International Symposium of Byzantologists

NIŠ AND BYZANTIUM XIX

"In Praise of Truth or the Resurrection of Byzantium"

 DUŠAN RAŠKOVIĆ, Vienna
HISTORICAL GEOGRAPHY OF THE
CENTRAL MORAVA VALLEY IN THE
EARLY BYZANTINE PERIOD
 ИСТОРИЈСКА ГЕОГРАФИЈА
ЦЕНТРАЛНОГ ПОМОРАВЉА
У РАНОВИЗАНТИЈСКОМ
ПЕРИОДУ
ПОД ПОЈМОМ ЦЕНТРАЛНО ПОМОРАВЉЕ
ПОДРАЗУМЕВАМО ПРОСТОР КОЈИ
ГРАВИТИРА ТРАСИ АНТИЧКОG ПУТА
HORREUM MARGI-GRAMPIANIS
Рановизантијски период је историјскa
епохa који настаје под притиском
Велике сеобе народа. То је време које су
ограничиле две ратне катастрофе,
хунски поход, четрдесетих година V
века и аварска најезда, током првих
деценија VII века.
То је време континуираног рата када се
мења структура насеља и топографијa
насељавања у Поморављу.
Сматрамо да у највећем броју
случајева није реч о планском
државном подухвату, већ о спонтаном
повлачењу у сигурност брдовитог
залеђа. Изнимку међу новим
утврђеним насељима чини
равничарско утврђење „Бедем“ у селу
Маскаре, у равници на обали Западне
Мораве, на стратешком положају
„Саставака“, у зони става Западне
Мораве и Јужне Мораве.
Разарања су захватила читаво Поморавље,
а сам Ниш је, како 448. године извештава
византијски дипломата Приск, у
рушевинама, кости изгинулих су посвуда, а
рањеници, видају ране и лече се око
храмова на лековитим водама Ниша и
околине.
Занимљив нам је Присков опис пута од
Ниша, према Дунаву:
Кренувши од
нишке границе према реци Дунаву
западосмо у неки густ пошумљен и
сеновит крај са много завоја,
кривина и окука.
Приск дакле не иде моравским путем
већ алтернативном трасом.
 Римски моравски пут 448. године очито
није био у функцији, можда је то била
последица хунских разарања 441/2. год.
Треба знати да се рат и даље водио у
Приобалној Дакији, Тракији и у јужним
областима Балканског полуострва, тако
да није било за очекивати било какву
обнову путева. Чак је борби можда било и
око Ниша, јер Приск говори о свежим
ранама Нишлија.
Приск иде брдском варијантом путовања. Тако то
може бити правцем за Бован: Дражевац,
Добрујевац, Станци, Пруговац, Коњска пољана,
Обла глава, Дебели врх.
Међутим вероватнија је нека друга варијанта.
Предлажемо пут преко Пруговца и Црне Баре, а
ту је и Липовачки град морао имати прометну
улогу. Пут се са брда Озрена спуштао у село
Ресник. На простору између Ресника и Требичког
поља у Сокобањи, бележимо постојање
рановизантијских гробница, а у самом Требичком
пољу, остатке већег римског насеља.
Од Ресника пут иде преко Моравице равно за
Латин град у Врмџи. Од Врмџе је лако доћи до
долине Црног Тимока.
 Занимљив је положај
Градишта у Трубаревцу,
на самом западним делом
Сокобањске котлине,
одакле се могло ићи за
Јошаницу и Латин град у
Врмџи.
ДЕОНИЦА ПУТА КА БОВНУ
 ЛАТИН ГРАД

РЕСНИК

ГРАДИШТЕ ЦРНА
БАРА-ПРУГОВАЦ

ЛИПОВАЧКИ
ГРАД
 Не заборавимо да се у
турским изворима
Јошаница помиње као
дербенд. То је конкретан
доказ о важности ове
брдске комуникације
ЈОШАНИЧКА БАЊА СА ТОПЛОМ И ЛЕКОВИТИМ ВОДОМ.
