Za “VREME” govore:

BRANKO MILANOVIĆ, DEJAN JOVIĆ, DR SRĐA JANKOVIĆ, MARKO ŠELIĆ MARČELO

BiH 4,70 KM; Hrvatska 19 KN; Makedonija 175 DEN; Crna Gora 2.50 EUR; Slovenija 2.80 EUR; Greece 3.00 EUR; Austria, Germany 4.00 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 250 rsd

broj
1526
2. april 2020.

PANDEMIJA KORONE

CRNI DANI I
UTERIVANJE
STRAHA
 ne gubite vreme

posebna ponuda
tokom vanrednog stanja
čitajte na internetu
nedeljnik

5 brojeva za samo 720 din!

Obaveštavamo cenjene čitaoce sa teritorije Srbije da uz dosadašnje
šestomesečne i godišnje uvodimo i novu, mesečnu pretplatu po
ceni od samo 720 dinara. Redovna ponuda obuhvata pretplatu na
4 broja bez, a tokom trajanja vanrednog stanja na 5 brojeva sa
pristupom PDF izdanju.

Uplatu izvršite na račun 160-302538-91 i pošaljite nam mail na

adresu prodaja@vreme.com sa informacijom o uplati (datum
uplate, ime, prezime i email adresa na koju ćemo vas obavestiti
kad otvorimo nalog). Otvaranje naloga ćemo obaviti u najkraćem
mogućem roku!
 BROJ 1526
2. april 2020.
izdavač
04 Vanredno stanje, nedelja treća:
NP “VREME” d.o.o.
Crni dani i uterivanje straha
Kosovska 17, Beograd

07 Proizvodnja neprijatelja:

Foto: Darko Vojinovic

direktor
Stevan Ristić
Gastarbajter je novi “Šiptar”
pomoćnik direktora
Vojislav Milošević
08 Funkcionisanje partijske
finansijski direktor
Daniela Vesić države u vanrednom stanju:
Radi li partijska država u interesu
glavni urednik Panika usled nesigurnosti
Dragoljub Žarković svih građana Republike Srbije i
odgovorni urednik
11 Nuspojave: Kretanje i smetanje pored evidentnog kašnjenja, početne
Filip Švarm
12 Svet posle korone: neozbiljnosti i manipulacija? Može li joj
pomoćnici glavnog urednika
se verovati ako su nam kazali da je prvi
Jovana Gligorijević, Momir Turudić Branko Milanović
redakcija
registrovani slučaj obolelog od kovida-19
Slobodan Bubnjević, Radoslav Ćebić, 15 Svet posle korone: bio 6. marta, dan pošto je partija SNS
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Jovana Georgievski, Slobodan Georgijev, Dejan Jović prikupila potpise za svoju izbornu listu
Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgačević, zora drčelić
Tatjana Jovanović, Radmilo Marković, 18 Virus korona u Srbiji:
Saša Marković, Ivana Milanović Hrašovec,
Marija Janković (foto), Milan Milošević, Epidemija tek uzima zalet
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić,
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović,
20 Koronavirus u Valjevu:
Tamara Skrozza, Zoran Stanojević,
Bojan Stekić, Dragan Todorović,
Komandant “Conrad”
Tanja Topić, Biljana Vasić, Miloš Vasić

dokumentacija 22 Intervju: dr Srđa Janković

Foto: Oliver Bunic

Dragoslav Grujić (arhiva)
Jelena Mrđa (foto)
24 Epidemija, mere Vlade
tehnička redakcija:
Ivan Hrašovec (ur.), i strana pomoć:
Tanja Stanković, Slobodan Tasić;
lektori: Olga Babić, Živana Rašković, Država se stara o svemu “Kolege se iz ustanova širom Srbije
Ivana Stanković;
korektori: Nikola Dragomirović,
27 Svet: Ratna mobilizacija povlače ka višim centrima, prvenstveno
Ana Ćuk Dragomirović, Stanica Milošević
u Beograd, Niš i Novi Sad, bez rešenja o
internet izdanje zdravstvenog sistema
www.vreme.com
premeštaju, bez informacije da li posle idu
Marjana Hrašovec 30 Slovenija: Samodisciplina u samoizolaciju, gde je ta samoizolacija,
prodaja i pretplata i razumna ograničenja da li se vraćaju u svoje domove, da li će
Nikola Ćulafić, Milan Radović ugroziti svoje porodice...” – dr Rade Panić
računovodstvo 32 Intervju: Marko Šelić Marčelo
biljana vasić
Slavica Spasojević
marketing
35 Lični stav: Milivoje Čalija
Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
KULTURA
36 Filmske (veb) premijere:
Foto: DRAGAN KUJUNDZIC

štampa: Rotografika, Subotica Optužujem i Počasni gost

ISSN 0353-8028 39 Knjige:

COBISS.SR-ID 16907266
Podrivanje zidova gluposti

41 Provetravanje: Pogledaj me, i ja stradam

42 TV Manijak: Dok čitava planeta raspravlja o tome kako će

Prenošenje, preuzimanje ili
Šaputave devojke i Trepetalo iz Trogira se mnogo toga u svetu i ekonomiji promeniti
korišćenje tekstova objavljenih u
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno. jednom kada se pandemija zaustavi, srpska
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola
Vlada poručuje da smo spremni ušli u krizu
43 Navigator: Znam Vas, pardon, s televizije
autora i NP VREME, kao nosioca i da ćemo se iz problema brzo izvući
isključivih imovinskih prava na
44 Strip: Dopisnice iz Berlina slobodan georgijev
iskorišćavanje autorskih dela koje
su stvorili zaposleni u NP VREME.
46 Vreme uživanja: Sveto trojstvo Fotografija na naslovnoj strani: Dimitrije Goll /Tanjug
4 Vanredno stanje, nedelja treća

CRNI DANI I
UTERIVANJE
STRAHA U četvrtoj nedelji epidemije novog korona virusa i pred
kraj treće nedelje vanrednog stanja, u Srbiji imamo mrtvu
trku oko toga čega se ljudi više plaše: virusa ili naprečac
donetih radikalnih odluka predsednika Vučića

O
vaj tekst nastaje u najgorem
danu za Srbiju od početka
pandemije novog virusa koro-
na. Tako je u utorak, 31. marta,
na najkraćoj do sada konferenciji za novi-
nare u Palati “Srbija” rekao Goran Steva-
nović, direktor Klinike za infektivne bole-
sti i član Kriznog štaba Vlade Srbije. Proči-
tao je bilans za poslednji dan marta: uku-
pno 900 zaraženih od 3561 osoba koje su
testirane samo u Torlaku. Ukupan broj
preminulih popeo se na 16 (od toga 7 samo
u 24 sata između ponedeljka i utorka). Ste-
vanović je najavio mogućnost da nared-
ni dani budu još gori, pa je sva prilika da
će ovi brojevi biti veći u četvrtak kada se
ovaj broj “Vremena” nađe na kioscima.
U međuvremenu, u četvrtoj smo nede-
lji pandemije. Najavljeno nam je da će biti
teška, ali nadali smo se da se to odnosi
samo na broj novoinficiranih. Međutim,
postaje sve teže na svim frontovima.
početak tišine ili
trenutna panika
Prvo, ako je suditi po današnjem
danu (utorak, 31. mart), sistem komuni-
kacije između građana i nadležnih pola-
ko otkazuje. Sve je više nejasnoća, a sve
manje transparentnosti. Goran Steva-
nović je u utorak izašao pred kamere u
pratnji dr Darije Kisić Tepavčević i dr Pre-
draga Kona, izgovorio najnovije podat-
ke i dodao da su posledica neodgovornog
ponašanja građana. Konferencija je traja-
la nepun minut, novinarska pitanja nisu
bila dozvoljena, a sve troje lekara je naglo
ustalo i napustilo salu. Čak i oni, potpu-
no imuni na strah i paniku, počeli su da
brinu posle ovog, pre se može reći ispa-
da, nego nastupa. Sa aspekta komunika-
cije sa građanima, nedopustivo je saop-
štiti najgoru vest do sada i naprosto sko-
čiti i otići. Pogotovo ako nam predsed-
nik Srbije Aleksandar Vučić već nedelju
dana preti potpunom zabranom kretanja
24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. O
tome više reči kasnije, jer je predsednik,
kao i uvek, priča za sebe.
U ovom trenutku, pored podatka da
broj novoobolelih i preminulih raste,
najviše zabrinjava jasna namera vlasti da
prekine neke kanale komunikacije sa gra-
đanima. Apsolutno svim lokalnim medi-
jima u Srbiji tek 31. marta dostavljena je
zastrašujuća odluka: Vlada Srbije je svim
gradonačelnicima, predsednicima opšti-
na i zdravstvenim ustanova-
ma u Srbiji još 28. marta
zabranila komunikaciju sa
medijima.
Zaključak Vlade prenosi-
mo u celosti:
“1. Polazeći od toga da informisanje sta-
novništva o stanju i posledicama zara-
zne bolesti predstavlja posebnu meru za
zaštitu stanovništva od zaraznih bole-
sti, te da mere koje su u funkciji spreča-
vanja širenja zarazne bolesti, saglasno
zakonu, utvrđuje Vlada, Vlada je zaklju-
čila sledeće:
1) U uslovima proglašenog vanrednog
stanja, apsolutni imperativ je da građa-
ni dobiju isključivo proverene i tačne
informacije u vezi stanja i posledica zara-
zne bolesti COVID-19 izazvane virusom
SARS-CoV-2;
2) Za obaveštavanje javnosti o stanju
i posledicama zaraze zadužen je Kri-
zni štab za suzbijanje zarazne bolesti
COVID-19 (u daljem tekstu: Krizni štab),
na čijem je čelu predsednica Vlade. Sva
obaveštenja javnosti daje predsednica
Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab;
3) Gradonačelnici, odnosno predsedni-
ci opština i štabovi za vanredne situacije
jedinica lokalne samouprave zadužuju se
da sve informacije u vezi stanja i posle-
dica zarazne bolesti COVID-19 izazva-
ne viru- som SARS-CoV-2 u jedini-
cama lokalne samoupra-
ve usmeravaju isključi-
vo ka Kriznom štabu,
koji će obezbediti da
se izvrše neophodne
provere i preduzmu odgovara-
juće mere na pravovremenom i tačnom
informisanju javnosti;
4) Zdravstvene ustanove, zdravstve-
ni radnici ili pravna lica koje obavljaju
zdravstvenu delatnost, medicinske infor-
macije isključivo u delu mera koje sami

2. april 2020. VREME

REME

PANIKA POSLE SVAKOG OBRAĆANJA
GRAĐANIMA: A. Vučić
Foto: Zoran Žestić /Tanjug
sprovode dostavljaju nadležnom zavodu,
odnosno institutu za javno zdravlje, koje
te informacije dalje usmeravaju ka Kri-
znom štabu;
5) Obaveštenja o preduzetim zdrav-
stvenim merama i drugim informaci-
jama koje se odnose na lečenje bolesti
COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2,
data javnosti od strane neovlašćenih lica
ne mogu se smatrati tačnim i provere-
nim, uz mogućnost primene propisa koji
se odnose na odgovornost i pravne posle-
dice za širenje dezinformacija u periodu
vanrednog stanja.
2. Ovaj zaključak objaviti u ‘Službenom
glasniku Republike Srbije’.
05 broj 53-2928/2020
U Beogradu, 28. marta 2020. godine”
Predsednica vlade se još 27. marta na
u obraćanju javnosti pohvalila kako su
sve mere koje se tiču novog virusa koro-
na – centralizovane. Nije potrebna velika
pamet da se zaključi kako centralizacija
REME 2. april 2020.
VREME
samo može da uspori protok informaci-
ja, ali i, ispostavilo se baš tog dana, pro-
tok uzoraka. Jer, u tom trenutku testira-
nje na koronu radio je samo Torlak, pa se
dogodilo da uzorci poslati iz Kragujevca,
njih 33, ne budu ni testirani zbog zagu-
šenja. U utorak taj broj se popeo na 40.
U utorak 31. marta Vlada je odobrila
testiranje u više laboratorija u Srbiji: dve
zgrade Direkcije za nacionalne referen-
tne laboratorije su ograđene i u njih može
da uđe samo 12 stručnjaka koji zajedno
sa robotima obrađuju testove na koronu.
Pored uzoraka iz Beograda preuzimaće i
uzorke iz Niša, jer taj grad nema dovolj-
no kapaciteta za testiranja.
“Još kada smo otvarali pre jedno godi-
nu dana, ja sam rekao da će ovo biti
‘Generalštab za bezbednost hrane’ Srbi-
je i da će ovde sve informacije i sva testi-
ranja raditi. Niko od nas nije ni sanjao
da moramo da pomognemo ljudima iz
zdravstva i da kompenzujemo sve nedo-
stajuće resurse i da radimo testiranje na
koronu. Od danas kreće i Veterinarski
institut u Kraljevu sa svojim resursima
5
i još plus Veterinarski institut u Nišu sa
svojim resursima, da svi zajedno poku-
šamo da savladamo ovu pošast”, rekao
je ministar poljoprivrede Branislav Nedi-
mović za RTS u utorak ujutru.
centralna srbija na aparatima
Ovo nas ponovo vraća na Kragujevac,
ne zato što se autorka ovog teksta trenut-
no nalazi u ovom gradu, nego zato što je to
administrativni centar Šumadijskog okru-
ga, a laboratoriji Zavoda za javno zdravlje
(ZZJZ) u ovom gradu nije dozvoljeno da
radi testiranje. Šumadijski okrug pokriva
400.000 stanovnika u ukupno 11 opština
– pet su deo grada Kragujevca, a tu su još
Aranđelovac, Topola, Batočina, Rača, Stra-
gari, Knić i Lapovo. Dodajmo tome i poda-
tak da bolnice iz mesta koja ne pripada-
ju Šumadijskom okrugu, poput Ćupri-
je, Ivanjice, Rekovca, Jagodine i Trsteni-
ka šalju u Kragujevac pacijente kod kojih
su se već ispoljili simptomi novog virusa.
Dakle, Kliničko-bolnički centar vrlo lako
može da postane preopterećen, a labora-
torija ZZJZ, iako savremena i napravljena »
6
u skladu sa EU standardima, nije dobila
dozvolu. Direktor ZZJZ Dragan Vasiljević
izjavio je prošle nedelje da njihova labora-
torija može da bude spremna za pet sati
po dobijanju dozvole – toliko je potrebno
da se instrumenti prilagode za testove na
novi virus korona. Vasiljević je rekao i da
su o tome obavestili Vladu i Krizni štab ali
da nisu dobili nikakav odgovor. Umesto
toga, 31. marta stiglo je obaveštenje da će
uzorci iz Kragujevca biti testirani u Vete-
rinarskom zavodu Kraljevo.
Doktor Dragan Vasiljević kaže za “Vre-
me” da će deo uzoraka iz Kragujevca testi-
rati i laboratorija za bezbednost hrane u
Batajnici: “Ja o Torlaku mogu sve najbolje
da kažem za sve vreme koliko ovo traje,
ali oni su pretrpani. Mi možemo trenutno
da uradimo od 48 do 200 uzoraka dnevno,
a Vlada se zasad opredelila za veće labo-
 Da li se između predsednika i građana
razvio sadomazohistički odnos u kom
nas on maltretira, a mi se, drhteći od
straha, slepo pokoravamo
ratorije koje mogu da pokriju najmanje
hiljadu. Ako bude problema, uključiće i
nas sa manjim kapacitetom, ali ja ću insi-
stirati da se naši uzorci nose u Batajnicu,
a ne u Kraljevo, iz razloga koje ću izneti
kad ovo prođe.” Vasiljević dodaje da se u
Kragujevcu trenutno leči sedam pacije-
nata sa teritorije grada i još 17 iz Šumadij-
skog okruga, ali da to nikako nije kona-
čan broj jer 40 uzoraka još stoji na Torla-
ku (33 od nedelje i sedam od ponedeljka).
paničenje na nacionalnim
frekvencijama
U vreme pandemije niko normalan ne
očekuje dobre vesti, posebno kad epide-
miolozi najave da su pred nama dve do
tri teške nedelje. Međutim, niko norma-
lan (a ni nenormalan) ne očekuje da glav-
ni širitelj panike bude – predsednik drža-
ve. Aleksandar Vučić, za razliku od obič-
nih građana koji su u sličnim situacijama
lagali o gomilama mrtvih, otrovnoj vodi
i, generalno, izmišljali, paniku širi pret-
njama i, nemamo bolju reč – maltretira-
njem građana.
Maltretman su prošli studenti iz stu-
dentskih domova o kojima smo pisali u
prošlom broju “Vremena”, a onda su na
red došli vlasnici pasa u gradskim sredi-
nama. Njima je u subotu, malo posle 14
sati, saopšteno da od tog momenta više
nema izvođenja kućnih ljubimaca od
20 do 21. Dodajmo da je istog trenutka i
policijski čas vikendom produžen od 15
popodne do 5 ujutru, pa su mnogi četvo-
ronošci po zgradama arlaukali i suzdr-
žavali se od velike i male nužde jer im je
predsednik naredio da ne mogu napo-
lje. Prema anegdotalnim svedočenjima
pojedinih građana, neki vlasnici pasa jesu
ovu “privilegiju” zloupotrebljavali da bi
se družili ispred zgrada, ali suština je u
tome što je zabrana stupila na snagu čim
je predsednik izgovorio, bez razumnog
objašnjenja zašto mora odmah.
No, brzo se ispostavilo da je to još i naj-
manji problem. U nedelju 29. marta pred-
sednik je gostovao na
TV Prva i toliko žestoko
pretio zabranom kreta-
nja 24 sata, sedam dana u nedelji,
da je izazvao kontraefekat: u ponedeljak
i utorak supermarketi su bili prepuni, a
redovi ispred apoteka ogromni. Uplaše-
ni od potpune zabrane kretanja, građa-
ni su nagrnuli da se opskrbe zalihama,
izložili se gužvama i nepotrebnim kon-
taktima, a sve zbog toga što im predsed-
nik preti. Prošle nedelje, glavni neprijate-
lji uzornih samoizolovanih građana bili
su državljani Srbije koji su došli iz ino-
stranstva. Ove nedelje, bar na društve-
nim mrežama, imamo rat svakog protiv
svakoga – ko god je promolio nos na ulicu
kriv je ako Vučić uvede totalnu zabranu
kretanja. Krivi su i oni što sede kod kuće,
ali ne busaju se u grudi svojim učešćem u
“ratu koji se dobija u pidžami”, kako reče
predsednik onog dana kad je uvodio van-
redno stanje.
Istina, teško je shvatiti šta je u glava-
ma onih koji su za vikend nagrnuli u par-
kove i izletišta po Srbiji, sa sve sitnom
decom, ali takva je sigurno manjina. Teš-
ko je shvatiti i šta je u glavi predsedniku
države koji nam tri nedelje komanduje
da ne pravimo zalihe i nabraja nam koli-
ko imamo brašna, kvasca i šećera, skoro
pa u gram, a onda reši da nam kida živce
pretnjama o potpunoj zabrani kretanja.
Uostalom, ne zna ni on, jer je na pitanje
voditeljke TV Prva Jovane Joksimović
kako misli da sprovede potpunu zabra-
nu kretanja rekao: “Ne znam, smisliću!”
Od tog njegovog smišljanja i do sad
smo samo dobijali napade panike i gura-
li sedative pod jezik. Prvo, uveo nam je
vanredno stanje na takav način da nam
nije bilo jasno šta ono sve podrazumeva,
jer se gubio u digresijama. Onda nam je
iz Arene, gde je pakovao pakete za beo-
gradske penzionere, pretio kako će gro-
blja biti mala da nas prime ako se ne uoz-
biljimo. Sada preti kako će nas zatvori-
ti u kuće na minimum dve nedelje. Ova
novinarka može da potvrdi kako to nije
prestrašno – otprilike tim ritmom i izla-
zi iz kuće otkako je počela pandemija, ali
jedno je kad sami rešite da se ponašate
odgovorno i izlazite samo
kad morate, a sasvim dru-
go kad vam neko naprosto
zabrani.
U utorak je trebalo
da predsednik predstavi
paket ekonomskih mera za saniranje
štete koju privreda trpi zbog pandemije.
Umesto njega, te mere saopštili su mini-
star finansija Siniša Mali i predsednik Pri-
vredne komore Srbije Marko Čadež. Mali
je obavestio javnost da se Vučić ne oseća
dobro i da će se obratiti javnosti u nared-
nih 48 sati. Većina građana doživela je ovo
kao dvodnevno odlaganje potpunog poli-
cijskog časa i kupovinu vremena za prav-
ljenje zaliha. Zanimljivo je da su strah od
24/7 zabrane kretanja i uverenje da će se
to zaista dogoditi ogromni. Još je zani-
mljivije da niko od onih koji veruju da će
se to dogoditi ne veruje da će nam Vučić
dati neki rok da obezbedimo zalihe hrane
i higijenskih sredstava. Kao da svi veruju
da će zabrana početi one sekunde kad on
to kaže. A to nam samo govori koliko ga
se plaše, čak i oni koji ga podržavaju. Što
nas vodi ka drugom pitanju, o kom ćemo
kad ovo prođe: da li se između predsed-
nika i građana razvio sadomazohistički
odnos u kom nas on maltretira, a mi se,
drhteći od straha, slepo pokoravamo? ¶
JOVANA GLIGORIJEVIĆ
2. april 2020. VREME
REME
 Proizvodnja neprijatelja 7

Gastarbajter je novi “Šiptar”

Srpski građani koji su se vratili u rođenu zemlju u jeku pandemije postali su
priželjkivani neprijatelj sa licem, onakav kakvog propaganda voli da izmisli pošto
se samom virusu, doduše, može objaviti rat, ali teško na njega može da se ljuti

J
ednu grešku je napravio, kaže pred- “Informer” je dao štimung, na naslov- kampove u karantin. Odluka da karan-
sednik, samo jednu, ali veliku, neo- nici objavivši da u najezdi gastarbajtera tin traje 28 dana cilja da izoluje i medi-
prostivu možda. Dok gricka usnu ima barem šest hiljada zaraženih, kao da cinske fenomene, pošto naučnici kažu da
i u uglu oka mu cakli suza, ispoveda se im je Dragan J. Vučićević lično uzimao oko 99 odsto zaraženih dobija simptome
poznatoj voditeljki da bi ovoliko zlo bilo bris. Gastarbajter je postao novi “vojno do jedanaestog dana.
makar prepolovljeno da je odmah i neo- sposoban migrant”, novi “Šiptar” i “usta- Tamo, pod šatorima, zdravi ljudi su
pozivo zatvorio granice. To bi, kaže dodu- ša”, nenadani neprijatelj sa licem, onakav pomešani sa verovatno ponekim zaraže-
še, bilo protivustavno jer u glupom nim, predsednik kaže da takvih
Ustavu piše da je Srbija država svo- ima u svakom avionu i da se
jih građana, pa nekako ne ide da ih sada svi došljaci rutinski testi-
ostaviš na Horgošu. raju, ama to se ne vidi prema
Ispada da je predsednik odole- poslednjim podacima o broju
vao “savetima lekara”, ali onda više testiranja u celoj Srbiji.
nije mogao, realnost je tako pritisla, Istovremeno, eh šta ti je
pa ih je poslušao, prekršio Ustav i život, Vlada Srbije zove lekare
zatvorio granice za pošast u vidu i medicinske sestre da se vrate
svojih građana. Simbolično se pono- u domovinu i volontiraju dok
vila 1995. godina, kada je Beograd traje kriza. Nije pojašnjeno da
zatvoren za izbeglice iz Krajine. li bi i oni prvo morali u šator-
Predsednik Srbije već tri godine ski kamp pod Vulinov vojnički
živi u vanustavnom ofsajdu, sva- tretman, ili bi ih država odmah
ki put kad otvori usta on krši tzv. primila u službu nakon što ih
“DOBRODOŠLI” U SRBIJU: Doček povratnika iz
najviši pravni akt, ali ovo je, ukoli- inostranstva na beogradskom aerodromu, mart 2020. je godinama doslovno terala iz
ko ovom hroničaru nešto nije pro- Foto: Zoran Žestić /Tanjug zemlje, čak i prodavala nemač-
maklo, prvi put da otvoreno priznaje da kakvog propaganda voli da izmisli pošto kim poslodavcima kroz program dveju
je prekršio Ustav. Desilo se tako da je 20. se samom virusu doduše može objaviti nacionalnih službi za zapošljavanje.
marta u osam izjutra prestala da postoji rat, ali teško na njega može da se ljuti. Tako su “naši ljudi” dobri dok svake godi-
Republika Srbija kao država svih svojih Izveštavani smo danima koliko je ne šalju milijarde evra u Srbiju, dobri su i
građana, ako je ikada kao takva i postojala. povratnika dobilo rešenje da ne mrda kad hoće da leče druge, ali nisu dobri kad
Crveni pasoš sa zlatotiskanim dvoglavim iz kuće toliko i toliko dana, i koliko ih se hoće da se leče ili, naprosto, dišu isti vaz-
orlom postao je devalvirano parče hartije, hiljada oglušilo o karantin, prizivajući duh. U vučja vremena pitaj šta ti možeš da
nedovoljno dobro da te odvede kući. paušalni gnev ka svima koji su se usudili uradiš za državu, ona za tebe ne može ništa.
da doba korona virusa dočekaju van gra- Ima li ovde išta čudno? Naposletku, ovo
pljuni bližnjeg svog nica Srbije, a da onda, zbog muke ili želje je još jedna epizoda u kojoj radikalski um
Ni zemlje u kojima su hiljade ljudi umrle da budu sa svojima, požele da se vrate. traži metu za svoje tirade. “Mi” i “oni” je
sa novim virusom nisu zatvorile vrata za U pitanju su ljudi koji nisu bili u Mila- dihotomija te pogubne propagande, a
svoje. To je uradio samo Vučić, krijući se iza nu u šopingu. Ako je predsedniku išta najveća opasnost za “nas” je da ostane-
“struke”, koja ovih dana tobože ima odre- verovati, njih 400.000 se vratilo u par mo ogoljeni bez nekih “onih”. Idealni “oni”
šene ruke pa se njoj, a ne politici, pripisu- sedmica i to sigurno nisu oni koji imaju nisu značajno biračko telo – Romi, Alban-
je sve, od maltretmana penzionera i pasa stabilne poslove u belom svetu nego stu- ci, Hrvati, migranti, evo sada i dijaspora.
do masovnog lizanja kašičice u crkvama. dentarija, nevoljnici što rade na crno tri Srbija je u ratu, a oni su pomoćnici agre-
Utrkivali su se predsednik i premijer- meseca pa tri meseca provode kod kuće, sora. To je simbolična žuta traka oko ruke
ka ko će više da ocrni ljude koji se vraća- poneko ko se zatekao u poseti rodbini. i svako je pozvan da pljune gastarbajte-
ju u rođenu zemlju, optuživali ih da dola- ra kad ga uoči i da se pomoli da, u slede-
ze da se provode dok smo u ratu sa viru- šaljite pare i ostajte tamo ćoj rundi, i sam ne dospe među neprija-
som, da hoće da se leče džabe jer, valjda, Odnedavno njih tu i tamo kupe avioni telje odabrane prema videćemo kakvom
na trulom Zapadu ljudi crkavaju po kana- Er Srbije, i to sporadično i nedovoljno, da kriterijumu. ¶
lizaciji poput pacova. bi odmah bili sprovedeni u pogranične NEMANJA RUJEVIĆ

REME 2. april 2020.

