SEMINARSKI RAD

Tema:
NASILJE I MIR

Predmet:
GRAĐANSKO VASPITANJE

2019.

1
 „Nenasilje vodi višem moralu koji je cilj svakolikog napretka.
Sve dok ne prestanemo činiti nasilje ostalim živim bićima mi još uvjek
ostajemo divljaci.
(Thomas Edison)

UVOD

Cilj ovog seminarskog rada je definirati pojam nasilja, navesti njegove

oblike, uzroke i posljedice. Nasilje u školama obuhvaća širok spektar agresivnih
ponašanja koja se događaju među djecom, od rješavanja sukoba nasilnim putem,
neprihvatljivog izražavanja ljutnje ili frustracije do ozbiljnih incidenata uz
upotrebu oružja.
Namjera nam je odgovoriti na pitanja: Zašto su djeca nasilna? Zašto su
neka djecapodložnija nasilju? Zašto je nasilje među djecom štetno? Kako
prepoznati žrtvu nasilja i nasilnika? Što se može učiniti u školi? Može li se tim
mjerama postići zadovoljavajući rezultat?
2
 U posljednjem ćemo dijelu ukazati na važnost uvođenja Programa za
prevenciju nasilja među mladima, koji da bi bio učinkovit, zahtijeva sve
obuhvatnu suradnju i aktivnost svih, izravno ili neizravno, uključenih u rad s
mladima.
Više se o nasilju ne može govoriti samo kao o tužnom dekoru naše
svakodnevice. Ono je počelo da dobia nove oblike i forme i sasvim izvesno
postalo je i deo surove političke borbe.Društvo nam se nalazi u stanju stalne
socijalne pregrejanosti, a to pogoduje nasilju i ekstremističkim obrascima
ponašanja.

U relativno kratkom periodu, nasilje je kod nas eskaliralo i dobilo sve

moguće oblike: političko, rasističko, ono u oblasti trgovine, masovne kulture,
sporta kao i u školama.

Određene grupe nasilje koriste kao brz, lak i najjednostavniji izlazak iz

anonimnosti. U egzaltaciji nasilja pojedinac vidi priliku da se lako potvrdi,
naročito ako je takvo ponašanje ostalo nekažnjeno i praćeno nepokolebljivim
uverenjem da je u pravu. S druge strane, pojedinac kroz nasilne obrasce
ponašanja potvrđuje svoj identitet.

Nasilni događaji ne mogu se više tumačiti samo kao primitivno i

nekulturno buntovništvo koje uslovljava odrastanje na grub i sirov način.
Patologija i nasilje odraslog doba je ’arheologija detinjstva’, što znači da se
koreni nasilja čupaju ili sade u najranijem detinjstvu.

Mnogi istraživači ističu da se ne može tući dete i istovremeno mu govoriti

da je to za njegovo dobro i da sutra očekujete da će ono biti tolerantno i voditi
računa o drugima. Ako u svom ličnom osećanju nemamo iskustvo da nas je neko
voleo i da je brinuo za nas, teško da će nas u nekom odraslom dobu naučiti da
govorimo jezikom tolerancije i međusobnog razumevanja.

3
 1. NASILJE

Nasilje (dolazi od „sila“), označava odnos između dviju strana u kome

jedna strana uporabom ili samom prijetnjom uporabe sile utječe na drugu stranu.
Nasilje je svjesna okrutnost usmjerena prema drugima s ciljem stjecanja moći
pomoću nanošenja psihičke i/ili fizičke boli.

Prema utvrđenjima Svetske zdravstvene organizacije, nasilje

podrazumeva korišćenje fizičke sile ili moći prema samom sebi, nekom drugom,
nekoj grupi odnosno zajednici. Rezultat ovoga gotovo uvek budu povrede ili u
najgorem slučaju smrt. Naravno da nasilje nije uvek fizičko pa se samim tim ova
definicija ne odnosi uvek na primenu fizičke sile. Kako se društvo globalizovalo
i razvijalo tako su se i vremenom stvarali različiti oblici odnosno vrste nasilja
koje se danas manifestuju kroz svakodnevni život zato što su u istom dosta
prisutne.

Danas kada se pogleda statistika, gotovo da ne postoji individua koja nije

pretpela ili izvršila neku vrstu nasilja nad nekim. Ovde ćemo pokušati da
izdvojimo najbitnije vrste nasilja i da svaku od njih objasnimo na najbolji
mogući način.

Nema mnogo razlike između ovih vrsta nasilja ali je sam ishod uglavnom
isti. Nešto što nećemo pomenuti kao vrstu nasilja ali spada u veliki udeo su
crkva i religija. Crkva je u ranijim vekovima gotovo uvek podržavala korišćenje
sile nad ženama verovajući da su žene samo predmeti koji pripadaju
muškarcima i oni imaju puno pravo da rade sa njima šta god požele.