ЦРКВА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ-ЈОШАНИЦА
 У атару
Јошанице-
Јошаничке
Бање
пронађена је
гарнитура
poјасних украса
и привесака
датованих
управо од VI до
VII века.
П Р У Г О В А Ц, али без Приска
 НАЛАЗИ
СОЛИДУСА
ЈУСТИНА I
СЛУЧАЈНИ
НАЛАЗИ У ЗОНИ
КОМУНИКАЦИЈЕ
ОД ВРМЏЕ ПРЕМА
ЛУКОВУ
 УЗ ТРАСУ КОМУНИКАЦИЈА
НАЛАЗИМО РАНОВИЗАНТИЈСКА
УТВРЂЕНА НАСЕЉА, ГРАДИШТЕ У
ПРУГОВЦУ, ГРАДИШТЕ У
ТРУБАРЕВЦУ И ЛАТИН ГРАД У
ВРМЏИ
ГРАДИШТЕ
ПРУГОВАЦ-
ЦРНА БАРА
ЛАТИН ГРАД-ВРМЏА
О постојању тог брдског алтернативног
пута имамо више извора у средњем веку.
Тако Константин Филозоф, када говори о
походу принца Мусе из 1413. године,
наводи да је принц Муса, у свом походу
разорио, Бован, Липовац и Сталаћ,
градове на правцу комуникације према
северу, о којој говоримо.
Због важности тог пута, коме
је Бован исходиште али и
пролазна станица, Бован је
једна од најважнијих
средњовековних тврђава у
Поморављу и главни трг за
трговину сољу у Поморављу.
Локација Бовна је толико важна да и након
рушења Бовна, војске се стационирају баш
код Бовна. Тако Јанко Хуњади током
похода на југ Србије, 1443. године свој
логор подиже, како сам каже: преко пута
срушеног Бовна.
Реч је свакако о средњовековном насељу на
брду Китица. Бројни су налази средњег
века на локалитету брда Китица. Бележимо
налазе српског средњовековног новца,
оружја, оруђа и коњске опреме.
ПРЕДМЕТИ СА КИТИЦЕ КОД БОВНА-Музеј Крушевац
Карта: Петар Милојевић, Бованска клисура
Oзрен је изгледа планина путева.
Рекогносцирањима су дефинисани
правци, као што је турски пут од Соко
Бање, преко превоја на Власини и
села Рсовац, до Ниша.
У селу Рсовац пронађен је скупни
налаз византијског новца XIII века.
 Петар Милојевић
Драган Милановић:
ПУТЕВИ НА ОЗРЕНУ
Занимљив је и пут, којег такође кандидујемо
као Присков пут, који од Ниша, преко Горње
Трнаве и Миљковца, води од села Кравље, а
што је изузетно важно, у селу Кравље
извори помиње постојање турског
дербенда.
Дербенди су свакако од великог значаја за
детектовање најважнијих путних праваца.
Од села Кравље, пут иде до села Гојмановац
а у селу Гојмановац је пронађен скупни
налаза новца XIII века. Новац и пут су увек у
последичној вези.
 Пут наставља за село Лабоково, где
бележимо постојање рановизантијског
утврђења-ГРАДИШТА. Од Лабокова овај
пут иде правцем села, Раденковац и
Ново Село, до у Сокобањску долину. Тим
делом долине доминира тврди Соко
Град, а који има и рановизантијску фазу
живота. Ушавши у ширину Сокобањске
долине, где је вишеслојни, па и римски
локалитет, Требичко поље.
Пут преко Трговишта, долази до
Латин града у Врмџи.
Соко град
Липовачки град, који је 1413. године био
мета принца Мусе, било је један од
важних насеља у периоду ране византије,
на јужним падинама Озрена. Занимљива
је комуникација, која спаја Липовачко
Градиште, са Градиштем Татумиров град-
Градиште на Озрену.
