---------------------------- 1___________________
Prikaz signalnih protočnih puteva (vidi DIN 19227, Deo 1)
Prikaz protočnih materija (vidi DIN 2481)

Objedinjavanje više protočnih linija

1.2
o rm Spiralna cev

n n m ___________________________

nnnn>_____ nmr\
rrrrrrrrrrrrv -
n n m hxh — -------------------------------------

254
Broj Oblik Naziv

1.3 Crevo

ir\ / \ / V
\A A /

1.4 Cev sa omotačem

ili sa zaštitnom cevi

_____^ z____

IXE

1.5 Orebrena cev

iXH---- W---- H4fH4+

Rebrasta cev sa prirubnicom

255
256
f

257
258
259
 Broj Oblik Naziv

1.15 Ukrštanje protočnih linija bez spoja

Alternativno se može jedna od protočnih

linija na tački ukrštanja prekinuti. Ovaj
način prikazivanja važi za izradu
crteža računarom.

1.16

+ Spoj pri ukrštanju protočnih linija

Alternativno se ukrštanje linija toka

može prikazati pomereno.

1.17 T-spoj protočnih linija

1.18
/ Kosi spoj protočnih linija

1.19 Y-spoj protočnih linija

260
2. SPOJEVI
Po pravilu, jedna od dve priključne linije izostavlja se kada su dva simbola sa istim
priključnim linijama neposredno međusobno povezana.
Pr i m e r i :

Cevni zatvarač Par prirubnica Cevni zatvarač

_______r x - i _______ 1
H1 i i
HXr1----

Dva cevna zatvarača

spojena prirubnicama

— K X 3 -H X H —

Umetnuti spoj Cevni zatvarač za

spajanje umetanjem
_________ □________ fv. ^r~
J -----=P<t----

Odvajač kondenzata Par prirubnica Odvajač kondenzata

spojen prirubnicama

11
J 11

Aparat Par prirubnica Aparat spojen prirut nicama

_|___
11
11
1

261
Broj Oblik Naziv

2.1 Spoj zavaren, lemljen, lepljen

Par prirubnica (opšti slučaj)

2.2
— +H —
--------- H— — H X H —

2.3 Par prirubnica sa stezaljkama

---------------- -------------------------------

2.4 Spajanje umetanjem

- — 3 - —

---------------------3 X E ------------------

2.5 Navojni spoj

— - 1 - - —

--------------------- 3 X 1 -----------------
t* U

2.6 Navojni spoj sa slepom navrtkom

1
1
1

1
1
1
1

---------------- i - H X I -------------------

262
Broj Oblik Naziv

2.7 Spojka (opšti slučaj)

------- Bix-------
3. FAZONSKIKOMADI
Graflčki simboli
Broj Oblik Naziv, napomene
Primeri primene

3.1 Redukovanje uopšte

c > — ili koncentrično
/
DN 2g0 150 D NHj0/80

Uvek se pri redukovanju označava

najpre veći prečnik

3.2 Zatvarač (opšti slučaj)

|-j Slepa prirubnica

3.3 Dno zatvarača uopšte

-----D
---------------
^
[) Bez prikazivanja
vrste spoja
X* Zavareno
3) Umetnuto
3) Sa navojem

3.4 Dno zatvarača ravno

— --0
3.5
K Čep zatvarača sa navojem

----------2X H X
263
4. C E V N I Z A T V A R A Č I

4.1. Zaporni cevni zatvarači

Graflčki simboli
Broj Oblik Naziv, napomene
Primeri primene

4.1.1 Zaporni cevni zatvarač (opšti slučaj)

Bez prikaza
-DXh vrste spoja
Sa prirubnicom

Zavaren

Umetnut

3 X £ Utaknut ili zavaren

Sa navojem

—tX D X h-
-HXHtXH-
— £X $X $—

žlXE—3X E

^XH XE

4.1.2 Zaporni zasun

264
Broj Oblik Naziv

4.1.3 Zaporni ventil

4.1.4
D oa Zaporna slavina (opšti slučaj)

4.1.5 Zaporna kuglasta slavina

4.1.6
Dcca Zaporna konusna slavina

4.1.7 Zaporna klapna

4.1.8 Membranski cevni zatvarač

8
4.1.9
t><a Armatura sa stezaljkama za crevo

265
 Broj O blik Naziv

4.1.10 Ugaoni zaporni cevni zatvarač

4.1.11 Ugaoni zaporni ventil

4.1.12 Ugaona zaporna slavina (opšti slučaj)

4.1.13 Ugaona zaporna kuglasta slavina

4.1.14 Ugaona zaporna konusna slavina

4.1.15
Ugaoni membranski cevni zatvarač

4.1.16 Trokraki cevni zatvarač (opšti slučaj)

4.1.17 Trokraki ventil

266
267
Broj O blik Naziv

~~T~
1
1 / -------
4.1.26 \ / Priključak za usisavanje
1
\ ^
>k

ij
Može se kombinovati
y— sa simbolom za pogon
cevnih zatvarača.
------- 0 < i—
~~r~
l

