UDC: 620.14:620.711.1/727.
220 PREGLEDNI RAD
DIJAGRAMI ZA UPOREĐIVANJE
I PRETVARANJE VREDNOSTI TVRDOĆA
DIAGRAMS FOR COMPARISON
AND CONVERSION OF HARDNESS VALUES
Z. Karastojković1, Z. Kovačević2, Z. Janjušević3
1
Visoka tehnička škola strukovnih studija, Novi Beograd
2
Institut za ispitivanje materijala, Beograd
3
Institut za tehnologiju nuklearnih i dr. mineralnih sirovina, Beograd
IZVOD
U cilju dijagnostike nekog mašinskog dela ili sklopa,
merenje tvrdoće se prilično često koristi. Metode od-
ređivanja tvrdoće su prilično dobro definisane broj-
nim međunarodnim i nacionalnim standardima, ali i
pored toga izmerene vrednosti često treba uporediti
sa vrednostima dobijenim primenom neke druge
metode, odnosno skale. Dalje, to znači da izmerene
vrednosti po HRC skali treba prevesti u HB, HV
vrednosti, ili slično. Ovakvo prevođenje se radi upo-
trebom prethodno izvršenih merenja primenom raz-
ličitih metoda/skala, naravno na istim materijalima.
Poređenje i pretvaranje se izvodi obično korišće-
njem tabela i dijagrama. Dijagrami, kao vizuelani
"alat", je mnogo pogodniji da bi se napravio pogled
na karakter korelacije između vrednosti dobijenih
korišćenjem dveju metoda/skala određivanja tvrdo-
će. Ovakve situacije su prilično česte u praksi, bilo u
industriji ili u nauci, ali nisu potpuno definisane u
literaturi.
Ključne reči: određivanje tvrdoće, upoređivanje,
pretvaranje, dijagrami
1. POTREBA ZA UPOREĐIVANJEM I
PRETVARANJEM VREDNOSTI
TVRDOĆA
Postoje situacije, podjednako u industriji ili u
nauci, kada je na jednom istom predmetu ili proiz-
vodu, iz različitih razloga, izmerena tvrdoća na jedan
način a kasnije se ispostavi da je potrebno tako iz-
merene vrednosti predstaviti korišćenjem neke druge
skale ili čak metode [1÷4]. Evidentnu potrebu za
ovakvim upoređivanjem ili pretvaranjem vrednosti
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012)
ABSTRACT
For the diagnostics of any machine part or
assemble, the hardness determination is rather used.
Hardness determination methods are pretty well
defined by many (inter)national standards, but in
spite of that measured values frequently should be
compared with values obtained by another method
or scale. Further, it means that measured values for
example from HRC scale are transformed into HV
values, or similar. Such transformation is done by
using previosly provided measurments with different
methods/scales, of course on the same material(s).
The comparison or transformation is provided
usualy by tables or diagrams. The diagram, as a
visual "tool", is more available for making a view on
the character of correlation between values obtained
by two methods/scales of hardness determination.
Such situations were frequently present in the
praxis, either in industry or science, but they are not
fully defined in the literature.
Key words: hardness determination, comparison,
transformation, diagrams
tvrdoća prepoznali su mnogi nacionalni standardi i
definisali međusobne odnose ali je njihov domen,
ipak, ograničen na nekoliko metoda merenja tvrdo-
će.
Upoređivanje vrednosti izmerenih tvrdoća
izvodi se na nekoliko načina, primenom tablica ili
dijagrama, a izvodljiva su unutar jedne iste metode
ili se poređenja vrše kada su podaci o tvrdoći dobije-
ni primenom različitih metoda. Najčešće se dešava
da su izmerene vrednosti po Brinel metodi, a te
vrednosti treba prikazati po Vikersovoj skali, ili ako
15
potrebe nalažu još po Rokvelu, Šoru itd, čime se
otvaraju dodatne kombinacije.
Vrlo često se u korišćenim metodama prime-
njuju različiti oblici utiskivača kao i različite sile