Kazne u Rimu i Grčkoj su bile rigorozne za bilo kakav pristup ne bitno da

l on bio mali ili veliki. Pa kako se nasilje provalči kroz čitavu istoriju ije ni čudo
što je danas ovoliko prisutan u društvu.

4
 Nasilje je nešto što će apsolutno uvek postajati i to ne može niko da zaustavi
jer niko od nas ne može da kontroliše ljudski mozak i šta se u njemu dešava

1.1. OSOBINE NASILJA

Jedna od osobina nasilja je da je obično neophodno u uvjetima

primitivnog života. Ovisno od okoline, tendencija ka nasilju može biti u stvari
od bitne važnosti za preživljavanje. Naša Zemlja je takva sredina. Za vrijeme
projekata genetskog inženjeringa koji su se odigravali u prošlosti, one
inteligentne vrste koje su razvijene bez sklonosti ka nasilju nisu preživjele i
razvile se. Naprotiv, umrle su.

Šta je to nasilje i tendencija ka nasilju, i zašto je ono bilo neophodno u

prošlosti? Kao prvo, vrste jedu jedna drugu. Kao što se često govori, vrste na
našem planetu uglavnom koriste borbu ili bježanje suočeni sa mogućnošću biti
pojedenim. Iako se pretpostavlja da se ove dvije reakcije razlikuju, one imaju
više zajedničkog nego različitog. Adrenalin se luči, srce tuče maksimalnom
brzinom i svaka misao ili potreba u svezi s drugim stvarima, kao što je probava
ili vođenje računa o ozljedi, biva potisnuta. Ako biće ustanovi da borba nije
moguća niti bježanje ili njegove varijacije, pravit će se da je mrtvo. Za vrijeme
bježanja adrenalin radi korisne stvari napuhivajući mišiće u nogama i izaziva
trzanje ruku. Ako biće ustanovi da bijeg nije moguć, onda se primjenjuje
posljednji pokušaj u odvraćanju napada biće se pravi mrtvo, ili pokušava postati
nepoželjnim plijenom za napadača, pa može nastati izbacivanje izmeta ili
gubljenje svijesti.

5
 2. VRSTE NASILJA

Svake godine životi žena, djece i muškaraca bivaju izmjenjeni ili uništeni
od strane neke osobe koja vrši porodično nasilje nad njima. Emotivni, fizički
ožiljci, i uništenje koji su rezultat toga su očigledni u društvenim i kriminalnim
statistikama. Nasilje može biti otvoreno, besramno i direktno u lice. Međutim,
nasilje može takođe biti suptilno i izokola. Ono može da eksplodira na sceni ili
da se postepeno uvuče u porodične I međuljudske odnose. Iako su žene glavne
žrtve nasilja, muškarci takođe mogu biti žrtve porodičnog nasilja.

Jedan od prvih koraka rješavanja problema nasilja jeste njegovo

prepoznavanje. Veoma često je teško prepoznati ga, zato što može da se
manifestuje u različitim oblicima1.

Pod različitim vrstama nasilja se podrazumjevaju:

 Fizičko nasilje
 Psihičko nasilje
 Seksualno nasilje
 Internet nasilje
 Ekonomsko nasilje

2.1. FIZIČKO NASILJE

Fizičko nasilje je namerno nanošenje fizičkih povreda nad nekim pomoću

tupih ili oštrih predmeta, oružija ili delovima tela (rukama, nogama) Glavni
razlog za upotrebu fizičkog nasilja je odbrana časti i uglavnom da bi se sačuvalo
poštovanje odnosno izbegla sramota. Ova vrsta nasilja je usko povezana sa

1
Lidija Kujundžić: Instrumentalizacija nasiljaNedeljnik NIN,2009 godine. Preuzeto 15.11.2019

6
nasiljem u porodici jer je porodica uglavnom najpodložnija nasilju. Da bi
pokazali svoju muškost, muškarci vrše fizičko nasilje nad ženama kako bi ih
kaznili, iskazali dominantnost, pokazali moć kontrilisanja ili samo ih povredili
jer ih to zadovoljava. Posledice fizičkog naselja su lako prepoznatljive i teško ih
je sakriti zato što su izražene u vidu masnica, ogrebotina, rana, ožiljaka. Zbog
toga nas reč “batine” automatski asociraju na ovu vrstu nasilja. U Srbiji svaka
druga žena trpi naselje, a svaka treća trpi fizičko nasilje.

Kao što smo već napomenuli gore uglavnom su muškarci nasilnici, a žene
žrtve. Međutim, postoje slučajevi u kojima su žene nasilnici dok su muškarci
žrtve. Takvi slučajevi su pak dosta ređi jer je žesnka populacija znatno fizički
slabija od muške populacije.

