Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja <!-- // --><!

[CDATA[ var
smf_theme_url = "http://astroriznica.com/Themes/WBlog118"; var smf_images_url =
"http://astroriznica.com/Themes/WBlog118/images"; var smf_scripturl =
"http://astroriznica.com/index.php"; var smf_iso_case_folding = false; var
smf_charset = "UTF-8"; // ]]> <!-- // --><![CDATA[ var current_leftbar =
false; function shrinkHeaderLeftbar(mode) { document.cookie = "upshrink=" +
(mode ? 1 : 0); document.getElementById("upshrinkLeftbar").src = smf_images_url
+ (mode ? "/upshrink2.gif" : "/upshrink.gif");
document.getElementById("leftbarHeader").style.display = mode ? "none" : "";
current_leftbar = mode; } // ]]> <!-- // --><![CDATA[ var current_rightbar =
false; function shrinkHeaderRightbar(mode) { document.cookie = "upshrink=" +
(mode ? 1 : 0); document.getElementById("upshrinkRightbar").src = smf_images_url
+ (mode ? "/upshrink2.gif" : "/upshrink.gif");
document.getElementById("rightbarHeader").style.display = mode ? "none" : "";
current_rightbar = mode; } // ]]> <!-- // --><![CDATA[ var current_header =
false; function shrinkHeader(mode) { document.cookie = "upshrink=" + (mode ? 1 :
0); document.getElementById("upshrink").src = smf_images_url + (mode ?
"/upshrink2.gif" : "/upshrink.gif");
document.getElementById("upshrinkHeader").style.display = mode ? "none" : "";
document.getElementById("upshrinkHeader2").style.display = mode ? "none" : "";
current_header = mode; } // ]]> <!-- // --><![CDATA[ var current_header_ic =
false; function shrinkHeaderIC(mode) { document.cookie = "upshrinkIC=" + (mode ?
1 : 0); document.getElementById("upshrink_ic").src = smf_images_url + (mode ?
"/expand.gif" : "/collapse.gif");
document.getElementById("upshrinkHeaderIC").style.display = mode ? "none" : "";
current_header_ic = mode; } // ]]>

Dobrodo�li, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

02. Jun 2011. 12:01:12

function openWindow(url,width,height,options,name) { width = width ? width :

800; height = height ? height : 600; options = options ? options :
'resizable=yes'; name = name ? name : 'openWindow'; window.open( url, name,
'screenX='+(screen.width-width)/2+',screenY='+(screen.height-
height)/2+',width='+width+',height='+height+','+optionsi
) }

Vesti

01.06.2011.g. u 23:16h na 11�02' Ge - delimi�na eklipsa Sunca

15.06.2011.g. u 22:13h na 24�23' Sa - totalna
eklipsa Meseca 01.07.2011.g. u 10:38h na
09�12' Ca - delimi�na eklipsa Sunca

02.06.2011.g. u 22:02h Merkur u Blizancima

03.06.2011.g. u 09:28h Neptun u retrogradnom hodu
04.06.2011.g. u 15:56h Jupiter u Biku
09.06.2011.g. u 16:24h Venera u Blizancima
13.06.2011.g. u 01:44h Merkur
konjunkcija Sunce u Blizancima
16.05.2011.g. u 05:52h Saturn u direktnom hodu
21.06.2011.g. u 04:50h Mars u Blizancima
21.06.2011.g. u 19:17h Sunce u Raku

Astro-riznica > ASTROLOGIJA > Horarna astrologija > Osnove horarne astrologije >
Tema: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja

Stranice: [1] Idi dole

�tampaj

AutorTema: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja (Pro�itano 40 puta)

Vilenija
Vilenjak

Reputacija +77/-0
Van mre�e

Poruke: 365
 Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja

� Uvodni post: ju�e u 14:18:39 �

Pristup postavljenom pitanju

143. Sto �etrdeset tre�a konsideracija je da shvati� istinski

metod prosu�ivanja i na koje na�ine mo�es do�i do nekih
rezultata, kako moze� ispitati, razmotriti i otkriti istinu
koju ti zvezde pokazuju? Ovde ima 14 ta�aka koje bi trebalo
razmotriti i voditi ra�una:

1. Da li pita� postavlja pitanje sa iskrenom namerom ili ne?

Jer, ako su vladar Ascendenta i vladar sata isti, ili su ti
signifikatori postavljeni u znacima istog tripliciteta ili
prirode, pitanje je ozbiljno; u suprotnom, ili ako je
Ascendent na kraju bilo kog znaka, pitanje nije radikalno.