4.1.27 Priključak na zaporni element

r J /i ^ Vj

__ Može se kombinovati
/ sa simbolom za zaporne
M ------ cevne zatvarače.
-------->

X
4.1.28 Priključak za kućište

<= 1j Može se kombinovati

sa simbolom za zaporne
cevne zatvarače,
npr. za kontrolu
------- > <Cj------ zaptivenosti za
\ vreme rada.

268
4.2. Cevni zatvarači sa kontinualnim područjem regulacije

G raflčki simboli Naziv, napomene

Broj O blik
Prim eri primene

Armatura sa kontinualnim područjem

4.2.1
x regulacije

P o d ,,k o n tin u a ln im “ trc b a p o đ ra z u m e v a ti

„ p o s c b n o d c fin is a n " .
M o ž e sc k o m b in o v a ti sa sim b o lim a z a p o m e arm a tu rc .
E le m e n t sim b o la m o ž c sc iz o s ta v iti ak o b i stv a ra o
z a b u n u z b o g to g a što j e n a d ru g o m m e s tu ta k v im
sim b o lo m o z n a č c n rc g u la c io n i v e n til.

Ventil za redukciju pritiska

Ovaj simbol koristi se samo za cevne

zatvarače čija je funkcija znatna
redukcija pritiska. Veći trougao
predstavlja stranu sa nižim pritiskom.

269
 G rafičk i simboli Naziv, napomene
Broj O b lik
Prim eri primene

V
4.2.3 Ventil za redukciju pritiska ubrizgavanjem

4.2.4 Ventil za redukciju pritiska, ugaoni

N
Ventil za redukciju pritiska, ugaoni,
4.2.5 X sa ubrizgavanjem
h
/

4.3. Arm ature sa sigurnosnom funkcijom

G rafičk i simboli Naziv, napomene

Broj O blik
Prim eri primene

4 .3 .1
X I Zaporni ventil sa sigurnosnom funkcijom

Š iroku v ertik aln u lin iju treb a stav iti n a iz la z n u stra n u .

M ože se k o m b in o v ati sa sim b o lim a z a z a p o rn e
c e v n e zatvarače.

4 .3 .2

> Sigurnosna membrana, ispupčena

Treba navesti smer protoka

-* 0 -
270
Broj O blik N aziv

Trajna zaštita od požara

4.3.3
M ože se koristiti kao krajnji osigurač.
Plamen gori na strani polukruga.

Osiguranje od eksplozije blokadom plam ena

4.3.4 M ože se koristiti kao krajnja sigurnost
(osiguranje prostora) ili osiguranje cevi.
Eksplozija se javlja na strani pravougaonika.

Krajnja sigum ost Osiguranje cevi

od eksplozije od eksplozije

Osiguranje od eksplozije
trajnom blokadom plamena

4.3.5 M ože se koristiti kao krajnja sigurnost (osiguranje

prostora) ili osiguranje cevi. Eksplozija se javlja
na strani pravougaonika, odnosno luka.

L J

Krajnja sigum ost Osiguranje cevi

od eksplozije od eksplozije

Osiguranje od detonacije
4.3.6
M ože se primeniti sam o kao sigurnost cevi.
D etonacija nastaje na strani trougla.

Osiguranje od detonacije
u izvedbi obezbeđeno od trajnog požara
M ože se koristiti samo kao osiguranje cevi.
D etonacija nastaje na strani trougla,
odnosno luka.

271
 G rafičk i simboli Naziv, napomene
Broj O b lik
Prim eri primene

4.3.8 Zaštitna požarna klapna

h i ^ l

4.3.9
Armatura za ventilaciju i ispuštanje vazduha

4.4. Nepovratni cevni zatvarači

G rafičk i simboli Naziv, napomene

B roj O b lik
Prim eri primene

4.4.1
T\J Nepovratni cevni zatvarač (opšti slučaj)

Funkcija „sprečavanja povratnog spoja“

daje se preko jedne tačke na ulaznoj strani
cevnog zatvarača.

