FLAVIJE ARIJAN

PRIRUČNIK
EPIKTETOV

M A L A F I L O Z O F S K A B I B L I O T E K A
 Flavije Arijan

Priručnik Epiktetov

Preveo i uvod napisao

D - r Miloš N . Đuric

Tekst originala iz kojega je Priručnik

preveden: Epdiabeti EncMridđion u zborniku Epdc-
teti D i s s e r t a t l o n e s a b A a r i a n o d i -
g e s t a e ad fidem codids Bodleiantl iterum
recensuit H . Schenkl, Bibl. Teubn. ΜΟΜΧνΊ,
1—θβ.

KULTURA 1958 BEOGRAD

 Uvod

I G L A V N I P R E T S T A V N I C I STOIČKE ŠKOLE

U istoriji Stoičke škole, koja je izgradila najznameni-

Urednik ti i i sistem helenističkog vremena, razlikuju se tri perioda:
Vi,i™ Vavić^r stariji period (od god- 300-e do 130-e s. e.), srednji i l i , bolje.
V U K O ravicevic helensko-rimski (od god. 130-e do 50-e s. e.) i pozni (od
god. 50-e s. e. do u III—i vek n. e.).
a) STARIJI PERIOD

Stoičku školu osnovao je Ζ e η ο η iz Kitije na Kipru.

Posle dugog naučnog pripremanja i ugledajući se na Epi-
kura, on se god. 301-e sam pojavio kao učitelj Filosofije i
otvorio svoju školu, a kao mesto svojih predavanja odabrao
je na atinskom trgu Islikani trem ( Στοά ποικίλη ), koji se
tako zvao po tome š t o je bio ukrašen Polignotovim fre­
skama, koje su slavile junačka dela Atinjana (D. L . VII 5).
K a o Zenonovi učenici isticali su se A r i s t o n , M i l t i -
jadov sin iz Hija, koji je zbog svoje izvanredne besedničke
obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim Ρ e r s e j , iz K i ­
tije, Zenonov zemljak, Η e r i 1 iz Kartagine, mnogostrano
obdareni D i o n i s i j e iz Herakleje na Pontu, s nadim­
kom Metatemen, jer je docnije prišao Kirenskoj i l i Epiku-
rovoj školi, A r a t iz Sola, pesnik Nebeskih pojava, a na­
ročito Κ 1 e a n t iz Asa u Troadi.
Kleantovi učenici bili su S f e r iz Bospora, a naročito
H r i s i p iz Sola, koji je svojom sistematizatorskom spo­
sobnošću i revnosnom i svestranom obradom celokupnog
materijala izgradio pravi sistem ortodoksnog stoičkog uče­
nja i tako postao drugi, tj. definitivni osnivač škole.

