9. А П Р И Л 2 0 2 0.

/ БР О Ј 3 615 / 3 5 0 R S D

ДН У ЕЛИ ИР
ЗОРАН ВУХАН СРЕЋКО ХОРВАТ

ЕВ ЛИ М УС
НЕ ПРЕ
ДРАКУЛИЋ ПРЕЋУТАНИ МОГУЋИ СУ И

НИ КС ДА ОМ
Ж ДВ
ДАЛЕКО ЈЕ МАЈ ПАКАО ГРАЂАНСКИ РАТОВИ

К Ф П СТ
ИЗ ЕХ ОП Р
ТРАДИЦИЈЕ

Њ МИ УС АХ
УЈ У ТИ А
85ГОДИНА

ОР
КА
М

ВАНРЕДНО СТАЊЕ И „УНУТРАШЊИ НЕПРИЈАТЕЉИ“

Taјне службе без контроле

00 33 4
6 19 58
Austria 4,00 EUR Denmark 39,00 DKK Netherlands 4,00 EUR Norway 45,00 NOK www.nin.co.rs
France 3,50 EUR G. Britain 2,20 GBP Hrvatska 35,00 HRK Slovenija 4,50 EUR facebook.com/ninonline
Belgium 4,00 EUR BiH 6 KM Makedonija 399,00 DEN Switzerland 6,00 CHF
9 770027 668002 Crna Gora 3,50 EUR Greece 3,00 EUR Germany 4,00 EUR Sweden 60,00 SEK twitter.com/NedeljnikNIN
УВОДНИК

Милан Ћулибрк
Хеј, шефе
то би било и када се једног дана ванредно стање укине?
Мада, сумњам да није Александар Вулин једини коме би
одговарало да „ово“ потраје. Баш, баш…

који ти је враг
Елем, Брнабић је „шефа“ поменула док је објашњавала
да ће Влада, „на изричиту молбу председника“, поништи-
ти спорни Закључак, по ком би све информације о „рату
са невидљивим непријатељем“ могао да саопштава само

О
ратни, пардон Кризни штаб и појединци које он овласти.
вих дана, док цела нација сате проводи испред ТВ Нико други. Ни директори клиника и болница, ни домо-
екрана, сетих се како бих некада уреднику дечјег ва здравља, ни лекари са прве линије фронта. Од самог
програма дао целокупну залиху слаткиша, у то време Закључка, још спорније је што се премијерка оглушила на
једину уштеђевину, само да уместо једног, заредом пус- све апеле медија и професионалних удружења, али јој је
ти бар два-три цртаћа са Душком Дугоушком у главној била довољна „изричита молба“ њеног „шефа“. А то је на
улози. Још као детету најпознатији зец на планети ми је дуги рок много већи проблем него да је спорни Закључак
помогао да схватим Ајнштајнову теорију релативитета остао на снази и да је у међувремену, поред Ане Лалић,
- уз дугоухог минут је био краћи од секунде, а минут ТВ Данијела Радића и Роберта Бајтаија, приведено десет пута
Дневника дуг као час. више новинара.
Нисам се Дугоушка сетио зато што ће ускоро, 30. Али, да Закључак није повучен, никад не бисмо от-
априла, прославити 82. рођендан. На његово чувено: „Хеј, крили ко су највећи борци за истину у Србији. Да ли би
шефе, који ти је враг?“, подсетила ме по Уставу најважнија ико веровао да ће Драган Ј. Вучићевић, главни уредник
политичка фигура у Србији. Не, забога, па председник Информера и Саша Миловановић, директор Српског
државе Александар Вучић и нема богзна какве уставне телеграфа од Вучића захтевати да им одговори на питање
надлежности, а док не престане ванредно стање не може - зашто држава толерише лажне вести? Ма, браво мајсто-
да дели ни одликовања. Неколико степеника изнад њега ри. „Данас је легализована лажна вест, данас је апсолутно
требало би да стоји председница Владе, дакле Ана Брна- некажњена лажна вест“, закукао је Д. Ј. В., док се С. М.
бић. Зато ми је, кад јој се омакло да пред милионима ТВ шекспировски запитао: „Да ли ми, остали медији, имамо
гледалаца Вучића ослови са „шефе“, пред очи искочио права да пишемо и објављујемо по систему рекла-казала
лик Душка Дугоушка и јасно сам га чуо било какве лажи?“ Последица кућне само-
како изговара: „Хеј, шефе, који ти је враг?“ изолације или нешто друго? Безобразлука,
Ееее, што би рекао председник, тај
филм - ни цртани, а камоли документарни
Зна ли Ана можда? Како другачије тумачити речи
челних људи два провладина таблоида,
- нећемо гледати. Не зато што би, по Уста- Брнабић да који су (анализа портала Раскринкавање)
ву, Вучић морао Ану Брнабић да ословљава би, по Уставу, прошле године само на насловним страна-
са „шефе“ – а не обрнуто – већ и због тога ма објавили 544 лажне или неутемељене
што и предшколска деца знају да „она тета Александар Вучић тврдње?
оног чику слуша више него родитеље“. И
они знају да ни пре ванредног стања овде
њу требало да Вучићу ни политички противници не
споре да је „краљ маркетинга“. Добар део
скоро ништа није било нормално. Па заш- ословљава са онога што ради је чисти пи-ар. Мало ко је,
„шефе“ и зашто међутим, веровао да би, осим политичким,
могао успешно да се бави и „обичним“
тај филм - ни маркетингом. А само он је успео да у јеку
цртани, а камоли кризе, апелујући на грађане да не излазе
из кућа, онолико повећа промет у тргови-
документарни – у ни (види Бројку недеље на страни 7). Сви
Србији нећемо трговци и неки произвођачи требало би да
му дигну споменик. Некима од њих Вучић
гледати је, најављујући могући полицијски час од
24 сата, увећао продају пет-шест пута. Ко,
осим њега, то може?
И кад смо већ код пи-ара, многи економисти замерају
му због одлуке да сваком пунолетном грађанину држава
исплати по 100 евра. Кажу да то није економска мера. Их,
много су паметни. Као да он то не зна. Али, има ли боље
политичке мере? Шта о томе кажу истраживања јавног
Главни и мњења? Колико људи то подржава? А Вучић зна и да ће
одговорни тих 100 евра гласачи (отуда се новац дели само пунолет-
уредник нима?) добити само десетак дана пре избора. Хоће ли се
већина, потребна за победу, питати одакле паре за то?
Хоће ли схватити да им их није поклонио Вучић и да ће
паре, које је држава претходно морала да позајми, они
да враћају. Са све каматама. Власт се нада то нико неће
питати док се не преброје гласови. А после ће лако.
НИН/9/4/2020. 3
 40
ТА Н Ј У Г А П

НАЛИЧЈЕ КИНЕСКОГ МОДЕЛА

Прећутани
пакао Вухана
Упркос гвозденој партијској
пропаганди и стриктним
забранама да се о правом стању
говори, трауматична сведочанства
медицинских радника показују
да се од режима толико хваљени
здравствени систем дословно
распадао

20
МИЛАН ИЛИЋ

30
НЕДЕЉНЕ
ИНФОРМАТИВНЕ
НОВИНЕ СРЕЋКО ХОРВАТ
Први број НИН-а изашао је у Београду 26. јануара
1935. После 26 бројева забрањен је септембра 1935.
Могући су и
грађански ратови
Поново је почео да излази 7. јануара 1951.

Повратка на такозвано
У електронском облику доступно на:
www.nin.co.rs нормално нема. Неће бити
facebook.com/ninonline радних места, људи неће
twitter.com/NedeljnikNIN
www.novinarnica.net имати пара, економија ће се
извесно сурвати како није
9. април 2020. / Број 3615
М Л А Д Е Н Ш У РЈ А Н А Ц

још од 1929. године. Изгледна

је нека верзија глобалне
Фотографија на насловној страни: диктатуре надзирања и
Весна Лалић праћења, на шта ће људи
пристати из страха

4 НИН/9/4/2020.
 САДРЖАЈ
Политика Бошко Мијатовић
Дејан Тиаго ВИРУС И
Станковић НЕСПОСОБНА
КАД СЕ ВЛАСТ ВОЂСТВА
ПОНАША КАКО 37
ДОЛИКУЈЕ Институт Гоша
11 ЈЕФТИНО ЗНАЊЕ

14
Александар ЗА СКУПО ЗДАЊЕ

ОЛИВЕР БУНИЋ
Кавчић 38
ПРЕДСЕДНИЧЕ,
ВОЛИТЕ ЛИ ВИ Свет
ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ Шпанија
12 ЗА ТРИ НЕДЕЉЕ
ДО ПРОВАЛИЈЕ
СРБИЈА, ИЗМЕЂУ ОКРЕТАЊА Друштво 44
ИСТОКУ И ЛОШИХ ВЕСТИ СА ЗАПАДА Ванредно стање Зигмар Габријел

Загрљај још
TAЈНЕ СЛУЖБЕ КАКО ПРОТИВ
БЕЗ КОНТРОЛЕ НЕМАЧКЕ
чвршће руке 16
Корона без
СЕБИЧНОСТИ
46
Није само Твитер оголио део контроле
машинерије за одржавање српске КРИВИ СТЕ ВИ Култура
власти, јер и западни медији 24 Уликс Фехмиу
примећују да се Вучић „понаша као НЕ ЖЕЛИМ ДА
Драган Делић
командант“ и питају се у ком правцу ПОПУСТИМ ПРЕД
ЈАХАЧИ
се, заправо, креће земља кандидат за ВИРУСОМ СТРАХА
АПОКАЛИПСЕ И
чланство у ЕУ 48
РЕНЕСАНСА

8
26 Култура на
респиратору (2)
Медијске слободе
РАЂА ЛИ СЕ НОВИ
ОШТРЕЊЕ САБЉЕ
РАДОМИР ЛАЗОВИЋ ЧОВЕК
28
На путу смо укидања Економија
53
Први онлајн
демократије Зоран Дракулић филмски фестивал
ДАЛЕКО ЈЕ МАЈ ГЛЕДАЊЕ БЕЗ
Власт озбиљно срља у понор 32 ДИСАЊА
диктатуре. Вучић је постао једини 56
актер на политичкој сцени, док Никола
су грађани и цела опозиција у Алтипармаков 25. минут
карантину. Његова воља се нигде ВАНРЕДНЕ (НЕ) ЖИВОТ ПРОЂЕ,
ПРИЛИКЕ А ДВЕ КЉУЧНЕ
МИЛАН ИЛИЋ

не пропитује, о њој се не разговара,

она се просто извршава. Јер као што 36 НЕДЕЉЕ НИКАД
премијерка каже, он је шеф 60

Београд, Цетињска 1/Поштански фах 41 E-mail redakcija_nin@ringier.rs Web www.nin.co.rs

КАКО ЈЕ СРБИЈА ПОСТАЛА ЈЕДНА
ОД НАЈЗАГАЂЕНИЈИХ ЗЕМАЉА Главни и одговорни уредник Милан Ћулибрк Заменик главног и одговорног уредника Весна
Малишић (друштво) Редакција Драган Јовићевић (култура), Зоран Прерадовић (свет и спорт), Владан

Преваром Марјановић, Вера Дидановић, Петрица Ђаковић, Ивана Јанковић, Марко Ловрић, Татјана Николић
Ђаковић, Драгана Пеjoвић, Сандра Петрушић, Стефан Славковић, Радмила Станковић, Вук. З. Цвијић,

легализовани немар
Мића Вујичић, Драгана Николетић, Небојша Лазаревић (друштвене мреже), Бранислав Божић
(Бања Лука) Бизнис клуб Јованка Матић (уредник), Светлана Велимировић Илустрације Југослав
Влаховић Шеф техничке редакције Зоран Стојковић, Технички уредник Вук Милосављевић,
Уз привид како држава брине Секретар редакције Јелена Стевовић Секретаријат редакције (+381 11) 3373-167,
Огласно одељење Снежана Терзић (+381 65) 2727-335
о заштити животне средине,
злоупотребама се, често на основу
потпуно бесмислених мерења,
богати мања група „еколога“.
М Л А Д Е Н Ш У РЈ А Н А Ц

Фирме тих партијских кадрова
обезбедиле су нови извор зараде,
а политичари доказ за наводну
бригу о екологији
Директор Јелена Дракулић-Петровић Комерцијални директор Тијана Бајовић
Директор издаваштва Сретен Радовић Маркетинг менаџер за news, print и online Маша Дракулић
Уредник фотографије Младен Шурјанац
Директор пласмана Милан Суботић (+381 11) 3334-735 и 3334-732
Директор производње Дарко Вуков
РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Претплата за земљу и иностранство (+381 11) 3373-211
Штампа Политика АД Издавач НИН д.о.о/COBISS.SR-ID 3477762/ISSN 0027-6685

НИН/9/4/2020. 5
 КИБИЦФЕНСТЕР Душан Петричић

6 НИН/9/4/2020.
 У ФОКУСУ
ШАБАЦ БЕЗ ма. Затим је у саопштењу БРИТАНСКИ ПРЕМИЈЕР НА ИНТЕНЗИВНОЈ НЕЗИ,
КРЕВЕТА ВОЈСКЕ поновљена мантра председ- СМЕНА НА ЧЕЛУ ЛАБУРИСТА
Неподобни
Стармер
ника Вучића о уздржавању
од политике током борбе
на мерама против вируса, упућена на

уместо Корбина
адресу Зеленовића.
Да је пандемија вируса Међутим, на исто нико
корона идеална прилика није опоменуо Расима

Д
политичарима на власти за Љајића када се обратио а ли је неки опозициони политичар у горим
спровођење предизборне народу поводом респира- околностима долазио на чело странке од Кира
кампање о трошку грађана, тора које је у Нови Пазар Стармера, управо изабраног за новог вођу
јасно је, што би се рекло, и лично допремио Вучић. британских лабуриста?
врапцу на грани. Али, да И кад је потпредседник И да су прилике нормалне, као што више нигде,
ће режим тако подмукло Владе и министар трговине па ни у Великој Британији, нису - земља је сада једно
задавати ударце опозицији, од жаришта пандемије вируса корона, а премијер
па да ће Шабац бити Борис Џонсон је због погоршања здравственог стања
лишен помоћи у виду 300 почетком седмице пребачен на интензивну негу -
војничких кревета, нужних тренутак у коме овај високо цењени и одликовани
Т А Н Ј У Г/ Д . Н И К О Л И Ћ

за опремање привремене правни стручњак и бивши тужилац ступа на велику

болнице, нико није могао сцену био би неповољан. На руководеће место
да претпостави. Нити да Кир долази након што су лабуристи у децембру
поверује Генералштабу претрпели најтежи изборни пораз од завршетка
Војске Србије да „нема Другог светског рата (а четврти
капацитета да изађе у узастопни); и у ситуацији када
сусрет апелу“ шабачког владајућа Конзервативна странка,
Градског штаба за ванредне изјавио да ће прву председ- пошто је на тим изборима опет
ситуације. ничку посету овој општини прошла некажњено за безбројне
На срећу (у несрећи), од почетка кризе, мештани неподопштине (од којих је хаос
Шабац се снашао из соп- „знати да цене и адекватно око Брегзита само најочигледнији
ствених ресурса, снабде- вреднују“. Како другачије, пример), у парламенту располаже
вајући Трговинску школу не него гласовима? најубедљивијом већином од 1987, а у

ТА Н Ј У Г А П
само постељама и касетама, Да ли ће „адекватно Џонсону има премијера који је, свим
већ и 24-часовном топлом вредновати“ изостанак по- његовим манама упркос, бирачима
водом, и грејањем, и оста- моћи у креветима и грађа- ипак далеко прихватљивије решење
лим условима за достојан- ни Шапца, али и Прокупља, од дојучерашње алтернативе у виду
ствен боравак пацијената. Зрењанина и Чачка, зависи бившег шефа лабуриста, добронамерног али
Ово као да је наљутило од наредних мера државног безнадежног Џеремија Корбина. Дода ли се томе
Министарство одбране које врха. Или од мере патети- деморалисано, подељено чланство - где наспрам
је навело да је „срамно што ке, осмеха, шала, претњи тврдих „корбиниста“ стоји тиха већина присталица
градоначелник Шапца Не- председника, којима нас умереније политике, негде на средокраћи између
бојша Зеленовић покушава нештедимице обасипа. Корбиновог архаичног левичарења и лажне нове
да Војску Србије прикаже Ако настави у истом стилу, левице бившег премијера Тонија Блера - те под
као пристрасну“, и на њу ба- можда нам и дозлогрди. Да досадашњим лидером катастрофално неадекватан
ца љагу, иако она обезбеђује стиша страсти свакако неће, одговор странке на антисемитизам у сопственим
тамошњу Општу болницу шапће нам онај обавештени редовима, тежина задатка који је пред Стармером
и геронтолошку установу, и врабац. већ би била онеспокојавајућа.
на услузи је свим грађани- Д. Николетић У садашњим околностима, међутим, тај задатак
постаје монументалан: поврх свега, мора да нађе и
праву меру између оправдане критике иницијално
БРОЈКА НЕДЕЉЕ неадекватног (заправо дубоко погрешног) реаговања
владе на ширење ковида-19 и конструктивног
одсто био је већи промет у ма- доприноса борби против пошасти, а да притом

61
лопродајним трговинским лан-
цима у Србији у трећој недељи
марта ове године него у истој
седмици 2019, показало је ис-
траживање агенције Нилсен.
Продаја тоалет папира повећа-
на је 261 одсто, средстава за
прање веша 102, детерџената за
судове 108, а средстава за де-
зинфекцију за чак 702,9 одсто.
ниједног тренутка не делује као да покушава да
забележи јефтине политичке поене. И то у ситуацији
када су, разумљиво, симпатије комплетне јавности на
страни можда и животно угроженог Џонсона.
Биће прилике да се више каже о томе шта
Стармеров долазак на чело лабуриста може да
донесе. Засад је довољно констатовати да је он све
оно што Корбин није могао или није хтео да буде. За
почетак, и то је нешто.
Владан Марјановић

НИН/9/4/2020. 7
Мађарски рецепт:
Вучић иде Орбановим
стопама, влада без
парламента, декретима.
Додатно се сужава
простор за независне
медије, остварује
контрола и злоупотребa
медија, ограничавају се
грађанске слободе

ГО РА Н С РД А Н О В

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ, НЕ ДАВИМО БЕОГРАД

На путу смо укидања демократије

Власт озбиљно срља у понор диктатуре. Вучић је постао једини актер на
политичкој сцени, док су грађани и цела опозиција у карантину. Његова
воља се нигде не пропитује, о њој се не разговара, она се просто извршава. Јер
као што премијерка каже, он је шеф
8 НИН/9/4/2020.

С СНС-у је једини интерес
трани медији извештавају да се
Београд претворио у одушевље-
ну лабораторију кинеске дипло-
матије у доба вируса корона. Српски
водећи пулмолог који ради у тиму
оних који Србију треба да проведу
кроз пандемију са што мањим бројем
жртава каже да богати могу да изгубе
своје богатство, а сиротиња нема шта
да изгуби. Она може да изгуби само
живот. О таквом бесмислу, и борби
за живот, о хапшењу новинарке Ане
Лалић, о томе како пандемија мења
политички живот Србије, о томе да ли
је ово време апокалипсе или одбране
Земље, о режиму и кампањи током
једне од највећих светских пандемија,
за НИН говори Радомир Лазовић,
активиста Иницијативе Не давимо
Београд.
Да ли је прејако и злонамерно рећи
да власт користи пандемију за
предизборну кампању?
Свакодневно нам говоре о мили-
онима маски, хиљадама респиратора,
болницама које су чудо технологије,
боље од оних у Њујорку или Немач-
кој, то су потпуне глупости. То је по-
литичка кампања коју, упркос општој
опасности, режим спроводи како би
добио на рејтингу и како би из ове си-
туације Александар Вучић изашао као
спасилац. Уместо да у овом тренутку
сви будемо посвећени борби против
заразе, видимо да је председник Србије
свим силама у кампањи. Он је сваки
дан на телевизији, он управља Владом,
не треба му Скупштина, он је доктор,
полицајац, телевизијски водитељ...
Шта је пандемија ипак променила у
политичком животу Србије?
ГО РА Н С РД А Н О В
Главна одлика политичког живо-
та Србије остаје иста, а то је потпуна
отмица државе од стране СНС. На-
кон нелегално уведеног ванредног
стања Вучић је постао једини актер
на политичкој сцени, док су грађани
и цела опозиција у карантину. Док
нас са екрана свакодневно оптужују
да смо недисциплиновани и да смо
ми, грађани, узрочници шпанског
или италијанског сценарија, власт
је та која шири панику, страх и про-
тивречне информације. Ми смо од
почетка захтевали да у првом плану
морају бити искључиво представни-
ци струке са интегритетом. Апело-
вали смо да не потпадну под утицај
власти, да не буду злоупотребљени у
изборној кампањи СНС-а. Захтевали
био да прикупе потписе
за парламентарне
изборе. На тај начин
су допринели да се
велики број људи
изложи опасности и
потенцијално зарази
смо снажне економске мере подршке
радницима, микро, малим и средњим
предузећима, као и незапосленима, да
би могли да остану код куће, ако је
то тактика државе. Овако, радници у
великим предузећима раде и то без
заштитне опреме. На тај начин се
угрожава здравље људи, а продужава
трајање пандемије. Морамо извући
поуке како да се мобилишемо да сру-
шимо режим и успоставимо систем
солидарности, подршке и заштите
права грађана.
Како ће Србија и свет изгледати
након пандемије? Хоће ли
пандемија, како неки верују,
окончати и власт СНС?
Свака велика криза која из темеља
дрма стубове друштва је и прилика да
се нешто значајно промени набоље,
али и да се изгубе стечене слободе.
Нема сумње да ће аутократе широм
света искористити шок и под изгово-
ром безбедности, наставити још више
да централизују моћ. Виктор Орбан
је од Мађарске направио диктатуру,
влада без парламента, декретима. Ви-
димо да дефакто и Вучић тако влада у
Србији. Додатно се сужава простор за
независне медије, остварује контрола
и злоупотреба медија, ограничавају се
грађанске слободе. Наравно, правимо
разлику између неопходног у борби
против заразе и окупације државе
од стране напредњачке криминалне
елите. У економском смислу, могло
би уследити значајније фаворизовање
компанија блиских власти, за њихо-
ве послове држава ће се постарати
да не пропадну, а грађани озбиљно
погођени економским последицама
биће игнорисани. Од власти можемо
да очекујемо смањење социјалних
давања и третирање културе као не-
потребног трошка, а надомешћивање
незадовољства грађана појачаном на-
ционалистичком реториком.
ПОЛИТИКА
Верујете ли да ће то бити прилика
за афирмацију левих идеја?
Борба против пандемије довела
нас је у ситуацију да морамо бринути
о другима, да их заштитимо од себе,
и себе од других. Заједничка опасност
пробудила је емпатију и солидар-
ност код људи. И у капиталистичким
земљама постаје јасно да морамо
повећати буџет, улагања у здравство,
школство, систем социјалне бриге.
Ово је велики потенцијал за рад поли-
тичких покрета демократске левице.
Да ли, по вашем мишљењу,
председница Скупштине Маја
Гојковић треба да сазове
Скупштину?
Бојим се да је тренутак када је ово
питање требало поставити прошао.
Вучић се потпуно оглушио о Устав и
мимо Народне скупштине прогласио
ванредно стање. Наш Устав допушта
да се ванредно стање уведе заједнич-
ким потписом председника Републи-
ке, председнице Владе и председнице
Скупштине. Али Скупштина је мо-
рала да расправи услове за ванредно
стање и да донесе одлуке о евенту-
алном ограничавању права током
трајања ванредног стања. Ово открива
суштину Вучићевих намера, да попут
Виктора Орбана омогући да може да
доноси законе декретима. Његова
воља се нигде не пропитује, о њој се
не разговара, она се просто изврша-
ва. Јер, као што премијерка каже, он
је шеф. Ово је пут ка потпуном уки-
дању демократије у Србији. Видимо
то на примеру хапшења новинарке
Ане Лалић и покушају да закључком
Владе укину право на информисање.
То право, по Уставу и Европској кон-
венцији о људским правима, не сме
се ограничити или укинути ни у ван-
редном стању.
Да ли ће идеја о бојкоту опстати
након окончања пандемије?
Избори су отказани. Разговараће-
мо са свим организацијама које су
прогласиле бојкот избора и анали-
зирати стање након завршетка не-
посредне опасности. Власт озбиљно
срља у понор диктатуре и питање је
како ће наша демократија изгледати
када се заврши пандемија. Иначе, све
политичке организације, организа-
ције цивилног друштва, бројни екс-
перти, па чак посредно и сама власт,
сложили су се да изборни услови нису
фер. Непристајање већине опозицио-
НИН/9/4/2020. 9
ПОЛИТИКА
них организација на лажиране изборе
и проглашење бојкота, значајан је ко-
рак да се стање промени.
Има идеја о сазивању владе
националног спаса, да ли сте за њу?
Свако ограничавање апсолутне
власти Српске напредне странке било
би корисно за демократију у Србији,
али Иницијатива Не давимо Београд
није учествовала у разговорима о
формирању владе националног спаса,
нити је заступамо.
Друштвена мрежа Твитер угасила
је 8.558 налога ангажованих на
промовисању СНС и њеног лидера.
Изненађује ли вас то?
Иако закаснела, ова одлука је ипак
добра. Друштвене мреже би могле
бити од велике користи у временима
скоро потпуне контроле и злоупо-
требе медија какву врши СНС. Оно
што забрињава је обим ове опера-
ције. Огромне ресурсе напредњаци
улажу у манипулације. У исто време
када су налози угашени на Твитеру,
на Фејсбуку је отпочела са радом нова
напредњачка платформа за ширење
мржње бизарног имена „COVID 19
Serbia“. Бестидно користе интересо-
вање грађана за пандемију не би ли
ширили нападе на неподобне новина-
ре и медије. На њој нема ниједне вести
о вирусу, али су зато бројне објаве у
којима се износе лажи и блате људи,
попут Ане Лалић, који критички го-
воре о власти. У рекламирање ових
постова уложен је огроман новац.
Иницијатива Не давимо Београд је
покретач петиције „Да Вучић ућути,
а струка говори“?
Више је разлога за покретање ове
петиције. Вучић злоупотребљава об-
раћања зарад политичке кампање,
манипулисања информацијама о
тешком стању у здравственим уста-
новама. Контрадикторним информа-
цијама, непотребним понижавајућим
наступима, конфликтним тоном и
језивим метафорама као што је она
о одсецању здравог ткива, уноси па-
нику и страх међу грађане. Још бит-
није, уноси неповерење код грађана
према мерама које држава спроводи.
Немамо илузија да ће нас послушати,
али је битно да се чује глас грађана.
А грађанима су потребне јасне, кон-
кретне и стручне информације без не-
потребне драматизације и изазивања
страха. Зато позивамо представнике
10 НИН/9/4/2020.
Огромне ресурсе
напредњаци улажу у
манипулације. У исто
време када су налози
угашени на Твитеру, на
Фејсбуку је отпочела са
радом нова платформа
за ширење мржње
бизарног имена „COVID
19 Serbia“
струке да не дозволе да им власт згази
интегритет.
На самом почетку епидемије
затражили сте разрешење
министра просвете Младена
Шарчевића?
Када је велики број родитеља за-
хтевао да се деца не излажу ризику
од заразе и да се затворе школе, Шар-
чевић је лицемерно убеђивао јавност
да за то нема разлога. Истовремено,
школа чији је оснивач и сувласник,
прекинула је са радом. Лицемеран
али отрежњујући чин, који нам гово-
ри како људи на власти виде јавни ин-
терес. Министар Шарчевић је показао
да му је искључиво стало до сопстве-
ног приватног интереса и профита.
Премијерка Ана Брнабић је рекла
„нема места паници“, када је током
епидемије Београд проглашен
најзагађенијим градом на свету.
Има ли места паници?
За премијерку нема места паници,
а у Србији годишње, према подацима
СЗО, умре око седам хиљада људи од
последица загађења ваздуха, око ми-
лион људи пати од проблема са ре-
спираторним органима. Држава није
учинила ништа да овај проблем реши.
Зато смо против министра Горана
Тривана поднели кривичне пријаве.
Шта се догађало од 1. до 6. марта?
Да ли су подаци о епидемији
пролонгирани зарад прикупљања
потписа СНС?
Ми немамо доказе за то. Знамо
да је власт спремна на све, а у тре-
нутку када су се прикупљали потпи-
си постојао је велики број информа-
ција о ширењу ковида-19. Све и да је
докторка Кисић направила лапсус,
постојала су јасна упозорења из зе-
маља ЕУ о ширењу пандемије. Вучић
и Несторовић су о вирусу говорили
као о најсмешнијем вирусу и нечему
потпуно небитном, исмевали су ме-
ре заштите и слали нас у шопинг у
Милано. У том тренутку СНС и вла-
сти је једини интерес био да прикупе
потписе за парламентарне изборе. На
тај начин су допринели да се велики
број људи изложи опасности и потен-
цијално зарази.
Да ли сте очекивали да скоро све
стане осим неких производних
погона где се тискају радници без
маски и заштитне опреме?
Потребно је заштитити еконо-
мију, али и раднике. Многе фабрике
раде, градилишта раде, али видимо
да скоро ниједан радник нема маску
на лицу. Државу не интересује тај део
грађана? Очигледно не јер њиховим
послодавцима је све дозвољено, а исти
ти послодавци очекују нову подршку
државе.
Да ли сте очекивали да скоро читав
свет стане, али не и извршитељи
који избацују грађане на улицу у
јеку пандемије?
У јеку пандемије или не, недопус-
тиво је да људи остају без јединог до-
ма. Посебно је неприхватљиво да су
извршитељи умешани у малверзације
око станова и избацивање људи на
улицу. Држава треба да штити наше
грађане од бескућништва, да ствара
услове да нико не остане без дома, а не
да је саучесник у прљавим пословима.
Иницијатори сте Аплауза у 8
за медицинске раднике, али и
оног за подршку Загребу после
земљотреса. Загреб је ганут
чином Београда. Да ли схватамо
коначно, док се боримо против
честице на линији између бића
и небића, колико је тај крвави,
болни и трагични спор међу нама
бесмислен?
И у Београду је овај гест солидар-
ности са Загребом погодио многе
националисте. Један аплауз не може
да потисне деценије улагања и гајења
национализма са обе стране границе,
али добар је осећај. Прете нам исте
опасности од корумпираних елита и
стварају се нове везе у региону које
буде наду.
ТАЊА НИКОЛИЋ ЂАКОВИЋ
ДРУШТВО