-----------------

4.4.2 Nepovratni ventil

4.4.3
Tsi Nepovratna klapna

Nepovratni cevni ugaoni zatvarač

4.4.4
za opŠte namene

272
 Broj O blik Naziv

4.4.5 Ugaoni nepovratni ventil

(napomena kao za broj 4.4.1)

Uređaj za povezivanje nepovratnih

~ /£ H

4.4.6 cevnih zatvarača

L __

Može se kombinovati sa simbolima

/
/

za nepovratne cevne zatvarače.

4.5. Pogoni

G rafičk i simboli .T .
B roj O b lik Naziv, napomene
Prim eri primene

4.5.1 c Pogon sa rotirajućim sistemom

(opšti slučaj)

>

4.5.2 (*p Pogon sa elektromotorom

27 3
Broj Oblik Naziv

4.5.3 Pogon sa hidromotorom

€ )
sa jednim smerom proticanja

4.5.4 € Pogon sa hidromotorom

sa dva smera proticanja

Pogon sa pneumatskim motorom

4.5.5 € p sa jednim smerom proticanja

€ Pogon sa pneumatskim motorom

4.5.6
sa dva smera proticanja

4.5.7
Pogon sa pomičnim sistemom (opšti slučaj)

274
Broj Oblik Naziv

4.5.8 Pogon sa klipom

4.5.9 Pogon sa elektromagnetom

4.5.10
€ p
Pogon za koji se kao pomoćna energija
koristi energija fluida u cevovodu

Ručni pogon (opšti slučaj)

4.5.11 Cevni zatvarači sa ručnim pogonom
mogu se prikazati bez ovog simbola
kada je isključena zamena.

4.5.12 Pogon sa oprugom

275
 Broj Oblik Naziv

c
4.5.13 Pogon sa membranom

4.5.14 Pogon sa tegom

f b

K )
4.5.15 Pogon sa plovkom

Duple pogone treba prikazati shodno prikazanim primerima. Pri tom treba
prioritetni pogon označiti na sredini armature, odnosno spolja.

276
Broj Oblik Naziv

/ \
1 \
\ 1 Cevni zatvarač se otvara pri prestanku
dejstva pom oćne energije.
4.5.16
Ovaj simbol se može kombinovati sa
simbolima broj 4.5.1 do 4.5.10 i 4.5.13
1
i > ; i
U- 'vj

/ \
1 \
\ ! Cevni zatvarač se zatvara pri prestanku
v / dejstva pom oćne energije.
4.5.17
Ovaj simbol se može kom binovati sa
V simbolima broj 4.5.1 do 4.5.10 i 4.5.13
r' ^ 1 , ^
1 >k 1

/ N
/ \
1 \ Pri prestanku dejstva pom oćne energije
\ 1 cevni zatvarač ostaje u prethodnom položaju.
s. X
4.5.18
Ovaj simbol se može kom binovati sa
simbolima broj 4.5.1 do 4.5.10 i 4.5.13
r~ 1 'i
i > ; i

Cevni zatvarač ostaje pri prestanku dejstva

/ \ pom oćne energije najpre u prethodno
i \ datom položaju; strelica daje dopušten
\ ! pravac pomeranja.
'l" Ovaj simbol se može kom binovati sa
4.5.19 simbolima broj 4.5.1 do 4.5.10 i 4.5.13
/ N
— 1—
— 1— Q Q
1 . -1 /s ——
1 |
^ 'J
— s — — 1> < ] —

277
Broj Oblik Naziv

i
1 Ručni pogon osiguran
4.5.20 1 od neovlašćenog aktiviranja
r" \ 1 ^
1 1

— 1> < ! ------------------------- !—

1

—rF ^

Isprekidana linija predstavlja nezavisno

osiguranje pogona jednog cevnog
zatvarača u odnosu na drugi.
Dalji podaci za osiguranje daju se uputstvom.

4.6. Cevni zatvarači za odvod

Grafičk i simboli . napomene
Naziv,
Broj Oblik
Primeri primene

Odvodnik kondenzata (opšti slučaj)

4.6.1 Tamno obojena površina predstavlja
izlaznu stranu.

Bez prikaza
načina spajanja

— — Spajanje prirubnicom

— — Spajanje zavarivanjem

^ Spajanje um etanjem

278
4.7. P okazne arm ature

Broj Oblik Naziv

4.7.1 — — Vizirno okno (opšti slučaj)

4.7.2 —
JfiL ------------- -
Vizirno okno sa indikatorom

5. KOMPENZATORI

279
Broj O blik N aziv

Kompenzator u obliku lire

Iz cevi i lukova oblikovane kom penzatore sa

U-lukovima treba uprošćeno prikazati ako je
njihov prikaz dogovoren u tehnološkoj šemi.