VREME
8 Funkcionisanje partijske države u vanrednom stanju

Panika usled nesigur

Država ovde jeste drugo
ime za Aleksandra Vučića, a
partijski aparat koji imitira
državu – samo je u njegovoj
službi. Ali, svi oni koji su
se zatekli “u službi” imaju
odgovornost koja se više
ni po čemu ne može meriti
sa onom pre pandemije.
Radi li partijska država
u interesu svih građana
Republike Srbije i pored
evidentnog kašnjenja,
početne neozbiljnosti i
manipulacija? Može li
joj se verovati ako su
nam kazali da je prvi
registrovani slučaj
obolelog od kovida 19 bio
6. marta, pošto je partija
SNS prikupila potpise
za svoju izbornu listu

P
retnjom da će uvesti policijski čas
u trajanju od 24 sata, i to na dve ne-
delje, predsednik Srbije je ponovo
uneo potpunu pometnju među građane
Srbije. To znači da se ne ide u prodavni-
cu, ko bude na ulici biće priveden, rekao
je Aleksandar Vučić na TV Prva u nede-
lju uveče, 29. marta, nezadovoljan pona-
šanjem građana proteklog vikenda. U po-
nedeljak ujutro, čim su se otvorile prodav-
nice, stampedo. Vučićevo obećanje da će
“u roku od pola sata” to da uradi, samo
neka tako kažu Kinezi, napravilo je pot-
puni haos, krenuli ljudi u pražnjenje ra-
fova. Nije ni čudo; za starije od 65 nema
volontera, gerontodomaćice ne rade jer je
ukinut prevoz; ako nemaju decu, unuke ili
dobar komšiluk, penzioneri mogu samo
da sednu ispred prodavnice i čekaju da
ih privedu zbog kršenja izolacije ili da im
neko u redu ponudi svoju pomoć i obavi
nabavku umesto njih. Nikad dužih redo-
va od uvođenja vanrednog stanja nije bilo,
ponovo strah i panika. Mnogi su već u po-
nedeljak i utorak potrošili onih 100 evra
koje je predsednik Srbije skoro pa obećao
svakom punoletnom građaninu Republi-
ke Srbije kao pomoć u krizi koja nam se
događa. Sve u svemu, zalihe hrane ipak je
trebalo praviti, jer ko nije – ispao je glup u
društvu, mada su nas i predsednik i osta-
tak države “kao Boga molili” da zalihe ne
pravimo “jer ima i biće svega”. Pijace su,
u ovoj nedelji, zatvorene, kladionice i fri-
zerski saloni će raditi uz poštovanje mera,
skraćeno. I to je jedna od manje trauma-
tičnih slika funkcionisanja partijske drža-
ve kroz “mere” Aleksandra Vučića. Čitaoci
ovih redova imaju precizniju informaciju
o najavljenoj 24-časovnoj zabrani kretanja,
koja, u trenutku kada ovaj broj “Vremena”
odlazi u štampu, (utorak, 31. mart) još nije
stupila na snagu. Epidemiolog dr Predrag
Kon rekao je da je to krajnja mera i da je
ima smisla uvesti ukoliko dođe do naglog
skoka broja zaraženih i umrlih (utorak 31.
mart, TV N1). Utorak je, međutim, bio i naj-
gori dan za Srbiju – preminulo je još sed-
moro ljudi, a zaraženo još 115: ukupno dva-
deset troje umrlih i 900 registrovanih slu-
čajeva. Kako bilo, već smo se u korona kri-
zi suočili s merama koje je vlast uvela bez
prethodno napravljenog plana kako da te
mere i sprovede.
država, to sam ja
Odluka o totalnoj zabrani kretanja 24/7,
kao i svaka odluka u Srbiji, donosi se samo
na jednom mestu iako se predsednik Sr-
bije odistinski trudi da svaki put istakne
kako sve vreme sluša “struku” što doma-
ću, što kinesku. U državi razvaljenih insti-
tucija, u kojoj je partija na vlasti napravi-
la svoju državu u državi, što je neminov-
no izazvalo podelu na građane prvog i dru-
gog reda, lako je reći da je funkcionisanje

2. april 2020. VREME

REME

rnosti
ULIVA LI VAM POVERENJE
UNIFORMISANI MINISTAR: A. Vulin
Foto: Darko Vojinović /AP
partijske države u vanrednom stanju isto
kao i u redovnom. Država ovde jeste drugo
ime za Aleksandra Vučića, a partijski apa-
rat koji imitira državu – samo u njegovoj
službi. Ali, nije isto. Svi oni koji su se zatekli
“u službi” imaju odgovornost koja se više ni
po čemu ne može meriti sa onom pre pan-
demije. Ako nekome nije jasno o kakvoj se
odgovornosti radi, treba samo da pogleda
snimke iz Njujorka na kojima se vidi kako
bolničari viljuškarom utovaraju preminu-
le od korone u kamione-hladnjače, mobil-
ne mrtvačnice, ispred bolnica. Ili slike kon-
voja vojnih kamiona u Bergamu, u Itali-
ji, kako odvoze preminule na kremaciju u
druge delove zemlje jer tamo više nema sa-
hrana. O takvoj je odgovornosti reč.
Radi li partijska država u interesu svih
građana Republike Srbije i pored eviden-
tnog kašnjenja, početne neozbiljnosti i
manipulacija? Može li joj se verovati ako
REME 2. april 2020.
VREME
su nam kazali da je prvi registrovani
slučaj obolelog od kovida 19 bio 6. mar-
ta, pošto je partija SNS prikupila potpi-
se za svoju izbornu listu, a tri nedelje ka-
snije dr Darija Kisić Tepavčević, zameni-
ca direktora Instituta “Batut”, kaže da je
prvi slučaj zabeležen 1. marta, pravdajući
se, kasnije, da je reč o lapsusu?
Sociolog dr Jovo Bakić u izjavi za “Vre-
me” kaže da se partijska država pokorava
stranci a ne zakonu, pa po definiciji, radi
za stranku i njene članove, a ne za drža-
vu i njene građane. Drugim rečima, do-
daje, interesi stranke i njenih članova su
uvek ispred interesa države i njenih gra-
đana: “Lična vlast Aleksandra Vučića pre-
vashodno je u funkciji mafije na perife-
riji svetskog kapitalističkog sistema. Oni
su oteli našu republiku i podvrgli je lič-
nim, ali i posebnim interesima mafije, stra-
načkih finansijera i članova, te domaćeg
i međunarodnog špekulativnog kapita-
la. Kovid-19 je božji dar za tu i takvu vlast
jer omogućava relativno uverljiv izgovor
pred uspaničenim građanima za uvođenje
vanrednog stanja (što uopšte nije bilo nuž-
no, već je dovoljno bilo proglašenje van-
redne situacije), koje je odvajkada vlažni
san svakog autoritarca. Pod izgovorom da
štiti društvo od korone, njome krunisana
vlast je uvela dodatne mere njegovog nad-
ziranja. Na tome vlast gradi i utvrđuje svoj
autoritet, jer navodno samo ona može da
zaštiti građane od njih samih. Lična jedna-
čina koliko autoritarnog, beskrupuloznog
i neodgovornog, toliko usplahirenog, nei-
stinama sklonog i neuravnoteženog vođe,
koji skoro svakodnevno melodramatski
glumata, zapomaže i kao boga moli bake
i deke da nikuda ne izlaze, dok se na sve
ostale breca iz samo njemu znanih razlo-
ga, predstavlja samo najnovije svedočan-
stvo svođenja svih građana na maloletni-
ke u opasnosti u kojoj se svi mi i naša re-
publika nalazimo.”
privremene bolnice
i skajp suđenja
Nema, zasad, slika mobilnih mrtvačni-
ca iz Srbije. Ima, međutim, slika iz privre-
menih bolnica. I dok po režimskim me-
dijima slušamo o bilijaru i lejzibegovima,
stolovima za stoni fudbal i TV sali, sepa-
reima za odmor i relaksaciju, molbama
da pacijenti (s lakšim oblikom bolesti za
koje su ovakve bolnice i namenjene) po-
9
nesu punjače za
telefone, tablete i laptop
računare, koje takođe mogu da pone-
su, izgleda da je stvarnost na Sajmu malo
drugačija. Prema svedočenju jednog od
pacijenata za portal Nova.rs, kreveti su
prljavi, ćebad prašnjava i jako je hladno
jer se, kako se dalo pretpostaviti, onoli-
ka hala teško može zagrejati. Za vikend
je došlo trideset troje pacijenata, a do za-
ključenja ovog broja još nekoliko.
Ima ljudi koji svoje iskustvo s procedu-
rom za obolele od kovida 19 dele na druš-
tvenim mrežama. Tako smo prethodnih
nedelja saznali da se satima niko ne može
dobiti na telefone koji su preporučeni na
sajtu covid.rs. Onda kad ih dobijete, kažu
vam da zovete svoj dom zdravlja, u domu
zdravlja da zovete u smeni izabranog le-
kara, a onda vas, kad još jednom prepri-
čate simptome, upućuju na nadležnu je-
dinicu za koronu. U zavisnosti od toga
koliko je pacijentu loše, koliko pacijent
ima godina, i može li da dođe na pregled,
upućuju na Hitnu pomoć koja opet, vaga
simptome, jer svoje ljude izlaže riziku, pa
upućuje na Javno zdravlje i epidemiologa,
jer se bez naloga epidemiologa ne može
ništa. Naravno, rulet je ko će vam se javi-
ti na telefone koje vam daju da zapišete,
jer često dobijete one iste brojeve telefo-
na koje ste već pozivali i tu počinje zača-
rani krug iz kog ćete se izvući samo uko-
liko imate debelu sreću.
Profesor dr Zoran Stojiljković, politiko-
log, kaže za “Vreme” da prema vlastima
nema previše poverenja posebno u ek-
spanziji moći vlasti da uređuje živote lju-
di, ali je izazov takav da svako treba da pre-
uzme svoj deo odgovornosti: “Ko sada nosi
ovaj posao? Osiromašeni, ruinirani javni
zdravstveni sektor. Moraće da se menjaju
stvari ovde. Treba sada da pokažemo svi
neku suzdržanost, ali imamo prava da po-
stavljamo pitanja. Ne bih dovodio u pita-
nje da će ova vlast, klijentelistička, sa raz-
bijenim institucijama i ruiniranim javnim
sektorom učiniti sve da se prikaže u što
boljem svetlu. Ne bih dovodio u pitanje da
će to probati. S koliko uspeha, videćemo.”
U Srbiji su preko Skajpa donete već i tri
presude zbog kršenja samoizolacije.
Hoće li se, međutim, i Vučiću i Malom
suditi preko Skajpa jer nisu bili u samoi-
zolaciji po povratku sa puta iz Mađarske?
Krivičnu prijavu protiv njih podneo je »
10 Jovo Bakić

Tetkin ratnik kav krajnji utisak ostavi, koliko se izbori i

s tim ekonomskim, socijalnim aspektima

i beskućnici krize, zavisiće njena politička sudbina.”

Jedna od prvih mera partijske države
“Odnos autoritarno-mafijaške države do- bila je zabrana kretanja starijima od 65
bar je, prirodno, isključivo prema mafiji i godina u gradovima i starijima od 70 go-
njenim stranačkim slugama. Svi ostali su dina u selima. Mada su se odmah zavrte-
prepušteni samovolji i nekoj vrsti iživlja- li prvi video-snimci SNS volontera koji za
vanja: svi smo u manjoj ili većoj meri pod- naše najstarije sugrađane odlaze u nabav-
vrgnuti drastičnom ograničenju kretanja ku i apoteku i donose im na vrata sve što
i svakodnevnom psihičkom maltretma- Foto: Marija Janković treba, ispostavilo se da na oko milion i po
nu koji nad nama sprovode predsednik SNS-a, njegova pripravnica na čelu vla- starijih od 65 godina ima 6000 volontera.
de i ‘doktor Smrt’, a sve uz blagoslov ‘struke’; ljudima koji se vraćaju u zemlju se I predsednik Vučić se požalio da je volon-
poručuje da je najveća greška što im je to omogućeno, čime se jasno kazuje svim tera nedovoljno pravdajući takvo stanje
drugim iseljenicima da su u Srbiji nepoželjni; penzioneri se pretvaraju u građane našim mentalitetom. I nekako se samo od
drugoga reda, jer jedino oni ne mogu uopšte da izlaze iz kuće, osim nedeljom u glu- sebe nametnulo pitanje gde je bar 650.000
članova SNS-a, gde su botovi, skupljači ka-
vo doba noći kada mogu da odu u nabavku namirnica; studentima se naređuje da
pilarnih glasova, aktivisti od vrata do vra-
napuste Studentski grad u nenormalno kratkom roku i da ponesu sve stvari sa
ta, gde je Vučićeva armija?
sobom, što je nemoguće da učine samostalno usled ukidanja međugradskog sao-
“Nije to iznenađujuće, oni su u stran-
braćaja, čime se potencijalno doprinosi širenju virusa. Samohrane majke i ostali
ci zbog lova na plen, a ne zbog altruistič-
siromasi, koji imaju krov nad glavom, pre vanrednog stanja su neretko prinudno
nih pobuda”, kaže Jovo Bakić. On ne mi-
iseljavani iz jedinog doma koji imaju, što je u vanrednom stanju obustavljeno, i to
sli tu samo na naprednjake nego na “po-
je jedna od retkih pozitivnih stvari koje je ova vlast uradila, iako izgleda da ima iz-
hlepne i ostrašćene strančare svih boja”,
vršitelja koji se toga ne pridržavaju. Beskućnici, kojih se, po pravilu, retko ko seti
koji misle samo na sebe i svoje interese.
iako su sve brojniji, čime je narušeno osnovno ljudsko pravo na krov nad glavom,
Otuda i preletanje iz jedne u drugu stran-
u vanrednom stanju su još ranjiviji, premda su ne samo fizički nego i društveno
ku čim dođe do promene vlasti. Zainte-
izolovani i tokom redovnog stanja. Jedino za beskućnike ne važi ‚ograničenje kre- resovani su za plen koji im obezbeđuju
tanja’, jer ne mogu ostati u svojim kućama pošto ih nemaju. stranačke vođe, dok ga obezbeđuju: “Otu-
A tetkin ratnik je usred vanrednog stanja raspisao javnu nabavku za istraživa- da je solidarnost ona vrednost za
nje sopstvenog rejtinga u javnom mnjenju. Drugim rečima, svi poreski kojom vapi sadašnje srbijansko
obveznici će plaćati potrebu ovog nesrećnika da utvrdi oprav- društvo u raspadanju. Tračak
dano visoki stepen svoje omraženosti u narodu.” svetlosti u mraku predstav-
ljaju mladi ljudi u Inicijati-
» Toplički centar za demokratiju i ljud- skih i manjinskih pra- vi ‚Krov nad glavom’ koji se
ska prava zbog nepostupanja po zdrav- va može propisati vla- u redovnom stanju trude da spreča-
stvenim propisima za vreme epidemije. da, uredbom, uz supotpis predsednika Re- vaju iseljavanje sirotinje iz njihovih jedi-
Na konferenciji za novinare u utorak 31. publike”, navodi se u saopštenju Advokat- nih domova, a danas skupljaju pomoć be-
marta nije bilo novinarskih pitanja, a nije ske komore, uz preporuku da se odredbe skućnicima i sirotinji da prežive. Bilo bi
se pojavio ni predsednik Srbije. Mali je re- Ustava koje se odnose na zajamčena ljud- dobro kada bi se solidarnost iz tog ma-
kao da se Aleksandar Vučić ne oseća do- ska prava moraju poštovati ukoliko želi- log jezgra čovekoljublja proširila po čita-
bro i da je zato odsutan. Tabloidi javlja- mo da sačuvamo odlike pravne države. vom društvu.”
ju – premor. O solidarnosti i međusobnom povere-
I inače, advokati poput Veljka Milića (ne)poverenje u državu nju teško je govoriti u partijskoj državi
iz Novog Sada, smatraju da je Skajp su- “Kad uvedete vanredno stanje, preuze- koja od samog početka demonstrira, bez
đenje krajnje neuobičajena mera čak i za li ste sve ingerencije, ne možete deliti od- trunke stida, da u Srbiji postoje građani
vanredno stanje. Posebno zato što su ova- govornost ni krivicu ni sa kim”, kaže dr prvog i drugog reda, i teško je danas oteti
kva suđenja uvedena samo za dva krivič- Zoran Stojiljković. “Naravno da niko ne se tom utisku i pored najbolje volje. Ispred
na dela Nepostupanje po zdravstvenim želi da padnete na tom ispitu, jer nema apoteka i prodavnica u redovima stoje lju-
propisima za vreme epidemije i Preno- popravnog. Ali, mi, kao građani, imamo di koji nisu u panici od bolesti nego od ne-
šenje zarazne bolesti. Zašto su suđenja prava da postavljamo pitanja i da nam se sigurnosti u državu, od onoga što gledaju
za ova dela baš toliko hitna, kada se zna podnese račun kad ovo prođe. Vanredno na televiziji i onoga što im se stvarno do-
da oba dela zastarevaju posle šest godi- stanje je u osnovi suspendovanje demo- gađa. I zato ponašanje građana ovih dana
na, pitaju se advokati. Pritom, kada Na- kratije. Ovo je situacija kad vlast poka- na ulicama Srbije liči na čuvenu repliku
rodna skupština nije u mogućnosti da se zuje da li ima ili nema kapacitet i znanje “samo tetki da odnesem lek”. ¶
sastane, “mere kojima se odstupa od ljud- da upravlja takvim situacijama ili ne. Ka- ZORA DRČELIĆ

2. april 2020. VREME

REME
 NUSPOJAVE
TEOFIL PANČIĆ
Kretanje i smetanje
Izbacite ljudski faktor iz bilo koje jednačine, i sva je prilika da ćete ispasti
budala. Ako ste, pak, posednik jake društvene moći, onda je sva prilika da
ćete najpre ispasti tiranin, pre nego što naposletku opet ispadnete budala
Nije uvek lako uočiti preciznu granicu između genijalnosti i idi-
otizma, naročito ako vam promaknu tragično pogrešne pre-
mise nekih naizgled genijalnih zamisli ili rešenja. Evo primera.
Suočavate se, recimo, s problemom saobraćajnih nesreća, koje
uzimaju užasan danak u ljudstvu i materijalu. Kako se izbori-
ti s tim problemom? Ima raznih načina, ali, ruku na srce, svi su
oni jako nepouzdani i frustrirajuće polovični, a samo je jedan
u potpunosti efikasan: treba ukinuti saobraćaj. Nesumnjivo je
dokazano, i teorijski i praktično, da tamo gde nema saobraćaja,
nema ni saobraćajnih nesreća. Nije li to genijalno? Bilo bi, kad ne
bi bilo idiotsko, jer je besmisleno i sasvim neprimenjivo. Naime,
saobraćaj se: a) ne može eliminisati jer ljudi će uvek želeti da se
kreću i ništa ih u tome neće moći istinski omesti; i b) ne treba
ga eliminisati, jer je odvijanje saobraćaja fundamentalna neop-
hodnost svake vrste, za koju je ljudski rod voljan da plati i cenu
u vidu tragičnih nuspojava.
Znači li to da ne treba tražiti načine da saobraćaj bude što
bezbedniji? Naravno da ne znači. Samo što ti načini, ako su oni
koji ih traže iole ozbiljni ljudi, moraju da se prilagode datosti-
ma nesavršene stvarnosti. A šta to stvarnost čini nesavršenom?
Ljudi, ništa drugo; njihove naravi, želje i potrebe svih vrsta, od
privatnih i drugima teško shvatljivih hirova, pa do sasvim objek-
tivnih potreba. Bez ljudi bi sve bilo mnogo lakše i jednostavnije,
ali džaba vam to znanje. Izbacite (realistično formatiran) ljud-
ski faktor iz bilo koje jednačine, i sva je prilika da ćete sa svojim
namerama i projekcijama ispasti budala. Ako ste, pak, posednik
jake – možda i ne baš sasvim legitimne – društvene moći, one
koja vas kvalifikuje da ljudima nešto silom namećete, onda je sva
prilika da ćete najpre ispasti tiranin (jer ćete “silovati” ljudske ži-
vote), pre nego što naposletku opet ispadnete budala (jer će se
vaše silništvo olupati o hridine sopstvenih imanentnih ograni-
čenja). Zašto? Zato što niko nikada ne može istinski dobiti rat
protiv stvarnosti, koje je ljudski faktor – u svoj svojoj iritiraju-
ćoj nesavršenosti – presudno važan deo.
Pa dobro, ali kakve sve ovo ima veze s Virusom, s Pandemijom
etc.? S njima nema nikakve veze, ali zato s ljudima ima svake mo-
guće veze... A mi u ovoj i sličnim rubrikama nikada ne govorimo
o virusima, a uvek govorimo o ljudima. Elem, posednici politič-
ke moći sumnjivog legitimiteta i nedopustivo rastegljivih gra-
nica (lice A. Vučić i ekipa) koriste vanredno stanje – koje su po
svoj prilici bez dobrog pravnog utemeljenja uveli – da bezgranič-
no šire vlastitu moć, navodno za dobro građana koje štite; mož-
da i ne toliko od virusa koliko od njih samih. Potezi vrlo upitne
opravdanosti, zakonitosti, etičnosti te naposletku i svrsishodno-
sti, od tada se nižu jedan za drugim, uglavnom bez kritičkog raz-
REME 2. april 2020.
VREME
11
matranja mahom smrtno preplašene i otuda paralisane javno-
sti, i uz neku vrstu otvorene ili poluprećutne podrške stručnja-
ka (epidemiolozi i okolne specijalnosti), koje smo, hteli – ne hte-
li, primorani da slušamo s velikom pažnjom jer oni znaju mno-
go toga što mi ne znamo.
Da znaju, to je tačno, i zato ih i treba slušati, sve dok se
striktno drže svog znanja. A to je znanje o virusima. Kada se,
međutim, radi o ljudima i o društvu, tada ne samo da ne mogu
samo profesionalni političari da se pitaju, nego, bogme, ne mogu
ni samo stručnjaci za viruse da samovlasno osmišljavaju odlu-
ke koje fundamentalno zadiru u živote svih nas. Jer mi, eto, ni-
smo virusi (čak i kad smo, ne daj bože, njihovi nevoljni preno-
sioci). To vam je kao sa odnosom lekara i pacijenta u bilo kojoj
drugoj situaciji: lekar svakako mnogo više od vas zna o vašoj
bolesti i (ne)mogućem izlečenju, ali naposletku, vaša je reč po-
slednja i to vam pravo niko ne može oduzeti jer se radi o vama,
o vašem telu, o vašem životu. Što važi za pojedince, važi i za gru-
pe, ili za društvo u celini, u svoj njegovoj složenosti: razumna,
svedena i oročena ograničenja su moguća i katkad neophod-
na, ali niko ne može da u ime društva donosi odluke koje du-
boko zadiru u osnovna prava i slobode svakoga pojedinačno i
svih zajedno. Niko, to znači, dakako, da to ne mogu ni predsed-
nici, premijeri i slični, ali bogme ni od “tihe većine” takođe otu-
đeni meritokratski klasteri, kao što su, recimo, epidemiolozi, pa
čak ni usred epidemije. Neko mudar je odavno rekao da je “rat
isuviše ozbiljna stvar da bi bio prepušten generalima” – čak ni
usred rata. Jer generali imaju svoje potrebe i svoje viđenje, koji
su, nema sumnje, iz njihovog partikularnog ugla sasvim oprav-
dani, ali dobro znamo da nisu i jedini mogući: civili imaju pravo
da propitaju njihove prioritete, pa i da ih opovrgnu kada pro-
cene da su se generali malo odviše preigrali i protegli svoje in-
gerencije na civilne slobode. E sad, ne mislite valjda stvarno da
to vredi samo za generale?
Jeste, razume se da je neposredan povod ovome razmatra-
nju histerična pretnja jedne moćne drama queen da će nas sve
potrpati u neograničeni i celodnevni kućni pritvor jer tobože ni-
smo bili dobri. I diskretno slaganje nekih stručnjaka s tom mogu-
ćnošću. Naime, šta je njihova ideja? Pogledajte prvi pasus, onaj o
ukidanju saobraćaja. Međutim, rad sa stvarnim ljudima i rad za
njihovo stvarno dobro podrazumeva i uvažavanje neotklonjivog
faktora izvesne margine, izvesnog elementa nesavršenosti koji
ljudi unose u sve u čemu ih ima. Ko to zna, taj zna i da se saobra-
ćajne nesreće ne mogu sprečiti ukidanjem saobraćaja, jer Dara
ne sme da bude skuplja od mere nikada i nikako, pa ni u vanred-
nim okolnostima; ili – pogotovo ne u vanrednim okolnostima. ¶
12 Svet posle korone: Branko Milanović, ekonomista

Katastrofalne
ekonomske
posledice
pandemije

Pad ekonomskih aktivnosti biće daleko veći nego tokom svetske ekonomske
krize 2008. i 2009. godine. Na posebnom udaru biće male zemlje poput Srbije.
Doći će do pražnjenja mnogih fondova, budžeti će biti pod velikim pritiskom, biće
nemoguće da se izbegne deficit. Dubina krize zavisiće od trajanja restriktivnih mera
uvedenih u borbi protiv korona virusa koje su paralizovale svetsku privredu

“M
i smo toliko vezani za Evro-
pu da je nemoguće govo-
riti da se kriza u njoj neće
odraziti na srpsku ekonomiju. Ono što
se bude dešavalo u Italiji, Nemačkoj,
Austriji i kod drugih značajnih partne-
ra na Zapadu, desiće se i kod nas”, kaže
za “Vreme” jedan od najvećih svetskih
stručnjaka za pitanja globalnog siro-
maštva i nejednakosti Branko Mila-
nović, koji je dugi niz godina radio kao
ekonomski istraživač Svetske banke, a
danas je profesor na Gradskom univer-
zitetu u Njujorku (The City University of
New York – CUNY) i viši naučni sarad-
nik u Luksemburškom centru za prou-
čavanje prihoda (Luxembourg Income
Study Center).
Kao moguću posledicu pandemije
autor knjige Kapitalizam, sam: buduć-
nost sistema koji vlada svetom vidi druš-
tveni kolaps i zastupa tezu da bi cilj eko-
nomske politike danas trebalo da bude
sprečavanje socijalnog sloma.
“VREME”: Istraživanja pokazuju da
građani Srbije u doba korona cuna-
mija najviše strahuju od ekonom-
skih posledica. Sve ukazuje da će
ove godine ekonomije u svetu biti
u ozbiljnoj recesiji. I vi ste nedavno
ustvrdili da će ekonomske posledice
pandemije biti veoma ozbiljne.
BRANKO MILANOVIĆ: Već na osno-
vu ovoga što sada vidimo jasno je da će
posledice pandemije u ekonomskoj sferi
biti veoma teške. Treba, međutim, reći da