Дејан Тиаго Станковић

Кад се власт понаша
како доликује
К
ад си мали па си болестан, онда те мама и тата одведу За то време, гледам обраћања португалској нацији око
код чика доктора, ти се уплашиш инјекција, а мама и епидемије и напокон схватам (мада не изгледа увек тако)
тата се плаше да ћеш да умреш. То добри чика доктор да живим у једној озбиљној држави. Председник нам се
зна, па кад уђеш, он те помази, да ти бомбону, каже ти да обратио само једанпут, да каже да је у ризичној групи
будеш добар и да ће све бити у реду, да седиш код куће и да се повлачи у изолацију. Председник владе понекад
док не оздравиш, да не мораш у школицу, да уживаш. И има конференцију за штампу, не пречесто, али не делује
препише ти неки сируп, и још ти каже: „Ово ти је супер, унезверено, каже да је његов посао у овом тренутку да
слатко, као цедевита.“ А мами и тати каже, тихо, и неким очува ред, мир, уставни поредак и демократију, и упућује
речима које ти не разумеш, шта би требало да ти раде, а нас на медицинаре јер они најбоље знају. И замислите, ни
шта не. Можда добијеш и инјекцију, а ако си херој па се не реч о себи није рекао, ни какав је он човек, ни како он нас
дерњаш, дају ти и флашицу од пеницилина као награду за воли, ни шта он осећа, ништа о себи, само о свом послу.
јунаштво. После то чуваш као орден. На крају одеш кући, За редовно обраћање нацији су изабрани старији
и лежиш, и поје те пилећом супицом, мажу те смрдљивом људи, искусни лекари, ветерани инфектологије, који су у
ракијом, терају те да пијеш чај с лимуном, и воле те више Португалу, због бивших колонија у тропским областима,
него кад си здрав. Тек после, кад порастеш, сазнаш да си јаки у тој специјалности. Говоре смирено, сабрано, гледају
имао упалу плућа и да си био на ивици. саговорника у очи док говоре - кад не
Мој доктор се звао чика Чокић, и радио знају, кажу да не знају, кад знају кажу
је у Симиној, а мог сина је, кад је имао
упалу плућа, лечио наш први комшија, др
Председник тачно шта знају, не галаме, не глуматају,
не подижу тон, не драматизују, не спрдају
Лојовић, недавно је умро, диван човек. Док Португала се се, и ни речи нису рекли о политици, већ
је дете било болесно сваки дан је навраћао
да га прегледа и да мало поразговарају, па грађанима само о ономе у шта се разумеју, о болести
коју ћемо победити. Они чак не изгледају
га пита који је филм гледао, па га хвали обратио само као неко ко глуми смиреност, већ неко
како добро зна наш језик.
Можда су педијатри, ипак, бољи људи; једанпут, да ко је заиста прибран и у оквиру својих
моћи влада ситуацијом. Новинарима се
као и ветеринари, они заиста воле своје каже да је у обраћају с поштовањем и уљудношћу
пацијенте. А можда су ови лекари што
прете и љуте се само погрешно изабрали ризичној групи каква се ретко виђа. Не играју се нашим
осећањима, не плаше нас, немаш утисак
професију, можда нису имали жељу да и да се повлачи да те манипулишу, понашају се као сваки
помажу људима, него да буду доктори и да
буду важни, немам појма. у изолацију, а озбиљан лекар кад износи клиничку слику.
Имаш утисак да никада у животу није
ни премијер не слагао, а то пуно значи.
Кажу да је тешко, да имамо пуно
наступа пречесто заражених, од тога више од хиљаду и по
и не делује медицинских радника од којих је седам на
интензивној нези, саветују нас да будемо
унезверено. И разумни и одговорни, да не паничимо, да
замислите, ни реч ћемо победити вирус, да не бринемо, јер
они брину за нас. Кажу нам да избегавамо
о себи није рекао, по сваку цену блиске контакте с људима,
ни какав је човек, али да пазимо и на ментално здравље, јер
самоћа убија, да излазимо на прозоре, да
ни како нас воли, се довикујемо са комшијама, да ко осети
ни шта осећа потребу и тескобу, шета по свежем ваздуху,
никако у групама, али да ни у томе не
претерујемо.
А међу њима има једна тета с фризуром и брошем на
реверу, њу су, чини ми се, довели из пензије, и говори тако
Београдски и да јој ја верујем да ми жели добро, исто како бих веровао
лисабонски писац рођеној мајци да је лекар.
и књижевни Дакле, не чуди ме што је у Португалу, упркос томе
преводилац, што има много више оболелих него у Србији, грађанство
добитник награде сталожено и носи свој крст достојанствено, јер кад је густо,
„Бранко Ћопић“, коју држава се, макар сада, понаша како доликује. Који је метод
додељује САНУ бољи, тек ћемо видети.
НИН/9/4/2020. 11
ЛИЧНИ СТАВ

Александар Кавчић
власник компаније АСК
група, научни сарадник
на Математичком
институту САНУ и
придружени професор
на Карнеги Мелон
универзитету у
Питсбургу

ОТВОРЕНО ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ ИЗ САМОИЗОЛАЦИЈЕ У ТЕКСАСУ Србија је увела полицијски

Председниче,
час. Забрањено је кретање свима у
одређено доба дана. А пензионерима
(65+) забрана траје 24 сата дневно.

волите ли ви грађане Србије

Недавно је председник Србије чак
најављивао забрану кретања свима,
24 сата дневно. Не знам да ли ће се
Научници ретко пишу о емоцијама, али већ дуго то заиста и десити, али сама помисао
да то уради, говори пуно о Србији.
боле ме речи шефа државе. Нисам ни сањао да ће Замислите, неко узима себи за
икада изјавити да је „грешка“ што је држављане право да потпуно забрани кретање
својим сународницима у сопственој
Србије „пустио“ у Србију. Уме ли ова власт ишта земљи! Разумем ја да борба против
осим да криви сународнике, чак и када ништа пандемије тражи промену навика,
али забрана кретања је репресивна
нису згрешили мера. Да није, не би затвор био казна.
Можете апеловати на народ, можете

Д
а сте ме питали пре отприлике
месец дана да ли су Срби
патриоте, рекао бих да јесу. Исто
то тврдим и данас. Али, пре месец
дана бих као основни аргумент
за свој став навео да сви навијамо
за исту репрезентацију. Данас се
питам зашто то радимо. Све више
мислим да навијамо зато што тиме
задовољавамо сопствену потребу да
се осећамо јаки. Поистовећујемо се са
спортистима, па кроз њихове успехе
желимо да уздигнемо себе као део тог
„неуништивог народа“. А да ли заиста
волимо тај народ, особу по особу?
Шта је патриотизам? Волети
Калемегдан? Волети своју основну
школу? Гимназију? Омиљену радио-
станицу? Новине? Пијацу? Родну
груду? Репрезентацију? … А људе?
Волимо ли ми људе?
У протеклих неколико година,
скоро шест месеци годишње
проводим у Србији. Док пишем ово,
седим у добровољној изолацији у
Америци. Светом влада пандемија
вируса корона. Задесио сам се у
Тексасу, а убрзо затим је Америка
обуставила летове за Европу. Пар
дана касније и у Србији је уведено
ванредно стање због вируса корона.
Хтео ја то или не, морам да седим ту
где сам и да чекам расплет.
Пратим вести. И америчке, и
српске. Посматрам како у време
12 НИН/9/4/2020.
кризе поступају власти и једне
и друге земље. Остајем запањен
драстичношћу разлика.
Први акт ванредног стања
у Србији је био обустава рада
Народне скупштине. На страну
што је то био противуставни акт
(о томе ће се вероватно касније
опширно расправљати), мене
је много више погодила српска
неверица у сопствене људе, народне
посланике. Председнику Америке,
Доналду Трампу, не пада на
памет да обустави рад Конгреса
(америчког парламента). Пре неки
дан је најавио фискалне мере за
борбу против надолазеће рецесије.
Али није то урадио сам. Морао је
Конгрес да се састане, да расправља,
да предлаже амандмане, чак и мало
да „одуговлачи“ усред партијских
несугласица, али је на крају донео
одлуку. А власт у Србији? Да ли
извршна власт у доба ванредног
стања (да будем недвосмислен,
председник државе) имало
„зарезује“ народне посланике? Да
ли он (председник) те људе воли
и поштује? Ако их поштује, зар
није примерено да и даље раде
свој посао, без обзира на све мане
система? Није вирус разлог да се
распусти Народна скупштина, а још
мање да се власт стави у руке једног
човека.
га подучити, можете га замолити, али
зар се мора забрањивати кретање? То
су радили само окупатори.
Са друге стране океана Америка
такође има велики проблем са
вирусом корона, али америчким
властима (ни федералним, а ни
локалним) не пада на памет да уведу
полицијски час на целој територији
неке од својих 50 држава. То се коси са
њиховим схватањем личних слобода.
Пре неки дан је Доналд Трамп
рекао да неће уводити ни обавезан
карантин у Њујорку. И у ово доба
пандемије, Американци дозвољавају
својим пензионерима да прошетају.
Схватају да су и они људи са једнаким
правима и потребама као и остатак
становништва. А ми Срби? Волимо
ли ми те људе, пензионере? Или их
само волимо док им командујемо (без
обзира на то да ли је то смањивање
пензија, или затварање у куће)?
Америка је у тешкој ситуацији.
Број оболелих у Америци је највиши
на свету (та бројка је вероватно
последица масовног тестирања
на вирус – биле би цифре веће
и у другим земљама да има
толико тестирања као у Америци).
Несумњиво је Америка озбиљно
погођена. Али нема наоружане
војске на улицама. Оружане снаге
су ангажоване, али не показују
народу своје дуге цеви. А у Србији?
Разумем да борба против пандемије тражи промену
навика, али забрана кретања је репресивна мера.
Да није, не би затвор био казна. Можете на народ
апеловати, молити га и подучавати, али зар се мора
забрањивати кретање? То су радили само окупатори

Зар је заиста потребно показивати
оружје? Коме? Вирусу? Зашто?
Неће тим оружјем нико пуцати на
вирус. Оружје се показује искључиво
људима, и то највише онима које
желите да застрашите. Волимо ли
ми те наше људе? Зашто их онда
застрашујемо?
„Крива је дијаспора!“ Е ово је
та кап која је прелила моју чашу. Ја
сам део те дијаспоре. Већ 29 година
се потуцам по иностранству. Да
се разумемо, нисам тренутно ни
егзистенцијално, ни социјално, ни
четвртину проблема не бисмо имали,
да ту грешку нисам направио… а то
је пуштање свих држављана Србије
да уђу на територију Србије. Све
смо вратили“ (Александар Вучић,
25. март 2020). Ово нећу уопште
ни упоређивати са Америком. Није
вредно. Извађено из контекста,
или не, ова изјава је скандалозна.
Господине председниче, то боли, и
то на неколико нивоа. Разумите, ово
није питање политике – ово је бол
који наносите нама, држављанима
ове земље.
Једино по чему је Србија изузетак
јесте то што њен председник за
епидемију короне криви држављане
своје земље. Како смете то да
кажете? Волите ли ви те људе,
те своје сународнике? Имате ли
уопште ту способност да волите
држављане своје земље?
Ми научници ретко пишемо о
емоцијама. Професија нас је научила
да своје налазе поткрепљујемо
доказима. Признајем, не умем да
пишем о емоцијама – није ми то
струка. Али ево већ недељу дана

здравствено угрожен. Не жалим се.
Далеко од тога. Али пролазио сам
и ја кроз све кроз шта су пролазили
сви остали Срби у иностранству.
Трпео сам шиканирање по страним
амбасадама и конзулатима док су
од мене искали визе. Био претресан
на аеродромима док су држављани
других земаља пролазили „глат“.
Спавао сам једаред на поду париског
аеродрома, јер ми нису дозволили
да уђем као транзитни путник услед
кашњења њиховог (француског)
авиона. Гутао бес. Мирио се са
дискриминацијом.
Помирио сам се и са чињеницом
да ми странци могу забранити да
улазим у њихове земље. Навикао сам
се да ме у неким земљама не желе јер
сам Србин. У неке више својевољно
не одлазим. Али никад нисам ни
сањао да ће председник моје земље
икада изјавити да је „грешка“ што
је „пустио“ Србе у Србију. Да се
не огрешим, ево тачног цитата:
„Само смо једну грешку велику
направили, коју због Устава наше
земље нисмо могли да избегнемо. Ни
пола проблема не бисмо имали, ни
Трампу не пада на памет да обустави рад Конгреса. А
да ли председник Србије за време ванредног стања
имало „зарезује“ посланике. Није вирус разлог да се
распусти Скупштина, а још мање да се власт стави у
руке једног човека
П
рво, није улазак Срба на
територију Србије ствар ваше
личне воље, па да кажете да
је то ваша лична „грешка“. То је
Уставом загарантовано право сваког
држављанина. Следеће, нису Срби
овце које ви „пуштате“ у тор. То је
наша земља, и нико нема право
да нас „пушта“ у њу – нити да нам
улазак забрањује – улазак у њу
је нама слободан, као и излазак.
Коначно, нисте ви те људе „вратили“
у Србију. Дошли су својим вољом.
Дошли су назад у своју земљу када
су схватили да више нема посла ни
у иностранству услед вируса корона.
Дошли су студенти из иностранства
када су им у страним земљама
због пандемије короне затворили
студентске домове. Нисте их ви,
господине председниче, „вратили“.
Немојте себе представљати као
господара туђих судбина. Свака
земља на овом свету (осим Кине)
је увезла вирус корона. Вирусе су у
сваку земљу донели страни туристи,
или повратници из иностранства.
Није ту Србија никакав изузетак.
се не могу отргнути од бола који
осећам. Има ли власт способност да
воли своје сународнике? Па макар
били пензионери? Макар били
гастарбајтери? Да ли власт само уме
да криви своје сународнике чак и
када ништа нису згрешили? Када је
та власт последњи пут инвестирала
у те наше људе? Знам да бесомучно
из буџета Србије помажемо стране
компаније. Притом су директне
стране инвестиције готово једнаке
дознакама наших гастарбајтера, у
које и ја спадам, а да не говорим о
добротворним прилозима који долазе
у Србију од разних фондација Срба
широм света.
Кад ово лудило због короне прође,
и када стране компаније полако,
једна по једна, крену да одлазе из
Србије (јер више неће бити дотиране
од Србије) и кад надолазећа рецесија
натера странце да се окрећу себи,
српски пензионери и гастарбајтери ће
и даље чинити део ткива овог народа
који власт покушава да „ампутира“.
Како се то воли народ? Како
се воле појединци који сачињавају
народ? Не знам, а волео бих да знам
да напишем формулу по којој се воли
народ. Али као и већина, врло лако
знам да препознам када ме неко не
воли, и боли када препознам да је тај
неко највиши представник власти у
Србији.
Патриотизам је волети народ, не
као појам, већ саме људе. Једног по
једног. Љубав се показује.
НИН/9/4/2020. 13
 ПОЛИТИКА

СРБИЈА, ИЗМЕЂУ ОКРЕТАЊА ИСТОКУ И ЛОШИХ ВЕСТИ СА ЗАПАДА

Загрљај још чвршће руке

Није само Твитер оголио део машинерије за одржавање српске власти, јер и
западни медији примећују да се Вучић „понаша као командант“ и питају се
у ком правцу се, заправо, креће земља кандидат за чланство у ЕУ

Д
ок се трудио да нас, супротно
јасним показатељима, увери да
је Србија најбоље одговорила на
изазове пандемије ковида-19, Алек-
сандар Вучић је постигао неочекиван
и потпуно несумњив успех у светској
конкуренцији: компанија Твитер обја-
вила је 2. априла да је избрисала хиља-
де такозваних „бот“ налога повезаних
са владајућим партијама у пет земаља,
од чега највише – у Србији. И све то
уз оцену да је деловање тих налога у
супротности са прописима компаније
и представља намеран покушај угро-
жавања слободе јавног изражавања.
Наравно да је такав успех донео
власти Србије значајну пажњу свет-
ских медија – јер, у јакој конкуренцији
И Л УС Т РА Ц И ЈА Ј У ГО С Л А В В Л А ХО В И Ћ
Саудијске Арабије (5.350 избрисаних
лажних профила), Хондураса (3.104),
Египта (2.541) и Индонезије (795)
Србија се показала као недостижни
шампион, са чак 8.558 налога креира-
них искључиво за промоцију Вучића
и његових напредњака.
Захваљујући опсежној акцији
чишћења Твитера, добили смо пре-
цизне информације о ономе што смо,
у основи, и раније знали, под условом
да смо желели да знамо – да је актуел-
на власт установила до сада невиђену
машинерију помоћу које се одржава,
уништавајући, истовремено, сваку
конкуренцију, али и истину о својим
поступцима и стању у коме се земља
налази.
Подаци добијени од компаније
Твитер били су тема студије америч-
ког универзитета Стенфорд „Лавовска
борба за Србију: Анализа операција
повезаних са влашћу у Србији“. Аутор
Данијел Буш установио је да је део уга-
шених налога био активан још 2009,
али да је мрежа почела да се шири
средином 2018, непосредно пре него
што су почели протести „1 од 5 мили-
она“. Налози су, пре свега, имали три
задатка: да навијају за Вучића и њего-
ву партију, да истичу садржаје који му
иду у прилог (првенствено са сајтова
sns.org.rs, vucic.rs и гласила Информер,
Ало, Пинк) и да нападају опозицију
(најчешћа мета био је Драган Ђилас, а
следе Савез за Србију и Вук Јеремић).

Кад Голијат осети

страх: Шта ако се
грађани Србије после
укидања ванредног
стања сете да велика
власт значи и велику
одговорност

14 НИН/9/4/2020.
 Сазнали смо и да су ботови твито-
вали укупно 43 милиона пута, али не
и колико нас је све то коштало. Сам
Вучић се на конференцији за нови-
наре правио невешт, тврдећи да о
Твитеру не зна ништа и да нема на-
лог – иако их има чак два (@avucic и
@predsednikrs) а тешко је заборавити
и колико је времена посветио јавној
свађи са твитовима који му се не до-
падају и спиновању твитова опскур-
них ликова, приписујући њихове ста-
вове читавој критичкој јавности.
Директор Агенције за борбу про-
тив корупције Драган Сикимић рекао
је за портал Нова.рс да ће се та инсти-
туција позабавити начином финанси-
рања СНС ботова, али, искуство ука-
зује на могућност да опет чујемо неку
причу о томе како су „седела двојица
у кафани, па је дошао трећи“, као у
случају откривања података о фи-
нансирању СНС. А ту, на све стране
шупљу причу, надлежне институције
прихватиле су као релевантну.
Можемо, ипак, да претпостави-
мо да иза избрисаних 8.558 налога
са истом ИП адресом, ипак не стоји
исто толико људи који су често пре-
ко јавних предузећа финансирани
за свој допринос у пумпању подрш-
ке напредњацима и градњи култа
Вучићеве личности. Јер, у децембру
2018. Озон Прес нас је обавестио да је
на седници Извршног одбора СНС у
Чачку, саопштено да СНС има тачно
3.456 ботова задужених да остављају
коментаре на порталима, сајтовима и
друштвеним мрежама.
Ти вредни људи, судећи по утис-
цима бројних твитераша који су уо-
чили изненадну појаву мноштва но-
вих налога који заступају интересе
СНС, већ су наставили да, са новим
измишљеним идентитетима, бо-
тују за СНС. И то са свим шансама
да постигну исти учинак као и пре
чишћења Твитера – како у стварању
утиска о огромној подршци власти, с
једне, и непопуларности опозиционих
лидера, с друге стране.
Да ли ће се тако лако неутралиса-
ти и друге вести лоше по напредњач-
ки режим, које су последњих дана
стизале са више западних адреса?
Рецимо, оно згражавање због при-
вођења Ане Лалић, новинарке која
је на порталу Нова.рс писала о стању
у Клиничком центру Војводина, на
начин који одступа од званичне вер-
зије. Да ли је - након што је новинар-
ка пуштена да се брани са слободе, а
Можда је разлог за
актуелну кампању
страх, јер, ко би могао
бити сигуран да, после
свега што су видели и
доживели у времену
короне, грађани неће
бити много љути
Ана Брнабић повукла рестриктивну
уредбу на основу које је новинарка
ухапшена, преузевши на себе сву
срамоту због неумесног понашања
државе - читав скандал завршен из-
разима забринутости са важних адре-
са и подсећањима да „слобода медија
мора бити очувана“ (ОЕБС, Ана Пил-
сонеро, портпаролка за проширење и
суседску политику ЕУ...)?
Очајни део српске јавности склон
је да у сваком тексту у западним ме-
дијима, у коме се критички говори
о српској власти, види почетак краја
инсистирања на „стабилократији“
која је, последњих година, предста-
вљала битну полугу у процесу њеног
цементирања.
Разлози за такве (лажне?) наде сти-
жу непрестано: тако, рецимо, у тексту
Демонтирање демократије: вирус као
изговор за уклањање неслагања, аген-
ција Асошиејтед прес управо сликом
из Србије почиње причу о опасним
тенденцијама у неколико земаља. По
Београду патролирају војници са пр-
стом на обарачу митраљеза, наводи
се, између осталог, у опису и додаје
да је српски председник упозорио да
гробља неће бити довољна да сахране
мртве ако грађани не буду слушали
наређења власти. Бечки Стандард је
опширнији и детаљнији у критици: у
тексту Притвор за грађане и центра-
лизована информациона политика
у Србији говори се о хапшењу Ане
Лалић и забринутости медија због (у
међувремену укинуте) уредбе Владе
о кажњивости пласирања информа-
ција које нису ауторизоване и наводе
се критике због увођења ванредног
стања и оцене да оно није било не-
опходно. Говори се и о кривичном
гоњењу грађана због непоштовања
ванредног стања, суђењима преко
Скајпа, СМС-у којим су грађани пла-
шени „италијанским сценариом“ -
али и Вучићевим похвалама Кини,
којим је у Бриселу „активирао страх“
да би та велика сила могла постати
конкуренткиња ЕУ на Балкану.
Србијом се бави и Зидојче цајтунг,
који, у тексту Само Кина може да нам
помогне, говори о томе како се Вучић
„понаша као командант“, подсећа на
чувену конференцију за штампу где се
говорило о „најсмешнијем вирусу“ и
саветовао шопинг у Милану, али и о
„демонстративном заокрету највеће
западнобалканске државе који би мо-
гао да забрине ЕУ“.
Има тумачења да је, циничним
примедбама усмереним ка ЕУ („ев-
ропска солидарност постоји само на
папиру“) и нападним обожавањем
Кине и њеног председника кога на-
зива „братом“, Вучић угрозио европ-
ски пут Србије али и сопствену пози-
цију. Али, постоје и сасвим опречна
виђења, према којима ће, управо
претњом окретања ка Истоку, успе-
ти да за себе испослује бољи третман
званичног Брисела.
У оба случаја, међутим, чини се да
би исход на унурашњополитичком
плану могао бити – исти. А све због
дубине актуелне кризе и чињенице
да велики број грађана на сопственој
кожи може да уочи разлику између
онога што му се сервира са званичне
адресе и стања на терену. Зато делује
вероватно да нас чека загрљај још
чвршће руке – јер, у случају евенту-
алног слабљења западне подршке, за
одржање на власти биће потребно
угушити и медије који би о томе могли
известити, и политичку конкуренцију,
која би се могла окористити. С друге
стране, уколико одговор Запада на
намигивање ка Истоку буде још већа
толеранција на аутократско деловање,
логично је, с обзиром на минули рад,
да ће и тај новоосвојени простор би-
ти искоришћен за додатно тренирање
строгоће. С великим гуштом.
Све то, међутим, не значи да ак-
туелна снажна политичка кампања
и самопромоција тамо где јој није ни
место ни време, не говори о великом
страху нашег Голијата: јер, ко би могао
бити сигуран да, после свега што су
видели и доживели у времену короне,
грађани неће бити много љути? То-
лико, да их неће заварати сваљивање
одговорности на повратнике из ино-
странства, „бившу власт“ или пензио-
нере? Шта ако се људи сете да велика
власт значи и велику одговорност?
ВЕРА ДИДАНОВИЋ
НИН/9/4/2020. 15
ДРУШТВО