5
 Za svoga naslednika Hrisip je odredio svoga užeg ze­
mljaka Z e n o n a iz Tarsa. Ovoga je nasledio D i ο g e η
iz Seleukije na Tigridu, koji je već slušao Hrisipa i
god. 155-e, zajedno sa akademikom Kameadom i peripate-
tičarem Kritolajem, bio treći član poslanstva koje su A t i -
njani poslali u R i m .
Diogenovi učenici bili su A n t i p a t a r iz Tarsa, nje­
gov naslednik u sholarhatu, uz kojega se često pominje
njegov zemljak A r h e d e m, osnivač stoičke filijale u
Babilonu, zatim veoma samostalni i mnogostrani Β ο e t
iz Sidona, A p o l o d o r iz Seleukije, znameniti gramati-
čar A p o l o d o r iz Atine, pisac Hronike, i G a j Β 1 o-
s i j e iz Kume, koga Plutarh u Životu T. Grakha prikazuje
kao slobodoumna čoveka: on je bio duhovni začetnik agrar­
nih reformi Tdlberija Sempronija Grakha. 1
Od spisa starih stoičara sačuvani su samo odlomci.
Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoicorum veterum frag­
menta collegit Joannes ab A r n i m . V o l . I: Zeno et Zenonis
discipuli, Lips. 1905, vol. II: Chrysvppi fragmenta logica et
physica, Lips. 1903; vol. III: Chrysippi fragmenta mordlia.
Fragmenta succesorum Chrysippi Lips. 1903; vol. I V :
Indices conscripsit M . Adler, Lips. 1924.
b) H E L E N S K O - R I M S K I PERIOD
1. Panetije
Od Antipatrovih učenika najznamenitiji bio je P a ­
n e t i j e , rođen između god. 185-e i 180-e, a uroro u po­
četku I-og veka s. e. O n je Antipatra i nasledio kao sholarh
(Ind. Herc. col. 53) i njime počinje nov razvitak i srednji
period Stoičke škole. B i o je iz Linda na ostrvu Rodu, koji
je svojim geografskim položajem i pregalaštvom svoga sta­
novništva postao najznamenitije trgovačko mesto u Egeidi
i okolnim oblastima, i gde se staro helenstvo dorske k r v i i
dorskog duha najčistije očuvalo. U političkom pogledu Rod
se odlikovao uzornom umerenom demokratijom (Cic.
De rep. III 48), svojom eunomdjpm i socijalnim duhom po-
sedničkih klasa (Strab. X I V 652—653), koje su svojom po-
1
Videti: Veljko Gortan, Filotof Blosije i Tiberije Grakho,
Zbornik radova Filosofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I (1951),
423—432.
β 7
litičkom dalekovidnošću umele da ostrvu sačuvaju stvarnu
samostalnost i da mu pribave značaj političkog činioca koji
je od Rimskog senata uziman u račun. Najstariji sin Nika-
gore, sveštenika dorske Atene, Panetije pripadaše uglednoj
porodici, koja se odlikovala u borbi i odnosila pobede u
sportu (Strab. X I V 655).
Posle Antipatra on je u Pergamu slušao Krateta iz
Mala, kome su ga mogle dovesti njegove estetičke i knji­
ževne naklonosti, a zatim, kad je došao u Atinu, Diogena i
ostao Stoičkoj školi veran i posle njegove smrti, za sho-
larhata Antipatrova. Osim spisa Stoičke škole, on je po­
znavao spise i drugih filosofijskih škola, tako da je Kikeron
mogao ο njemu kazati: „Semper habuit i n ore Platonem,
Aristotelem, Xenocratem, Theophrastum, Dicaearchum, ut
ipsius scripta declarant" (De fin. I V 28, 79).
Za njegov život b i l i su presudni njegov dolazak u R i m
i poznanstvo s mnogim uticajnim Rirnljaniima, a naročito
s Gajem Lelijem i njegovim prisnim prijateljem Publijem
Kornelijem Skipionom Afrikancem Mlađim, s kojim je
možda već god. 146-e bio u Glavnom stanu pred Kartagi-
nom. K a d je Skipion, god. 146-e, po naređenju vlade, pre-
duzeo veliki put na Istok da u samim mestima prouči po­
litičke prilike, pozvao je Panetija da kao njegov pratilac
učestvuje u tome putovanju. Put je trajao više od godinu
dana, i oni su obišli Egipat, Siriju, Pergam, Heladu i Rod.
Između god. 142-e i 140-e saobraćao je Panetije u Skipio-
novoj kući s istoričarem Polibijem, koji nije bio filosof, ali
se njegova originalnost sastojala u tome što je shvatio da
je rimska vlast nad svetom bila istorijska nužnost, raza­
brao duboke uzroke toga golemoga događaja i proračunao
mu posledice. Panetijev boravak u Rimu značajan je na­
ročito zbog toga što su on i Gaj Blosije, njegov saučesnik,
stoičku filosofiju presađivali na rimsko zemljište, gde je
2
ona izvršila velik u t k a j , ali je još važnije bilo to što je on
* Vidett: Svet. Nikolajević, Ό stoicizmu u rimskoj državi,
Otadžbina IV (1888), 23Θ—268; Ε. Vernon Arnoldi, Roman Stoicism,
Cambridge 1911; L Meylan, Panitius et Ια pinatration du stoicisme
d Rome au dernier siicle de la Republique, Rev. de Theol, et de
Philos. 192S, 172—201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und
der Prinzipat, Neue Jahrb. ftir Wiss. und Jugendb. 1929, 653^—675;
Ch. N. Smiley, Stoicism and Us Influence on Roman Life and
Thought, Class. Journ. 29 (1934), 645—657; Pietro de Francisoi, Lo
rpirito della civilti Romana, 1940, nem. prevod 1941, 178—194.
 u Rimu u najvećoj meri proširio svoje vidike i što je imao
:prilike da u skipionskoj atmosferi uoči metode i snage koje
-su određivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene i
Rimljane Skipion i Panetije bili su uzoran primer prija­
teljstva između državnika i pretstavnika nauke. Kao filo-
sof on je uživao veliki ugled kod rimske aristokrati je, i
Kikeron, naprimer, zove ga vel princeps eius, sc. Stoicae
disciplinae (De div. I 3, 6, Acad. II33,107) ugravissimus Sto-
icorum (De o/f. II 14, 5). Poslednjih godina svoga života bo­
ravio je delom u Rimu, delom u Atini, ali se naposletku
nastanio u Atini, gde je Antipatra pomagao u nastavi, a kad
se ovaj zbog starosti postepeno povlačio i ostajao kod kuće,
isprva ga je zamenjivao i naposletku, kad je Antipatar
umro, postao upravnik škole. Pravi Helen, stoičar iz Linda
izvršio je pohelenjivanje Stoe, tj. uneo u nju nov duh i
otvorio u njoj nov razvitak.
Od Panetijevih spisa, u kojima je većim delom obra­
đena praktična filosofija, najčuveniji bio je Ο onom šio
dolikuje ( περί τοϋ κσθήκοντο; ), u kome, po Kikeronovu
sudu, sine controversia de officiis accuratissime disputavit
(De off. III 2, 7), i koji je Kikeron slobodno obradio u prvoj
i drugoj knjizi svoga spisa Ο dužnostima. O d ostalih spisa
pominju se Ο eutimiji, Ο filosofijskim pravcima, Ο pro-
mislu, Ο Sokratu i sokratovcima.
Njegovi učenici od Rimljana b i l i su K v i n t M u -
k i j e S k e v o l a , G. F a n i j e , P. R u t i l i j e R u f ,
L. Ε l i j e , M . V i g e l i j e , Sp. M u m i j e , Sekst
P o m p e j , L . L u k i l i j e B a l b o , a od Helena M n e -
s a r h iz Atine, njegov naslednik u sholarhatu, H e k a -
3
t o n s Roda , D a r d a n iz Atine, A p o l o n i j e iz Nise
u Frigiji, A s k l e p i o d o t iz Nikeje, D i o n i s i j e iz
Kirene, a najveći i najznamenitiji od svtih bio je Ρ ο s i d o-
n i j e, koji je živeo od 135-e do 51-e god. s. e.
Panetijeve i Hekatonove fragmente izdao je Η. N .
Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum fragmenta, Bonnae
1885 Diss.
' Vid. Gomoll, Der stoische Philosoph Hecaton, Bonn 1933.
8
2. Posidonije
Rođen u Apameji u Siriji, P o s i d o n i j e se, posle
većih naučno-dstraživačkih putovanja po Italiji, Galiji, Ld-
guriji, Španiji, Siciliji i severnoj Africi, nastanio u Rodu,
.koji mu je postao druga postojbina. T u je osnovao čuvenu
jSkolu, gde su ga pored drugih istaknutih Rimljana slušali
K i k e r o n i Pompej. Kao Solon, Pitagora, Herodot, Platon,
Eudokso, Demokrit, i on je, dakle., putovao, i njegova shva-
tanja su odražaj njegovih putovanja, i otuda njegov uni-
versalizam nije enciklopedijske prirode, ne leži u strukama,
nego u oštrini oka kojim on ne samo da uočava ono ?to je
naročito, individualno i karakteristično kako u prirodi tako
i u duhovnom životu nego sagleda celinu kojom je obu­
hvaćeno i ono što je rastrojeno i rastureno. K . Rajnhart
Posidonijev sistem, s obzirom na metodu kojom je izgra­
đen, obeležava kap najčistiju filosbfiju oka a za samog Po-
sidonija kaže da je „der grosste Augendenker der Antike" . 4
Najuniversalniji duh što ga je helenizam iznedrio', on je
bio državnik, mislilac, ispitivač, vaspitač, istoričar kulture,
etnograf, tumač svih stvari. On ponovo obraća pažnju na
Prirodne nauke i uvodi i h u Stou, laća se Aristotela, i to
aristotelisanje ( άρισιοτελίζειν ) zameraju mu strogi stoi-
čari (Strab. II p. 104). K . Prehter ovako ga prikazuje:
,,U spajanju istočnjačkog i helenskog načina postojanja
pravi pretstevndk helenizma, u isti mah i mističar i racio-
nalist, onaj ko veruje u čudesa i eksaktan etiolog, spekula-
Mvan mislilac i empiričar, samostalan posmatrač i prera­
đivač istorijske tradicije, prirodnjak i poznavalac ljudske
prirode i u oblasti praktičke politike, on je sebi, samo deli-
mično idući tragovima svoga učitelja Panetija, stvorio shva-
tanje sveta u kome se dosoikratski, platonski, aristotelski i
5
stoički elementi vezuju u skladno izgrađen sistem." Kao
pitagorovac Arhita, kao peripatetičar Demetrije Faleranin.
kao njegovi prtethodnici u školi Persej i Sfer, i r ο d s k i
s t o i č a r u d r u ž i v a o je u s e b i d r ž a v n i k a i
f i l o s o f a : bio pritan, najviši državni službenik u gradu i
dvaput je putovao u R i m diplomatskim poslom, god. 87-e
i 51-e, jer su ga Rođani nagradili građanskim pravom.
4
K . Reinhardt, Poseiđonios, Munehen 1921, 5—6.
5
K. Praechter, Die PMlosophie des Altertums, Berlin 1926,478.
 Posidonijeva proučavanja i spisi prostiru se gotovo na
sve pozitivne nauke njegova vremena: Matematiku, Astro­
nomiju, Fiziku, Geografiju, Istoriju i Gramatiku, a svoja f i -
losofijska shvatanja izložio je u spisima Ο duši, Ο vrlinama,
Ο svemiru, Ο strastima, Ο gnevu, Ο onom što dolikuje i
drugima. Odlomke iz njegovih spisa izdao je J . Bake, Posi-
donii, Rhodii reliquiae doctrinae Lugd. Bat. 1810, ali ovaj
Zbornik je posle novijih proučavanja Posidonija zastafeo.
Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu bio je
njegov unuk po kćeri J a s o n iz Nise, koji se bavio pisa­
njem biografija i spisa iz Istorije filosofije.
3. Stoičari u Tarsu
Od ostalih učenika isticali su se A t e n o d o r , s na­
dimkom Kordilion, iz Tarsa, jedan od učitelja Markija Por-
kija Katona Utičkog, i A t e n o d o r , sin Sandonov iz
Kane kod Tarsa, koji je po svom zavičaju imao nadimak
Kanjandn. _·.·•·
Ako napomenemo da je po nekim izvorima i sam H r i -
sip bio Taršanin, onda bismo sa poslednjom dvojicom i sa
dosad pomeimtim filosofima i z Tarsa imali šest stoičara iz
toga grada. Ovom prilikom zadržaćemo se na tom gradu i
na starim vestima ο njegovim filosofima.
Posle rasturanja Aleksandrove imperije Tars je ušao u
sastav Seleukove države. B i o je napredna varoš, jer se
nalazio u „velikoj krasnoj dolini sa dovoljno vode, a punoj
svakojakog drveća i loze; a rodi i mahunica, proso, pšenica
i ječam" (Xen. Anab. I 2, 22). Današnji Tars leži na istom
mestu gde i stari; to je, dakle, jedan od malog broja medi­
teranskih gradova koji imaju gotovo t r i hiljade godina svoga
neprekidnog postojanja. Značajno je da se f i l o s ο f i i z
T a r s a p o j a v l j u j u i kao d r ž a v n i c i u svome
zavičaju. Platonsko-aristotelski ideal filosofa kao
državnika i državnika kao filosofa ostvaruje se jedno vreme
i u Tarsu. Geograf Strabon kaže ο njima ovo:
„Tamošnji stanovnici (tj. Taršani) revnosno neguju
Filosofiju kao i sve ostale opšte nauke, tako da nadmašuju
ne samo Atinu i Aleksandriju nego i svako drugo mesto
koje bi se još moglo pomenuti i u kome ima škola i filoso-
fijske nastave. A l i razlika je samo u tome što su oni koji se
10
u Tarsu bave naukama svi domaći ljudi, a stranci ne dolaze
lako; Taršani i ne ostaju onde, nego idu u inostranstvo radi
usavršavanja i , kad svoje obrazovanje dovrše, rado ostaju u
stranom svetu, tako da se samo malo njih vraća... Osim
toga, Tars je mnogoljudan i moćan, jer zauzima položaj
metropole.
Od tamošnjih ljudi stoičari su bili Antipatar, Arhedem
i Nestor, zatim dva Atenodora, od kojih je jedan, onaj s na­
dimkom Kordilion, već kao star čovek živeo u kući Marka
Katona i kod njega umro, a drugi, Sandonov sin, ...bio uči­
telj caru Augustu i stekao velik ugled, a zatim se, već
ostareo, vratio u otadžbinu i oborio tadašnji ustav, po kome
je, pored ostalih, gradom rđavo upravljao naročito Boet,
koliko loš pesnik toliko i loš građanin, ali zbog laskanja
gomili veoma moćan... U tom položaju Atenodor je zatekao
grad, i on se neko vreme trudio da razlozima preobraća ne
samo Boetanego i njegove pristalice; ali kad oni n i od kakve
samosionosti nisu prestajali, on se posluži slobodom koju
mu je dao car, te i h istera osudivši i h na prognanstvo... T i
ljudi behu, dakle, stoičari... Naročito R i m može da pokaže
mnoštvo naučnika rođenih u ovom gradu, jer je on pun
Taršana i Aleksandrinaca. Eto, takav je Tars" ( X I V 673,
12—675, 25). ' , .
Da je Atenodorova filosofska uprava bila valjana, vidi
se otuda što su mu Taršani još u LuMjanovo doba svake
godine činili počasti kao heroju (Macrob. 21, vid. i D. Chrys.
Or. X X X I I I 48). Dodajmo još da je Tars, ο kome već Kse-
nofont kaže da je „grad velik i bogat" (Anab. I 2, 23), a
Julije Kesar „Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum
fortissimumque" (Bell. Alex. 66), bio zavičaj apostola Pavla,
koji za se kaže: „Ja sam čovjek Jevrejin iz Tarsa, građanin
poznatoga grada u K i l i k i j i " (Act. apost. 21, 39). Zato je Tars
uživao veMk ugled u hrišćana (Basil. Seleuc. 557 A ; Zo-
nar. 1 5 , X I I 23, XIII 12).
Suprotno pripadnicima Epikurove škole koji su se radi
obezbeđenja lične udobnosti klonili praktičke politike,
stoički filosofi uviđali su moralnu međuzavisnost države i
građana, te su stupali u državne poslove kao savetnici i
pomoćnici vrhovnih državnih rukovodilaca i zajedno
s njima osnivali i l i održavali i unapređivali red, sklad i