2. april 2020. VREME

REME

• Da li će pandemija
korona virusa urušiti
svetsku ekonomiju?
• Da li su najcrnja
ekonomska predviđanja
dovoljno crna?
• Da li će se Srbija iz
projektovane krize izvući
jedva okrznuta, kao što
tvrdi predsednik Vučić?
• Da li su male zemlje
ugroženije od drugih?
• Da li je građanima važnija
sigurnost ili sloboda?
• Koliko bezbednosti
nam treba i koliko
slobode želimo?
• Kako brigu za zdravlje
stanovništva razlikovati
od zloupotreba moći?
• Da li je za sprovođenje
mera socijalne
distance delotvornije
ubeđivanje ili sila?
• Da li je u borbi protiv
pandemije demokratija
najslabija karika?
Odgovore na ova i druga
pitanja za “Vreme”
daju ekonomista
Branko Milanović
i politikolog Dejan Jović
Foto: Milovan Milenković
smo mi trenutno tek u prvoj fazi pandemi-
je i njenih ekonomskih posledica. Među-
narodni monetarni fond predviđa pad
ekonomskih aktivnosti veći nego što je
to bilo 2008. i 2009. godine za vreme svet-
ske ekonomske krize. Plašim se da je i ova-
ko pesimistična procena svojevrsno pot-
cenjivanje ekonomskih efekata pandemi-
je, jer će verovatno doći do još značajnijeg
pada, zavisno od toga koliko će dugo kriza
potrajati i koliko teško će pogoditi Sjedi-
njene Američke Države i Evropu.
Što se tiče Srbije, negativne posledi-
ce krize će se praktično udvostručiti. Sa
jedne strane, ekonomija staje jer ljudi ne
idu na posao iz sasvim razumljivih razlo-
ga. To su direktne posledice. Što se tiče
indirektnih posledica, prisetimo se šta se
desilo 2008. i 2009. godine. Kada je doš-
REME 2. april 2020.
VREME
lo do krize u Evropi, sledstveno tome je
došlo do ozbiljne krize i u Srbiji. Mi smo
toliko vezani za Evropu da je nemoguće
govoriti da se kriza u njoj neće odraziti
na srpsku ekonomiju. Ono što se bude
dešavalo u Italiji, Nemačkoj, Austriji i kod
drugih značajnih partnera na Zapadu,
desiće se i kod nas.
Isto se, pretpostavljam, odnosi i
na druge male zemlje nerazvijenih
ekonomija?
Tako je. Male zemlje će biti posebno na
udaru jer njihov uvoz i izvoz zavise od
toga koliko se razvijaju njihovi partne-
ri. Male zemlje veoma teško mogu biti
autonomne. Čak i zemlje koje imaju neke
svoje male “niše” biće podvrgnute teškim
udarcima. Recimo, Crna Gora, koja ima
“nišu” u vidu turizma, biće snažno pogo-
đena jer očigledno ove godine neće biti
turizma niti će ljudi putovati.
Možemo li već sada govoriti o tome
koji će fondovi, a posebno na nivou
malih zemalja kakva je Srbija, biti
naročito na udaru? Da li će to biti
penzioni fondovi, fondovi socijalnih
davanja ili neki treći?
Teško je sada dati odgovor na to pita-
nje, pogotovo jer ne možemo još uvek
sagledati sve posledice krize. Jasno je,
međutim, da će smanjenje ekonomskih
aktivnosti dovesti do pražnjenja mnogih
fondova. Što se tiče Srbije, treba reći da
su njeni ekonomski indikatori poslednjih
godina bili relativno dobri. Ove godine
će, međutim, doći do značajnog smanje-
nja budžetskih priliva usled smanjenja
ekonomskih aktivnosti. Sa druge strane,
ljudi neće raditi, i vi ćete morati da im
isplaćujete različite nadoknade, ne bi li
im omogućili da prežive tih tri ili čak šest
meseci. Budžet će biti pod velikim priti-
skom i ove godine je praktično
nemoguće izbeći deficit.
Ustvrdili ste nedav-
no da je i sama globa-
lizacija u vreme pan-
demije ugrožena, s obzi-
rom na to da se zemlje sve više
zatvaraju u sebe. Da li ona može
da produkuje i neke dublje druš-
tvene potrese, ako imamo u vidu
da će veliki broj ljudi ostati bez
zaposlenja?
Opet je teško dati precizne odgovore,
jer, ponavljam, mi nismo još ni na sredi-
13
ni pandemije. Ne znamo kako će se ona
razvijati, da li će i u kojoj meri pogodi-
ti Latinsku Ameriku, Indiju, Afriku...
Svakako će imati efekte na globalizaci-
ju, barem u nekom kratkom roku, jer ne
treba očekivati da će odmah nakon pre-
stanka pandemije sve biti onako kako
je bilo pre nje. Vi trenutno imate prekid
saobraćaja između mnogih zemalja, gra-
nice su zatvorene. O tome treba razmi-
šljati u svetlu mera koje su uvedene u
borbi protiv terorizma. Mi već petnae-
stak godina ne svedočimo terorističkim
napadima na avione, ali i dalje su na sna-
zi mere uvedene pre skoro dvadeset godi-
na. I ove mere će opstati, bar za neko vre-
me, a možda i dugo. One će svakako imati
negativan uticaj na kretanje robe, kapi-
tala i ljudi. S vremenom će efekti pande-
mije slabiti, i mi ćemo se vratiti na sta-
nje od pre nje. Ali mislim da je nerealno
govoriti da se to može desiti u naredne
godinu-dve.
Kakve će efekte imati zatvaranje
država u sebe, i u ekonomskom i
u političkom smislu, na svetsku
ekonomiju?
Vrednost globalizacije je u tome što
vam ona omogućava specijalizaciju u
različitim domenima, a to za posledicu
ima povećanje opšte proizvodnje. Speci-
jalizacija rada uvek je bila izvor poveća-
nja produktivnosti. Zatvaranjem država
i ponovnom pojavom autarhičnih privre-
da, vi smanjujete opštu proizvodnju. U
vreme velikih kriza, kao što je ova pan-
demijska, specijalisti su podložni većim
opasnostima. Kada ste izolovani, vi ste
u dobroj situaciji ako ste autarhični,
ako ne treba niko drugi da vam kuva, da
vam popravlja po kući, ako imate sop-
stveni generator i sopstve-
nu vodu. Sa zatvaranjem
granica to isto važi i za
države. Posledice toga
na globalnu ekonomi-
ju su, međutim, veoma loše.
U kojoj meri ekonomska nejedna-
kost u svetu produkuje političke
krize i pojavu “neočekivanih” poli-
tičkih fenomena kakav su Donald
Tramp i Bregzit, kao i jačanje
ekstremne desnice u Evropi?
Činjenica je da su efekti globalizacije
ostavili po strani zapadnu srednju kla-
su. Globalizacija nije dovela do porasta »
14
dohotka i standarda pripadnika srednje
klase, i to je glavni razlog što je došlo do
političkih promena i neočekivanih poli-
tičkih obrta, kakvi su recimo dolazak
Trampa na vlast, Bregzit, jačanje AfD-a
u Nemačkoj, nestabilnost u Italiji... Tre-
ba reći da je za ove događaje kriva i eko-
nomska kriza koja je svet zadesila 2008. i
2009. godine, a koja je, kao što se to deša-
va u istoriji, proizvela političke posledi-
ce tek posle izvesnog vremena. Setimo
se da su i političke posledice velike eko-
nomske krize 1929. i 1930. godine došle tek
kasnije. Nema sumnje da su događaji u
sferi politike poslednjih nekoliko godina
rezultat slabog ekonomskog rasta, loših
efekata globalizacije i ekonomske krize
2008. i 2009. godine. Mislim da će situa-
cija i kada govorimo o pandemiji biti slič-
 Male zemlje će biti posebno na udaru
jer njihov uvoz i izvoz zavise od toga
koliko se razvijaju njihovi partneri
na. Ova zdravstvena i ekonomska kriza
imaće političke reperkusije tek za neko-
liko godina.
Kako objasniti činjenicu da global-
na nejednakost ne produkuje jača-
nje levice u svetu? Levica nikada
nije gore stajala u velikom broju
zemalja.
To je tačno. Mislim da levica nikada
u istoriji nije u Evropi gore stajala nego
danas. Pad komunizma i nestanak soci-
jalističke alternative s početka devedese-
tih ozbiljno su uzdrmali levicu u Evropi.
Prisustvovali smo velikom razočaranju
u socijalističke programe, a socijalistič-
ke partije su značajno oslabile ili su se
transformisale u partije centra ili desnog
centra. Ako pogledate, recimo, programe
koje su imale španske ili italijanske parti-
je levice, vi ćete videti da su se one izme-
stile ne u centar, već u desni centar. Levi-
ca je, u neku ruku, nestala i nije imala ide-
ološki program koji bi privukao ljude. I
to se naravno produbilo sa nezadovolj-
stvom koje je nastupilo usled svetske
ekonomske krize. Sa druge strane, ima-
te porast partija koje je teško ideološki
klasifikovati, poput Makronove partije.
Iako to izgleda paradoksalno, čini se da
je levica sada najjača u SAD, a tu mislim
na levo krilo Demokratske stranke koje
je prilično snažno. No, i pored toga to
krilo, po svemu sudeći, neće imati svog
predsedničkog kandidata na narednim
izborima. Dakle, veliki broj stanovnika
Amerike, naročito mladih koji su prilično
okrenuti socijaldemokratskim vrednosti-
ma, neće biti reprezentovan na novem-
barskim izborima, jer će po svemu sude-
ći borbu voditi Tramp i Bajden.
Vi ste se u svojim radovima dosta
bavili migrantskom krizom. Ona će,
bez obzira na pandemiju i njene reper-
kusije, svakako da traje. U budućnosti
će sve više i više ljudi želeti da napusti
svoje devastirane države i da se preseli
u razvijene zemlje. Kakav bi trebalo da
bude svetski odgovor na ovaj problem?
Naročito je to veliki problem za Evropu,
zato što je ona bliska, i geografski i kul-
turno, sa Afrikom i Bliskim istokom. Kada
govorimo o kulturnim vezama između
Afrike i Evrope, ne treba smetnuti s uma
da su one starije od dve hiljade godina.
Veliki broj Afrikanaca govori evropske
jezike. Dakle, kulturne veze između Evro-
pe i Afrike su veoma bliske i dugotrajne,
a sa druge strane postoje ogro-
mne razlike u dohocima.
Razlika između dohoda-
ka u severnom i južnom
delu Mediterana nikada u
istoriji nije bila tako velika
kao sada, a srazmera je čak deset
prema jedan. Stoga uopšte nije čudno što
ljudi iz Afrike – koja je inače kontinent sa
najvećim porastom stanovništva, a biće
to i narednih 50 godina – imaju tako puno
razloga da dođu u Evropu. U pitanju je
ozbiljan, dugoročan problem sa kojim će
se Evropa tek susresti, a ona već sada ima
problem da primi sadašnji broj migrana-
ta i da ih apsorbuje. Videli smo da je pri-
liv migranata proizveo veoma negativne
političke posledice.
Ako se bude vodila politika koja će
voditi zatvaranju Evrope, to neće biti
dobro ni za Evropu, kojoj je potrebna rad-
na snaga, niti za Afriku i Bliski istok, jer
će ljudi ostati bez većih prihoda, od kojih
jedan deo vraćaju u matične države. U
svojoj knjizi sam sugerisao ideju, o kojoj
su i drugi autori govorili: radi se o tzv.
urednoj migraciji koja bi bila vezana za
postojanje radnih mesta. Drugim rečima,
nema migracije dok migrant nema obez-
beđeno radno mesto. Ono bi se moglo i
vremenski ograničiti, odnosno mogla bi
se uvesti obaveza da migrant posle odre-
đenog vremena mora da se vrati u svoju
zemlju. Jasno mi je da je u pitanju ideja
koja ima mnogo nedostataka, ali mislim
da je bolja nego dve ekstremne opcije –
jedne koja zagovara da se Evropa zatvori
jer politička Evropa ima problem sa izbe-
glicama, i druga, koja je potpuno nereal-
na, da se Evropa potpuno otvori i primi
migrante u mnogo većem broju.
Kada je reč o svetskom odgovoru na
migrantsku krizu, da li se možda može
govoriti o rešenju koje će podrazume-
vati veću međudržavnu solidarnost,
odnosno veći podsticaj siromašnim
zemljama?
Veoma je komplikovano to uraditi na
svetskom nivou. Ali mislim da je moguće
na nivou Evrope, odnosno Evropske uni-
je i Afričke unije. Takav program bi treba-
lo da ima dve komponente. Jedna je ova
o kojoj smo razgovarali, a to je poveziva-
nje migracije sa otvorenim radnim mesti-
ma, a druga komponenta je povećanje
investicija u zemljama iz
kojih dolaze migran-
ti. EU je već počela da
preduzima nešto u
tom pogledu, jer vidi
da ogromni jaz koji posto-
ji između Evrope i Afrike, i koji ima
tendenciju rasta, neće ništa dobro done-
ti ni Africi ni Evropi. Već smo rekli da se
broj stanovnika Afrike uvećava, i vi jed-
nostavno priliv ljudi sa tog kontinenta
morate smanjiti, odnosno kontrolisati.
To nije moguće uraditi na bilateralnom
nivou, recimo, između Francuske i Mau-
ritanije, ali je moguće uraditi na nivou
Evropske unije i Afričke unije, koja je u
tom smislu prirodan partner.
Što se tiče globalnog nivoa, mislim da
nema preteranog interesovanja da se
ovaj problem reši. Niti su Međunarodna
organizacija rada, niti Ujedinjene naci-
je, niti velike sile poput Amerike i Kine,
zainteresovane da se po tom pitanju bilo
šta radi. ¶
NEDIM SEJDINOVIĆ
2. april 2020. VREME
REME
 Svet posle korone: Dejan Jović, politikolog 15

Nad demokratijom
moramo bdeti
“Ova kriza je pokazala da i male zemlje možda
imaju neku šansu u novim okolnostima, ali samo
ako postanu ‘male sile’ u zdravstvu i nauci. Sve
zemlje koje će iz krize izaći sa manjim brojem
žrtava, imaće mogućnost da unaprede svoj
status u međunarodnoj politici. Savetovao bih,
dakle, našim zemljama da se nakon ove krize
fokusiraju na te ‘niše’. To znači – ne na avione
i tenkove, nego na zdravstvo i školstvo”

P
olitičke mere u vođenju krize iza-
zvane epidemijom korona virusa
znatno se razlikuju od države do
države. Zavijene u epidemiološku sliku
sveta, s jedne strane, one nalažu posluš-
nost, disciplinu i visoku samosvest poje-
dinca, a s druge zgodno su tle, ako je to
nekome namera, za urušavanje ustav-
nog i institucionalnog poretka, za ruše-
nje demokratije. O tome šta nam korona
kriza donosi i da li i u kom smislu pred-
stavlja opasnost za društvo i svet u kojem
živimo, kao i za naša osnovna ljudska
prava, razgovaramo sa politikologom dr
Dejanom Jovićem, profesorom zagrebač-
kog Fakulteta političkih znanosti.
“VREME”: Vlast u Srbiji je preduzela
žestoke mere u sprečavanju širenja
epidemije. Među njima, zaustavila
je i rad parlamenta, uvela vanredno
stanje bez odluke parlamenta, uve-
la je policijski čas i potpunu zabranu
kretanja starijima od 65 godina. U
konkretnoj situaciji, da li ipak imate
razumevanja za takve mere?
DEJAN JOVIĆ: Vanredno stanje uvek
podrazumeva suspenziju normalnosti i
uvođenje vanrednih mera. Međutim, važ-
no je da te vanredne mere budu proglaše-
ne na legitiman i legalan način, da se za
njih postigne što veća podrška svih slo-
jeva politike i društva, te da se ne zlou-
potrebljavaju. Pod zloupotrebom mislim
pre svega na pokušaje da se nametnu i
preko granice nužnoga, na način koji ne
vodi računa o svim građanima jednako
nego neke diskriminiše a druge privile-
REME 2. april 2020.
VREME
guje, te na neograniče-
no vreme.
Da li je ta grani-
ca nužnog pre-
đena i merama u
Hrvatskoj?
U Hrvatskoj se vlast
zasad odlučila za ubeđi-
vanje građana uz izve-
sne restrikcije od kojih
su neke, po mišljenju
relevantnih ustavnih
pravnika pa i nekih od
nas politikologa, vero-
vatno problematične i
donete su na način koji
nije involvirao parla-
ment. Ali, parlament
Foto: FoNet/Zoran Mrđa
ipak radi, premda je
izmešten zbog potresa u Zagrebu, i sve nja nad demokratijom veća. S obzirom
dok je tako, dok se on može sazvati, on na ograničenja koja su nam postavljena
mora delovati da bi sprečio zloupotrebe samom činjenicom da smo u vanrednoj
i da bi čuvao demokratiju. U Hrvatskoj, situaciji ili stanju – bilo ono proglašeno
parlament se ne raspušta ni u vanred- ili ne – najveću odgovornost za demokra-
nom stanju. A mislim da ako parlament tiju imaju oni koji provode vanredno sta-
ikada treba da odigra svoju ulogu, to je u nje. Na njima je da pokažu da ne žele da
vanrednom stanju, sve dok to može fizič- ga zloupotrebe.
ki, to jest dok su parlamentarni poslanici Na prostorima bivše Jugoslavije,
živi i zdravi i dok mogu negde da se sasta- kao primeri sa elementima zloupo-
nu. Nalazim, dakle, razumevanja za pri- trebe političke moći u vreme koro-
vremenu, minimalnu, nužnu i pravilnu na krize, najčešće se navode Vučiće-
upotrebu ovlasti koje proizlaze iz vanred- va Srbija, ali i Janšina Slovenija. Jed-
nog stanja, ali smatram istovremeno da je ni zbog uvođenja policijskog časa
dužnost svih nas da upozoravamo na zlo- i izvođenja vojske na ulice, a dru-
upotrebe i da im se suprotstavimo onoli- gi zbog nadzora nepodobnih novi-
ko koliko možemo. Što više društvenog nara. Možemo li već sada te mere
uticaja imamo, to je naša dužnost bde- tretirati kao klice nastanka novih »
16
totalitarnih društava i posle pre-
stanka epidemije?
Ne znam da li se stvara totalitarni pore-
dak, ili se samo učvršćuje već postojeći,
koji neke moje kolege nazivaju “kompe-
titivno-autoritarnim”. Naime, neke mere
koje su sada uvedene za sve građane, a
onda posebno za neke kategorije građa-
na – na primer, za starije od 65 godina –
su bez presedana čak i kada se uporede
sa merama iz prethodnih posotalitar-
nih i autoritarnih režima. Ali, izgleda da
je najveći broj građana ipak spreman da
ih podnese. Popularnost lidera koji uvo-
de takve mere, zasad, raste. Sa liberalne
pozicije gledano, brinu pozivi koji dolaze
od građana – da sistem bude još oštriji, da
se suspenduje još više prava. To već uka-
zuje na uspeh obnove autoritarnosti, na
šta su već i pre vanrednog stanja upozo-
ravali neki moje istaknute kolege. Reci-
mo, Florijan Biber je prošle godine napi-
sao knjigu o povratku autoritarnosti na
Zapadnom Balkanu, a Nebojša Vladisav-
ljević knjigu o usponu i padu demokratije
u Srbiji nakon 5. oktobra. Milan Poduna-
vac pisao je o novom despotizmu u sluča-
ju Srbije. Dakle, i pre same krize takvi su
trendovi postojali i na njih se upozorava-
lo. Zbog toga ima smisla pažljivo posma-
trati što se dešava u tim zemljama. Što
se tiče Slovenije, tamo je na vlast došao
stari militarista Janez Janša, koji će isko-
ristiti vanredno stanje da bi se razraču-
nao sa opozicijom i nezavisnim medijima.
Najgora je situacija za sada u Mađarskoj,
gde je Viktor Orban – kojim je fascinirana
cela radikalna desnica u Evropi – praktič-
ki proglasio diktaturu. No, treba reći i to
da su u svim slučajevima koje ovde spo-
minjemo građani dali vlast takvim politi-
čarima. Nemaju se kome žaliti osim sami
sebi. Želeli su, birali su, imaju ih.
Čini se da danas svaka vlast zavisi
direktno od kapaciteta upravljanja
korona krizom i da je ovo najteže
iskušenje za demokratiju. Treba li
sada uopšte zahtevati slobodu? Ili je
najvažnija sigurnost koju čini upra-
vo ukidanje sloboda?
Odnos između te dve fundamentalne
kategorije, sigurnosti i slobode, trajno je
pitanje politike. Ljudi su uvek spremni
žrtvovati ponešto slobode za sigurnost.
Na primer, kada odlučimo da želimo da
budemo zaposleni, pristajemo da jedan
deo svog dana budemo neslobodni – a
zauzvrat dobijamo neki osećaj sigurno-
sti, pa i stvarnu sigurnost koju sa sobom
nose plata, status, zdravstveno i penzio-
no osiguranje i sve drugo što ide uz zapo-
šljavanje. Sa druge strane, najveći broj
nas je spreman rizikovati neke elemen-
te sigurnosti da bismo ostali slobodni.
Sloboda podrazumeva rizike, ali većina
nas je spremna prihvatiti rizike i poku-
šati da njima upravljamo, kako bismo
ipak ostali slobodni. Na primer, svaki naš
društveni kontakt, posebno ako je reč o
intimnim kontaktima, podra-
zumeva određene rizi-
ke da se razbolimo. Svaki
odabir hrane koju kupuje-
mo podrazumeva određe-
ni rizik. Pušenje je rizik, ali
mnogi ga prihvataju jer žele ostati
slobodni da biraju, čak i kada su svesni
mogućih posledica. Ne radi se, dakle, o
tome da je bezbednost uvek na prvom
mestu, nego je pitanje koliko bezbedno-
sti nam treba i koliko slobode želimo. U
slobodnom svetu treba da naučimo da se
nosimo sa rizicima koje sa sobom donosi
sloboda, a ne da pokušavamo sebe i druge
da ubedimo da je moguće živeti bez rizi-
ka. Oni koji tvrde da treba da prepusti-
mo svu slobodu kako bismo bili sigurni,
daju obećanja koja ne mogu ispuniti. Ni
u potpuno totalitarnom sistemu nismo
u potpunosti zaštićeni. Štaviše, u takvom
smo sistemu tek potpuno nezaštićeni.
Kineski recept potpune kontro-
le stanovništva za sada je jedi-
ni poznat društveni lek za suzbi-
janje epidemije. Koliko je on pri-
menjiv na zemlje sa razvijenom
demokratijom?
Kineski slučaj, pre svega, treba pažlji-
vo analizirati. Naime, iz onoga što sada
znamo, oni su takođe reagovali sa zakaš-
njenjem, sakrivali su informacije o poja-
vi bolesti i čak su represivno delovali
protiv lekara koji su na nju upozoravali.
Što se tiče samog “recepta”, on je prime-
ren modelu vlasti koja se razvija u Kini.
Taj je model popularan u nekim drugim
zemljama, uključujući i Srbiju. Bio je
popularan i pre ove krize, a sada se radi
sve da ga se još više popularizuje.
Demokratije se, takođe, moraju zašti-
titi pred vanrednim situacijama kakva je
nesumnjivo i ova, ali ja sam duboko ube-
đen da se to može najbolje učiniti tako
da ljudi sami prihvate ograničenja, a ne
da im se stalno preti, da ih se ponižava
i kažnjava. Možda sam suviše optimisti-
čan, ali ipak i dalje verujem u sposobnost
ubeđivanja, više nego u efikasnost sile.
Preterana upotreba sile u sprovođenju
vanrednih mera pokazuje slabost drža-
ve. Ako politički lider mora da uvede poli-
cijski čas da bi ga narod slušao, postav-
lja se pitanje: zašto ga ne sluša svojom
voljom, bez represije? A ako ga sluša i
bez represije, zašto kori-
sti represiju? I konačno,
ona je visoko rizična.
Jer, ako policijski čas
ne uspe, iza toga sledi
kolabiranje same države,
koja nije u stanju ni krajnjim merama
da uvede red.
Mnogi se slažu da je sada poseb-
no zanimljivo pratiti za kakve će se
mere odlučiti SAD, pogotovo u godi-
ni reizbora Donalda Trampa. Ako
tome dodamo da se samo pre mesec
dana govorilo da je kineska privre-
da na ivici propasti, dok smo danas
svedoci sasvim drugačije situacije,
naziru li se novi odnosi moći izme-
đu SAD i Kine?
Mislim da da. Kina je u ova tri mese-
ca značajno preokrenula sliku o sebi. Na
početku krize, kao što je pisao “Vol strit
džurnal”, izgledalo je da je na rubu kolap-
sa i da se neće izvući. A onda je pokaza-
la da može upravljati krizom na efikasan
način. U ovoj krizi, oči mnogih su uprte
u velike sile, od kojih se očekuje rešenje.
Kina je sada u velikoj prednosti u odnosu
na SAD, pre svega zbog pogrešnih proce-
na predsednika Trampa i njegovog tima.
Istovremeno, kineska pomoć nizu zema-
lja u Evropi, pa i ponuda pomoći Sjedi-
njenim Državama, pokazuje da ona stva-
ra novu sliku o sebi: sliku zemlje koja je
“humanitarna sila”. U toj dvojnosti –
između Kine i SAD – drugi veliki igra-
či su zasad “ispali”, na primer Rusija, a
delom i Evropska unija, koja se nije naj-
bolje pokazala u ovoj krizi.
Rekao bih, međutim, da je ova kriza
pokazala da i male zemlje možda ima-
ju neku šansu u novim okolnostima, ali
samo ako postanu “male sile” u zdravstvu
i nauci. Sve zemlje koje će iz krize izaći sa
manjim brojem žrtava, imaće mogućnost
2. april 2020. VREME
REME

da unaprede svoj status u međunarod-
noj politici. Savetovao bih, dakle, našim
zemljama da se nakon ove krize fokusi-
raju na te “niše”. To znači – ne na avione
i tenkove, nego na zdravstvo i školstvo.
Ako su izolacija i distanca predu-
slovi za goli život, kao i zatvaranje
granica na globalnom planu, pa ako
uz to dodamo i gašenje mnogih pri-
vrednih grana, da li već sada o glo-
balizaciji možemo govoriti u proš-
lom vremenu?
Ne možemo. Ovo je globalna kriza, koja
će morati imati globalno rešenje. Pretnja
dolazi izvana, a žrtve su pojedinci, građa-
ni. Države su tu da se nose sa nečim što
prevazilazi njihovu moć, iako se neke sna-
laze bolje a druge lošije. Ali, ova global-
na kriza dovešće u pitanje funkcionisa-
nje mnogih malih zemalja, onih koje su
mislile da je najvažnije da imaju politič-
ku nezavisnost i da se inate sa komšijama,
a ne da se uključuju u moderne globalne
trendove i deluju kao deo svetskog siste-
ma. Isto će nam se desiti sa drugim global-
nim krizama: sa globalnim otopljavanjem,
sa sajber-kriminalom i virusima koji sutra
mogu obrisati sav novac koji koristimo
u virtuelnom obliku i, po meni najgore,
sa eventualnim nuklearnim havarijama.
Država danas nije ni najveća pretnja ni
najveća žrtva – odnosi između “zločinca” i
“žrtve” su odnosi između globalnog i indi-
vidualnog. U tom smislu, predlog Gordo-
na Brauna, koji je zapravo samo ponovio
ono o čemu je pre 25 godina pisao Ento-
ni Gidins i što je zagovarao donekle Toni
Bler, da se formira svetska vlada – nije
Solidarnost
Donacije Nelt grupe
Nelt grupa donirala 240.000 evra za borbu protiv virusa korona
Kompanija Nelt donirala je 240.000 evra Re-
publičkom fondu zdravstvenog osiguranja
za nabavku 10 respiratora za lečenje najte-
žih oblika bolesti kovid 19, dok je Neoplan-
ta, koja posluje u sastavu Nelt grupe, poklo-
nila robu u vrednosti od 6.000.000 dinara
kao deo paketa za akciju pomoći za 173.000
Beograđana starijih od 65 godina sa najni-
žim penzijama.
Jedna od naših najuspešnijih privatnih
kompanija odazvala se pozivu Privredne
komore Srbije i njenog predsednika Marka
Čadeža i pokazala solidarnost u ovim teš-
REME 2. april 2020.
VREME
uopšte loš. Ne samo svetska vlada, nego
i svetski porezi, iz kojih bi se finansira-
li globalni odgovori na globalnu krizu,
bili bi, verovatno, korak napred. Onima
koji smatraju da globalna vlada ne bi
bila demokratski legitimna, odgovaram
da već više od 20 godina postoji ideja o
svetskim izborima, kojima bi Generalna
skupština UN-a postala dvodomna, a u
donjem domu bi sedeli izabrani predstav-
nici građana, izabrani na neposrednim
svetskim izborima. Ako je to moguće u
Evropskom parlamentu, ne vidim zašto
ne bi bilo u svetskom.
Danas se ipak mnogo više govori o
socijalnoj kataklizmi kao posledi-
ci epidemije. Šta bi ona, zapravo,
podrazumevala?
Ne znam šta bi podrazumevala ta kate-
gorija. Promene koje će nastupiti mogle
bi biti i vrlo negativne i vrlo pozitivne –
nije nužno da razmišljamo samo pesimi-
stički. Crni scenario podrazumeva rast
antiliberalnih, a time i antiprosvetitelj-
skih ideologija i praksi, a time i smanje-
nje slobode, diktature i totalitarizma –
bilo one zdesna, u formi nekog neofašiz-
ma, ili kroz neku tehnokratsku vladavi-
nu koja bi nas sve držala pod kontrolom
radi same kontrole, bez neke ideologi-
je. Crni scenario takođe podrazumevao
bi i kolabiranje niza država. Ako države
ne budu u mogućnosti da zaštite svoje
građane onda kad im je najpotrebnije,
na primer kad se razbole a država nema
dovoljno respiratora, lekova i kreveta da
im pomogne, građani će postaviti pitanje:
čemu služi ova država? Pobune su u tim
kim i danima za našu zemlju i za čitav svet.
“Šaljemo svu podršku medicinskim
radnicima u borbi protiv virusa i cenimo
požrtvovanost sa kojom se obračunavaju
sa pandemijom. Donacija koju smo uputili
naš je doprinos njihovoj posvećenosti, kao
i svim građanima kojima je potrebno, da
svi zajedno kao pobednici izađemo iz ove
situacije”, naveo je Miloš Jelić, izvršni direk-
tor Nelt grupe.
U kompaniji ističu kako je ovo sjajna
prilika da se pomenu i svi oni sjajni ljudi
koji rade u domenu distribucije i logisti-
17
okolnostima sasvim moguće. Zbog toga
i vidimo policiju i vojsku na ulicama već
u ovoj fazi, kada još nismo došli do kri-
tične tačke. Zato se i najavljuje sve veća
represija – preventivno, da spreči pobu-
nu. Postoji opasnost i od kolapsa među-
narodnog poretka, pre svega u Evropi, što
bi unelo veliki stepen neizvesnosti u niz
zemalja, uključujući i naše ovde na Bal-
kanu. No, možda su mogući i pozitivniji
scenariji. Na primer, možda je moguće da
zaključimo da mnoge poslove možemo
obavljati od kuće, uz više slobodnog vre-
mena i sa manje autoritarnosti i stresa
nego što smo to radili do sada. Moguće je,
možda, da konačno vidimo da naša bez-
bednost ne ovisi o vojsci, koliko o zdrav-
stvenom sektoru. Da shvatimo da su lju-
di koji rade u javnom sektoru uzorni gra-
đani koji rade rizičan i odgovoran posao
za sve nas, a ne neki “paraziti” i “uhlebi”,
kako ih se često uvredljivo naziva. Mogu-
će je, možda, da postanemo solidarniji
jedni prema drugima i da brinemo više
jedni za druge. I da više volimo slobodu.
Na osnovu do sada poznatog, može-
te li pretpostaviti kakav nas svet
čeka posle epidemije: pravedan i
zasnovan na jednakosti svih ili svet
totalitarizma i ugašenih ljudskih
prava i sloboda? Ili nešto treće?
To još uvek, verujem, zavisi više od nas
nego od onih koji žele da odlučuju o sve-
mu, a naročito da ugrabe sve u svoje ruke.
Bitka protiv zloupotreba vanrednog sta-
nja je između ostalog i bitka za odlučiva-
nje o tom budućem svetu. ¶
IVANA MILANOVIĆ HRAŠOVEC
ke – dostavljači, skladišni radnici, prodav-
ci, izlagači robe, vozači i mnogi drugi. Sva-
ko ko daje lični doprinos funkcionisanju
čitavog sistema u doba vanredne situacije
ne sme se zaboraviti i mora biti pohvaljen.
Predsednik PKS je izrazio veliku zahval-
nost i svim kompanijama koje su učestvo-
vale u akciji Privredne komore Srbije i Gra-
da Beograda za obezbeđivanje paketa za
penzionere, kao i svim privrednicima koji
su uplaćivali novac preko računa za dru-
ge potrebe i pozvao privredu da i na ovaj
način nastavi da iskazuje svoju solidarnost
na delu.
18 Virus korona u Srbiji

Epidemija tek
uzima zalet
“Zdravstveni sistem Srbije trenutno je vojska lavova
koju vode nesposobni i uplašeni poslušnici režima”, kaže
dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta
Srbije. “Kolege se iz ustanova širom Srbije povlače ka
višim centrima, prvenstveno u Beograd, Niš i Novi Sad,
bez rešenja o premeštaju, bez informacije da li posle idu
u samoizolaciju, gde je ta samoizolacija, da li se vraćaju
u svoje domove, da li će ugroziti svoje porodice...”

U
četvrtoj nedelji epidemije viru-
sa korona u Srbiji neizvesno je
da li će stupiti na snagu krajnja
mera vanrednog stanja, 24-časovna izo-
lacija. Ukoliko se poveća broj zaraženih
i preminulih, poručuje epidemiolog Pre-
drag Kon, neophodno je izolovati stanov-
ništvo 24/7. Čini se, kada slušamo vesti o
novim halama u Nišu i Novom Sadu koje
se ubrzano spremaju da prime zaražene
virusom korona, i kada se govori o hala-
ma koje bi mogle da posluže kao impro-
vizovane mrtvačnice, da je italijanski sce-
nario izvestan. Italijanski i španski scena-
rio, kao bojazan zbog “neodgovornih gra-
đana”, spominju i lekari iz kriznog štaba
koji se svakodnevno obraćaju javnosti.
Prema proceni epidemiologa Zorana
Radovanovića, ima nade da nam se “medi-
teranski” scenario neće desiti: “Bar tri su
razloga što ima osnova za nadu da ćemo
to izbeći. Prvo, preduzeli smo mere mnogo
ranije od Italijana i Španaca. Drugo, mere
se poštuju mnogo više nego tamo. Treće,
zalazimo u topliji period, kada će, kako pri-
željkujemo, virusu biti teže da se prenosi.”
Profesor Radovanović smatra da bi nor-
malno bilo da eventualno pooštravanje
postojećih mera zavisi od epidemiološke
situacije i ocene stručnjaka, a sve drugo
bilo bi “izraz socijalne patologije”.
Meru apsolutne zabrane kretanja, kao
krajnju epidemiološku odbranu, oštro kri-
tikuju teoretičari bezbednosne politike i
ljudskih prava, kao nesprovodivu i suprot-
nu evropskom pravu i slobodi kretanja.
Kao neko kome je zbog godina zabranje-
no kretanje, profesor Radovanović kaže
da nema uvid u to da li su građani u toj
meri “neodgovorni”, ali da čuje od drugih
da su beogradski parkovi tokom vikenda
bili pusti, ali da su pojedinci šetali Adom, a
neko je roštiljao u Košutnjaku. Dva dana
posle tog vikenda, najzad su donete mere
zatvaranja izletišta, što je trebalo uraditi
ranije i umesto bespotrebne mere zabra-
ne šetanja kućnih ljubimaca u večernjim
časovima. Toliko o odgovornosti države i
ad hoc zabranama i merama.
sajam su nametnule okolnosti
Rešenje o formiranju improvizovanih
bolnica za smeštaj pacijenata koji su obo-
leli od virusa kovid-19 su, prema profeso-
rovom mišljenju, nametnule okolnosti.
“Kineski stručnjaci su savetovali kako
treba da se ustroji ogromna spavaonica
u hali 1 Beogradskog sajma. Dobro je što
su mediji preneli tu sliku, pa je smeštaj
razređen, a postavljanjem panela
između grupa kreveta posti-
gnuta je kakva-takva privat-
nost. I dok je, ako ostavimo
po strani nekomforne uslove,
grupisanje bolesnika epidemio-
loški nesporno, neoprostiv pro-
mašaj predstavlja smeštaj povratnika iz
inostranstva i građana koji su bili u kon-
taktu sa bolesnicima u karantine, bar
kako su prvobitno zamišljeni. Zastrašu-
jući primer je izbeglički kamp kod Subo-
tice. To je inkubator za prenošenje zara-
ze, a namena karantina, kao preventiv-
ne izolacije, sasvim je različita. On slu-
ži da osoba koja je u mogućoj inkubaciji
ne seje zarazu u zajednici, ali ne i da se
NI DOVOLJNO LJUDI NI DOVOLJNO
OPREME: Zdravstvo u Srbiji
Foto: Slobodan Miljević /FoNet
u karantinu inficira od drugih ukoliko
već prethodno nije došla u dodir sa pro-
uzrokovačima bolesti. Zato je idealno da
svako bude u posebnoj sobi sa mokrim
čvorom, ili bar da zajednički prostor dele
samo dve osobe. To je bio standard još
pre skoro pola veka, kada smo se borili
protiv variole.”
Doktor Rade Panić, predsednik Sindi-
kata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS),
smatra da je potreba formiranja jedne
takve “bolnice” veliko
pitanje. “Dva su odgovo-
ra. Prvi, ako je istina sve
ovo što smo do sada
čuli o situaciji u Srbiji,
‘bolnica’ Sajam je neod-
govarajuće rešenje sa vrlo neade-
kvatnim uslovima u odnosu na zdrav-
stvene ustanove ili privremeno naciona-
lizovane/stavljene na raspolaganje hotel-
ske kapacitete. Drugi, ako nam se spre-
ma italijanski ili španski scenario, onda
je i Sajam dobar. Useljavanje na Sajam
je počelo a da uslovi nisu bili obezbeđe-
ni. Sa zakašnjenjem se postavljaju tuše-
vi, pacijenti iako ih je malo, smešteni su
u iste prostorije, uslovi za zdravstvene
radnike na minimumu.