ВАНРЕДНО СТАЊЕ И БОРБА ПРОТИВ

„УНУТРАШЊИХ НЕПРИЈАТЕЉА“

Taјне службе
без контроле
БИА и војне службе ВБА и ВОА ушле су у
ванредно стање са хипотеком злоупотреба и
политизације. Зато је оправдано страховање
да сада, када је суспендован парламент, неће
остати строго у оквирама закона. Тим пре што
је и пре ковида-19 било примера да су се те
службе користиле за тајно праћење и контролу
„унутрашњег непријатеља“

Н
акон увођења ванредног стања и
суспендовања рада Скупштине, па
тако и њеног Одбора за контролу
служби безбедности - тајне службе у
Србији нису више ни под формалном
контролом. Зато је оправдано страхо-
вање да ли ће тајне службе, у време
ванредног стања, остати у својим за-
конским оквирима. Поготово што су и
пре појаве ковида-19 бројни примери
у Србији откривали да се Безбеднос-
но-информативна агенција (БИА),
Војнобезбедносна агенција (ВБА) и
служба МУП за тајно праћење, користе
за контролу такозваног „унутрашњег
непријатеља“.
Да постоје тајне мере које се при-
мењују према грађанима у време
ванредног стања открио нам је баш
председник Србије Александар Вучић,
иако то уопште није његова надлеж-
ност. „Пратимо телефонске бројеве,
пре свега италијанске”, рекао је Вучић
и појаснио: „Дакле, не прислушкујемо,
већ пратимо да ли се крећу људи са
италијанским бројевима у ромингу - и
крећу се... Немојте да мислите да ћете
нас преварити остављањем телефона
на једном месту, јер смо пронашли још
један начин да пратимо ко и како крши
правила која је држава прописала.“
И у другим државама тајне служ-
бе су због пандемије добиле посебна
овлашћења да прате кретања грађа-
на, али је то постало могуће тек након
парламентарне расправе, промене
закона и увођења додатне контроле
тајних служби. За разлику од већине
16 НИН/9/4/2020.
демократских држава које надзор над
потенцијално зараженим вирусом
корона настоје да утемеље на зако-
ну, да га сузе што је више могуће и да
успоставе систем употребе и контро-
ле над тим механизмом, у Србији се,
по мишљењу Предрага Петровића из
Београдског центра за безбедносну
политику (БЦБП) све свело на одлуку
председника Србије.
Петровић каже да је у Србији теш-
ко говорити о неким изменама зако-
на у условима када је извршна власт
суспендовала рад законодавне вла-
сти - Скупштине, одлуком о забрани
окупљања више од 100 људи у затво-
реном простору од 12. марта.
„Додуше, и пре суспендовања
Скупштине, Одбор за контролу служби
безбедности није радио свој посао. Игор
Бечић, председник Одбора, користио је
седнице за јавно исказивање подршке
председнику Вучићу и за доделу пла-
кета партијским колегама Небојши
Стефановићу и Дијани Хркаловић, из-
међу осталих. И друге институције које
За разлику од већине
демократских држава, које
надзор настоје да утемеље
на закону, у Србији се
све свело на одлуку
председника Србије
Предраг Петровић
имају мандат и овлашћења за контролу
служби безбедности и полиције, попут
заштитника грађана, већ дуже време
не контролишу службе безбедности.
Зато нису изненађење случајеви где
се ванредно стање користи за обрачун
са `унутрашњим непријатељима`, од-
носно са свима онима који критикују
владајући режим. На то директно ука-
зује случај Јоване Поповић из Кикин-
де“, наводи Петровић.
Подсетимо, Јована Поповић је
ауторка песме „Багра“ у којој се кри-
тикују власт и ауторитарни режим и
која је врло брзо постала веома попу-
ларна. Са хором је била у Црној Гори
13. и 14. марта, дакле пре ванредног
стања. Десетак дана касније, лоцирана
је и ухапшена у стану свог дечка јер
је наводно кршила прописе о изола-
цији, који јој нису били саопштени. На
захтев Смиљке Радловић, надлежне
заменице тужиоца Основног тужи-
 Селекција: СНС је заробио службе
безбедности и тела за њихов надзор и
контролу, а кључне позиције у тајним
службама заузимају функционери и
блиски пријатељи председника странке и
државе, истиче се у извештају Београдског
центра за безбедносну политику

ЂОРЂЕ КОЈА ДИНОВИЋ

лаштва Кикинде, која се позвала и на
одлуке Владе Србије донете након што
се Поповићева вратила из Црне Горе,
Основни суд јој је одредио притвор. И
Јована Поповић је спроведена у Забелу.
Некадашњи председник Одбора
за контролу служби, бивши начелник
ВБА генерал Момир Стојановић, који
је напустио СНС, каже за НИН да и
у ванредним околностима контрола
служби мора да се осигура.
„Премијер би требало да има
контролу над БИА, а министар од-
бране над војним службама јер су им
оне по закону подређене. Међутим, у
стварности, ни премијер ни министар
одбране немају битан утицај на рад
служби безбедности већ је ту улогу
незаконито преузео председник. А
изостанак цивилне контроле пого-
дује бројним злоупотребама служби
безбедности. Уместо да се користе за
обављање законом прописаних по-
слова, који се могу свести на заштиту
виталних државних и националних
интереса, оне се користе за зашти-
ту политике и интереса политичких
опција на власти. С обзиром на то да
је рад служби безбедности обавијен
велом тајни, у аутократским и репре-
сивним друштвима службе се као `не-
видљиве и врло утицајне силе` могу
инструментализовати на креирање
друштвеног, економског и политичког
система”, каже Стојановић. Он наводи
да се политизоване и инструментали-
зоване службе безбедности користе
за надзирање опозиционих лидера,
разбијање опозиционих политичких
опција, претње и уцене политичких
неистомишљеника, пласирање опе-
ративних података преко режимских
медија, заштиту нелојалне конкурен-
ције, заштиту криминала и корупције
блиске власти, трговину утицајем, ис-
траживање јавног мњења...
„Злоупотреба служби безбедности
у ванредном стању може бити још и
у правцу утицаја на уређивачку по-
литику `непослушних` медија, неза-
коните контроле друштвених мрежа,
појачаног надзора комуникација,
инсценираног хапшења политичких
неистомишљеника, заштите нетранс-
парентности у набавци медицинске
опреме и лекова...“, наводи Стојановић.
Председник Удружења за заштиту
уставности и законитости Саво Ма-
нојловић напомиње да је у ванредном
стању могуће одступити од одређених
људских права и слобода, али, према
Уставу, само у мери у којој је то нео-
пходно.
„То значи да било какво ограни-
чење мора бити оправдано сврхом због
које је ванредно стање и уведено, а то је
по члану 200. став 1. Устава, `када јавна
опасност угрожава опстанак државе
или грађана`. Према Уставу никаква
НИН/9/4/2020. 17
ДРУШТВО
ограничења не смеју се спроводити,
ако у конкретном случају нису оправ-
дана борбом против вируса корона,
односно заштитом здравља и живота
људи. То нарочито важи за евентуал-
на коришћења безбедносних служби.
Њихова улога мора остати стриктно у
границама владавине права. Одређе-
на права попут заштите приватности
и неповредивости комуникације могу
се ограничавати у ванредном стању.
Међутим, ограничавања права оп-
равдана су само сврхом због које је и
уведено ванредно стање, а то је бор-
ба против вируса корона и заштита
здравља грађана, а не борба против
политичких неистомишљеника“, ка-
же Манојловић.
Предраг Петровић из БЦБП наво-
ди да се у време пандемије најчешће
као тајна мера примењује надзор кре-
тања грађана праћењем телефонских
сигнала са базних станица.
„То властима омогућава да уста-
нове у којој мери се грађани крећу у
областима највише погођеним ви-
русом. Ради се о масовном увиду у
анонимизоване податке добијене од
телекомуникационих оператера. Овде
се не гледа кретање конкретног поје-
динца, већ једног дела становништва.
Постоје и фокусиранији приступи, где
су под надзором само они појединци
који су се вратили у матичну државу из
подручја која су већ захваћена вирусом
корона. Тако је Сингапур особама на
повратку из ризичних подручја изда-
вао наруквице помоћу којих се прати-
ло да ли они поштују мере изолације.
Још циљанији приступ представља
онај где се на мере надзора стављају
само инфицирани. Тајван је за те сврхе
још након епидемије САРС-а оформио
Централни епидемиолошки команд-
ни центар. Праћење људи се одвија и
преко кредитних картица, јер историја
плаћања картицама представља уједно
и историју кретања појединца.“
Петровић наводи и да су неке др-
жаве углавном са аутократским ре-
жимима примениле мере физичког
надзора, најчешће са дроновима и
камерама за надзор јавних површина.
„То им је омогућило да прате опште
кретање становништва, али и `ризич-
них` појединаца. Ово важи посебно за
аутократске режиме који масовно ко-
ристе различите мере надзора, биоме-
тријске и друге системе за аутоматско
препознавање и праћење које увезују у
јединствен систем у циљу тајног над-
зора `ризичних` особа.“
18 НИН/9/4/2020.
Пропуст БИА и ВБА може бити и скуп подршке Вучићу
у фабрици Крушик 9. марта, када је пандемија у
Србији већ почела. Сумња се да је овај скуп био један
од епицентара ширења пандемије у Ваљеву
Познајући искуства других др-
жава, Петровић указује да је основна
улога служби безбедности у сузбијању
ширења вируса корона благовреме-
но информисање извршне власти о
могућим опасностима за грађане од
ширења вируса.
„Благовремено информисање
омогућава властима да унапред при-
преме одговарајуће мере. Индика-
тиван је пример САД где је ЦИА у
јануару упозорила Доналда Трампа о
размерама ширења вируса корона, али
је он занемаривао тај извештај. Када
се епидемија рашири, службе безбед-
ности су најчешће имале двоструку
улогу: набавку дефицитарне робе,
обично респиратора и тестова и над-
зор над особама које су потенцијално
заражене. Занимљив је случај Израе-
ла где је Мосад (спољна обавештајна
агенција) био укључен у набавку сто
хиљада тестова за вирус корона и то из
земаља са којима Израел нема дипло-
матске односе. Премијер Бењамин Не-
танијаху је измењени закон намењен
борби против тероризма покушао
да употреби да Шин Бет (унутрашња
служба безбедности) прати зараже-
не и потенцијално инфициране ко-
ришћењем локације телефона и исто-
рије коришћења кредитних картица.
Међутим, Врховни суд је донео одлуку
да парламент мора да образује посебно
тело које ће надзирати како Шин Бет
користи проширена овлашћења или у
супротном те мере не могу да се при-
мењују. Суседна Хрватска ће такође
да уведе мере надзора над особама
којима је наложена самоизолација и у
том циљу су покренули измене закона
о електронским комуникацијама које
Интернет комуникације
су прилично
небезбедне ако се не
успостави криптована
комуникација, а мало
људи то чини
Жарко Кецић
омогућавају коришћење ових мера у
случају епидемије. Хрватска је следи-
ла пример Немачке која је почетком
марта то учинила“, наводи Петровић.
О д б о р з а ко н т р о л у с л у ж б и
Скупштине Србије последњи пут је за-
седао 4. марта. Тада је, како се наводи у
извештају за јавност, „утврдио извештај
о извршеном надзору над радом служ-
би безбедности за 2019“. У извештају је
изнета оцена „да службе безбедности
Србије у реализацији својих надлеж-
ности и задатака поступају професио-
нално у складу са законом и у оквиру
својих овлашћења“. Одбор се осврнуо
и на изјаве опозиционих лидера, не на-
водећи о којим изјавама је реч, и оп-
тужио их да „неаргументованим кри-
тикама нарушавају безбедност Србије“.
О пандемији која је тада већ увелико
захватила Европу није било ни речи.
Игор Бечић у чијој је надлежности да
као председник Одбора за контролу
служби сазива седнице, фотографи-
сан је на почетку ванредног стања
како купује велике количине кућних
намирница и поред упозорења власти
да то не треба чинити.
Адвокат Родољуб Шабић, нека-
дашњи повереник за информације,
подсећа да је садашња власт само на
речима подржала контролу служби, а
да су из скупштинског Одбора уместо
контроле почеле континуирано да сти-
жу оцене да „БИА и друге наше службе
раде само по Уставу и закону“.
„Пуна контрола владајуће стран-
ке и над БИА и над парламентарним
одбором није нимало добра, напротив.
Сетимо се извештаја Мауриција Ва-
ронезеа, експерта Европске комисије,
који је такође завршио `под тепихом`.
У том извештају се веома критички
оцењују фактичке позиције `служби`
и њихове практично неограничене
могућности приступа базама подата-
ка провајдера.“ Шабић наводи и да је
и пре ванредног стања постојала мо-
гућност онлајн приступа тајних служ-
би подацима о комуникацији свих
корисника.
„За то не постоји ефикасан меха-
низам контроле законитости присту-
пања. Покушај надзора од стране пове-
Аутократски режими масовно користе различите мере
надзора, биометријске и друге системе за аутоматско
препознавање и праћење које увезују у јединствен
систем у циљу тајног надзора „ризичних“ особа
реника суочиће се само са законитим
мерама будући да онлајн приступ
`служби` базама података провајдера
оне незаконите увек може оставити
невидљивим.“
Директор Регистра националног
интернет домена Жарко Кецић наво-
ди да сваки провајдер који контролише
опрему преко које се грађани са својих
уређаја повезују може да прегледа по-
датке ако нису шифровани.
„То није легално, али је тешко дока-
зати. Интернет комуникације су при-
лично небезбедне ако се не успостави
криптована комуникација, а мало нас
то ради. Могу и шифровани подаци да
се прегледају, али то не може било ко.
На пример, преко неких сертификата
које сте прихватили на вашем уређају
као валидне. Ви можете да видите у
том случају да вам је комуникација
заштићена, а није. Новим европским
законима се повећава приватност ко-
рисника интернета.“
БИА и војне службе ВБА и ВОА
ушле су у ванредно стање са хипо-
теком злоупотреба и политизације.
Још 2015. је откривено да је неко из
БИА доставио фотографију заменика
специјалног тужиоца Саше Иванића
опскурном сајту који је подржавао
оптужене за организовани криминал
против којих је овај тужилац водио
поступке, попут Дарка Шарића. Ис-
траживачки сајт КРИК тужио је због
лажи прорежимски Информер који је
у одговору на тужбу признао да је ко-
ристио податке добијене из БИА. На-
кон реорганизације БИА 2018. високи
функционер ове тајне службе Марко
Парезановић је јавно говорио у мани-
ру времена огољене диктатуре када су
службе биле окренуте „унутрашњем
непријатељу“. Изјавио је да највећа
опасност прети од опозиције, поједи-
них медија, невладиних организација
и синдиката. Војна служба је била под
сумњом да се злоупотребљава и када
је вирус корона већ харао Европом.
Министар одбране Александар Ву-
лин под чијом надлежношћу су ВБА
и ВОА јавно је одговорио на приватну
преписку некадашњег министра Дра-
гана Шутановца и уредника Недељ-
ника Вељка Лалића. Садржај мејлова
Лалића и Шутановца могао је да му
буде познат само ако је незаконито
пресретнута њихова преписка. Одбор
за контролу служби је тако предзадњу
седницу 21. фебруара посветио само
одбрани министра Вулина и ВБА.
Пропуст БИА и ВБА може бити и скуп
подршке Вучићу у фабрици Крушик 9.
марта, када је пандемија у Србији већ
почела. Сумња се да је овај скуп био је-
дан од епицентара ширења пандемије
у Ваљеву. Полицајац Дејан Трипковић,
који је био у служби безбедности при
кабинету министра Небојше Стефа-
новића, 2015. је поднео пријаву про-
тив министра и његових сарадника
у МУП-у због незаконитог праћења
новинара.
Београдски центар за безбедносну
политику у својој студији закључује
да су „читаве државне институције
и сектори, односно службе безбед-
ности и тела за њихов надзор и кон-
тролу потпуно заробљени од стране
владајуће партије - Српске напредне
странке. Кључне позиције у безбед-
носно-обавештајном сектору заузи-
мају блиски пријатељи партијских
функционера, али и сами партијски
функционери и оснивачи партије. Та-
ко су директор БИА Братислав Гашић
и шеф Бироа за координацију служби
Небојша Стефановић оснивачи и ви-
соки функционери СНС-а...,Сви они
нису имали адекватно и/или довољно
искуство за обављање ових послова, те
је стога главни критеријум за њихово
постављење била лично-партијска
лојалност.“
Под Гашићем су четири начелни-
ка: за безбедност, оперативу, логис-
И пре ванредног стања
постојала је могућност
онлајн приступа тајних
служби подацима о
комуникацији свих
корисника
Родољуб Шабић
тику и технику. Парезановић, који је
промовисао „опасност од унутрашњег
непријатеља“ је најзначајнији, као
начелник за безбедност који добија
иста документа као и Гашић. Ранији
сарадници Парезановића су такође
унапређени. Значајно је место и наче-
лника оперативе. Тамо је такође 2018.
именован Горан Весић (није заменик
градоначелника Београда), који је био
близак сарадник Парезановића.
Место начелника логистике држа-
ла је Радмила Селаковић, која је дошла
у БИА са променом власти 2012, када
је СНС поставио свог првог шефа тајне
службе Небојшу Родића. У међувреме-
ну је постављена за конзула у Милану
а на њено место је доведен Бруно Ђу-
ран. Председник Народне странке Вук
Јеремић је поставио јавно питање Га-
шићу да ли је Ђуран “постављен у БИА
као близак оцу председника Србије”.
Најзначајнији регионални центар БИА
је и даље београдски који води Дарко
Ћендић, некадашњи заменик Пареза-
новића у Центру Београд.
БЦБП у студији наводи и да „кључ-
на места у правосуђу која су значајна
за рад служби безбедности заузимају
пријатељи партијских функционера
али и самог лидера СНС-а и председ-
ника Србије Александра Вучића“. За-
кон је садашња власт променила тако
да више председник Врховног суда не
одобрава примену неких тајних мера
већ то чини председник Вишег суда у
Београду. Председник тог суда је Алек-
сандар Степановић, факултетски друг
„најбољег студента права у историји“,
председника државе и владајуће пар-
тије. Новина у БИА је и Ситуациони
центар чија је намена да свакодневно
даје обједињене податке из различи-
тих управа и регионалних центара. Ту
су, како сазнајемо, запослени млади
блиски напредњацима и њихов је по-
сао још и праћење друштвених мрежа
и медија. Твитер је недавно објавио да
је обрисао 8.558 тзв. бот налога са којих
је послато више од 43 милиона порука
намењених промовисању СНС и њи-
ховог лидера.    
Историја у Србији, од Броза, преко
Милошевића, показује да је злоупотре-
ба тајних служби праћена злочином.
У време ванредног стања 1999. власт
је користећи тајну службу убила нови-
нара Славка Ћурувију. Ова власт, коју
предводи тадашњи министар инфо-
рмисања, за сада само хапси новинаре.
ВУК З. ЦВИЈИЋ
НИН/9/4/2020. 19
СРЕЋКО ХОРВАТ, ФИЛОЗОФ

Могући су и грађански ратови

Повратка на такозвано нормално нема. Неће бити радних места, људи
неће имати пара, економија ће се извесно сурвати како није још од
1929. године. Изгледна је нека верзија глобалне диктатуре надзирања
и праћења, на шта ће људи пристати из страха од болести, коју ће
спроводити разни локални популисти
20 НИН/9/4/2020.

Х
рватски филозоф и активиста
Срећко Хорват ће с позоришним
редитељем Оливером Фрљићем
бити први гост Битефовог Филозоф-
ског театра који почиње у четвртак 9.
априла. Ванредно је стање, па је ван-
редни и формат – разговор се може
пратити на Битефовом сајту, а одржа-
ваће се седмично. С обзиром на Хор-
ватово поље политичког деловања –
суоснивач је организације ДиЕМ25,
чији је циљ демократизација ЕУ до
2025. године – околности пандемије
МИЛАН ИЛИЋ
пружају обиље перспектива кроз које
свет после заразе делује потенцијално
трагичније од недаће с којом се пла-
нета и сви на њој тренутно суочавају.
Истини за вољу, наш саговорник ви-
ди и простор за другачије, солидарно
деловање, премда признаје да је тај
простор све ужи. И, док се пандемија
вируса корона понајчешће упоређује
с пандемијом „шпанске грознице“,
која је избила у расулу након Првог
светског рата, кад су епидемиологија
и сродне науке биле на нижем нивоу,
ДРУШТВО
остаје питање како је данашњи свет,
технолошки безмало корак испред
будућности, могућност пандемије
дочекао неприпремљен. Хорват има
одговор – реч је управо о вишедеце-
нијском затирању солидарних, одр-
живих политика.
„Научнике и здравствене раднике
су заменили популистички лидери и
надрилекари, а паралелно се радило
на урушавању јавног сектора, чији је
део и јавно здравство. Идеологија и
реалност неолиберализма настоје да
демонтирају све механизме зашти-
те. Сад присуствујемо последицама.
У Хрватској се, рецимо, данас поно-
во помиње име Андрије Штампара,
југословенског пионира социјалне
медицине који је тридесетих годи-
на прошлог века ишао у Кину где
се бавио епидемијом након великих
поплава. Тад је постулирао јавно
здравство као егалитарно, где мора-
те имати здравствену заштиту неза-
висно од економског статуса. Уз то,
није довољно да јавно здравство буде
бесплатно. У њега се мора и улагати.
На Балкану се у последњих неколи-
ко деценија није улагало ни у зграде
болница, ни у лекарски кадар, који се
великим делом ухлебио у Немачкој
и Скандинавији, а камоли у нешто
више. Напротив, тежња је била ка
приватизацији здравства. Систем није
случајно пред колапсом.“
Чему Балкан може да се нада,
будући да неолиберална транзиција
овде још траје?
Верујем да проблеми тек почињу.
Наше државе нису довољно улагале
у сектор пољопривреде, све су пре-
пустиле монополном капитализму,
а мали предузетници су уништени.
Довољно је проћи кроз Славонију,
која је некада хранила целу Хрват-
ску, и бројати пуста села. Велики
конгломерати, од Тодорићевог до
иностраних, покуповали су све и
приоритетизовали профит над одр-
живошћу и интересима национал-
не економије. Ситуација је у Србији
идентична. Прехрана зависи од увоза
робе који је сада доведен у питање,
јер су границе затворене, а центри
производње и капитала ће се тек за-
тварати у себе. Џаба отворене гра-
нице за промет робе кад робе неће
бити. Негде сам прочитао да се од
почетка пандемије у Србију вратило
најмање 320.000 људи. Надам се да
имају уштеђевину, пошто сам сигу-
НИН/9/4/2020. 21
ДРУШТВО
ран да власти неће знати шта с њима
да раде. Посла напросто неће бити,
као ни у Хрватској. Хрвати ће мора-
ти да науче да не живе од туризма,
који чини око 20 одсто БДП-а, пош-
то авио-саобраћај неће бити потпу-
но оспособљен још годину дана, low
cost авио-компаније ће пропасти, а
гости неће имати пара за трошење
као раније. Цене закупа некретнина
ће пасти, а многи су приморци већ
уложили силне паре да подигну или
реновирају куће и апартмане за изда-
вање. Међутим, све то заједно није по
себи обавезно лоше. Сад се само види
да претходни модел апсолутно није
био одржив. Питање је шта после.
Заиста, шта после? Да ли је,
рецимо, helicopter money, на основу
којег Трамп нуди хиљаду долара
сваком пунолетном грађанину, а
Вучић 100 евра – према свецу и
тропар – одржива економска мера
или вашарски гест?
У Немачкој се појавила вест да ус-
коро на столовима неће бити њихо-
вог омиљеног јела, шпаргли, јер неће
бити гастарбајтера да их беру. Слично
ће бити и у Шпанији која има највећи
број стакленика у Европи. Исто је и
у Италији, где је, рецимо, у Ломбар-
дији много Кинеза годинама уназад
радило сличне сезонске послове. Тих
производа неће бити не само у тим
земљама, већ и у Европи и другде.
Враћам се на катастрофу која следи
после вируса – неће бити радних мес-
та, људи неће имати пара, економија
ће се извесно сурвати како није још од
1929. године, и нема тих „пара из хе-
ликоптера“ које то могу да надоместе.
Могући су и грађански ратови. Док
Холанђани чекају у реду да купе ма-
рихуану, Американци чекају у реду за
оружје. Идеални позив државама да
појачају репресију.
Председник Србије Вучић је с једне
стране направио фешту кад је
стигла кинеска помоћ, а европску
је почео да више спомиње тек кад
га је опоменуо Карл Билт, тренутно
копредседавајући Савета Европе за
спољну политику. Колики је уопште
геополитички маневарски простор
земље каква је Србија?
22 НИН/9/4/2020.
Негде сам прочитао да се
од почетка пандемије у
Србију вратило најмање
320.000 људи. Надам се
да имају уштеђевину,
пошто сам сигуран да
власти неће знати шта
с њима да раде. Посла
напросто неће бити, као
ни у Хрватској
Вучић се на почетку пандемије
шалио како треба пити ракију и си-
гурно је међу најодговорнијима за
смрти које ће уследити. Али није са-
мо Србија лоше реаговала. Многе су
државе покушале да границе што ду-
же држе отворенима, да не затварају
кафиће и дућане, да умање панику и
сачувају економију. Међутим, већ сад
се види да тамо где су мере уследиле
касно, паника расте више, а еконо-
мији прети крах, иако је испрва била
важнија од људских живота. Корона
је трагични бумеранг човечанству.
Ситуација у Србији умногоме зависи
од несолидарности ЕУ, али не треба
мислити да Русија и Кина шаљу по-
моћ без геополитичких претензија у
виду. Балкан је дуго већ њихова ин-
тересна сфера.
Ипак, ни Уједињено Краљевство
и САД као родна места
неолиберализма не пролазе много
боље.
Различити су случајеви, али су
се и Доналд Трамп и Борис Џон-
сон испрва смејали вирусу, а данас
страхују од тога да буду епицентар
пандемије. У Америци је тренутно
око 250.000 заражених, а Трамп
говори да би 100.000 мртвих био
„добар посао“, што је поражавајуће.
Тамо јавно здравство дефакто не
постоји. Вирус је мени ту мање за-
нимљив. Није ни први ни последњи
који је задесио човечанство. Инте-
ресантније је што „невидљива рука
тржишта“ није спречила или бар
амортизовала катастрофу и што
ће због њеног вишедеценијског де-
ловања после свега овога више љу-
ди изгубити живот од пропратних
нуспојава пандемије него од самог
вируса.
Има гласова који подсећају да Кина
као првобитно жариште епидемије
није капиталистичког уређења,
макар номинално.
Био сам у Кини и била ми је још
мање јасна кад сам се из ње вратио.
Ипак, евидентно је да Кина није
социјалистичка. Специфична је
мешавина централизоване власти
под снажном контролом кинеске
комунистичке партије и тржиш-
ног, капиталистичког модела. Све
важније фабрике западних гиганата
су смештене у Кини и радни услови
у њима су неретко ужасни. Чим се
епидемија проширила из Вухана у
Хонгконг, Фокскон који производи
ајфоне је затворио постројења. По-
сле њега и Фолксваген, па и Елон
Маск, чији су „тесла“ аутомобили.
Дакле, Кина је навелико интегрисана
у глобални капитал. Данас је познато
да је скривала податке о епидемији,
статистика се мора узети са зрном
соли – неопходан нам је кинески
Асанж, будући да глобално кретање
вируса зависи од његовог кретања у
Кини – али су је донекле спасиле јака
централна власт и високоразвијена
технологија која омогућује надзи-
рање. Дакле, много праћења и тес-
тирања, по чему мало која западна
земља може да јој парира.
Издваја се Немачка која добави
500.000 тестова недељно. Остале
земље ће покушати да парирају у
надзору. Рецимо, главна аустријска
телекомуникациона компанија је пре
две или три седмице дала податке о
геолокацији свих својих корисника
без питања корисника. Парадок-
сална је ситуација, скоро контра-
дикторна, јер је улога државе све
већа, а добар део грађана пристаје
на смањење грађанских слобода како
би заштитили друге грађане. Ако су
на власти аутократе којима се ни пре
пандемије није веровало, не видим
зашто им треба веровати сада, или
мислити да ће добровољно обустави-
ти моћ коју сад прикупљају. Виктор
Орбан је погодан пример – укинуо је
парламент, влада декретима, хапси
новинаре који уопште нису извешта-
вали о корони. Користи прилику да
се обрачуна с неистомишљеницима,
а та жеља је постојала и раније.