2. Pogledaj Ascendent i njegovog vladara, Mesec i planetu od

koje se odvaja, pa ih dodeli Pita�u kao signifikatore; sedma
[ku�a] i planeta s kojom se Mesec spaja predstavlja�e osobu o
kojoj se pita; ali, ako je neophodno, uzmi razlicite osobe,
jer stvari su predstavljene ku�ama od prve do dvanaeste.

3. Razmotri prirodu onoga o �emu se pita, ku�u i znak kojima

je predstavljeno.

4. Aspekte planeta sa signifikatorima onoga o �emu se pita,

kako dobre, tako i lo�e.

5. Na kom se mestu nalaze signifikatori, u odnosu na sopstvenu

ku�u, tj. da li su u sopstvenoj [ku�i] ili drugoj, tre�oj, ili
�etvrtoj, itd, ili su na spaljenom putu, ili na sli�nim
mestima.

6. Da li su na uglovima, u padaju�im ili sleduju�im ku�ama.

7. Pa�ljivo pogledaj odakle pita�evi pomo�nici moraju do�i,

tj. da li od oca, sina, kralja, srodnika ili prijatelja, itd.

8. Na radost pita�a je ako je vladar Ascendenta u petoj ili

negde drugde, a spojen s njenim vladarom; neaflikovan
nesre�nim planetama. Ili, na njegovu �alost, ako mu se
signifikator na�e u �estoj, sedmoj, osmoj ili dvanaestoj,
izuzev kada se samo pitanje odnosi na stvari predstavljene tim
ku�ama; kako otkrijes, tako i sudi.

9. Po sre�nim i nesre�nim planetama, shodno tome na kakvim ih

mestima na�e�, ako se odnose na stvari koje zanimaju pita�a;
ako je vi�e sre�nih planeta, to je dobro; ako ne, onda nije;
ako su pokazatelji izjedna�eni, onda je osrednje.

10. Da li je vladar Ascendenta u ku�i onoga o �emu se pita,

ili s njenim vladarom.

11. U kojoj ku�i je vladar prve spojen sa signifikatorom onoga

o �emu se pita; jer, po signifikatoru te ku�e, ili njegovim
okolnostima, mo�es suditi da ce do�i do ostvarenja.

12. Ako signifikatori nisu spojeni, onda da li ima prenosa

svetlosti izme�u njih preko bilo koje planete, ili ih ona
prima, i tada mo�es suditi isto.

13. Po prirodi samih signifikatora, ako se me�usobno sla�u po

svojim prirodama i zna�enjima.

14. Prema tome da li je primalac vrline ili dispozicije

signifikatora sre�na ili nesre�na planeta sna�na ili slaba, i
da li posmatra signifikator, ili Mesec, preko aspekta ljubavi
ili neprijateljstva, tako �es izre�i svoj sud.

Iako sme�tena gotovo na samom kraju Anima Astrologiae ova

konsideracija opisuje osnovni pristup tuma�enju horarnih
pitanja. Bonati se prvenstveno osvr�e na �injenicu da li je
pitanje postavljeno sa iskrenom namerom, odnosno da li je ono
za �ta se pita� raspituje zaista od velike va�nosti za njega
ili je postavljeno u cilju da se astrolog proveri ili
zloupotrebi. Istina, prve Bonatijeve konsideracije u ovom delu
mnogo detaljnije opisuje na�in na koji bi pitanje trebalo biti
postavljeno i pojam radikalnosti karte:

2. Druga konsideracija je (kao �to smo ranije nagovestili)

metod ili na�in koga treba da se dr�e svi koji pitaju
astrologa; a to je da kada onaj koji namerava da dobije sud
umetnika o stvarima pro�lim, sada�njim ili onima koje dolaze,
trebalo bi prvo da se, pobo�nog duha, moli Gospodu, od koga
poti�e uspeh svakog ispravnog poduhvata, da mu podari znanje o
istinitim stvarima koje �e re�iti; i neka onda ode do
astrologa s ozbiljnom namerom da dobije zadovoljenje o nekoj
odre�enoj i izvesnoj dilemi, i to ne o bezna�ajnim prilikama,
ili lakim, iznenadnim emocijama, a jo� manje o stvarima
pokvarenim ili nezakonitim, kao �to su to imale obi�aj da rade
neke neznalice; ve�, o stavarima od iskrene va�nosti, koje su
okupirale i uznemiravale njegov um tokom dana i no�i ili du�e;
osim kod iznenadnih doga�aja, koji ne trpe odlaganje.

Na ovo se Lili osvrnuo komentarom:

Oni koji budu sledili ovaj trezveni put, prona�i �e istinu u

onome o �emu pitanju; ali, ko god da u�ini suprotno, obmanjuje
i sebe i umetnika; jer, budalasti pita� mo�e navesti mudrog
odgovara�a da pogre�i, �to skandalizuje Umetnost me�u
neznatnim ljudima, i tada ne treba kriviti astrologa, ve�
neukog, budalastog pita�a.

U narednoj konsideraciji Bonati obja�njava kako neiskrena

pitanja mogu uticati na pogre�an sud horarnog praktikanta,
pored ostalih nepravilnosti koje se mogu javiti prilikom
sagledavanja slike neba za momenat postavljanja pitanja:

7. Sedma konsideracija je da bude� svestan onih slu�ajeva u

kojima je astrolog sklon da pogre�i; a u�eni su naveli �etiri.

Prvi, kada je pita� toliko budalast da ne zna kako da pita,

niti �ta �eli.
Drugi, kada je vreme u kome je slika napravljena pogre�no.
Tre�i, kada umetnik ne zna da li je Sunce pre�lo liniju
Sredine neba, ili je jo� na njoj; ili je pre ili posle nje.
�etvrti, kada su dobre i lo�e planeta iste snage; u to doba
ti, stoga, ne bi trebalo da prima� bilo kakva pitanja.

Ali, moje je mi�ljenje da se mo�e dodati jo� tri na�ina na

koje astrolog mo�e pogre�iti.

Kada pita� do�e samo da ga testira, ili se s njim poigra, �to

mnogi rade, i ka�e: "Hajde da idemo kod tog i tog astrologa i
pitamo ga to i to, i vidimo da li nam mo�e re�i istinu ili
ne." Ba� kao sto su Jevreji postavljali pitanja nasem Gospodu
Isusu Hristu, ne toliko da bi ih re�ili, koliko da bi ga
isku�ali i uhvatili u zamku.

Drugi slu�aj u kome �e umetnik lako pogre�iti je kada pita� ne

pita s ozbiljnom ili pribranom namerom, �to neki �ine kada
sretnu astrologa slu�ajno ili ga posete nekim drugim poslom.
Oni tada iznenada pomisle na ne�to i to pitaju, kao sporednu
stvar; u tom slu�aju �anse su hiljadu prema jedan da �e se
gre�ka desiti. Ali, ti mozes spremno pitati: "Kako da znam da
li je pita� do�ao s ozbiljnom namerom, ili samo da me isku�a?"
Na to odgovaram da to izgleda kao nejasna i te�ka stvar koju
treba otkriti; ali, slede�e sam �esto do�iveo i otkrio kao
ta�no, tj. gledao bih sat pitanja i ako bi se desilo da je
Ascendent vrlo blizu kraja jednog znaka i po�etka drugog, pa
izgleda da je izme�u njih, ja bih tada kazao da ne pitaju
ozbiljno, ili da su do�li da me isku�aju; i mnogi su mi nakon
toga priznavali da je ta�no to �to sam rekao i po�injali su da
misle da znam vi�e nego �to su ranije verovali. Jer, u takvim
slu�ajevima, uobi�avao sam re�i: "Molim te, prijatelju, nemoj
me ometati ako ne pita� ozbiljno, jer sumnjam da se igra� sa
mnom i ne postavlja� ovo pitanje kako bi trebalo. Ako ti je
zadovoljstvo da mi stvara� nevolje, budi spreman i da mi
pru�i� zadovoljstvo za moje muke." I, ako su bili takvi, i
nameravali da me obmanu, odmah su odlazili.