mir u državi i l i i sami postajali vrhovni državni ruko­
vodioci.
11
 c) POZNI PERIOD
Iz poznoga perioda, tj. od početka I-og do sredine
TII-eg veka, poznato je oko pedeset pripadnika Stoičke
škole, od kojih su najznamenitiji L u k i j e A n e j S e ­
neka, E p i k t e t i M a r k o Aurelije.
1. L. Anej Seneka
L . A n e j S e n e k a , jedan od najvećih pretstavnika
u R i m presađenog stoicizma, rodio se god. 4-e s. e. u K o r -
dubi (Spanija) od oca M . Aneja Seneke, čuvenog retora, i
majke Helvije, blagorodne i veoma obdarene žene. „Fi­
zičke roditelje ne možemo sebi odabrati, ali možemo du­
hovne", kaže Seneka u spisu Ο kratkoći života (15, 3), i on
je sam sebi birao duhovne roditelje. To su bili Šotion iz
Aleksandrije, koji je pripadao eklektičkoj školi Kvinta
Sekstija, zatim stoičar Atal, sekstijevac Fabijan Papirije i
Mničar Demetrije. Z a carovanja Kaligulina postao je član
Senata. Stekavši veze' sa carskom okolinom, upustio se
u intimne odnose s Julijom Lavilom, sestrom Kaligulinom,
i zato ga Klaudije, na potsticaj Mesalinin, progna, god. 41-e,
na Korsiku. Osam godina docnije Klaudije, na molbu A g r i -
pine, svoje druge žene, pozva ga da se vrati, imenuje ga
za pretora i postavi za vaspitača svome sinu Neronu. K a d
je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s iskusnim i ozbiljnim
Afranijem Burom dobije konsulat, god. 57-e. Jedno vreme
Neron i nije upravljao svetskom državom, nego Seneka, i
to doba pozdravljeno je kao zora zlatnoga vremena i sma­
trano kao najsrećnije doba rimske carevine (Cass. Dio
61, 3, 3).
Kao Panetije i Posidonije, i Seneka je, dakle, bio i
državnik i mislilac. U svom spisu De otio on i sam kaže ο
sebi: „Natura utrumque facere me voluit, et agere et con-
templationi vivere („Priroda me je odredila i za jedno i za
drugo, za praktičko delanje kao i za slobodno teorijsko za­
nimanje.") (5, 8). T u je on helenski t e r m i n i ' ε ι·ρ a)preveo
rečju contemplatio, ali pod njom nije, kao Aristotel, razu-
mevao samo naučno proučavanje, nego Filosofiju kao
razmišljanje ο celokupnom ljudskom životu.
12
Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao da -je poli­
sa aktivnost moralna dužnost svakoga građanina, Se-
se god. 62-e, kao šezdesetogodišnjak', stao povlačiti iz
ivnog života i u već pomenutom spisu De otio izneo misli
uje su ga na to pokrenule. Neminovnom silom Okolnosti
Ižavnik postaje kosmopolit i rimska književnost izrasta
tjSvetsku, kojoj je predmet čovečanstvo. K a d je prestala
ra res publica i s njome pojedinčev lični uticaj na javni
p,vot, Senekin praktički život postaje otium , oslobođenje
6
zadatka svoga vremena i rad na večnim zadacima čo-
Sanstva, teorijski život filosofa, koji j e postao paedagogus
leris humani, i čiji svet nije više res publica Romana,
ξο svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stalež i
ψ· God. 65-e Neron okriva Seneku kao saučesnika u za-
i*ri koju je skovao Ralpurnije Pison i osudi ga n a smrt, i
sam sebi oduzme život.
A k o je i Seneka bio čovek od k r v i i ploti, te se nije
iragda pridržavao strogih načela stoicizma, jer je brzo na-
ilao silno bogatstvo (tri stotine miliona sestercija!),
ipuštao strastima svoga učenika i bio zelenaš, ipak je bio
rabar u tome što se sa svoga visokog položaja sve do Se-
sete godine nije povukao u privatan život, gde je nego-
^anje vrlina mnogo lakše.
Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj
Tkao umetnik u antitetičkom izražavanju jedan od najve-
fflfi stilista u svetskoj književnosti. Od njegovih stoičkih
Iplisa sačuvani su Dijalozi u dvanaest lcnjiga, to su rasprave
jfcgnevu, ο blaženskom životu, ο utesi, ο kratkoći života itd.,
§li i m ime ne odgovara sadržini, jer one — s jednim jedi-
p m izuzetkoni •— nisu u dijalozima; zatim Poslanice L u -
iUiju u dvadeset knjiga, sa sto dvadeset i četiri poslanice,
|pis Ο dobročinstvima u sedam knjiga i spis Ο blagosti u
fve (nekad u tri) knjige. S v i t i spisi napisani su u jedrom,
iJajnom impresionističkom stilu, koji za izražavanje osnov-
l§ih stoičkih misli uvek nalazi nove oblike.
Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1) CaBa Ποπο-
Bnh, KpuK*b UJIU ΜοραΛΗα noy%euia y 20 nucajm M,ydpav,a
• O promeni u rimskom shvatanju otium-a. A . Grilli U pro­
blema della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano
1933, 192 ss.
13
Cenetce u3AO0Keua. O B Η«Μ&ΗΚΟΓΤ> iroeseo M3i> Jno6aBM κτ>
MJia^esai cpocKou ceicpeTap cy«a οκρ. IIIaoaKKor. Υ Eeo-
rpafljr, neiaTano y ΤιΐΉΟΓρβφιώι KHHjKecTBa cpncKore.
1842, Λρντο 1868; 2) jednu poslanicu preveo je Steva
Pavlović u Srp. Ilustr. novinama 1881, br. 11; 3) Iz P i ­
s a m a (pismo Χ, X I I , X I V , X V I I , X X , X X I , X X I I I , X X V I ) ,
preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske knji­
ževnosti, Zagreb, str. 310—325; 4) Rasprava ο blaženom
životu i Odabrana pisma Luciliju, s latinskog preveo i uvod
napisao D - r Miloš Đurić, Beograd 1944.
2. Epiktet
Rođen kao rob između god. 50-e i 60-e u Hijerapolju u
Frigiji, E p i k t e t je došao u R i m u kuću Neronova sve­
moćnoga gardista Epafrodita, koji je začelo primetio da se
u otresitom i čilom mladiću krije nešto naročito. U mlado­
sti Epiktet je bio izgubio jednu nogu, te je celog veka hra-
mao. A l i svoju hromoću on je hrabro podnosio, tako da je
izazvao pažnju i (poštovanje svoga gospodara, i ovaj ga je
docnije oslobodio. Još kao rob slušao je predavanja stoič­
koga filosofa Musonija Rufa, koga je zbog tobožnjega uče­
šća u Pisonovoj zaveri god. 65-e Neron prognao a Galba
vratio. Po svom povratku Musonije se bavio Filosoffijom i
otvorio svoju školu, ali ne radi zarade hleba, jer on je
pripadao viteškom redu. Kao Rimljanin cenio je duhovnu
disciplinu strogo metodičkog mišljenja, voleo stari republi­
kanski poredak i s tolikom otvorenošću kritikova© monar­
hijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prognati,
s ostalim filosofima — a to su bili baš stoičari i kiničari —
god. 71-e. Vratio se tek na poziv cara Tita i produžio svoja
predavanja. Od svih njegovih učenika najznamenitiji bio je
Epiktet, koji je, po svome oslobođenju, živeo u R i m u kao
učitelj Filosofije.
God. 94-e, kad je car Domitijan naredio da svi filosofi
moraju napustiti R i m i Italiju (Gell. Ν. Α. X V 11, 3, Suet-
Domit. 10, P l i n . Ep. III 11, 2, Dio C a s s . L X V I I 13,2), Epiktet
se preselio u Nikopolj u Epiru, gde je, kao philosophus no-
bilis i kao maxLmus philosophorum (Gell. II 18, 10; X V I I
7
19, 4), osnovao svoju školu i živeo od predavanja Filosofije.
7
J . Bruns, De sčhola Epicteti, Kiel 1897.
14
[Smeo je slušalaca iz svih krajeva carstva. Ziveo je još za
['Vladavine Trajanove, a začelo je i Hadrijan s njime sao­
b r a ć a o (in summa familiaritate habuit, Hist. Aug. Hadr.
Ηβ, 10).
t Nije ništa napisao, nego je, kao Sokrat i kao njegov
učitelj Musonije, delao samo živom rečju, ali je njegove
razgovore za se zabeležio i posle njegove smrti i izdao nje-
8
: |jov učenik Flavije A r i j a n iz Nikomedije u B i t i n i j i , koji
v
je, kao i Ksenofont, na koga se ugledao, pisao filosofijske,
Istorijske i vojničke spise, tako da je u šali nazvan Xeno-
phon redivivus. Filosofijski spisi posvećeni su spomenu ο
njegovu učitelju; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u
osam knjiga, od kojih su sačuvane prve četiri, i sačuvani
Priručnik Epiktetov i Homilije u dvanaest knjiga, koje nisu
sačuvane. Kao što je Ksenofont u Spomenima ο Sokratu i
Odbrani Sokratovoj izložio etička shvatanja svoga učitelja,
tako je i Arijan u pomenutim spisima prikazao etičko uče­
nje Epdktetovo.
Priručnik je u nas dvaput ranije prevođen: 1) Seti se
Hi ručna knjižica stoičkog morala, preveo Μ. I. M . , Lesko-
Vac 1882; 2) D - r Košta Đurić, Etički principi filosofa Epik-
teta, Beograd 1925.
3. Marko Aurelije
Najveći poštovalac Epiktetov i poslednji znatni stoičar
M . Anije Ver, koji će, kad ga Antonin Pije usini, uzeti
ime M a r k o A u r e l i j e i , kad postane car, dodati mu
nadimak Antonin, rodio se 25-og aprila 121-e god. n. e. u
Rimu, gde je njegova porodica, španskog porekla, bila ste­
k l a ugledan položaj. Najbolji učitelji u carstvu b i l i su pe­
livani da ga pripreme za njegov poziv. U prvoj knjizi svoga
dela on je sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i
onoga što duguje svojim srodnicima i učiteljima. Prve pot-
sticaje za Filosofiju dobio je još kao dečak od stoičara Dio-
gneta. Već tada je pokazivao izvanredne osobine, tako da
tsu ga.voleli svi vršnjaci, a i car Hadrijan ga je zavoleo zbog
njegove istinoljubivosti i u šali ga zvao Verissinius
(Dio L X I X 21, 2). K a d je ušao u dvadesete godine, trudili su
• Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahib. i . d. kl.
Altert. 15 (im), 248 ss.
15
se Kornelije Fronto i Herod A t i k da ga pridobiju za sofi-
stičku retoriku, ali kad je navršio dvadeset i pet godina,
on pod uticajem stoiičara K v i n t a Juni ja Rustika, koji mu
je dao Epiktetove Beleške, a na veliku žalost Frontovu,
ostavi proučavanje Retorike da se sasvim posveti stoičkoj
filosofiji (Mare. Ad. se ips. I 7, 8; Fronto p. 150). Njegov
poočim Antonin Pije bio je u R i m pozvao stoičara Apolo-
nija, čija je predavanja mladi carević slušao kao svaki stu­
dent. Pored ovoga on je slušao Seksta iz Heroneje, Plutar-
hova nećaka, Klaudija Maksima, K i n u Katula i druge. Sve
su to bili stoičari kojih je učenje najbolje odgovaralo r i m ­
skom karakteru, te će potonji car-filosof i živeti prema
9
filosofijskjm i etičkim načelima Stoičke škole. Njegovi uzori
bili su P. Klodije Trasen Pet, Helvidije Prisko, Katon,
Brut i Dion, mučenici čistog učenja ο vrlini, a Epiktetovi
Razgovori stalan saputnik.
K a d mu je poočim umro. god. 161-e, stupi on na presto,
i tako se ispunio Platonov san ο vladaru koji je u isti mah
i fMošof, φ ι λ ό σ ο φ ο ς εν ά λ ο υ ρ γ ι δ ι (Them. Or. 34 ρ. 453, 5 D),
kao i san kitajskog filosofa Meng-cea ο vladanju prema
10
moralnom načelu (Wang-tao). K a o indijski car-filosof
Ašoka Vardhana (271-e do 231-e c. e.), koji se proslavio
svojim budističkim ediktima ο verskoj toleranciji i sve
svoje podanike oglašavao za svoju decu, i rimski filosof na
preštolu uči da je „sve zajedno spleteno i sveta veza sve
vezuje i gotovo ništa nije strano jedno drugom: a jedan je
svet u svemu, jedan bog svugde, jedna priroda, jedan za­
kon i jedan um, zajednički svima razumnim bićima, i jedna
istina, a i jedna savršenost za sva srodna bića koja imaju
dela u istom umu" (VII 9). Marko A u r e l ije često je izgova­
rao Platonovu rečenicu: „Narodi će biti srećni tek onda
kad i l i filosofi postanu kraljevi i l i kraljevi postanu filo-
sofi", i kad je on došao na vlast, otpočelo je ono š t o E . Re-
nan zove „carstvo filosof a". Jer, dok su ranije konsulska
vlast i državnički poziv bili povlastica samo starih aristo­
kratskih porodica, za njegove vladavine konsuli i državnici
• P. Noyen Marcus Aurelius, the Greatest Practician of
t
Stoicism, L'Anquite Classique X X I V .(1955), 372^-383.
1 0
Β. H . Stich, Μ. Aurel, der Philosoph auf dem rSm. Kaiser-
thron, Gutersloh 1904 (GimnasialbibL Heft. 38); W. Goerlltz, Mare
tAure\, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1954,
16
»ostaju ne samo njegovi učitelji nego i drugi filosofi —
fierod, Atik, Fronton, Junije Rustik, Klaudije Sever,
Proklo.
Pored svih nevolja koje su carstvo snalazile za njegove
vladavine — pustošenja, gladi i strašne kuge, izbijanja
ustanaka, dugotrajnih ratova s Parćanima, Markomanima
j Kvadima, — Marko Aurelije opet je valjano upravljao
državnim brodom i bio jedan od najboljih rimskih careva,
jer je, težeći da ostvari Platonov ideal ο filosofu kao vlada­
ocu i vladaocu kao filosofu, na sreća« način spajao u sebi
filosofsku pamet s vladarskom pra4stičko-po]itičkom vešti-
nom. Kao što je veoma savesno pazio da se zakoni čvrsto
drže, čak i za trajanja rata (Philostri Vita soph. II 1, 11,
p. 68 s Kavser), tako da je i u upravljanju nad državnim
finansijama bio veoma čuvaran i štedljiv (Dio L X X X I 32, 4:
οίκονομικωτατος; Vita Μ, Α., pHilos. 23, 2: i n largitioni-
bus pecuniae publicae parcissimus), a što se tiče upravlja­
nja u pokrajinama: provincias ingenti benignitate et mo-
deratione tractavit (Vita M. A. phUos. 17 1). A l i to ipak
4
nije bio srećan sklad državničke veštine i filosofske uviđav-
nosti, jer je veza između Stoe i države bila raskinuta, i
Marko je svoje carovanje osećao kao težak teret, i sve
zemaljsko bilo je za njega ništavno, pa i sama res publica
Rimske imperije. On nije bio velik car, ali po shvatanju
svoga vladarskoga poziva on se može staviti u red velikih
vladara, i u njegovoj vladarskoj pojavi bilo je nečega što
potseća na sjaj sunca koje se kloni smiraju. Mada είχε
χας άρετάζ άπάαας απάντων τ&ν αμαρτημάτων άπείχετο και
οϋτε εκών ούτ' άκων έιτλημμέλει „imao sve vrline, klonio
se svih poroka, te nije grešio n i s voljom n i bez nje"
('Dio X X I 34, 2—3), opet on nije bio srećan, jer su mu po­
rodičnu sreću pomućivali razvratan život njegove žene"
Faustine, koju je on voleo, a koja njega nije volela, i raspu-
snost njegova sina Komoda.
U tihim časovima najviše je voleo da razgovara sam sa
sobom, tražeći utehe i potpore u Filosofiji. Te razgovore
ostavio je u aforističkom obliku i bez određena reda zabe-
ležene u spisu Razmatranja ο samom sebi (Των εις; εαυτόν
βίβλια ) u dvanaest knjiga. Taj spis neprestano je privla­
čio blagorodna srca i duboke glave, pa su m u se divila i
dva vladara, takođe filosofii: car Julijan, u čijoj satiri Gozbo
ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filosof dobij a prvu