Једна од предности чланства у
ЕУ је међудржавна сарадња и
солидарност. Италија је на почетку
епидемије активирала Механизам
за цивилну заштиту, али је помоћ
других држава тада изостала.
Да ли је пандемија почетак краја
политички уједињене Европе?
Унија је недвосмислено заказала,
јер су паневропске институције заћу-
тале, а националне државе реаговале
како су нашле за сходно. Није била
само неспремна, већ и неспособна.
ДиЕМ25 је недавно изнео план у
три тачке о могућим корацима, мо-
же се пронаћи на интернету. Помоћ
је стигла из Кубе, која има један од
најбољих здравствених система на
свету, иако је под санкцијама САД,
које пак инсистирају на даљим санк-
цијама Ирану. Следи нам и геополи-
тичка криза на коју ЕУ једнако није
спремна. Све је извесније да неке
земље могу изаћи из еврозоне. Ако
Италија одустане од евра, то може
бити почетак домино ефекта који
може довести до краја ЕУ. Надам се
да до тога неће доћи, јер мислим да
је чак и оваква ЕУ, према којој сам
веома критички настројен, боља од
гомиле разједињених тврђава држа-
ва које постају диктатуре. Мађарска
у том смислу једнако може да про-
изведе домино ефекат. ЕУ сама себи
пуца у ногу.
Из перспективе Брисела, политички
упливи Москве и Пекинга су све
изгледнија опасност.
Према економској теорији нерав-
номерног развоја, земље се развијају
на рачун других земаља. Шпанија,
Португалиja и Велика Британија су
вековима постајале велесиле на ра-
чун својих колонија које су и данас
неразвијене. Данас, Кина је будућност,
ми смо садашњост – не само Балкан,
већ и добар део остатка Европе – а
земље попут Бразила, САД и земаља
„глобалног југа“ попут Индије и Ни-
герије, у којој на 191 милион људи
има свега 500 респиратора, припа-
дају прошлости. Кина је већ навелико
преусмерила производњу на маске и
респираторе и из пандемије ће изаћи
као победник, иако ју је вирус при-
лично погодио.
Виктор Орбан је погодан
пример – укинуо је
парламент, влада
декретима, хапси
новинаре који уопште
нису извештавали
о корони. Користи
прилику да се обрачуна с
неистомишљеницима, а та
жеља је постојала и раније
Значи ли то да нам се убудуће
смеши већа улога и контрола
државе?
Видео сам да је чак и Трамп преус-
мерио производњу Џенерал моторса
на респираторе. То по себи није лоше.
Лоше је кад видите ко управља држава-
ма. То су људи који борбу против панде-
мије упоређују с ратом, што мислим да
је погрешно. Вирус није наш неприја-
тељ, он је део природе чији је интерес да
настави да живи с нама као што данас
живе херпес или обичан грип. Ангела
Меркел је рекла да је пандемија највећи
изазов од краја Другог светског рата, и
то је лоша реторика. С друге стране, у
праву је када каже да нам треба реак-
ција налик оној после Другог светског
рата. Рецимо, у Британији је уследила
обнова која је изнедрила тамошњи сис-
тем јавног здравства. У Европи је тада
био Маршалов план који је долазио
из САД. Данас би он морао да дође из
саме ЕУ, али би то подразумевало да
се већ сад одустане од плана Европске
комисије да привреду помогне са 700
милијарди евра од чега ће највећи део
да се упумпа у банке и у помоћ вели-
ким компанијама. То није било делот-
ворно 2008, неће ни сад. Добар корак
био би увођење универзалног основног
дохотка. Ми у ДиЕМ25 предлажемо да
буде 2.000 евра по становнику ЕУ, што
се све може извести с постојећим ин-
ституцијама и средствима. Неопходна
је само политичка воља.
Нормализација сталног ванредног
стања након пандемије или
нормализација борбе за другачији
друштвени модел – шта је
извесније?
Повратка на такозвано нормално
нема, јер оно што је било нормално је
заправо била перманентна криза која
је имплодирала. Временски оквир је
све ужи и свашта се може десити.
Људи затворени у својим станови-
ма, ако су довољне среће да их имају,
имају потребу за исказивањем соли-
дарности – тапше се широм света,
здравственим радницима, касирима
и касиркама, тапшало се и у Београ-
ду након земљотреса у Загребу. Међу-
тим, Загрепчани су такође лупали у
лонце против скоро двадесет година
дуге Бандићеве власти због које је
земљотрес имао страшније последице
но што је морало да буде. С једне стра-
не је изгледна нека верзија глобалне
диктатуре надзирања и праћења, на
шта ће људи пристати из страха од
болести, коју ће спроводити разни ло-
кални популисти. С друге, национали-
зација приватних болница, што се де-
сило у Шпанији, или национализација
железница у Великој Британији била
је једнако, ако не и више незамислива.
Да је неко пре само коју недељу из-
нео планове о национализацији, био
би проглашен за комунисту. Корби-
нов план с којим је изашао на изборе
које је изгубио, данас делује прилично
благо, а подсетићу да се залагао и за
бесплатни, доступни широкопојасни
интернет. Данас је очито да нам је
потребан. Додуше, интернет се прива-
тизује, а компаније похрањују подат-
ке и директно их шаљу безбедносним
службама. Интернет као јавни прос-
тор заправо уопште није јаван, и тако
се враћамо на диктатуру надзирања.
С треће стране, људи можда јесу за-
творени у кућама, али мислим да им
је све очигледније да некаква проме-
на мора да се деси. Не само у смислу
улагања у јавну инфраструктуру, него
и по питању климатских промена, ре-
цимо. Ни овај вирус није пао с неба, и
није потекао од прехрамбених навика
Кинеза, које су дуго већ такве какве су.
Капиталистичком глобалном еконо-
мијом се уништавају хабитати, бришу
се животињске врсте и вируси, појед-
ностављено, мутирају и скачу са жи-
вотиња на људе. Појавиће се и други
вируси, можда и опаснији од короне,
што је уз могућност грађанског рата
и дугу економску катастрофу након
пандемије огромна опасност.
СТЕФАН СЛАВКОВИЋ
НИН/9/4/2020. 23
 ДРУШТВО

КОРОНА БЕЗ КОНТРОЛЕ

Криви сте ви
Вирус је ушао у скоро све болнице, епидемиолози тврде да су испустили
конце из руку, а власт је напросто затечена – више не помаже ни када виче
на народ. Изгледа да у епидемији ни популизам ни репресија нису довољни,
потребни су држава, здравство, систем, поверење

Т
ек што је одустала од идеје да
хапси све који се усуде да објаве
вест коју није написала власт, не
зато што је схватила да би требало да
поштује Устав већ зато што јој је њен
шеф упутио „изричиту и директну
молбу“, Ана Брнабић је одлучила да
одржи лекцију грађанима на тему
како се поштују мере Владе у борби
против короне. Без рукавица је доче-
кала руску делегацију на аеродрому у
М Л А Д Е Н Ш У РЈ А Н А Ц
Батајници, уприличила руковање свих
са свима и приморала госте да скину
маске да би се нахранили погачом - не
дозволивши им пре тога ни да оперу
руке. Ничим изазвана повела је и два
цивила обучена у народну ношњу да
би демонстрирала како спроводи ме-
ре обуставе непотребних контаката. А
онда се дохватила микрофона и на-
ставила, у духу свог шефа, таблоида и,
нажалост, једног броја епидемиолога,
да се истреса и галами на народ који
као да је у нашем случају једини кри-
вац за пандемију.
Затечена неповољним бројкама, а
са ауторитетом особе која се налази
на челу Кризног штаба за сузбијање
вируса корона, пренела је стручно
мишљење Александра Вучића „да је
ово време када ћемо, по неком ње-
говом моделу који прати у поређењу
са осталим земљама, имати све више

24 НИН/9/4/2020.
преминулих људи“. Тачно је да је и
сам Вучић пре десетак дана изјавио
„скинули смо га са респиратора и екс-
тубирали га“, али га то није учинило
већим ауторитетом од епидемиолога
из Кризног штаба. А онда је настави-
ла: „Има много људи који не поштују
све мере које Влада доноси, зато што
мисле да су глупе, да су сувише рес-
триктивне или, као што чујемо многе
стручњаке - паметњаковиће, оне су у
супротности са законима, са Уставом
ваљда“. И поентирала: „Мислим да
је пример крајњег себичлука и ли-
цемерја, да је срамота да неко преко
дана крши препоруке самоизолације
и мере које су донете, а онда у 20 са-
ти тапше лекарима и медицинским
радницима... Лекарима који раде 12 и
више сати, шамар је у лице када после
толико напорних смена изађу на ули-
це и виде масу безбрижних шетача.“
Лекарима није шамар у лице што
су недопустиво дуго радили без заш-
титне опреме, што су је добијали на
кашичицу када велики мудраци смис-
ле да им је потребна, што су опериса-
ли пацијенте заражене короном а да
то нису знали, што су на одељењима
која нису предвиђена за ковид-19 (ре-
цимо Коронарна јединица Ургентног
центра, која се није нашла ни у јед-
ном епидемиолошком званичном из-
вештају као проблем) имали пацијент-
кињу са симптомима на чије резултате
се чекало шест дана (три лекара су
заражена, а још увек се чекају резул-
тати тестова осталих), што се вирус
ширио породилиштем док је особље
било принуђено да ради и без маске.
Лекарима, такође, није био шамар ни
то што су стручњаци који нам сваког
дана држе конференцију упорно твр-
дили да „вирус није ушао у болнице“,
већ да се појављују спорадични слу-
чајеви заражених медицинских рад-
ника који су га добили „личним кон-
тактима“. Што би у преводу требало да
значи да су га пазарили неодговорни
медицинари који су га након својих
сумњивих контаката (шенлучења?)
доносили у болнице.
Па премијерко, да ли ви тапшете
лекарама? И да ли се осећате бар мало
Ниједна држава која се бавила бацањем грађана
у ланце није показала боље резултате у сузбијању
заразе од оних у којима су мере биле добро
осмишљене и пажљиво дозиране
У земљама у којима је тестирање почело пре појаве
инфекције, у којима је тестиран сваки случај и
сваки њихов контакт, у којима су тестирани сви
који су ушли у земљу, епидемиолози нису изгубили
контролу над ситуацијом
лицемерно док пребројавате оболеле
лекаре који су заражени због пропус-
та државе и лоших епидемиолошких
мера, а не грађана који су шетали, или
који нису шетали с обзиром на то да
нам државне медијске експозитуре
пуштају сумњиве снимке „шетача“
снимљене много пре актуелних ме-
ра. Биланс који су епидемиолози по-
сле много опирања коначно објави-
ли је катастрофалан – до 6. априла је
заражено 160 здравствених радника,
од чега 67 на Институту Дедиње (бол-
ници која није предвиђена за корону),
46 у ГАК-у Народни фронт (тек она
није предвиђена за корону, у питању
је породилиште), 40 у Ћуприји, 11 у
Ваљеву... Ако томе додамо 54 здрав-
ствених радника из Нишавског окру-
га, које су експерти такође навели на
конференцији, затим 10 из Лесковца,
по четири из Јагодине и Крагујевца
и једног из Пријепоља (сви ови слу-
чајеви су потврђени у два дана која су
претходила изношењу биланса), онда
број заражених медицинских радника
није 160, као што је речено, већ 237.
Најмање 237 јер није унет број зараже-
них епидемиолога из Новог Сада (пре
недељу дана их је било пет), заражених
из Земунске болнице, број оболелих у
УЦ и још неких места из којих имамо
само локалне податке.
„Проблема имамо и то може да
се стави и нама на терет. Али с друге
стране боље не знамо и боље не може-
мо“, рекао је још 1. априла др Предраг
Кон. И ником ништа. Нити су они да-
ли оставке, нити су потражили неког
другог да им се придружи ко то боље
зна и може.
И зато сада грађани морају боље!
Не по препорукама СЗО, већ по пре-
порукама кинеских лекара који су
закључили да је превише људи на
улицама, да се понашају неодговорно
и да се мора увести полицијски час у
трајању од 24 сата. Нема везе што га
ни код себе нису увели у целој земљи
и што је њихова дисциплина била так-
ва да је приликом стављања Вухана у
карантин само возом побегло 300.000
људи. Сада им је наш режим омогућио
поправни – изволите, пробајте још
ригиднији експеримент над нашим
грађанима.
Ако изузмемо неколико тотали-
тарних држава, свуда у свету је препо-
рука да се држи социјална дистанца, а
не да се утамниче људи. И ниједна др-
жава која се бавила бацањем грађана
у ланце није показала боље резултате
у сузбијању заразе од оних у којима
су мере биле добро осмишљене и
пажљиво дозиране. У тренутку када
је Аустрија већ бележила пад оболелих
и имала око 10. 000 заражених (са сто-
пом смртности мало изнад један од-
сто), најављено је „пооштравање мера“
јер ситуација увек може да пође по злу.
Одлучено је да се хронични болесници
ослободе радне обавезе, да се обезбеди
растојање између људи од једног ме-
тра и да се носе маске. Успело је, па
је последња вест да се од 16. априла
постепено укидају мере заштите. Да-
кле, за то им није био потребан по-
лицијски час, баш као ни у Хрватској
која је задивљујући пример и по спо-
ром расту броја оболелих и по мини-
малном броју смртних случајева. Иако
је епидемија код њих стигла 10 дана
пре него у Србију, о њиховим цифрама
само можемо да сањамо, баш као и о
култури у којој се и политичари и епи-
демиолози грађанима увек обраћају
речима – хвала што остајете код куће.
„Оно што смо добро урадили јесте
да смо одмах увели тест за дијагности-
ку. 27 дана смо тестирали, а да није
било обољелог. Прве заражене смо
одмах идентифицирали и означили
њихове контакте. Били смо фокуси-
рани на откривање нових случајева
и изолацију њихових контаката. Уво-
дили смо постепено и разумно мјере
тако да су их људи могли прихватити.
Имамо пуно акумулираног искуства и
НИН/9/4/2020. 25
ДРУШТВО
мислим да је приступ рационалног
увођења мјера, као и придржавања
тих мјера од стране грађана, био
учинковит“, каже директорка Кли-
нике за инфективне болести Алемка
Маркотић.
Па, наше мере су, као што ка-
же премијерка, рестриктивне и
противзаконите, а о поступном и
разумном увођењу нема ни гово-
ра. Иако Кон тврди да је потребно
седам дана да би се видело да ли не-
ка мера доноси резултат, код нас су
мењане понекад за четири а понекад
и за два дана, без икаквог научног
образложења и више су деловале
као последица хистерије него епи-
демиолошких прорачуна. Рецимо,
када је скраћено радно време про-
давница, нисмо добили податак да
ли се смањио број заражених купа-
ца и продаваца или се повећао јер је
условио већу концентрацију људи у
исто време и на истом месту. Ипак, и
поред свега тога грађани су те и так-
ве мере поштовали. Чак су и пред-
ставници власти тврдили да има са-
мо 10 одсто оних који их не поштују
(на основу статистике МУП-а само
0,025 процената грађана крши заб-
ране), што је огроман успех ако се
узму светске пројекције по којима у
време епидемије чак 25 одсто грађа-
на повремено крши мере (толики је
било у Канади у време САРС-а).
Поштовали су их јер пре свега
не желе да се разболе и не желе да
заврше ни на респиратору ни у некој
леденој хали у којој ће, како Вучић
поручује, „прати зубе једном, а не че-
тири пута дневно“. Поштовали су јер
не желе да буду ухапшени, па да им
у станове које покушавају да одрже
стерилним упадне шест полицајаца
и препипа све што поседују, као што
су упали новинарки Ани Лалић, а
за које се не зна да ли су носиоци
вируса јер је према званичним пода-
цима (до 6. априла) заражено више
од 30 полицијских службеника, а 900
је у самоизолацији. И поштовали су
их јер нису медиокритети, мада их
власт све чешће тако третира, већ
људи који покушавају да се заштите
и у условима када се види да држава
губи контролу.
Уосталом, управо то је потврдио
и Кон: „Ми сада дефинитивно не
држимо конце у својим рукама јер
не можемо да пратимо. До сада смо
могли сваки случај да повезујемо –
ко је од кога заражен, а сада већ неко-
26 НИН/9/4/2020.
лико дана се појављују случајеви где
не можете наћи никакву везу са пре-
тходним. Нормално, од тих случајева
се поново истражују контакти и на
тај начин се спречава да контакти
даље преносе, дакле сада зависи пре
свега колико имамо контаката у вре-
ме максималне активности вируса.“
Дакле, струка и власт су заказали
и испустили епидемију из руку. Тако
нешто се и могло очекивати имајући
у виду и затечене услове у здравству,
али и мере које су предузете мимо
ограничавања кретања грађана. Те-
стови су ти који контролишу епиде-
миолошку слику, ма колико струч-
ни тим постављен од стране власти
то покушавао да релативизује. Др
Дарија Кисић Тепавчевић нам уп-
орно понавља фразе попут: „Хајде
да се не поредимо са другима, већ
да буде јасно да се тестирају управо
оне особе које имају индикације за
тестирање“, али и даје сумњива обја-
шњења за то што смо на дну Европе,
па и региона (само је Албанија иза
нас у броју тестова): „У неким земља-
ма се тестови плаћају, зависи од ин-
дивидуе која жели да се тестира, па
имамо случајеве да се неко тестира
и сваки дан.“ Можда је и тако, али у
земљама у којима је тестирање поче-
ло пре појаве инфекције, у којима је
тестиран сваки случај и сваки њихов
контакт, у којима су тестирани сви
који су ушли у земљу, епидемиоло-
зи нису изгубили контролу над си-
туацијом. Такође, контрола се није
губила ни у оним земљама у којима
су резултати стизали за седам сати
уместо за седам дана.
Ми смо ту шансу пропустили и
сада нам остаје или да се препустимо
тактици имунитета крда или да се на
две недеље затворимо у херметичку
изолацију и онемогућимо кретање
вируса. Али у том случају би морали
да се затворе и припадници војске
и полиције, као и политичари, јер,
веровали или не, и они шире вирус.
Звучи немогуће, али није на нама већ
на државном врху да смишља како
ће. Али ако већ хоће да нас утамниче,
онда би основни ред био да нам кажу
– извините, ми смо своје шансе про-
коцкали и сада једино ви можете да
нас извадите сопственим одрицањем.
А не да и даље проблем решавају
утеривањем страха и пребацивањем
сопствене кривице на нас.
САНДРА ПЕТРУШИЋ
ЛИЧНИ СТАВ
Драган
Делић
инфектолог,
редовни
професор
Медицинског
факултета
Универзитета
у Београду, у
пензији
К
ако наши животи постају све
сложенији за разумевање, људи
све више налазе уточиште
у поједностављеном начину
размишљања и понашања, све до
непрепознавања актуелних проблема
или циљева. На пример, као лекар
клиничар свакодневно сам се
сукобљавао са општеприхваћеном
глорификацијом наше надмоћи
над микроорганизмима. Међутим,
вишедеценијско искуство и знање,
стечено током трајања, упорно и
доследно су ме упозоравали на
рањивост и несталност нашег бића,
телесног и духовног. Није потребно
ни посебно искуство ни знање да
се усвоји чињеница да живимо у
свету микроорганизама који, иначе,
имају супериорне биолошке особине:
бројност, разноврсност, отпорност и
прилагодљивост. Вируси су настали
пре више од 35 милиона година,
користећи као домаћине животиње
и биљке, док је хомо сапијенс настао
пре само 200.000 година. Говорећи
на бројним стручним окупљањима
лекара о значају инфективних
болести у 21. веку, нисам морао
да призивам сећању корифеја
немачке ренесансе Албрехта
Дирера и његов дрворез „Четири
јахача апокалипсе“ из 1498. године,
који визуелизује и кугу која хара
светом, газећи пред собом једнако
све, и папе и краљеве и њихове
поданике. Свакодневни одлазак
на посао, свако дежурство, сваки
консултативни преглед.... указивали
су ми, по сто пута, на огроман значај
инфективне патологије у хуманој
медицини. Тако су током мог
радног века, крупним корацима на
сцену ступили различити вируси:
вирус хумане имунодефицијенције,
вируси хепатитиса Ц, Д и Е, вирус
грознице Западног Нила, вирус
зика, мутантне форме вируса
грипа и короне итд. С друге
стране, у основи настанка бројних
ЖИВИМО У СВЕТУ ВИРУСА
Јахачи апокалипсе и ренесанса
У овом тренутку, скоро 30 различитих вируса има епидемијски потенцијал
и они су већ годинама на „листи чекања“. Цело човечанство плива у истом
микробном мору, а при томе се понашамо неразумно и само је дилема
када ће и који микроорганизми поново да „закуцају на наша врата“
интернистичких, неуролошких или
онколошких болести доказани су
инфективни агенси, као покретачи
или кофактори. Зато је велика
заблуда, укорењена и међу лекарима,
да је инфектологија архаична
медицинска професија и да је књига
о инфективним болестима одавно
прочитана.
Можда ће пандемија вируса
корона натерати многе људе да
схвате своју крхкост и рањивост и да
успоставе нови редослед приоритета
- прво телесно и ментално здравље,
па све остало. Наше мегаломанске
идеје и самодовољност мораћемо
да заменимо врлинама, као што
су проницљивост, скромност и
саосећање. Лекари ће, пак, морати
да схвате да су носећи стубови
хумане медицине превентивне
гране (епидемиологија, хигијена,
социјална медицина, микробиологија
итд) уз неупитно дивљење према
кардиологији, хирургији или
гинекологији. Концепт пост фестум
медицине треба под хитно заменити
медицином која иде у сусрет
надолазећим, препознатљивим
и предвидљивим проблемима. У
текућој пандемији SARS/CoV/2, то је
активно тражење, широко тестирање
и (болничка!) изолација заражених и
њихових контаката. Свако кашњење
у примени ових мера, резултираће
значајним порастом броја
новоинфицираних и умрлих. Срећа
је што можемо да учимо од других и
бољих (Кина, Сингапур, Јужна Кореја)
који су брзо понудули ефикасан кључ
за сваку пандемију: знање, добра
организација здравственог система,
нове технологије и свеприсутна
одговорност.
Код старих Египћана у
веровањима постојале су истоветне
и свете рибе Абту и Анет које су
пливале испред брода откривајући
опасност пред његовим прамцем.
Данас, у реци која се зове хумана
патологија, свете рибе могле би
да буду само гране превентивне
медицине. Додатни аргумент је да
пандемије, по правилу, унесреће мале
и слабе економије, те супремација
превентивних грана медицине над
куративом (лечењем) мора бити наше
трајно опредељење и циљ. Истичем
да ће само лечење болесника током,
евентуалне, пандемије грипа коштати
скоро 600 милијарди долара.
Оно што „пропусте“ превентивне
гране медицине требало би да саче-
кају савремене инфективне клини-
ке и одељења (собе са негативним
притиском, више кревета у полуи-
нтензивној и интензивној нези итд),
едукован и заштићен медицински
кадар (усавршавање у тропским и
суптропским крајевима, поседовање
знања и вештина из области интен-
зивне неге и лечења итд), савремена
опрема за потпору и замену виталних
функција организма, широко доступ-
на и софистицирана дијагностика са
промптним издавањем резултата итд.
„Нови вирус с којим се суочавамо
ове године неће бити и последњи. Као
први корак ка томе да будемо спрем-
ни за епидемије које ће тек уследити,
морамо да научимо да живимо с не-
извесношћу, уместо да допуштамо да
нам она везује руке“, изјавио је Герд
Гигеренцер, директор Хардинг центра
за способност адекватног реаговања
на ризике из Берлина. Прихватајући
већину његових ставова, истичем
да је разумније и ефикасније да љу-
ди, здравствени системи и државе
прихвате извесност значаја инфектив-
них болести и извесност епидемија,
односно пандемија у ближој и даљој
будућности. У овом тренутку, скоро 30
различитих вируса има епидемијски
потенцијал и они су већ годинама на
„листи чекања“. Цело човечанство
плива у истом микробном мору, а
при томе се понашамо неразумно
(на пример, недовољно контроли-
сани експерименти у лабораторија-
ма, начин исхране становништва,
уништавање станишта животиња,
трговина дивљим животињама, гло-
бално загревање, закаснело реаговање
здравствених система) и само је ди-
лема када ће и који микроорганизми
поново да „закуцају на наша врата“.
После (неоправдано) учесталих
људских грешака и губитака, у
мојој глави остаје црв сумње: да ли
су за разлику од грчких трагедија,
опамећивање и катарза могући
у Србији у времену бројних и
набеђених мудраца и свезналица.
Брине ме што сви знају о свему, мада
је у основи овог уверења погибељна
самообмана и онеспособљеност да
се рационално мисли. Политичари,
по правилу, користе ове ситуације
да себе представе као спаситеље,
што у народ уноси додатну поделу и
збуњеност. Блажени у свом незнању,
политичари бомбастично најављују
да ћемо „победити“ вирус корона, не
схватајући да се ту ради о Пировој
победи („још једна таква победа и ми
смо пропали“) са хиљадама мртвих и
урушеним економијама. Најболнија
спознаја је да смо све ово могли
спречити или значајно ублажити да је
било више знања, предострожности и
озбиљности на нашој планети.
Шпански писац и филозоф Ра-
фаел Аргуљол, у препознатљиву
хронологију пандемија уноси, ипак,
једно позитивно виђење проблема:
„Из апокалиптичних ситуација изво-
ди се морална поука, потреба да се
живи у тренутку (Carpe diem) као и
потреба за амнезијом. Не заборавимо
да је можда и најкреативнији
тренутак у историји човечанства
наступио после црне куге у време
ренесансе у Фиренци и Тоскани
у 15. веку.“ Истине ради, Србију су
походиле и куга, и колера, и пегавац,
и дизентерија, и вариола,... и уколико
има небеске правде следује нам после
свега, у најмању руку, џепно издање
ренесансе.
НИН/9/4/2020. 27
НАЗИВ РУБРИКЕ