utiskivanja, tako da će se pri upoređivanju ili pre-
tvaranju jednih vrednosti u druge, neizbežno javiti
izvesno odstupanje [5,6], čak i kod merenja tvrdoće
tvrdih slojeva [7,8]. To je glavni razlog da će se u
Sl. 1. Par primera dijagnosticiranja tvrdoće na već urađenim
mašinskim delovima
Ovakva razmatranja su prosto neophodna čak i
u svakodnevnom radu, jer izmerena tvrdoća na
delu/sklopu u eksploataciji kad tad mora da se upo-
redi sa laboratorijskim vrednostima, obično dobi-
jenim nekom drugom metodom. Iako su metode
merenja tvrdoće prilično jednostavne za izvođenje,
ipak u njihovom tumačenju ili pretvaranju moguće
su nedorečenosti ili čak greške. Mnogima, čak iz
najuže struke, možda nisu poznate neki detalji,
primera radi postojanje i upotreba Rokvel skale
ukupnog opterećenja od 62,5daN [2] ili neki drugi
primeri. Iz navedenih razloga, ovde će se razmotriti
upoređivanje vrednosti tvrdoća dobijenih različitim
skalama ili metodama. Sva ta poređenja se izvode
korišćenjem eksperimentalno dobijenih tabela ili
dijagrama. Izneta razmatranja biće od koristi kons-
truktorima, tehnolozima, kontrolorima i svima koji
se još bave dijagnostikom stanja elementa konstruk-
cije u eksploataciji.
2. PRINCIPI MERENJA TVRDOĆE
Merenje tvrdoće je prilično jednostavno, jeftino
i brzo [3÷5,8]. Rezultati dobijeni merenjem se mogu
koristiti za različite namene, misli se na ocenu pri-
menjenih tehnoloških parametara u izradi određenog
mašinskog proizvoda ili pak za potrebe dijagnostike
stanja istog proizvoda, ali i u stanju eksploatacije.
16
svakom upoređivanju ili pretvaranju javiti neka
greška. Zbog svega toga, svako prevođenje ima ori-
jentacioni karakter ali je i takvo prevođenje prosto
neophodno i kao takvo se često sreće u praksi. Par
primera merenja tvrdoće, u cilju dijagnosticiranja
tvrdoće na gotovim mašinskim proizvodima, prika-
zano je na sl. 1.
Principi merenja tvrdoće su, naravno, uvek isti bez
obzira da li se radi o proizvodnji ili eksploataciji
dotičnog mašinskog dela.
Načini merenja tvrdoće po Brinelu i Vikersu su
zaista dobro poznati: zasnovani su na utiskivanju
okruglog utiskivača izrađenog od kvalitetnog viso-
kougljeničnog čelika (Brinel) ili od dijamantske
piramide (Vikers) [9,10]. Odlika metode određivanja
tvrdoće po Brinelu je mogućnost korišćenja nekoliko
prečnika utiskivača – kuglice (u rasponu od 1 do 10
mm), kao i u rasponu opterećenja. Veličine oba
parametra, i prečnika kuglice i primenjenog optere-
ćenja, sasvim dobro su definisani brojnim nacional-
nim [9÷13] i međunarodnim standardima [14÷18].
Metodu određivanja tvrdoće po Vikersu odlikuje
uvek isti oblik utiskivača, tako da je u merenju
tvrdoće moguće samo birati određeno opterećenje,
koje je isto tako standardizovano.
Princip određivanja tvrdoće po metodi Rokvela
prilično odudara od napred opisanih metoda.
Osnovna odlika metode određivanja tvrdoće po
Rokvelu je u primeni dve vrste utiskivača (čelična
kuglica ili dijamantska kupa), uz primenu različitih
opterećenja. Postojanje različitih utiskivača, pogoto-
vu različitih sila opterećenja, dovelo je do definisa-
nja (po standardu) dvadesetak skala po Rokvelu.
Podsećanja radi, osnovne veličine važnijih Rokvel
skala date su u tabeli 1 [2,6].
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012)
 Tabela 1. Važnije skale tvrdoća po Rokvel metodi
Oznaka Opterećenje, daN Vrednosti izmerenih Vrednosti izmerenih
Utiskivač
skale pred glavno tvrdoća po Rokvelu tvrdoća po Vikersu
HRA 10 50 dijamantska kupa 70–85 390–2000
HRB 10 90 čelična kuglica* 25–100 60–240
HRC 10 140 dijamantska kupa 20–67 240–2000
HRC 62,5** 10 52,5 dijamantska kupa