2 Priručnik Epiktetov 17
nagradu, i još posle više od hiljadu i pet stotina godina
jedan nemački vladar-filosof i prijatelj Filosofije i slobodne
misli, Fridrih Veliki, koji je, kao i sam stoičar na prestolu,
bio p r v i sluga svoje države i koga je Volter, u jednom p i ­
smu Aržansu, nazvao Markom Aurelijem Severa, a L a -
metri Julijanom Severa. U rimskom caru nemački car je
video uzor vladara i kao on, ο čemu svedoči njegova pesma
Le Stoicien, ispevana u očajnom položaju god. 176-e, vero-
vao je u snagu vrline, koja sadržinu života nalazi u ispu­
njavanju dužnosti i u službi zajednici:
EUe immole au public, sans peine et sans regret,
11
ses t r a v a « « et sa vie et san propre interet.
Na kraju svoga života Marko Aurelije učinio je kobnu
pogrešku. Tajna carskih uspeha od Nerve do njega ležala
je u tome što je car u Senatu i u sporazumu sa Senatom
za svoga naslednika birao čoveka za koga mu se činilo da
je najsposobniji, i njega bi posinio i uzeo za pomoćnika.
Nerva je posinio Trajana, rukovodioca rajnskih legiona,
Hispanca iz stare rimske porodice, Trajan Hadrijana, H a ­
drijan Antonina Pija, a ovaj Marka Aurelija. Stari izvori
ne daju nam objašnjenja kako je došlo do toga da se ovaj
poslednji ogreši ο postupak svojih prethodnika i da uvede
dinastički princip. Mesto da postupi kao njegovi prethod­
nici, tj. da u sporazumu sa Senatom izabere Klaudija Pom­
pej ana, koga je Senat proglasio kao najdostojnijega, baš
car-filosof za pomoćnika u carovanju uzima svoga petnae­
stogodišnjega sina Komoda, za čije će se vladavine vratiti
vremena Kaligule i Nerona. Posledice Aurelijeve pogreške
b i l i su strašni građanski ratovi, koji su se završili time što
je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao vojnički
^apsolutizam Septknija Severa (193—211).
Car-filosof umro je god. 180-e u Vindoboni u ratu
12
s Markomanima.
1 1
Oeuvres de Fridiric le Grand, Tome XII, Berlin 1849, 187.
1 2
Moderna literatura ο caru Marku: Ρ. B. Watson, Marcus
Aurelius Antoninus, New York 1884 (obimno delo s bibliografi­
jom, str. 318—323; Ρ. E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task
as Emperor, Cambridge 1922; G. Loisel, ha vie de Marc-Aurele,
philosophe et empereur, P a r i š 1929; C. Clayion-Dove, Marcus
Aur. Ant, his Life and Times, London 1933; C. Schempf Wels-
heit und Weltherrschaft. Kaiser Marc-Aurel in seinen BekonntriAs-
son, Berlin 1938; A . Cresson, Marc-Aurele, Pariš 1938; G. Soleri
Marco Aurelio, Brescia 1947.
18
II E P I K T E T O V O UČENJE
U svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet se
vraća ortodoksiji osnivača Stoičke škole, ali je oslobađa
od njenog pojmovnog shematizma, te se u obliku i stilu
oslanja na sokratsku dijalektiku i na kiničko-stoičku dija-
tribu. D i j a t r i b a je popularna obrada jedne filosof ijske,
većinom etičke teme, bez velikog sistematskog aparata, u
obliku lakog razgovora, začinjenog živim slikama, pore-
đenjima, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, du­
1
hovitim obrtima i antitezama. Logiku i Kosmologiju on
podređuje Etici, jer u njegovu mišljenju etički problem
zauzima centralan položaj, kao u Hristovu mišljenju religij­
ski problem, s kojim je, za njega, nerazlučno vezan čovekov
moralni preporoda j . '
Celo njegovo izlaganje ima više obeležje praktičko-
vaspitnih parenesa negoli strogo naučnih i samostalnih f i ­
losof ijskih proučavanja. On nije suv propovednik morala, ni
salonski zabavljač, n i dosadan katedarski filosof, koji pred
svojim slušaocima od filosofije pravi misosofiju, nego filo­
sof ljudskoga života, koji ljude hoće da probudi iz moral­
nog dremeža, da i h potštakne, popravi i preokrene, da ih
povede putem koji vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slo­
bodnoj od svake pritvornosti i l i monaške askese, jednom
reči blaženstvu, koje se može osnivati samo na unutrašnjoj
slobodi čovekovoj.
Svrha života na koju čoveka upućuje njegova priroda,
2
i koju Epiktet uči, jeste s l o b o d a . Pranagon živog bića
nije težnja za nasladom, a ni za samoodržanjem i samo-
razvitkom, nego težnja da živi onako kako ono hoće, jer to
odgovara njegovoj prirodi. Sloboda je glavni princip ži­
vota i jedini osnovni ton koji se provlači kroz sva preda­
vanja Epiktetova. Njen smisao i vrednost on ovako pri­
kazuje: „Slobodan je onaj ko živi onako kako on hoće, ko
se ne može ni na što primorati, ni sputati, i nad kojim se
1
O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Leipzlg 1911 Diss.
1
H. Barth, Die Bedeutung der Freiheit bei Epiktet und Augu-
stin u zborniku Dos Menschenbild im Hchte des Evangeliums,
Festschrift zum 60. Geburtstag von E . Brunner, Ziirich 1950.
2* 19
ne može izvršiti nasilje, i čije se težnje ne mogu omesti
i koji svagda postiže ono što hoće, i nikad ne dolazi u po
ložaje kojima želi da se ukloni. Ko, dakle, ima volju da živ
u zabludi? — Niko. — K o ima volju da živi prevaren, d
prebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast
malodušan? — Niko. — O d luđaka, dakle, niko ne živ
kako hoće, n i on, dakle, nije slobodan. A ko želi da živi i
žalosti i strahu i zavisti i sažaljavanju, u žuđenju i ne
postizanju, u bežanju od nevolje i u zapadanju u nju? -
Niko. — Možemo l i , dakle, za nekog luđaka reći da je slo
bodan od žalosti i straha, da nikad ne zapada u nevolju,
nikad ne promaša belegu? — Ne možemo. — Niko, dakle
n i od njih nije slobodan" (IV 1, 1—5).
Ovi suvi silogizmi dobijaju život tek onda kad iJ
Epiktet stane objašnjavati i pritom sam zahvata u prakti
čki život: „Odgovori m i još i na ovo pitanje: čini l i t i s
da je sloboda nešto veliko i plemenito i značajno? — K a k
ne! — M o ž e l i , dakle, neko ko ima nešto iako veliko
značajno i plemenito biti bedan? — N e može. — Kad, da
kle, vidiš nekoga gde se drugome klanja i ulaguje proti
svoga uverenja, i za toga sasvim otvoreno govori da nij
slobodan, i ne samo kad to čini radi neznatna ručka, neg
i onda kad to čini da dobije namesničku i l i konsulsku čas1
Samo one koji tako rade radi malih stvari zovi malim,
ove, kao što zaslužuju, velikim robovima. — I s time s
slažem. — Čini l i t i se, dakle, da je sloboda nešto samo
stalno i što svoj zakon nosi u sebi? — Kako ne! — Kog£
dakle, neko drugi može sprečiti i l i primorati, otvoreno ret
za njega da nije slobodan! I ne gledaj na njegove dedov
i pradedove i ne pitaj da l i je u roblje prodan i l i kao rol
kupljen, nego ako čuješ gde iz uverenja i sa strašću go
vori: „Gospodaru!", onda toga, i kad pred njim nose dva
naest svežnjeva pruća, nazivaj robom! I kad čuješ koga gd
govori: „Jadna l i mene! Sta moram da trpim!", zovi g;
robom. Uopšte, ako nekoga vidiš gde kuka i l i kudi i l i j
nezadovoljan i l i zle volje, zovi ga robom i kad hodi u sker
letnom ruhu!" (IV 1, 54—59). „Onaj koga na svetu niši
ne može omesti jeste slobodan, kome su sve stvari p r i ruc
kako i h on hoće. A koga je mogućno sprečiti i l i primoral
i l i zadržati i l i protiv njegove volje u nešto uvaliti, rob je
A 'ko je taj koga ništa ne može omesti? O n a j koništ
t u đ e ne želi. A s t a j e tuđe? S t o ne z a v i s
20
od nas n i d a i m a m o n i da nemamo, n i ko­
l i k o n i k a k o n e m a m o . I telo nam je tuđe, i njegovi
deloVi su tuđi, i naša imovina je tuđa. Ako, dakle, jednu
od ovih stvari uzmeš kao svoju, platićeš kaznu koju zaslu­
žuje onaj ko se laća tuđih stvari. To je put koji vodi slobodi,
to jedino oslobođenje od ropstva, tako da jednom iz sve
duše možemo reći:
Povedite me, Dive, i ti, Sudbino,
na položaj za koji ime odrediste.
(IV 1, 128—131)'
Početak etičke svesti Epiktet nalazi u oštrom r a z l i ­
k o v a n j u o n o g a š t o j e u n a š o j m o ć i (τάέφ'
xiv
H ), tj. naše moralne volje, i o n o g a š t o n i j e u
našoj vlasti ( ύ κ έ φ ' ήμίν), tj. svih stvari i
0
okolnosti spoljašnjeg sveta. On kaže jasno i jezgrovito: , , F i -
losofijska obrazovanost sastoji se u tome da naučimo r a-
z l i k o v a t i s v o j e i t u đ e " (IV 5, 7)). Svoje žuđenje
i svoje gađenje treba da ograničavamo na "ono što je u na­
goj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se naš ništa ne
tiče (III 16, 15). Budući da su kiničari, na koje Epiktet na-
đovezuje izlaganje svojih moralnih načela, učili autarkiju,
tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni su za njega prvi
koji su čoveka učinili slobodnim (III 24, 67 ss).
Epiktet se u neku ruku oseća kao poslanik božanstva
da ljudima objasni u čemu se sastoje p r a v e ž i v o t n e
v r e d n o s t i : „Kiničar treba da zna da ga je D i v poslao
ljudima kao svoga glasnika da i m pokaže šta je dobro i šta
je zlo, jer oni lutaju i suštinu dobra i zla ne t r a ž e onde gde
je nema; a gde je ima, t u je ne primećuju" (III 22, 23).
I Epiktet je s velikom ljubavlju obdelavap stoičko uče­
nje ο e k u m e n s k o m g r a đ a n s t v u . A k o smo sinovi
božji, onda ovaj i onaj čovek nije Atinjanin i l i Korinćanin,
nego kosmički građanin (I g: κόσμιος; Cic. De legg. 16:
mundanus). L j u b a v prema svima, jer su svi
s nama srodni, i njegova je tema, i on nije nikakvu razliku
pravio između gospodara i robova, otmenih i neznatnih
(I 13, 5).
I pored dugogodišnjih spoljašnjih okova, Epiktet je
bio nesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage,
koja se najviše ogleda u njegovu savlađivanju zemaljskih
» Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnim, I p. 118, frg. 527.
21
nagona i požuda, afekata i strasti, u suverenoj otpornosti
prema svim varljivim dobrima ovoga sveta, u moćnoj kon­
centraciji svih duhovnih snaga na istinski visok cilj: zado-
bijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje koje
m u je obezbeđivalo eureju i blaženstvo. Njegova lepa, k i -
ničko-asketska, u Geliji sačuvana (XVIII 19, 6), deviza
glasi: άνέχου καΐ "άπέχου „Suštine et abstine!" ( „ P o d ­
n o s i i p r e g a r a j ! " ) . Pored svega moralnog odoleva-
nja životnim teškoćama što ga Epiktet propoveda, iz te
devize, ipak, više zrači h e r o j i z a m p a t n j e , povla­
čenja i neprotivljenja z l u negoli h e r o j i z a m p r e g a -
l a š t v a i prevazilaženja prepona. „Kiničar može dopu­
stiti da ga biju kao magarca i , dokle ga god biju, treba da
voli one koji ga biju, jer je on takoreći otac i brat svih
ljudi" (II 22, 54). Takve izjave nikad se ne bi mogle čuti
iz usta Helena Eshilova, Kimonova i l i Periklova vremena;
one su znak umora i klonulosti, svedočanstvo iscrpenosti
antičkog čoveka-.
Ne želeći da promeni stvarnost nego da joj se samo
prilagodi, Epiktet svom protestu protiv pritešnjavanja i
porobljavanja, protiv neproporcionalnog i nepravičnog
rasporeda ljudskih prava i dužnosti, dobara i tekovina u
rimskom društvu nije dao oblik aktivne energične borbe
protiv robovlasničkog poretka a za socijalnu pravdji, nego
oblik težnje k a moralnom samousavršavanju ličnosti. Slo­
bodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, čine uslov
sreće, on je svodio na slobodu misli i volje, jer nije imao
snage da i h svede na princip socijalne pravde, koja nije n i ­
šta drugo riego harmonija jedinke s društvom.
Epiktet je već rano postao slavna ličnost u svom ana-
dolskom zavičaju, gde je njegov poziv na sticanje slobode
odmah odjeknuo. K a d je umro, njegov zemljani svećnjak
kupio je neki poštovalac za t r i hiljade drahama. U Pisidiji
nađen je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kod
grada Anabure; na njemu se Epiktet sa zanosom slavi kao
sin robinje koji je postao „izvor sreće i radosti" za celo
čovečanstvo.* Hijerapoljskog etičara mnogo je cenio Herod
Atik (Gell. Ν. Α. I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne samo
na paganski svet nego i na uobličavanje rane hrišćanske
ideologije, i njegove etičke norme u mnogome se poduda­
4
J . R. Sitlington Sterret, The Wolfe Expedition to Asia Minor
I, Boston 1888, 315 s.
22
raju s načelima ranog hrišćanskog učenja, i zato su ga pred­
stavnici hrišćanstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegov
Priručnik je parafrasiran i objašnjavan za hrišćansku upo­
trebu. A l i niko iz njegovih predavanja nije toliko snage
dobijao za svoj sopstveni život koliko njegov najveći po­
štovalac, koji je svojim spoljašnjim položajem bio najveća
suprotnost hromom frigiskom robu — car Marko Aurelije,
koji mu je u svojim Razmatranjima ο samom sebi postavio
jedan od najlepših spomenika.
Da b i se video Epiktetov način predavanja, donosimo
ovde u prevodu Priručnik, u kome je Arijan izneo najva­
žnija načela iz njegovih spisa. 5
5
Literatura: Ε. Μ Schranka, Der Stoiker Epictet und seine
philosophie, Frankfurt a. O. 1855; A . Bonhofifer, Epiktet und die
Stoa, Untersuchungen ζ stoischen Philosophie, Stuttgart 1890, i
Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, Gluck,
,s
Leipzig 1891, 1904t ; Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Pariš 1903;
L. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph. et de morale 1905
ss; Ch. Burnier, La valeur du tamoignage d'Epictete, Lausanne
1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du sto-
icisme et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pa­
riš 1946; D. PesCe, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939),
250—264; Ph. de Lacy, The Ethics oj Epictetus, Class. Philol. 1943,
112—115; W. Capelle, Epifctet, Teles u Musonius; Wege zu gluckseli-
gem Leben, eingel. u. iibertr. v. , Ziirich 194»; V. D'Agostino,
Studi sul neostoicismo: Seneca, Plinio il Giovane, Epitetto, Marco
Aurelio, Torino 1950; Μ Pohlenz, Gestalten aus Hellas, Munchen
1950, 645—670.
23
PRIRUČNIK EPIKTETOV
 S T A J E U N A Š O J V L A S t I A S T A NIJE