Žrtve nasilja ćute o onome što im se dešava zbog straha, ljubavi prema
nasilniku ili osećanja odgovornosti prema nekome. O ovome ne treba i ne sme
da se ćuti jer problem ne može biti rešen tako. Žrtve uvek treba da stanu za sebe
i progovore o onome što im se dešava jer ćutanjem i sakrivanjem ništa se neće
promeniti na bolje, već može samo gore da se nastavi do te mere da bi se u
najgorem slučaju završilo smrtno. U našem društvu uvek se čeka ona jedna
osoba, prva, koja će da “probije led” kako bi tek onda ostatak društva reagovao i
podržalo. To je pogrešno, jer na kraju možda bude kasno za nekoga.

U Ustavu svake republike postoji zakonska zaštita za sve žrtve nasilja i

zove se mera zaštite. Ona se donosi kada postoje jako dobri razlozi i osnove za
njeno donošenje. Zakonska trajnost ove mere je godinu dana ali postoji
mogućnost da se ona obustavi ranije ukoliko razlozi i osnove koje su je na
prvom mestu doneli, ne postoje više. Pokreće se tužbom.

Druga vrsta zaštite koja je predviđena žrtvama su zaštitne kuće. Njih u

Srbiji nema mnogo. Na primer u Kosovskoj Mitrovici postoji samo jedna
sigurna kuća. Fizičko nasilje je zadnjih godina bilo sakrivano i potisnuto,

7
gotovo da do medija nije dolazilo uopšte međutim zadnjih godina je odjeknulo i
privuklo je dosta pažnje.

Fizičko nasilje je nešto što ostavlja velike traume, strah i posledice iza
sebe, kako na same žrtve tako i na one koji su samo svedoci toga u ovom slučaju
to su deca ukoliko se radi o nasilju u porodici. Oporavak od toga je jako težak, a
ponekad i nemoguć jer strah ostaje i kad sve ostalo nestane i prođe.

U fizičku agresiju se nekad ubraja i oštećivanje materijalne imovine, gdje

„fizičko” znači da se nešto radi s predmetima. I u slučaju uvredljivog tjelesnog
kontakta i oštećivanja imovine šteta je najčešće u „psihičkoj patnji”, kao i kod
verbalne agresije2.

Do sad smo samo pričali o fizičkom nasilju u porodici, ali šta je sa

nasiljem u školama koje je veoma prisutno? Ovo je nešto što postoji u osnovnim
i srednjim školama. Žrtve su uglavnom veoma dobri đaci, novi učenici,
ekonomski loše pozicionirana deca, punija deca ili deca koja su na bilo koji
način drugačija jer drugačije se smatra ne prihvatljivim. Lista razloga zašto je
fizičko nasilje u školama prisutno je jako dugačka. Nasilnici su obično deca koja
su straija ili oni kojih se sva druga deca plaše. Kao i kod porodičnog nasilja i
ovo je veoma važno prijaviti nekome jer ćutanje ne rešava ništa samo pogoršava
stvari jer nasilnik dobija sve veću sigurnost u sebe i nastavljaće da radi po svom
jer nema niko da ga zaustavi.

2
Popadić D.,(2009), Nasilje u školama, Institut za Psihologiju, Beograd preuzeto: 15.11.2017

8
 2.2 PSIHIČKO NASILJE

Za razliku od fizičkog nasilja koje je lakše prepoznatljivo i vidljivo je

veoma lako, psihičko nasilje predstavlja mnogo složeniji problem za društvo i
mnogo ga je teže prepoznati. Kada se radi o ovoj vrsti nasilja svako može biti
nasilnik, nema pravila. Samim tim predrasude da nasilnici striktno moraju da
budu psihički bolesne osobe nisu tačne. Psihičko nasilje podrazumeva želju za
potpunom kontrolom svega. Recimo da je najlakše slomiti osobu psihički nego
fizički jer reči imaju jači uticaj i efekat na nas. Ova vrsta nasilja se uglavnom
ispoljava u vidu ignorisanja nečijih potreba, omalovažavanja, ismevanja i
vređanja. Sve ove navedene stvari kod žrtava izazivaju povučenost, strah,
kompleks niže vrednosti i obeshrabrenost.

Kompleks niže vrednosti kod osobe predstavlja verovanje da nije

dovoljno dobra nikome pa ni sebi samoj ponekad, nepoverenje, gađenje, strah i
izolovanost.

Najveći problem predstavlja kod žrtava dodatno “ugnjetavanje” sebe jer

su sebe dovele u položaj odnosno da su sebi dozvolile da im se ovo dogodi.
Veoma je važno da se shvati da žrtva nije kriva za činjenicu da trpi ovakav način
nasilja nad sobom i to je veoma teško da se objasni jer oni veruju da je njihovo
postojanje bezvredno. Svako od nas u bilo kom momentu svog života može
postati žrtva bilo kakve vrste nasilja pa zbog toga sebe ne treba dodatno da
krivimo.