2. april 2020. VREME

REME

Uočava se značajna neorganizovanost,
koja se pokriva vojničkom disciplinom i
radom pod naredbama i izrečenim pret-
njama medicinskim radnicima od stra-
ne nadređenih. Za sada, primetan je pot-
puni nedostatak sredstava za rad, kao i
terapije koju bi lekari mogli ordinirati.
Sve je još uvek u najavi. Vesti iz Ćupri-
je, Niša, Zemuna, “Dragiše Mišovića”, ne
ulivaju poverenje da je situacija pod kon-
trolom. Odnos prema medicinskim rad-
nicima je nekorektan, i na već postojeće
opšte nezadovoljstvo dodatno remeti rad
u najboljem interesu pacijenata. Naža-
lost, direktori u funkciji vršioca dužnosti
ne razmišljaju svojom glavom i dodatno
svojim odlukama, koje su najčešće usme-
ne, dovode do zbunjenosti i neefikasno-
sti. Zdravstveni sistem Srbije trenutno
je vojska lavova koju vode nesposobni i
uplašeni poslušnici režima. Mnogobroj-
ni dopisi Vladi i Kriznom štabu upuće-
ni od strane SLFS ostali su bez ijednog
odgovora”, kaže dr Rade Panić za “Vreme”.
manjak medicinskog osoblja
Nameće se i pitanje da li u Srbiji ima
dovoljno medicinskog osoblja, lekara
i sestara, koji se svakodnevno bore sa
epidemijom. Prema podacima Institu-
ta za javno zdravlje “Dr Milan Jovano-
vić Batut” koji su dostavljeni Sindikatu
REME 2. april 2020.
VREME
lekara i farmaceuta Srbije, od ukupnog
broja zdravstvenih radnika (80.621) koji
su evidentirani kao zaposleni 2018. godi-
ne, doktora medicine je 19.937, sa višom
stručnom spremom 9825, dok je sa sred-
njom stručnom spremom evidentirano
45.494 osoba koje obavljaju posao medi-
cinskih sestra i slične poslove. Kada se
izvede računica, dolazimo do broja od
75.256 lekara i sestara zaposlenih u zdrav-
stvu 2018. godine. Nema podataka koliko
je lekara i sestara napustilo zemlju.
Predsednik Sindikata lekara i farma-
ceuta kaže da su vesti iz Srbije do skoro
bile umirujuće i da je sve bilo pod kontro-
lom, uz sav nedostatak zaštitne opreme,
aparata i posebno medicinskog osoblja,
ali da je naglo došao do izražaja nedosta-
tak zaštitne opreme, jer je naglo povećan
broj pacijenata koji su zaraženi, a poseb-
no onih koji su ugroženi.
“Doktor Kon je rekao na konferenciji
za novinare 31. marta da uskoro možemo
očekivati četvorocifreni broj novoobole-
lih na dnevnom nivou. Sada ih ukupno
nema još hiljadu, a zdravstveni sistem
je već preopterećen”, objašnjava dr Rade
Panić. “Kolege se iz ustanova širom Srbi-
je povlače ka višim centrima, prvenstve-
no u Beograd, Niš i Novi Sad, bez rešenja
o premeštaju, bez informacije da li posle
idu u samoizolaciju, gde je ta samoizola-
19
SZO nije optimistična
Svetska zdravstvena organizacija nije
optimistična kad je reč o kraju epide-
mije, navodeći da lekari u celom sve-
tu danonoćno traže izlaz iz krize ali
da se za sada ne zna koliko će trajati.
Profesor Radovanović objašnjava da
je bolest trenutno manje-više suzbije-
na na Dalekom istoku, odakle je sve i
počelo. Pored Kine, naročito uspešni
su bili Južna Koreja i Singapur koji su,
poučeni borbom protiv SARS-a pre 17
godina, aktivno i energično testira-
njem otkrivali bolesnike, zatim tra-
gali za osobama koji su sa njima bile
u kontaktu, od njih uzimali podatke
o susretanju sa drugim ljudima i pre-
duzimali odgovarajuće mere.
“Međutim, pitanje je kada će te zemlje
da pogodi drugi talas epidemije. U
severnoj Italiji učestalost bolesti ovih
dana dostiže vrhunac i mogu se očeki-
vati bolji dani, ali južnije od Lombar-
dije sve zavisi od efekta primenjenih
mera. U SAD tek sad postaje kritič-
no, i o razmerama epidemije svedo-
čićemo narednih nedelja. O dokaza-
no efikasnoj terapiji nema još govora,
ali ima naznaka da neki lekovi povolj-
no utiču na klinički tok. Pokušavalo
se sa preparatima protiv side, hepa-
titisa C i gripa, a najviše kontroverzi
trenutno ima oko lekova protiv mala-
rije (hlorokin). Postoji patofiziološki
mehanizam koji bi mogao da objasni
njihov povoljan učinak, ali tek pred-
stoje studije kojima bi se to nedvosmi-
sleno dokazalo. Vrlo je važno da gra-
đani ne uzimaju takve preparate na
svoju ruku, a naročito ne iz preven-
tivnih razloga, jer posledice mogu da
budu opasne po život.”
cija, da li se vraćaju u svoje domove, da
li će ugroziti svoje porodice... Uz to, ume-
sto da se oni na prvim linijama nagrade
i motivišu, zarade su umanjene kada je
zdravstveni radnik u samoizolaciji, ispla-
ćuje se kao da su na bolovanju.
Dakle, pored već postojećeg manj-
ka medicinskih radnika, sada nedovolj-
no zaštićeni idemo na prvu liniju, nema
dovoljno testova, pa se ne rade ni oni-
ma koji su bili u potvrđenom rizičnom »
20 Korona virus u Valjevu

“Nekorona” pacijenti na čekanju

“VREME”: Šta se dešava sa drugim bolesnicima, koji su sada prilično ugroženi?
DR ZORAN RADOVANOVIĆ: Pravilo je da u ovakvim vanrednim situacijama
Komanda
trpe oboleli od drugih bolesti. Zbog ograničenog kretanja mnogi ne odu na pre- Da li je “među mnogo
ventivni ili kontrolni pregled koji su imali u vidu, a čije odlaganje može da se propusta koje smo
pokaže presudnim. I ukoliko se građanima pogorša postojeća bolest, ili se javi učinili u Valjevu” i poseta
neka nova, teže im je da dođu do lekara. To se odnosi kako na bolesti tela (reci-
Vučića 9. marta ovoj
mo, upalu slepog creva, žučni napad), tako i duše (npr. depresiju, klaustrofobi-
ju, napade panike). fabrici, kada mu je na
DR RADE PANIĆ: Najava kraha zdravstvenog sistema o kojoj SLFS priča već poklonjenje privedeno
godinama, na kraju će najviše ugroziti “nekorona” pacijente. Skoro svi redovni više od 1000 radnika koji
pregledi su otkazani, teško se stiže do zdravstvenih radnika, odnosno do zdrav- su se tiskali pred njim
stvene zaštite. Dolazi na naplatu nebriga o zdravstvu poslednjih 20 godina, a
posebno poslednjih pet. Posledice će se osećati godinama po završetku nesre-

će zvane kovid-19.
kontaktu. Neko reče da ako su zaraže-
na dva zdravstvena radnika u porodi-
ci, socijalna služba će doći da zbrine nji-
hovu decu?! Kada se u obzir uzme da se
postavlja pitanje validnosti testova koje
smo dobili, onda sve postaje značajno
ozbiljnije, jer nemamo siguran uvid u to
ko jeste a ko nije zaražen. To potvrđuje
i informacija da se na Sajmu trenutno
nalaze rekonvalescenti, koji je već tre-
balo da budu u samoizolaciji posle dru-
gog negativnog testa, ali oni čekaju zva-
nične rezultate.”
najlakše mete virusa
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je
da je u Srbiji virusom korona najviše
zaraženo stanovništvo u radno aktiv-
nom uzrastu, odnosno od 25 do 55 godi-
na. Prema njegovim rečima, u Beogradu
čak 65 odsto pripada uzrastu od 25 do
55 godina, dok je oko 20 odsto u uzrastu
preko 60 godina. Prema njegovim rečima,
procenat smrtnosti u našoj zemlji je 2,4
odsto. Međutim, prema mišljenju profe-
sora Radovanovića, stopa smrtnosti je u
stvarnosti mnogo niža. “Daleko je ispod
jedan odsto. Pogrešan utisak se stiče zato
što se broj umrlih deli brojem teško obo-
lelih osoba koje se podvrgavaju testira-
nju, pa se tako zna da su pozitivne. Pra-
va slika dobila bi se kada bi se žrtve kovi-
da-19 uporedile sa ukupnim brojem zara-
ženih uzročnikom ove bolesti.”
Shodno očekivanju, rizik nepovolj-
nog ishoda raste sa brojem hroničnih
bolesti koje čovek ima. Kada su oštećeni
srce i krvni sudovi ili se pati od hronič-
ne opstruktivne bolesti pluća (hronični
bronhitis, astma), svaka infekcija disajnih
(ili drugih) organa se mnogo teže podno-
si. “Isto važi za druge sistemske bolesti
i stanja (šećerna bolest, gojaznost itd.).
Kako je pojava navedenih poremećaja
zdravlja srazmerna uzrastu, smrtni ishod
usled infekcije virusom zvanim SARS-
CoV-2 najčešće pogađa pripadnike tre-
ćeg životnog doba. Nije reč samo o tome
da je imunski sistem oslabljen kod starih
osoba, već on na ovu i slične infekcije rea-
guje necelishodno”, objašnjava profesor.
Kad je o novopristiglim testovima reč,
i zamerkama u pojedinim medijima da
oni nisu kvalitetni i da su ih neke evrop-
ske zemlje vratile, profesor smatra da
za razliku od zapadnoevropskih zema-
lja, Srbija tek počinje da koristi te testo-
ve. “U odsustvu vlastitih iskustava, naša
zemlja se oslanja na deklaracije proizvo-
đača, a iz njih proističe da su osetljivost
i specifičnost testova na zadovoljavaju-
ćem nivou.”
Sagledavajući situaciju, čini se da epi-
demija kod nas tek uzima zalet, a svetska
pandemija nije stigla ni blizu svog vrhun-
ca. “Hitno je i neophodno da se političari
odmah povuku iz javnih nastupa koji su
zdravstvenog sadržaja. Ove bitke mora-
ju da vode zdravstveni radnici, a ne voj-
ska”, kaže dr Panić. “Čini se da strah, koji
je potka svega u današnjim danima, a
koji je kod političara pojačan brigom za
političke pozicije, biva projektovan pre-
ma stanovništvu, a posebno prema jedi-
nim mogućim spasiocima – zdravstvenim
radnicima kroz neprimerene represivne
mere.” ¶ nih medija, pogotovu televizija sa nacio-
BILJANA VASIĆ
V
eć je poznato da Valjevo, procen-
tualno, a sad je tu i Ćuprija, ima
najviše zaraženih virusom koro-
na. Prošle subote, 28. mart, bilo je 50 zara-
ženih. Međutim, već nekoliko dana stoji
se na toj cifri. Portal “Kolubarske” javlja
da je tokom vikenda trinaest pacijena-
ta, sa simptomima virusa, kolima hitne
pomoći prebačeno za Beograd, kao i još
jedanaest uzoraka onih koji su sumnjivi,
ali da još nema rezultata testiranja jer je,
kako na osnovu svojih izvora obaveštava
portal, “Torlak zatrpan”.
“Vreme” je u prošlom broju pisalo da
je sve krenulo sa proslave jedne privat-
ne firme u Leliću, održane 29. februara,
kojoj je prisustvovao i gost koji je nepo-
sredno pre toga boravio u Beču. Pouzda-
no se zna da je gospodin, koji se vraćao iz
Beča, ušao u Srbiju bez da ga je iko bilo šta
pitao ili pregledao. Kod “Bečlije” je potvr-
đeno prisustvo virusa 14. marta, ali tek kad
se naodao po lekarima, pa su nakon toga
stavljeni u izolaciju zaposleni u Medicini
rada Doma zdravlja, odeljenje pulmologije
Valjevske bolnice, kao i zaposleni na ode-
ljenjima hemije i mikrobiologije Zavoda za
zaštitu zdravlja. Posledica svega je i kon-
kurs Doma zdravlja za hitan prijem lekara,
medicinskih tehničara, vozača i sprema-
čica. “Vreme” je pisalo i da je moguć izvor
zaraze i eventualna poseta sveštenika iz
Italije, koja se, po nekim izvorima, dogodi-
la početkom marta. Razloga za takvu tvrd-
nju bilo je u tome što je kod nekoliko sve-
štenika, kao i kod vladike Milutina, potvr-
đeno prisustvo virusa.
Alarmantna situacija u Valjevu, izuzi-
majući “Vreme”, nije bila tema central-
nalnom frekvencijom, ali se sve prome-

2. april 2020. VREME

REME
 21

ant “Conrad”
“U VALJEVU SMO NAPRAVILI
MNOGO GLUPOSTI“: Aleksandar
Vučić u poseti “Krušiku” početkom
marta i gradonačelnik Valjeva i
komandant štaba Gvozdenović
Fotografije: Rade Prelić /Tanjug;
Đorđe Đoković

nilo kada je Vučić gospodin, kao i čuveni

doktor Nestorović, najavio da Valjevu, uz
Beograd i Niš, zbog neodgovorne grupe
ljudi preti karantin.
Vučić gospodin je, u jednom od posled-
njih obraćanja javnosti, rekao: “Mnogo
propusta smo učinili u Valjevu, od prosla-
ve do nekih drugih stvari, srce me boli.”
Tada je novinarka N1 upitala Vučića, Šta
se to desilo u Valjevu, potpitanje njego-
ve posete “Krušiku” 9. marta je visilo u
vazduhu, ali je Vučić državnički izbegao
odgovor. To pitanje nije aktuelizovano ni
kada je 25. marta javljeno, nezvanično, jer
zvaničnih informacija nema, da je u Beo-
gradu od posledica zaraze virusom koro-
na, preminuo Valjevac, 59 godina, koji je
bio radnik “Kovačkog centra” u “Krušiku”.
A Vučić je 9. marta – sa grupom eminen-
tnih saradnika u rangu čuvenog držav-
nog sekretara Bosketa iz Surdulice – bio
baš u “Kovačkom centru”, gde mu je na
poklonjenje privedeno preko hiljadu rad-
nika koji su se tiskali pred njim.
Posle pisanja “Vremena”, da je mogu-
će da su i sveštenici doprineli širenju
virusa, javila se Eparhija
valjevska, koja je potvr-
dila da se vladika Milutin,
kao i još dva sveštenika,
nalaze na klinici “Dragiša
Mišović”. Ali, Eparhija saop-
štava: Širenje korone se ne može poveza-
ti sa vladikom, nikakva delegacija iz Ita-
lije nije boravila u Eparhiji. Najpre je, iz
vrha vlasti, poslata netačna informacija
o tome da je jedan od uzroka pojave viru-
sa u Valjevu skorašnja poseta jednog sve-
štenika iz Italije Eparhiji. Nikakva dele-
gacija, niti sveštenik iz Italije, u posled-
nje vreme nije bila u Eparhiji, a vladika je
sve svoje aktivnosti obavljao pre uvođe-
nja vanrednog stanja, dok su, u isto vre-
me, predstavnici gradske vlasti u Valjevu
sprovodili izborne aktivnosti!
Eparhija je 30. marta obavestila jav-
nost da se “u protekloj noći upokojio naš
dragi duhovni otac, preosvećeni episkop
valjevski gospodin Milutin, nakon kraće
bolesti izazvane korona virusom”!
Poseban slučaj u tragediji Valjeva je
SNS gradonačelnik, ginekolog Slobo-
dan Gvozdenović, koji je sve
ispite kod Vučića polo-
žio kada je 7. marta sku-
pio 1723 potpisa za listu
“Aleksandar Vučić – Za
našu decu”. Gospodin,
koji imenovan za Komandanta
Štaba za vanredne situacije, javio se saop-
štenjem da je “virus u našoj sredini”, tek
kad je Valjevo zauzelo čelno mestu u Srbi-
ji po broju zaraženih u odnosu na broj
stanovnika.
U Valjevu do pre neki dan, a uglav-
nom je tako i danas, nigde nije bilo maski,
rukavica, alkohola, dezinfekcionih sred-
stava. Onda je “JKP Vodovod”, iz cister-
ne, počeo besplatnu podelu 25.000 lita-
ra hipohlorita, koji se koristi za dezin-
fekciju vode, što je naišlo na nepodelje-
no odobravanje građana. No, gospodin
Komandant je naredio da se prekine, jer
se “time ugrožava bezbednost građana,
pošto prodaju i distribuciju vrše ovlašće-
ne kuće”. Dodao je da nije vreme za stica-
nje političkih poena. Kvaka je u tome da
je na čelu “Vodovoda” kadar Socijalistič-
ke partije Srbije.
Komandant je nastavio da radi pos’o,
nedavno je gostovao na “Valjevskoj tele-
viziji”, gde nastupa uzastopce, pošto ta
televizija redovno dobija milione na grad-
skim konkursima za projektno finansi-
ranje medija. Tu je izjavio da “ljudi pola-
ko ispadaju iz koloseka, zbog potvrđe-
nih na Conrad-19”. Ko je pomislio, lap-
sus, jok, doktor Komandant je nastavio:
Za one koji mogu biti ugroženi virusom
Conrad-19... Oni koji su zaraženi virusom
Conrad-19...
Kad se lansirao u javnost kao nulti
pacijent virusa Conrad-19, Komandant
“Conrad” se setio 27. marta, kad Valjevu
preti uvođenje karantina, da naloži “da
se obezbede sredstva za nabavku hrane
za Urgentni centar Bolnice, sredstva za
renoviranje sanitarnih prostorija Bolnice,
i nabavku nedostajuće opreme na Ode-
ljenju za infektivne bolesti”... ¶
DRAGAN TODOROVIĆ

REME 2. april 2020.

VREME
22 Intervju: Dr Srđa Janković, imunolog

Pouzdana informacija
umnogome je i lek
i prevencija
“Javno žigosanje obolelih i zaraženih osoba ne može imati nikakvog mesta u civilizovanom
društvu i to je sasvim jasno. Sa druge strane, glasno pozivanje na ljudska prava kao pokriće za
nesprovođenje preventivnih mera ili izazivanje opšte opasnosti takođe se ne može razumno
prihvatiti. Bitno je da budemo naoružani velikim strpljenjem i spremni na različite moguće
scenarije. Ova bitka se neće završiti brzo, niti ćemo se nakon nje tek tako vratiti na staro”

“K
ako komunicirati o epidemi-
ji? Rekao bih da je svakako
važno naglašavati njen stihij-
ski karakter i srodnost sa prirodnim ne-
pogodama i drugim nedaćama. To je, pre
svega, važno i da bi se podvukao poziv na
solidarnost, koju ljudi u takvim situacija-
ma prirodno osećaju”, kaže u razgovoru za
Vreme dr Srđa Janković, imunolog iz Uni-
verzitetske dečje klinike (UDK) u Tiršovoj
ulici u Beogradu. Zbog širenja zaraze no-
vog virusa korona u Srbiji, doktor Janko-
vić iz dana u dan gostuje u beogradskim
televizijskim studijima, a njegova objašnje-
nja, zasnovana na naučnom razmišljanju,
za mnoge su okrepljujuća i vrlo korisna.
Njegovi dani, u redovnom stanju,
usmereni su na manju ali probraniju pu-
bliku – posle rada sa bolesnom decom u
UDK, odlazi na Radio Beograd gde u po-
drumskom studiju, za stolovima od zele-
ne čohe i starim mikrofonima, priprema
kultnu naučnopopularnu radio-emisiju
“Solaris”. Uveče gostuje na kakvom an-
dergraund događaju za ljubitelje nauč-
ne fantastike ili pak, prisustvuje tribini
Srpskog lekarskog društva o vakcinaci-
ji, a njegova redovna publika navikla je
da kaže kako izvestan broj ljudi po sva-
ku cenu odbija da prihvati stohastiku, da
poveruje kako je moguće biti pod napa-
dom nečeg nepredvidljivog.
“Čini se da je mnogim ljudima, na neki
način, lakše da se nose sa životnim teško-
ćama, kako svakodnevnim, tako i sasvim
nesvakidašnjim, ukoliko uvere sebe da su
sva zbivanja pod nekom centralizovanom
kontrolom i da su sva deo nekog velikog
plana”, objašnjava, dodajući da je nesreća
koja se širi svetom nekontrolisana, ali za-
pravo očekivana. Naučnici koji se bave vi-
rusima godinama su upozoravali na viso-
ke izglede da u porodici koronavirusa pri-
rodno evoluira novi pandemijski patogen.
I onda se, sa jednim takvim koronaviru-
som, sposobnim da zarazi čoveka, u zastra-
šujućoj silini, svetom raširila zaraza koju
dr Srđa Janković na srpskom ispravno na-
ziva kovid-19.
VREME: Mnogi modeli koji predvi-
đaju širenje zaraze nagoveštavaju da
njen kraj ne treba očekivati uskoro,
čak i ako leto uspori širenje virusa.
Šta je najgori scenario koji bi u među-
vremenu mogao da se desi?
Dr Srđa Janković: Mnogo toga u vezi
sa suzbijanjem ove pandemije moći će da
pokaže samo vreme. Sada je na
prvom mestu da zaustavi-
mo prenošenje virusa u na-
šoj sredini i dođemo u onu
situaciju u kojoj je trenutno
Narodna Republika Kina. Šta
biva posle toga, zavisiće u velikoj meri i
od globalnog toka događaja. Ukoliko dođe
do urušavanja zdravstvenog sistema, broj
žrtava disproporcionalno raste. Primere
ovih dana, nažalost, vidimo u svetu, i to ne
samo u Italiji. Međutim, još uvek smo u do-
broj poziciji da tako nešto predupredimo.
Da li se krizom u Srbiji dobro
upravlja?
Moj utisak je da to s punim pravom sme-
mo da kažemo, bez ikakvog ulepšavanja,
idealizacije ili negiranja realnih poteškoća,
kojih, naravno, ima. Uvek ih ima.
Ako ostavimo po strani te greške u
koracima, značajan deo populacije ni
inače nema poverenja u političku op-
ciju u čijoj su sada nadležnosti mere
za suzbijanje zaraze. Zapravo, veliki
broj ljudi u Srbiji ne veruje nijednom
političaru, pa mnogi ni sada ne vide
razlog da im poveruju. Kako ipak
stvoriti minimum društvenog pove-
renja u vreme epidemije?
Mislim da je ključ u dobrom prepozna-
vanju situacije opšte opasnosti. Onog tre-
na kada je prepoznamo, gube svaki smisao
političke podele i besplodne rasprave svih
vrsta. Naravno, to ne znači da i najmanje
zagovaram bilo kakvo odustajanje od lič-
nih shvatanja, stavova, uverenja ili nada-
sve vrednosti. Samo je neophodno da bor-
ba za ljudske živote svima nama u ovom
trenutku bude apsolutni prioritet.
Kad je reč o komunikaciji
i ako bi se sama epidemi-
ja mogla shvatiti ne kao
bolest pojedinca nego
celog društva kao jed-
nog “organizma”, podse-
ćaju li vas lekarske konferencije u 15
sati na razgovor društva sa izabra-
nim lekarom?
U svakoj kriznoj situaciji, pouzdana i
pravovremena informacija je umnogo-
me i lek i prevencija. U tom smislu, dnevni
izlazak najviših predstavnika struke pred
građane sa detaljnim obaveštenjima i od-
govorima na najvažnija pitanja suštinski
je značajan.
Broj naučnih radova koji se objavlju-
ju o epidemiji obara rekorde iz dana u
dan. Bar dve ideje – tretman zaraže-
nih plazmom sa antitelima onih koji
su preležali bolest i neka kombinaci-
ja lekova protiv malarije – javljaju se
kao potencijalno rešenje za terapiju.
Šta vam uliva najviše poverenja?

2. april 2020. VREME

REME

Foto: Mladen
Korišćenje antitela dobijenih iz krvi
osoba koje su savladale infekciju (tako-
zvanih hiperimunih imunoglobulina)
odavno ima svoje mesto u lečenju poje-
dinih zaraznih oboljenja. Svakako posto-
ji realna mogućnost da ta metoda i ovom
prilikom pronađe svoje mesto u terapij-
skom armamentarijumu, mada tek pred-
stoji da vidimo koje će to mesto biti. Što se
tiče hlorokvina i hidroksihlorokvina, leko-
va koji se upotrebljavaju protiv malarije
i pojedinih autoimunskih bolesti, postoje
preliminarni podaci koji svedoče da bi oni
mogli imati određeni učinak i protiv kovi-
da 19, ali još uvek ne znamo njihovu tač-
nu efikasnost, niti koliko su delotvorni u
poređenju sa drugim antivirusnim leko-
vima. U svakom slučaju, ni ovi, kao ni svi
ostali lekovi u tom smislu, ne mogu delo-
vati preventivno i apsolutno je nesvrsis-
hodno da ih bilo ko uzima na svoju ruku.
Štaviše, tako nešto može biti veoma štet-
no, pa i pogubno.
Deca i virus korona
“Na sreću, deca koja obole od kovida
19 po pravilu imaju veoma blagu kli-
ničku sliku”, kaže dr Srđa Janković,
imunolog iz Univerzitetske dečje kli-
nike u Tiršovoj ulici. “Neretko prola-
ze i bez ikakvih simptoma. Međutim,
oprez je uvek na mestu, jer se, veoma
retko, mogu dogoditi i izuzeci, poseb-
no kada je reč o deci koja boluju od
oboljenja koja zahvataju imunski si-
stem. Pored toga, deca svakako mogu
da prenesu virus drugima, što dopri-
nosi sveukupnom riziku za osetljive
osobe u zajednici”.
REME 2. april 2020.
VREME
 Bitno je da budemo
naoružani velikim
strpljenjem
i spremni na
različite moguće
scenarije. Ova
bitka se neće
završiti brzo, niti
ćemo se nakon
nje tek tako
vratiti na staro
Nesumnjivo pratite vesti o laborato-
rijama koje su ušle u testiranje vak-
cine. Da li očekujete da će, na drugoj
strani, i sada biti otpora imunizaciji?
Nažalost, da. Ideološki protivnici vak-
cinacije (ni na koji način ne želim da bilo
koga etiketiram, govorim naprosto o lju-
dima sa čvrstim stavom u tom smislu)
već sada tako nešto nagoveštavaju. Iako
su motivi za oklevanje ili odbijanje vak-
cinacije složeni i mnogostruki, pa ih ne
treba banalizovati, svakako moramo biti
svesni da će i ovom prilikom biti glasova
koji se, uz najrazličitije racionalizacije, po-
dižu protiv jedne od najznačajnijih meto-
da sprečavanja zaraznih bolesti u sveko-
likoj medicini.
Pojasnili smo da je ljudima lakše da
poveruju u “kontrolisano” nego u “ha-
otično” objašnjenje, čak i kad je to ne-
verovatna priča da je epidemija iza-
zvana 5G mrežom. Kako ih, međutim,
razuveriti?
Kao i svaka nova tehnologija, 5G mreža
je plodno tle za sve vrste tumačenja i fan-
tazija. Ali rekao bih da ovde postoji i je-
dan postojani obrazac iskrivljenog sagle-
davanja stvari, štaviše potpuno predvidiv
obrazac. Reč je samo o najnovijem dodatku
nečemu što možda, uz određeni rizik pre-
teranog uprošćavanja, možemo da nazo-
vemo antinaučnim pogledom na svet ili
u najmanju ruku tehnofobijom. Razuve-
ravanje činjenicama je, spram toga, retko
kada dovoljno. Ipak, pojedine studije poka-
zuju da istančaniji uvid u prirodne pojave
i procese može da pomogne u određenoj
meri, naročito ako je deo sveobuhvatnog
jačanja kritičkog mišljenja i racionalnog
sagledavanja sveta.
23
U spektru zabluda ovih dana, viralni
fakenews video sa “nemačkim dokto-
rom”, a zapravo političarem iz nemač-
kog SDP koji govori o zaveri virusolo-
ga i političara, najveće poverenje ima
kod visokoobrazovane populacije.
Kako ga demistifikovati?
Nažalost, odgovor nije jednostavan.
Najvažnije je najpre odgovoriti na činje-
ničnom nivou, jer dotična poruka sadrži
proizvoljna, pa i sasvim otvoreno netačna
tvrđenja. Iako gledam da se, bar dok pan-
demija traje, što manje osvrćem na poli-
tičke aspekte ove svojevrsne “kampanje”
diskreditovanja napora svetske naučne za-
jednice (i Svetske zdravstvene organizaci-
je), ipak ne propuštam da uvek iznova na-
pomenem da je isti taj nemački političar
u prethodnoj pandemiji takođe svim si-
lama nastojao da diskredituje stručnjake,
čime je umnogome “pripremio teren” da
kolektivni odgovor na tekuću pandemiju
bude oslabljen neopravdanim sumnjiče-
njem, omalovažavanjem i opštim nepove-
renjem prema nauci i naučnoj medicini.
Situacija sa kašičicom i liturgijskim
radnjama u Srpskoj pravoslavnoj cr-
kvi vrlo je delikatna. Kako sugerisa-
ti da je reč o opasnosti i riziku, a ne
ugroziti verske slobode i ne podsta-
ći religiozni deo društva na neposluš-
nost u samoj epidemiji?
Kao pravoslavni hrišćanin, barem po
tradiciji, s velikom tugom i zebnjom pra-
tim oštru polarizaciju stavova do koje je
ovim povodom došlo. Ne opravdavam ni-
kakve napade na Crkvu ili na slobodu ve-
roispovesti i upražnjavanja vere, ali sam
kao lekar dužan da napomenem da je rizik
prenošenja zaraze pri svim međuljudskim
kontaktima, pa i tokom crkvenih obreda,
sasvim realan i da ga je, prema mom naj-
dubljem uverenju, moguće otkloniti bez
ikakvog nepoštovanja vere, religije ili sve-
te tajne pričešća. Štaviše, Crkva je vekovi-
ma prednjačila u sprovođenju protivepi-
demijskih mera i sledstvenom očuvanju
ljudskih života i zdravlja. Naš prvi arhie-
piskop, Sveti Sava, uspostavio je, prilikom
osnivanja bolnica, brojne propise s ciljem
zaštite od zaraza.
Da li je o ovoj temi jednako teško ko-
municirati i sa ateistima?
Rekao bih da teškoće nastaju onda kada
se pitanje kako ćemo najuspešnije suzbi-
jati epidemiju zameni za pitanje verskog »
24 Epidemija, mere Vlade i strana pomoć