Jo� jedan na�in da astrolog pogre�i je kada vladar Ascendenta

i vladar sata nisu isti, ili istog tripliciteta, ili iste
vrste kao Ascendent; jer, tada pitanje nije radikalno, �to sam
�esto otkrivao kroz iskustvo. I isto sam govorio, kako bi ti
mogao znati za koje osobe da se upu�ta� u prosu�ivanja; jer,
kao �to neko re�e: "Problem je u skladu sa zabrinuto��u
pita�a, i kada on do�e iz nu�de, tu�an, zami�ljen i u
i��ekivanju da si sposoban i zna� kako da mu ka�e� istinu o
stvarima, u tom slu�aju mo�es se bezbedno upustiti u pitanje."

Va�nost da pitanje bude "goru�e", odnosno da se pita� na�ao u

odre�enoj situaciji koja ga iskreno mu�i je presudna da bi se
mogao i na�i adekvatan odgovor. Ukoliko pita� u bilo kojoj
meri poku�ava da la�ira informacije ili da ih prikrije od
astrologa, onda ni samo tuma�enje ne�e biti ispravno po�to �e
biti pro�eto neta�nim pretpostavkama i odvesti astrologa u
sasvim pogre�nom pravcu.

Nakon utvr�ivanja toga da li je pitanje radikalno ili ne,

Bonati nas upu�uje da odredimo signifikatore i njihovo stanje
tako �to �emo razmotriti u kom se znaku i ku�i nalaze i kakve
aspekte prave. �to su signifikatori sna�niji, kako prema
 zodija�kom tako i prema mundanom polo�aju, �anse da �e se
situacija odvijati u korist pita�a su ve�e. Tako�e, aspekti sa
prirodnim, a i slu�ajnim, beneficima doprinose povoljnosti
ishoda.

Jedan od najja�ih pokazatelja da �e do ispunjenja do�i jeste

postojanje aplikacionog i neometanog aspekta me�u
signifikatorima, ali ukoliko toga nema, ili postoje neki
ometaju�i faktori, prenos i sakupljanje svetlosti putem neke
tre�e planete tako�e mo�e dovesti do adekvatnog re�enja.

Detaljniji opis kako i kada se ispunjene mo�e desiti uzimaju�i

u obzir vrstu aspekta koje signifikatori prave i recepciju
me�u njima, Bonati iznosi u VI delu svoje studije Liber
Astronomiae, o �emu �e biti re�i u sleduju�im tekstovima.

Autor: Vilenija

Objavljeno: Link? Registrujte se ili Ulogujte se

Sa�uvana

Link? Registrujte se ili Ulogujte se

AutorTema: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja(Pro�itano 40 puta)

Vilenija
Vilenjak

Reputacija +77/-0
Van mre�e

Poruke: 365

Odg: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja

� Odgovor #1: ju�e u 14:26:10 �

Prema Bonatiju postoji 16 pokazatelja vezanih za planete i

njihovo kretanje koji nam mogu ukazati da li �e do ispunjenja
�eljenog do�i ili �e isto biti ometeno. Oni su navedeni u
�etvrtoj konsideraciji Anima Astrologiae:
4. �etvrta je da posebno razmotri� tih razlicitih �esnaest
na�ina i �ta je ono �to potpoma�e napredovanju stvari do
ispunjenja, a �ta ono �to uni�tava stvari nakon �to je
postignuta perfekcija. Tako, prvi od njih je
(1) Profekcija, ili napredovanje stvari ili u stvarima, koga
filozofi zovu 'Alchecohol'.
(2) O�te�enje, koga zovu 'Aliber'.
(3) Konjunkcija ili reverzija, koju zovu 'Alitifall'.
(4) Separacija, koju zovu 'Alnichirat'.
(5) Prenos svetlosti, koju zovu 'Annecad'.
(6) Skupljanje, koje zovu 'Algemei'.
(7) Prohibicija, koju zovu 'Almana'.
(8) Recepcija, zvana 'Alcobal'.
(9) Prazan hod, zvani 'Gastalcobal'.
(10) Permisija, zvana 'Galealocir'.
(11) Restauracija ili davanje vrline ili dispozicije, zvana
'Alteat'.
(12) Povla�enje vrline, zvano 'Dalpha Alchoa'.
(13) Povla�enje ili vra�anje dispozicije, zvano 'Daffaredbit'.
(14) Snaga, 'Alcoevah'.
(15) Oslabljenost, 'Adirof'.
(16) stanje Meseca, zvano 'Gnaymel', ili unesre�en Mesec; �to
su drevni generalno smatrali za lo� pokazatelj.

Drugim re�ima, ukoliko su signifikatori sna�ni, u recepciji i

obe�avaju ispunjenje bilo konjunkcijom ili nekim aspektom, do
njega onda mo�e i do�i. Na sli�no mo�emo ra�unati i ako
postoji prenos ili sakupljanje svetlosti. Me�utim,
debilitacija signifikatora i oslabljenost na bilo koji na�in,
separacija, prohibicija, vra�anje svetlosti ili dispozicije,
ukazuju na to da do ispunjenja �eljenog ne�e biti.

Na oslabljenost signifikatora Bonati se osvr�e u petoj i

�estoj konsideraciji navode�i spaljenost, retrogradnost ili
spor hod (koji kod Meseca ima sli�no dejstvo kao retrogradnost
kod planeta), polo�aj u znacima izgona kao i na stepenima i
znacima pada, ili spojenost sa nekom planetom koja je u takvom
stanju, opsadu maleficima ili aspekt sa njima bez recepcije, a
posebno ako su oni peregrinirani ili debilitirani, konjunkciju
sa severnim ili ju�nim mese�evim �vorom, kadentnost, polo�aj u
znaku koji je dvanaesti od domicila planete-signifikatora, a
za Mesec jo� polo�aj na spaljenom putu, nedostatak svetlosti i
prazan hod.

Ove aflikcije na samom po�etku tuma�enja ve� ukazuju da �e

biti problema u ostvarivanju pitanja, a u kojoj meri zavisi�e
od toga da li pored njih postoje pokazatelji koji idu u prilog
povoljnom ishodu, kao i �ta u karti preovladava.

Aplikacija signifikatora

Prvi i najsigurniji "model" ispunjenja je postojanje

aplikacione konjunkcije ili aspekta izme�u signifikatora.
Me�utim, priroda samog aspekta i (ne)postojanje recepcije �e
pokazati u kom pravcu �e se cela situacija razvijati.

Hijerarhija aplikacionih aspekata koju Bonati daje se mo�e

prikazati na slede�i na�in:

1. Trigon sa recepcijom.
2. Trigon bez recepcije, sekstil sa recepcijom.
3. Sekstil bez recepcije, kvadrat sa recepcijom.
4. Kvadrat bez recepcije, opozicija sa recepcijom.
5. Opozicija bez recepcije.
6. Nepostojanje aplikacionog aspekta.

U prva dva slu�aja stvari �e se odvijati povoljno, brzo, bez

odlaganja i pote�ko�a. Odnosno, ukoliko nema nekih drugih
ometaju�ih faktora vezanih za stanje samih signifikatora mo�e
se re�i da ovakva "slika" ukazuje da �e do ispunjenja do�i sa
sigurno��u, na zadovoljstvo samog pita�a. Ovo je posebno
izra�eno ukoliko apliciraju�a planeta predstavlja predmet
pitanja, dodatno ako je sme�tena na Ascendentu. Zapravo, u
takvim slu�ajevima ispunjenje dolazi samo od sebe bez ve�eg
zalaganja pita�a.

U tre�em slu�aju mogu se o�ekivati odre�ene pote�ko�e,

uglavnom u vidu zahtevanja i i�ekivanja pita�a, njegovu
nesigurnost i potrebu da ulo�i napor kako bi ostvario �eljene
namere. Ovo je i dalje dosta povoljna situacija i ukoliko nema
ote�avaju�ih faktora mo�e se re�i da donosi ispunjenje.

U �etvrtom slu�aju �eljeno se ostvaruje uz dosta napora i

te�nji pita�a da stvari okon�a u svoju korist. Sama situacija
�e ga brinuti i bi�e prinu�en da otkloni mnoge prepreke uz
nesigurnost u ishod, pa samim tim se ne mo�e re�i ni da �e
njime biti potpuno zadovoljan.

U petom slu�aju ispunjenje je krajnje neizvesno i ako do njega

do�e to obi�no biva uz veliki trud, nervozu i i��ekivanje
pita�a. Odlaganja, komplikacije pa i postojanja �tete obi�no
idu uz ovakvu situaciju, odnosno, ne mo�e se re�i da �e pita�
u potpunosti ostvariti �eljeno i da �e biti zadovoljan
ishodom.

�esti slu�aj se odnosi na one situacije kada aplikacije me�u

signifikatorima nema, ali ispunjenje je mogu�e ako neka tre�a
planeta prenese ili sakupi svetlost i na taj na�in pove�e
signifikatore omogu�avaju�i time da se stvar povoljno okon�a.

Bonati tek na kraju pominje konjunkciju navode�i da za nju

va�e ista pravila kao i za aspekte �to se recepcije ti�e i da
ona mo�e jo� sigurnije i lak�e doneti povoljno ispunjenje.

Iz svega se zaklju�uje da je recepcija opisni faktor

aplikacionog aspekta me�u signifikatorima. Ona sama po sebi ne
donosi ispunjenje, ali njeno odsustvo mo�e u odre�enim
slu�ajevima delimi�no ili potpuno osujetiti povoljan ishod.

Autor: Vilenija

Objavljeno: Link? Registrujte se ili Ulogujte se

Sa�uvana
 Link? Registrujte se ili Ulogujte se

AutorTema: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja(Pro�itano 40 puta)

Vilenija
Vilenjak

Reputacija +77/-0
Van mre�e

Poruke: 365

Odg: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja

� Odgovor #2: ju�e u 14:59:20 �

Ve� je napomenuto da postoje tri na�ina na koja nam mo�e biti

prikazano da li �e do�i do ispunjenja pitanja za koje je pita�
zainteresovan. Davaju�i konkretne primere, Bonati opisuje
svaki od njih u VI delu Liber Astronomiae.

1) Aplikacija signifikatora

Prikaz prvog na�ina ispunjenja pitanja je kada se vladar

Ascendenta i Mesec pridru�uju vladaru onog �emu se te�i, a kad
se to desi pitanje �e se ostvariti.

Drugim re�ima, mo�emo biti gotovo sigurni u povoljan ishod

situacije ukoliko imamo aplikaciju i vladara Ascendenta i
Meseca sa signifikatorom pitanja.

Kao primer Bonati navodi pitanje vezano za nepokretnu imovinu.

Ascendent je na 13� Bika, njegov vladar Venera na 7�
Blizanaca, Mesec na 9� Ovna, a Sunce, kao vladar IV ku�e, na
12� Blizanaca. Venera aplicira Suncu preko konjunkcije, a
Mesec preko sekstila. Dodatno, Mesec je u znaku egzaltacije
Sunca, pa ovako sna�na recepcija poja�ava povoljnost ishoda
pitanja i Bonati napominje da bi zahvalju�i tome moglo do�i do
ispunjenja �ak i da je u pitanju neki drugi aspekt, ali uz
mnogo vi�e muke, brige i napora.
2) Prenos svetlosti

Prikaz drugog na�ina je kada se jedna planeta odvaja od druge

planete i pridru�uje se tre�oj predavaju�i dispoziciju
primljenu od druge onoj planeti kojoj se pridru�uje.

Zapravo, ovde imamo prenos svetlosti od strane br�e planete

koja je u separaciji sa jednim signifikatorom, a u aplikaciji
sa drugim. Kao uslov se javlja da prenosnik bude u recepciji
sa signifikatorom od kojeg se odvaja.

Bonati navodi primer pitanja koje mu je bilo postavljeno, a

ticalo se mogu�nosti da pita� nasledi imovinu strica koji nije
imao dece. Ascendent je na 16� �korpije i njegov vladar Mars u
istom znaku na 20�. Stric bi bio prikazan VI ku�om, ali kako
pita�a zanima njegova imovina razmatra se VII (druga od VI)
koja je u Biku i vladar Venera u istom znaku na 12�. Izme�u
signifikatora postoji aplikaciona opozicija koja je slab
pokazatelj povoljnog ishoda. Me�utim, Merkur na 17� Riba se
preko sekstila odvaja od Venere, a po�to je u znaku njene
egzaltacije, "obavezao" se da prenese svetlost Marsu kome
aplicira preko trigona.

Postojanje prenosnika svetlosti obi�no ukazuje na to da �e

pita� imati pomaga�a u ostavrenju �eljenog, a on se odre�uje
na osnovu toga kojom ku�om vlada prenosnik. Po�to Merkur vlada
Blizancima u kojima se nalazi VIII ku�a, Bonati je naveo da bi
to mogao biti bliski saradnik pita�evog partnera, neprijatelja
ili �ene, ukoliko sa njim ne �ivi u istoj ku�i ili bratovljev
sluga. Ujedno, Merkur vlada i Devicom gde je sme�tena XI ku�a,
pa bi pomaga� mogao biti pita�ev prijatelj, bliski saradnik
kralja i sl.

Ukoliko se desi da pita� ne prepozna pomaga�a u nekom od

prethodnih opisa, stvar �e se ispuniti uz pomo� one osobe koju
prikazuje ku�a u kojoj se nalazi Mesec u trenutku pitanja.

3) Sakupljanje svetlosti

Prikaz tre�eg na�ina je kada planeta koja je signifikator onog

�emu se te�i nije zdru�en sa vladarom Ascendenta pitanja, ali
se oba pridru�uju nekoj drugoj planeti dosta sporijoj od njih,
predavaju�i joj svoje vrline, i time ta dosta sporija planeta
ostvaruje pitanje.

Ovo je prikaz sakupljanja svetlosti gde signifikatori

apliciraju tre�oj planeti koja mora biti sporija od njih i sa
kojom oba imaju recepciju.

Za primer je uzeto pitanje osobe koju je zanimalo da li �e

izdejsvovati parohijsku crkvu koju je �eleo. Ascendent je na
14� Strelca i Jupiter u istom znaku na 15�. Sunce kao
signifikator crkve je na 14� Blizanaca. I ovom primeru imamo
aplikaciju signifikatora preko opozicije koju Bonati
zanemaruje, ve� se odmah osvr�e na Saturn koji se nalazi na
18� Ovna i kome oba signifikatora apliciraju preko povoljnih
aspekta. Saturn se nalazi u znaku egzaltacije Sunca, �to je
sna�na recepcija, dok sa Jupiterom ima znatno slabiju po�to je
 u pitanju sam triplicitet. Iz tog razloga Bonati smatra da bi
bilo bolje da je pita� pitao za nekog drugog, a ne u svoje
ime.

Kao i u prethodnom primeru, pomaga� je tra�en me�u onim

osobama koje bi mogle biti prikazane II ili III ku�om kojima
vlada Saturn: pita�ev brat, brat pita�evog tajnog
neprijatelja, prijateljev sin, sluga neke jako uticajne osobe,
neprijatelj crkve, prijatelj pita�evog sina, skriveni
neprijatelji pita�evog oca, i sl.

Iako ovi primeri prili�no slikovito pokazuju prenos i

sakupljanje svetlosti javlja se pitanje koliko je mogu�e da
planeta u svojoj esencijalnoj (Merkur u izgonu i padu, Saturn
u padu) ili slu�ajnoj debilitaciji mo�e biti efektivna kao
pomaga� u ispunjenju nekog pitanja. Bonati se osvr�e na to i
ka�e da debilitirana planeta koja posreduje mo�e doneti
ispunjenje, ali da �e ono biti ili delimi�no ili neodr�ivo,
odnosno da nakon ispunjenja stvar mo�e vrlo lako propasti.

