Техничка школа Школска година 2019/20

Бања Лука
Разред: III6

Ведран Жагран

Машинство и обрада метала

Обрађивач метала резањем – ОМР

ЗАВРШНИ ИСПИТ

ЗАДАТАК:
Израда вијка и навртке М20x1.5 (шестоугаона глава) на подионом апарату

Садржај писмене припреме:

1.Технички опис и намјена

2. Радни постпуци фазе рада
3.Средства рада
4. Спецификација материјала
5. Калкулација трошкова
6. Документација
7. Стручна литература

Мјесто израде практичног рада: Т е х н и ч к а школа

Трајање рада: 40 дана

Почетак рада: 20.04.2020. година Завршетак рада: 29.05.2020. година

Задатак се ради под менторством наставника

Ментор: Душан Марић

Датум: 20.04.2020. година МР

 САДРЖАЈ

1. ТЕХНИЧКИ ОПИС И НАМЈЕНА .............................................................................................................. 1

2. РАДНИ ПОСТУПЦИ – ФАЗЕ РАДА ......................................................................................................... 4
3. СРЕДСТВА ЗА РАД .................................................................................................................................... 7
4. СПЕЦИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА ......................................................................................................... 8
5. КАЛКУЛАЦИЈА ТРОШКОВА................................................................................................................. 10
6. ДОКУМЕНТАЦИЈА .................................................................................................................................. 11
7. СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................ 12
1. ТЕХНИЧКИ ОПИС И НАМЈЕНА
Повезивање дијелова конструкције у заједничку цјелину врши се елементима за
спајање (везу). Овим елементима изводе се нераздвојиве, раздвојиве, покретне и еластичне
везе. Нераздвојиве везе се не могу раставити а да се при томе не оштети или елемент везе или
спојени дијелови. Нераздвојиве везе се врше заковицама, заваривањем, лемљењем,
лијепљењем и стезним обручима.
Раздвојивим везама називамо оне дијелове
који се могу раздвојити а да се при томе
не оштети нити елемент нити спојени
дијелови. Овакве везе остварују се
вијцима, клиновима и чивијама.
Вијци
Елементи за раздвојиве везе

Вијци или завртњи (слика бр.2) представљају елементе који везују машинске
елементе који се према потреби могу раздвојити без оштећења машинског дијела или вијка.
Служе за раздвојиве везе са зазором, раздвојиве везе под притиском, завртање отвора, фина
мјерења, претварање обртног у праволинијско кретање. На вијку се разликују: стабло, глава,
завојница (лоза), навртка, подметач. Подметач је осигурач против одвртања навртке а ставља
се између предмета који се спаја и навртке. Навој служи за кретање и претварање кретања.
Навој може бити унутрашњи и вањски а према смјеру завојнице десни и лијеви. Према
облику завојнице навоји могу бити троугласти, правоугли, трапезни.
Према намјени вијке дијелимо на:
• Вијке за спајање
• Специјалне вијке

Основни облици вијака за спајање у машинским конституцијама су: нормални вијак,

вијак без навртке и вијак без главе. У групу вијака за специјалне сврхе спадају: увртни вијци,
вијци за темеље, спрежњаци и затеге.

1
 Навртке су машински елементи који редовно долазе у склопу са вијком. У пракси
се највише употребљава нормална шестострана навртка. Осим нормалне шестостране
навртке сусрећу се и квадратна навртка, цилиндрична навртка, крунаста навртка, слијепа
навртка, навртка са ушкама.

Навртке

Подложне плочице се постављају између навртке и подлоге и имају задатак да се

повећа додирна површина између навртке и подлоге односно да се смањи површински
притисак, да заштите додирне површине од хабања и да изравнају додирне површине.

Када су вијци изложени промјењивим оптерећењима, вибрацијама или ударима

може доћи до појаве самоодвртања навртке. Да би се то спријечило користе се различити
начини осигуравања као што су: осигуравање са двије навртке, осигуравање помоћу
еластичних подметача, осигуравање помоћу расцјепке, осигуравање помоћу различитих
лимених подлошки.
Навртке су машински елементи који са вијцима чине цјелину потребну за стварање
вијчаног споја. Навртка има отвор на чијој је унутрашњој страни навој, а вањска површина
има одговарајући облик за кључ. Између навоја вијка и навртке мора постојати одговарајуће
налијегање.

Шестоугаона нормална навртка највише се примјењује. Врхови навртке одсијецају

се ножем нагнутим према чеоној страни за угао од 30°.

2
 Шестоугаона навртка

Основне величине навртке су:

- висина навртке (м),

- отвор кључа (с),
- називни пречник навоја (д).

Висина нормалне навртке износи м = 0,8д, ако је вијак од истог или сличног материјала.

Поред нормалних имамо:

- квадратне навртке,
- крунасте навртке,
- цилиндричне навртке,
- навртке за притезање руком,
- компензационе навртке.