ubeđenja. Rasprava tada postaje jalova

i necelishodna. Zato se trudim da, koli-
ko je to u mojoj moći, razgovor uvek vra-
Bez brige,
država se
tim na suštinsko pitanje: kako da zaštiti-
mo sebe i druge od potencijalno smrtono-
snog virusa.
Uprkos vrlo restriktivnim merama, u
Srbiji, na sreću, ne postoje javni spi-
skovi sa imenima i prezimenima za-
raženih i samoizolovanih. Neke su-
stara o svemu
sedne zemlje su, nažalost, pribegle Dok čitava planeta raspravlja o tome kako će se
toj necivilizacijskoj meri. Kako obo- mnogo toga u svetu i ekonomiji promeniti jednom
lele inače zaštititi od stigmatizacije i
kada se pandemija zaustavi, i kako taj svet neće
progona?
Jasno je da situacija opšte opasnosti biti isti, srpska Vlada poručuje da smo spremni ušli
opravdava određena ograničenja u pogle- u krizu i da ćemo se iz problema brzo izvući
du ljudskih prava, pa i primerena sredstva
prinude, ali je veoma važno da se ne izgube
iz vida određene, apsolutne etičke granice
do kojih se u tome sme ići. U tom smislu,
javno žigosanje obolelih i zaraženih oso-
ba ne može imati nikakvog mesta u civili-
zovanom društvu i to je sasvim jasno. Sa
druge strane, glasno pozivanje na ljudska
prava kao pokriće za nesprovođenje pre-
ventivnih mera ili izazivanje opšte opasno-
sti takođe se ne može razumno prihvatiti.
Kao i u svemu drugom, ovde je od presud-
nog značaja sačuvati razboritost i u svemu
postupati čovečno i dobronamerno.
Sociološkinja Eva Ilouz kaže da su dr-
žave u pandemiji dobile novu ulogu jer je-

dine imaju kapaciteta da se sa njom suo-
če. U međuvremenu, slušamo o praćenju
telefona, o nadziranju pomoću dronova,
o razdvajanju pomoću QR kodova u boji,
o AI aplikacijama i algoritmima za pre-
poznavanje lica koje će pratiti kretanje
zaraženih. Da li vas plaši svet koji dolazi
posle epidemije?
I da i ne. Prerano je da o tome govori-
mo ozbiljno, ali ova pandemija će svakako
označiti svršetak jedne epohe, ništa ma-
nje nego što su to učinili svetski ratovi u
dvadesetom veku. Doživotno ćemo deli-
ti vreme na ono “pre pandemije” i “posle
pandemije”. Ako sve ovo (bez učitavanja
bilo kakve intencije, naravno) shvatimo
kao poslednju opomenu jednom neodrži-
vom konceptu globalne civilizacije, ima-
ćemo dragocenu priliku da izvučemo od-
govarajuće pouke i da počnemo da radi-
mo na odavno okasnelom preobražaju te
naše globalne civilizacije u pravcu ekološ-
ke, ekonomske i etičke održivosti. ¶ borbu protiv virusa za koji ne postoji lek,
SLOBODAN BUBNJEVIĆ
Č
ovečanstvo se u pandemiji bori na
dva polja: jedno je odbrana ljudi,
odnosno zdravstvenog sistema,
drugo je odbrana ekonomskog ambijen-
ta u želji da posle krize svet nastavi da
radi, proizvodi i razvija se.
Srbija sledi svetski trend i u utorak, 31.
marta, Vlada Srbije predstavila je ekonom-
ske mere koje bi trebalo da omoguće oču-
vanje radnih mesta i opstanak prvenstve-
no mikro, malih i srednjih preduzeća, za
koje se sada vidi da ovu krizu ne mogu da
prežive. Vlada je obećala paket u vredno-
sti od preko pet milijardi
evra, odnosno više od 10
odsto ukupnog BDP-a Sr-
bije, što je, po ministru fi-
nansija Siniši Malom, nešto
što nijedna druga država u
svetu nije predložila.
Uporedo, država se svojski bacila na ur-
gentnu nabavku opreme neophodne za
jureći po svetu prvenstveno respiratore i
BEZ MASKE: A. Vučić dočekuje avion iz Kine
Foto: Dragan Kujundžić /Tanjug
zaštitna odela za svoje zdravstvene usta-
nove i medicinske radnike. U fokus je doš-
la priča o tome ko nam koliko pomaže, a
na ulicama Beograda osvanuli su bilbor-
di sa likom predsednika Kine Si Đipinga,
na kojima se Srbija zahvaljuje svom bra-
tu – što bi trebalo da bude odjek mnogo-
brojnih izjava predsednika države Alek-
sandra Vučića i predsednice Vlade Srbije
Ane Brnabić o tome kako bez kineske po-
moći ne bismo mogli da pre-
živimo ovu krizu.
Od trenutka kada je u
jednom od javnih obra-
ćanja Vučić rekao da
samo Kina pomaže, kako od
EU nemamo ništa, krenula su nagađanja
o tome da li ovakav potez znači trajno
pomeranje Srbije ka Kini, odustajanje od
evropskog puta, ili je samo reč o preemo-
tivnoj retorici koja služi za unutrašnje po-
trebe i za mobilizaciju sopstvenih birača.

2. april 2020. VREME

REME

stižu milijarde
Na, podrazumeva se, vanrednoj konfe-
renciji za novinare u Palati Srbija na No-
vom Beogradu u utorak, ministar Sini-
ša Mali je, kao član Kriznog štaba zadu-
ženog za otklanjanje ekonomskih posle-
dica epidemije virusa korona, izneo pro-
gram mera Vlade Srbije. U narednim da-
nima biće dosta tumačenja i priča o tome
da li je moguće uraditi ono što je predlo-
ženo i što u osnovi, kako je Mali poručio,
ima za cilj očuvanje radnih mesta i pomoć
preduzetništvu.
O nužnosti hitnog donošenja mera bilo
je reči na marginama javnog prostora od
trenutka kada se shvatilo da je epidemija
ozbiljna, u drugoj polovini marta, i prva or-
ganizacija koja je izašla sa predlogom bio
je NALED (Nacionalna alijanasa za lokal-
ni ekonomski razvoj), koja je detektovala
potencijalne probleme i ponudila moguća
rešenja. Sa predlozima rešenja se istakao i
Tomislav Momirović iz kompanije Mona,
ali sve to je čekalo na mere Vlade Srbije,
odnosno Aleksandra Vučića, koji se samo-
imenovao za šefa tog dela Kriznog štaba.
On je mere manje-više predstavio go-
stujući na TV Prvoj u nedelju, 29. marta,
kada je rekao da će država uraditi sve da
smanji posledice krize i da omogući nasta-
vak snažnog ekonomskog rasta, sa čim se
Vučić najviše ponosi u poslednjih osam
godina. Kontroverze su izbile oko predlo-
ga da svaki punoletni građanin dobije po
100 evra na račun, i ta mera, inače četvr-
ta u nizu u okviru celog programa, ocenje-
na je u najmanju ruku kao neutemeljena,
a realno kao populistička, i kao nešto što
treba da pošalje poruku onim najsiromaš-
nijim Vučićevim biračima.
Predstavnici NALED-a u pisanoj izja-
vi za BIRN kažu da su Programom eko-
nomskih mera države za podršku privre-
du u vreme vanrednog stanja prihvaćene
tri ključne preporuke NALED-a za preva-
zilaženje negativnih posledica pandemije
virusa korona – odlaganje plaćanja poreza
i doprinosa na zarade tokom vanrednog
stanja, obezbeđivanje povoljnih kredita pri-
vredi za likvidnost i isplata finansijske po-
drške preduzetnicima i malim i srednjim
preduzećima koji su najugroženiji, odno-
sno njihovim zaposlenima. Uz to, prihva-
ćena je dodatna sugestija ukidanja PDV-a
na donacije, kao vrlo važna mera za podrš-
ku ugroženima u vreme vanrednog stanja.
REME 2. april 2020.
VREME
25
Srpsko pomeranje ka Kini – suštinsko ili taktično?
Hajde da prvo stavimo geopolitički zaokret u kontekst. Kina tokom posled-
njih nekoliko godina konstantno povećava svoje ekonomsko prisustvo u Srbiji.
Srbija je na četvrtom mestu među evropskim zemljama po količini direktnih in-
vesticija iz Kine. Dobro je poznata karakteristika ovih investicija-bez-obaveza
(koje tako stvaraju mogućnost za korišćenje ekonomskih resursa u cilju ostva-
rivanja lične dobiti), koje mogu da imaju značajnu i sve veću ulogu u održava-
nju srpske vladajuće elite udobno na vlasti.
Do izbijanja krize uzrokovane virusom korona Vučićeva retorika, koja je uvek
bila naklonjena Kini, bila je fokusirana na ekonomske odnose: srpska politička
orijentacija nije bila deo te retorike. Srpska Vlada je kroz prorežimske medije
plasirala narativ (koji je evidentno netačan) kako su zemlje poput Kine i Rusije
prijateljske, dok je Zapad orijentisan samo na sebe i oportunistični neprijatelj
koji se pretvara da je pokrovitelj i pristalica.
Sa izjavama poput ove: “Sve moje lične nade su usmerene na Kinu i njenog pred-
sednika… Čekamo našu kinesku braću ovde; bez vas, ispostavilo se da Evropa
ima problema da odbrani samu sebe”, izgleda kao da je propagandni narativ iz
“Informera” i drugih tabloida iznenada postao zvanična Vladina retorika.
Ove izjave predstavljaju promenu pristupa srpskog režima od sedenja na dve sto-
lice između Zapada i Istoka – ali uvek signalizirajući da je Srbija čvrsto rešena da
ostane na evropskom putu – do otvorenije konfrontacije sa Zapadom. Tek će se
videti da li će ova retorika nadživeti krizu zbog virusa korona.
Moja pretpostavka je da je ovakva reakcija prouzrokovana dvojakim Vučićevim
razmišljanjima. Prvo je da je samom početku kovid-19 krize Vučić loše upravljao
uz netačne, zbunjujuće i kontradiktorne izjave koje su pratile drakonske mere.
Pronalaženje drugog krivca (EU) bio je očigledan način da se pomeri pažnja sa
vidljivih sopstvenih nedostataka.
Drugo je Vučićeva namera da se razgraniči od onoga što je do sada bio najjači
izvor njegove spoljne legitimnosti (EU lideri i zvaničnici, koji su u najvećoj meri
podržavali njegov dolazak na vlast), i zauzme izvor spoljne legitimnosti koja se
može koristiti kao “plan B” u njegovoj retorici. To je potpuno ciničan potez zato
što on to radi dok je EU u problemu.
Brisel je reagovao pokušajem da popravi svoj imidž, tako što je svoju pomoć
usmerenu na borbu protiv kovid-19 usmerio i na Balkan (imajući u vidu da
srpski mediji pojačavaju glas Predsednika pre nego glas EU, ne verujem da će
ovi napori imati domet unutar srpske populacije). Treba imati na umu da na-
pori Kine da se predstavi kao prijatelj u nevolji u Italiji mnogo više brine Brisel
nego njihova trenutna igra u Srbiji.
TENA PRELEC, istraživač na odeljenju za Političke studije i međunarodne odnose Univerziteta u Oksfordu
“Važno je pohvaliti i izdašnost paketa, jer verovatno nije do sada viđen nigde u sve-
je iznos koji premašuje pet milijardi evra tu: on je nastupio sa pozicije čoveka koji
značajna podrška privredi, i smatramo da zna da će sve da bude u redu, da je OVO
su u ovom trenutku to jedine moguće mere privremeni zastoj, da je Srbija potpuno
koje bi suštinski pomogle sektorima one- spremna za ovu krizu i da nas ništa ne
mogućenim da posluju, pre svega predu- može pomeriti sa ovog puta. Nije objasnio
zetnicima, malim firmama i izvoznicima”, odakle će sakupiti tih 5,5 milijardi evra i
kažu za “Vreme” u pisanoj izjavi iz NALED-a. kako će, na primer, ubediti banke da odo-
Oni ipak pitaju da li će ovim merama bre povoljne kredite za likvidnost u izno-
biti obuhvaćen i civilni sektor, koji je ta- su od dve milijarde evra, posebno u dani-
kođe značajan poslodavac i isplaćuje za- ma kada guvernerka Jorgovanka Tabako-
rade za više desetina hiljada građana Sr- vić upozorava banke da i one treba nešto
bije. Veliki deo tih organizacija i njihovi da urade jer “nema banaka bez klijenata”.
zaposleni sada su angažovani na pomoći U zbiru, za laike, mere su zvučale kao
naročito ugroženim grupama. sedativ i poruka je bila: “Teško je, ali ne
Ono što je odlikovalo prezentaciju je- brinite, država misli na sve, imamo mno-
ste optimizam ministra Siniše Malog, koji go para, možemo mnogo da se zadužimo »
26
Pandemija geopolitike
Uvođenjem vanrednog stanja u zemlji, ograničavanjem slobode kretanja i nizom
drugih mera koje za cilj imaju borbu protiv virusa kovid-19, unutrašnja politi- ili iz Vučićeve okoline ne želi da nam kaže
ka svedena je na monopol javnih obraćanja predsednika Vučića ili vladinih zva- koliko nam je Kina to pomogla u novcu,
ničnika, a odnedavno i medicinskih stručnjaka. Međutim, gotovo istovremeno, odnosno koliko vredi ta oprema koju su
dogodila se još jedna promena. Promena koja nije toliko iznenadna niti nagla. nam donirali.
Sve srdačniji i sve bliži odnosi u različitim oblastima saradnje sa Narodnom Re- S druge strane, javno prokužena od Vu-
publikom Kinom doživeli su erupciju na konferenciji za medije 15. marta. Tada je čića, Evropska unija, iako i sama pred naj-
predsednik Vučić, zaključivši: “Nema evropske solidarnosti”, iskoristio priliku da strašnijim izazovom borbe sa epidemijom,
označi Kinu kao jedinog prijatelja u ovoj situaciji, najavljujući pomoć koja nam našla je način da dâ neku konkretnu po-
moć: javljeno je da će 94 miliona evra iz
stiže iz ove zemlje, istovremeno izražavajući divljenje predsedniku Kine naziva-
predpristupnih fondova biti usmereno za
jući ga bratom, a naše prijateljstvo sa Kinom “čeličnim”. Predsednik je ovo izre-
potrebe saniranja ove krize, i da će Srbi-
kao kao zaključak svoje prethodne izjave, na istoj konferenciji za medije, da je
ji odmah biti na raspolaganju 15 miliona
EU zabranila izvoz medicinske opreme zemljama nečlanicama. Međutim, stvar
evra za “tehničke troškove” oko nabavljanja
je malo drugačija. Evropska unija nije zabranila izvoz, nego propisala posebne
opreme i sredstava za zdravstvenu zaštitu.
mere za izvoz nečlanicama (export authorization).
Probudio se i ambasador Sem Fabri-
Iz pozicije predsednika zemlje kandidata za tu istu EU, čijim pravilima i članstvu ci, koji je na svom Tviter nalogu počeo
težimo, uključujući i računanje na solidarnost u kriznim vremenima, utisak je da podseća šta je sve EU donirala Srbiji
danas da smo malo prebrzo krenuli na tu sahranu evropske solidarnosti. I zai- u poslednjih dvadeset godina, iz čega se
sta, iako je kriza izazvana pandemijom produbila krizu koja postoji između ne- vidi da i ovo što imamo od zdravstvenog
kih članica EU, Evropa je već, čini se, samo nekoliko dana posle ovoga, stala na sistema uveliko postoji zahvaljujući do-
svoje noge. Primeri konkretnog finansijskog paketa mera od strane evropskih nacijama te EU koje se Vučić onako lako
institucija, kao i primeri konkretne solidarnosti između država članica (Italija i javno odrekao, pričajući o Kini kao jedi-
Francuska su slale svoje pacijente na lečenje u Nemačku u više navrata), poka- nom prijatelju.
zali su da solidarnosti ipak ima. Vučićev emotivni nastup kao da je pro-
Gde je Srbija u svemu tome? Utisak je da smo za kratko vreme, koristeći krizu budio Brisel, jer se njegovo egzaltirano za-
kao povod, promenili spoljnopolitičku orijentaciju zemlje. I, ako smo nekada klinjanje u Kinu skoro sa suzama u očima
bili u zagrljaju ruskog medveda, u ovim danima smo definitivno u čeličnom sti- i neprimereno radovanje prilikom dola-
ska prvog aviona iz Kine, u kome su sti-
sku kineskog tigra. Možda je u konkretnom slučaju zaista bilo potrebno dobiti
gli i kineski stručnjaci, videlo u celom sve-
pomoć od druge zemlje, nečlanice Evropske Unije, ali se teško postavljena tra-
tu. Objavljeno je dosta tekstova gde se po-
sa spoljne politike ne menja u jednom mesecu. Naročito ako je ona i ranije bila
stavlja pitanje gde to ide Srbija ako se na
opterećena, neiskrena i nekredibilna. Jer proći će pandemija, svet možda neće
ovaj način odnosi prema Kini a zaboravlja
biti isti, ali neke izjave i njihove posledice ostaju. One određuju koje su naša stre-
svu pomoć “zapadnih prijatelja”.
mljenja, pravac i koliko smo verolomni, a koliko pouzdani u tome što radimo i u
U tome je “briljirao” švedski diploma-
tome gde želimo da naša zemlja bude.
ta Karl Bilt, sjajni poznavalac prilika na
IGOR BANDOVIĆ, direktor beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Balkanu, koji je na Tviteru opleo po Vuči-
ću konstatacijom da je pravio cirkus kada
a da nas to ne ugrozi, samo ostanite kod Država koja se hvali velikim novcem na dođe kineski avion, a kada stignu avioni
kuće da OVO protutnji i idemo napred.” računu (Mali je na početku krize rekao da koje je platila EU on ne radi ništa.
imamo gotovine da svi živimo kako živi- Vučić je na to mudro oćutao i pustio
kina ili eu mo najmanje dva meseca, bez ikakvih do- Anu Brnabić da se “bavi” Karlom Biltom,
Dok se Mali hvalio uspehom reformi u datnih prihoda u budžet), i koja uz pomoć nadmeno mu pokazujući da on nije njegov
poslednjih osam godina, njegov mentor i svojih agenata juri po celom svetu opre- nivo nego, eto, Ana će to da završi. Ana Br-
poslodavac Aleksandar Vučić sedeo je u mu i aparate, ipak je stala u red za pomoć. nabić je bila odlučna i snažno je odbrusi-
svom kabinetu na Andrićevom vencu u Najpre nam je rečeno da je ogromna po- la Biltu pozivajući ga da i ubuduće gleda
Beogradu i lovio respiratore i medicin- moć stigla iz Kine, a onda smo polako sa- koji avioni dolaze u Srbiju jer i tako nema
sku opremu. Uprkos velikoj pomoći bra- znavali da smo zapravo ogromnu većinu druga posla.
će iz Kine, i braće iz Ujedinjenih Arap- stvari koja je stizala zapravo kupili, jer je Ovakvi stavovi su najviše tumačeni uz
skih Emirata (koji su braća i sa većinom Kina pokrenula proizvodnju posle epide- stranoj štampi, jer se domaća javnost ma-
lidera iz regiona), celokupan zdravstve- mije i počinje da prodaje ono što je proda- nje bavila značenjem tih poteza. “Vreme”
ni sistem Srbije grca pred naletom pozi- vala celom svetu nekoliko decenija una- donosi dva izdvojena mišljenja stručnja-
tivnih od virusa korona, uz pretnju da se zad. Iako su u Beogradu bilbordi sa bra- ka koji se dugo godina na različite načine
potencijalno uruši, što zbog bolesti me- tom Sijem, iako preko puta ulaza u Vla- bave ovom temom, i čija viđenja preciznije
dicinskog osoblja, što zbog ograničenih du Srbije više nema pozivanja na Kosovo pokazuju ono što se zapravo dešava ne glo-
resursa i loše organizacije samog zdrav- i srpske žrtve nego na gvozdeno prijatelj- balnom planu. ¶
stvenog sistema. stvo sa Kinom, činjenica je da niko iz Vlade SLOBODAN GEORGIJEV

2. april 2020. VREME

REME
 Svet 27

EKSTREMNE MERE:
Vojni brod-bolnica Komfort ispred Menhetna

Ratna
Fotografije: AP Photo

mobilizacija
zdravstvenih
sistema
Posle Kine, Italije, Švajcarske i Španije novo žarište kovida 19 je
Njujork, na koji se proširila drama oko obezbeđivanja bolničkih
kreveta i respiratora. I na Menhetnu, u Bronksu, Kvinsu i Bruklinu
se kao najslabija karika pokazala ranjivost lekara u pandemiji

P
red bolnicom “Elmhurst” u Kvin-
su, koja trenutno radi sa 125 od-
sto kapaciteta, ljudi sa maska-
ma na licu svakog jutra pre
zore u dugačkom redu po hladnoći če-
kaju da budu testirani na kovid-19. Me-
đutim, kako dani prolaze, američki me-
diji naglašavaju da je u SAD krahirao si-
stem ranog testiranja kojim je Južna Ko-
reja uspela da zauzda epidemiju.
Bolničko osoblje koje radi više smena
zaredom vidno potreseno prijavljuje ne-
REME 2. april 2020.
VREME
dostatak zaštitnih maski, rukavica, za-
štitnih mantila i, što je najhitnije, respi-
ratora. Dovezene su hladnjače za skla-
dištenje tela. U jednom danu, 25. marta,
trinaestoro ljudi je umrlo u Njujorku od
kovida 19, piše londonski “Ekonomist”.
etičke dileme
Medicinski nedeljnik iz Masačuset-
sa “New England Journal of Medicine”
objavljuje upozorenje lekara Mirka Nako-
tija, Luke Longija i još nekoliko njihovih
kolega iz bolnice “Papa Đovani XXIII” u
Bergamu koji pričaju da su se tamo kre-
veti za intenzivnu negu dodeljivali samo
onima “sa razumnom šansom za preživ-
ljavanje”, da su stariji pacijenti umirali
sami bez odgovarajuće palijativne nege,
o čemu su iscrpljeni i emocionalno po-
trošeni lekari telefonom izveštavali nji-
hove porodice.
O tom teškom etičkom pitanju se ra-
spravlja i u pismu koje u časopisu “New
England Journal of Medicine” objavljuje »
28
grupa lekara iz Departmana za medicin-
sku etiku i zdravstvenu politiku Pelema-
nove medicinske škole Univerziteta Pen-
silvanija iz Filadelfije, Odeljenja za klinič-
ko javno zdravlje Univerziteta u Torontu,
Škole za studije zdravlja Univerziteta u
Londonu, Centra za etiku i humanizam
na Univerzitetu Oksford, sa Federalnog
univeziteta u Sao Paolu i niza sličnih in-
stitucija. Oni pišu da je u okolnostima
kada se spasavaju životi potrebno pa-
žljivo razmotriti i prognozu koliko dugo
će poživeti određeni pacijent ukoliko do-
bije šansu za lečenje.
Uz pohvalu za 8,5 milijardi dolara iz
američkog federalnog budžeta za zdrav-
stveni sistem SAD, u časopisu “New En-
gland Journal of Medicine” grupa autora
sa Odeljenja za hitnu medicinu Univerzi-
teta Minesota, Odeljenje za hitnu medici-
nu Medicinskog fakulteta na Harvardu
i Opšta bolnica Masačusetsa iz Bostona
i desetak sličnih adresa taj korak upore-
đuju sa nabavkom vatrogasnog aparata
u trenutku kada kuća već gori.
Oni postavljaju pitanje zašto u godina-
ma nakon epidemije gripa H1N1 nisu na-
učene lekcije i zašto nije bilo adekvatnog
finansiranja zdravstva i izgradnje siste-
ma informisanja i ranog upozoravanja.
Konstatuju da bez odgovarajućeg pla-
niranja i resursa nije moguće osloniti
se na infrastrukturu privatnog sektora
i preuzeti ogromnu javnu odgovornost
u katastrofama.
poljske bolnice po celom svetu
Taj nedostatak planiranja i predviđa-
nja se širom sveta pokušava nadoknadi-
ti poduhvatima koji liče na ratnu mobi-
BORBA ZA SVAKI ŽIVOT: Bolnica
u Miluzu, na istoku Francuske
Foto: AP
lizaciju. U konferencijskim dvoranama
i sajamskim kompleksima, na stadioni-
ma, u parkovima i na utrinama ubrza-
no se grade poljske bolnice po uzoru iz
kineskog Vuhana.
Na obalama reke Hadson Njujorčani
su se poređali da navijački bodre vojni
sanitetski brod “Comfort”, u belo oboje-
ni prerađeni tanker koji treba da primi
1000 pacijenata kako bi druge bolnice bile
oslobođene za pacijente zaražene kovi-
dom 19, čiji je broj u SAD u ponedeljak
30. marta prešao 166.000.
U Central parku u centru Njujorka
gradi se poljska bolnica sa belim šato-
rima i privremenom mrtvačnicom koja
liči na ratnu zonu. Na Floridi, na aero-
dromu Fort Lauderdale, podiže se obje-
kat sa 250 bolničkih kreveta.
U konferencijskom centru ExCel u
Londonu oprema se bolnica za 500 pa-
cijenta sa mogućnošću da se proširi na
4000 kreveta.
U Madridu bolesnike leče u izložbe-
nom centru Ifema, a mrtve smeštaju u
ledenu dvoranu.
U Kremi u Lombardiji su podigli šato-
re u kojima će 52 doktora sa Kube poma-
gati pacijentima.
U Teheranu hiljade pacijenta treba da
se neguje u izložbenom centru.
U jednoj vojnoj bazi okruga Džeržinski
u Volgogradu, u Rusiji, u kojoj je pande-
mija još uvek u početnoj fazi, započeta je
izgradnja multifunkcionalnog medicin-
skog centra. U zaštitnom odelu zlatnožu-
te boje predsednik Rusije Vladimir Putin
sam, kao kad je upravljao borbenim avio-
nom, obilazi zaražene pacijente u teškom
stanju u medicinskom centru Komunar-
ka kod Moskve. Jednoj medicinskoj sestri
dozvoljeno je da slika mobilnim telefo-
nom, koji je po prenosu podataka navod-
no uništen iz sanitarnih razloga. Posle je
Putin iz helikoptera nadgledao gradilište
bolnice u naselju Voronovskoje za očeki-
vane pacijente zaražene kovidom 19. Dva
dana kasnije ruski TV kanal “Rusija 24” je
javio da je direktor bolnice Komunarka
Denis Krocenko, sa kojim se Putin tada
sreo, zaražen virusom kovid 19.
U Sao Paolu, u Brazilu, na stadionu
Pacaembu, gde su odigravane utakmi-
ce Svetskog kupa i gde su kasnije svira-
li Rolingstonsi, podiže se bolnica sa 200
ležajeva. U Rafi, u Gazi, nakon upozore-
nja UN da zbog siromaštva i oslablje-
nog zdravstvenog sistema udar pande-
mije može biti stravičan, takođe se gra-
di poljska bolnica.
Kao i drugde u svetu, i u SAD se mno-
go govori o proizvodnji respiratora. Ek-
sperti proizvođača automobila Ford, na
primer, tvrde da će uskoro biti sposobni
da proizvedu 1.500 ovih aparata, u maju
12.000, a 50.000 do jula.
Lekar hitne pomoći Tomas Kirš u ma-
gazinu “Atlantik” piše da limitirajući fak-
tor u SAD zapravo nije toliko broj respira-
tora (62.000 pomoću kojih se adekvatno
mogu tretirati najozbiljnije respiratorne
komplikacije), niti rok u kome se mogu
proizvesti novi, već nedostatak osoblja
koje ume da ih koristi tokom tri smene
svakoga dana. U SAD radi 76.000 terape-
uta za negu bolesnika sa sindromom ote-
žanog disanja. Po kalifornijskom zakonu,
jedan terapeut za respiraciju dolazi na če-
tiri pacijenta, što znači da taj broj medi-
cinskih radnika može da opsluži maksi-
malno 100.000 pacijenata dnevno (25.000
respiratornih terapeuta po smeni).
Osoblje, stvari, prostor i sistemi
Američko Ministarstvo zdravlja razvi-
lo je plan koji je modelirao potencijalni
uticaj zdravstvene zaštite na pandemi-
ju umerenog i teškog oblika gripa. Plan
je ažuriran nakon epidemije virusa H1N1
2009. i kasnije, 2017. godine.
Taj plan predviđa da umerena pande-
mija inficira oko 64 miliona Amerikana-
ca, da oko 800.000 (1,25 odsto) treba da
se hospitalizuje, a da 160.000 (0,25 odsto)
zahteva krevete u odeljenju intenzivne
2. april 2020. VREME
REME