HRN 15 3 12 dijamantska kupa 66 do 92 do 2000

HRN 30 3 27 dijamantska kupa 39 do 84 " "
HRN 45 3 42 dijamantska kupa 17 do 75 " "

HRT 15 3 12 čelična kuglica 50 do 94 do 2000

HRT 30 3 27 čelična kuglica 10 do 84 " "
HRT 45 3 42 čelična kuglica 0 do 75 " "
* čelična kuglica prečnika 1,5875 mm = 1/16 " (engleska mera)
** ova skala se primenjuje samo u Nemačkoj

Vrednosti opterećenja su iznete u daN, zaokru-
živanjem ranije važeće jedinice kp, iz čisto praktič-
nih razloga, jer je za HRC skalu zadržana oznaka
150 (koja izvorno označava 150 kp), a ovu vrednost
strogo uzevši treba pravilno pisati kao 1471 N, što
nije ceo broj i kao takav teško ga je pamtiti.
Skale HRA, HRB i HRC se dosta primenjuju u
svakodnevnom radu i namenjene su merenju tvrdoće
mnogih konstrukcionih i alatnih materijala, dok se
skale iz grupe HRN i HRT uglavnom primenjuju za
merenje tvrdoće tankih slojeva, usled čega se za te
dve grupe primenjuju nazivi "super Rokvel" skale.
Za svaku iz grupe super Rokvel skala u tabeli 1. su
navedene oblasti, odnosno vrednosti tvrdoća u
kojima će se naći ispitivani materijal.
Sve skale po Rokvel metodi nisu podjednako
zastupljene u primeni, bilo u industriji ili u istraži-
vačkom radu, tako da će se u daljem tekstu obraditi
samo najinteresantnije skale.
3. UPOREĐIVANJE VREDNOSTI
TVRDOĆE IZMERENIH ISTOM
METODOM
Ovakvo upoređivanje je izvodljivo samo u
okviru jedne metode, koja sadrži veći broj skala,
kakva je metoda po Rokvelu. Kada se u jednoj istoj
metodi koristi identičan oblik utiskivača a sile utiski-
vanja su različite, kao npr. u slučaju merenja tvrdoće
po Rokvelu korišćenjem skala A i C, onda se dobi-
jaju rezultati kao na sl. 2.

90

85

80
HRA

75

70

65

60
20 30 40 50 60 70

HRC
Sl. 2. Upoređivanje vrednosti tvrdoća po Rokvel metodi, za HRA i HRC skale

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012) 17

 Uz malo odstupanje, može se reći da između nja i sve tako dobijene vrednosti nekada treba
HRA i HRC skala postoji linearna zavisnost. uporediti sa vrednostima HRC skale, kako je pri-
Dalje, kod HRN skale postoje tri vrste optereće- kazano na sl. 3.

100

90

80

70
HRN

60

50

40

30
30 35 40 45 50 55 60 65 70

HRC
Sl. 3. Upoređivanje tvrdoća po Rokvel metodi, za HRN (15, 30 i 45) prema HRC skali

Za prevođenje tvrdoće izmerene Rokvel C daN, u vrednosti tvrdoće po HRC metodi ukupnog
metodom, primenom ukupnog opterećenja od 150 opterećenja od 62,5daN, ili obrnuto, služi sl. 4.