3
2. РАДНИ ПОСТУПЦИ – ФАЗЕ РАДА

Вијци и матице се израђују са:

• шестоугаоним главама,
• четвороугаоним главама.

1) ИЗРАДА ВИЈКА

Практична употреба вијака је скоро бескрајна: користе се у индустријама од

грађевинске до електронске. Процес израде вијака је сложен, али савремени производни
процеси су учинили вијке јефтиним,трајнијим и прецизнијим.

Савремени материјали
Најчешћи материјали који се корисе у производњи вијака су угљенична челична
жица. Понекад се користе и други трајни и јефтини метали попут месинга,нехрђајућег
челика, легуре никла и легуре алуминијума. Челик се такођер мора обложити заштитним
материјалима као што су цинк,никл,хром који морају бити компатабилни са сировинама од
којих је направљен вијак.

КОРАЦИ:
Хладно и вруће ковање
У савременој технологији вијци су направљени процесом хладног ковања јер је то
најекономичнији начин производње велике количине вијака. Процес почиње уласком
намотаја жице у машину која га исправља, а затим директно у другу машину која сијече жице
у жељене дужине. Процес са једним или двоструким ударцем сијече главу у одређени облик.
У сврху израде вијака већих димензија користи се вруће ковање гђе се жица ради лакшег
обликовања вијка прво загријава на велику температуру па одлази у машину за обликовање.
4
Ваљање навоја
Вијци потом иду према рупи која води до три различита калупа за урезивање навоја. Ако се
користи реципрочни калуп, вијак се вуче између једне фиксиране плоче која се помјера
напријед или назад како би се створили навоји на вијку. Цилиндрични калуп постиже исти
резултат ваљањем вијка између два или три округла калупа. Ротациони процес држи вијак у
фиксном положају док се неколико машина за резање окреће око вијка. Све три методе
стварају вијке који су јачи од оних који су креирани машинским резањем.
Каљење
Вијак након урезивања још увијек није спреман за кориштење те мора прочи кроз процес
каљења. Вијак се загријава на температуру од 600 степени целзијуса гдје се и задржава већи
временски период како би се смањили недостатци у његовој структури. Овај процес ће
смањити чврстоћу вијка али ће повећати способност дефомисања вијка а да притом не дође
до лома истог.

2) ИЗРАДА НАВРТКЕ

Полазни облик за обраду скидањем струготине се добија сјечењем из шипке попречног

пресјека. Да би се израдила задана навртка потребно је разрадити технолошки документ
помоћу којег ће радник доћи до финалног геометријског облика.

Основни технолошки доцумент је технолошка операција која представља дио обрадног

процеса који се изводи на једном радном мјесту са једном припремом радног мјеста.

Технолошка операција је сачињена од следећих елемената:

- прихватања,
- радног захвата,
- обраде и
- пролаза.

5
Технолошке операције кроз које долазимо до коначне геометрије навртке су следеће
операције :

ОП05 – Стезање комада у стезној глави универзалног струга на дужини л = 20 мм

ОП10 – Окретање комада и стезање на вањску површину комада

ОП 05

05.01. – Попречна груба обрада за qCHG = 1,5 мм ( чеоно поравнање)

05.02. – Спољашње обарање ивице 30°
05.03. – Бушење средишњег гнијезда
05.04. – Бушење отвора пречника Ø17мм на дужину Л = 18 мм
05.05. – Унутрашње обарање ивице 1,5/45°
05.06. – Урезивање навоја М20
05.07. – Одсјецање комада на дужини 16+0,3 + 1,5 мм.

ОП 10

10.01. – Попречна груба обрада за qCHG = 1,5 мм уз обезбјеђење задане дужине( чеоно
поравнање)
10.02. – Спољашње обарање ивице 30°
10.03. – Унутрашње обарање ивице 1,5/45°

6
3. СРЕДСТВА ЗА РАД
Потребна машина на којој ће се израдити навртка, према радионичком цртежу, је
универзални струг типа Д-420. Он се најчешће користи у условима појединачне и
малосеријске производње, због широких могућности прилагођавања различитим
операцијама. Главно кретање се остварује преко електромотора, каишника и преносника за
главно кретање. Промјена броја обрта на излазу из преносника за главно кретање се остварује
промјеном броја обртаја електромотора или укопчавањем различитих група зупчастих
преносника преко одговарајућих ручица. Са преносника за главно кретање врши се пренос
снаге ка преноснику за помоћно кретање, а преко истог кретање се преноси на вучно или
водеће вретено струга. Преко везе вретено-супорт остварује се уздужно помјерање супорта.
Промјена корака остварује се укопчавањем одговарајућих група зупчастих преносника или,
као у случају израде навоја, помоћу одговарајуће измјенљиве групе зупчаника.
Водеће вретено универзалног струга је завојно вретено које се користи при изради
завојница, јер је потребна тачна зависност између главног и помоћног кретања. Вучно
вретено изведено је у облику глатког вретена са уздужним жлијебом и користи се за остале
операције стругања. Основни прибор универзалног струга је:
- американер,
- пакне за стезање радног комада,
- коњић за упирање радног комада,
- држач алата.
Резни алат потребан за израду навртке приказне на радионичком цртежу је сљедећи:
 нож за чоно стругање JUS.K.C1.055;
 нож за грубо стругање JUS.K.C1.010;
 нож за обарање ивице /30°
 нож за одсијецање
 нож за фино стругање JUS K.C1.016;
 бургија Ø17+0,1 JUS.K.D3.022;
 нож за урезивање навоја
Мјерни и контролни алат потребан за праћење поступка израде је:
- помично мјерило;
- контролник М20 стране ,,ИДЕ” и ,,НЕ ИДЕ”
7
4. СПЕЦИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА

Навртке и вијци се најчешће израђују од :

- челика,
- месинга,
- бакра,
- алиминијума и његових легура,
- сивог лива и
- челичног лива.

За навртке се по правилу, употребљава материјала мање чврстоће него што има материјал од
којег је начињен вијак.

За наш задатак, материјал од којег се израђује навртка и вијак је челик гарантованог

хемијског састава Ч.4732.

Челик Ч. 4732 спада у легиране челике за побољшање. Одликује се затезном

чврстоћом од 740 до 1280 Н/мм2.

Каљењем овог челика постиже се у просјеку тврдоћа од 57 ХРц. На основу вишег садржаја Ц,
код иначе једнаких садржаја Цр и Мо, прокаљивост овог челика је већа него код челика
Ч.4731.
Вријеме трајања алата код грубе обраде је највеће кад је челик у меком топлотном стању.

За постизање добре квалитете површине код фине обраде, већином је корисна већа чврстоћа
челика и већа брзина резања.

Отпорност према хабању је повољна у каљеном и површински каљеном стању. Она може
бити повећана и нитрирањем у солној купки. Пожељно је челик побољшати прије
површинског каљења.

8
Челик Ч.4732 се користи за статички и динамички оптерећене дијелове возила, мотора и
машина, за разне пресјеке са високом чврстоћом за: зупчанике, полуосовине аутомобила,
вијке, навртке, осовине и др.

Ознака навртке у техничкој и другој документацији садржи :

- назив (навртка),
- ознаку навоја,
- ознаку материјала одн. ознаку класе чврстоће навртке и
- припадајући стандард.

Класа чвретоће челичних навртки означава се бројем који представља 1/10 вриједности
испитног напрезања (Kn/cm), које је једнако најмањој вриједности затезне чврстоће вијка са
којим је у склопу.

9
5. КАЛКУЛАЦИЈА ТРОШКОВА

Цијена израде једне навртке одређује се на основу утрошених времена, припремно-

завршног времена и времена израде, продукованих са цијеном рада једног сата на
универзалном стругу, чија је вриједност унапријед прописана.

Цијена једног сата на универзалном стругу је 25 КМ/h= 0,42КМ/мин.

Укупно вријеме је зброј припремно-завршног времена и времена израде и вриједи:

Ту = Тпз + Ти = 1,5 + 3,5 = 5 мин

При чему је :
- предвиђено припремно-завршно вријеме: Тпз = 1,5 мин
- предвиђено вријеме израде: Ти = 3,5 мин

Цијена израде навртке је:

Ци = Ту * НС = 5 * 0,42 = 2,1 КМ

Цијена материјала је Цм = Г * kом = 0,14 кг * 3 КМ = 0,42 КМ

Укупна цијена израде једне навртке је:

Цк = Цм + Ци = 0,42 КМ + 2,1 КМ = 2,52 КМ/ком

Цијена израде вијка је:

Ци = Ту * НС = 5 * 0,50 = 2,5 КМ

Цијена материјала је Цм = Г * kом = 0,14 кг *4 КМ = 0,56 КМ

Укупна цијена израде једног вијка је:

Цк = Цм + Ци = 0,56 КМ + 2,5 КМ = 3,06 КМ/ком

10
6. ДОКУМЕНТАЦИЈА

 Конструктивни цртеж који у потпуности дефинише предмет израде.

 Технолошку операциону листу путем које радник спроводи припрему и захвате да би
дошао до задане геометрије обрадка.
 требовање материјала; документ којим се требује потребан материјал из магацина.
 радни налог; документ којим се наводи ознака дијела који се ради, број комада који
треба да се уради.

11
7. СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА

 Ћоровић С., Технологија занимања за 3. разред Машинске стручне школе, Завод за

уџбенике и наставна средства, Сарајево, 2001.

 Брдаревић С., Обрада резањем и алатне машине, Тузла, 1995.

12
Вијак и навртка М20 x 1.5 ( шестоугаона глава),
моделирано у софтверу AUTOCAD

13
Датум предаје:

Комисија:

Предсједник
Испитивач
Члан________________________

Коментар:

Датум одбране: Оцjена ( )

14