Kao i fizičko tako je i psihičko nasilje prisutno u školama. Razlozi za

ispoljavanje ove vrste nasilja su dosta slični kao i kod fizičkog nasilja. Razlika je
u tome što nije lako prepoznatljivo i ostavlja mnogo veće traume na kasniji život
dece. Međutim, za ovakvo ponašanje je delimično pogrešno kriviti decu jer oni
takve stvari nose iz kuće. Dakle, krivci za njihovo ponašanje su njihovi roditelji

9
koji ih nisu pravilno vaspitali, koji im nisu objasnili da biti dugačiji nije
pogrešno već nešto posebno i da treba svakoga poštovati bez obzira na njegovo
ekonomsko stanje, izgled, boju kože, veru itd..

Kroz svaku vrstu nasilja se uglavnom provlače isti razlozi i iste posledice.
Kada žrtva dostigne svoj vrhunac trpljenja nasilja uglavnom se odlučuje za
samopovređivanje koje predstavlja neki način samokažnjavanja jer nije dovoljno
vredna ili se odlučuje za najgori izbor, odnosno oduzimanje svog života jer to
predstavlja najbolje rešenje. Međutim, to nije rešenje i to ne zaustavlja nasilje.
Veoma je važno da se iz tog kruga izađe i da se kaže nekome jer psihičko nasilje
samo kasnije prerasta u fizičko, sesksualno i ekonomsko nasilje.

I ako psihičko nasilje ne može da se vidi ili dokaže, ne znači da nije

prisutno u našem društvu.

2.3. SEKUSALNO NASILJE

10
 Seksualno nasilje odnosno kako ga drugačije zovemo seksualno
zlostavljanje predstavlja bilo kakav vid ne željenje komunikacije sa nekim da li
to bilo u vidu ne pristojnih komentara, dodirivanja bez dozvole ili prisile na
sesksualne odnose van individuine volje ili želje. Svaka četvrta ženska osoba je
žrtva seksualnog nasilja u kući, na poslu. Seksualno nasilje se ispoljava u vidu
pretnji, prisile, slatkorečivosti i zlostavljači su obično ljudi sa kojima je žrtva
bliska ili ih poznaje. Ova vrsta nasilja je takođe jako prisutna samo se o tome
manje govori jer i same žrtve imaju veliki strah da pričaju o tome smatrajući da
su one svojim ponašanjem dovele do toga da im se to dešava.

Nema previše fizičkih dokaza da se nasilje zapravo dogodilo odnosno, da

se bolje izjasnimo, nema na prvi pogled lako vidljivih dokaza sem krvarenja,
bolova, modrica i otoka na teže vidljivim delovima tela same žrtve. Ali zato
emocione traume zauvek ostaju u podsvesti žrtve i pretstavlja im veliku
prepreku da pokušaju da nastave da žive život normalno. Žrtve u ovom slučaju
ćute iz razloga što se plaše gorih posledica nego što je samo zlostavljanje, na to
se dodaje osećaj krivice, povučenosti, bezvrednosti, besa, depresije..

Traume takođe sa sobom nose promenu ponašanja, noćne more, preveliki

strah od kontakta sa drugim osobama, samopovređivanje. Svi ovi navedeni
simptomi sprečavaju žrtvu da nastavi emocionalno u smislu svaki but će gurati
od sebe nekoga iz straha da će opet biti povređeni jer bi morali da shvate da li
vole nekoga, a za njih to je ne prihvatljivo jer imaju manjaj poverenja u sebe i
sve druge ljude. Samim tim se to nadovezuje na nemogućnost stvaranja
porodice, edukativnosti ili poslovne karijere.

Seksualno nasilje je bilo koje seksualno delo, pokušaj da se pridobije

seksualna radnja, neželjeni seksualni komentari, čin trgovine ili bilo koja radnja
protiv seksulanosti osobe korišćenjem prinude, od strane bilo koje osobe bez
obzira na odnos sa žrtvom ili okolnosti. Seksualno nasilje može imati
kratkoročne ili dugoročne posledice na fizičko, mentalno, seksualno i
11
reproduktivno zdravlje za žrtvu i njihovu decu. Ukoliko se desi u toku
detinjstva, seksualno nasilje može dovesti do problema sa pušenjem, drogom i
alkoholom, kao i problematičnim seksualnim ponašanjem u daljem životu.
Takođe, postoji mogućnost da žrtve nasilja kasnije postaju izvršioci zločina3.

Seksulno zlostavljanje se drugačije u društu zove “tihi problem” jer same

žrtve o tome ne pričaju i niko generalno se ne trudi puno da priča o tome jer
naše društvo smatra da ukoliko nije viđeno, nije se ni dogodilo. Naše telo
pripada samo nama samim tim samo mi imamo potpunu kontrolu nad istim i
niko nama poznat ili ne poznat ne može drugačije da dokaže. Niko od nas ne bi
trebao da trpi neprijatnosti iz straha niti bi trebalo da dozvolimo nekome da se
ponaša kako želi jer se osećamo odgovornim ili obaveznim. Nikada, nije kasno
da se o ovome progovori niti da se zaustavi.