1. Od stvari jedne su u našoj vlasti, a druge nisu.

U našoj su vlasti mišljenje, delanje, žudnja, izbegavanje,
jednom reci: dela koja od nas proizlaze. Nisu u našoj vlasti:
telo, imanje, ugled, spoljašnji položaj, jednom reći: sve što
nisu naša dela.
Ono što je u našoj vlasti jeste po prirodi slobodno, ne
može se sprečiti n i omesti; a ono što nije u našoj vlasti
nemoćno je, ropsko, može se sprečiti, stoji pod uticajem
drugih. Stoga imaj na umu: ako ono što je po prirodi ne­
slobodno smatraš za slobodno, a ono što je tuđe za svoje,
imaćeš samo neprijatnosti, žalostićeš se, uznemiravaćeš se,
optuživaćeš i bogove i ljude; a smatraš l i za svoje samo ono
što je doista tvoje, a ono što je tuđe, kako jeste, za tuđe,
nikad te niko neće primoravati, niko te neće ometati, nećeš
se ni na koga žaliti, nećeš nikoga psovati, protiv svoje volje
ništa nećeš raditi, niko t i neće uditi, nikakva neprijatelja
nećeš imati, jer uopšte nećeš nikakve štete pretrpeti.
Ako, dakle, budeš težio za ovako važnim stvarima,
imaj na umu da se ne moraš suviše naprezati, nego se mo­
raš nečega sasvim odreći, a nešto privremeno ostaviti na­
stranu.
A l i ako težiš i za onim stvarima i hoćeš da se penješ
na visoke položaje i da stičeš bogatstvo, možda ni tih stvari
nećeš postići, jer si u isti mah težio za onima, ali začelo
nećeš pouzdano postići ono odakle jedino proizlazi sreća i
sloboda.
Zato se trudi da svakoj neprijatnoj misli dovikneš: „Ti
si samo uobraženje, a nikako ono što se čini da si." Zatim
ispituj i ocenjuj po pravilima koje imaš, a naročito po