(Пишу о томе Петар Милојевић и Драган
Милановић)
Петар Милојевић
Драган Милановић:
ПУТ НА ОЗРЕНУ
Маврикијe из Липовца
Маврикије са Озрена
 СМАТРАМО ДА ЈЕ ОД НИША ПРЕМА СЕВЕРУ
ЗАПАДНИМ ПРАВЦЕМ, ВОДИЛА ЈОШ ЈЕДНА
АЛТЕРНАТИВНА ВИЦИНАЛНА КОМУНИКАЦИЈА
ТАЈ ПУТ ЈУЖНУ МОРАВУ ПРЕЛАЗИ КОД ТЕШИЦЕ.
ПУТ СЕ ОД ТЕШИЦЕ ПЕЊЕ, ПРАТЕЋИ КАЊОН РЕКЕ
ТУРИЈЕ И БЛАГО ПОБРЂЕ СЕЛА, МАЛИ ДРЕНОВАЦ,
КАМЕНИЦА, ЉУПТЕН И РОСИЦА. ЦИЉ ТОГ ПУТА
СУ ДОЛИНЕ РИБАРСКЕ РЕКЕ, РАСИНЕ И КРУШЕВАЦ
У ДОЛИНИ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ.
ТАЈ ПУТ КОРИСТИ БЕРТРАНДОН ДЕ ЛА БРОКИЈЕР
1432-33. године ИДУЋИ ПРЕКО КРУШЕВЦА, ОД
НИША КА БЕОГРАДУ.
СКИЦА БРОКИЈЕРОВА ПУТА
Брокијер прелази Западну Мораву и пролази поред
рановизантијског Бедема, на свом путу ка Некудиму
Равница око села Маскара и
Бедема
Пут од Бошњана, ка селу Маскаре и
локалитету Бедем
ПОГЛЕД ОД БЕДЕМА ПРЕМА КРУШЕВЦУ
БРОКИЈЕР НАВОДИ ДА ЈЕ НА ПУТУ УЗ ЛЕВУ ОБАЛУ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ,
НА СУПРОТНОЈ ОБАЛИ, ВИДЕО РУШЕВИНЕ СТАЛАЋА
ПОГЛЕД СА БЕДЕМА НА СТАЛАЋ
 СЕЛО МАСКАРЕ ПА И САМ ЛОКАЛИТЕТ
БЕДЕМ НАЛАЗЕ СЕ НА ТРАСИ
СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПУТА КОЈИМ ПРОЛАЗИ
БРОКИЈЕР.
ТАЈ ПУТ ОД КРУШЕВЦА, ЗАПАДНУ МОРАВУ
ПРЕЛАЗИ КОД ШАНЦА ИЛИ БОШЊАНА И
ПРЕКО МАСКАРА И ВАРВАРИНА, ИДЕ
ПРЕМА ХОРЕУМ МАРГИЈУ-ЋУПРИЈИ.
ТАЈ ПРАВАЦ ЈЕ, СУДЕЋИ ПРЕМА
АРХЕОЛОШКИМ ОСТАЦИМА, БИО
АКТУАЛАН ТОКОМ РИМСКОГ ПЕРИОДА,
ЗАШТО НЕ И ТОКОМ РАНЕ ВИЗАНТИЈЕ.
Локалитет
БЕДЕМ
БЕДЕМ
 ТОКОМ ИСКОПАВАЊА ЛОКАЛИТЕТА БЕДЕМ
ПРОНАЂЕНИ СУ ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ ДИМЕНЗИЈА 23 X 23 m
АРХЕОЛОШКЕ СОНДЕ ТОКОМ ИСКОПАВАЊА ЦРКВЕ
 Црква монументалних димензија у VI веку,
сигурно је уживала велики углед у Поморављу
ČETVEROUGAO TVRĐAVE SA CRKVOM NA BEDEMU
 Током средњег века, у Сталаћу,
на дан св. Петра, одржавао се
панађур, кога помиње даровница
кнеза Лазара, манастиру
Раваница. Можемо ли
помислити да корене треба
тражити у цркви на Бедему, која
је могла бити посвећена св.
Петру. Штавише панађур се
могао одржавати управо код
остатака ове цркве, јер у самом
Граду Сталаћу, код Куле Тодора
од Сталаћа и није било превише
места за већи панађур.