nege. Teška pandemija dramatično bi
povećala ove zahteve. Konzervativno
niska procena je da bi 5 odsto populaci-
je SAD moglo da se zarazi u naredna tri
meseca.
Dr Kirš piše u “Atlantiku” kako je mrač-
na tajna planiranja to da pandemija može
da ubije i zdravstvene radnike i njihove
porodice. “Kada se pripremamo za nesre-
će, mi koristimo podsetnik: ‘osoblje, stva-
ri, prostor i sistemi’. Uvek možemo da na-
pravimo više prostora, dodavanjem kre-
veta ili adaptacijom druge zgrade. Može-
mo da kupimo više stvari, zaliha i opre-
me. Možemo pronaći nove linije za snab-
devanje, da restartujemo naše računar-
ske sisteme. Ali ne možemo nadoknaditi
lekare, medicinske sestre i zdravstvene
tehničare”. Lekarima je potrebno najma-
nje jedanaest godina da se obučavaju po-
sle srednje škole, medicinskim sestrama
najmanje četiri, piše dr Kirš i objašnjava
da oni ne mogu da se zamene drugim rad-
nicima ili da se neko na brzinu obuči, te
da ako zemlja nije u stanju da obezbedi
opremu koja im je potrebna da bi sigurno
obavljali svoj posao, a njihovim porodi-
cama sigurnost, ona rizikuje da ih izgubi.
desetkovano medicinsko osoblje
Za vreme epidemije ebole u Zapadnoj
Africi 2014. i 2015. godine najmanje 837
zdravstvenih radnika je zaraženo, a 490
je umrlo, jer je 32 puta bilo verovatnije da
će oni biti zaraženi ebolom nego opšta
populacija. Infekcija se takođe proširila
na najmanje tri zdravstvena radnika koja
zbrinjavaju pacijente sa ebolom u Sjedi-
njenim Državama i Evropi.
Tokom epidemije SARS-a u Toron-
tu 2003. godine oko 44 procenta infek-
cije prešlo je preko zdravstvenih radni-
ka, umrle su dve medicinske sestre i je-
dan lekar. Kirš podseća da je u Vijetnamu
većina osoblja napustila bolnicu u kojoj
su se pojavili slučajevi SARS-a, ostaviv-
ši samo nekolicinu medicinskih radnika
da rizikuje život.
U nekim bolnicama u socijalno daleko
odgovornijoj Nemačkoj pacijenti već ne
dobijaju adekvatnu negu zbog nedostat-
ka osoblja, upozorava Aleksander Jorde,
koji je postao popularan posle jednog TV
nastupa u kome je Angelu Merkel upo-
zoravao na probleme medicinskih rad-
nika. Kaže da je jedini razlog što bolnič-
REME 2. april 2020.
VREME
ki sistem i dalje funkcioniše što radnici
čine sve što mogu kako bi se sprečilo da
se uruši. “A katastrofa tek počinje”, kaže
Jorde i traži da se redovno testiraju pre-
opterećeni bolnički radnici jer ih virus
ekstremno pogađa.
To se da zaključiti na osnovu iskustva
zemalja koje su više pogođene. U Kini je
inficirano 3.000 zdravstvenih radnika, 22
je umrlo lečeći pacijente od kovida 19. U
Italiji je inficirano 6.205 medicinara što
je, kako je 26. marta pisao britanski “Dejli
meil”, činilo 8,3 odsto od 74.000 obolelih u
Italiji u tom trenutku. U italijanskoj regi-
ji Breša 10 do 15 odsto doktora i sestara je
inficirano, piše “Nujork tajms”.
Do prošle nedelje u Španiji je gotovo
6.500 medicinskih radnika bilo zaraže-
no, što predstavlja 13,6 odsto od tadašnjih
47.600 slučajeva i oko jedan odsto radne
snage u zdravstvenom sistemu. Najma-
nje tri zdravstvena radnika su umrla. U
Univerzitetskoj bolnici u Madridu “12.
oktobar” pacijenti su na podu u hodni-
ku poslednjih dana čeka-
li na krevet.
U Britaniji (posebno u
Londonu, pa i u Birmin-
gemu) gde se epidemija još
nije sasvim rasplamsala, oko
25 odsto lekara nacionalne zdravstvene
službe je bolesno ili je zbog kontakta sa
obolelima iz svoje porodice u izolaciji, sa-
opštava Kraljevski kolegijum lekara.
kriza iz nemačkog ugla
Nemački zdravstveni sistem se opisu-
je kao jedan od najboljih u svetu, što u
obraćanju naciji konstatuje i kancelar-
ka Angela Mekel. Za sada izgleda da je
bolje od drugih opremljen da deluje i u
uslovima pandemije. Nemačka je pri-
hvatila da leči teške bolesnike iz Italije i
izvestan broj francusAli, kako piše “Špi-
gel”, virus korona nemilosrdno pokazuje
slabosti zdravstvenog sistema u Nemač-
koj, u kojoj se neke bolnice suočavaju sa
teškoćama. Neki delovi sistema su već
u ovoj fazi preopterećeni, a pesimistič-
ne prognoze upozoravaju da bi mogao da
se uruši ako se broj pacijenata bude pro-
gresivno uvećavao iz dana u dan. “Svako
ko misli da nemački zdravstveni sistem
može lako da se nosi sa situacijom kakva
je italijanska ne razume stvari”, opominje
predsednik nemačke Federacije bolnica
29
Gerald Gas. On kaže da je bolnicama ne-
ophodna finansijska podrška, u suprot-
nom neke od njih bi mogle da se suoče
s bankrotom.
Menadžer bolnice “Ešvajler” Mihael Di-
šinger kaže da respiratornih maski u naj-
boljem slučaju ima dovoljno samo za 14
dana. Lokalni proizvođači maski su se
žalili da nisu u mogućnosti da obezbe-
de materijal potreban za njihovu izradu.
Dišinger je naručio 45.000 respiratornih
maski od proizvođača u Turskoj, ali one
neće stići u narednih nekoliko nedelja,
Turci traže da se plati unapred, a to je
“rizično”.
Upozorava se da i u Nemačkoj može
može doći do situacije u kojoj ljudi umi-
ru zbog nedostatka personala, bolničkih
kreveta i opreme, a ne zbog toga što je bo-
lest neizlečiva. “Mi se pripremamo za bli-
sku katastrofu”, kaže direktor dortmunt-
ske klinike Rudolf Mintrop. On je prošle
nedelje računao da će veliki talas bole-
snih zapljusnuti nemačke
bolnice za 10 do 14 dana.
Nemački ministar
zdravlja Jens Špan je
poslao pismo direkto-
rima oko 2000 nemačkih kli-
nika sa zahtevom da drže dovoljan broj
slobodnih kreveta i da odlože ili suspen-
duju sve operacije i procedure koje nisu
urgentne. Tražio je da se aktiviraju leka-
ri koji su otišli u penziju i da se zaposle
studenti radi pomoći u intenzivnoj nezi
i to “odmah”. Nemačka kao jedna od naj-
bogatijih industrijskih nacija ima, dodu-
še, veliki broj operacionih sala sa vrhun-
skom tehnologijom, ali manje medicin-
skih sestara po bolnici nego, na primer,
Estonija ili Slovačka.
“Već godinama bolnice su podvrgnu-
te industrijskoj logici. Ali, nema nika-
kvog smisla voditi bolnice kao fabrike.
U njima ne može biti primaran novac”,
kaže glavni lekar minhenske bolnice Pe-
ter Hofman, koji je i predsednik Asoci-
jacije demokratskih doktora koja sebe
vidi kao kontratežu tradicionalnim le-
karskim asocijacijama.”Mi nećemo biti
u stanju da se vratimo svakodnevnom
životu posle ovoga. Moraćemo da preis-
pitamo čitav zdravstveni sistem,” zaklju-
čuje u “Špigelu” direktor minhenske kli-
nike Aksel Fišer. Moraće i mnogi drugi.¶
MILAN MILOŠEVIĆ
30 Slovenija
Samodisciplina i
razumna ograničenja
Slovenac za vreme korona krize sme da ode u najbližu prodavnicu posle deset
ujutru jer su prva dva sata rezervisana za stare i za trudnice. Može do najbližeg
doma zdravlja, banke ili do apoteke. Tamo mu nije zagarantovano da će naći masku,
kao ni sredstvo za dezinfekciju. Može i da ga iznenadi ako 125 ml košta 8 evra
Za “Vreme” iz Ljubljane
S
lovencima je dozvoljeno da odu do
parka, velikog, gde ima prostora da
se šeta, a da ne prave gužvu, da mi-
moilaze ljude na dva metra rastojanja. Slo-
venac ima pravo da radi, ako je zanimanje
takvo da može da radi od kuće ili je neop-
hodno za društvo, na primer vatrogasci,
ili je neophodno zbog opšte potrebe, pa
su neki servisi za automobile za razliku
od frizerskih salona, otvoreni.
Slovenac može do mame i tate ili do
drugih bliskih starih ljudi ako ide da im
pomogne, najčešće da im odnese namir-
nice. Može u prirodu, sa psom ili sa de-
com. Sa prijateljima takođe, ako ih je ma-
nje od pet, ali tu privilegiju ne koristi. Ne
koriste ni prijatelji, tu mogućnost kao da
svi ignorišu. Može u Austriju i iz nje u Ne-
mačku bez karantina. U Hrvatsku i Ma-
đarsku ne. Doduše, sve što bi tražio tamo
ima i kod kuće.
kažnjivo besciljno kretanje
Slovenac ne može za Uskrs u crkvu jer
mu je crkva javila da ostane kod kuće, a
prenos mise će biti na televiziji i na in-
ternetu. Može da se kladi, ako hoće i ako
je našao na koga, onlajn. Može da uplati
loto na pumpi. Tamo može i da sipa gori-
vo koje je pojeinilo. Može i da ode do 9
uveče i na pumpi kupi pivo jer sve radnje
sada rade do 6.
Slovenac može da se prošeta ili provoza
do seoskog gazdinstva i tamo pod vedrim
nebom kupi i meso, i jaja, i kajmak, i koba-
sicu, i domaće vino i čvarke. Čvarke može i
na jednom od nekoliko postavljenih čvar-
komata – isto kao bankomat, samo bolje
jer izbacuje zapakovane kutije čvaraka.
Ono što Slovenac ne bi smeo je da se
besciljno šeta gradskim ulicama u bilo
koje doba dana. Ako je daleko od najbli-
že prodavnice, apoteke ili doma zdravlja,
a šeta gradom, policajac, koga doskora
vaš novinar nije mogao da vidi u Ljublja-
ni, a sada ga viđa non-stop, tom Sloven-
cu bi mogao da naplati kaznu od 70
do 400 evra. Još uvek nije po-
znato kako se određuje kolika
će biti, ali pristojna logika kaže
da policajac vaga prema stepe-
nu ugroženosti okoline.
slovenački brat džek ma
Slovenac koji tako luta, zaista to i čini
jer u gradu još pre zvanično donete ured-
be ne rade kafei, restorani, pabovi, kavane
i pajzeli (bircuz, rupčaga). Drugi Slovenci
su bili savesni i nisu želeli da nekog nose
na duši zbog šake tolara, sada evra, i za-
tvorili su sami. Time se razlog postojanja
Lutajućeg Slovenca u gradu gubi kao slo-
bodna misao u komunističkoj partiji, ili
sada u bilo kojoj partiji. Slovenac mora da
pravi odstojanje kada čeka u redu. U ban-
ci, na kasi, ispred apoteke. Mora da nosi
masku u zatvorenom prostoru. Niko neće
zvati policiju, ali svi će se pobrinuti da mu
bude jako neprijatno. Opet, maski nema
svuda uprkos tome što je Džek Ma, veliki
prijatelj jednog poznatog Slovenca, pred-
sednika UEFA Aleksandra Čeferina, po-
slao 300.000 zaštitnih maski. Otišle su za
zdravstvo. Neki Slovenci bez maski kažu:
baš tamo gde treba.
Slovenac mora da dva puta dnevno bri-
še gelendere i liove u zgradi raskužilom,
tj. sredstvom za dezinfekciju. Ne mora da
aplaudira lekarima jer uglavnom plaća
dodatno zdravstveno osiguranje od 35
evra po osobi. Opet, mora da brine da ne
zaglavi u bolnici jer sistem može da pu-
kne pa bi ga čak i pucanje slepog creva
poslalo kod onlajn Svetog Petra.
odlazak na more
Ipak, Slovenac ma-
nje brine od proseč-
nog Balkanca za raj-
ska vrata jer za dok-
tora ima baš jednog takvog: pouz-
danog Milanovčanina Darka u Hitnoj, ili
Vesnu iz Strumice na pedijatriji. Mnogi
što su na studijama bili nosioci prezimena
koje ne nose drugi lekari i profesori sada
ovde nose maske koje je poslao Alibaba
Džek. Treba biti pošten i reći da nije ret-
kost da dr Slovenac sada pre brine o au-
strijskim pacijentima jer je plata bar dva
puta veća, a cene nekretnina možda i ma-
nje nego u njegovoj slovenačkoj domovini.
Slovenac može da za vreme ovog ka-
rantina, koji još niko ne sme da nazo-
ve pravim imenom, dobije pomoć od
države ako je penzioner. Ako je siro-
mašni penzioner, onda još i više. Zatim,
ako je roditelj četvoro i više dece, ako je
student, a ponajviše ako je samostalni
preduzetnik.
Potonjem Slovencu će biti otpisani
i davki i prispevki, tj. porezi i doprino-
si. Za ta bogata davanja će se vlada za-
dužiti tri milijarde evra. Najverovatnije
od Svetske banke. I Slovenac je sada na
staroj klackalici i pitalici svih vremena:
Kada će se kajati više? Ako uzme ili ako
ne uzme?
2. april 2020. VREME
REME

Slovenac može i da sa pažnjom sluša
drugog Slovenca ministra policije, koji je
nekad bio ministar vojni, a u pauzama i
u biti građevinski inženjer sa karijerom
u putarskim preduzećima, kako mu je-
dan dan kaže da je zadovoljan ponaša-
njem Slovenaca i da se neće postrožiti
mere ograničavanja kretanja, a već za dva
dana, kada tokom lepog vremena masa
ode na more ili na Bled, da će ograniči
kretanje u sopstvenoj opštini. Jer, Slo-
venac iz primorskog Ankarana ili Pira-
na se žalio plašeći se da će mu Ljubljan-
čanin doneti virus. I pomenuti ministar
je to uvažio i prekorno se obratio. Više
prekorno očinski nego kao ukor pred is-
ključenje iz života.
lekari ispred političara
Slovenac hoće da ovo što pre prođe. Da,
ako može, zaradi svoju platu, a ne da je
dobije, jer je naučio da onda ona više ko-
Solidarnost
Pomoć Raiffeisen banke
Raiffeisen banka podržala je Unicef u nabavci respiratora za bolnice Srbije i donirala sredstva za 10 respiratora
Raiffeisen banka je donirala sred-
stva za nabavku 10 respiratora za
bolnice u Srbiji. Banka se priključila
akciji UNICEF-a, koja za cilj ima pru-
žanje što hitnije pomoći zdravstvenom
sistemu naše zemlje u toku pandemije
virusa kovid-19.
“Donacijom za kupovinu 10 res-
piratora, želimo da pružimo preko
potrebnu pomoć zdravstvenom si-
REME 2. april 2020.
VREME
šta, a on tako manje vredi. Hoće da na-
stavi da trpi da ne viđa najbolje prijatelje
jer ne zna da li oni imaju virus, ili da li ga
je on pokupio pre dva dana na kasi. Hoće
i da ode kod frizera i da baci neki evro na
kladionici – bar na domaćoj ligi kada opet
krene. Hoće i u crkvu, a i da pošalje dete u
školu i vrtić jer ne može više da smišlja šta
da radi sa njim u stanu. Hoće i u grad: i u
bircuz i u restoran. Hoće i u šumu u dru-
goj opštini. Hoće i da proba da ode ove go-
dine na more na bar dva dana. Hoće, na
kraju, da zaboravi na sve ovo.
Za sada, Slovenac uspeva. Smanjio je
broj zaraženih. Usporio je umiranje obo-
lelih. Neke nije mogao da spreči jer je po-
pustila zaštita u domu za stare i neminov-
ni su bili gubici. Ipak, disciplinovan je i zna
da će tako kraće da trpi. Ako i bude uza-
lud, neće imati razlog da krivi sebe. A i to
se računa. Kao što se računa da je svako
ko ovde živi Slovenac. Bio rođen u Beogra-
stemu. Pridružili smo se partnerima
iz privatnog sektora jer su borba sa
vremenom, solidarnost i huma-
nost najbolji mogući način za očuva-
31
SITUACIJA POD KONTROLOM:
Bolnica u Ljubljani
Foto: Voranc Vogel
du ili Bihaću, Skoplju, Prizrenu ili Zagrebu.
I svaki nabrojani Slovenac gleda, ali
i sluša autoritet sa televizije. Ali to nije
onaj ministar inženjer. Nije ni premijer, a
ni predsednik koji se jednom obratio gra-
đanima direktno.
To je tim lekara koji je obezbedio da Slo-
venac sada bude četvrti najtestiraniji na
svetu u ovoj krizi, i samim tim stekao je sve
poverenje. Taj obaveštava svakodnevno o
merama. One se slušaju, ne dovode u pita-
nje. Dobro, možda malo, ali čisto da bi se
održala kondicija i sportska forma demo-
kratije. Jer, gde nema te forme kada treba,
nema ni takmičenja.
A gde nema takmičenja, tu mogu da
pobede i bezoblični i bezidejni i bezvred-
ni paraziti. Ili virusi. ¶
VLADIMIR BANIĆ
nje zdravlja i života što većeg broja
naših građana”, izjavio je ovim povodom
predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen
banke Zoran Petrović.
U periodu kada je zdravstveni sistem
Srbije sve opterećeniji, ovakve akcije su
od izuzetnog značaja. I učešćem u ovoj
akciji Raiffeisen banka se trudi da dâ
svoj doprinos prevazilaženju krize koja
je obuhvatila svet i Srbiju.
32 Intervju: Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar
Ništa omekšivač, samo
Predsednikove dnevne solilokvijume preskočiti, jer dosežu zenit svoje ogavnosti,
samo čuti koje su mere i pridržavati se. Sve ono ostalo u njegovom nastupu obiluje
ljigom i sluzi više nego svetski samit puževa golaća, ako tako nešto postoji
D
esilo se da je neposredno pre pro-
glašenja vanrednog stanja u Sr-
biji, krajem februara, objavljen
spot Udahni o svetu u kome je nenor-
malno normalna pojava a nada je zom-
bi, jaka slika puna gneva i tuge. Marko
Šelić Marčelo, autor teksta, poručuje da
je to svet iz koga bi voleo jednostavno da
nestane. Marčelo je i vokal ovog spota,
kompozitor je Rade Sklopić Raid, Neve-
na Glibetić Nensi je vokal, Filip Krumes
je violina, uz osamnaestočlani hor pred-
vođen Vladimirom Lalićem. Razgovarali
smo imejlom. Marčelove druge pesme i
njegove romane nismo pominjali ne zato
što sam zaboravila ili nisam htela da ga o
njima pitam, nego zato što je utisak koji
ostavlja Udahni trenutno veći povod za
razgovor od prethodnih naslova.
“VREME”: Šta radite, kako čekate da
pandemija prođe?
MARKO ŠELIĆ MARČELO: Koliko
god okolnosti bile onespokojavajuće,
ponudile su nam i priliku da se posve-
timo sebi. “Znaš kad se najviše plašim
smrti? Kad gledam u svoju biblioteku
i shvatim da verovatno neću stići da
pročitam sve te godinama prikupljane
knjige” – dosećam se te replike, ima je
u jednom od mojih romana. Ne odnosi
se samo na književnost, nego i na film,
strip, muziku, serije, pozorište. Ovi su
dani ukinuli svu onu ludačku užurba-
nost koja nam se onormalila, a nikad
nije bila dobra. Moj prijatelj i kolega iz
benda Rade Sklopić pokrenuo je akciju
“Karantin jam”, u kojoj smo se nadove-
zivali, svako iz svog doma, na njegovu
osnovnu melodiju; kroz kratku strofu
rekoh otprilike to: povod je užasan, ali
kad smo već naterani da nagazimo na
kočnicu, hajde da to iskoristimo za sve
ono što inače nismo postizali. Kao ured-
nik svih edicija Dilana Doga u izdanju
Veselog četvrtka, radim od kuće na iz-
danjima, a tu su i novi stihovi, novi ro-
man… što će reći: pazim na virus, ali do-
sada će još teže ući u moj stan.
Da li vam je na osnovu informacija o
virusu jasno o čemu se radi – ne mi-
slim samo na oprečne stavove koji
su stizali sa vrha države.
Na stranu sve pop-kulturne (post)apo-
kaliptične distopije za koje znam, ne ra-
zumem se nimalo u virusologiju – ali
ono osnovno prilično je jasno i dovolj-
no: novi virus je tu, svako ga može dobiti,
svako ga može preneti, mnogo ko od nje-
ga može umreti i stoga treba čuvati i sebe
i druge, ozbiljno i odgovorno, a pritom ne
klonuti duhom. Predsednikove dnevne
solilokvijume preskočiti, jer dosežu zenit
svoje ogavnosti, samo čuti koje su mere
i pridržavati se. Sve ono ostalo u njego-
vom nastupu obiluje ljigom i sluzi više
nego svetski samit puževa golaća, ako
tako nešto postoji.
Pre neki dan je objavljeno da su se
američke demokrate i republikanci
dogovorili o paketu pomoći građa-
nima i kompanijama SAD. Kako vi-
rus deluje na suprotstavljene stran-
ke Srbije?
Svakako se nadam da će silne nove ne-
pravde i režimske spletke posle ovoga lju-
dima postati daleko očiglednije, te da će
opšta šalabajzerizacija države napokon
naljutiti ogroman broj građana. A opet,
ne bi me čudilo ni da većinu opije snaga
čuvenog “ma, samo kad smo preživeli”, te
da se naša tiha agonija propadanja posle
ovoga mirno nastavi.
Apeluje se na solidarnost kao na je-
dini spas. Međutim, ispostavilo se
da je Evropa, koja podrazumeva po-
stojanje saradnje i zajedništva, pala
na tom ispitu. Čime je moguće po-
praviti ovaj autogol?
EU je i pre ovoga ličila na onog rodi-
telja koji tutka detetu pare i gleda svo-
ja posla, ne brinući o njegovoj mental-
noj higijeni. Ne samo što tolerišu radi-
kala čija se neverovatna promena za-
pravo svodi samo na to što poslednjih
godina ima naočare, nego ga i svesrd-
no uzgajaju. Fun fact: oni koji su rani-
je proglašavali izdajnikom svakoga ko
je za EU, sad nas vode u EU, a to čini da
ranije pristalice te ideje, gledajući far-
su, postaju evroskeptici. Nećemo sad o
tome, ali šou se nastavlja odmah posle
korone, ne menjajte kanal.
Naša država se ko zna koliko godi-
na unazad ponaša kao da joj zdrav-
stvo nije prioritet, što nam se sad
sveti. Kako u tom kontekstu sada
vidite naše lekare, medicinske se-
stre, vozače...
Kao heroje. Sada svakako, ali nije da to
ne mislim i inače. Teško je obavljati pre-
dano svoj posao pod režimom koji više
ceni podaništvo nego znanje, i čiji je jedi-
ni prioritet da ostane na vlasti. Nemojmo
misliti da nam posle ovih dana, kada se
samo silom prilike gleda u struku, neće
opet nametati martinoviće, đuke i raznu
krlad22 kao društvenu elitu. Kako se dr-
žava inače ponaša (to jest, skupina koja
je državu suspendovala i otela) verno je
opisao Kokan Mladenović, rekavši da mi
živimo najveću talačku krizu ikada viđe-
nu – svi smo taoci tih ljudi.
Zašto ste spot Udahni objavili kad
je virus korona počeo da se približa-
va Srbiji?
Pesma nema nikakve veze s pandemi-
jom. Sve aktivnosti tekle su svojim to-
kom pre no što nas je ovo snašlo, i na-
staviće se kad prođe. Udahni najavljuje
naš novi, šesti studijski album, koncipi-
ran tako da pripoveda jednu priču kroz
pesme koje funkcionišu kao poglavlja.
Eventualna paralela može biti jedino ta
što se lirski subjekt, iliti “onaj ja s albu-
ma”, odlučuje na samoizolaciju, povlače-
nje u ličnu Nojevu barku, konstatujući
sveopšti potop: društveni, moralni, pa i
muzički.
2. april 2020. VREME
REME

centrifuga
Ako je, kao što poručuje Udahni,
nada sada zombi, šta to znači? Da ni
svet nije među živima?
Da ne bude zabune, ponovo kažem: pe-
sma ne govori o pandemiji, nego o onoj
uobičajenoj, nama normalnoj nenormal-
nosti. U tom svetu, nada ima sve odlike
zombija: mrtva je a još mrda, baulja una-
okolo i može da zavara izdaleka – ali po-
ješće te ako priđeš. Sveta, međutim, ima, i
nastanjen je zombisanim ljudima, nama.
Šta to znači? To znači da od pukog nada-
nja nema ništa, a ni od nas dok god smo
mrtvosani.
Da li je Udahni autobiografska
pesma?
Iskreno se nadam da jeste, budući da
je reč o albumu koji putuje prema sop-
stvenom naslovu – a to je Nojeva varka,
sa v. Ideja je, dakle, da se na kraju to po-
REME 2. april 2020.
VREME
Foto: Marčelo
vlačenje u barku ispostavi jalovim podu-
hvatom, da se pokaže kako ne možete po-
stati ravnodušnik ako već niste rođena
flegma. Kao i mnogima, junaku priče je
napokon dosta svega, on poput jednog
od glavnih likova proze Dževada Kara-
hasana sada urla moto “bez mene!”, jer
se ovde svaki plemenit napor izvrgava
podsmehu od strane hroničnih ciniča-
ra ili ledenom nerazumevanju od stra-
ne pretpolitičkog društva, onog koje će
za ljude poput Baneta Trifunovića, Koje
ili Raleta Milenkovića, samo zato što su
kao građani ove zemlje izašli na prote-
ste i uprli prstom u očiglednosti, reći ne
samo ono odvratno “ušli u politiku”, nego
ono još odvratnije “a bili su dobri glum-
ci” (kao da zbog tog gesta više nisu). Jed-
nom će se za te svoje reči gorko kajati, mi-
slio sam. A onda mi se prikrala pomisao:
33
ne, verovatno neće. I to je prelomna tač-
ka: kad se zapitaš odakle ti onda pravo
da spasavaš ljude od njih samih. Jedan
stih, zato, glasi “ukidam i Marčela i Mar-
ka”. Haldora Torodsen, dobitnica Nagrade
EU za književnost, veli na jednom mestu
u nagrađenom romanu da “vrištimo sva-
ko u svojoj pećini, a do nas dolazi samo
odjek vlastitog glasa”; ako to u našim kra-
jevima nije filozofska misao nego druš-
tvena zakonitost, onda ni ta vriska nije
nužna. Onda, ako se sve zapali ili digne
u vazduh, neka to bude bez mog sauče-
stvovanja, i bez mog saučešća. To je tač-
ka A Nojeve varke: osećaj da si ovde su-
višan. Odatle treba nekako izbiti do tač-
ke B, koja bi dala argumente za suprot-
no. Dakle, od emigracije u samog sebe do
tačke novog preloma, nove rešenosti na
borbu za ideale.
“Ljudi su pukli. I samo nek pucaju,
predsednik i dalje drži čas fašizma”,
kažete u pesmi, a zatim i: “Ceo dan
s medija laže te lik / piša ti u usta, ti
moliš za bis. Kao da sam dva’es’ godi-
na bio u komi i probudio se danas”.
Iz pesme u pesmu Nojeve varke sluša-
oci će osetiti kako bunker u koji se ju-
nak zatvorio sve više popušta, čineći rav-
nodušnost nemogućom. Šta će ga vrati-
ti nazad sebi, pa onda i svetu? Ne znam
još. Uzdam se i kao autor i kao osoba da
će iskrsnuti ono što svaka dobra priča
ima: obrt.
U jednom stihu kažete da ne kapi-
rate ništa od ovoga, pa ni milenijal-
ce, koji su vaši fanovi, ali i – IDJ-a i
Cece. Milenijalci su osnova vaše pu-
blike, šta ako se naljute?
Osnova moje čitalačke publike prilič-
no je drugačija, a starosna granica oset-
no se promenila i na koncertima. Šira jav-
nost pak teže menja percepciju, za njih
sam “onaj pristojni dečko što lepo priča
u emisijama”, jer je lakše ispratiti taj deo
aktivnosti nego zapravo čuti pesme, ka-
moli pročitati knjige. I onda je sve ovo
prokazano kao “nešto za klince”. Iskreno,
muka mi je i od toga. Ali sve to na stra-
nu, verujem u sledeće: stvaralaštvo se
obraća svakome (u tom su smislu svi još »