27
prvom.: da l i ona pripada onom što je u našoj vlasti i l i onom
što nije u našoj vlasti. P a ako pripada stvarima koje su
izvan naše vlasti, budi spreman da odmah kažeš: „Ništa
se ne tiče mene."
2UĐENJE I ZAZIRANJE
2. Imaj na umu: žudnja obećava postizanje onoga za
čim se žudi; a izbegavanje obećava da se neće sudariti
s onim čemu hoće da se ukloni, i da je onaj ko ne postigne
predmet svoga žuđenja nesrećan, a drugi je nesrećan zato
što mu se dešava ono čemu želi da se ukloni.
A k o se, dakle, kloniš samo onoga što je protivno stva­
rima koje su po prirodi u tvojoj vlasti, ništa t i se neće do­
goditi od čega zazireš. A zazireš l i od bolesti i l i od smrti i
od siromaštva, onda ćeš sasvim biti nesrećan.
Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega što nije u na­
šoj vlasti i ukloni se samo onom što je protivprirodno u
onom što je u tvojoj vlasti.
Od žudnje se za prvi mah sasvim uzdrži.
Jer ako žudiš za nečim što nije u našoj vlasti, bićeš
bezuslovno nesrećan; a ο onom što je u našoj vlasti i za
čim je lepo žudeti ne znaš još ništa. K o d svakoga žuđenja
i zaziranja postupaj blago, ali opet smotreno i slobodno.
R A Z M I Š L J A N J E P R E PRISTUPA POSLU
3. K o d svake stvari koja tvojoj duši donosi radost i l i ti
koristi i l i je voliš ne zaboravi da se obavestiš kakva je, i
počni od najmanjih. Ako, naprimer, voliš lonac, kaži da
voliš lonac, jer ako se razbije, nećeš se uzbuditi, ako svoje
dete poljubiš i l i ženu, kaži da si poljubio čoveka, jer ako
umre, nećeš pasti u nesvest.
4. Ako si naumio da se latiš nekog posla, razmisli u
sebi kakav je to posao. Ako, naprimer, odlaziš na kupanje,
pomišljaj na ono što se dešava u kupaonici: kako se vodom
prskaju, kako se guraju, kako jedni druge psuju i jedni
druge kradu. I zato ćeš se posle s većom bezbednošću l a ­
ćati ako već unapred sebi kažeš: „Hoću da se kupam i da
svoje duševno raspoloženje održim u prirodnom stanju."
I tako postupaj kod svakog posla. Jer ako ti se p r i kupanju
28
i dogodi kakva smetnja, ima ćeš gotovu misao da sebe umi­
riš: „Došao sam ne samo radi kupanja nego i da u prirod­
nom stanju održim svoje duševno raspoloženje. A neću ga
održati ako se budem ljutio na ono što se dešava."
5. Ljude ne uznemiruju stvari, nego njihova mišljenja
ο stvarima. Smrt, naprimer, nije strašna (inače bi se i So­
kratu činilo da je takva) nego samo misao ο smrti da je ona
strašna jeste ono što je užasno. K a d nas, dakle, nešto ometa
i l i nas uznemiruje i l i nas žalosti, nikad ne bacajmo krivicu
na drugoga nego samo na sebe, na naša mišljenja ο stva­
rima. Osobina je neobrazovana čoveka optuživati druge
zboc svojih dela, a optuživati samoga sebe osobina je po­
četnika; obrazovan čovek ne optužuje n i sebe ni druge.
6. Ne razmeći se t u đ i m odlikama. K a d bi se kakav konj
razmetao i govorio: „Lep sam", to bi se još moglo podnositi.
A l i kad bi se t i razmetao i govorio: „Imam lepa konja",
znaj da bi se razmetao odlikom konja.
Šta je, dakle, tvoje?
Upotreba tvojih pretstava. Dakle, ako p r i upotrebi
svojih pretstava postupaš prema prirodi, tada se ponosi;
jer tada ćeš se ponositi osobinom koja je tvoja.
7. Kao kad brod pri plovijenju pristane i t i iziđeš da
uzmeš sveže vode, da putem uzgred nešto kupiš, naprimer
i školjku i luk, a pažnja ti mora na brod biti uperena i ne­
prestano se moraš osvrtati da kako krmilar ne zove, a kada
zovne, onda sve ono drugo ostavljaš, da ne bi vezan bio
ubačen kao ovca, tako je i u životu: ako t i je mesto luka i
školjke dana ženica i detence, ništa neće smetati; ali ako
krmilar zovne, hitaj na brod, ostavi sve i ni za čim se ne
osvrći. A k o l i si već ostareo, ne udalji se od broda suviše
daleko, da ne bi zaostao kad budeš pozvan.
s
8. Ne zahtevaj da se sve dešava onako kako t i hoćeš,
nego želi da se sve dešava onako kako se dešava i bićeš
srećan.
9. Bolest je smetnja telu, ali nije volji, osim ako ona
sama to neće. Hromost je smetnja nogama, ali nije volji.
I to govori svemu što se oko tebe dešava, pa ćeš naći da
je to smetnja za nešto drugo, ali nije za tebe.
10. P r i svemu što se događa imaj na umu da, ispitu­
jući u sebi, tražiš kakvu snagu imaš protiv događaja. Ako,
naprimer, vidiš lepa dečaka i l i lepu devojku, naći ćeš kao
snagu protiv toga samosavlađivanje; ako se prihvataš teška
29
posla, naći ćeš istrajnost, ako te neko pogrđuje, naći ćeš
strpljivost. A k o se tako navikneš, neće te više lažne pret-
stave povući.
11. Nikad n i ο jednoj stvari nemoj reći: „Izgubio sam
je", nego. „Povratio sam je". Ako ti je dete umrlo: vratio
si ga. A k o t i je žena umrla: vratio si je. A k o t i je imanje
oteto: i ono je samo vraćeno. A l i nevaljalac je onaj ko mi
je oteo. Sta te se tiče preko koga će onaj ko ti je dao uzeti
natrag? Dokle god je tebi ostavljeno, staraj se za njega kao
za tuđe, kao putnici za gostioničareve.
A K O ŽELIŠ D A NAPREDUJEŠ
12. A k o želiš da napreduješ, odbaci ovakva razmišlja­
nja: ako zanemarim svoje imanje, neću imati šta da jedem,
i l i : ako ne kaznim svoga slugu, postaće nevaljalac, jer bolje
je od gladi umreti oslobodivši se jada i straha nego živeti
u izobilju i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvoj
sluga bude nevaljalac nego t i sam da budeš nesrećan. Zato
moraš početi od najmanjih stvari: ako ti se izlije malo ulja
i l i t i ukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravno­
dušnost i unutrašnje spokojstvo. Badava se ništa ne dobiva.
K a d zovneš svoga slugu, imaj na umu da možda ne
čuje, a ako te je čuo, možda ne može da učini kako ti že­
liš. A l i za njega to nije nikakva sreća ako od njega zavisi
da se ti ne uzbuđuješ.
13. A k o želiš da napreduješ, moraš imati snage da
podneseš ako te zbog tvog spoljašnjeg ponašanja smatraju
za nerazumna i luda. Ne želi da se čini kao da nešto znaš,
pa i ako bi se drugima učinilo da si ,neko, ne veruj sa­
mom sebi.
Jer znaj da nije lako sačuvati svoje duševno raspolo­
ženje kako to priroda zahteva i , u isti mah, uzeti u obzir
spoljašnje okolnosti, nego je potrebno samo jedno i l i drugo:
ko se stara za jedno mora da zanemari drugo.
14. A k o želiš da ti deca, žena i prijatelji uvek žive, t i
si lud; jer t i želiš da ono što nije u tvojoj vlasti bude u
tvojoj vlasti, i da ono što je t u đ e bude tvoje. Isto tako si
lud kad zahtevaš da t i sluga ne greši, jer ti tražiš da po­
greška ne bude pogreška, nego nešto drugo.
30
A l i ako želiš da svoju svrhu nikad ne promašiš, to je u
tvojoj moći. Vežbaj se, dakle, u onom što možeš.
Gospodar nad drugim je onaj ko ono što drugi hoće i l i
neće ima moć da mu daje i l i uzme. K o , dakle, hoće da bude
slobodan ne srne ni želeti ono ni kloniti se onoga što je u
moći drugoga. A k o ne postupa tako, mora postati rob
drugoga.
V L A D A N J E U ŽIVOTU I DOBRO O D I G R A V A N J E U L O G E
15. Drži u pameti da u životu treba da se vladaš kao
na gozbi: kad neko nečim poslužuje i stigne do tebe, pruži
ruku i uzmi skroman deo; ako č i i u ^ nosi dalje, ne zau­
stavljaj ga; ako još nije do tebe stigao, ne upravljaj svoju
želju dalje, nego čekaj dok ne dođe red na tebe.
Tako se ponašaj prema deci, tako prema ženi, tako
prema svom položaju, tako prema bogatstvu. I bićeš jed­
nom dostojan da sedneš za sofru sa bogovima.
A ako od onoga čime si bio poslužen ne uzmeš ništa,
nego mirno odbij eš, tada ćeš ne samo za sofrom sedeti
s bogovima, nego i zajedno s njima bogovati. Tako su po­
stupili Diogen i Heraklit i njima slični, i zato'su s pravom
nazvani božanskim.
16. K a d vidiš nekoga gde plače u žalosti što mu sin
odlazi i l i zato što je izgubio imanje, ne dopuštaj da te za-
nese pretstava kao da je ovaj čovek dopao jada zbog spolja-
šnjih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega ne
boli ova nesreća (jer drugoga ovo ne boli), nego samo nje­
govo shvatanje toga događaja. Dokle god možeš razgovo­
rom da ga lečiš, ne oklevaj da tako postupaš i , ako mora
biti da zajedno s njime uzdišeš; samo se čuvaj da ne uzđi-
šeš od srca.
17. Posmatraj sebe kao glumca u jednoj drami: ulogu
daje t i pesnik; ako je drama kratka, kratku ulogu; ako je
dugačka, dugačku. A k o hoće da pretstavljaš siromaha, pret-
stavljaj i njega dobro; isto tako ako treba da pretstavljaš
hroma čoveka, i l i kakva vođa, i l i obična čoveka. Jer tvoja
je stvar samo to da ulogu koja ti je poverena dobro odi­
graš, a izbor uloge je stvar drugoga.
31
 D O G A Đ A J I S U O N A K V I K A K O IH PRIMI N A S A MISAO
18. K a d ti kakav gavran zagrakće nedaću, ne sme te
pretstava uznemirivati, nego odmah sebi objašnjavaj i go­
vori: „Takva proricanja ne tiču se mene, nego i l i moga
slabog tela, i l i moga malog imanja, i l i moga položaja, i l i
moje dece i h moje žene. Meni se samo sreća nagovešćuje
ako ja to hoću. Jer ma šta se od tih proročanstava dogodilo,
do mene je da se time koristim.
19. Nepobediv možeš da budeš ako ne ulaziš n i u kakvu
borbu gde pobeda ne zavisi od tebe.
A k o nekoga vidiš veoma poštovana i l i veoma moćna
ili inače veoma ugledna, pazi da ga ne smatraš za blažena,
ponesen pretstavoan. Jer ako se suština dobra sastoji u
onom što je u našoj vlasti, onda tu ni zavist n i ljubomora
nemaju mesta. T i sam ne želiš da budeš n i vojskovođa, n i
savetnik, n i konsul, nego slobodan. A tome ima samo je­
dan put: preziranje svega što nije u, našoj vlasti.
20. Imaj na umu da te ne zlostavi onaj ko te pogrđuje
i l i bije, nego samo misao ο tome d a t e taj zlostavi. K a d te,
dakle, neko naljutio, znaj da te samo mišljenje naljutilo.
Zato se, pre svega, trudi da te lažna pretstava ne ponese.
Jer ako jednom budeš imao vremena za razmišljanje, lakše
ćeš sobom vladati.
21. Smrt i prognanstvo i uopšte sve što se strašno de­
šava neka t i je pred očima svakoga dana, a najviše od svega
smrt, pa nikad nećeš misliti ništa što je nisko i l i za nečim
suviše žudeti.
UČENJE MUDROSTI
22. A k o žudiš za mudrošću, budi spreman da će te
-
ismejati, kao i da će mnogi podrugujući se govoriti ο tebi
„Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i „Otkud nam
ovaj diže nos?" A ti nemoj dizati nos, nego se drži onoga
što t i se čini da je najbolje, kao da te bog postavio na to
mesto i budi uveren: ako istraješ, onda će oni koji su te
ranije ismevaM docnije t i se diviti. A ako te oni savladaju,
onda će te dvostruko isimejavati.
23. A k o ti se kadgod dogodi da te ponese vrtlog spo-
ljašnjeg sveta, tako da želiš da se nekome svidiš, znaj da si
od svojih načela otstupio. Zadovolji se, dakle, da u svim
32
prilikama budeš filosof. Ako, pak, želiš da te za takva sma­
traju, onda se sam sebi pojaviju,j kao takav i budi za­
dovoljan.
24. Neka te ne m u č e ove misli: „Ja ću život provoditi
nepoštovan i nigde neću biti ugledan." Jer ako je nemanje
5poljašnjih počasti neko zlo, ne možeš u tome zlu biti zbog
nekog drugog, isto tako kao n i u sramoti. Da l i od tebe
zavisi da dobiješ počasno mesto i l i da budeš pozvan na
gozbu? Nikako! Kako to, dakle, može biti nemanje počasti?
I kako možeš da nigde ne budeš ugledan kad baš u oblasti
koja je u tvojoj moći treba da budeš neko; i tu možeš da
budeš najugledniji.
„Ali ti imaš prijatelja i ne možeš i m pomoći!"
Sta znači to „ne možeš i m pomoći"? Neće dobiti od
tebe novaca, niti ćeš i h načiniti rimskim građanima. A l i
ko ti je to rekao da je to u našoj vlasti a nije stvar drugih
ljudi? K o može drugome dati ono što sam nema?
„Onda steci da i m i riešto možemo dobiti."
A k o mogu steći a da sebe očuvam savesna, čestita i po­
nosna, pokaži m i samo put, i steći ću. A ako tražite od mene
da svoja dobra izgubim, da biste v i samo nedobra stekli,
gledajte kako ste nepravični i nerazumni.
Sta uostalom više volite: novac i l i prijatelja verna i
savesna? Zato m i radije pomozite da takav budem, i ne
zahtevajte od mene da činim ono čime bih sve one osobine
izgubio! '
„Ali otadžbina", — kažeš ti, — „neće imati od mene
pomoći."
Opet moram pitati: kakvu i koju pomoć? Stubišta neće
dobiti od tebe n i kupatila. I šta je to? N i obuću ne dobi ja
ona od kovača n i oružje od obućara! Dovoljno je ako svako
vrši svoj posao. A k o joj od koga drugog napraviš građanina
vernog i savesnog, zar joj time nimalo ne koristiš? Dalbome,
n i t i joj nisi nekoristan. „Ali", — reći ćeš, — „kakav ću po­
ložaj zauzeti u državi?"
Onaj koji možeš čuvati i u isti mah ostati veran i sa-
vestan. A l i ako otadžbini želiš da koristiš i te osobine izgu­
biš, šta b i joj mogao još da koristiš kad si postao nepošten
i neveran.
25. Nekome je više nego tebi ukazana čast pri gozbi
i l i pri pozdravljanju i l i p r i pozivu za neko savetovanje.
3 Priručnik Epiktetov 33
A k o su to neka dobra, treba da se raduješ onome kome su
dopala; ako l i su neka zla, nemoj se žalostiti što nisu tebi
dopala.
A drži u pameti da ne možeš zahtevati isti postupak
ako ne činiš isto što i oni da b i postigli ono što nije u našoj
vlasti. Jer kako može onaj ko se ne pojavljuje pred nečijim
vratima imati jednaka prava s onim ko to čini? Ili onaj ko
ne uzima učešća u pratnji nekog velikaša s onim ko to čini?
Ili onaj ko ga ne hvali Ε onim ko ga hvali? Bićeš, dakle,
nepravedan i nesit ako želiš da to badava imaš, ne plaćajući
cene po kojoj se one stvari mogu da kupe. Sta stoji, na-
primer, salata? Obol u ovom slučaju. Ako, dakle, neko pruži
obol i uzme za njega salatu, a t i ništa ne platiš i ne uzmeš,
nemoj misliti da imaš od onoga koji je salatu uzeo. Jer kao
što onaj ima salatu, ti još imaš svoj obol, koji nisi izdao. Baš
isti je slučaj i ovde.
Nisi dobio poziv za nečiju gozbu? Jer n i domaćinu nisi
platio cene po koju on svoju gozbu prodaje. Za hvalu to
onaj prodaje, za pažnju prodaje. Ako misliš da t i je to
korisno, plati cenu DO koju se to prodaje. Ako l i hoćeš da
ono ne platiš, a ovo da uzmeš, onda si nesit i lud.
Zar ničega nemaš mesto gozbe? imaš sada to da nisi
pohvalio onoga koga nisi hteo da pohvališ i da nisi morao
da se uzmuvaš pred njegovim vratima.
26. Volja prirode može se saznati iz stvari ο kojima
među nama nema razlike u mišljenju.
Kad, naprimer, t u đ sluga razbije čašu, odmah smo
spremni da kažemo: „To se dešava." Znaj, dakle, da, i kad
tvoju čašu razbije, treba da budeš isti onakav kakav si bio
kad je t u đ u čašu razbio. Isto tako ponašaj se i kad se
krupnije stvari dešavaju.
Umre, naprimer, tuđe dete i l i tuđa žena. Nikoga nema
ko tada ne bi rekao: „To je sudbina ljudska." A l i kad ko
od njegovih umre, odmah kuka: „Jao meni, nesrećnik ja!"
Treba, dakle, da se setimo šta smo iskusili kad smo to
čuli kod drugih.
27. Kao što se cilj ne postavlja da se promaši, isto tako
dešava se i sa nesrećom u svetu.
28. A k o bi neko tvoje telo poveravao onom ko te ne­
prijateljski susretne, ljutio b i se. A kad ti svoje srce pove-
ravaš onom ko te slučajno susretne, da se ono, ako te neko
pogrdi, uznemiri i potrese, zar se ne bi stideo zbog toga?
34
RAZMIŠLJANJE Ο U S L O V I M A I P O S L E D I C A M A
29. K o d svakoga posla gledaj šta mu prethodi i šta ga
prati, i tek tada pristupaj poslu. A k o tako ne postupiš,
isprva ćeš, istina, rado poslu prilaziti, jer nisi razmislio šta
će još doći; a docnije, kad se pojave kakve neprijatnosti,
sramno ćeš se povući.
Hoćeš, naprimer, da odneseš pobedu u olimpijskim
igrama? A i ja, bogami, jer to je lepa stvar. A l i razmišljaj
šta i m prethodi i šta posle njih dolazi, i tek posle toga laćaj
se posla.
Moraš se podvrgavati strogom redu, jesti prema pro­
pisu, uzdržavati se od poslastica, vežbati se prema nare­
đenju i u određenim časovima, na vrućini, u hladnoći, n i ­
čega hladnog ne piti, ni vina, kad ti se baš pije, prosto
se moraš predati nadzorniku kao lekaru; zatim u nadme­
tanju po zemlji se valjati, a može ti se dogoditi da iščašiš
ruku i l i nogu da uganeš, da mnogu prašinu progutaš, a po­
nekad da budeš bičevan i posle svega toga da još budeš
pobeđen.
Ο svemu tome razmisli, pa ako i tada još želiš, bavi se
atletikom. Ako ne želiš, postupaćeš kao deca koja se igraju
čas rvača, čas gladijatora, čas trubača, a čas pozorišta. Tako
i t i : sad s i atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletku
i filosof, a ćelom dušom ništa! Nego kao majmun svaki
prizor koji vidiš podražavaš, danas ovo, sutra nešto drugo
kako t i se dopadne. Jer t i nisi nekoi stvari prišao s uvere-
njem miti si je ogledao sa svih strana, nego nasumce, i
s hladnom voljom.
Kad, naprimer, vide filosofa i čuju ga kako govori,
kao što Emirat govori (niko ne ume tako govoriti kao on),
onda i oni žele da se bave Filosofijom. Goveče, najpre pro­
misli ο čemu je ustvari reč, pa onda ispitaj svoje sposobno­
sti da l i si i podoban da se takvim poslom baviš. Hoćeš da
1
se nadmeceš u pentatlu i l i samo u rvanju? Ogledaj svoje
ruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvo­
ren za ovo, drugi za ono.
Čini l i t i se da pri takvu poslu možeš isto tako jesti,
isto tako piti, na jednak način žudeti, na jednak način biti
nezadovoljan? Treba t i mnogo probdeti, mnoge napore
1
Skup od pet vežbdi: trčanje, bacanje diska, skakanje, ba­
canje koplja i rvanje
3* 35
podneti, od svojih prijatelja se udaljiti, od roba biti pre­
zren, od ljudi na ulici biti ismejan, u svakoj prilici, u oda­
vanju počasti, pri unapređivanju, pred sudom, uopšte u