6 . OSTALI DELOVI CEVOVODA

Grafičk i simboli • napomene
Broj Oblik Naziv,
Primeri primene

6.1
Levak

1 fi
/
1
V / \

6.2 /N i
Veza sa atmosferom
i

/ \
2.
280
Broj Oblik Naziv

6.3 ---- - — Prigušivač zvuka

6.4 —
/VV — Linija za mešanje

Smer proticanja odgovara montažnom nagibu.

6.5

Q) Kuglični zglob

nnr. cevovod rezervoara

npr. utovarni rukavac

o)—o
6.6
® Prigušna ploča (blenda)

H
® ®

— X H — — —

281
 Broj O b lik N a z iv

6.7
o Slepa prirubnica (opšti slučaj)

6.S Ograničavač protoka sa blendom

6.9 Ograničavač protoka sa difuzorom

6.10 M laznica za mešanje

6.11 Ispravljač strujanja

6.12 Odvajač nečistoća

> 'U r

282
28 3
LITERATURA
1. Bogner, M., Topić, R., Jaćimović, B.:
Energetskiprocesi, II prer. izdanje, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1995.
2. Bogner, M., i dr.: Termotehničar, tom 1 i 2,
3. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Interkli-
ma-grafika, Vrnjačka Banja, SMEITS,
Beograd, 2004.
3. Reknagel, Sprenger, Sramek, Ceperković:
Grejanje i klimatizacija, 6. prevod na srpski
jezik, Interklima, Vrnjačka Banja, 2004.
4. Bogner, M., Isailović, M.: Tehničkipropisi u
grejanju, hlađenju i klimatizaciji, 2. dopunjeno
izdanje, SMEITS, Beograd, 2002.
5. ASEIRAE Handbook: Fundamentals, Atlanta,
SAD, 2005.
6. ASHRAE Handbook: HVAC Applications,
Atlanta, SAD, 2003.
7. Todorović, B.: Klimatizacija, 2. izdanje,
SMEITS, Beograd, 2005.
8. Todorović, B.: Projektovanjepostrojenja za
centralno grejanje, Mašinski fakultet,
Beograd, 2005.
9. Danon, J.: Klimatizacija —principi ipraksa,
Tehnička knjiga, Beograd, 1980.
10. Vujić, S.: Rashladni uređaji, 2. izdanje,
Mašinski fakultet, Beograd, 2000.
11. Đorđević, B., Valent, V., Šerbanović, S.:
Termodinamika i termotehnika,
Građevinska knjiga, Beograd, 1987.
12. Rietschel/Raiss: Heiz- undLiiftungstechnik,
Springer Verlag, Berlin, 1960.
13. Bogner, M., Stajić, Z.: Tehnika hlađenja,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2003.
14. Bogner, M., lsailović , M.: Prirodni gas,
ETA, Beograd, 2005.
15. Bogner, M., Stanojević, M.: O vodama,
ETA, Beograd, 2006.
16. Živković, B., Z. Stajić: Mali termotehnički
priručnik, SMEITS, Beograd, 2003.
17. Bogner, M., M. Isailović: Termotehnička
i termoenergetska postrojenja, ETA,
Beograd, 2006.
18. Bogner, M.: Projektovanje termotehničkih
iprocesnih sistema, 3. izdanje, ETA,
Beograd, 2007.
19. Bogner, M., M. Borisavljević, V. Matović,
M. M. Bogner: Zccvarivanje, 2. dopunjeno
izdanje, ETA, Beograd, 2007.

Dr MARTIN BOGNER, dr BRANISLAV ŽIVKOVIĆ i mr ZORAN STAJIĆ: POSTROJENJA ZA

GREJANJEIKLIMATIZACIJU za drugi i treći razred mašinske škole • Četvrto izdanje, 2008.
godina • I z d a v a č : ZAVOD ZA UDŽBENIKE, Beograd, Obilićev venac 5 • www.zavod.co.yu
• Likovni urednik: AIDASPASIĆ • Grafički urednik: PETARBOSANAC • Crtezi: MIROSLAV
RADOSAVLJEVIĆ • Lektor: mr BRANISLAVA MARKOVIĆ • Korektor: RUŽICA PUNIŠIĆ •
Obim: 17% štamparskih tabaka • Format: 16,6 x 23,6 cm • Rukopis predatu štampu januara 2008.
godine • Štampanje završeno marta 2008. godine • Štampa ,,GRAFO-KOMERC“, Beograd.

284
 8 600262 000873

K. B. 22232