Kada je seksualno nasilje nad decom u pitanju uglavnom je to bez fizičke

sile samo uz pomoć slatkih reči. Deca uglavnom pretrpe ovo u periodu između 4
i 8 godina od strane lica koji su straija od njih i koje poznaju. Deca u ovom
uzarastu veruju u sve što im se kaže tako da zlostavljač nema strah da dete može
da kaže nekome šta mu se došava. Veoma je važno informisati decu od malih
nogu kakav fiziči kontak je dozvoljen i normalan sa ostalim osobama oko njih.
Ovo takođe ostavlja nezamislive traume na dete koje na njegov život utiču
veoma ne prijatno i veoma dugo.

Seksualno nasilje predstavlja jedan od najtežih vidova seksualnih

devijacija. Ono podrazumeva svaku povredu polne slobode i polnog morala, kao
i svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, silovanje i
podstrekivanje na seksualni odnos4.

3
 Krug et al.,"World report on violence and health", World Health Organization. (2002). str. 149 preuzeto 30.11.2019
4
Počuča, M., (2010a). Nasilje u porodici. Pravo – teorija i praksa, 27(9-10), str. 51. preuzeto: 5.12.2019

12
 Kako najbolje pomoći žrtvama koje su pretrpele nasilje? Ako već znate
neku, pričajte sa njom značiće joj da je saslušate, grupne terapije, vera u sebe,
podrška drugih, vođenje dnevnika.

2.4. INTERNET NASILJE

Dugi naziv za ovu vrstu nasilja je cyberbullying i ovaj naziv je poznatiji u

našem društvu. Ono podrazumeva aktivnosti tehnologija koje mogu biti štetne
za pojedinca ili grupu odnosno zajednicu. Internet je slobodna i otvorena
globalna mreža kojoj skoro čitava Planeta ima pristup tj ima pristup njenom
sadržaju. Danas se gotovo sve svelo na tehnologiju i nekako sve zavisi od toga.
Dakle s tim rečeno kroz ovu vrstu nasilja možemo videti hakerisanje,
maloletničko nasilje, seksualno zlostavljanje i eksploataciju mladih i dece.

Materijal koji se uglavnom koristi su slike, video zapisi, poruke itd.. Ovo
nasilje je prisutno 24/7, 365 dana godišnje i publika se svakim danom sve više
povećava jer je Internet svima dostupan. Nasilnik ovde takođe može biti svako,
nema pravila.

Pod nasiljem na internetu se podrazumeva uhođenje, vređanje, lažno

predstavljanje, eksploatacija pornografije širenje laži i omalovažavanje
pojedinca ili grupe. Fizičko nasilje ovde ne postoji jer je sve virtuelno.
Uglavnom su svi nasilnici anonimni ili se sakrivaju pod nekim pseudoninom.
Na internetu nikad ne možemo biti sigurni ma koliko pazili, ali opet svakako je
dobro obratiti pažnju šta i gde postavljamo. Sve što nama izgleda smešno i
bezazleno, na nekoga može mnogo da utiče. Koliko pozitivnih strana ima
Internet, toliko ima i negativnih. Tu sve i svako može da postane predmet
ismejavanja, vređanja ili omalovažavanja veoma brzo i lako.

Jako čudna stvar ali deca se pominju u svim vrstama nasilja. Pa kao i u
prethodnim, tako se pojavljuju i ovde pod nazivom maloletničko nasilje na
internetu. Ovo je verovatno jedno od najčešćih razloga samoubistava ili

13
samopovređivanja. Deca ne mogu sama da se bore sa tim jer ljudi će pre
poverovati nečemu što pričitaju na internetu nego onome što vide svojim očima.
Nasilnici su uglavnom vršnjaci ili malo stariji učenici, retko kad mlađi, jer se
tako osećaju “moćno” u smislu da su “cool” i da sva druga deca žele da se druže
sa njima. Svako ko ne poštuje kako oni kažu ili hoće postaje predmet ismevanja
na internetu.

Kako prepoznati da neko prolazi kroz ovo? Promena ponašanja je nekako

glavna stvar, preterana osamljenost, depresija, samopovređivanje, strah.
Nasilnici ne shvataju koliko ozbiljno maltretiraju nekoga do onog momenta dok
ne bude kasno da se bilo šta popravi ili promeni.

Nekada se “igra okrene” pa nasilnik postane žrtva i tek onda postane

svestan kroz šta je prolazio neko drui i koliko je to ozbiljno bilo zapravo.

Digitalna mreža sa novim sociokulturnim i sociopolitičkim situacijama

postaje svojevrsna digitalna agora gdje se ljudi okupljaju, razgovaraju i
organizuju, te kao takva postaje osobeni kontrapunkt realnog – spoljašnjeg
svijeta5.