svima poslovima biti povučen. Ο tome razmisli. Da l i želiš
to zameniti duševnim spokojstvom, slobodom i unutra­
šnjom čvrstinom. A k o to ne želiš, nemoj navaliti, da ne
budeš kao deca: danas filosof, sutra carinik, prekosutra
besednik, pa onda carski činovnik. Te stvari ne idu zajedno.
Jedinstven treba da je čovek, i l i dobar i l i rđav. Treba
i l i najbolji svoj deo da izgradiš i l i svoj spoljašnji položaj,
svoju umešnost da primeniš i l i na unutrašnju i l i na spolja-
šnju stranu: to znači biti i l i filosof i l i običan čovek.
Ο DUŽNOSTIMA
30. Dužnosti se uopšte upravljaju prema Učnim okol­
nostima.
Neko ima oca: dužnost naređuje da se za njega stara,
da mu u svemu popušta, da ga podnosi kad grdi i , šta više,
kad bije.
„Ali otac je r đ a v čovek", reći ćeš.
D a l i t i je priroda dobra oca dala? Ne, samo oca.
„Brat je nepravičan", veliš.
Samo t i i dalje zadržavaj svoje ponašanje prema njemu
i ne gledaj šta on radi nego šta je tvoja dužnost da radiš
da svoj unutrašnji život održavaš u skladu s prirodom.
Jer tebi niko ne može nauditi ako t i to nećeš. A onda
bićeš zaista oštećen kad budeš mislio da si oštećen.
Isto tako naći ćeš dužnost prema svome susedu, prema
svome sugrađaninu, prema vojskovođi ako se navikneš da
ο svom ponašanju prema tim položajima razmišljaš.
31. Što se tiče dužnosti prema bogovima, znaj da je
glavna stvar imati pravilne pojmove ο njima: da oni po-'
stoje, da oni dobro i pravedno upravljaj« vaseljenom, da si
određen za to da se njima pokoravaš, da se snalaziš; u
svemu što se dešava i svemu da se rado. podvrgavaš kao
naređenjima najboljeg uma. Tada nikad nećeš bogove pre-
koravati niti ih optuživati kao da su te oni zanemarili.
A l i to je samo onda mogućno ako pojmove ο dobru i
zlu ne crpeš iz onoga što nije u našoj moći nego ih tražiš
samo u onom što je u našoj vlasti.
36
A k o ti, ipak, nešto od onoga smatraš za dobro i l i zlo,
onda, kad ne postigneš ono što si hteo i l i t i se nešto dogodi
što ne želiš, bezuslovno moraš koriti i mrziti vinovnike.
Jer svakom živom biću je određeno da se kloni svega
što miu se čini da je štetno i što mu pričinjava štetu i da se
odvraća od toga, a traži ono što je korisno i njegove uzroke
i divi se svemu tome.
Nemogućno je, dakle, da se onaj ko misli da je oštećen
raduje onom ko mu je naneo štetu, kao što je nemogućno
radovati se i samoj šteti.
Tako se dešava da i sin grdi oca kad sinu ne da stvari
za koje se ovom čini da su dobre. To je Polinika i Eteokla 2
učinilo međusobnim neprijateljima zato što su tiranidu
smatrali za dobro. Zbog toga i zemljoradnik huli na bogove,
zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i oni koji
su izgubili ženu i decu. Jer gde je za njih korist, onde i m je
i pobožnost.
Samo onaj ko se stara da svoje žudnje i svoje zazore
upravi na pravi put baš time se stara i za pobožnost. A l i
prinositi žrtve livenice i paljenice i prvine po običaju otaca
dolikuje svakome; to treba činiti čista srca, ne bez misli, ne
nemarljivo, ne oskudno, a l i i ne preko snage.
O D L A Z A K PROROCISTU
32. K a d ideš proročištu, imaj na umu: koji t i događaj
pretstoji, to ne znaš, nego si došao proroku da od njega to
čuješ. A H kakva je stvar, to si znao već kad si došao ako si
inače filosof. Jer ako je to jedna od stvari koje nisu u našoj
vlasti, onda to ni u kojem slučaju ne može biti dobro i l i zlo.
Ne nosi, dakle, proroku n i žudnje n i zaziranja niti mu
idi sa zebnjom, nego s uverenjem da sve što se bude do­
godilo nije n i dobro n i zlo i da se tebe ništa ne tiče ma
kakvo to-bilo — možda se to može upotrebiti na dobro, i
to t i n i k o <ne može zabraniti.
Pun pouzdanja, dakle, idi bogovima kao savetodavcima
i , kad ti se da kakav savet, vodi računa ο tome koga si uzeo
za savetnika i kome ćeš biti neposlušan ako uskratiš po­
slušnost.
* Sinovi cara Edipa, koji su, zbog s v a đ e oko prestola, izišli
na megdan i pogubili jedan drugoga.
37
 Idi proročištu, kao što je Sokrat predlagao, samo u
onakvim prilikama gde svako razmišljanje nalazi obave-
štenje' u slučaju, i gde n i razum n i dovitljivost ne daju
sredstava da se jasno sagleda ono što pretstoji.
Kad, dakle, ustreba da se izložiš opasnosti za prijatelja
ili za otadžbinu, ne pitaj proročište da l i treba da se izlo­
žiš opasnosti. Jer ako te prorok izvesti da su se pri žrtvo­
vanju pojavila rđava znamenja, onda to očevidno znači
smrt i l i gubitak dela tvog tela i l i prognanstvo, ali ipak ti
razum naređuje da se i u t i m okolnostima izložiš opasnosti
za prijatelja i za otadžbinu. Zato se upravljaj prema većem
proroku, pitskom Apolonu, koji je iz svoga hrama izbacio
čoveka koji nije pritekao u pomoć svom prijatelju kad je
ovaj bio u samrtnoj opasnosti.
UPRAVLJANJE P R E M A OBRASCU
33. Postavi sebi, naposletku, jedan karakter i l i obrazac
po kome bd se upravljao ne samo u privatnom nego i u
javnom životu.
Obično ćuti, inače govori samo ono što je nužno, pa i
to s najmanje reči. A retko, samo kad trenuci iziskuju da
se govori, progovori, a l i ne ο svakodnevnim stvarima, ne ο
borbama gladijatora, ne ο konjskim trkama, ne ο atletama,
ne ο jelu n i ο piću — to se govori na svakom mestu — a
pre svega ne ο drugim ljudima, ogovarajući i h i l i hvaleći i l i
upoređujući.
Nego, ako možeš, svojim razgovorom i razgovor dru­
štva okreni na predmet koji dolikuje. A l i ako si sam među
strancima, onda ćuti.
Ne smej se često, n i mnogim stvarima, ni preko mere.
Zakletvi se ukloni, ako je mogućno, sasvim; ako nije
mogućno, onda koliko se može.
Pozive za gozbe s inomišljenicima i s neobrazovanima
odbijaj. A l i ako se ponekad pojavi takva prilika, neka t i
pažnja bude napregnuta da ne bi pao u prostačko ponaša­
nje. Jer znaj: ako neko saobraća s uprljanim drugom, mora
se bezuslovno i on uprljati, ma koliko on sam bio čist.
Telesne potrebe, naprimer hranu, piće, odevanje, sta­
novanje, držanje posluge, podmiruj samo ukoliko je to
potrebno; a što služi spoljašnjem sjaju i raskošu toga se sa­
svim kloni.
38
Od obležavanja pre braka, koliko je god mogućno,
uzdržavaj se. A k o s i ga okusio, koristi se njime na zakonit
način. A l i ne dosađuj i ne zameraj onima koji polnu po­
trebu podmiruju; i ne govori mnogo ο tome da si sam dev-
stvenik. '-
A k o te ko obavesti kako ovaj i onaj ο tebi rđavo go­
vori, ne brani se od onog što je ο tebi rečeno, nego odgo­
vori: on začelo nije znao druge mane koje ja imam, inače
ne bi pominjao samo ove.
Mnogo posećivati igre u cirku nije potrebno. A l i ako
ti kadgod prilika to nametne, onda pokazuj da se n i za koga
naročito ne interesuješ nego za sebe, to znači: želi da se
dešava samo ono što se dešava i da pobeđuje samo onaj ko
pobeđuje. Tako nećeš imati nikakvih neprilika. Sasvim se
uzdržavaj da vičeš kome u znak odobravanja, da mu plje-
skaš i l i da se jače uzbuđuješ. A po odlasku ne razgovaraj
se mnogo ο onom što se dogodilo ukoliko to ne služi tvome
uspevanju. Jer inače bi se moglo činiti da si se divio
pretstavi.
Na 'predavanja nekih ljudi ne idi nasumce i l i bez na­
ročitih razloga. A l i ako odeš, pazi da se ponašaš ozbiljno i
dostojanstveno i u isti mah da nikome ne dosađuješ.
K a d nameravaš da se s kime sretneš, naročito s onima
za koje se čini da zauzimaju visok položaj, pretstavi sebi
kako bi u tome slučaju postupio Sokrat i l i Zenon, pa nećeš
biti u neprilici kako treba da se ponašaš u takvoj prilici.
K a d hoćeš da ideš nekoj veoma uglednoj ličnosti, pomisli
ovo: nećeš je naći kod kuće, neće te pustiti pred nju, za-
tvoriće ti vrata pred nosom, neće obratiti pažnju na tebe.
Ako pored svega toga misliš da joj treba da odeš, idi i , kad
odeš, podnosi sve posledice i nikad nemoj sebi reći: „Nije
bilo vredno da otidem." Jer to b i bilo prostačko i naopako
shvatanje spoljašnjih stvari.
Pazi da u društvu ne govoriš često i opširno ο svojim
delima i opasnostima. Jer ako je tebi i prijatno sećati se
svojih opasnosti, nije drugima prijatno slušati to što se
tebi dogodilo.
Isto tako izbegavaj da izazivaš smeh, jer takva navika
lako prelazi u prostotu i , u isti mah, kadra je da u tvojih
bližnjih umanji poštovanje prema tebi.
A opasno je upuštati se i u sramotne razgovore. K a d
se, dakle, takva stvar dogodi u tvome prisustvu, onda,
39
 ukoliko je podesna prilika, i ukori onoga ko je tako daleko
otišao; inače bar svojim ćutanjem, svojim stidom i l i srdi­
tom ozbiljnošću pokaži svoje neodobravanje takvih ra­
zgovora.
Ο ČULNOM U Ž I V A N J U
34. K a d sebi pretstaviš neko čulno uživanje, onda, kao
i kod drugih pretstava, čuvaj se da te ne povuku, čak pusti
da stvar pričeka, i uzmi sebi malo vremena za razmišljanje.
Zatim osmotri oba vremena, ono u kome ćeš ti uživati za­
dovoljstvo i ono u kome ćeš se zbog uživanja kajati i samom
sebi zamerati. I ovim okolnostima stavi nasuprot pretstavu
kako ćeš se radovati i sam sebi davati pohvalu ako se uzdr­
žiš. A k o t i se, ipak, čini da je došao trenutak uživanja, pazi
da te slasti, prijatnosti i različne čari ne osvoje i zanesu,
nego razmišljaj koliko je lepša samosvest da si nad njima
takvu pobedu izvojevao.
35. K a d nešto činiš na osnovu uverenja da to treba da
činiš, čini, i nikad se ne plaši da to javno činiš, ako mnogi
ο tome imaju i drukčije mišljenje. Jer, ako nije pravilno
eno što činiš, kloni se uopšte samog dela; ako l i radiš onako
kako treba, šta se bojiš onih koji te bespravno kore?
36. Kao što se dve izreke „dan je" i „noć je" veoma
dobro mogu navesti kao suprotnost, ali nikako nisu podesne
za spajanje, isto tako može za telo imati veću vrednost
odabiranje većeg dela, ali čuvanju obzira prema drugim
gostima za sofrom to ništa ne pomaže.
K a d te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu da
ne treba samo gledati na vrednost donošenih jela za telo
nego treba paziti i na ponašanje prema domaćinu.
37. A k o se latiš kakva zadatka koji premaša tvoju
snagu, ne samo što ćeš zapasti u sramotan položaj, nego
ćeš zanemariti i ono što bi mogao izvršiti.
38. Kao što u šetnji paziš da ne nagaziš na iglu i l i da
ne iščašiš nogu, isto tako pazi da ne naudiš svome umu.
I ako prli svakom poslu budemo obraćali pažnju na to, bez-
bednije ćemo prilaziti poslu.
40
ODRŽAVANJE MERE
39. Mera za imanje neka svakome bude potreba tela
kao što je noga mera za obuću. A k o staneš na ovo staja­
lište, sačuvaćeš pravu meru. A l i ako pređeš preko toga.
strovalićeš se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvar
i s obućom. Ako prekoračiš potrebu noge, doći će na red
pozlaćena obuća, pa skerletna, pa vezena. A k o je mera je-
dared prekoračena, nema više nikakvih granica.
40. Devojke iznad četrnaest godina muškarca već na­
zivaju gospodaricama. Zato one, kad vide da njihova vred­
nost zavisi samo od toga koliko se muškarcima dopadaju,
počinju se ukrašavati i sve svoje nade polagati u spoljašnje
ukrase. Zato bi bilo savetno da i m se obraća pažnja na to
da samo onda mogu biti poštovane ako budu vaspitane i
sttidljive.
41. Znak je neobdarenosti mnogo se baviti telesnim
stvarima, naprimer suviše se baviti telesnim vežbama, su­
više jesti, suviše piti, suviše se ispražnjivati, bludničiti. Sve
te stvari treba uzimati kao sporedne, a na izgrađivanje
svoga karaktera treba upravljati svu pažnju.
42. K a d ti neko zlo čini i l i t i zlo govori, imaj na umu
da on tako čini i l i govori zato što misli da mu je to dužnost.
On ne može, dakle, da se drži onoga ο čemu t i misliš da je
pravilno, nego onoga ο čemu on misli da je ispravno. Zato
će on, ako činli zlo, pretrpeti štetu, jer se on i vara. Jer ako
neko pravilan zaključak uzima za lažan, to nimalo neće
naneti štete zaključku, nego onome ko se vara. A k o to
budeš držao u pameti, uvek ćeš se smotreno ponašati prema
onome ko te ogovara. K l i k n i u svakom takvom slučaju:
„Tako mu se učinilo."
43. Svaka stvar ima dve strane: jednu podnošljivu, a
drugu nepodnošljivu. Naprimer: ako ti brat čini nepravdu,
ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on čini nepravdu — jer
to je njegova strana koju ne možeš podnositi — nego je
uzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odra­
stao, i tako ćeš uzeti stvar s podnošljive strane.
44. Ovo su loši zaključci: „Ja sam bogatiji nego ti, ja
sam, dakle, bolji nego t i " i l i „Ja sam rečitiji od tebe, ja sam,
dakle, bolji od tebe."
Pomenute izjave mogu se samo ovako vezivati: „Ja sam
bogatiji nego ti, moje imanje, dakle, uma veću vrednost
41
nego tvoje" i l i „Ja sam rečitiji od tebe, moj način govora
bolji je, dfckle, od tvoga." A ti sam nisi ni imanje n i način
govora.
45. Neko se brzo umiva — nemoj reći: on se rđavo
umiva, nego: on se brzo umiva.
Neko pije mnogo vina — nemoj reći: on rđavo pije,
nego samo: on mnogo pije.
Jer pre nego saznaš uzrok, otkud znaš da l i rđavo radi.
Na taj način neće ti se dogoditi da ο jednim stvarima
dobijaš pravilne pretstave, a da druge, koje nisi upoznao,
bez razmišljanja odobravaš.
FILOSOFSKO P O N A Š A N J E
46. Nikad sebe ne nazovi filosof om, a s običnim lju­
dima ne govori mnogo ο filosofijskim načelima, nego radi
po njima.
Za sofrom, naprimer, ne govori kako treba jesti, nego
jedi onako kako treba.
Jer seti se da se Sokrat u svakom pogledu tako klonio
razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u Filo-
sofiju, i on i h je upućivao. Tako je lako podnosio da ne­
zapažen ostane.
A k o ο kakvu načelu povedeš razgovor s običnim lju­
dima, najviše ćuti. Jer je velika opasnost da opet nešto
izbaciš iz sebe što još nisi svario. I kad t i neko kaže da
ništa ne znaš, i t i se zato ne naljutiš, onda znaj da t i je
početak pošao za rukom.
Jer n i ovce ne povraćaju hranu da čobanima pokažu
koliko su se napasle, nego hranu vare i stvaraju vunu i
mleko. Tako i t i ne izlazi nestručnjacima svoja filosofijska
načela, nego pokazuj svoja dela kao plod tih načela.
47. K a d si svoje telo privikao na prost način života,
nemoj se time razmetati. A k o piješ vodu, ne govori u sva­
koj prilici: „Ja pijem samo vodu."
I ako hoćeš da se izvežbaš u podnošenju napora, čini
to za sebe a ne za svet.
3
Ne grli javno hladne kipove , nego ako te jaka žeđ
3
Da pokažu svoju izdržljivost na hladnoći neki stoički lice-
meri često su usred zime grlili hladan kamen ili kip od medi.
42
presvojila, uzmi gutljaj hladne vode, izbaci ga napolje i
nikome ne reci.
48. Stajalište i karakter obična čoveka sastoje se u
tome što on nikad od samog sebe ne očekuje koristi (ili štete,
nego samo od spoljašnjih događaja. A stajalište i karakter
filosofa sastoje se u tome što on svaku korist i štetu očekuje
od samog sebe.
Znaci onoga ko napreduje u mudrosti jesu: nikoga ne
kudi, nikoga ne hvali, nikoga ne prekorava, nikoga ne
okrivljuje, nikad ο sebi ne govora kao da je nešto i l i da
nešto zna. K a d vidi da ga nešto sprečava i l i ometa, žali se
na sama sebe. I ako ga neko hvali, smeje se u sebi onome ko
ga hvali; i ako ga* neko kudi, ništa mu ne odgovara. Ponaša
se kao oni koji se od bolesti još nisu oporavili, bojeći se da
ne ozledi što od onoga što je maločas zalečeno pre nego
ponovo ojača. Svaku žudnju odbacio je od sebe, a svoju
odvratnost ograničio na ono što je suprotno stvarima koje
se nalaze u našoj vlasti. Njegove namere u svima stvarima
su odmerene. Da l i se kome čini da je on lud i l i neobrazo­
van, to se njega ništa ne tliče — jednom reči: on sebe ne­
prestano posmatra kao neprijatelja koji razapinje zamke.
49. K a d se kp hvališe da može razumevati i objašnja­
vati Hrisipove spise, govori sam sebi: „Da se Hrisip nije
tako nejasno bio izrazio, ne bi ovaj imao ničega čime bi se
razmetao." A ja šta želim?
Ja hoću da upoznam prirodu i za njom da idem. Zato
pitam: ko je taj ko će m i je objasniti? I kad čujem da je
to Hrisip, obratiću se njemu. A l i ne razumevam njegove
spise. Zato tražim nekoga ko će mi ih objasniti. Dovde još
nema nikakva razloga za hvalisanje.
A kad sam nekoga našao ko će mi ih protumačiti,
ostaje mi još da njegova učenja primenjujem u životu.
Samo se time mogu ponositi.
A l i ako se samo divim veštini tumačenja, šta sam tada
drugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom
što mesto Homera objašnjavam Hrisipa.
Zato ću se ioš više zastideti kad mi neko rekne: „Pro­
čitaj m i Hrisipa", i kad ne budem mogao pokazati dela koja
odgovaraju njegovim učenjlima.
50. Sto si sebi postavio kao svrhu, toga se drži čvrsto
kao zakona, i kao da si bezbožno zgrešio ako nešto od toga
prekršiš.
43
 M a šta neko ο tebi govorio, ne osvrći se na to, jer to
više ne stoji u tvojoj vlasti.
51. Do kojega ćeš vremena odgađati da sebe smatraš
dostojnim najviših ciljeva i da n i u čemu ne radiš protiv
uma koji jedini odlučuje šta je dobro a šta je zlo? Čuo si
načela uz koja treba da pristaneš i s kojima si se složio.
Kakva, dakle, učitelja očekuješ da njemu poveriš popravku
samoga sebe? Nisi više nezreo dečak, nego već zreo čovek.
njemu se naJTevnosnije obraćamo, a prvi sasvim zanema­
rujemo. Stoga m i i lažemo; ali kako se dokazuje da se ne
srne lagati — to nam je svagda pri ruci.
53. Iznad svega treba imati na umu ovo:
Ο Dive, i ti Sudbo, v i me vodite
na položaj na koji me odrediste:
ja idem odmaCi. A kad. ne bih hteo to,
loš č o v e k bio bih, a opet moro' bih.4