34
kako dobrodošli u redove publike), ali se
ne sme udvarati apsolutno nikome. Ni-
šta omekšivač, samo centrifuga. Dakle,
pitate o ljutnji... “neki novi klinci” i treba
da se naljute što slušaju suprugu krimi-
nalca koja je i sama osvedočeni krimina-
lac ili ljude lišene svakog talenta koji bi,
da nema studijskih efekata, zvučali kao
mačke u februaru (a ni ti efekti ne pomo-
gnu mnogo), estradne nadničare koji su,
pod velom lake zabave, ozbiljne ideološ-
ke i kulturološke štetočine i masovni pro-
izvođači onoga što je Rable, u maestral-
nom Vinaverovom prevodu, naprosto
zvao serivom. Zašto uvijati, to je serivo.
Ljudi dragi, imamo internet, svaki ikada
snimljen album sada je svima dostupan,
toliko blaga, toliko virtuoznosti i magije –
i ako neko od svega toga odabere ovo spo-
menuto, treba da bude vrlo ljut. Na sebe.
U pesmi ste se izjasnili kao neopre-
deljen, nemoguće je da ne znate ko-
liko je to nepopularno? Ne može se
biti ni na čijoj strani.
Tačnije: “... Utisak nedelje – ja neoprede-
ljen. Ne želim da čujem, da vidim, da jedem
se.” Odnosi se, dakle, na Oljinu emisiju, čiji
sam verni gledalac, te na to da je sve češće
istinski mučno odlučiti koja je gadost te
nedelje bila najgadnija. Dosledno pesmi,
nisam glasao kad sam bio Oljin gost.
Zašto ste zabranili komentare na
spot?
Napisali smo ispod videa. Odlukom i
predanim radom režima, u Srbiji nema
slobode govora bez posledica; mi više ne
bismo da budemo izdajnici, pa se solidari-
šemo s državom i stoga ukidamo komen-
tare, molim lepo. Ako ljudima smeta, od-
lično, to me raduje, neka se masovno po-
bune čim pandemija prođe.
Kad nam budu objavili da je opa-
snost od pandemije prošla, da li ćete
biti sigurni da je zaista više nema?
Pa, virusa će svakako biti i tada. A svet,
kažu, više neće biti isti. Biće, nadam se,
bolji, mudriji, s(a)vesniji. Nas, što reče Vi-
dojković, posle borbe s virusom čeka bor-
ba s parazitima ovog društva. Nazad na
onaj željeni obrt u Nojevoj varci, uzdam
se u neki novi elan, i lični i kolektivni. U
jednoj pesmi Zvonka Karanovića stihovi
kažu: “Ustaću sa stolice i izaći na ulicu, jer
glavni junak mog života mora da pobedi.”
Ako ustane, bar će imati šansu.
SONJA ĆIRIĆ
LIČNI STAV
Ovo je kraj sveta
Jedna od ključnih grupacija koja na globalnom nivou
podržava i podupire primerom ideju “nove skromnosti” i
održivosti jeste milenijals generacija. Ona nema nameru da
doveka vuče ular hipoteke i da zdušno trči u onom bubnju
za hrčka u kojem danas trči čitavo čovečanstvo. Ta nova
generacija ima izraženiji otklon od materijalnog, i više drži do
drugih vrednosti koje su iskustvene ili u domenu obrazovanja
M oderan svet ba-
ziran je na prin-
cipima tržišne ekono-
sveukupnim ubrzanjem,
suštinski se ne obazirući
na posledice, i svi apeli da
mije. Industrijska re- ćemo neminovno doći do
volucija, koja prolazi tačke bez povratka bili su
danas kroz svoju če- slabiji od sila koje pokreću
tvrtu iteraciju, defini- globalnu tržišnu ekono-
sala je temeljni princip miju. Sve do pojave virusa
funkcionisanja svet- kovid-19.
Piše:
ske ekonomije i gene- Jedna od najvećih kon-
Milivoje Čalija
ralno načina kako su troverzi modernog druš-
društva uređena. tva jeste niz bolesti, koje su posledica
Stepen razvoja svetske ekonomije je sveukupnog ubrzanja od sredine 19.
zastrašujući i fascinantan u isto vreme, veka do danas. Status duvana i alkoho-
a sa globalizacijom ekonomije i u ovoj la u društvu, prisustvo rafinisanog šeće-
eri hiperkonektovanosti na trenutke ra i rasprostranjenost procesirane hra-
imamo bukvalno fizički osećaj do koje ne i crvenog mesa, imaju direktan doka-
mere se povećalo sveukupno društve- zan uticaj na razmere broja obolelih od
no ubrzanje. Taj napredak doneo je či- dijabetesa, karcinoma, bolesti visokog
tav niz pozitivnih aspekata, čovečan- pritiska i gojaznosti. Kada na sve to do-
stvo je na makro nivou manje nepra- damo i stres kao uzrok hroničnih bole-
vično društvo, industrijska proizvodnja sti, dobijamo veliki broj ljudi koje može
je omogućila demokratizaciju domena životno ugroziti virus kakav je kovid-19.
materijalnog, koji je do pre par decenija Do sada čovečanstvo nije reagova-
bio nezamisliv. Ljudski vek se produžio, lo ni na jednu od opasnosti koje su se
kao i generalno kvalitet života. nadvile nad njim. Reakcija jeste bilo, ali
nikada u istoriji nije odlučeno da zarad
cena uspeha
života ljudi iz rizičnih grupa tokom ove
Međutim, svi ti uspesi ostvareni su uz
pandemije i zdravlja svih ostalih, svet-
vrlo visoku cenu. Svetska ekonomija i
ska ekonomija krene putem svesnog
dalje počiva na ekstraktivnoj eksploa-
taciji fosilnih goriva i jako je daleko od usporavanja pa i ekonomske paralize.
tačke da postane neutralna po pitanju Moglo bi se reći da je ovo ujedno i svo-
zagađenja. Globalno otopljavanje je či- jevrsni katarzični momenat koji će ne-
njenica, kao što je činjenica da planeta umitno doneti sa sobom ekonomsku
više nema kapaciteta da se regeneriše krizu neslućenih razmera, a koja će
dovoljno brzo koliko čovek doprinosi odneti mnogo više života nego sama
devastacijom koju uporno podvlači pod pandemija.
pojam sveukupnog razvoja. Globalno Uprkos paradoksu u kojem se nalazi-
zagađenje je ušlo u mejnstrim narativ, mo, jer su očigledno saosećanje i huma-
¶ ali, uprkos inicijativama za smanjenje nizam prevladali profitni i svaki drugi
zagađenja, čovečanstvo je nastavilo sa interes, čovečanstvo se upustilo da uđe
2. april 2020. VREME
REME
 35

kakvog poznajemo
na nepoznati teren, jednu do juče neza-
mislivu situaciju.
Cena koja će biti plaćena u onom ba-
nalnom, materijalnom smislu, biće jeziva.
Milioni će bankrotirati, desetine miliona
ostati bez posla. Monetarni sistem će de-
limično ili sasvim kolabirati, i svet ulazi
u jednu od moguće najvećih ekonomskih
kriza u istoriji.
Moderan svet kakav poznajemo bazi-
ran je na pohlepi i devastaciji kao ključ-
nom nusproizvodu napretka. Pohlepa i
permanentna potreba za rastom i gomi-
lanjem već vek i po predstavljaju ultima-
tivni imperativ. Kapitalizam kakav po-
znajemo ima i svoju autodestruktivnu
komponentu. Kroz konkurentnost kao
ključni regulator tržišnih sila ponude i
potražnje, kapitalizam sistematski pot-
kopava status kvo i bilo kakav zametak
monopola, destruktivno delujući na vi-
sinu cena uz stalno povećanje kvaliteta
proizvoda ili usluga. Kada u tu jednačinu
uključite konstantnu potrebu za rastom,
postaje jasno da inovacija sprečava kapi-
talizam da kolabira. Permanentna inova-
cija i autodestrukcija tržišnih sila ga čine
tako vitalnim uređenjem. Kapitalizam je
inovativan i po pitanju društvenih od-
nosa. Društvo je daleko odmaklo od di-
kensijanskog perioda eksploatacije dece,
uvedeni su obavezno zdravstveno osigu-
ranje i garantovanje penzije, u međurat-
nom periodu kao refleksija ruske revolu-
cije došlo je osetnog poboljšanja statusa
radnika, a posleratni period je doneo wel-
fare modele uređenja društva. Današnji
potrošač traži i etičku komponentu od
proizvođača.
Ako pretpostavimo da misleći deo čo-
večanstva shvata da gomilanje materi-
jalnog nije ključ uspeha, kako postaviti
društvo koje će biti i dalje prosperitetno
i etičnije koncipirano?
bila stalna tema javnog diskursa. Jed-
na od ključnih grupacija koja na global-
nom nivou podržava i podupire prime-
rom ideju “nove skromnosti” i održivosti
jeste milenijals generacija. Ona nema na-
meru da doveka vuče ular hipoteke i da
zdušno trči u onom bubnju za hrčka u
kojem danas trči čitavo čovečanstvo. Ta
nova generacija ima izraženiji otklon od
materijalnog, i više drži do drugih vred-
nosti koje su iskustvene ili u domenu
obrazovanja.
Upravo ta sprega dobija na snazi dok
svet ulazi u pandemiju virusa, jer će po-
sledice ekonomske krize uzrokovane us-
poravanjem biti trenutak gde će čove-
čanstvo biti u jedinstvenoj prilici da pro-
meni model ili izvrši korekcije na posto-
jećem modelu funkcionisanja svetske
ekonomije.
Imajući u vidu svesnu odluku da se za-
rad spasavanja života ljudi iz rizičnih gru-
pa uđe u ekonomsku recesiju, postoji šan-
sa da će ono što sledi posle krize biti druš-
tvo delimično ili potpuno bazirano na ne-
kim drugim, boljim premisama.
Istorija ukazuje da realizovane ideje
kvantnih skokova društva nikada nisu
donele održive promene na duži rok. Do-
voljno je da u nekom narednom periodu,
u narednih 10 do 20 godina, dođe do pro-
mena koje će našu civilizaciju bazirati u
manjoj meri na profitnom interesu, a ve-
ćoj na idejama prosperiteta, zdravlja po-
jedinca i zadovoljstva.
Ovo je jedinstvena prilika i živimo u ve-
oma uzbudljivom periodu. Jedini drama-
tičniji događaj u istoriji čovečanstva, ako
izuzmemo svetske ratove, jeste epidemija
kuge u 14. veku, koja je poznato čovečan-
stvo smanjila za trećinu, što je dovelo do
nepovratnog kolapsa postojećeg feudal-
nog sistema u dugom vremenskom peri-
odu zbog povećanja cene radne snage i
rada generalno. Solidarnost koja se iska-
zuje tokom pandemije virusa korona da-
nas, već sada ukazuje da je promena ta-
kve magnitude moguća.
Do promene naravno neće doći ako
ono najbanalnije prevlada u čoveku. To
neće biti ni prvi ni poslednji put. Ipak, čo-
večanstvo prvi put u istoriji svesno ula-
zi u vrlo izvesnu ekonomsku recesiju gi-
gantskih razmera zarad zdravlja ljudi i iz
humanih pobuda. Već sada se može reći
da su se neke stvari u samim etičkim te-
meljima naše civilizacije nepovratno pro-
menile na bolje. Preostaje da svi pomo-
gnemo i doprinesemo daljim pomacima
u tom smeru. ¶

zdravlje protiv profita

Do danas je tek u nekoliko zemalja –
kao što su Novi Zeland i Kanada, u sluča-
ju skandinavskih zemalja, u slučaju Ho-
landije, Nemačke i Austrije – održivost

REME 2. april 2020.

VREME
 KULTURA
36
Filmske (veb) premijere:
Optužujem i
Počasni gost
Reč je o najnovijim
filmovima cenjenih i
prekaljenih reditelja, oba
su nakon srpskih premijera
na FEST-u baš ovih dana
i deo ponude aktuelnog
onlajn filmskog festivala
Moj OFF, a povezuje ih
i difamacija i neki od
vidova užasa koji idu u
paketu sa njom kao jedan
od najznačajnijih motiva
unutar priča ova dva filma
Meandriranje
D
va filma koja će se naći pod istim
krovom ove dvojne kritike ima-
ju barem tri zajednička sadrža-
telja – u oba slučaja reč je o najnovijim
filmovima cenjenih i prekaljenih redite-
lja, oba su nakon srpskih premijera na
FEST-u baš ovih dana i deo ponude aktu-
elnog onlajn filmskog festivala Moj OFF,
a povezuje ih i difamacija i neki od vido-
va užasa koji idu u paketu sa njom kao
jedan od najznačajnijih motiva unutar
priča ova dva filma.
Optužujem je najnoviji film vazda dis-
kutabilnog, ali na planu kreativnih po-
stignuća i dalje poštovanog i uticajnog
Romana Polanskog. Ovaj film je uz po-
dosta protesta esnafa, filmskih profesio-
nalaca, pa i šire javnosti, pre, tokom i na-
kon ceremonije uručenja, pobrao najveći
Optužujem Romana Polanskog
broj ovogodišnjih Cezara, nagrade Fran-
cuske filmske akademije. Naime, Optužu-
jem se dotakao u Francuskoj i dalje važne
i potentne teme čuvene afere “Drajfus”,
kada je oficir jevrejskog porekla, premda
deklarisani i potvrđeni francuski patri-
ota, osumnjičen a potom i osuđen i uta-
mničen zbog nikada zbilja i u potpuno-
sti dokazane veleizdaje, odnosno, dotu-
ranja važnih strateških podataka nepri-
jateljskim operativcima. Afera “Drajfus”,
a to je ono što, između ostalog, dokazuje i
ovaj film Romana Polanskog, i dalje pred-
stavlja bolnu i nikada stvarno do kraja za-
celjenu ranu na tkivu francuskog druš-
tva i tamošnjeg poimanja demokratije i
proskribovane jednakosti; ovde naravno
mora biti istaknuto da je to i takvo fran-
cusko društvo i dalje voljno da se svako
2. april 2020. VREME
REME

poznatim teritorijama
Fotografije: Promo
malo priseti, i novopridoošle podseti, na
sijaset mučnih implikacija koje je pome-
nuta afera Francuskoj ostavila u amanet
za dugi nezaborav.
Ako fokus pomerimo mimo polaznih
značenja priče o golemoj nepravdi koja
je zadesila oficira Drajfusa, i u žižu stavi-
mo ono što je sam Roman Polanski uspeo
da uradi ovim svojim viđenjem te ipak
dobro znane priče, koju odlikuje prilič-
no očigledna poenta i čije naravoučenije
lako i brzo upada čak i u oči gledalaca koji
nisu pomnije bili upoznati sa tom pričom
koja se preliva iz veka u vek, moramo na
umu imati dve iznimno važne faktograf-
ske stavke. Kao prvo, Polanski će uskoro
napuniti čak 87 godina, a, kao drugo, na
scenariju za ovaj film, baš kao i u slučaju
filma Duh / Pisac iz senke, sarađivao je sa
REME 2. april 2020.
VREME
Robertom Herisom. Prvo nam sugeriše, i
to ubrzo postane jasno kao dan, da Optu-
žujem, uprkos svojoj nužnoj ukorenjeno-
sti u faktografiju i zaista zamašnu hroni-
ku koja se, radi pružanja šireg i neophod-
nog društvenog konteksta, mora dovolj-
no precizno i razložno predočiti gledalač-
koj publici onog ili ovog stepena opšte
kulture i upućenosti, pokazuje zavidan
nivo pripovedačkog i rediteljskog poleta
za jednog veterana, pa bio to i Polanski
sa svim svojim nepobitnim veštinama,
znanjima i bogatim iskustvom. S druge
strane, ne bi bilo preterano reći da je Op-
tužujem u značajnoj meri i film Herisa,
koji se neretko prihvatao krupnih istorij-
skih tema i prevratničkih epizoda u svo-
jim ranijim i ostalim romanima (Arhan-
gelsk, Imperija, Lustrum, Diktator, Kon-
37
Počasni gost Etoma Egojana
klava, Pompeja..., da ovde pomenemo tek
neke). Sinergija Polanskog u ovoj život-
noj dobi i autorskoj fazi, i Herisa koji ni-
kada nije ni krio svoju fascinaciju istori-
jom, istorijskim, pa i istoricizmom, sre-
ćom, dalje dovoljno zdrave rezultate.
Osim tog poleta, na planu formalnog
izraza i Optužujem Polanskog, slično još
nekim skorašnjim filmovima velikih i sta-
rijih autora koji su se odlučili za ekrani-
zacije poznatih i znakovitih slučajeva i
društvenih epizoda, donekle ostavlja uti-
sak (u ovom konkretnom slučaju ipak ve-
što montažno uobličene) komprimovane
televizijske serije. Imajući u vidu činjenič-
no polazište, kao i Herisov literarni pred-
ložak koji je Polanski ovde pretočio u film
zamašnih ambicija, kako onih autorskih,
tako i onih repertoarsko-prikazivačkih, »
38
teško da je i moglo znatno drugačije. Po-
lanskom naruku ide i sasvim očekivano
precizna i ubedljiva rekreacija ere na vi-
zuelnom planu, vidno raspoložen glu-
mački ansambl na čelu sa Žanom De-
žardenom (a tu su i Lui Garel, neizbež-
na Emanuel Senje, Melvil Pupo, Matijo
Amalri, Vensan Peres, Deni Podalide...),
te jasno postavljen temelj priče, oličen u
tački gledišta pukovnika Žorža Pikara.
Pikar, naime, nasuprot postojanoj veri u
nužnu odbranu poretka i zacementira-
ne hijerarhije kao datosti kada je reč o
oružanim i snagama bezbednosti, kao i
svom zauzdanom antisemizmu kao op-
štem mestu u Francuskoj tih dana, kre-
će u boj za pravdu za surovo prokaza-
nog Drajfusa. Taj jednostavan zahvat
Optužujem izdvaja iz niza ranijih rado-
va na istu temu iz domena filmskog ili
televizijskog izraza.
Osim toga, Polanski upravo u mo-
tivu već pominjane difamacije nala-
zi snažnu i rečitu sponu sa današnjim
trenutkom (naravno, imajući u vidu
skandale čiji je na ličnom planu Polan-
ski bio i jeste vinovnik, može se ustvr-
diti da on difamaciju doživljava i kao
ličnu kletvu). Zadržimo li se pak na sa-
držaju ovog konkretnog filma, mirno
se može izreći ocena da se kroz Op-
tužujem Polanski ovde (klasicistički i
iskusno) razračunava sa difamacijom
kao osvedočenim oruđem u odbra-
ni vlastitih pozicija i sinekura, a pod
krinkom brige za dobrobit otadžbine.
U tom smislu, na idejnom planu pove-
zujući nekad i sad, Polanski kao da ba-
štini i onaj Kantov nauk koji nam tvr-
di da je vreme samo instrument unu-
trašnjeg opažanja, te samo način na
koji organizujemo naše iskustvo, a ni-
kako istinska i istinita odrednica sve-
ta. I upravo to i tako – i afera Drajfus,
poput vremena, samo je opšteprihva-
ćeni konstrukt, dok su vlastoljublje i
beskrupuloznost opipljive konstan-
te iz domena neprolaznih falinki koje
počivaju u samoj srži ljudske prirode,
onda, sada, uvek, zauvek...
Difamacije se, ali znatno diskretni-
je i sa vidno lošijim krajnjim rezultati-
ma, u svom novom filmu dotiče i isku-
sni kanadski sineasta Etom Egojan; nje-
gov film Počasni gost u svom idejnom
temelju ima mnoštvo motiva kojima se
Egojan bavio u svojim ranijim i/ili pro-
minentnijim radovima, a difamacija je
tek jedan od njih. U ovom filmu glavni
junak, sanitarni inspektor koji pohodi
restorane (u stamenom i staloženom
tumačenju Dejvida Tjulisa), uz podosta
zaobilaznih putanja i izokola nastoji da
povrati ukaljanu čast svoje kćerke, uz
osvrt na pošast društvenih mreža i sa-
vremenih vidova instant-komunikaci-
ja, koje naprosto izazivaju neprekidnu
lavinu takvih slučajeva i progona. Ako
ništa drugo, ovom Egojanovom filmu se
barem ne mogu spočitati manjak mo-
tiva ili svesti o vremenu u kome je ovo
ostvarenje nastalo i koje pokušava da
oslika, otvoreno ukazujući na njegove
brojne i goleme nedostatnosti.
Na žalost, Egojanov Počasni gost
mnogo bolje zvuči i izgleda na papi-
ru i u svesno ekonomičnom predstav-
ljanju njegovih osnovnih zamisli i ide-
ja; naime, Egojan, posle podužeg niza
nedovoljno osobenih, nepotrebnih ili
potpuno promašenih filmova na koje
je potrošio najmanje petnaestak godi-
na svoje karijere i prilično dobre pozici-
je u koordinatnom sistemu nezavisnog
i festivalskog filma evidentnih artha-
us pretenzija, u ovom filmu načinio je
najgori mogući potez – pokušao je da
se vrati na sopstvene “fabričke postav-
ke”, da načini film po uzoru na one koji
su ga proslavili i koji su ga definisali
kao samosvojnu autorsku figuru čak
i u okvirima celokupnog svetskog fil-
ma današnjice, da bi onda pokazao da
za tako nešto ipak nije kadar. Pojedno-
stavljeno govoreći, Počasni gost strada
u pokušaju da dobaci do visina koje je
Egojan (1960) neusiljeno i u nizu osva-
jao odličnim ostvarenjima poput Go-
vornih uloga, Procenitelja štete, Kalen-
dara, Egzotike, Slatke sutrašnjice ili Fe-
lisijinog putovanja. Egojan u ovom tre-
nutku očito nije sposoban za tako ne-
što, to je bolna istina, te Počasni gost
na kraju biva zamorno meandriranje
poznatim teritorijama, koje tek na ma-
hove uspeva da zatomi vlastitu bezidej-
nost i teški i sveprisutni zamor materi-
jala, koji se jednostavno ne da prikriti
ni očiglednim iskustvom i silnim upi-
njanjem da se izbegnu neizbežne spo-
znaje i istine. ¶ blje od zapleta u Hrvatskoj. Nije ovde reč
ZORAN JANKOVIĆ
Knjige
Podrivanje
Boris Dežulović,
Summa atheologieae:
Nekoliko heretičkih
rasprava o nemogućnosti
Svemogućeg,
Ex libris, Rijeka 2019.
K
ao što je onomad, “prvog jutra po-
sljednjeg kolovoza”, dakle 1. avgu-
sta 2013. godine – poslednjeg av-
gusta u životu Mirka Kovača – Boris De-
žulović prstima leve ruke napravio rogo-
ve iznad glave velikog pisca, a Rose Fista-
nić uhvatila taj trenutak na, verovatno,
poslednjoj Kovačevoj fotografiji (pored
nasmejanog Kovača koji pojma nema šta
mu se događa iza leđa i đavolski ozbilj-
nog Dežulovića koji savršeno dobro zna
da pravi pizdariju, premda ne zna zašto
to radi, na fotografiji se vide još Slobo-
dana Matić i Predrag Lucić; fotografija,
kao i Dežulovićev tekst o tom susretu, na
hps://www.jergovic.com/ajfelov-most/,
od 29. 3. 2020), kao što je, dakle, tada na-
pravio gest “budalasto kao dijete na sve-
čanom primanju u Savez pionira”, a po-
tom o tim rogovima na piščevoj glavi na-
pisao esej od koga podrhtavaju zidovi, sa
istim takvim nepomerivim izrazom lica
postavio je rogove na glavu teološkog go-
vora, ili makar govora koji se oslanja na
hrišćanske motive i prakse, a onda o tim
rogovima na glavi hrišćanstva, na nekih
600 stranica ispisao ateološku raspravu
od koje, uz urnebesan smeh, padaju zido-
vi gluposti, beščašća, licemerja, predrasu-
da, laži, nemišljenja, zatim gluposti, ni-
skosti, nemoći, skarednosti, praznover-
ja, besmislica, te, najzad, gluposti. Prema
tome, stvar je krajnje ozbiljna.
klerofašizam
Sabrao je Dežulović svoje novinske tek-
stove iz poslednjih dvadesetak godina, u
kojim se tekstovima, pre svega, bavi go-
vorom pa, samim tim, i politikom Kato-
ličke crkve u Hrvatskoj, ali njegova ra-
sprava zahvata mnogo šire i mnogo du-
samo o crkvenom govoru i crkvenoj prak-
2. april 2020. VREME
REME