Druga bitna povezana stvar za ovu vrstu nasilja sa decom je eksploatacija

pornografije i kidnapovanje dece. Pedofili su uglavnom nasilnici i to su straiji
ljudi koji “vrebaju” mlade devojke na sastanak na mestima gde nema nikoga i to
se uvek završi nestankom i kasnije smrću žrtve. Treba da postoji starosna

5
Rutović, Ž. (2011) Digitalni demos, Grafo Crna Gora Podgorica, str. 17

14
granica koja bi odlučivala sa koliko godina dete može da koristi internet.
Roditelji treba da upozore svoju decu i detaljno im objasne kako da se zaštite od
svih mogućih opasnosti. Facebook je glavno mesto gde svaka vrsta nasilja
počinje i svako mu ima pristup.

2.5. EKONOMSKO NASILJE

Tema koja se ne provlači tako često kroz medije, novinske članke, internet
je definitivno ekonomsko nasilje. To je veoma “normalna stvar” po našem
društvu pa samim tim nije dovoljno vredna da se pominje, a zapravo je jako
veliki problem. I ako su muškarci znatno fizički spremniji od žena to ne
opravdava činjenicu da žena mora da zavisi od muža financijski jer ne mora.
Živimo u 21. Veku gde su do sada muška i ženska populacija trebale biti
ravnopravne tj jednake, što ne vidimo da je slučaj. Ovo je toliko zanemarna
tema da se čak ne pojavljuje ni u Krivičnom ni u Porodičnom zakoniku. Svaka
peta žena u našoj zemlji zavisi od svog partnera.

Ova vrsta nasilja lako može da preraste u psihičko nasilje odnosno

zlostavljanje jer nasilnik ima potpunu kontrolu nad žrtvom smatrajući da ona ne
može da se pobuni jer nema gde, zavisi od njega. Nasilnik ima tu moć da žrtvi
zabrani zapošljavanje jer onda on gubi kontrolu nad žrtvom jer ona postaje
samostalno sposobna.

Nasilno uzimanje novca, zabrana kontakta sa bilo kakvom vrstom

podrške, radna nesposobnost, izolovanost, sve su to oblici ekonomskog nasilja
koje može da utiče na zdravstvene probleme kao što su štitna žlezda, šećer ili
visok krvni pritisak.

Muškarci ponekad pribegavaju sili kako bi primorali svoje ekonomski

nezavisne supruge da prodaju svoju imovinu, eliminišući na taj način njihovu
ekonomsku sigurnost. Ova vrsta ekonomskog nasilja koju vrše muškarci
15
ekonomski zavisni od supruga veoma često je praćena i fizičkim ili psihičkim
nasiljem koje se obično javlja kao odgovor na ženin otpor6.

Jednoj žrtvi ovakvog nasilja treba mnogo emotivne snage, hrabrosti i

spremnosti da sama krene u bitku za svoj život i svoju samostalnost. Ni jedna
žena niti bilo koja druga žrtva nije dužna i ne mora da zavisi od nekoga niti
mora da moli za novac za sopstvene potrebe. Niko od nas se nije rodio radno
sposoban i sa iskustvom, ali ko želi sve to lako može da nauči i stekne tako da
ne morate ni od koga da zavisitei ne postoji osoba koja može drugačije da vam
kaže.

3. VRŠNJAČKO NASILJE

Vršnjačko nasilje se u javnosti najčešće vezuje za školu, što je samo

delimično tačno, jer ono može da se javi među decom ne samo u školi već i bilo
gde, gde se nađu deca sličnih godina/uzrasta: u domovima za decu, u vrtićima,
na igralištu - terenu, u parku gde se igraju, u sportskom klubu, na rođendanskom
druženju i drugim situacijama.

6
Nikolić Ristanović, V., (2008). Preživeti tranziciju: svakodnevni život i nasilje nad ženama u
postkomunističkom i postratnom društvu, Beograd, Službeni glasnik, str. 120. preuzeto:22.11.2019

16
 Izrazom „vršnjačko nasilje“ (eng. peer violence, bullying) označava se
nasilno ponašanje koje neko dete ili grupa dece primenjuje prema drugom detetu
sa namerom da se tom detetu nanese bol, strah, sramota i poniženje, jednom
rečju da mu se nanese patnja. Pri tome, nasilno ponašanje se ne odnosi samo na
fizičko, veći i na verbalno i socijalno nasilje. Bez obzira na termin koji se
koristi, suština pojave jeste da u činu nasilja uvek postoji nesrazmera moći
između onoga koji čini i onoga koji trpi nasilje. Pojedinac ili grupa koja čini
nasilje je uvek u poziciji moći i tu moć zloupotrebljava da bi drugome nanela
bol i patnju.