Бизаран покушај:
Председница
Владе помислила
је да ширење
панике и
дезинформација
часком може
да се заустави
тако што ће
цензурисати
медије

Т А Н Ј У Г/ С Л О Б О Д А Н М И Љ Е В И Ћ
ВАНРЕДНО СТАЊЕ И МЕДИЈСКЕ СЛОБОДЕ – ДВА ХАПШЕЊА И ЈЕДАН ЗАКЉУЧАК

Оштрење Сабље
Шта смо научили из претходне суспензије права новинара на рад, слободе
мишљења и изражавања, с пролећа 2003. И зашто је заплена опреме Ани
Лалић, Данијелу Радићу и Роберту Бајтаију опасна колико и њихово привођење

В
лада Србије повукла је Закључак
о информисању становништва о
стању и последицама ковида-19,
којим је имала намеру да централи-
зује извор информација током ван-
редног стања, иако ће то повлачење
подразумевати, жалила се Ана Брна-
бић, њен „додатни напор да се бори
са лажним вестима и дезинформа-
цијама“. То јест, председница Владе је
мислила да ширење панике и дезин-
формација часком заустави тако што
ће цензурисати медије. Како год да
јој је, међутим, та бизарна мисао па-
ла на памет, демонстрација виђења те
борбе претходила је усвајању спорног
закључка. Најпре привођењем екипе
локалне телевизије КТВ у Зрењанину,
а потом и новинарке портала Нова.
рс Ане Лалић.
28 НИН/9/4/2020.
Хапшење Ане Лалић због „изази-
вања панике“ текстом о лошим ус-
ловима рада лекара у КЦ Војводи-
не, био је покушај да се новинарски
рад изједначи са измишљеним СМС
порукама, који је спорни закључак
требало да легализује. Текстом тог
документа се све друге информације
проглашавају нетачним и непровере-
ним сем оних које изнесе премијерка
или лице које овласти Кризни штаб.
Здравственим радницима и локал-
ним функционерима забрањује се
обраћање медијима, уз могућност
санкционисања, а све заједно обја-
шњава се потребом да се зауставе
дезинформације - које, без дилеме,
доприносе непотребном узнемирењу
јавности - односно јавним здрављем,
којем је Влада имала намеру да жр-
твује и слободу медија, као и право
грађана да буду обавештени.
Председница Владе је два дана по
усвајању Закључка променила одлу-
ку, како је рекла, на „изричиту молбу
председника Србије“ и да не би давала
„изговор Тањи Фајон да нас критикује
у ситуацији у којој је Србија (свкодне-
вним конференцијама за новинаре)
поставила домаћи задатак другим
земљама“. Па, ипак, претекле су је
Међународна (ИФЈ) и Европска феде-
рација новинара (ЕФЈ), које су поздра-
виле повлачење Закључка којим би се
ограничило објављивање информа-
ција у вези са ковидом-19, али и апе-
ловале да власт поштује слободан про-
ток информација, као и да не приводи
новинаре због њиховог извештавања
о вирусу корона. У саопштењу ИФЈ-а
 ДРУШТВО

и ЕФЈ-а, прошле недеље, изражава се

забринутост због медијске ситуације у
Јасна је била намера да тврдила - добровољно. Ту цензуру
називали су „делимичним ограни-
Србији и наглашава да је власт обавез- да се, под изговором чењем“ на које су „вољно пристали“.
на да поштује Европску конвенцију о
људским правима, посебно у делу сло-
штетног ширења лажи, Мада се нико не сећа да им је Поповић
икада тај пристанак тражио.
боде мишљења, изражавања и медија. ограниче медијске У Наредби од пре 17 година је пи-

информација и све новинаре свих ло- слободе и та опасност

Да је локалне средине оставила без сало: „Забрањује се јавно обавешта-
вање, растурање штампе и других оба-
калних медија преусмерила ка днев- постојаће до краја вештења о разлозима за проглашење

у 15 часова, да ли би Брнабић тако за- ванредног стања

ним конференцијама Кризног штаба ванредног стања, осим преношења
званичних саопштења надлежних др-
уставила гласине или допринела ши- жавних органа.“ Што би други највећи
рењу гласина? Што је јаснији одговор као криминалци, без судске пресу- протагониста из тадашње Владе, Че-
на ово реторичко питање, јаснија је и де, код новинара се градила и зах- домир Јовановић, укратко рекао: „Ос-
намера да се, под изговором штетног ваљујући Поповићевом хвалисању да новно правило је да нема коментари-
ширења лажи, ограниче медијске сло- „зна стотине података и шифрирана сања разлога ванредног стања.“ А није
боде. Та намера, очита и у привођењу имена људи“, а није се либио ни да их било ни другога.
новинара, остаће опасност до краја објављује иако то није доприносило Критику медијског третмана то-
ванредног стања. И опасност која ће истрази. Између осталих разлога и ком Сабље је и данас тешко наћи, зато
Т А Н Ј У Г/ С Л О Б О Д А Н М И Љ Е В И Ћ

над главама већине новинара висити зато је заплена опреме Ане Лалић и што је мало и оних који су се пости-
као Наредба о посебним мерама које зрењанинске екипе - Данијела Радића дели те предаје и опортунизма, али и
се примењују током ванредног стања и Роберта Бајтаија - опасна колико и зато што идејни творци акције до да-
коју је 13. марта 2003. потписала Ната- њихово привођење. нас нису престали својим идејама да
ша Мићић, а Владимир Беба Поповић Новинарство је у Србији тих дана хране врхове српских власти.
спроводио у дело толико ефикасно да ионако било комисијско иако је коми- Можда је зато и најопаснија била
се једино у Србији из тог времена из- сија за оцену рада медија једина цен- намера којом се „императив да грађа-
вештаји у медијима нису разликовали. зорска идеја у тa 42 дана која је про- ни добију искључиво тачне и прове-
Две кључне сличности, два ванред- пала. НИН је забележио да је Поповић рене информације“ ради спречавања
на стања - велика подршка јавности и умео да образложи брифинге речима: ширења заразе, решава по кратком
необорив разлог за увођење - довољ- „Ми не желимо да вам новине буду поступку и „уз могућност примене
ни су разлози за опрез над освојеним безвезе. Што од полиције ви добијате прописа који се односе на одговор-
правима и слободама. оволико (информација) верујте, заслу- ност и правне последице за ширење
Након убиства премијера Зорана га је мене и још неких, а они вам не би дезинформација у време ванредног
Ђинђића, а то за историју медијских ништа дали.“ стања“. За разлику од лажних есеме-
слобода и није било тако давно, него је „Безвезе“ новине, на концу, сму- сова, које полиција може да истра-
трен који може брзо да се врати, Попо- чиле су се западним амбасадорима у жује, против нетачних информација
вић је одржавао редовне брифинге за Београду, који су се жалили да нигде објављених у медију, по закону, остаје
главне уреднике, који су једино одатле ништа не могу да сазнају. И светло у једна од две или обе могућности - де-
смели да информишу грађане, па су медијима, заједно са укидањем ван- манти и тужба.
медији били униформни. У супротном редног стања, упалило се захваљујући Застрашивање новинара оптужба-
су кажњавани, опомињани, редакције Бриселу и Вашингтону, нажалост, не ма за изазивање панике преко сред-
су биле полицијске мете и затваране. заслугама медијске заједнице, која се става јавног информисања, за шта је
Новинари су, такође, привођени и на предала, како је већина уредника та- запрећена казна затвора до пет го-
друге начине инкриминисани. дина (Лалић), или „кршењем
Постојао је само један „анони- здравствених мера“ у време
N O VA . R S

ман“ извор у земљи, кога су се пандемије (што КТВ-ов сни-

прорежимски медији држали мак догађаја демантује) нису
чак и кад је слао очигледне ла- ни дозвољена, а Сабља је по-
жи. Тако се десило да Политика казала - ни успешна средства
објави вест да је ухапшен Алек- којима се производи одговорно
сандар Тијанић, који се потом новинарство. Јер одговорност,
јавио уредништву да их увери како у редовном тако и у ван-
да је вест лажна. Добио је одго- редном стању, понајвише за-
вор да је за њих једина истина виси од тиражних и гледаних
оно што тврди њихов извор из медија блиских власти и тема
Владе. Поред (осталих) незва- је која се не ломи преко освоје-
ничних извора, забрањени су них слобода извештавања, ни-
били и разговори са експерти- ти у кризи, а нарочито не зато
ма, мишљења стручњака, ана- да би се председница Владе
лизе, а нарочито спекулације. поштедела свог посла.
Свест да ће сви неисто- Показна вежба: Хапшење Ане Лалић био је покушај да се
мишљеници бити третирани новинарски рад изједначи са измишљеним СМС порукама ДРАГАНА ПЕЈОВИЋ
НИН/9/4/2020. 29
ДРУШТВО
КАКО ЈЕ СРБИЈА, УЗ АРМИЈУ САМОЗВАНИХ ЕКОЛОГА,
ПОСТАЛА ЈЕДНА ОД НАЈЗАГАЂЕНИЈИХ ЗЕМАЉА
Преваром легализовани немар
Уз привид како држава брине о заштити животне средине, злоупотребама
се, често на основу потпуно бесмислених мерења, богати мања група
„еколога“. Фирме тих партијских кадрова обезбедиле су нови извор зараде, а
политичари доказ за наводну бригу о екологији
З
аштита и очување здраве животне
средине постало је питање живота
и смрти. Какав је наш однос пре-
ма заштити животне средине (ЗЖС)?
Да ли нам државне институције ла-
жирају податке о загађењу? Докле ла-
кировка може да „држи воду“? Да ли
наивна, понекад и глупава оправдања
надлежних прихватамо као логична и
умирујућа објашњења?
Знамо да проблем није од јуче, ре-
сорни министри деценијама причају
како проблем траје – већ деценијама.
И садашњи је понављао исто, а онда
признао да се ништа и не пита, да је
његово само да види имају ли локал-
не самоуправе акционе планове, па ако
имају онда је у реду. Ако немају – опет
нема везе, ти планови ионако ништа
не значе. Лова предвиђена за ЗЖС на
локалу братски се дели на друге ствари;
видели људи како се то ради у Београду.
Србија је постала једна од најзагађе-
нијих држава: градске канализације
се истоварују директно у реке, појам
санитарне комуналне депоније је и
даље мисаона именица, а ваздух нам
је међу најгорима у свету. Како је до-
шло до тога? Најпре немаром, а затим
и преваром, која је легализовала немар.
Превара је почела са систематском
контролом загађења: сналажљива
група „еколога“ је ту контролу прогла-
сила за ЗЖС. Успут, партијски кадрови
су својим фирмама додали нови извор
зараде, а политичари доказе за бригу о
ЗЖС. Лечење животне средине су пре-
узели градски „заводи за заштиту здра-
вља“. Те установе су новцем пореских
обвезника убрзо прерасле у одлично
опремљене инжењерске фирме чија
су мерења прописивана по мери за-
раде, а не смањења загађења! Уз при-
вид како држава организовано брине
о ЗЖС, у стварности се злоупотребом
богатила мања група „еколога“ и то
често на основу потпуно бесмислених
30 НИН/9/4/2020.
мерења. У процветали еко-бизнис бр-
зо се укључила и наука, формирањем
многих еко-смерова. Тако смо на крају
добили армију самозваних еколога, то-
не некаквих података и – једно од нај-
загађенијих подручја у Европи.
Једини прави еколози у свакој др-
жави су заправо полицајци и судије
који кажњавају троваче животне сре-
дине. Не постоји осим казне ниједан
други филтер који може ефикасно
очистити нашу животну средину – од
прекорачења емисије до бацања или
паљења отпадака. Заштита се заврша-
ва на огради индустријског постројења,
на димњаку, и испустима у водотоке.
Иза тога нема више смисла причати о
заштити, даље је могућа само контро-
ла произведеног загађења! Када једном
платите казну, едуковани сте за цео жи-
вот. Мониторинг се своди на гомилање
података, што је узалудно бацање пара,
јер ничему не служе. Да ли нам стране
компаније долазе са прљавим техноло-
гијама зато што у својим државама не
би смелe да их користе и зашто раде
без икакве независне еколошке кон-
троле? Могуће зато што су локалне
заједнице уцењене лажном дилемом:
или се трујете, или вам привреда стаје.
Фонд за заштиту
животне средине укинут
је због уцене великих
загађивача: или смањите
издатке за екологију или
ништа од донација за
владајуће партије. У том
браку из рачуна животна
средина је увек била
колатерална штета
За жалбе је ресорно министарство или
ненадлежно или се прослеђују даље
или се разматрају унедоглед. Судби-
на тих жалбених поступака одражава
слику (читај јад и беду) наше бриге о
ЗЖС – коју су преузели некомпетентни
страначки кадровици увезани у разне
„пословне“ комбинације.
Министарство ЗЖС има 7 сектора
са 25 одељења, 33 одсека и 27 група – и
исто толико шефова, директора, плус
кабинети министра, помоћника и до-
бро плаћених саветника. И поред тога,
за конкретне активности се формирају
„радне групе“, углавном као гемишт од
неких који нешто знају и оних које зна
министар. Пре скоро две године фор-
мирана је Радна група за смањење ае-
розагађења, која је закључила да је про-
блем сложен и да ће решење пуно да
кошта. Онда је министар одговорност
пребацио на локалне самоуправе и „све
грађане Србије“ и – негде отпутовао.
Министарство се за здравију средину
не бори забранама, судским проце-
сима, иницијативама о забрани увоза
ауто-кршева. Не, приоритет су едука-
ције. Истина, било је и правих акција
„проналажења“ опасног отпада, које
су у медијима промовисане пре свега
захваљујући сумњама на намештање
тендера. Не верујем да Министарству
недостају кадрови: довољно је да један
инспектор оде у Обреновац, проведе
тамо недељу или две и пропише захте-
ве да се постојећи недостаци уклоне и
ускладе са Законом. Да онда оде још јед-
ну недељу или две у Бор итд. И наравно
– да се врати да провери шта је урађено
и ако се мора – да затвори постројење
док се не испуне услови прописани за-
коном. Просто да простије не може.
Али, када том инспектору његов
начелник каже да поцепа или про-
мени налаз – он мора једноставно да
одговори – е, неће моћи! Када инспек-
тор буде игнорисао лажи о одбрани
 датке за екологију или ништа од дона-
ција за владајуће партије, нарочито за
изборне кампање. У том браку из рачу-
на између власти и великих загађивача,
животна средина је увек била колате-
рална штета!
Министарство ЗЖС нам је потребно
као државни орган који ће кажњавати и
затварати постројења са прекорачењи-
ма емисије. За то му само треба дати
политичку моћ којом ће натерати друге
да поштују еколошке законе. Али, то и
јесте највећи проблем. Суштина свих
наших грешака у ЗЖС крије се у томе
што није планирана тако велика и зна-
чајна улога Министарства. Формирање
нове „радне групе“ на чијем челу је Ана
Брнабић, неће решити ништа, само се
купује време за доношење одлука после
следећих избора. А онда – онда треба
размислити шта стварно хоћемо...
Загађење постоји свуда, у енерге-
тици, саобраћају, индустрији, а кроз
поштовање еколошких прописа пре-
ламају се сва моћ и немоћ правне др-
жаве. Не ради се о томе да ли је скупо,
ТА М А РА М А Р К О В И Ћ

већ о томе колико смо одлучни да нам

правна држава функционише увек и
на сваком месту. Нису нам потребни
посматрачи из ЕУ или ОЕБС-а – при-
рода око нас и њима и нама јасно го-
вори каква нам је држава. Оно како се
Магла свуда, магла око нас: Нико ресорном министру да каже да борба за понашамо према нашем природном
животну средину није од њега почела, него је код њега запело. И не постоји осим окружењу – одсликава јасно и наше
казне ниједан други филтер који може ефикасно очистити животну средину. Ко понашање према сопственој држави.
једном плати казну, едукован је за цео живот Често се могу чути изјаве наших
политичара како смо „сувише сиро-
машни да бисмо имали чисту живот-
националних интереса, и издржи пре- ница. Млади директор Агенције нам ну средину“. То је јефтина замена теза,
тње директора који се позива на пред- је открио да је загађења било и ра- која се граничи са гнусном лажи. А ре-
седника – онда ће Србија бити правна није, само се некако крило, али смо шење је заиста крајње једноставно – и
и еколошка држава! Онда када судија херојским напорима нашег инсајдера страни и домаћи инвеститори требало
пресуди по налогу инспектора и услови (тј. њега) најзад сазнали истину. И акту- би да уместо одличне пристану „само“
Zijin Bor Copper или KNAUF у Сурдулици елни министар Горан Триван је прешао на добру зараду. Има ли кога да им то
да смање емисије или затворе фирме у контранапад: сада тврди да смо онај каже? Док се то не деси, батргаћемо се
док не добију законске услове за рад – дим видели захваљујући њему и њего- у блату партократије и секташких бу-
без обзира на то што је претио један од вој борби за животну средину. Нико да разерских и кумовских намештаљки.
хиљаду нечијих кумова – тек онда ћемо му каже да није од њега почело, него је Није проблем у броју нових радних
моћи да кажемо да смо правна држа- код њега запело. места у ресорном министарству, већ у
ва. Када министар одлети зато што му Заштита средине не може бити биз- томе што они који су већ тамо беже од
инспекција прима мито – онда нећемо нис, то ће увек бити трошак који мора свог правог посла измишљајући неки
више бринути из које је секташке или да иде на рачун загађивача. Кратко други, што чувају фотеље и беже од
партијске квоте извучен. Виде то добро време постојао је Фонд за ЗЖС. Каса је сукоба са шефовима који воде државу.
и судија и инспектор – па се у складу са била пуна, знам јер сам био председ- Да ли су то газде са везама у СНС, СПС,
тиме и понашају... ник Надзорног одбора. Али, укинут је масонима, ротаријанцима или неким
Имамо и Агенцију за заштиту жи- и – добро је што је тако, јер је следећи другим – то није важно, сви су они
вотне средине: има 20 група и одељења, министар (Оливер Дулић) тим парама исти. Једноставно, или јеси или ниси...
исто толико шефова и начелника. Не куповао нове аутомобиле, мање су тро- инспектор. Или си члан „радне групе“.
знам зашто се уопште зову Агенција, шили... Шалу на страну, мислим да је
по ономе што раде више су сервис прави разлог укидања Фонда била уце- ЈАГОШ РАИЧЕВИЋ
за одржавање опреме и прикупљање на великих загађивача, наших највећих бивши директор
података са аутоматских мерних ста- привредних система: или смањите из- ЈП Нуклеарни објекти Србије

НИН/9/4/2020. 31
 Кога змија уједе: Нисам заговорник
штампања новца у циљу решавања
проблема ликвидности. Имам
довољно година да памтим
ОЛИВЕР БУНИЋ

хиперинфалцију из 90-их година. И не

бих да се још једном уверавам да то
није добар рецепт за Србију

32 НИН/9/4/2020.

ЗОРАН ДРАКУЛИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКОГ ПОСЛОВНОГ КЛУБА ПРИВРЕДНИК
И ПОИНТ ГРУПЕ, О МЕРАМА ВЛАДЕ СРБИЈЕ
Далеко је мај
Држава је оставила предузећа да се 60 дана сама сналазе и одрже
производњу и број радника. Мере је требало применити у другој
половини априла. Овако, превелики је ризик да неки неће успети
да сачекају помоћ, а ни држави неће бити лако да се задужи и тако
прикупи новац за подршку привреди
Н
ајављене мере Владе Србије за
подршку привреди резултат су
тренутних могућности. Упркос
томе што су у претходном периоду
јавне финансије стабилизоване, Ср-
бија је, ипак, релативно сиромашна
држава, каже за НИН Зоран Драку-
лић, председник Српског пословног
клуба Привредник и Поинт групе, уз
опаску да би власт требало да буде
свесна и да јој због кризе, која је зах-
ватила цео свет, неће бити лако да се
задужи, ни на домаћем ни на међу-
народном тржишту. Због тога и сма-
тра да је изјава министра финансија
Синише Малог да ће 65 одсто новца
бити обезбеђено из домаћих извора
– нереална.
„Одлагањe плаћања пореза и до-
приноса приватном сектору за време
ванредног стања једна је од најкон-
кретнијих мера. Она ће побољшати
ликвидност, јер пружа могућност
фирмама да своје текуће пореске
обавезе бескаматно одложе на пери-
од од 12 до 24 месеца, почев од 2021.
С друге стране, привредници морају
бити свесни да ће кад-тад те обаве-
зе према држави морати да измире.
Није то, дакле, поклон, али помоћ у
најтежим тренуцима свакако јесте“,
истиче Дракулић.
Како оцењујете ставове
економиста да је из тог пакета
требало изузети секторе који овог
тренутка бележе раст производње
и продаје, као и оне чији бизнис
се одвија истим темпом као и до
сада?
Технички је то било тешко раз-
ОЛИВЕР БУНИЋ
двојити, али у сваком случају требало
би сачекати појашњење и даљу разра-
ду мера Владе, јер доста тога још није
прецизно дефинисано.
Да ли је уплата минималца за све,
осим великих предузећа, добра
мера? Како вам се чини одлука да
та мера креће тек од маја? Није ли
то за неке прекасно? Да ли мислите
да су разлози за то да се смање
злоупотребе или једноставно
оваква јавна администрација то и
не може да спроведе пре?
Ту меру сматрам најзначајнијим
делом владиног „пакета“, али исто та-
ко мислим и да је 15. мај предалеко.
Држава је оставила предузећа, која
треба да одрже производњу и број
радника, да се 60 дана самостално
сналазе. Ту меру Влада је морала по-
чети да примењује већ у другој по-
ловини априла. Овако је превелики
ризик да неке фирме неће успети да
сачекају обећану помоћ. А, ако је већ
наумила да издвоји новац за то, не-
ма разлога да се толико чека. Штета
која би због тога могла да настане
морала би да се избегне. Овде једино
брине два пута изречена опаска ми-
нистра Малог да ће тај износ доби-
ти они који немају средстава. Такав
субјективан критеријум може бити
опасан. С друге стране, док сви при-
чају о помоћи привреди, морам да се
пожалим да је држава преко ЕПС-а,
у време трајања ванредног стања, 4,6
пута смањила цену струје, коју ми
производимо из обновљивих извора
- биомасе. Истовремено, цена струје
коју нам ЕПС испоручује за редовно
пословање остала је иста, тако да је
сада плаћамо по дупло вишој цени од
оне коју они нама плаћају за испору-
чену струју из обновљивих извора. То
не можемо да схватимо као подршку
у овим тешким временима, имајући
у виду да смо огромна средства уло-
жили у овај пројекат, којим смо по-
могли да држава повећа капацитет
ЕКОНОМИЈА
обновљивих извора енергије, сходно
захтевима ЕУ.
Колико је привреда Србије погођена
тренутном ситуацијом? Можете ли,
на основу разговора са колегама,
да процените оквирне губитке који
се због кризе производе сваког
дана?
Такав податак нема нико, али је
јасно да је привреда добрим делом
већ осакаћена и да ћемо губитке пре-
бројавати и у месецима након пан-
демије и укидања ванредног стања.
Плашим се да ће негативни ефекти
бити много већи од оних којима за
сада баратају званичници. Најгоре су
прошли хотелијери, власници ресто-
рана, кафеа, фризери, превозници и
многи други у услужном сектору, који
су морали у потпуности да затворе
свој посао. Ту су и власници послов-
них простора, који су сада затворе-
ни. Ко ће платити штету повртари-
ма, који због затварања пијаца могу
само да баце произведено поврће из
стакленика? Нажалост, тај списак је
прилично дугачак, а временом ће се
само додатно ширити.
И даље није до краја јасно како
ће изгледати та гарантна шема
са банкама, осим што министар
Синиша Мали помиње цифру од
две милијарде евра? Ако држава
то представља као свој трошак, да
ли мислите да ће она бити спремна
да гарантује за цео износ кредита,
који ће по том основу пласирати
комерцијалне банке?
Тешко је о томе било шта рећи док
Влада не појасни како ће изгледати та
гарантна шема. Из онога што смо чу-
ли, произлази да је држава издвојила
24 одсто од те две милијарде евра у
НИН/9/4/2020. 33
ЕКОНОМИЈА
гарантни фонд. Никако држава неће
преузети 100 одсто ризика за износ
кредита који ће банке убудуће пла-
сирати.
Колико је то важно, јер да држава
гарантује за 100 одсто одобрених
кредита само би се подстакао
„морални хазард“, зато што банке
не би морале ништа да брину, с
обзиром на то да би им држава
враћала те кредите ако дужници то
не буду могли?
Пошто неће бити тако, не можемо
да говоримо ни о хазарду и сигуран
сам да ће банке бити и те како селек-
тивне приликом доделе ових кредита.
Али, управо због тога, тај новац неће
ни доћи до оних који су најугроже-
нији.
Ако се у приватни сектор и
упумпају две милијарде евра,
хоће ли то бити довољно да би
економски опоравак био налик
ономе што држава очекује?
Не говоримо само о две ми-
лијарде евра, које ће се обезбедити
новим кредитима, већ и о још око
две милијарде евра, које ће приват-
ном сектору побољшати ликвидност
захваљујући одлуци Народне банке
Србије, којом се уводи мораторијум
од најмање 90 дана, односно док траје
ванредно стање на отплату свих кре-
дита, који ће доспети за наплату у том
периоду. Томе ваља додати још 200
милиона евра, које ће се пласирати
преко Фонда за развој.
Ако држава сноси само део ризика,
страхујете ли да банке неће бити
довољно мотивисане за нове
позајмице привреди?
Банке ће бити веома селективне
и не очекујем повећану кредитну ак-
тивност. Уз то, у две милијарде евра,
које се помињу, сигурно ће ући и онај
део кредита који доспевају за напла-
ту добрим фирмама у периоду од
1. априла до 30. јуна ове године. То
значи да ће у том „пакету“ бити и део
репрограмираних, раније одобрених
кредита, који доспевају за плаћање
наредних месеци, тако да не очекујем
да ће банке приватном сектору ста-
вити на располагање две милијарде
евра „свежег“ новца.
Какве би могле бити последице
ове кризе по финансијски сектор?
Какав би требало да буде курс
34 НИН/9/4/2020.
Привреда је добрим делом већ осакаћена, а губитке
ћемо пребројавати и у месецима након укидања
ванредног стања. Плашим се да ће негативни ефекти
бити много већи од оних којима сада баратају
званичници
динара и за време кризе, али и Верујете ли у званичне процене
после ње? да ће Србија 2020. завршити са
Финансијски сектор у Србији нултим привредним растом. Је ли
сигурно у овом тренутку анализира то реално?
све ризике, везане како за кредите, Шансе за то постоје само ако се
за које важи мораторијум, тако и за ванредне мере укину до краја маја и
будуће пласмане. Јако је важно да, ако у догледно време економска ситу-
као што чувамо привреду, очувамо ација у другим европским државама,
и банкарски сектор, како не би из САД и Кини крене набоље. А, не бих
кризе изашли са великом количи- се баш кладио на то. Тим пре што
ном ненаплативих кредита. После многи светски економисти процењују
претходне кризе из 2008, овдашње да би ова криза могла бити најтежа
банке имале су 3,7 милијарди ев- још од Велике депресије 1929.
ра проблематичних кредита. Због
немогућности да их наплате, не- А колико је реалан оптимизам
ке банке су банкротирале, што је председника Александра Вучића
грађане и привреду коштало више да ће већ у трећем кварталу ове
од милијарду евра. Такав луксуз се- године БДП Србије бити већи него у
би не смемо још једном приуштити. истом периоду 2019?
О курсу би се могло дискутовати, да Волео бих да могу да делим оп-
ли и коме одговара, извозницима тимизам председника Вучића. Али,
или увозницима, али сматрам да стварно не мислим да је то реално
у овом тренутку Влада и НБС воде могуће. Тим пре што сам већ по-
добру политику и да је јако важно мињао да приходи неких сектора
да курс динара остане стабилан у нису пали за 30 или 40 одсто, већ су
периоду кризе. пали на нулу. Не постоје. А ни када
пандемија и ванредно стање прођу, ти
Неки замерају Србији што се не приходи неће моћи да се преко ноћи
понаша као САД или еврозона. врате на стари ниво, а камоли да пре-
Да ли је и за вас штампање новца маше прошлогодишње. Уосталом, го-
начин за решавање проблема динама је девизни прилив од страних
ликвидности у предузећима? туриста био већи од милијарду евра.
Нисам заговорник штампања А ко сад од странаца долази у Србију,
новца у циљу решавања проблема осим лекара и медицинског особља
ликвидности. Имам довољно година из Кине, Русије и других земаља које
да памтим хиперинфалцију из 90-их нам шаљу помоћ? Кључни проблем
година. Неки су, можда, заборавили је што су због ограниченог кретања
да је у јануару 1994. инфлација била покидани многи ланци производње
312 милиона одсто. Код нас се свака и снабдевања. Они неће моћи тако
авантура са штампањем новца без брзо да се обнове, а питање је и шта
покрића неславно завршавала. И не ће са многим компанијама бити кад
бих да се још једном уверавам да то криза прође.
није добар рецепт за Србију. Тиме се
проблем не би решио. Само би се на- Због пандемије у земљу се из
правио нови. иностранства вратило 400.000
Држава неће преузети 100 одсто ризика за износ
кредита који ће банке убудуће пласирати, тако да ће
оне бити и те како селективне и управо због тога тај
новац неће ни доћи до оних који су најугроженији
Волео бих да могу да делим оптимизам председника Чак и да то није, како кажете
утопија, колики је ризик да се на
Александра Вучића. Али, стварно не мислим да таквом тржишту појаве лоше,
је реално могуће да наш бруто домаћи производ односно безвредне обвезнице?
О томе не бих спекулисао, јер
у трећем кварталу 2020. буде већи него у истом говоримо о нечему што, по мом
периоду 2019. мишљењу, не може да заживи.