На самом локалитету источно од цркве на Бедему
налазимо површинске средњовековне остатке, углавном
одломке типичне средњовековне керамика.
Управо ту се могао и одржавати поменути панађур.
Чак се сличан панађур код цркве св. Петра и код безименог
утврђења на Бедему, могао одржавати и током ране
византије, јер су сајмови били начин трговања међу
изолованим утврђеним насељима у Поморављу.
Такав начин трговине, трговина на сајмовима, била је
уобичајена код Хуна али и Германа, чије трагове налазимо
у Првој Мезији, током рановизантијског периода.
(Готи, Гепиди, Херули па и Лангобарди).
ЧЕСТИ СУ НАЛАЗИ НОВЦА VI VEKA NA
BEDEMU (током ископавања)
Али и као “случајни” налази на
Бедему
 Бедем није усамљен рановизантијски
локалитет у зони моравског става, где се
.
састају Мораве. Ту су три налазишта наше
теме
УКОСА-КУЛА ТОДОРА ОД СТАЛАЋА
и ЦРКВА СВ. ДУХА-БЕДЕМ
НОВАЦ ПРОНАЂЕН У ТЕМЕЉУ
ЦРКВЕ СВ. ДУХА X ВЕК
 УКОСА, ВИШЕСЛОЈНО НАЛАЗИШТЕ, СА
ЗНАЧАЈНИМ АРХЕОЛОШКИМ СЛОЈЕМ ИЗ
РАНОВИЗАНТИЈСКОГ ПЕРИОДА
 Остава новца из времена хунске
провале 441/2. године, пронађена на
локалитету Укоса у Град Сталаћу,
показује да су разарања допрла и до
висинских насеља.
КОРИШТЕЊЕ БРДСКИХ СТАЗА ЗА КОМУНИЦИРАЊЕ У
ВРЕМЕ ХУНСКЕ ОФЕНЗИВЕ НЕ ЗНАЧИ ДА МОРАВСКИ
ДРУМ НИЈЕ ОБНОВЉЕН. СВЕДОЧИ ТО И АНОНИМ
РАВЕЊАНИН ОКО 700. ГОДИНЕ КОЈИ НАВОДИ ПУТНЕ
СТАНИЦЕ ИЗМЕЂУ НИША И ХОРЕУМ МАРГИЈА
ПРОКОПИЈЕ КАО НОВЕ ТВРЂАВЕ ПОМИЊЕ СТАРА
НАСЕЉА НА МОРАВСКОМ ДРУМУ, ДУСМАНЕС
(Dasmini) И САРМАТЕС (Sarmatorum). ИСТИНА
ПРОКОПИЈЕ НЕ ПОМИЊЕ PRAESIDIUM POMPEI И
GRAMPIANA, ИАКО НАЛАЗИ НА ТЕРЕНУ У ЋИЋИНИ
ГОВОРЕ ДРУГАЧИЈЕ.
АНОНИМ РАВЕЊАНИН МЕЂУТИМ ПОМИЊЕ
PRAESIDIUM POMPEI и GRAMPIANA, КАО
Grambianio и
Pompegis
 АНОНИМ РАВЕЊАНИН
•Romesiana
•Naison
•Grambianio
•Pompegis
•Dasmiani
•Orea Margi
•Pago.
Per quas utrasque Mysias transeunt
plurima flumina, inter cetera fluvius qui
dicitur Iatrum.
НАЛАЗИ VII I VIII ВЕКА
PRAESIDIUM POMPEI
 МОРАВСКИ ДРУМ ЈЕ МОРАО ИГРАТИ
ВАЖНУ УЛОГУ И 505. ГОДИНЕ КАДА СУ СЕ
КОД ХОРЕУМ МАРГИЈА СУДАРИЛЕ ВОЈСКЕ,
ГОТА ПОД ВОЂСТВОМ МУНДА И РОМЕЈА,
ПОД ВОЂСТВОМ КОНЗУЛА САБИНИЈАНА,
СА ХИЉАДАМА ВОЈНИКА И ВЕЛИКОМ
КОМОРОМ.