zidova gluposti
si, već i o nusproduktima, odjeci-
ma, hotimičnim i nehotičnim riko-
šetima tog i takvog govora, o učin-
cima te i takve prakse. Nije, dakle,
reč samo o onome što dolazi iz in-
stitucije (crkve), već i o onome što
se u nju uliva. Najmanji zajednič-
ki sadržalac tog dvosmernog toka
upravo su teološki motivi. Kako to,
pita se Dežulović, da se svaka vrsta
desničarskog pregnuća, računajući
i ono najgore poput Jasenovca, re-
cimo, s lakoćom lepi za crkvu, a da
se crkva nipošto ne pokazuje gadljivom
na tu i takvu vrstu iskazivanja bliskosti
i naklonosti, te ne samo da fašistoidnu
bratiju ne odbija od sebe, nego je uvlači u
neku vrstu partnerskog odnosa? Strplji-
vo i nimalo nežno razgrađuje Dežulović
taj, na prvi pogled neshvatljiv savez pr-
vih među dripcima i ustanove koja bi, po
svome samorazumevanju, morala biti na
najsuprotstavljenijoj zamislivoj poziciji.
Jer, ljudi i organizacije koji smisao svoga
postojanja izvlače iz mržnje prema bli-
žnjemu svom – fašisti, dakle – morali bi
biti deklarisani neprijatelji ustanove koja,
kako sama ističe, počiva na bezuslovnoj
ljubavi prema istom tom bližnjemu svom.
Dežulović, naravno, ne propušta priliku
da pokaže kako se iza nadahnutih zakli-
njanja u ljubav, naročito kada je reč o jav-
nom govoru, najčešće krije nešto sasvim
drugo – pogledajte samo Vučićeva zakli-
njanja u ljubav prema celom svetu: veru-
je li iko priseban da u tom cmizdravom
tonu ima ičeg drugog do mahnite volje za
vladanjem? – što s ljubavlju nema veze,
ali s voljom za vladanjem dušama, a na-
ročito telima – ima. S fašistima je, utoli-
ko, sve jasno – njima je ionako svejedno
s kim kopuliraju ako im to donosi pare
i vlast – ali mnogo je manje jasno (naiv-
REME 2. april 2020.
VREME
nima i neupućenima) kako se to uklapa
u predstavu o crkvi. Ono, dakle, što De-
žulović naročito cilja jeste govor koji za-
ogrće i opravdava spoj nespojivog. Taj go-
vor je teološki.
Iz ovoga što je do sada napisano ocr-
tava se sledeći zaključak: Dežulović tuče
po kvaziteološkom govoru, odnosno po
ustanovi (crkvi), on se suočava s politič-
kim učincima delovanja crkve, a ne ula-
zi u hrišćansku dogmu, te, time, unekoli-
ko izneverava naslov knjige. Doduše, već
podnaslov sugeriše da je reč i o nečemu
složenijem, ali kako ton knjige nije smrt-
no ozbiljan i posledično (takođe smrtno)
dosadan, kao da se ne kvalifikuje za teo-
lošku raspravu. Jer, poznato je, teološke
su rasprave ozbiljna stvar, dok je Dežulo-
vić, akademski rečeno, zajebant. Ništa,
međutim, pogrešnije. Doduše, Dežulović
jeste zajebant, ali, hm, da li ga to diskvali-
fikuje kao pisca teološke rasprave? Ne bi
se reklo. Naprotiv. On je, pre svega i iznad
svega, vrhunski pisac koji proizvodi ne-
ponovljivu rečenicu, čistu kao (Isusova)
suza, uz to je temeljno obrazovan i veo-
ma ozbiljan čovek, ako razumete šta hoću
reći. Svar je, kako smo već upozorili, mno-
go složenija nego što bi se to dalo površ-
nom pogledu: da li, uopšte, tradicional-
39
ni teološki govor može da podnese
pritisak prošlosti, s jedne, i pritisak
savremenosti s druge strane? Ako
je po Dežulovićevoj raspravi sudi-
ti – ne može.
ozbiljnost
U ovih 600 stranica ima, zaista,
mnogo toga. Postoji, recimo, vrlo
podroban opis porno scene, sa sve
eksplicitnim imenovanjem polnih
organa, a u obrazovne svrhe mla-
deži koja još nije dostigla dovoljan
stepen obaveštenosti o tome kako
se prepustiti radostima seksa a ne
ostati u drugom stanju (“Časna se-
stra Busty Samantha”, str. 343). Cr-
kva će, razume se, preporučiti si-
guran seks, dakle siguran seks je
kada nema seksa, što pisac, pretpo-
stavljate, ne smatra najboljim obli-
kom borbe protiv neželjene trud-
noće. No, ako se trudnoća već dogodi –
što je tema nekoliko upravo razornih tek-
stova – crkva je i tu krajnje rezolutna, te
će se protiv prekida trudnoće boriti čak
i ako je reč o devetogodišnjoj devojčici
koju je silovao očuh. Silovao ju je tri go-
dine. Kada je trudnoća utvrđena dete je,
dakle, imalo devet godina i bilo teško 30
kilograma, što znači da je pedesetogo-
dišnji muškarac, otac dvoje dece i uzor-
ni suprug, počeo to da radi kada je dete-
tu bilo 6 godina. Bolesnik? Naravno. Ali
šta? Kada dete ipak abortira, majke će i
lekari navući prokletstvo crkve na sebe
i biće ekskomunicirani iz Hristovog tela,
dok očuh, gle, neće popiti crkvenu kle-
tvu. On je, naime, samo više godina si-
lovao dete, dok je dete, eto, ubilo dete u
sebi. Da devojčica nije abortirala, nastav-
lja Dežulović da melje svojim humorom
koji pronalazi mesta čak i tamo gde bi
drugi posustali, eto bi jednoga dana mo-
gla da završava osnovnu školu zajedno
sa svojim detetom i da bude dobra ov-
čica svome nadbiskupu (“Sretan dan si-
lovanih žena!”, str. 359). Neozbiljno? Ni
najmanje. Najzad, ako neko i dalje misli
da ovaj tekst nije dostojan teološke ra-
sprave, neka pažljivo i s razumevanjem
pročita tekst “Ilustrirani priručnik za »
40
kastriranje klera” (str. 355). Ako mu/joj
pre toga ne pozli.
U redu, reći će razboriti čitalac, ali nije
to crkva, to su institucionalne anomali-
je jer instituciju, naravno, čine nesavrše-
ni ljudi. Ovo je očekivano banalna reak-
cija. Kakva je to, pobogu, ustanova koja
nije u stanju da se suoči s najgnusnijim
oblicima ljudskog ponašanja, kakva je to
institucija koja ima više razumevanja za
manijake, ubice, secikese, najsumanutije
tipove, nego za dete koje je zlostavljano
na najsvirepiji mogući način? Čak i poli-
cija ima više razumevanja od crkve. Ra-
zumem li ja uopšte, javlja se glas od malo-
pre – a i taj Dežulović – šta je upravo reče-
no: to je iskliznuće, anomalija, izuzetak i s
teološkim govorom, istinskim teološkim
govorom, to nema veze. Dežulović, među-
tim, pokazuje da ima. Iz teksta u tekst, iz
rasprave u raspravu, ređaju se primeri od
kojih se kosa diže na glavi, a da razlika iz-
među istinskog i neistinskog teološkog
govora nikako da se ukaže.
zdrav razum
Dežulović je veliki pisac. Njegova je
rečenica potpuno čista i potpuno jasna
zato što mu je, kako to biva, misao potpu-
no čista i potpuno jasna, a sistem vred-
nosti, onaj hrišćanski ako hoćete, nepo-
ljuljan (što se za raznorazne slavne teolo-
ge ne bi baš moglo reći, kako za njihovu
United grupa, koja posluje u sedam zema-
lja u regionu, u duhu solidarnosti zbog
borbe sa virusom kovid 19, doniraće me-
dicinsku opremu i novac u ukupnoj vred-
nosti od 3 miliona dolara.
Srbiji je namenjeno milion dolara. Po-
red novčane donacije od 220.000 dolara,
naručeno je 8.800 najkvalitetnijih komple-
ta testova za virus, 11 medicinskih ventila-
tora (hirurških respiratora), 250.000 ma-
ski, 440 toplomera i 7.000 zaštitnih naoča-
ra u vrednosti od 800.000 dolara. Celoku-
pna medicinska oprema naručena je i pla-
ćena još 15. marta, a na organizaciji isporu-
ke, koja počinje ove nedelje, United grupa
je radila sa vladama u regionu.
U danima u kojima je svima potrebna
hrabrost i podrška, United grupa želi da pomogne da svi zajedno
što pre prebrodimo jednu od najvećih svetskih zdravstvenih kri-
za i da olakša medicinskim radnicima obavljanje posla, a građa-
reč i misao, tako ni za sistem vrednosti).
Utoliko je zamerka koju teolozi i svešte-
nici upućuju Dežuloviću, naime da on,
kritikujući hrišćanstvo i teološki govor,
ne izlazi izvan hrišćanskih okvira, pisca
ne pogađa ni najmanje, jer naravno da
naš govor i našu misao oblikuje, kako bi
to rekli filozofi, hrišćanski horizont. Na
isti taj način ni kritičar metafizike (Žak
Derida, na primer) – što je u ovom sluča-
ju isto – ne izlazi iz metafizičkog ozrač-
ja jer pojmovi kojima se koristimo i ko-
jima napadamo metafizičke konstrukci-
je, obrazovani su upravo u metafizičkom
ozračju. Dežulović, naprosto, stare poj-
move (druge ni nema) puni novim sadr-
žajem koji se opire tradicionalnim razu-
mevanjima. U svemu tome humor i iro-
nija igraju upravo presudnu ulogu, što će
fra Draga Bojića, pisca (odličnog) pogo-
vora, navesti na pogrešan trag, te će on
Dežulovićev poduhvat nazvati satirom.
Ne piše, međutim, Dežulović satiru. On
ne piše “s humorom o rđavim bićima i
pojavama, izvrgavajući ih, na taj način,
poruzi”, nego Dežulović, naprosto, piše
s humorom koji je neodvojivi deo njego-
vog spisateljskog bića. To je humor koji,
kao igra duha sa samim sobom, zahteva
najveću moguću ozbiljnost (inače ne bi
bio smešan). Istovremeno – a to je lako
detektovati – neće Dežulović dovesti u
pitanje pregnuća onih vernika i svešte-
Solidarnost na delu
Pomoć
United grupe
United grupa pomaže zemljama u
regionu sa 3 miliona dolara,
Srbiji namenjeno milion
goistočnoj Evropi. Kao deo vodeće međunarodne investicione
kompanije BC Partners, posluje u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bo-
sni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.
nika čiji plamen vere nije spržio njihov
zdrav razum (don Ivan Grubišić, na pri-
mer, str. 571 i dalje). Jer, upravo je zdrav
razum najveći neprijatelj teoloških tlap-
nji, dok je teološki govor koji pretenduje
na smislenost moguć samo ako uraču-
na u sebe upravo zdrav razum, odnosno
sposoban je da u pitanje dovede i samo-
ga sebe. Samo onaj teološki govor, dakle,
koji ne vređa zdrav razum u stanju je da
nosi samoga sebe. Najzad, ako je nekome
već potrebno i ovako nešto reći, ni bog
ni njegov sin nisu, ni u jednom tekstu,
predstavljeni tako da bi bilo kog inteli-
gentnog vernika ili nevernika to moglo
da uvredi – Stari ume da nosi smešni ze-
leni kačket (dok igra golf), a njegov stasi-
ti sin ume da odreaguje na zgodnu ženu,
ali to je krajnje simpatično, n’est-ce pas? –
dok se s neinteligentnom pastvom iona-
ko ne može bog-zna-šta. (Dodaćemo da je
sa Svetim Duhom, kao članom trojstva,
stvar nešto komplikovanija, ali o tome
drugom prilikom.)
Najzad, mogla bi pravoslavna ili islam-
ska svest ovu knjigu da razume kao svo-
jevrsnu blagovest, jer, eto, vidite kakvi su
ti katolici, dok mi nismo takvi. Razume se
da stvar ne stoji tako i samo je potrebno
zameniti vlastite imenice u ovom tekstu
pa da rasprava bude jednako delotvorna
u svakoj monoteističkoj sredini. ¶
IVAN MILENKOVIĆ
nima omogući dodatnu sigurnost.
U okviru United grupe u Srbiji posluju
SBB, United Cloud, United Media sa televi-
zijskim kanalima N1, Nova S, Sport Klub,
Grand, Pikaboo, Vavoom, Cinemania, Lov
i ribolov, IDJ, Brainz, portalom nova.rs i
marketing agencijama Cas Media i Di-
rect Media.
Zbog epidemije koja je uslovila ostanak
građana kod kuće, United grupa već je ot-
ključala TV kanale na svojim platforma-
ma u celom regionu za koje je dobila do-
zvole, uverena da je bitno da svi budemo
solidarni i da je svaka podrška građanima
u celom regionu važna.
United grupa je vodeći provajder tele-
komunikacionih i medijskih usluga u Ju-
2. april 2020. VREME
REME
 PROVETRAVANJE
Pogledaj me, i ja stradam
Najednom, moji saborci u borbi za ljudska prava imaju poverenje u policiju i traže da nas
oni čuvaju. Neki od njih zahtevaju potpuni karantin. Među njima ima i takvih koji su život
proveli pušeći i pijući u hladovini prekrasnih skopskih kafana. Sada nisu baš dobrog zdravlja,
a i u poodmaklim su godinama, pa traže od ostalih da ne žive, da ne rade i ne kreću se
Z
nate li ono sujetno čovekovo uvere-
nje da je jedinstven u nesreći? Da je
nesreća što se događa samo njegova,
da je karakteristična samo za njegov život,
kao da dobija vrednost samo zbog strada-
nja tog konkretnog pojedinca. Evo prime-
ra. Umre neki važan čovek, neko koga smo
svi znali, cenili, možda i voleli. Sujetni po-
riv pojedinca je morbidan. On želi da bude
prvi koji će preneti loše vesti. Time tuđa
Piše:
smrt za njega dobija na značaju: ja prvi/a
Rumena Bužarovska
doznah, koliko se samo šokirah, lele što mi
Književnica iz Skoplja
bi teško. Time smrt važnog čoveka postaje
nevažna – u fokus dolazi bitka za to ko je više stradao.
Isto se događa sa tragedijama razmera većih od neči-
je smrti: cunamijem, zemljotresom, bombardovanjem,
na primer. Ljudi žure da na društvenim mrežama prvi
plasiraju vest o velikoj tragediji, kao da su medijumi:
“Moje srce kuca za žrtve iz Drača!” ili “Budimo solidar-
ni!” kliču ljudi koji su solidarnost obavili verbalno, u
svojoj objavi. Kad bi mogli da naprave selfi sa zemljo-
tresom ili cunamijem, kao što su postavljali zajedničke
slike sa poznatim mrtvacem (evo me, jednom smo bili
zajedno i izvolite dokaz kako ću steći slavu od nečije
smrti), uradili bi i to.
I sve to je normalno. Ne osuđujem ga (A-ha, ne osu-
đujem ga. Užasno me nervira). Ali sada se događa nešto
što do sada nismo videli u odnosu prema stradanju veli-
kih razmera, i što u suštini poništava pojedinca. Tako je
ova svetska pandemija odjednom izbrisala pojedinačno
stradanje ljudi. Stradanje je toliko rasprostranjeno (čast
izuzecima), i toliko konačno da čoveku postaje jasno
da više ne može da romantizuje svoju tugu kao jedin-
ka. Ovo vidim kao pozitivnu tekovinu u čitavom ovom
paničnom, do sada neviđenom haosu. Postoji neka so-
lidarnost u stradanju, jedan isti način na koji se ona is-
poljava, i baš zbog toga je i predmet šale. Kao da se za-
jednički smejemo onome u šta nam se svima pretvorio
život – u tome ima nečega uistinu lepog i solidarnog.
Ali koliko ima solidarnosti i te neke nove čovečnosti,
toliko je i nema, i to možda najviše uznemirava u ce-
loj situaciji. To što prvi put u životu – u kojem na sre-
ću nemam iskustvo rata – gledam kako ljudi postav-
REME 2. april 2020.
VREME
V
41
ljaju svoje životiće na pijedestal, želeći da
ih sačuvaju, ali na račun tuđih. Razgova-
ram sa drugaricom u Litvaniji: i tamo mrze
Kineze i žele da linčuju ljude koji su bili
na skijanju u Italiji. Drugarica u Mongo-
liji kaže mi da su tamo sad najnepopular-
niji Evropljani, budući da je virus trenut-
no kod nas. U Makedoniji, ljudi su počeli
aktivno da mrze ljude od kojih su do juče
očekivali da ih “povuku” u neku evropsku
zemlju: “Pa šta vam je trebalo da odlazite
iz majke Makedonije? Ostanite tamo gde
ste bili!” Pri čemu navijaju da, ako se već
vraćaju ovamo, budu stavljeni u odvratne uslove dr-
žavnog karantina.
Moj drugar Nikola iz Crne Gore pre nedelju dana mi
je poslao skrinšot državne aplikacije koja je neka vrsta
korona Tindera. Pored tvoje lokacije daje ti spisak sa
imenom, prezimenom i adresom ljudi koji su oko tebe
i nalaze se u samoizolaciji. “Objavite im imena i adre-
se! Objavite im opštine!”, kliču ljudi kod nas, gladni da
svoj životić spasu pomoću linča.
Drugi, u skladu sa strašnim modelom Srbije u kojem
odgovornost za virus pada na građane (vi ste krivi što
ga širite pa ćemo vas zaključati u kuće kao u zoološ-
kom vrtu), traže policijski čas. Najednom, moji sabor-
ci u borbi za ljudska prava imaju poverenje u policiju i
traže da nas oni čuvaju. Neki od njih zahtevaju potpu-
ni karantin. Među njima ima i takvih koji su život pro-
veli pušeći i pijući u hladovini prekrasnih skopskih ka-
fana. Sada nisu baš dobrog zdravlja, a i u poodmaklim
su godinama, pa traže od ostalih da ne žive, da ne rade
i ne kreću se, da ne idu kod lekara i da puste tumore da
im rastu (oni nisu prioritet!) za njihovo dobro.
Štajaznam. Iz čitavog ovog nasilnog procesa otkro-
venja možda ćemo dugoročno nešto naučiti – ako ni-
šta drugo, o čovekovoj prirodi. Ili možda i o nama lič-
no, kao na primer da smo nebitni? No svejedno, kada
se bude završila ova kriza, a završiće se, čini mi se da
ćemo se opet vratiti na staro: sebični, sujetni, uplašeni
za svoje živote koji nam se čine najposebnijim u istori-
ji, a isti su, isti kao i svi drugi. ¶
S makedonskog preveli Lora Podbarski i Teodor Hadžić Svetić
 TVMANIJAK
DRAGAN ILIĆ
Šaputave devojke i
Trepetalo iz Trogira
I ovog proleća, tačnije 3. aprila, biće dodeljena nagrada Centra za medije
“Ranko Munitić”, koja nosi simboličan naziv Trepetalo iz Trogira
U pitanju je igla za ženske šešire u formi mobila od zlata i bi-
sera. Venecijanski rad iz XVIII veka, rascvetani krin i šest pu-
poljaka. Nosile su ga iznimne trogirske gospođe o blagdani-
ma. Tancale bi ispred katedrale dok bi im se trepetalo njihalo.
Ove godine taj simbol nemirnog duha, lepote i umetničkog
nepristajanja dobila je glumica Hana Selimović. Iz razumljivih
razloga, dodela će biti obavljena naknadno, kao i okupljanje ži-
rija i prijatelja u Rankovom omiljenom restoranu “Gusan”. Zo-
rica Jevremović Munitić mi je opisala neobičnu epizodu, susret
devojčice Hane sa njom i Rankom, čini mi se ispred Kinoteke.
Kada je Ranko pitao šta će da bude kad poraste, Hana mu je bez
razmišljanja odgovorila: “Glumica!” Usledilo je pitanje: “A kakva
glumica ćeš biti?”, i još neobičniji odgovor: “Veeelika glumica!”
Do danas (sa trideset i nešto godina), Hana Selimović je za-
ista ispunila obećanje dato Ranku Munitiću i dobila na Zagre-
bačkim danima satire “Zlatni smijeh”, Gran pri festivala MESS
u Sarajevu, godišnju nagradu Ateljea 212, nagradu na Steriji-
nom pozorju, nagradu “Avdo Mujčinović” na Festivalu u Užicu,
nagradu Ardalion i nagradu filmskog festival “Pua” u Francu-
skoj. Svoj stav je pokazala odbivši nagradu “Petar Baničević”,
koju dodeljuje Narodno pozorište u Beogradu. Tada je žele-
la da skrene pažnju na položaj umetnika i stanje u ovoj kući.
Najvažnije filmske uloge su joj u filmovima “Beli, beli svet”,
“Tamarin izostanak”,”Neposlušni”, “Ime Dobrica, prezime ne-
poznato” i “Pula, to je raj”.
Hanu trenutno možete gledati u TV seriji “Tajkun”.
Međutim, Centar za medije “Ranko Munitić” je u saradnji
sa JMU RTS objavio neobično važnu knjigu neobičnog nazi-
va “Šaputave devojke” autorke Zorice Jevremović. Ovo je ori-
ginalan spoj monografije, dnevnika, artefakata i umetničkih
tekstova koji nam predstavlja projekte alternativnih femini-
stičkih pozorišta koje je radila Zorica Jevremović tokom deve-
desetih i početkom dvehiljaditih. Njen umetnički put je počeo
mnogo ranije, sa projektima “pozorišta kvarta”, zatim radom u
KPGT-u i mnogim drugim pozorišnim eksperimentima.
“Šaputave devojke” su ipak posebne jer tihim ženskim gla-
som govore o najdubljim osećanjima, strahovima, snovima u
svetu i u vreme kada je na ovim prostorima besneo rat u zna-
ku najsurovijeg muškog principa.
Zorica je tih godina pokrenula feminističko pozorište “Put
5a” (u prostorijama Autonomnog ženskog centra protiv sek-
sualnog nasilja) i u zaista skromnim produkcionim okolno-
stima stvorila predstave “Arijadna” i “Šaputave devojke”. Pred-
stavu po kojoj nosi naziv ova knjiga izvodile su dve devojke u
invalidskim kolicima, koje su osim teksta uspele da odigraju
neverovatnu koreografiju.
REME 2. april 2020.
VREME
42
CZM “Ranko Munitić”
Kuriozitet ovih izvođenja je bilo isključivo prisustvo žen-
ske publike, što je po ideji autorke stvorilo posebnu atmosfe-
ru, ali i kreiralo poseban umetnički prostor gde su muškarci
jasno suočeni sa ženskim “Ne!”
Čini mi se da Zorica tokom svog rada neprekidno prona-
lazi načine da uzdigne i afirmiše onaj najtiši ženski glas, da
svaki primer društveno marginalizovanih stavi u žižu pažnje
i pokaže nam neverovatnu snagu i kreativnu energiju koja se
tada oslobađa. Zamislite zemlju duhovno opustošenu ratom,
blokadu koja nas je učinila ostrvom u srcu Evrope, žene sve-
dene na potpune objekte muške istorije i predstave u kojima
one dobijaju glavnu i jedinu ulogu.
Knjiga “Šaputave devojke” je zahvaljujući obimnoj građi
danas hronika umetničke scene Beograda tih godina. Pod-
setio sam se svih antiratnih i feminističkih projekata, nevla-
dinih organizacija, akterki i aktera svekolikog otpora bezu-
mlju tih godina.
“Šaputave devojke” dobile su i svoj nastavak u Sloveniji, u
saradnji sa umetničkim centrom “Kapelica”. Tamo su prilago-
đen tekst izvele dve devojke sa invaliditetom (teže su hodale,
jedna nije mogla da pomera ruke, dok je druga mogla da ge-
stikulira). Zorica je uspela da sa njima izuzetno uspešno izve-
de predstavu koja je podrazumevala i plesnu koreografiju uz
izgovoreni tekst.
Osmeh tih devojaka na kraju izvođenja bio je pozorišni
događaj za sebe i velika pobeda umetnosti nad svim ograni-
čenjima i preprekama, u nama ili oko nas.
Erotika je politika – bio je kredo ovih predstava, a Zorica
je u knjizi odlično opisala svaki korak njihovog nastanka. Po-
činjala je sa praslikom (tim nejasnim šapatom), zatim je pro-
nalazila lica, najčešće u osmehu mladih žena koje su postaja-
le glumice, jer je u njima uspela da prepozna tu skrivenu žen-
sku energiju.
Onda je otkrivala prostor, koji kao da je simbolično obe-
ležila jednim krugom nacrtanim kredom. Tim činom je stva-
rala prostore slobode gde je šapat postajao glas, a strah po-
bedila oslobođena energija. U pripremi teksta, ali i pozoriš-
nim slikama, vidi se princip filmskog kadriranja, tako da u
opisu scena i na fotografijama gledam (jer mi je kao muš-
karcu i čitaocu sada to omogućeno) Zoričine umetničke po-
zorišne filmove.
Ova knjiga je važna jer su umetnice poput Zorice retke
kao komete koje prelete noćnim nebom i osvetle neke mrač-
ne predele. U najtamnijim vremenima i najmračnijim priča-
ma Zorica nam je otkrila snagu i lepotu. Zato je važno da ta
šaputanja ne zaboravimo. ¶
 NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 43

Znam Vas, pardon, s televizije

Ako bi vam sada zazvonio telefon, nebitno je da li je
poziv ili poruka, i ako bi vas neki novinar zamolio da
mu se uključite u program video-pozivom preko Skaj-
pa ili Zuma, da li biste bili spremni za to?
Pre mesec dana ovo pitanje moglo bi se smatrati bi-
zarnim, preteranim, “naloženim” ako hoćete. Skajpom
su se uključivali ljudi koji su na nekoj veoma udaljenoj
lokaciji, kad nemaju para ili drugog načina, a važno im
je iz nekog razloga. Otkad smo u izolaciji i policijskom
času, video-uključenja kompjuterom ili mobilnim tele-
fonom postala su svakodnevna i uobičajena stvar. Čak
i oni koji žive dve ulice od TV studija
nisu smeli da pređu to kratko rasto-
janje u zabranjeno vreme, naročito
ako su stariji od 65 godina.
I ništa dramatično se nije dogo-
dilo. Praktično preko noći to je po-
stala nova televizijska normalnost, niko se ne
čudi osim što primećujemo da neko ima bolju kame-
ru i brži internet, pa se bolje čuje i vidi.
Radijski novinari procvetali su kada su se omasovili
mobilni telefoni. Sagovornici su odjednom postali op-
šte dostupni. Svakoga ste mogli da “cimnete” i zamoli-
te da odvoji nekoliko minuta za razgovor.
Sada se to seli na televiziju. Zahtev da se uključite
u program ili da date izjavu nekom aplikacijom za vi-
deo-komunikaciju postaće uobičajen i svakodnevan,
iako malo invazivniji od odazivanja glasom. Za radio
se možete javiti iz kreveta, a za televiziju biste ipak
mogli da se obrijete ili našminkate i svakako očešlja-
te. Kamere su sve bolje, internet veze sve brže, što zna-
či da će i svaki detalj vašeg lica ili prostora biti vidljiv.
Evo nekoliko korisnih i konciznih saveta. Za televi-
ziju se uvek slikate tako što “položite” ekran, kao te-
levizijski, nikako uspravno kako zahteva Instagram.
Pozadinu birajte tako da možete da je kontrolišete,
približite se zidu tako da niko ne može da vam prola-
zi iza leđa, naročito ukućani koji su nesvesni da vas
gleda “ceo svet” ili da su slučajno banuli u kadar, jer
su selfi-kamere vrlo izdašne u panoramskom smislu.
Kadar postavite kao da se slikate za ličnu kartu,
iznad glave ne sme da bude puno prostora, a oči tre-
ba da su u gornjem delu ekrana, negde na dve trećine.
Da biste se lepo čuli najbolje je da koristite hendsfri,
odnosno slušalice sa mikrofonom.
Ako ste telefon ili kompjuter učvrstili da ne mrda,
ako ste zadovoljni onim što se vidi iza vas u stanu
ili radnom prostoru, obezbedili da oko vas sve bude
mirno i ako vam s druge strane kažu da se lepo čuje-
te, spremni ste.
Najvažnije je da tokom obraćanja ne gledate naoko-
lo, pa čak ni u ekran, već tačno u oko kamere jer vam
se tamo nalazi sagovornik. To zahteva malu discipli-
nu jer vas priroda tera da gledate u sagovornika koji
se nalazi “u ekranu”. Nije strašno ako gledate u nje-
ga, ali mnogo je bolje ako gledate direktno u kameru.
Već se uveliko priča o tome da će se mnoge konfe-
rencije preseliti na internet, tako da učesnici neće mo-
rati da putuju, odsedaju u hotelima i bitno reorganizu-
ju svoj život i vreme zbog sat i po panel diskusije. Do-
bra vest je da će dobrih razgovora biti više. I da ćete
mnoge sagovornike lakše dobijati, naročito ako ste
spremni da im za učešće date makar skroman honorar.
Eto novih radnih mesta, ko je pametan. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom štampanom
izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog. pdf fajl se daje na ličnu
ŠTAMPANO IZDANJE upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu, i zabranjeno je distribuirati ceo
ili delove fajla bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske
kurirom poštom običnom poštom avionom
cene je uračunat PDV. U sve cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
[Beograd] [Srbija] [Evropa] [ceo svet]
Uplatu možete izvršiti lično u prostorijama redakcije, radnim danima od 9.30 do 14.30h.
6 meseci / 26 brojeva 5800 RSD 5500 RSD 110 EUR 170 EUR
12 meseci / 52 broja 11.600 RSD 11.000 RSD 210 EUR 325 EUR Ako ne možete doći u redakciju, potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima pošaljite
e-mailom na adresu prodaja@vreme.com, faksom na broj 011/3238-662 ili poštom na
INTERNET IZDANJE Vreme, Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet pretplatu
iz Srbije iz sveta obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo trećim licima.
uplatnicom karticom Dinarske uplate izvršite u korist np vreme na račun broj 160-302538-91.
Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji se vrši uplatom odgovarajućeg iznosa na naš
1 broj sa PDF-om — 2,00 EUR
dinarski račun, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs na dan uplate.
1 mesec / 4 broja sa PDF-om 720 RSD 7,00 EUR Iz inostranstva možete izvršiti uplate za sva naša izdanja pomoću kreditne kartice na
6 meseci / 26 brojeva bez PDF-a 3250 RSD 29,00 EUR internet adresi hp://www.vreme.com/pretplata ili direktno na naš devizni račun (za
6 meseci / 26 brojeva sa PDF-om 4500 RSD 38,00 EUR detalje obratiti se službi prodaje). Trajanje pretplate na internet izdanje određuje se
12 meseci / 52 broja bez PDF-a 5375 RSD 46,00 EUR datumski do isteka poslednjeg dana pred izlazak broja za koji pretplata više ne važi.

12 meseci / 52 broja sa PDF-om 7250 RSD 63,00 EUR Usluge internet pretplate na Vreme vrši i
www.novinarnica.net prema svom cenovniku.
Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

REME 2. april 2020.

VREME
44

2. april 2020. VREME

REME
 45

REME 2. april 2020.

VREME
 VREMEUŽIVANJA
46

Sveto trojstvo
Gospođa sa cvetnom maramom preko glave i crnom pre- baka je gotovo uvek imala štek vanilica koje je držala u vitri-
ko usta nosi po nekoliko prepunih kesa u obe ruke. Sinoć je ni u svojoj spavaćoj sobi. Imale su specifičan miris te vanilice
proglašeno vanredno stanje, panika je ozvaničena. U kesama i izgledale su vrlo neprivlačno, bile su velike, tvrde i sa veo-
gospođe s dve marame dominiraju pakovanja brašna, šećera ma tankim slojem džema. Ipak, uvek su bile ukusne i nisu se
i pokoji litar zejtina. Prelazi ulicu i pokušava da požuri, ali te- raspadale. Poseban šmek im je davalo to što su stajale u vi-
žina kesa je sputava. Ramena ne mogu da izdrže te silne ki- trini, i to baš u spavaćoj sobi, kao nešto što nije hrana, kao ne-
lograme, leđa se bore da stoje što čega uvek ima, samo treba
uspravno. posegnuti. Nikad je nisam vi-
Ulazim u pekaru, nema gu- dela kako pravi te vanilice, ali
žve i sve deluje regularno. Po- nekako ih je uvek bilo.
ručim, platim i pitam kako oni, Mama je pravila božanstve-
hoće li raditi normalno ili… a ne krofne. Umela je da prigo-
radnica odgovara da nema to vara kuvarima na te-veu kako
veze s njima, kaže “to” misleći ne umeju da naprave ono
na vanredno stanje, ljudi mo- udubljenje za pekmez. I onda
raju da jedu. bi objašnjavala televizoru i
Nedavno sam došla na ide- eventualnom slušaocu koji
ju da pravim palačinke za bi se slučajno našao pored
društvo. Tek kad su stigli, pri- nje, na primer meni, kako se
metila sam da nemam ni braš- pravi udubljenje u krofni. Uz-
no ni zejtin. Jedan od gostiju meš testo i obrneš ga tako da
ljubazno se ponudio da ode mu je lice dole. Lice je ono što
da kupi šta treba, drugi se dao će biti gornja strana krofne,
u sistematsku zajebanciju na objašnjavala bi mama. I onda
račun moje kulinarske efika- polako prstima odozdo izvla-
snosti, a treći se najiskrenije čiš testo ka krajevima i vrtiš,
čudio što u jednom domaćin- malo-pomalo napravi se rupa.
stvu, koliko god svežem, nema I onda je pržiš tako obrnuto,
nečeg takvog kao što je braš- da udubljenje ostane belo, pa
no. Ali šta ćeš ako sutra pro- Foto: b. božić/facebook.com je okreneš i napuniš pekme-
glase epidemiju? Zatvore pro- zom dok se druga strana prži.
davnice, ograniče ti kretanje? Nisam razumela šta me tačno Mamine krofne su se jele isključivo s pekmezom, uglavnom
pita, pa sam zamolila da pojasni. od šljiva i kajsija, i sa prah šećerom. Iz nekog razloga, nikad
“Pa evo, zamisli ovako: proglase vanredno stanje i ti moraš razjašnjenog, za moju mamu je bilo svetogrđe filovati krofne
do određenog vremena da završiš kupovinu, pred prodav- eurokremom. Palačinke može, krofne nikako.
nicama redovi, puštaju po nekoliko ljudi, moraš i da paziš Ima još mnogo finih specijaliteta koji se mogu napraviti
da držiš distancu…” “Dobro, i?” “Kupuješ samo najosnovni- od brašna, zejtina i šećera, tog svetog trojstva srpske kuhi-
je, praviš štek za crne dane. Brašno, zejtin… šta ja znam. Še- nje. Ali nije to sad važno, zanimljivo je kako se, kroz neretka
ćer. Osnovno.” vanredna stanja, ratove, oskudice i inflacije ono urezalo mal-
Pokušam da mu objasnim da nam se pojmovi osnovnog tene u genetski kod. Kao tobož ateisti koji se ipak prekrste
razlikuju, makar kada se radi o hrani. On meni pokušava da u crkvi ili na sahrani, za svaki slučaj, tako na prvi alarm kri-
objasni kako je sve drugačije kad je vanredno stanje, nemaš ze mi pravimo zalihe brašna, zejtina i šećera. Nema veze ko-
tad te tvoje voćke, čovek mora da pazi da ne ostane gladan. liko toga sada ima, koliko smo toga o hrani i zdravlju nauči-
Ubrzo nakon toga vanredno stanje je počelo, redovi su pred li, nema veze što mahom ne živimo u selima i što su se veliki
prodavnicama, neke su sasvim zatvorene, rafovi s brašnom, evropski prehrambeni lanci uselili i u naš komšiluk, svašta
zejtinom i šećerom se prazne, a moj štek za crne dane je i da- može da se desi, možda nas drže zatvorenim više od šest do
lje polovina onog pakovanja brašna, pola smo tada utrošili osam ili četrnaest nedelja… Moramo sprečiti glad i zato neka
na palačinke. bude hleba, nek se miris prženja ohrabrujuće širi hodnicima,
Da se razumemo, nisam ja imuna na specijalitete od zejti- nek se puše rerne, da zakrčimo creva na vreme, da ne prime-
na, brašna i šećera. Od njih se prave mamini uštipci ili krofne, timo kad smo gladni, pu-pu daleko bilo, zlu ne trebalo. ¶
kumini salčići. Bakine vanilice. Uh, bakine vanilice… Moja MILICA RAŠIĆ

REME 2. april 2020.

VREME
 s !
u g l.r v o ju
t e V n r az .
e t i e n je
je n ja
Po s a l na m
o g m i š l
or t ič k u
k i p k rit r av
e dijs o s tii je i z d
je m e n lja n a .
g l i sm iš ce s
Vu e p r o m p r o
l it ičk lo g , p
e n ih
po d ija š t v
em o d ru e ć
ič ih v
o d st tu eln v ore
,
P a k d g o m o
tik u e o i v i
kr i to v d e ž
o g o a: g
im a n j o .
nu d p i t ivi m
N e m o t a ž
lj a š
s tav o , za
po ivim
o ž
kak

VUGL.RS
GDE ŽIVIŠ // KAKO ŽIVIŠ // ZA ŠTA ŽIVIŠ
 Dostava štampanog “Vremena”
i svih ostalih novina i magazina
na vašu adresu

bilo gde na teritoriji Beograda

koronavirusu uprkos!
www.pretplata.rs detalj
i i prij
na tel ave
efone
ϢϨϦͳϪ
ϥϥͳϦϦ
i ϢϨϦͳ ϤϪ
ϪϥϥͳϦ
ili na e ϦϢϨ
-mail
office
@pre
tplata
.rs
 Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec