РЕЗИМЕ – Историја језика

 ПОРОДИЦА СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА : ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ језици

( чешки, пољски словачки лужичкосрпски, русински), ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ:
( руски, белоруски, украјински) и ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ:
западни огранак: српски, хрватски, словеначки,
источни огранак: македонски, бугарски, старословенски

 За основу српског књижевног језика је узето најраспрострањеније

наречје: штокавско (шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки
дијалекат).
 Година писмености је 863.
 9-12. век заступљен је СТАРОСЛОВЕНСКИ језик. То је први књижевни
језик свих Словена,а прво словенско писмо је ГЛАГОЉИЦА. Ученици
Ћирила и Методија стварају ЋИРИЛИЦУ у 10. веку.
 10. век – прва словенска филолошка расправа О писменима (Црноризац
Храбар), на ћирилици.

 12–18. век – заступљен језик је СРПСКОСЛОВЕНСКИ који настаје

услед редакције.
 Мирослављево јеванђеље – најстарији рукопис тј. споменик српске
културе, настао у 12. веку, писан српскословенским језиком и
ћирилицом.
 Душанов законик (1349. год). Душанов законик из 14. века заправо је
спис прописаних правила.

 Свети Сава се сматра првим српским писцем, а његово дело Житије

светог Симеона првим оригиналним делом српске књижевности.

 Године 1690. долази до Велике сеобе Срба под вођством Арсенија 3

Чарнојевића. Велики део српског свештенства избећи ће са народом на
север, преко Дунава и Саве, у тадашњу Угарску. Калуђери и свештеници
су понели са собом књиге и тамо наставили свој књижевни рад.
Међутим, друштвене прилике нису биле повољне и народ није добио
аутономију која му је обећана и тада се за помоћ обраћа Русији.
 Гаврил Стефановић је дела писао на народном језику, али
је објављивао на српскословенском језику
 Јован Рајић је написао на народном језику еп Бој змаја с
орлови.

 1726. године руски учитељ Максим Суворов у Карловцима отвара

"Славјанску школу" која траје годину дана.

1
 1733. Емануил Козачински отвара "Латинску школу" која ће трајати
неколико година.

 Жеља да се пише на језику разумљивом народу учинила је да неки писци

почну мешати рускословенски са српским народним језиком, па се у
другој половини 18. века у књижевности устаљује нови језик:
СЛАВЕНОСРПСКИ (славјаносербски) језик.
 Захарија Орфелин је објавио Славеносербски магазин (1768), дело у
коме видимо мешавину два језика који ће убрзо бити прихваћен.

 Доситеј Обрадовић је први од просветитеља схватио да треба писати

народним језиком и за то се залагао (Писмо Харалампију)

 У историји књижевног језика истичу се две гране рада ВУКА

СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА:
1) Реформисао језик
2) Сакупљао је и објављивао народне умотворине

 1813. долази у Беч.

 1814. издаје — ПИСМЕНИЦУ српскога језика по говору простога
народа писану и Малу простонародну славеносерпску
ПЈЕСНАРИЦУ

 Сава Мркаљ је извршио реформу ћирилице у делу Сало дебелога јера по

узору на граматику Аврама Мразовића Словенска граматика, која уједно
представља најстарију савремену граматику српског језика. Вук је такође
имао овај узор у стварању своје граматике и речника.

 1818. издаје Српски рјечник, прву књигу штампану на чистом

народном језику, ћирилицом и фонетским правописом (пиши као
што говориш). Речи су на латинском и немачком језику ( око
26000 речи) а Вуков сарадник при састављању овог речника био је
Јернеј Копитар. Тако је увео народни језик у књижевност и говор
свог родног Тршића (источнохерцеговачки дијалекат). Зато у
речнику наилазимо на примере ијекавског јотовања ("дјевојка,
тјерати")
 Реформисао азбуку– увео Ђ (слово му је насликао пријатељ Лукијан
Мушицки) Ћ, Џ (слова преузео из старих, румунских рукописа) Љ, Њ
(преузео од Мркаља) и Ј ( узео из латинице).
 Вуку су у првом издању Српског рјечника замерали 3 ствари:
1) глас Ј који је преузео из латинице
2) вулгаризме
3) ијекавски изговор

 1823. објавио три књиге под називом Српске народне пјесме

 1836. проширио азбуку словом Х.
 1839. престаје користити ијекавско јотовање (дакле, више не
користи облике попут "ђевојка, ћерати")

2
  1852. Српски рјечник, II издање- 47000 речи које садрже елементе
српског народног и рускословенског језика.
Помагао му је Ђура Даничић (Даничићева најпознатија дела: Рат за
српски језик и правопис (1847) Мала српска граматика (1850),
Речник из књижевних старина српских (1863/4) Историја облика
(1874). Такође, превео је и Стари завет.

 1847. Вукова победа - радовима из језика и полемикама

извојевана је победа Вукових књижевно-језичких и правописних
начела.

 Дела која су објављена те године и која доприносе Вуковој победи

су:

 Бранко Радичевић: Песме

 Ђура Даничић: Рат за српски језик и правопис
 Вук: превод Новог завјета
 Његош: Горски вијенац (једино међу наведеним делима није писано
чистим народним језиком, будући да Његош као владика није смео
против цркве)
 1850. – Бечки књижевни договор, када су се састали
представници српске и хрватске културе. Вук се састао са
Илирцима (Гај, Мажуранић, Деметар, Кукуљевић) ради
формирања будућег заједничког књижевног језика.

 1954. – Новосадски књижевни договор – утврђен заједнички

књижевни језик Срба и Хрвата: српскохрватски/ хрватскосрпски,
два писма: ћирилица и латиница и два изговора: екавски и
ијекавски. Објављени:
1. Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске (у 6
томова)
2. Правопис српскохрватског књижевног језика Матице српске,
објављен 1960.

 РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА: Територијално, социјално и

фукнционално раслојавање

— територијално — дијалекти
— социјално — социолекти
— функционално — функционални стилови

 Призренско-тимочки дијалекатима један силазни акценат

Косовско-ресавски и зетско-јужносанџачки имају два акцента
(дуги и кратки)
Шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки имају четири
акцената.

3
 НАРЕЧЈА

ШТОКАВСКО КАЈКАВСКО ЧАКАВСКО

ДИЈАЛЕКТИ

екавског изговора ијекавског икавског изговора

(источни) изговора (јужни) (западни)

призренско- посавски
тимочки икавски

славонски зетско-јуж-
Старији
екавски носанџачки

косовско- млађи
ресавски икавски

шумадијско- источнохер- истарски

војвођански цеговачки икавски Млађи

 ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ су: разговорни, административни,

новинарски, научни и књижевноуметнички.