Idem Sabinianus Sabiniani Magni filius ductorque
militiae delegatus contra Mundonem Getam arma
construxit. decem milia armatorum sibimet
adscitorum plaustraque armis atque conmeatibus
secum trahens pugnaturus accessit. commissoque
ad Horreo Margo proelio multis suorum militibus
in hoc conflictu perditis et in Margo flumine
enecatis, amissis praeterea plaustris in castellum,
quad Nato dicitur, cum paucis fugit. tanta in hoc
lamentabile bela spes militum cecidit, Ut quantum
apud mortales nequaquam potuerit reparari.

Marcellinus Comes
 РИМСКА-РОМЕЈСКА ВОЈСКА БРОЈИЛА ЈЕ
ОКО 10 000 ВОЈНИКА, ЈЕР ЈЕ ИМПЕРАТОР
АНАСТАСИУС ЖЕЛЕО ПОВРАТИТИ
СИРМИЈУМ ИЗ ГОТСКИХ РУКУ, КОЈИ СУ ГА
504. ГОДИНЕ ПРЕОТЕЛИ ОД ГЕПИДА.
ВЕЛИКИ ДЕО РИМСКЕ ВОЈСКЕ ЧИНИЛИ СУ
БУГАРИ КОЈИ СУ ИМАЛИ ВЕЛИКУ КОМОРУ
СА БРОЈНИМ КОЛИМА
 НАКОН ВЕЛИКИХ ГУБИТАКА, А
НАРОЧИТО КАДА ЈЕ, У КАСТЕЛУ
ЗВАНОМ НАТО, ИЗГУБЉЕНА
КОМОРА, РОМЕЈСКИ ВОЂА,
MAGISTER MILITUM PER
ILLYRICUM, САБИНИЈАНУС ЈЕ СА
НЕКОЛИКО ПРАТИЛАЦА
НАПУСТИО ПОПРИШТЕ БИТКЕ
ПРВА МЕЗИЈА МОЖДА И НИЈЕ
БИЛА ПОД РОМЕЈСКОМ
КОНТРОЛОМ, НИТИ У ВРЕМЕ
АНАСТАСИЈЕВЕ, А НИТИ
ЈУСТИНИЈАНОВЕ, ОБНОВЕ
ЦАРСТВА, ВЕЋ ПОД
КОНТРОЛОМ, ГОТА, ГЕПИДА
ИЛИ ХЕРУЛА.
НЕПОЗНАТИ КАСТЕЛ НАТО ПРОКОПИЈЕ НЕ ПОМИЊЕ
У СВОМ ПОПИСУ НАСЕЉА, ТАКО ДА МИСЛИМО ДА
СЕ НАТО НАЛАЗИО У ОКВИРИМА ПРОВИНЦИЈЕ
ПРВЕ МЕЗИЈЕ.
ПРОКОПИЈЕ НАИМЕ У СВОМ ПОПИСУ НАБРАЈА
НАСЕЉА ОБНОВЉЕНА ИЛИ НОВО ПОДИГНУТА, У
ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ ЦАРА ЈУСТИНИЈАНА,
ЗАКЉУЧНО СА МЕДИТЕРАНСКОМ ДАКИЈОМ.
СЕВЕРНА ГРАНИЦА МЕДИТЕРАНСКЕ ДАКИЈЕ
НАЛАЗИ СЕ КОД НАСЕЉА МУТАЦИО
САРМАТОРУМ, НАСЕЉЕ КОГА УБИЦИРАМО У
АТАР СЕЛА ДРЕНОВАЦ.
ЛЕВА ОБАЛА ВЕЛИКЕ МОРАВЕ, СА ТВРЂАВОМ
НА БЕДЕМУ, БИЛА ЈЕ У САСТАВУ ПРВЕ МЕЗИЈЕ
 Прокопије нам доноси важан
податак. Он каже да су по царевом
одобрењу:
”Крај око Сингидунума задржали
Херули, где и сада (тј. око 550.
године) обитавају“
ЛАНГОБАРДСКА
“S”
ФИБУЛА
СА УКОСЕ