Шта ћете ви урадити са 100 евра,

држављана Србије. Уместо што их
окривљујемо да су донели вирус,
да ли би држава требало да ради
на мерама да их мотивише да
остану, кад се већ толико говори о
проблему одлива радне снаге?
Како год то чудно изгледало због
услова под којима су се они вратили,
ово јесте добра прилика да држава
усвоји неке мере и да приволи што
већи број тих људи да остану овде. Ми
смо у претходним годинама били су-
очени са огромним одливом наших
квалитетних, високо образованих и
младих људи у иностранство. Пошто
су многи од повратника у овој кризи
изгубили посао у иностранству, ово
је прилика да их задржимо, да они
својим знањем и искуством допри-
несу будућем расту БДП-а Србије, а
не неке стране земље.
Да ли се неко из Владе консултовао
с вама пре доношења мера?
Са мном се нико није консултовао,
као ни са колегама из Клуба Привред-
ник, барем не оне са којим сам у стал-
ном контакту, а ми годишње у буџет
уплаћујемо 1,1 милијарду евра и
запошљавамо десетине хиљада људи.
А да су вас питали, шта бисте им
рекли?
Наша иницијатива би била да се
мере што пре примене, да буду лаке
и једноставне у пракси и уз што мање
административних проблема. Као што
је било важно да стручњаци из области
медицине што пре нападну вирус коро-
на и предузму све неопходне мере, исто
тако је било важно да се за донете мере
консултују са искусним привредници-
ма и да се мере везане за привреду што
пре примене. У привреди је брзина ре-
аговања најважнија! Чак и добре мере,
Непромишљена и неизбалансирана је мера да се
сваком грађанину уплати по 100 евра. Већи ефекат
био би да власт суму коју је за то планирала подели
ако се примене са закашњењем, не дају
добре ефекте. Надам се да још није кас-
но да се Влада предомисли и да финан-
сијска помоћ крене и пре средине маја.
Страхујете ли да би се овако
издашан план могао изјаловити
у смислу да се повећају дефицит
и јавни дуг и изнад границе
подношљивости, а да изостане
очекивани опоравак?
План је направљен сходно могућ-
ностима и проблем може да настане
само ако се криза продуби и продужи.
Други проблем може да буде уколико
Србија не буде могла на одговарајући
начин да се задужи на финансијском
тржишту – ако не буде довољно за-
интересованих купаца за дужничке
хартије од вредности наше државе
или ако порасте цена задуживања.
Најављује се регулатива за
издавање корпоративних
обвезница. Сматрате ли да је то
у овом тренутку потребно? Како
сте разумели председника Вучића
и министра финансија у смислу
ко ће откупљивати те обвезнице
и под којим условима? Приватни
инвеститори или држава?
Сматрам да је то утопистичка
идеја у овом тренутку. Ми немамо
разрађено такво тржиште, држава
нема могућности да буде купац так-
вих дужничких папира предузећа, а
нисам сигуран да ће за њих бити за-
интересовани и страни фондови. То-
ком претходне кризе 2008, предлагао
сам Влади да издавањем обвезница
спасемо тада најбољу и највећу речну
флоту на Дунаву са 270 пловила. На-
жалост, тада није било слуха да се спа-
се та стратешки важна фирма, која би
Србији осигурала примат на Дунаву.
колико ће сваком пунолетном
грађанину држава уплатити кад
прође ванредно стање?
Поклонићу тај износ некима од
оних којима и иначе помажем због
малих или никаквих примања. И би-
ло би боље да је држава у старту суму
коју је одвојила за те намене поделила
само онима којима је тај новац заиста
и неопходан.
Је ли ово политичка или економска
мера, с обзиром на то да ће се
после ванредног стања наставити
кампања за изборе?
Не бавим се више политиком, али
могу да прокоментаришем да се ради
о непромишљеној и неизбалансира-
ној мери. Ово је урађено по угледу
на много богатије земље и резултат
је наше фасцинације хеликоптерима,
тј „хеликоптерским новцем“. Не бих
ову меру сврстао у 100 одсто поли-
тичку, јер сматрам да би већи поли-
тички ефекат био да је власт ту су-
му поделила у већим појединачним
износима људима са примањима
мањим од 35.000 динара. Плус то би
и економски било боље, јер би сав тај
новац након кризе отишао у домаћу
потрошњу.
Како ваша компанија послује с
обзиром на то да је вама због
тога што сте старији од 65 година
забрањено да напуштате стан?
Компанија и поред моје изолације
нормално послује, с обзиром на то да
смо годинама стварали кадар који је
способан да води фирму и кад ја ни-
сам непосредно присутан. Данашњи
степен комуникације омогућава да
будем редовно извештаван о днев-
ним збивањима и у фабрици и у пра-
тећим службама, односно централи
фирме. Као председник компаније и
председник Клуба Привредник, добио
сам дозволу за кретање, али ретко је
користим и не злоупотребљавам је.
Поштујем ону препоруку „остани код
куће“.

људима са примањима мањим од 35.000 динара ПЕТРИЦА ЂАКОВИЋ

НИН/9/4/2020. 35
ЛИЧНИ СТАВ
Никола Алтипармаков
члан
Фискалног
савета Србије
ЕКОНОМСКА КРИЗА И МЕРЕ ВЛАДЕ
Ванредне (не)прилике
Када криза прође, било би добро да се запитамо
које и какве институције су нам потребне. И ова
криза нам је поновила стару лекцију да разлику
између развијених и неразвијених земаља
опредељује квалитет државних институција
К
ада чујете да Фискални савет не
саветује Влади да штеди, већ да
се задужује и троши – знате да
су наступиле ванредне околности.
А те околности су пандемија вируса
корона, која након здравствене кризе
изазива и дубоку економску кризу
широм света.
Иако можда није тако изгледало
на почетку, а некима можда ни сада
не изгледа превише забрињавајуће,
неспорно се глобална економија
налази пред новим понором –
европске и америчке берзе су
изгубиле четвртину својих вредности,
ланци производње су покидани,
грађани из предострожности штеде
и троше само на неопходне набавке,
фирме не размишљају о ширењу
пословања већ само како да преживе
кризу и изолацију. Рецесиона
спирала је покренута и она ће се
продубљивати у наредним месецима.
Иако званичне статистике у
Србији и Европи још увек нису
доступне, сви индикатори указују
да је пред нама дубља и оштрија
рецесија од оне из 2009. године. У
оваквим околностима, оправдана
је државна интервенција у виду
субвенционисања приватних
фирми како би им се обезбедила
ликвидност током неколико месеци
„привредне хибернације“ док се
здравствена ситуација не стави под
контролу и олабаве мере изолације.
Успешна фискална консолидација
у претходним годинама створила
је буџетски простор који сада
36 НИН/9/4/2020.
омогућава Србији да спроведе
амбициозан стимулативни пакет по
узору на успешне европске државе.
Владин пакет, у највећем делу,
прати добру европску праксу и
омогућава привредницима да
одложе порезе и доприносе на
зараде, а такође укључује и државне
субвенције за очување запослености.
Добро је што су државне субвенције
пре свега усмерене на мала и средња
предузећа (100 одсто минималне
зараде по сваком запосленом)
која по правилу током кризе трпе
несразмерно већи терет од великих
предузећа (50 одсто минималне
зараде по запосленом који је удаљен
са посла).
Такође је добро што се Влада
определила за уједначен приступ
уместо за дискрециону подршку
појединим секторима – будући
да привредни сектори који су
осетљивији на кризу по правилу
остварују натпросечне профитне
стопе током периода експанзије,
циљана секторска подршка би
пореметила слободне тржишне
услове и може се очекивати да би
била вођена лобистичким утицајима
уместо економским принципима.
Нажалост, поред европске праксе,
Влада се у једном делу програма
одлучила да следи контроверзну
америчку политику „новца из
хеликоптера“ у виду давања 100
евра свим пунолетним грађанима.
Већина економиста овакве мере
сматра социјално неодговорним,
јер се новац пореских обвезника
додељује не само социјално
угроженим или незапосленим
грађанима, већ и добростојећим
грађанима са натпросечним
примањима. Такође, упитна је
ефикасност ове мере у испуњавању
њеног прокламованог циља,
стимулисања домаће потрошње,
јер економска истраживања указују
да ће материјално ситуирани
грађани вероватније уштедети, а не
потрошити ових 100 евра ванредних
прихода (из хеликоптера).
На крају, поједини привредници
правилно примећују да субвенције
не би требало да добијају фирме
чије пословање неће бити угрожено
током кризе. Нажалост, овај приступ
диференцијације предузећа би
захтевао јаке административне
капацитете, које Србија није успела
да изгради током претходне деценије.
Вишегодишња оклевања и
одлагања рационализације државног
сектора су оставила нетакнутих
неколико стотина квазибуџетских
агенција и јавних предузећа за
„свашта и ништа“, док су кључне
друштвене институције приморане
да функционишу са мањком
радника и често са неадекватним
нивоом зарада. Тако Пореска
управа, која ће морати да спроводи
антикризне мере, послује са мањком
од више од 1.000 радника – јер смо
годинама запошљавали комуналне
милицајце уместо порезника. О
мањку медицинског особља у
здравству не би било примерено
говорити у овим околностима.
Али када криза прође, било би
добро да се запитамо које и какве
институције су нам потребне? И
да ли смо спремни да спроводимо
непопуларне мере рационализације
државног сектора? Јер ова криза
нам је, још једном, поновила
стару лекцију – да разлику између
развијених и неразвијених земаља
опредeљује квалитет државних
институција.
Бошко Мијатовић
Смртоносни вирус и
је закаснела, па је често и била слабашна, што додатно
умањује углед Запада и индивидуалистичке политичке
филозофије у корист (полу)колективистичке.

неспособна вођства
Сједињене Државе више се неће сматрати
међународним лидером због владине себичности и
неспособности. Посао светског лидера је да организује
отпор пандемији, а не да краде маске и граби респираторе.

О
Вашингтон је изневерио тест вођства.
пустеле улице поново ће се напунити, а ми ћемо, са Оно што се неће променити је суштински конфликтна
олакшањем, оставити наше трепераве екране. Али, природа светске политике. Претходне куге, укључујући
свет ће бити другачији од досадашњег. Ово, бојим се, шпанску грозницу 1918-1919, нису окончале ривалство
није привремена пукотина у иначе нормалној путањи. великих сила, нити су започеле нову еру глобалне
Криза у којој живимо вероватно је прекретница у светској сарадње. До данас је међународна сарадња у борби против
историји. вируса била сасвим недовољна.
Уобичајен начин живота вођен непрекидном Ако Европска унија не може пружити усмеренију
покретљивошћу нестаје пред нашим очима. Наши животи помоћ за својих пола милијарде грађана, националне
у будућности биће физички ограниченији и виртуелнији владе би могле у будућности повући више надлежности
него што су били. Настаје фрагментиранији свет који би од Брисела. Невероватно је да су, после више од пола века
требало да је отпорнији на велике изазове. Стога се у свим изградње ЕУ и толико потрошених речи о заједништву,
политичким институцијама свет већ окреће према унутра, владе ЕУ затвориле границе и увеле забране извоза
траже се аутономија и контрола сопствене судбине. медицинске опреме у друге чланице. Ако ЕУ и опстане,
Кренули смо ка сиромашнијем и „умањеном“ свету. можда ће личити на Свето римско царство у каснијим
Пандемија ће ојачати националну државу и годинама, фантом који генерацијама формално опстаје
патриотизам/национализам. Све владе усвајају хитне док се власт врши на другим местима.
мере за управљање кризом, а многе ће се Забране наметнуте ради успоравања
тешко одрицати нових надлежности када ширења вируса могле би гурнути неке
се здравствена криза оконча. Ограничења
у кретању помоћи ће неким владама Забране наметнуте економије у потпуну пропаст. Финансијска
тржишта се задуго неће опоравити до
да пооштре аутократску контролу, ради успоравања нивоа пре кризе.
а грађанске слободе могле би бити Ера економске хиперглобализације
нарушене у име стицања информација о ширења вируса је завршена. Економски систем који се
ширењу вируса. могле би гурнути ослањао на дугачке светске производне
Вирус корона ће такође убрзати ланце снабдевања мења се у мање повезан
промену моћи и утицаја са запада на неке економије у систем. Основни удар за финансијски
исток. Јужна Кореја, Тајван, Хонгконг
и Сингапур најбоље функционишу, а
потпуну пропаст. и економски систем света је сазнање
да су глобални ланци снабдевања и
Кина је добро реаговала након почетних Финансијска дистрибутивне мреже подложни дубоким
грешака. Реакција у Европи и Америци тржишта се задуго поремећајима. Затварање фабрика у
погођеним областима оставило је друге
неће опоравити, произвођаче, али и потрошаче и трговце
ера економске (болнице, апотеке, супермаркете и
продавнице), без залиха производа.
хиперглобализације С друге стране, велике корпорације ће
је завршена и бојим снабдевањавише пажње посвећивати избору извора
како би умањили ризике. Владе
се да ће свет после ће такође интервенисати, форсирајући
кризе бити мање домаће фирме и секторе за које сматрају да
су од стратешке важности за популацију и
отворен, мање економију (Србија није имала производњу
успешан и мање квасца!). Протекционизам ће свакако
јачати, трошкови производње порасти,
слободан али ће се можда стабилност понуде такође
повећати.
Не сумњам да ће ова пандемија,
Председник као што је уништила животе, пореметила тржишта и
Центра за разоткрила компетентност или некомпетентност влада,
либерално- довести до трајних промена у политичкој и економској
демократске моћи на начине који ће постати јасни тек у будућности.
студије Бојим се да ће створити свет који је мање отворен, мање
успешан и мање слободан. Могло је да буде другачије, али
је комбинација смртоносног вируса и неспособног вођства
одвела човечанство на нови и забрињавајући пут.
НИН/9/4/2020. 37
 ЕКОНОМИЈА

ЛИЦА И НАЛИЧЈА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ – СЛУЧАЈ ИНСТИТУТА ГОША ИЗ БЕОГРАДА

Јефтино знање за скупо здање

Миленијум тим тражи измену Плана детаљне регулације Београда. Од
Министарства просвете, Урбанистичког завода и Дирекције за имовину већ
су добили подршку да на месту Института, који су крајем 2018. платили
970.000 евра, направе станове вредне 30 милиона евра

Д
ржава Србија није видела (јав-
ни) интерес у истраживачко-
развојном Институту Гоша, па
га је крајем 2018. продала компанији
Миленијум тим за 970.000 евра. За
тај новац Миленијум тим добио је и
знање стручног кадра ког се држава
одрекла, али према свему судећи и
„имање“ београдског Института, на
коме та приватна фирма планира да
изгради станове чија ће вредност, пре-
ма рачуници НИН-а, бити већа од 30
милиона евра.
Државна политика свеопште
приватизације није заобишла ни
Институт Гошу, институцију која је
деценијама пружала научну подрш-
ку систему Гоше из Смедеревске Па-
ланке, некадашњем индустријском
гиганту који је на свом врхунцу за-
пошљавао чак 12.000 радника. По-
ред научноистраживачког рада, који
сервисира бројне индустрије, Инсти-
тут годинама обучава и школује на
тржишту изузетно дефицитарне и
тражене кадрове – завариваче, ин-
жењере и технологе - међутим, то
није било довољно да га Влада 2016.
године не огласи за продају.
Након два неуспешна покушаја,
крајем новембра 2018, за 970.000 евра
продат је компанији Миленијум тим.
Влада је будућем власнику олакшала и
тиме што су, према уговору о продаји,
сви државни повериоци били „дуж-
ни“ да Институту опросте дуговања,
док је Миленијум тим имао невелику
финансијску обавезу да у наредне две
године инвестира 100.000 евра.
Породица фирми које орбити-
рају око Миленијум тима је једна од
најуспешнијих привредних групација
у Србији последњих година. Само
Миленијум тим те 2018. забележио
је рекордан приход од 36 милиона
евра. Њени власници Иван Бошњак и
Стојан Вујко познати су по блискости
са бројним политичарима, а добри од-
носи са влашћу и члановима њихових
породица овој компанији дефинитив-
но нису одмогли у добијању бројних
државних послова, као што су гаси-
фикација општина по Србији, градња
станова за службенике безбедносних

Блиске везе
са бројним
политичарима из
власти сигурно
нису одмогле
власницима
Миленијум
тима да добију
бројне државне
послове:
Министар
финансија
Синиша Мали,
председник
Србије
Александар
Вучић и Иван
Бошњак, један
од двојице
ПРОМО

сувласника
Миленијум тима

38 НИН/9/4/2020.
структура у Нишу и Врању, али и ра-
дови на пројекту Београд на води.
Одговарајући на питање новинара
о сврсисходности продаје научног Ин-
ститута који није стандардни губиташ,
и који обучава дефицитарни стручни
кадар на тржишту Србије, Министар-
ство привреде се пред продају прав-
дало идеолошким аргументом да ће
приватни власник Институт учинити
још ефикаснијим, као и да је циљ др-
жаве да прода сва предузећа, не само
губиташе. Остало је нејасно какву ће
корист држава и порески обвезници
имати од тога што је приватни вла-
сник учинио Институт ефикаснијим,
као и због чега то исто није могла да
уради држава, поготово што Инсти-
тут, за разлику од појединих државних
предузећа, није „скуп за одржавање“.
С друге стране интереса, оног ком-
панијског, с обзиром на делатности
којим се бави, куповина Института
Гоша за Миленијум тим није била ни
изненађујући, ни нелогичан послов-
ни потез. Међутим, врло брзо након
куповине Института, приватник од-
лучује да ову аквизицију учини још
профитабилнијом и то на стари добри
начин: станоградњом. Наиме, поче-
тком године, Миленијум је затражио
од града Београда промену Плана
детаљне регулације (ПДР), како би на
локацији седишта Института у Улици
Милана Ракића у Београду изградио
178 станова, чиме би се, како свој за-
хтев образлажу, повећала „атрактив-
ност подручја“.
Према актуелном Плану детаљне
регулације, Институт припада урба-
нистичкој целини IV у којој су доз-
вољене површине за јавне службе
– Ј5 институти и научноистраживач-
ки центри. Миленијум тим, односно
формално Институт Гоша, предлаже
да се План измени тако да се на тој
локацији омогући изградња објеката
мешовите намене висине до седам сп-
ратова. Према елаборату, план је да се
уклоне сви објекти од јавне намене,
а замене са 178 станова на укупно
22.344 метара квадратних у којима
би живело укупно 516 људи.
Према подацима Републичког
геодетског завода, просечна цена
квадрата новоградње на Звездари је
око 1.400 евра, тако да по рачуници
НИН-а Миленијум тим од продаје тих
некретнина може да заради бар око
31,2 милиона евра. Када се тај приход
умањи за све трошкове изградње, ви-
ше је него јасно да би се на овај начин
Новом власнику посао
је олакшан, јер су сви
државни повериоци
морали Институту Гоша
да опросте дуговања,
док се Миленијум тим
обавезао да ће у наредне
две године инвестирати
100.000 евра
куповина Института Гоша овој при-
ватној фирми вишеструко исплатила.
У Миленијум тиму нису желели
да коментаришу план изградње 178
станова. Сигурно је, кажу, једино да
Институт неће бити премештен.
„Управна зграда Института Гоша,
која се налази у Милана Ракића, као
што сте вероватно видели, у веома је
лошем стању. Ради се о објекту који
је стар преко 40 година и не одгова-
ра стандардима модерног пословног
простора. Интерес Института је да
у будућности ову локацију приведе
адекватној намени, или кроз рекон-
струкцију и доградњу постојећег обје-
кта или кроз изградњу потпуно новог
објекта. Да бисмо могли да сагледамо
могућности и донесемо одлуку о томе
шта је за Институт Гоша најисплати-
вије, иницирали смо измену Плана
детаљне регулације. У зависности од
тога како Град Београд одговори на
захтев Института Гоша, зависе и бу-
дући планови за ову локацију“, кажу
у њиховој пи-ар служби.
И док се чека званично одобрење
Града Београда, чињеница је да су за-
хтев Миленијум тима за измену Плана
детаљне регулације за сада позитивно
оценили Министарство просвете, Ур-
банистички завод Београда, као и Ре-
публичка дирекција за имовину.
Урбанисткиња Божена Стојић из
Института за урбане политике каже за
НИН да је неспорно то да је локација
Института изузетно атрактивна, али
да би усвајање тражених измена, због
велике спратности и уклањања зеле-
них површина, било у супротности са
плановима вишег реда – Планом ге-
нералне регулације и Планом система
зелених површина града Београда -
за то подручје. Она наводи да је пре-
намена у зону мешовите градње чес-
то само „кодно име“ за комерцијалне
пројекте луксузног становања.
„Та локација на Звездари је изу-
зетно атрактивна у последње време,
а сам Град планира бројне измене
Плана детаљне регулације на Звезда-
ри које ће сигурно погодовати поје-
диним инвеститорима. Мешовита
намена је у теорији сасвим у реду,
међутим, у пракси се јавни простори
у оквиру неке локације углавном жр-
твују науштрб луксузне станоградње
и комерцијалних садржаја са којом се
околни станари не слажу“, наглашава
Стојић.
Она истиче и да је урбанистички
пројекат често „манипулативна кате-
горија“, јер га готово никад не ради
Град, већ инвеститор чији интереси не
морају нужно да се поклапају са инте-
ресима и жељама грађана који живе
на подручју планиране инвестиције.
Да ли се поклапају са жељама
грађана, још ћемо видети, али је чиње-
ница да су се интереси Миленијум
тима често укрштали са интересима
политичара. Власници фирме Иван
Бошњак и Стојан Вујко појавили су се
2012. у предизборном споту Душана
Бајатовића, директора Србијагаса, од
ког је Миленијум тим добијао бројне
законски спорне послове. КРИК је пи-
сао о везама ове компаније са братом
министра финансија Предрагом Ма-
лим, који је годинама возио „ауди“ у
власништву фирми Бошњака и Вујка,
док је у стану у њиховом власништву
живела и његова тадашња девојка.
Мали и Бошњак 2014. године су били
у Управном одбору КК Црвена звезда,
баш када је члан Председништва тог
клуба био Андреј Вучић, брат пред-
седника Србије.
Миленијум тим је помињан и
током афере рушења у Херцегова-
чкој улици. Прво је сведок полицији
рекао да су багери дошли из правца
градилишта Београда на води, где је
радила екипа Миленијум тима, што је
фирма одлучно демантовала. Након
тога, Миленијум је обавио и рушење
преосталих објеката у Савамали, а суд
је одбацио кривичне пријаве преду-
зећа која су због тога претрпела штету.
На парцели Института Гоша,
власници Миленијум тима пре свега
планирају да граде – и зараде. На-
равно, ако власт њихов „план“, иако
је у супротности са вишим градским
урбанистичким плановима, неким
случајем одобри. Нема сумње да су
им „референце“ неспорне.
САША ДРАГОЈЛО
НИН/9/4/2020. 39
 НАЛИЧЈЕ КИНЕСКОГ МОДЕЛА
У БОРБИ ПРОТИВ ВИРУСА КОРОНА

Прећутани
пакао Вухана
Упркос гвозденој партијској пропаганди
и стриктним забранама да се о правом
стању говори, трауматична сведочанства
медицинских радника показују да се од режима
толико хваљени здравствени систем дословно
распадао. Док је зараза беснела, неки управници
болнице скривали су се у канцеларијама не
усуђујући се да оду на одељења. Али сада, кад се
деле признања, шефови су први у реду за бонусе

40 НИН/9/4/2020.