Nasilje podrazumijeva 6 faktora: namjera da se povrijedi ili nanese šteta;

intenzitet i trajanje; moć nasilnika; ranjivost žrtve; manjak podrške; posljedice7

Deca mogu .biti uključena u vršnjačko nasilje bilo kao žrtve ili nasilnici,
ili i kao žrtve i nasilnici. Takozvani „čisti nasilnici/zlostavljači“ imaju visok
socijalni status, svi u školi ih znaju i svi ih se boje. Za razliku od njih, „čiste
žrtve“ nikada ne zlostavljaju drugu decu nego su uvek u ulozi žrtve. Treća grupa
su nasilnici/žrtve koji su zlostavljani a zatim pokušavaju, uglavnom neuspešno
da zlostavljaju druge. Ova grupa ima najnepovoljniji ishod po mentalno
zdravlje. Oni su socijalno stalno poraženi. Najčešće su pod jakim uticajem i
7
Zećević I. (2010), Program prevencije vršnjakog nasilja, Fondacija za socijalno uključivanje u Bosni i
Hercegovini, Banja Luka preuzeto: 29.11.2019

17
vođstvom dominantnog nasilnika, a ostala deca prepoznaju niži socijalni položaj
nasilnika/žrtve pa počinju i sami da ih zlostavljaju.

Novija istraživanja skreću pažnju da se vršnjačko nasilje često začinje u

porodici kao nasilje među braćom i sestrama. Najnovija istraživanja skreću
pažnju da preterano zaštićivanje deteta od strane roditelja, takozvano „helikopter
roditeljstvo“ takođe ima nepovoljan efekat i može “gurnuti” dete u ulogu žrtve.
Roditelji koji stalno bdiju nad detetom i koji intervenišu svaki put kada se dete
nađe u situaciji i najmanjeg konflikta sa vršnjacima, onemogućavaju svom
detetu da nauči kako da postupa u situcijama konflikta i samostalno ih razrešava.
Kada se zlostavljanje u školi desi, ti roditelji odmah uporno zovu školu, druge
roditelje, prave galamu, zakazuju sastanke, „isteruju stvari na čistinu“ i slično,
čime još više pogoršavaju situaciju i položaj svog deteta u grupi.Nasilje je trajno
i učestalo izložen negativnim postupcima od strane jednog ili više učenika koji
ga namerno žele povrediti, poniziti ili izložiti neprijatnostima8.

Djeca sklona nasilju nad drugom djecom nameću se skupini ili

pokušavaju okupljati članove koje povezuje antipatija prema nekom djetetu.
Pridruženi članovi obično su podložni autoritetu vođe skupine, trude se širiti
krugove mržnje, neistine ili klevete. Razlozi tome mogu biti ostvarivanje
zajedničkog cilja i motiva te potreba da im se pridruže drugi članovi koji vole
svoju individualnost istaknuti u skupini. Obično grupa nasilnika postaje vrlo
kohezivna, zahvaljujući dobroj socijalnoj strukturi odnosno međusobnoj
privlačnosti članova. Njihova privlačnost i naklonost temelje se na sli čnosti
interesa među osobama, slični

3.1. PREVENTIVNE MERE VRŠNJAČKOG NASILJA

8
Žunić-Cicvarić J., Cicvarić R., ( 2009), Nasilje u školi, Užički centar za prava deteta, Užice Preuzeto:
29.11.2019

18
 Uzroci nasilničkog ponašanja među učenicima rezultat su obilježja
ličnosti svakog pojedinog učenika, kvalitete obiteljskih odnosa (stil odgoja,
roditeljska – posebno majčinska ljubav i privrženost djetetu i sl.), kvalitete
školskog okruženja, utjecaja medija, obilježja kulture i društvenog okruženja u
kojemu dijete živi9.

U školi su učenici okruženi profesorima koji imaju odlična praktična

znanja iz pedagogije. I tokom odmora, i tokom vremena koje provode u
dnevnom boravku, učenici su bezbedni jer su profesori uvek prisutni, a školsko
obezbeđenje nikada ne napušta zgradu i uvek je spremno da reaguje. U
Savremenoj gimnaziji postoji i mogućnost organizovanog prevoza dece od kuće
do škole i obratno, koju mogu da iskoriste svi učenici

Kako bi se sprečilo svako agresivno ponašanje učenika, posebna pažnja se

posvećuje saradnji škole sa roditeljima. Oni redovno dobijaju obaveštenja od
škole o ponašanju i uspehu svog deteta, i pri prvim znacima nekog problema ili
konflikta među učenicima, roditelji su informisani. Takođe su pozvani da jave
školi ukoliko primete bilo kakvo čudno ponašanje kod svog deteta, bez obzira da
li sumnjaju na vršnjačko nasilje ili neki drugi problem.

Radionice na temu inkluzije, tolerancije i poštovanja koje organizuju

školski psiholog i pedagog doprinose stvaranju klime u kojoj se nasilničko
ponašanje oštro osuđuje, a sa druge strane, kod učenika grade razumevanje za

9
Grupa autora, (2014), Nasilje ostavlja tragove, Centar za mirovne studije, Zagreb preuzeto: 30.11.2019

19
potrebe svakog pojedinca i poštovanje različitosti. Na taj način je materijal koji
se tiče prevencije vršnjačkog nasilja ugrađen u plan i program školskih
aktivnosti10.

Iskustva drugih škola pokazala su da se nasilno ponašanje dece često

manifestuje van škole, na ulici, u parkovima ili drugim javnim prostorima u
kojima učenici provode slobodno vreme. Razvijanjem međuljudskih odnosa
kojie počivaju na toleranciji, razumevanju i poštovanju, kao i sportskog duha,
učenici u Savremenoj gimnaziji prolaze kroz sve ove teme na časovima i
radionicama kako bi bili spremni i za situacije izvan škole.

ZAKLJUČAK

Na temelju pregleda literature o nasilju vidljivo je da se sve veći broj

autora bavi ovom problematikom, ali je jasno da je ovo još uvijek nedovoljno
istraženo područje, jer postoje velike razlike u definiranju nasilja. Prema većini
autora važan element nasilja predstavlja namjera da se nanese šteta, ali ovakav
pristup stvara i brojne teškoće, jer su namjere nedostupne drugima i nemoguće
je o namjerama s pouzdanošću zaključivati, pa je prema tome teško i
zaključivati o tome što je nasilje, a što nije. Određeni problem predstavljaju
različite kulturne, društvene i političke norme, jer različita društva istu pojavu
svugdje ne definiraju ali i ne kvalificiraju jednako, odnosno ono što je u jednom
društvu nasilje u drugom je normalna društvena pojava.

Bez obzira je li riječ o nasilju općenito ili o pojedinom području nasilja,

kao što je nasilje u partnerskim vezama i nasilje nad starijim osobama, dobiveni
podaci variraju ovisno o društvenom kontekstu i o korištenoj metodologiji, kao i
o tome koji su čimbenici rizika za nasilno ponašanje razmatrani. Isto tako, očito
10
http://www.savremena-gimnazija.edu.rs/najbolja-prevencija-vrsnjackog-nasilja/ preuzeto:19.12.2019

20
je da postoje određeni oblici zlostavljanja koji još uvijek nisu takvima definirani
i kvalificirani pa je to jedan od ciljeva koje što prije treba ostvariti.

Iz pregleda literature, rezultata istraživanja i prakse stručnjaka sa širokog

psihosocijalnog područja djelovanja, vidi se da je potrebno utvrditi primjerenije
definicije posebnih područja nasilja i zlostavljanja, a vjerojatno i samog
fenomena nasilja i jedinstvenu metodologiju i kriterije za određenje nasilja.

21
 LITERATURA

1. Lidija Kujundžić:“Instrumentalizacija nasilja“Nedeljnik NIN,2009

godine.
2. Popadić D.,(2009), Nasilje u školama, Institut za Psihologiju, Beograd
3. Krug et al.,"World report on violence and health", World Health
Organization. (2002). str. 149
4. Počuča, M., (2010a). Nasilje u porodici. Pravo – teorija i praksa, 27(9-10),
str. 51

5. Rutović, Ž. (2011) Digitalni demos, Grafo Crna Gora Podgorica, str. 17

6. Nikolić Ristanović, V., (2008). Preživeti tranziciju: svakodnevni život i
nasilje nad ženama u postkomunističkom i postratnom društvu, Beograd,
Službeni glasnik, str. 120.
7. Zećević I. (2010), Program prevencije vršnjakog nasilja, Fondacija za
socijalno uključivanje u Bosni i Hercegovini, Banja Luka
8. Žunić-Cicvarić J., Cicvarić R., ( 2009), Nasilje u školi, Užički centar za
prava deteta, Užice
9. Grupa autora, (2014), Nasilje ostavlja tragove, Centar za mirovne studije,
Zagreb

INTERNET IZVORI

1. http://www.savremena-gimnazija.edu.rs/najbolja-prevencija-
vrsnjackog-nasilja/
2. https://sr.wikipedia.org/sr-el/Nasilje/#Prevencija/
1.
2. lkkkkakkk

SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................3
22
1. NASILJE........................................................................................................5
1.1. OSOBINE NASILJA.....................................................................................6
2. VRSTE NASILJA..........................................................................................7
2.1. FIZIČKO NASILJE........................................................................................7
2.2 PSIHIČKO NASILJE......................................................................................10
2.3. SEKUSALNO NASILJE...............................................................................11
2.4. INTERNET NASILJE..................................................................................14
2.5. EKONOMSKO NASILJE............................................................................16
3. VRŠNJAČKO NASILJE..............................................................................17
3.1. PREVENTIVNE MERE VRŠNJAČKOG NASILJA............................................19
ZAKLJUČAK.....................................................................................................21
PRIJAVA TEME ZA IZRADU SEMINARSKOG RADA...............................22
PREDLOG PROJEKTA TEME.........................................................................25
IZJAVA O AUTORSTVU.................................................................................28
IZJAVA O ISTOVETNOSTI ŠTAMPANE I ELEKTRONSKE VERZIJE
SEMINARSKOG RAD......................................................................................29
IZJAVA O KORIŠĆENJU.................................................................................30
LITERATURA...................................................................................................31

23