Bićemo srećni samo ako verujemo da smo sami kreatori svoje sreće.

Unutarnje zadovoljstvo glavno

je merilo sreće. Da bismo postigli unutračnje zadovoljstvo moramo prestati da razmišljamo kako se
sve što imamo podrazumeva i treba da shvatimo kako je sreća imati slobodu da svoj život u svako
trenutku prekrenemo. U tri rada našeg tima govorimo o tri psihološka koncepta hrabrost,
zadovoljstvo životom i zadovoljstvo na radu. Ova tri koncepta su po našem mišeljnju veoma
povezana, zadovoljstvo na poslu jako utiče na naše celokupno zadovoljstvo tj. na zadovoljstvo
životom a hrabrost... Hrabrost nam je potrebna da bi se pokrenuli i sve što nam kvari sreću
preokrenuli.

U zadatku kolege Nikše vidimo povezanost hrabrosti i životnog zadovoljstva na primerima. Posebno
su lepi i pozitivni primeri njegovog direktora koji je prihvatio da učestvuje u projektu pozitivne
psihologije i koji je poslušao savet našeg kolege i odvažio se da obavi veoma bitan poslovni razgovor,
kog se očigledno pribojavao. Kada ga je obavio i pošto je razgovor imao pozitivan rezultat, direktor je
bio zahvalan i srećan što se odvažio i što je obavio ovaj razgovor. Izašao je iz svoje komforne zone, ali
je beskrajno zahvalan zbog toga, jer je pobedio svoj strah od odbijanja. To je naravno uticalo i na
njegovo zadovoljstvo uopšte iako je shvatio da mu je porodica najvažnija i da mu ona donosi najveće
životne radosti. Lep je i primer Nikšinog kolege koji je takođe prihvatio savete koje nam daje novo
nastala nauka, pozitivna pshologija i rešio da svoje zaboravljene hobije probudi i na taj način je
proveo nezaboravan vikend. Shvatio je koliko mu je malo potrebno da bude srećan, i nastaviće da
tim malim „začinima“ života ulepšava svoj život u budućnosti.

Iz rada kolege Igora i mog rada koji se bave zadovoljstvom na poslu vidimo šta je sve bitno da bi
radnici bili zadovoljni okruženje, kolektiv, plata, pohvale, mogućnosti unapređenja, poboljšanje
organizacije i komunikacije na poslu, veća otvorenost za nove ideje vezane za inovacije na poslu ali i
inovacije u smislu uvođenja vrtića, plaćene teretane, joge ili nekih drugih vrsta treninga, što bi
pomoglo smanejnju stresa i boljem doprinosu radnika... Kroz razgovor došli smo do zaključka da je
zaista jako bitno imati zadovoljne radnike, da je svako od nas poseban i da učiniti srećnog svakog je
jako teško, tako da menadžeri moraju da budu dovoljno vešti da uz pomoć različitih tehnika
upoznaju svoj tim, svoj kolektiv i da koliko mogu motivišu svakog ponaosob. zadovoljstvo na poslu je
bitna za produktivnost pojedinca a samim tim i organizacije. Zadovoljan pojedinac ima dobre ideje,
brz je, bistar i na taj način je i njegov tim i njegova organizacija produktivna i donosi dobre rezultate.

Došli smo i do zaključka da godište igra značajnu ulogu, da je mlade ljude moguće motivisati, dok
stare nije, videli smo u radu koleginice Milena na primeru čoveka koji je dve godine pred penziju, nije
ga moguće motivisati, ni novcem, ni bilo kakvim drugim sredstvima motivacije. Jednostavno njegovo
interesovanje i njegova sreća više nemaju veze sa organizacijom i zadovoljstvo na radu nema
posebnu vrednost za njega. Dok mladi ljudi drugačije razmišljaju, mladi ljudi itekako žele motivaciju,
žele priznanja, žele da se osete potrebno i produktivno, žele da se osećaju dobro na poslu jer tamo
provode više vremena nego kod kuće, tako da niko ko je 8 i više sati u toku dana pod pritiskom i
nesrećan i ide na posao a ne želi- nego zna da mora... takav čovek ne može biti srećan. Čak i oni koji
nemaju puno radnih sati žele da se osete korisnim, motivisanim i zadovoljstvo na radu im je bitno
koliko i onima koji rade puno radnih sati. Većini ljudi je bitno kako se osećaju na poslu i kakvi su im
rezultati na poslu. Tako da vidimo da su zadovoljstvo na poslu kao i hrabrost karike u lancu koji se
zove zadovoljstvo životom.