К
инески успех у борби против ко-
видa-19 представља се свету као
узор. Али свет треба да схвати да
су за кинеску победу биле потребне
огромне жртве лекара, медицинских
сестара и других здравствених рад-
ника чија имена никада нећемо чути.
Доктор Ли (име је промењено),
кардиолог у вуханској болници Број
4, провео је трећу недељу марта
спремајући се за отварање болничке
опште клинике. Клиника је затворена
од 22. јануара, од када је Број 4 кључ-
на установа за лечење оболелих од
ковидa-19. После два месеца у првој
линији борбе против заразе, Ли не зна
шта ће са собом. Не може ни да спава
ни да једе, често је ошамућен и повре-
мено изнебуха заплаче.
Лијева траума оштро противречи
слици коју пласирају кинески медији,
крцати чланцима и емисијама који
славе реакцију власти на епидемију.
Доктору Лију тријумф отежава да
призна страх или бриге. А променио
се. Схватио је да је „живот крхак и
слаб”.
Лија сам упознала онлајн 23. јану-
ара, дана када је Вухан затворен. Жи-
вим у Тексасу и са пријатељима сам
на „ви чету“ (WeChat) основала групу
како бисмо поклонили маске и личну
заштитну опрему болницама Вухана.
Пошто се ковид-19 развио у глобалну
пандемију, веома је важно да остатак
света разуме са чиме су се суочавали
и са чиме се још суочавају доктори и
медицинске сестре у Вухану. Ако је
Кина „победила“ вирус корона, људ-
ски трошак био је огроман и трајан.
КОВИД ОДЕЉЕЊЕ
Моји разговори са Лијем испр-
ва нису били присни, већ усмерени
на техникалије достављања личне
заштитне опреме болници. Доцкан
27. јануара, међутим, Ли је изненада
послао поруку у поменуту „ви чет”
групу. Рекао је да мора да се издува.
Још сам била онлајн, па сам слушала
како прилике у Вухану описује до ср-
цепарајућих детаља.
Тог јутра, након неколико фаза
дезинфекције, Ли је ступио у кон-
таминирану зону болнице. Одмах је
набасао на човека жутог и зеленог у
E PA /C A RM O C O RRE I A
лицу, испруженог на поду под маском
Чекајући помоћ: Страх и очај и јорганом. Два корака од њега, други
били су доминантно осећање човек је лежао на клупи. Било му је
у Вухану, с обзиром на то да је озбиљно лоше и једва је дисао. Мла-
недостајало свега, чак и хране дић који је седео поред њега викао је у
телефон тражећи помоћ. Бројни дру-
СВЕТ
ги болесници лежали су по подовима
ходника клинике борећи се за дах. Ли
је рекао да су лица болесника и њи-
хових пратилаца била безизражајна,
као да су се навикли на јад или му се
препустили.
Под је био прекривен ђубретом,
крвљу, бљувотином и испљувцима.
Болесних је било далеко више него
медицинског особља. Две сестре за-
дужене за пријем окружили су чла-
нови породица болесника. Неки су за
помоћ молили на коленима. Повре-
мено би амбулантна кола довезла још
пацијената. Ли је пред вратима болни-
це видео наизглед бескрајан ред љу-
ди. Многи су стајали на ногама само
захваљујући зиду.
Првих дана након што је Вухан
затворен, рекао ми је Ли, у клинику
су на амбулантно лечење свакоднев-
но долазиле хиљаде. Људи су чекали
четири или пет сати само да се регис-
трују, а затим још четири или пет сати
да би добили лек који ће понети кући
или да би били примљени у собу за
инфузију на другом спрату. Тамо су
слободан кревет чекале стотине.
Неки су чекајући колабирали;
неки су очито били на ивици смрти.
Болничка одељења била су тако крца-
та да су додатни кревети смештани у
ходнике и лекарске просторије. И ти
су били пуни, јер се наизглед нико
није опорављао.
„Немамо довољно људства, мо-
гућности лечења су ограничене, лич-
не заштитне опреме недостаје”, рекао
ми је Ли. Мучио се да објасни зашто
људима не може да помогне. „Дајем
све од себе. Шта сам још могао да ура-
дим?”, понављао је. Дописивала сам
се са њим све док није морао да се
врати на посао.
ДАНИ ПАНИКЕ
Два дана касније, 29. јануара, Ли
ме је звао избезумљен. Тог дана је по-
родица недавно преминулог пацијен-
та напала Лијевог колегу и скинула
му маску вичући: „Ако смо болесни,
бићемо болесни заједно. Ако треба да
умремо, умрећемо заједно”. (О чему је
касније известио и један кинески ме-
диј.) Ли је био гневан. Његове поруке
биле су пуне узвичника.
Био је, међутим, и исцрпљен. Ре-
као нам је да једва издржава. „Већ дуго
сам психички спреман да будем зара-
жен”, рекао ми је, поново подсећајући
на мањак одговарајуће заштитне оп-
реме. Али није био спреман на тра-
НИН/9/4/2020. 41
СВЕТ
уматичну борбу са пацијентима на
ивици панике и очаја. Гледао је како
лекаре псују, туку и вуку ходницима.
Бојао се да је питање тренутка када ће
и сам то доживети.
Лијеве поруке приказивале су
све гору ситуацију. Све више људи је
умирало. Али пошто је личне заш-
титне опреме било мало, медицин-
ско особље повремено није хтело да
уђе на одељења чак ни да изнесе тела.
Ли је седећи поред лешева покушавао
да се дистанцира механички пишући
рецепте за оне који су још били живи.
Првих дана по затварању Вухана
локално погребно удружење леше-
ве је из болнице износило комбијем.
Ускоро им је био потребан камион.
Након једне смене Ли је гледао како
болнички радници смештају седам
или осам тела у вреће и убацују их у
камион.
Та га је сцена прогањала. Будан
није могао да је избаци из главе. Ка-
да је спавао, имао је ноћне мере. Са-
владавала га је беспомоћност. Док су
државни медији приказивали здрав-
ствене раднике као хероје, он је лечио
пацијенте који се нису опорављали.
„Неће бити да смо хероји”, рекао је.
Ли је наставио да ми пише и да ме
зове отприлике једном недељно након
нашег првог дугог разговора. „Полако
се опорављам”, рекао ми је 11. марта.
Ипак и даље пати од несанице и окле-
ва да пријатељима и породици каже
како се заиста осећа.
Прилике на послу и даље демо-
ралишу. Док је зараза беснела, неки
управници болнице скривали су се у
канцеларијама не усуђујући се да оду
на одељења. Али сада, кад се деле при-
знања, шефови су први у реду за бону-
се. „Далеко је профитабилније бавити
се финансијама. Мислиш ли да још мо-
гу да се преквалификујем?”, јадикује.
У РОВОВИМА
Ли није једини који размишља о
преквалификацији. И други мој кон-
такт, тридесетогодишња медицинска
сестра у вуханској болници Чангханг,
пита се да ли може да издржи. Гос-
пођа Ванг, тако ћу је звати, била је
међу првима који су радили у бол-
ничкој „клиници за грозницу” када
је зараза почела. Присећа се да је од
почетка недостајало свега; не само ли-
чне заштитне опреме и лекова, већ и
хране у кафетерији. Дванаестосатне
смене од шест или седам ујутру ра-
дила је скоро без хране и воде. Када
42 НИН/9/4/2020.
би је умор савладао, није се усуђивала
да скине заштитну опрему. Наслонила
би се на зид и спавала у њој.
Када је град затворен, Ванг није
могла до посла аутобусом, па се слу-
жила јавним бициклима. Једног јутра
је устала у пет и није могла да нађе
слободан бицикл, па је до болнице
ходала. Очајнија него икада, успут ме
је позвала и питала: „Можеш ли нам
помоћи да објавимо молбу да се за
здравствене раднике на првој линији
нађе неко решење?”
Ванг је оптимистична и љубазна,
али не скрива осећања. Када јој је
породица пацијента поклонила чај
и грицкалице, била је дубоко ганута.
Не боји се ауторитета и говори шта
мисли. На почетку епидемије, када
житељи Вухана још нису схватили
размере кризе, Ванг је купила „та-
мифлу” – лек против грипа који је
вуханским пацијентима даван иако
нема научних доказа да је делотворан
против вируса. Дала га је рођацима и
пријатељима, и саветовала их да не
излазе. Када је влада омогућила да
се пријављују инциденти и немар у
борби против заразе, Ванг је одмах
пријавила да су главешине болнице
прикриле заразу медицинског особља.
Њена најбоља пријатељица била је
међу првим оболелима, и смештена
је на интензивну негу због дисајних
и срчаних проблема 23. јануара. Како
би орасположила Ванг, пријатељица
јој је послала фотографију на којој
се осмехује упркос респиратору. Али
фотографија је Ванг само још више
уплашила и учинила је још очајнијом
у жељи да избегне инфекцију.
Ванг је свеједно наставила да ради,
и већ 25. јануара почела је да кашље.
Скенер је показао сенку на њеном
десном плућном крилу, написала ми
је. Рекла сам јој да се одмара. Одвра-
тила је да не може, јер њеној болници
медицинске сестре већ недостају.
ИЗЛЕЧИ СЕ САМ
Док је служила на првој линији,
Ванг је видела многе колеге како се
сламају и плачу у лекарским просто-
Доктор Ли је набасао на човека жутог и зеленог у
лицу, испруженог на поду под маском и јорганом.
Два корака од њега, други човек је лежао на клупи и
једва је дисао. Бројни други болесници лежали су по
подовима ходника клинике борећи се за дах
ријама. Послала ми је снимак меди-
цинске сестре која склупчана у ћошку
јеца и хистерично објављује да жели
да одустане. Питала сам Ванг шта се
потом збило са том сестром. Рекла ми
је да су такве сцене уобичајене. Чим би
пацијент позвао, сестре би се прибра-
ле и пожуриле на одељење.
Двадесет седмог јануара Ванг је
добила дијагнозу да је заражена виру-
сом корона. Мишљење се заснивало
само на скенеру, иако је тестирање у
то време било стандард. У наредне две
недеље Кина је и званично попусти-
ла критеријуме, што је донело више
дијагноза на основу карактеристич-
них симптома.
Ванг је речено да се изолује код
куће. Крајем јануара стотине њених
колега биле су у кућним карантинима
или болницама. Она и муж сместили
су се у различите спаваће собе. Недеља-
ма је страховала, не само за себе, већ и
за мужа и четворогодишњег сина, кога
је оставила на бригу супруговој родби-
ни. Надзорник јој је рекао да никоме
не каже да је заражена. Ако неко пита,
треба да каже „не” како не би посејала
панику. Многим болницама и медији-
ма већ је било наређено да о епидемији
ћуте. Ванг ми је 27. јануара пренела да
је медицинском особљу наређено да
пред спољним светом буду смирени.
Током кућног карантина Ванг је пове-
зивала разноврсне волонтерске орга-
низације које су болници покушавале
да доставе личну заштитну опрему.
Када су симптоми најзад прошли, 27.
фебруара, по протоколу је прошла кроз
два дијагностичка теста у 24 сата. Оба
су била негативна и одмах се вратила
на посао. „Тада сам заиста била прес-
трављена. Нисам знала да ли могу све
из почетка. Имам сина. Сада схватам
да хоћу безбеднији посао.”
У марту је кинеска технолошка
фирма Бајтденс – власница популарне
друштвене мреже „Тикток” – понудила
сто хиљада јуана (14.100 долара) сваком
зараженом медицинском раднику. Али
пошто Ванг никада није имала позити-
ван налаз на тесту, претпоставља да ту
накнаду неће добити. У сваком случају,
Т А Н Ј У Г/ А П

Слике ужаса: Болнички радници смештали су тела у вреће а потом их убацивали у камион

каже, не занима је таква компензација.
Жели „посмртну” истрагу против „вла-
диних и болничких званичника који су
заразу заташкавали“.
НИ БЛИЗУ ГОТОВОГ
Завршни приказ кризе даје моја
пријатељица од давнина коју ћу зва-
ти Јинг. Она је анестезиолог у Шијану,
недалеко од Вухана, и никада није ни
помишљала на то да ће се у првим
редовима борити против епидемије.
Крајем фебруара није имала избо-
ра. Први ланац медицинског особља
физички и психички истрошио се до
максимума, али је број примљених
пацијената и даље растао.
Зато је болница у којој Јинг ради
покренула тренажни програм да би
специјалисти из других грана ме-
дицине научили како да третирају
хоспитализоване због вируса корона.
Након убрзаног курса Јинг су послали
у ровове. Када је први пут угледала
амбулантна кола која довозе оболелог
од ковида-19, инстинкт јој је говорио
да побегне, признала ми је у телефон-
ском разговору 22. фебруара. Одупрла
се. Посао јој је био да помогне људима,
па је на њега прионула. Након првог
дана плакала је дуго и болно.
Почетак је априла, и чини се да је
епидемија у Кини углавном заузда-
на. Али Јинг се боји спуштања гарда.
Брине се да ће стандарди за отпуштање
пацијената бити прениски и пита се да
ли је добро тестирано у затворима и
старачким домовима. Узимајући у об-
зир глобалну брзину ширења вируса,
страхује и од новог, увезеног таласа
случајева. Када смо разговарале 8.
марта, Јинг ми је рекла да надређени
у њеној болници не деле њен опрез.
Напротив, понашају се као да је рат
већ добијен. „Захвални смо људима из
целе Кине, медицинским екипама које
су дошле да помогну нашем Хубеју,
прекоморским Кинезима и грађани-
ма за све чиме су нас снабдели. Али
немамо захвалности за вође или владу.
Ово још није готово, а они већ јуре да
покупе награде за заслуге”, рекла ми је.
Док ужас епидемије прелази из
земље у којој сам рођена у земљу у
којој живим, желим да људи знају
колико је лоше било у Вухану. Бесна
сам и престрављена док гледам како
моји суседи игноришу упозорења о
дистанцирању. Свако ван Кине мора
да схвати колико су се здравствени
радници те земље жртвовали како
би смирили заразу. Још важније, свако
мора да прихвати како борба против
ковида-19 никако није готова, и да
ћемо дуго живети под сенком те бо-
лести. У Кини је све мање потврђених
случајева, непосредан страх од смрти
блажи је, али ожиљци врхунца зара-
зе остају. Поготово ће се лекари, ме-
дицинске сестре и други из струке и
даље рвати са доживљеним. Њихове
ране неће брзо зацелити.

ТРЕЈСИ ВЕН ЛИУ

Под је био прекривен ђубретом, крвљу, бљувотином писац, репортер и преводилац
и испљувцима. Болесних је било далеко више него © Project Syndicate, 2020.
Коментар је објављен у сарадњи са
медицинског особља. Две сестре задужене за пријем онлајн магазином ЧајнаФајл (ChinaFile),
окружили су чланови породица болесника. Неки су за пројектом Центра за америчко-
кинеске односе америчке непрофитне
помоћ молили на коленима организације Друштво Азија

НИН/9/4/2020. 43
СВЕТ

ШПАНИЈА У РАЉАМА ЕПИДЕМИЈЕ

За три недеље до провалије

Председник Синдиката здравствених радника Каталоније упутио је јавну
поруку шпанској влади да медицински радници неће никада заборавити да
их је држава оставила да се боре у немогућим условима
За НИН из Барселоне

П
андемија вируса корона покори-
ла је планету у рекордном вре-
мену. Добро је продрмала саме
темеље друштава. И то на свим ни-
воима. Док је вирус био вест из само
једне регије у Кини, чије име једва да
смо знали да изговоримо, мало је би-
ло оних који су сматрали да је време
за узбуну. За већину – био је то још је-
дан фолклорни детаљ Далеког истока
где се „једу мачке и слепи мишеви“.
Можда нисмо баш најбоље схватили
глобализацију - да оно што се догоди у
једном делу света може да има после-
дице на цео свет. И сад имамо панде-
мију. Планета је у карантину. Послати
смо у ћошак да мало размислимо.
Шпанија је „закључана“ пуне три
недеље. Као да се за то време све окре-
нуло наопачке. Затворене су границе,
кретање је ограничено на два блока,
паралисан је највећи део свакодневних
активности, блокирана је економија,
а све то је, у ствари, лакши део приче.
То је само позадина фронта. На првој
линији су хиљаде инфицираних или
умрлих и војска здравствених радни-
ка чији је свакодневни изазов да сани-
рају проблем и не страдају спасавајући
друге животе. Зато је, као и свуда,
приоритет изоловати становништво
како би се смањило ширење заразе и
избегао потпуни колапс здравствених
установа које су тренутно заузете са 84
одсто капацитета.
Државним декретом је, у то име,
уведена забрана кретања за све грађа-
не који нису у основним делатнос-
тима снабдевања, лечења и превоза
становништва. Ту су још укључени
медији, полиција и војска. Дакле, само
E PA /J E S U S D I G E S

најнужније и уз дозволу.
Економски пакет мера се допуња-
ва како дани одмичу јер је немогуће
координирати на свим нивоима бр-
зином којом се догађаји преклапају.
Приоритет имају запослени, поро- Солидарност на делу: Млади људи се на све начине довијају да старијим
дице и осетљиве социјалне групе, суграђанима доставе неопходне намирнице

44 НИН/9/4/2020.
па је декретом, пре свега, забрање-
но искључивање струје, воде и гаса
свим потрошачима. Забрањено је
отпуштање запослених у приватном
сектору чија је економска делатност
прекинута ванредним стањем, па је
скоро милион запослених прешло у
статус привремене обуставе рада коју
ће, највероватније, покрити државни
социјални фонд. Замрзнут је велики
део економских обавеза за пословне
и приватне фирме. Заустављено је
плаћање изнајмљених станова као и
кредита у стамбеном и комерцијал-
ном сектору и обустављена је нап-
лата доприноса за самозапослене у
периоду од шест месеци. Забрањено
је исељавање из станова и пословних
просторија.
У недостатку помоћи из фонда
Европске уније, Шпанија се окренула
свом унутрашњем тржишту и про-
извођачима. Велике и средње фирме
су се преоријентисале на производњу
санитарног материјала. Војска, по-
лиција и ватрогасна служба, активно
учествују у помоћи санитарном сис-
тему. Дезинфикују се јавни објекти,
улице и аеродроми, оспособљавају
додатни болнички смештаји и орга-
низује пренос пацијената.
У тренутку кад настаје овај текст,
Барселона броји 26.032 заражених и
2.637 преминулих. За само три недеље
Шпанија је стигла до саме ивице про-
валије. И већ сада је јасно - реагова-
ло се са закашњењем. По процени
здравствених стручњака то је један
од главних разлога за ову поразну
статистику. Помоћ у санитарном ма-
теријалу и опреми, која је у кризном
тренутку требало да стигне из фонда
ЕУ, остала је са оне стране границе.
Италија је остала испред закључаних
врата само мало раније. Помоћ која
је стигла из Чешке, Јапана, Литваније,
Луксембурга, Турске и Француске, на
чему је Шпанија веома захвална, опет
је стигла са закашњењем. „Непреста-
но смо у раскораку од недељу дана“,
рекао је Орио Митја Виљар, најути-
цајнији каталонски специјалиста за
инфективне болести.
Због недовољног броја тестова и
незаштићености здравственог особља,
здравствени радници су очајни и не-
моћни. Велики број оболева и мора
да остане у изолацији. Тренутно је
инфицирано око 15.000 здравствених
радника у Шпанији, што чини око 15
одсто свих оболелих. Са разлогом је
Синдикат медицинског особља Шпа-
У Шпанији је инфицирано
око 15.000 здравствених
радника, што чини око 15
одсто свих оболелих
није поднео тужбу Уједињеним на-
цијама због недостатка заштите рад-
ника у здравству.
Државне здравствене установе,
систематски осиромашене последњих
година како би се приватизовао сек-
тор, не могу да одговоре на овај иза-
зов. Недостатак особља је још једна од
слабости здравственог система која
сада долази до изражаја. Конфеде-
рација Независног синдиката лекара
је оптужила државу да је у јануару
уместо предвиђених 50.000 запосле-
но само 7.000 здравствених радника.
Председник Синдиката здравствених
радника Каталоније, Ђорди Круз Љо-
бет је упутио јавну поруку шпанској
влади у којој каже да „медицински
радници неће заборавити како су изи-
грани од стране државне власти“ која
их је оставила да се боре у немогућим
условима. „Доћи ће дан кад ћемо из-
равнати рачуне. Немојте сумњати у
то“, рекао је Љобет.
Барселона је последњу деценију
живела највећим делом од туризма.
Сада је 14 хотела адаптирано за смештај
пацијенaта који нису на интензивној
нези, као и за медицинско особље са
лакшим симптомима. За услове ка-
рантина прилагођени су спортски цен-
три, сајамске хале и конференцијске
дворане, па чак и паркинзи у служби
погребних друштава. Призори Барсе-
лоне подсећају на апокалиптичне сце-
не из неког филма. Збуњеност и страх
доминирају. Ипак, предност Барсело-
не је што је то увек био функционалан
град. Градска скупштина, која иначе
игра виталну улогу у свакодневном
животу града, има добру платформу
комуникације и информисања грађа-
на које се дневно ажурирају преко веб-
Помоћ у санитарном
материјалу и опреми, која
је у кризном тренутку
требало да стигне из
фонда ЕУ, остала је иза
закључаних врата
страница и мобилних апликација. Увид
у свакодневна дешавања даје грађани-
ма сигурност. Подаци о стању у болни-
цама и Ургентном центру, као и они о
тестирању су јавни, као и виртуелна
мапа Барселоне са обележеним пода-
цима о зараженим по општинама, где
сваког тренутка можете пратити у ком
крају града су нова жаришта. Функцио-
нишу и канали за помоћ грађанима у
разумевању и решавању тренутних
проблема.
Начин живота и густина станов-
ништва Барселоне утицали су, нажа-
лост, на брзину ширења вируса. Ако
се упореди са Београдом, Барселона
се простире на трећини његове тери-
торије а има исти број становника. У
овом граду се увек живело медите-
рански, што значи на улици. Навикло
се на покретљивост јер су раздаљи-
не кратке а људи воле да се налазе и
друже. Непосредност и блискост, због
којих се воли овај град и што је оно
што свима недостаје, показали су се
сада као мана.
Спољни свет је, тренутно, врло ре-
лативан појам. Највећи број људи је
сведен на основну стамбену јединицу.
Улазна врата су и гранични прелаз. А
све што је иза њих је чиста фикција.
Не постоји иако постоји.
У свакодневном животу, Барсело-
на се сналази. Град је добро снабдевен,
о томе за сада не мора да се брине.
Мрежа малих предузећа разноврсних
делатности реорганизује се кроз сер-
вис онлајн продаје и достављања, ка-
ко би грађани колико-толико могли
да надоместе осећај изгубљености, а
да привреда града не оде у пропаст.
Испред супермаркета и пијаца обез-
беђене су рукавице за једнократну
употребу и строго се контролише број
људи који може да уђе у сваки прос-
тор. Страх је учинио да људи мисле о
свему што раде, па макар то било и
бацање ђубрета. Изолација је једино
што грађани могу за себе да ураде. А
главна битка се води у болницама и
ургентним центрима који су као бро-
дови усред олује.
Из Центра за мерење квалитета
и загађености ваздуха ових дана нам
поручују: „Барселона је последњи пут
имала овако чист ваздух тачно пре сто
година.“
Чују се птице, мирише слан ваздух.
Барселона стоји између неба и мора.
Стоји и чека.
МАРИЈА КОВАЧЕВИЋ
НИН/9/4/2020. 45
СВЕТ

ЗИГМАР ГАБРИЈЕЛ, БИВШИ НЕМАЧКИ ВИЦЕКАНЦЕЛАР

О УТИЦАЈУ ПАНДЕМИЈЕ НА ОДНОСЕ У ЕУ

Како против немачке себичности

Можда најопаснија последица кризе изазване ковидом-19 јесте то што се
показало да је једина заштита на коју грађани могу да рачунају она коју им
пружају националне државе