Autor: Vilenija

Objavljeno: Link? Registrujte se ili Ulogujte se

Sa�uvana

Link? Registrujte se ili Ulogujte se

Stranice: [1] Idi gore

�tampaj

<!-- // --><![CDATA[ quickReplyCollapsed = true; smf_topic = 864; smf_start =

0; smf_show_modify = 0; // On quick modify, this is what the body will look
like. var smf_template_body_edit = '<div id="error_box" style="padding: 4px;
color: red;"></div><textarea class="editor" name="message" rows="12"
style="width: 94%; margin-bottom: 10px;">%body%</textarea><br /><input
type="hidden" name="sc" value="9452e940cc1486be39203eb5abbff40b" /><input
type="hidden" name="topic" value="864" /><input type="hidden" name="msg"
value="%msg_id%" /><div style="text-align: center;"><input type="submit"
name="post" value="Sa�uvaj" onclick="return
modify_save(\'9452e940cc1486be39203eb5abbff40b\');" accesskey="s"
/>&nbsp;&nbsp;<input type="submit" name="cancel" value="Otka�i" onclick="return
modify_cancel();" /></div>'; // And this is the replacement for the subject. var
smf_template_subject_edit = '<input type="text" name="subject" value="%subject%"
size="60" style="width: 99%;" maxlength="80" />'; // Restore the message to this
after editing. var smf_template_body_normal = '%body%'; var
smf_template_subject_normal = '<a
href="http://astroriznica.com/index.php/topic,864.msg%msg_id%.html#msg%msg_id%">
%subject%</a>';
var smf_template_top_subject = "Tema: %subject% &nbsp;(Pro�itano 40 puta)" if
(window.XMLHttpRequest) showModifyButtons(); // ]]>
 Astro-riznica > ASTROLOGIJA > Horarna astrologija > Osnove horarne
astrologije > Tema: Bonatijevo tuma�enje horarnih pitanja

Prebaci se na: Izaberite destinaciju: -----------------------------

DOBRODO�LICA ----------------------------- => Obave�tenja i uputstva =>
Predstavite se ----------------------------- ASTROLOGIJA
----------------------------- => Natalna astrologija ===> Astrolo�ki bukvar
===> Pojmovi i tehnike u tradicionalnoj astrologiji ===> Zodija�ki znaci ===>
Ku�e (polja) horoskopa ===> Planete =====> Planete u znacima =====> Planete u
ku�ama =====> Planete u aspektima ===> Aspekti i konfiguracije ===> Arapske
ta�ke ===> Stepeni i njihova zna�enja ===> Fiksne zvezde i sazve��a ===>
Planetoidi, asteroidi, hipoteti�ka tela ===> Pitanja i nedoumice => Natalne
karte - tuma�enja i ve�be ===> Natalne karte �lanova ===> Natalne karte
poznatih ===> Sve ostale natalne karte => Prediktivna astrologija ===>
Tranziti ===> Direkcije ===> Progresije ===> Planetarne revolucije (povratak
planeta) ===> Karte planetarnih povrataka ===> Ostale prediktivne metode =>
Horarna astrologija ===> Osnove horarne astrologije ===> Ljubavna pitanja ===>
Pitanja o poslu ===> Pitanja o zdravlju ===> Pitanja o u�enju/fakultetu ===>
Pitanja o nestalim stvarima ===> Pitanja o sportu ===> Ostala pitanja =>
Astrologija odnosa ===> Sinastrija - uporedni horoskopi ===> Dejvison -
teorija i praksa ===> Kompozitni horoskop => Mundana astrologija => �oti� =>
Astrometeorologija => Razne astrolo�ke teme ===> Astromedicina ===> Karmi�ka
astrologija ===> Elekciona astrologija ===> Relokacija, astrokartografija
----------------------------- DRUGE METODE DIVINACIJE
----------------------------- => Numerologija => Tarot ===> Tarot - teorija i
praksa ===> Velika Arkana ===> Mala Arkana => Karte ===> Sve o kartama ===>
Dnevnici ciganskih karata => Ostale metode divinacije
----------------------------- OSTALO ----------------------------- =>
Paranormalno ===> Snovi i misterije ===> Astralna projekcija ===> Paranormalne
sposobnosti => Alternativa ===> Alternativna medicina ===> Meditacija, kabala,
joga, feng shui => Psihologija

Powered by SMF 1.1.13 | SMF � 2006-2009, Simple Machines LLC | Srpski prevod:
Jovan Turanjanin
WBlog theme by WannaBeDie edited by Billy

forum@astroriznica.com

U�itavam...