85

80

75

70
HRC 62,5

65

60

55

50
20 30 40 50 60 70

HRC 150
Sl. 4. Dijagram za prevođenje vrednosti tvrdoće po skalama HRC 150 i HRC 62,5

Skala HRC sa opterećenjem od 62,5daN se koristi samo u Nemačkoj.

4. UPOREĐIVANJE TVRDOĆA PO pokazano na slikama 2,3 ili 4, vrednosti tvrdoća do-

BRINELU SA TVRDOĆAMA PO
DRUGIM METODAMA
4.1. Relacije tvrdoće po Brinelu i Vikersu
Za razliku od neprekidnih linearnih zavisnosti
vrednosti tvrdoća dobijenih po jednoj istoj metodi,
bijene različitim metodama prilikom poređenja ne
pokazuju uvek linearnu zavisnost. Tako su vrednosti
tvrdoća na čeliku dobijene primenom metoda po
Brinelu i Vikersu „saglasne“ sve do vrednosti od
oko 450 (500) HB jedinica, odnosno dotle postoji
njihova linearna zavisnost, ali ne i preko te vred-
nosti, vidi sl. 5.

18 TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012)

 1000
1
900
HV 3
800
700
600 2
500
400
300
200
100
0
0 200 400 600 800 1000
Sl. 5. Oblasti pretvaranja tvrdoća čelika izmerenih po metodama Brinela i Vikersa
1 – kuglica od tvrdog metala; 2 – dijamantska piramida i 3 – čelična kuglica

Vrednosti tvrdoće preko 500HB jedinica više
su date kao projekcija očekivanih podataka i ne traba
ih razmatrati kao pouzdanim podacima, jer se
čelična kuglica u takvim merenjima deformiše tako
da izmereni podaci gube na tačnosti.
4.2. Relacije između tvrdoće po Brinelu i Rokvelu
Merenje tvrdoće po Brinel i, kada su u pitanju
čelici, izvodljivo je samo u mekom stanju, dakle ne
u okaljenom stanju. Ipak, često je potrebno prevesti
izmerene vrednosti tvrdoće po Brinelu u Rokvel
jedinice, ili obrnuto. Između vrednosti tvrdoća
izmerenih metodama po Brinelu i Rokvelu, za skale
HRC i HRB, postoje odnosi kao na sl. 6.

a) b)
Sl. 6. Dijagram za pretvaranje tvrdoće čelika iz: a) HB u HRC i b) HB u HRB jedinice

Obzirom da se tvrdoća po Brinelu ne može jasno je da je pouzdano pretvaranje HB u HRC

meriti na okaljenim, srednje ili visokougljeničnim jedinice samo pri nižim vrednostima tvrdoće, tj. do
čelicima – kada su vrednosti tvrdoće zaista visoke, oko 500 HB jedinica.

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012) 19

4.3. Relacije između tvrdoće po Brinelu i Poldiju
Vrednosti tvrdoće jednog istog materijala zavi-
se, između ostalog, i od primenjenog prečnika utis-
kivača, što je potvrđeno kod metoda određivanja tvr-
doće po Brinelu, odnosno Poldiju, sl. 7.
HP
5. UPOREĐIVANJE TVRDOĆA PO
VIKERSU SA TVRDOĆAMA PO
DRUGIM METODAMA
Poređenje vrednosti tvrdoća izmerenih po
Brinelu i Vikersu već je izvršeno, videti sl. 5, tako
da se ovaj dijagram neće ponavljati. Često je,
pogotovo kod okaljenih alatnih čelika, potrebno
pretvaranje tvrdoće po Vikersu u tvrdoću po
Rokvelu, kao i obrnuto, a to je izvodljivo upotrebom
dijagrama bilo sa sl. 9a) ili b), odnosno sl. 10a) i b).