A k o sada sebe zanemariš i ako dalje budeš lakomisleno ži­

A ko se sudbi umeo pokoriti,
veo, i uvek samo nameru za namerom gomilao, i dan za taj mudar nam je, on b o ž a n s t v o poznaje. 5

danom utvrđivao od kojega ćeš obdelavati sama sebe, ne­

ćeš n i opaziti da nisi nimalo napredovao, nego ćeš za celog „Ali, Kritone, ako je tako bogovima drago, neka bude
svog života ostati neobrazovan čovek dok ne umreš. tako!" 6

Zato smatraj sebe dostojnim da živiš kao punoletan „Mene A n i t i Melet mogu, doduše, ubiti, ali m i ne
čovek i kao onaj ko napreduje. mogu nauditi." 7

I sve ono što ti se čini da je najbolje neka ti je nemi­

novan zakon.
I ako pred tobom stoji kakav napor i l i prijatnost, ka­
kva slava i l i sramota/onda pomisli da je svanuo dan za nad­
metanje, da su olimpijske igre već tu,, i d a v i š e nema n i ­
kakva odgađanja i da se u jednom jedinom danu jednim
jedinim poslom sve upropašćuje i l i spašava.
Tako se i Sokrat usavršio: u svemu što mu se dešavalo
on nije pažnju obraćao n i na što drugo nego na um. A t i ,
ako još i nisi, nekakav Sokrat, treba da živiš kao onaj ko
želi da bude neki Sokrat.

N A J V A Ž N I J I D E O FILOSOFIJE

52. P r v i i najpotrebniji deo u Filosofiji jeste primena

njenih učenja, naprimer: nemoj lagati.
Drugi je onaj koji sadrži dokaze, naprimer: zašto se
ne srne lagati. ;
Treći je onaj koji služi utvrđivanju i daljem izgrađi­
vanju baš tih dokaza, naprimer: zašto je to dokaz, šta je
to uopšte dokaz? Šta je to zaključak, šta je protivrečnost,
šta je istina, a šta je laž?
4

Treći deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga;
a najpotrebniji, kojim bi se trebalo tek baviti, jeste prvi.
A l i mi činimo obrnuto: zadržavamo se na trećem delu i
Stihovi stoičara. Kleanta.
• Euripidovi stihovi (frg. 956 Nauok.).
• Reči Sokratove u Platonovu Kritonu (43 TJ\
7
Reči Sokratove u Platonovoj Odbrani Sokratovoj (30 C).

44 45
 SADRŽAJ

Str.
MILOŠ N. B U R I Ć : Uvod _ _ _ — _ — — _ _ 5
I Glavni pretstavnici Stoičke škole — ' — — — — 5
a) Stacrija period — — — — — — — — — — 5
to) Helensko-rirnsk'i period — — — — — — — 6
1. Panetije — — — — — — — — — — 6
2. Fosidoniije — — — — — — — — — — 9
3. Stoičari u Tarsu — — — — — — — — 10
c) Pozni period — — —• — — — — — — — 12
1. L . Anej Seneka — — — — — — — — 12
2. Epiktet _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14
3. Marko Aurelije — — — — — — — — 15
II Epiktetovo učenje — — — — — — — — — 19

A R I J A N : PRIRUČNIK E P I K T E T O V
Sta je u našoj vlasti a šta nije — — — — — — — 27
Zuđemje i zaziranje — — — — — — — — — — 28
Razmišljanje pire pristupa poslu — — — — — — 28
Ako želiš da napreduješ — — — — — — — — 30
Vladanje u životu i dobno ođAgravainije uloge —• — — 31
Događaji siu onakvi kako ih primi naša misao — — — 32
Učenje mudrosti — — '— — — — — — — — 32
Razmišljanje ο listovima i posledicama — — — — — 35
Ο dužnostima — — — — — — — — — — — 3Θ
Odlazak proročištu — — — — — — — — — — 37
Upravljanje prema obrascu — — — — — — — — 38
Ο čulnom uživanju! — — — — — — — — — — 40
Održavanje mere — — — — — — — — — — 41
Filosoisko ponašanje — — — — — — — — — 42
Najvažniji deo Filosofije — — — — — — — — 44

47
 Korektor: Ljiljana Tepll

Novinsko-izdavaičko i štampairsko preduzeće „Kultura",

Mode Pijaide 29, Beograd.
 HOLBAH <

HfflŠ<#*J5JVO RAZGOLIĆENO X
W
H
KARL MARKS

Cf JE;VREJSKj3JI/HOTANJU °

PRILOG KRITICI HEGELOVE FILOZOFIJE PRAVA

pa
LAJBNIC
MONADOLOGIJA
<
Μ

Ε*
VOLTER
Ο
FILOZOF KOJI NE ZNA
Ν
Ο

ISTORISKA POHVALA UMU

MIKROMEGAS
<

A F I L O Z O F S K A B I B - L I O T E K A