a)

HV daN/mm2
900

800
HB, HP

700

≈0.37 HB 600
mm 500

400

300

200
0 0,2 0,4 0,6 0,8 14 20 30 40 50 60 67
prečnik, d, mm

Sl. 7. Odnosi između tvrdoća po Brinelu i Poldiju u HRC

zavisnosti od očitanog prečnika
b)
Za poređenje, istovremeno i za pretvaranje, 140
vrednosti tvrdoće dobijene po Brinelu i korišćenjem
skleroskopa (dinamička metoda – metoda odskoka 120 60
po Šoru) služi dijagram sa sl. 8. Između razmatranih
veličina je utvrđena linearna zavisnost. 100 50

HSh 120
80 40
100
60 30
80
40 20
60
20 10
40
0
20 0 200 400 600 800 1000
HV
0
0 200 400 600 800 1000
Sl. 9. Dijagrami za pretvaranje:
Sl. 8. Poređenje vrednosti tvrdoća dobijenih po Brinelu a) HV u HRC jedinice; i b) HV u HRB (crna kriva), HV u
(čelična kuglica) i skleroskopskom metodom HRC (siva kriva)

20 TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012)

 Još detaljniji odnosi između tvrdoće po Vikersu b)
i Rokvelu (HRA, HRB i HRC) pokazani su na slici 1000
10.
900

a) 800
1000
700
900 100  C
600
800
200
500
700
300 400
600
400
300
500
500 200
400 600
700 °C 100
300
žarenje 0
200
90 80 70 60 40 20
100 60 daN
100 150 daN Sl. 10. Zavisnost tvrdoće po Vikersu i Rokvelu, R skala:
0 a) dekadne i
100 80 60 40 20 HR b) polulogaritamske koordinate

U izvesnim prilikama je praktično meriti često kontrolišu primenom Vikersove metode. Iz tog
tvrdoću primenom skleroskopske metode, po Šoru. razloga se javlja potreba za poređenjem ovih dveju
To se obično izvodi na tvrđima mateijalima, koji se metoda, sl. 11.

900

800

700

600

500
HV

400

300

200

100

0
35 40 45 50 55 60

Broj duroskopskih jedinica

Sl. 11. Dijagram za upoređivanje vrednosti tvrdoće po Vikersu i Šoru

Vrednosti tvrdoća dobijene korišćenjem neke
od navedenih skala po Rokvelu već su navedene,
zbog čega ih nije potrebno ponavljati.
7. GREŠKE U MERENJU TVRDOĆE
u merenju tvrdoće. Kod strožih zahteva, dozvoljava
se da greška u merenju tvrdoće iznosi ±1%, kod
manje važnih merenja ta greška može da iznosi do
±2%, a kod vrlo strogih zahteva dozvoljava se
greška na nivou od oko ±0,65%.

Usled nedovoljne pripreme površine ispitiva-

nog dela ili pak greške očitavanja, nastupiće greške

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012) 21

ZAKLJUČAK
Merenje tvrdoće je prilično jednostavno, jeftino
i brzo. Rezultati dobijeni merenjem se mogu koristiti
za različite namene, za ocenu primenjenih tehnolo-
ških parametara u izradi nekog mašinskog proizvoda
ili za potrebe dijagnostike stanja istog proizvoda u
stanju eksploatacije. Principi merenja tvrdoće su
uvek isti, da li se radi o proizvodnji ili eksploataciji
dotičnog mašinskog dela/sklopa.
Postoje situacije, podjednako u industriji ili u
nauci, kada je na jednom istom predmetu ili proiz-
vodu, iz različitih razloga, izmerena tvrdoća na jedan
LITERATURA
[1] W. Bischof, K. Meyer: 3. Internationale Arbe-
itstagung "Härtemmesung in Theorie und
Praxis", Materialprüf. 2/1960/ 3, pp. 107–114.
[2] K. Hormuth: Härtetabbellen – Tabbellen zur
Bestimmung der Brinell-, Vickers- und Rock-
well härte für Wissenschaft und Praxis, Fach-
buchverlag Leipzig 1963, pp. 11–41
[3] I.V. Kudrjavcev, M.M. Kobrin: Opredelenie
tverdosti, u priručniku: SPRAVOČNIK MAŠI-
NOSTROITELJA, Mašinostroenie, Moskva
1964, pp. 13–19.
[4] A.Ja. Rostovyh: Opredelenie tverdosti metallov
i splavov, u priručniku: SPRAVOČNIK ME-
TALLISTA, Tom 2, Mašinostroenie, Moskva
1965, pp. 327–337.
[5] H. Šuman: Metalografija, Zavod za izdavanje
udžbenika Srbije, Beograd 1965, pp. 52–56;
563.
[6] Grupa autora: Inženjersko-tehnički priručnik,
prevod sa ruskog: Materijali, Tom 6, Odre-
đivanje tvrdoće, Rad, Beograd 1976, str. 12–19.
[7] Ju.A. Geller, A.G. Rahštadt: Materialovedenie,
Metallurgija, Moskva 1989, pp. 171–187.
[8] Z. Karastojković: Mikrostruktura i izbor opte-
rećenja pri ispitivanju (mikro) tvrdoće nitri-
ranih slojeva, IBR u funkciji obezbeđenja kva-
liteta, Savetovanje sa međunarodnim učešćem,
Bečići 1998.g, Zbornik, pp. 57–60.
22
način a kasnije se ispostavi da je potrebno tako iz-
merene vrednosti predstaviti korišćenjem neke druge
skale ili čak metode.
Upoređivanje vrednosti izmerenih tvrdoća iz-
vodi se na nekoliko načina, primenom tablica ili
dijagrama, a izvodljiva su unutar jedne iste metode
ili se poređenja vrše kada su podaci o tvrdoći dobi-
jeni primenom različitih metoda. Svako prevođenje
ima orijentacioni karakter, ali je i takvo prevođenje
prosto neophodno i kao takvo se često sreće u
praksi. Pouzdano prevođenje se radi upotrebom
prethodno izvršenih merenja primenom različitih
metoda/skala, naravno na istim materijalima.
[9] Z. Karastojković: Struktura i krive raspodele
tvrdoće, ibidem, pp. 60–63.
[10] SRPS JUS C.A4.030 Mehanička ispitivanja
metala: ISPITIVANJE TVRDOĆE PO BRI-
NELU.
[11] SRPS JUS C.A4.030 Mehanička ispitivanja
metala: ISPITIVANJE TVRDOĆE PO VI-
KERSU.
[12] SRPS JUS C.A4.031 Mehanička ispitivanja
metala: ISPITIVANJE TVRDOĆE PO ROK-
VELU (C i B skala).
[13] JUS ISO 4516 Metalne i srodne prevlake.
ISPITIVANJE MIKROTVRDOĆE PO VI-
KERSU I KNUPU.
[14] JUS ISO 14577 Metalni materijali. Ispitivanje
tvrdoće. Univerzalno ispitivanje.
[15] ASTM E 140–07 Standard Hardness Conver-
sion Tables for Metals Relationship Among
Brinell Hardness, Vickers Hardness, Rockwell
Hardness, Superficial Hardness, Knoop Hard-
ness, and Scleroscope Hardness.
[16] GOST 9013: METALLY I SPLAVY: Metod
izmerenija tverdosti po Rokvelu. Škaly A, B i
C.
[17] DIN 50103 Härteprüfung nach Rockwell –
Verfahren C, A, B, F.
[18] DIN 50103 Härteprüfung nach Rockwell –
Verfahren N und T, Blatt 2.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 • 2012)