П
од председником Доналдом
Трампом, Сједињене Државе не
раде активно на успостављању
сарадње с другим државама у борби
против ковида-19, услед чега се гло-
бална битка с вирусом корона води
фрагментарно. Далеко више него
америчко-европски спор око уло-
ге НАТО, тишина којом су праћени
односи две стране у контексту борбе
против пандемије показује да се више
тешко може говорити о трансатлант-
ској заједници.
Још горе од тога, САД се при-
клањају теоријама завере. Као што је
Кина тврдила да је вирус корона раз-
вијен у лабораторијама америчке ар-
мије с циљем да нанесе штету успону
Кине, тако је и Трампова администра-
ција неко време о ковиду-19 говорила
као о „кинеском вирусу“, подстичући
тако ресантиман друге стране.
Истовремено, Кина настоји да у
текућој ситуацији остави свој траг,
обезбеђујући помоћ тешко погођеним
земљама. Нису ни САД ни Европа те Скидање одговорности: Немачка канцеларка Ангела Меркел
које тренутно пружају највећу подрш-
ку Италији, Шпанији или Африци;
то је Кина, која им шаље медицинске будуће глобалне улоге Европе. Јасно је независна Европска централна бан-
тимове и потрепштине. Ретко кад је да би Европа била маргинализована у ка (ЕЦБ) та која је нешто предузела.
било могуће до те мере јасно видети Г2 свету, којим би доминирале САД и Као и у случају кризе евра пре скоро
како Кина од Запада преузима улогу Кина, без обзира на то што је европски десет година, принцип ЕЦБ да ће се
глобалног предводника. просперитет директно повезан с отво- „учинити све што је потребно“ сада
Током Велике рецесије која је усле- реношћу глобалних тржишта. одржава стабилност валуте и земља-
дила након светске економске кризе Али улога Европе биће одређена ма чланицама обезбеђује неопходну
2008, Кина још није била тако снажна, и тиме како се носи с кризом изазва- ликвидност. Засад ни Европска ко-
нити је Америка толико била обузета ном ширењем ковида-19, у ситуацији мисија ни Европски савет нису пре-
собом. Кратко након што су махери кад пандемија слаби њено јединство, дузели ништа упоредиво. Управо су-
финансијских тржишта себе и читав готово до тачке очајања. Европска протно: Италијани вероватно никада
свет довели на ивицу амбиса, финан- унија се у досадашњем току кризе неће заборавити да је, док су људи у
сијски министри водећих 20 еконо- катастрофално показала. Само је Ломбардији већ масовно умирали,
мија састали су се да би осмислили
заједничке одговоре на ту ситуацију.
Упркос недавно одржаном вирту-
алном самиту, Група 20 у актуелној
Италијани вероватно никада неће заборавити
кризи не игра сличну улогу. да је, док су људи у Ломбардији већ масовно
Чак и пре појаве ковида-19, ан-
тагонизам између САД и Кине био је
умирали, Немачка увела забрану извоза
од централног значаја за утврђивање медицинске опреме у Италију
46 НИН/9/4/2020.
Немачка увела забрану извоза меди-
цинске опреме у Италију.
Тренутно смо сведоци последица
олако схваћеног мултилатерализма:
европска и међународна сарадња су
лаке кад ништа не коштају. Посебно
су немачки политичари ти који желе
„Европу à la carte“: они желе да Немач-
ка буде шампион извоза у добра вре-
мена, уживајући корист од отворених
граница и неометене трговине, али у
кризним временима окрећу леђа свету.
То је разлог због кога еврогрупа, саста-
вљена од министара финансија зе-
маља чланица еврозоне, недавно није
могла да се договори око заједничког
пакета помоћи Италији и Шпанији.
Просто речено, ковид-19 није је-
дина зараза која прети Европи: док
се Италија и Шпанија очајнички бо-
ре да обуздају пандемију, еврогрупа
је подлегла истој врсти „моја земља
на првом месту“ вируса којим је била
инфицирана у време грчке дужничке
кризе пре неколико година. Идеја да
помоћ погођеним чланицама еврозо-
не треба да буде одобрена само ако
спроведу велике реформске програме
представља непојмљиву политичку
глупост. Можемо само да се надамо
да ће шефови држава или влада бити
паметнији од својих министара фи-
нансија - као што су политички лиде-
ри то били 2015. Треба указати да сви
немачки економисти, чак и они који
се увек противе расподели дужничког
терета, сада препоручују супротно. На
крају крајева, Италија и Шпанија не
могу саме да изнесу неопходно фи-
нансијско оптерећење борбе против
вируса и стабилизовања национал-
них економија. Потребно им је да све
чланице еврозоне поделе терет неоп-
ходног задуживања; да ли ће то бити
названо еврообвезницама или корона
обвезницама потпуно је ирелевантно.
Још има времена да се курс у Европи
и на ширем међународном нивоу про-
мени. Али можда најопаснија последи-
ца кризе изазване ковидом-19 јесте то
што се показало да је једина заштита на
коју грађани могу да рачунају она коју
им пружају националне државе. Услед
тога вирус корона не прети само људи-
ма, него и уједињујућим међународним
пројектима, укључујући ЕУ, основану и
мукотрпно изграђивану како би се за-
увек окончала столећа непријатељства
на континенту.
Да ли ће Европа бити у стању да
превазиђе ову кризу, очува једин-
ство и одигра важну глобалну улогу
ШВЕДСКА БЕЗ РЕСТРИКТИВНИХ МЕРА
На савест грађанима
П
очетком ове недеље у Шведској је забележено да је од
почетка пандемије преминуло више од 400 људи. И
док суседне земље, као и све европске, уводе све више
рестрикција, шведска територија остаје још једини преостали
део европског тла на коме је борба против вируса препуштена
савести грађана.
У складу са обичајима, премијер је позвао људе да се понашају
зрело, влада је дала препоруке, а на грађанима је остало да се тога
придржавају. Зато су још увек отворени вртићи и основне школе,
маске се не носе на улицама, закон је наложио тек забрану
окупљања више од 50
људи. Здравствени систем
Шведски модел тешко се штити тако што је
лекарима и онима који су
да ће моћи дуго да директно изложени војска
опстане, он ће у најмању уступила гумене маске
које су „неудобне, али
руку морати да се ефикасне“, како кажу они
редефинише, онако како који их носе. Хитна помоћ
одвојила је одељење за
се то већ догађа свуда оне који чекају тестирање
на вирус, капацитети
за интензивну негу су
проширени, операциони програми редуковани.
Све се то, ипак, спроводи кроз препоруке и тек понеку
забрану. Држава помаже финансирање привременог затварања
радних места и привремена отпуштања на месец дана,
продавнице се затварају, трговина се убрзано престројава на
онлајн продају.
Већ је уочено да се више разболевају групе досељеника, попут
Сомалијаца, који живе у већим породицама, са више генерација,
који нису савладали језик, који нису добро информисани. Влада
је зато одлучила да уведе информативне програме на више
језика не би ли сви могли да чују препоруке. А већ се чују захтеви
да се уведу ограничења кретања и забране које би све грађане
обавезале да их поштују.
Шведски модел тешко да ће моћи дуго да опстане, он ће у
најмању руку морати да се редефинише, онако како се то већ
догађа свуда. Јер пандемија короне није донела само болест и
смрт, она са собом носи и друштвене, економске, политичке и
културолошке изазове који неће бити лако решиви.
И. Јанковић
зависиће од тога да ли је у стању да питање да дамо коначан одговор, али
понуди одрживу алтернативу „спаси у настојању да превазиђе кризу изаз-
се сам ако можеш“ сензибилитету. То вану ковидом-19 Европа има прилику
ћемо сазнати само ако свако преузме да себе изнова измисли. Не смемо да
свој део одговорности за будућност је пропустимо.
Европе. Само тада ће наша друштва
бити у стању да крену у правом Аутор је и некадашњи министар
правцу. спољних послова Немачке и
Наравно, ово такође значи сту- председавајући организације Атлантик
пање на неиспитану територију, што брике (Атлантски мост)
захтева храброст. Не можемо на свако © Project Syndicate, 2020.
НИН/9/4/2020. 47
КУЛТУРА
ДНЕВНИК ИЗ ЊУЈОРКА УЛИКС ФЕХМИУ
Не желим да
попустим пред
вирусом страха
У оваквим ситуацијама када нико нема одговоре
на сва питања, људима је потребна посебна
пажња како би се осетили сигурнима. Боримо
се са две епидемије, са короном и епидемијом
страха. Трудим се да не гледам вести. Вести ме
узнемирују, плаше ме. Већ данима нема добрих
Среда 11. март
Н
аш професор глуме Предраг
Бајчетић је захтевао да води-
мо дневник. Никад нисам во-
дио дневник, ни на факултету, ни у
средњој или основној школи. Увек сам
се мучио да пишем оне саставе, где си
био и шта си радио током распуста.
Досадно ми је било да пишем о томе
шта је било, био сам сувише узбуђен
и заљубљен у живот, плашио сам се
да ће ми измаћи и да ћу нешто про-
пустити док будем био преокупиран
догађајима из прошлости.
По истом принципу покушавам да
ми живот не прође буљећи у телефон.
Немам Инстаграм, немам Фејсбук.
Нестанак приватности који је настао
појавом интернета, а експлодирао
каналима социјалних медија, једнос-
тавно ме ужасава. А и сигуран сам
да немам ништа паметно да кажем,
не сваког дана, сваке недеље, сваког
месеца. Нисам склон паници. Или се
углавном трудим да не будем.
Вечерао сам у Мадери са прија-
тељем свога пријатеља, Ричардом,
америчким продуцентом који тре-
нутно снима филм у Београду. Ри-
чард такође није склон паници, тако
каже. Извињава се што ће му можда
телефон звонити у току вечере и мо-
раће да се јави. Син, који је студент у
Америци, управо му је јавио да је друг
његовог друга позитиван на корону.
Ричардов син има 19 година, по годи-
нама није у ризичној групи, али има
редак здравствени поремећај, његов
имуни систем готово да не постоји.
48 НИН/9/4/2020.
Он пакује своје ствари, напушта
кампус и креће аутомобилом за Лос
Анђелес, одакле су. Ричард зове школу,
покушава да ступи са неким у кон-
такт. Из школе кажу да је све у реду, да
они на кампусу немају информацију
о позитивним случајевима. Ричард
покушава да им објасни како их он
управо информише да имају.
Четвртак 12. март
Око 2.30 после поноћи, Бранка
улази у нашу собу са телефоном у
руци и шапуће: „Бане је, каже да вас
пробудим.” У потпуној коми, узимам
телефон, срце ми лупа триста на сат,
знам да је неки белај, само не знам
који. Бане је мој друг из детињства и
партнер у свим пословима у Њујорку.
Каже: „Гледам ТВ, Трамп је сад
најавио да се укидају летови из Евро-
пе за Америку.”
Наш повратак за Њујорк је пла-
ниран за у суботу, два дана касније.
Зовем Ер Србија, успевам да нас пре-
бацим за лет тог истог јутра. Снежана
је већ кренула да нас пакује. Зовемо и
будимо пријатеље за које знамо да су
такође планирали да путују у суботу.
Толе, мој други партнер, у посети је
мајци у Приједору. Сад је већ око три
ујутру, Толе креће из Приједора, мо-
ра да стигне до шест до Београда, пре
него што се затвори чекинг.
Спаковали смо се, нисмо будили
РА Ј КО Р И С Т И Ћ
Хедона који је спавао, поздравили
се са Бранком и сели у такси. Још је
био мрак. Често ми је мисао прола-
зила кроз главу, опет одлазимо усред
НИН/9/4/2020. 49
КУЛТУРА
ноћи, опет се неке границе затварају.
Нисам сигуран да овога пута одлазак
преко океана значи одлазак на сигур-
није. Али, алтернативе нема, тамо је
кућа, тамо нам је ћерка, тамо нам је
посао. Мада се ћерка на тренутак по-
радовала да ћемо остати у Београду
заробљени до даљег, док ће она сама
уживати у стану у Њујорку.
Толе је стигао. Седимо сви у каби-
ни, први пут носим маску, нервира ме,
не могу да дишем. Нос ми је сувише
велики и иде нагоре. И стално испада
из маске. Снежана виче: човече, шта
ће ти маска ако ти нос стално вири.
Игор, мој друг из средње школе је ту
са Соњом, једном од својих ћерки.
Пре полетања, уз хомеопатске де-
зинфектанте, наручује се шљивовица,
уместо воде или сока од поморанџе.
Против короне, за сваки случај!
Слетели смо у Њујорк, сви укљу-
чују телефоне. Читам вести, забрана
летова је уведена за 26 европских
земаља, али не и за Србију. Знао сам
да не треба да паничимо, могли смо
лепо да путујемо у суботу као што смо
и планирали. Мало сам љут на себе
што смо изгубили два дана у Београду.
Иако смо у Београду често, сваки дан
ми је драгоцен, свака кафа, свака ве-
чера, сваки разговор са пријатељима,
са породицом. Терминал 4 ЈФК аеро-
дрома се чини нешто празнијим, али
је све друго нормално. Цариник нас
је питао да ли смо имали контакта
са неким из Кине или Ирана, ми смо
рекли не, и то је било то.
Субота 14. март
Два дана касније сам поново до-
шао на тај исти терминал да сачекам
стјуарда Ер Србија који је био љубазан
да ми донесе одело које сам заборавио
у магновењу ноћног паковања. Авион
је слетео на време, мада су путнике за-
држали скоро сат и по дуже у авиону
након слетања. Мерили су им темпе-
ратуру. То нама два дана раније нису
радили. Улазећи у ауто на аеродром-
ском паркингу, посматрао сам пар
који је или стигао или се спремао да
негде отпутује. Обоје су имали маске
и рукавице. Стајали су испред свог
аутомобила из кога је она извадила
дезинфектант којим је прво трљала
руке, па врат, па лице и сваки део те-
ла који јој није био покривен одећом.
Кад је завршила, вратила је бочицу у
ауто и извадила неки спреј, вероватно
лизол, онај што убија 99 одсто свега
живог. Кренула је да се њиме прска,
50 НИН/9/4/2020.
Живот се са њујоршких улица преместио на висину
њујоршких небодера. Чујеш и видиш свог комшију у
чији прозор гледаш већ годинама, али га наравно не
познајеш. Машемо једни другима, поздрављамо се.
На чудан начин изолација нас приближава
прво по коси, као да је изашла испод лицајаца који се боре са неподношљи-
хаубе неког фризерског салона, а он- вом гужвом њујоршких улица. Стојим
да по панталонама, џемперу, да би на и гледам раскрсницу која је окупана
крају скинула јакну и испрскала је и сунцем, на којој нема људи, ту и тамо
споља и изнутра. прођу неки аутобус или такси. Слика
Онда је на ред дошао муж. Стајао је прелепа, а тако страшна. Ванила
је испред ње подигнутих руку док га скај. Силазим лифтом у утробу хотела
је она прскала спрејом као полиција где се налази Plaza Food Hall у коме је
демонстранте. смештена наша радња. Хол је у полу-
мраку, већина радњи је већ затворена.
Недеља 15. март Први пут ми се срце стегло.
Градоначелник Њујорка Бил де
Блазио је издао наређење да од утор- Среда 18. март
ка 17. марта сви ресторани, баро- Ника је одлучила да данас одлети
ви, морају бити затворени. У самом за ЛА. Снежана и ја сматрамо да је
Њујорку ради 320.000 људи у ресто- то погрешна одлука. Авиони још увек
ранској индустрији. Велика већина ће лете на америчким домаћим линија-
остати без посла преко ноћи. Редови ма. Без обзира на то што су авиони
за попуњавање апликација на бироу готово празни, путовање у овом тре-
за незапосленост ће бити огромни. нутку је непотребно излагање ризику.
У њима ће стајати они који имају Ника је у мају требало да се пресели
срећу да су легални. Јавна је тајна да за Калифорнију. С обзиром на то да
америчку прехрамбену индустрију постоји могућност свеопште блока-
на леђима носе они који немају ле- де, жели да оде пре него што се тако
гална документа. Велики број њих се нешто догоди. Један од другова јој је
неће усудити ни да покуша да при- понудио да буде у његовој гарсоње-
ложи апликацију за помоћ у случају ри која се налази на два минута од
незапослености, иако велика већина океана. Јасно јој је да ће бити сама у
уредно плаћа порез држави. Уплаше- карантину следеће две недеље, далеко
ни од лова на емигранте, који траје од нас, сама. Битно јој је да ће бити у
од доласка нове администрације 2016, природи, близу мора. Спаковала се и
многи се неће ни усудити да затраже отпутовала. Снежана је тужна. Каже:
лекарску помоћ, а већ је сигурно да ће „Тако сам и ја отишла из куће једног
многима бити потребна. дана ’94. на пар месеци у Америку, и
никад се нисам вратила.“
Уторак 17. март По наредби затварања ресторана,
Лепо и сунчано јутро. Отишао сам поруџбине у нашој пекари су се стр-
да обиђем нашу радњу која се налази моглавиле у једном дану за 80 одсто.
у Плаза хотелу између 58. и 59. улице Хотели су празни, ту и тамо је још по-
на Петој авенији. Тај угао Пете авеније неки отворен. И тих неколико соба у
и Централ парка је незванично срце којима је остало нешто заосталих ев-
Њујорка. По овако сунчаном дану, ропских туриста, биће празно до краја
улице би кипеле од људи који журе на недеље. Наша пекара у којој је стална
посао, туриста који разгледају град и гужва и која у нормалним условима
нервозних возача и саобраћајних по- ради 24 сата дневно, сада је готово
Често ми је мисао пролазила кроз главу, опет
одлазимо усред ноћи, опет се неке границе затварају.
Нисам сигуран да овога пута одлазак преко океана
значи одлазак на сигурније. Али, алтернативе нема
Мој нови најбољи пријатељ се зове лизол. Кад уђем у Понедељак 23. март
Бане је данас контактирао са Гре-
канцеларију, иако сам углавном сам, прскам свуда. гом Бакстромом, шефом и власни-
Као кад нас запрашују против комараца. Испрскам ком ресторана Олмстед у Бруклину.
Грег је прошле недеље затворио
целу канцеларију, столове, столице, мишеве и ресторан и морао да отпусти 60 за-
тастатуре, мониторе и телефоне, кваке и славине послених. У почетку је мислио да ће
спремати храну само за поруџбине
за преузимање и на доставу, као и
празна. Хлеб који од данас возимо „Је л’ ме зајебаваш?“ већина ресторана у Њујорку. После
искључиво самопослугама, може се „Не.“ једног дана, схватио је да тај модел не
направити у току једне смене. Па да ли је ово нормално? Усред може да опстане финансијски, нити
короне, земљотрес. Као у неком је потпуно у складу са концептом
Петак 20. март филму холивудске Б продукције. социјалног удаљавања. Уместо тога,
Гувернер државе Њујорк је издао Људи који су се затворили у куће, одлучио је да направи неку врсту
наређење да сви морају да остану код који су се склонили од короне како „банке хране” која би помагала рес-
куће. Само људима који раде у ос- би били што даље једни од других, торанским радницима који су оста-
новним службама биће дозвољено истерани су из својих домова и при- ли без посла. У својој кухињи су већ
кретање. С обзиром на то да прави- сиљени да прекину изолацију. Имам имали довољно намирница да почну
мо хлеб за самопослуге, ми такође потребу да окренем пријатеље, али да кувају. Отворили су веб-страни-
спадамо у основне делатности. Из- ипак куцам поруке, пар кратких ре- цу за донације и одзив је био више
дали смо потврде својим преосталим ченица у које треба да стане све. По- него позитиван. Осим финансијске
запосленима како би могли неомет- мажу ми емоји симболи да испољим помоћи, људи се нуде да волонтирају,
ано да дођу на посао. Онима који су како се осећам. Те емоји поруке шаљу им најразличитије производе,
и даље вољни да раде. имају краткорочно дејство, човек од четкица за зубе, до тампона и
Данас сам се чуо са Игором, он их заборави истом брзином којом хране за бебе. Ми ћемо им од сутра
је у Бостону. Њима је посао у пекари су биле написане. Разговор ипак свакога дана носити хлеб.
такође опао, али не толико драматич- дуже остане у памћењу. Накнадно
но као нама. Игорове ћерке Мишка сам сазнао да ће свака осма зграда Уторак 24. март
и Тамара су покренуле доставу хлеба у Загребу морати да буде срушена. Прошла је недеља од када је све
на кућу. Нико више не жели да иде у Желим да верујем да неће бити тако, стало. Мој нови најбољи пријатељ се
самопослугу, сви купују онлајн. Игор да су те прве вести ипак драматич- зове лизол. То је онај дезинфектант
и ја разговарамо док он развози по- није него што у ствари јесу. којим се прскала она жена на пар-
следњу наруџбу тог дана. Данас почиње забрана непо- кингу, онај што убија 99 одсто свега
У пекари је напето, они који су до- требног кретања. Сви су збуњени. У живог. Кад уђем у канцеларију, иако
шли на посао приватним колима не оваквим ситуацијама када нико не- сам углавном у канцеларији сам, пр-
осећају се безбедно да раде са колега- ма одговоре на сва питања, људима скам лизол свуда. Као кад нас зап-
ма који су стигли градским превозом. је потребна посебна пажња како би се рашују против комараца. Испрскам
Свакодневно нам стижу поруке од осетили сигурнима. Боримо се са две целу канцеларију, столове, столице,
пријатеља. Гого Богдан је послао по- епидемије, са короном и епидемијом мишеве и тастатуре, мониторе и те-
руку, пита како смо, каже код њих ‘на- страха. Трудим се да не гледам вести. лефоне. Кваке и славине, наравно.
ко. Нисам га чуо од Београда. Пору- Ујутро одем на посао и не укљу- Да не бих тренутно умро од лyсола,
ку сам видео тек сутрадан, касно ју је чујем се. Вести ме узнемирују, плаше отворим прозоре и изађем на тера-
послао. Обрнуо је ноћ за дан, бинџује. ме. Већ данима нема добрих. Трампа су да пушим. Њиме прскам све кад
Данис шаље поруку, каже „немој из- не могу да гледам, није ми чак више уђем у ауто, волан, мењач и сваки
лазити, пази се!” Одговарам „па неко ни забавно. До пре пар дана је пона- други део аутомобила који је могао
мора да прави хлеб за овај народ!” вљао на сваком брифингу „кинески да буде додирнут од стране радника
Зваћу га сутра, не могу да куцам. вирус, кинески вирус”. Кад га је но- у гаражи. Јеби га, ја се плашим њега,
винар упитао зар то није расистичка он се плаши мене. И један и други
Недеља 22. март изјава, одговорио је: „Не, то је чињени- изгледамо здрави, ал’ никад се не зна.
Стигао сам у пекару, зовем Даниса. ца”. Да, одахнуо сам. У праву је. Хвала Чим региструјем ауто, престаћу да га
Данис ме пита да ли сам чуо за Загреб. богу да је овај вирус кинески, замисли паркирам у гаражи, али ћу сигурно
„Шта је било у Загребу?“ да је српски, хрватски или албански, наставити да га прскам, за сваки слу-
„Земљотрес, и то озбиљан.“ то би онда било баш озбиљно срање. чај. Засад још морам да га паркирам
у гаражи, с обзиром на то да му је
регистрација истекла. Сигурно ћу до-
Просечан Американац удаљен је свега две недеље од бити казну ако га оставим на улици.
А ови и даље деле тикете, без обзира
сопственог банкрота! У преводу, његова је уштеђевина на то што је смак света.
толика да има за храну и рачуне само за следеће две Пекара сад више личи на неку ла-
бораторију. Сви раде под капама, мас-
недеље од оног тренутка кад изгуби примања кама и са рукавицама и наравно у уни-
НИН/9/4/2020. 51
КУЛТУРА
формама. Само им очи вире. Толе води
производњу, у пекари је по цео дан. Ја се
у међувремену борим са бирократијом
у чијој ће милости бити наша судби-
на и судбина милиона других који су
прошле недеље остали без посла. Го-
ворили су да је просечан Американац
удаљен свега две недеље од сопственог
банкрота! У преводу, његова је уштеђе-
вина толика да има за храну и рачуне
само за следеће две недеље од оног тре-
нутка кад изгуби примања.
Данас се завршила прва недеља,
3,3 милиона Американаца се прија-
вило осигурању за незапослене. Данас
сам први пут одвезао хлеб у Олмстед.
Изгледам пре као хирург него као
достављач хлеба. Кад сам стигао, ни-
кога није било, ресторан је био пра-
зан. Кроз прозор сам могао да видим
велики број папирних кеса које су
уредно стајале на дугачком барском
пулту. Те папирне кесе ће истог по-
слеподнева бити комплетиране и
подељене онима којима су потребне.
Бане ми је рекао да оставим хлеб у
улазу ресторана, између двоја врата,
пре него што се уђе у ресторан. Они
тај међупростор користе као безбедну
зону у којој такође остављају оброке
на столу, које ће људи касније узети,
без контакта са особљем ресторана.
Четвртак 2. април
Од пре неколико дана Њујорча-
ни су почели да око седам сати уве-
че отварају прозоре својих станова у
којима су затворени. Да пљешћу, ви-
чу, звижде у част оних радника који
немају луксуз да остану у кући. Пр-
венствено лекарима и здравственим
радницима који тренутно раде у не-
могућим условима.
Наравно, аплаузи су упућени и
осталим радницима које углавном и
не примећујемо, а сада нам од њих
буквално живот зависи. Поштанским
радницима, радницима у самопо-
слугама и апотекама, радницима за-
посленим у јавном превозу и свима
онима који на бициклима разносе
храну и имају контакт са великим
бројем људи у току једног дана, и
свима онима који нас хране.
Изгледам пре као хирург него достављач хлеба.
Пекара сад више личи на неку лабораторију.
Сви раде под капама, маскама и са рукавицама
и наравно у униформама. Само им очи вире
52 НИН/9/4/2020.
Јавна је тајна да америчку прехрамбену индустрију
носе на својим леђима они који немају легална
документа. Велики број њих се неће усудити ни да
покуша да приложи апликацију за помоћ у случају
незапослености, иако уредно плаћа порез држави
Све ме подсећа на то кад се у Бе-
ограду звиждало и лупало у шерпе
у Слобино време, али овога пута то
има потпуно другачији разлог. Пр-
вих дана су ти аплаузи били скром-
ни, мало је људи излазило на про-
зоре. Али, из дана у дан су све јачи,
све гласнији.
Живот се са њујоршких улица
преместио на висину њујоршких не-
бодера. Чујеш и видиш свог комшију
у чији прозор гледаш већ годинама,
али га наравно не познајеш и никада
га ниси ни приметио. Сада машемо
једни другима, поздрављамо се. На
чудан начин нас ова изолација при-
ближава.
Петак 3. април
Ника која жели да се бави ре-
жијом, прошле године је снимила
свој први кратки филм. Сама га је
написала, скупила новац и екипу.
Њен кратки филм Погледај ме је
требало да има премијеру у априлу,
у званичној конкуренцији Трибека
филм фестивала у Њујорку. Фести-
вал је настао као покушај ревитали-
зације јужног дела Менхетна након
трагедије 11. септембра 2001. Од свих
важнијих светских филмских фес-
тивала, Трибека је морала прва да
се суочи са одлуком о одлагању или
отказивању фестивала. Нису одлу-
чили ни једно, ни друго.
Данас је фестивал објавио да ће
бити одржан у планираном терми-
ну, али не у биоскопским салама, већ
онлајн. Увек сам мислио да нас вир-
туелна комуникација удаљава једне
од других и доприноси нашој груп-
ној усамљености. Можда у овој новој
реалности, у којој нам је дужност и
обавеза да будемо сами, овај облик
комуникације има смисла.
Недеља. 5. април
Држава Њујорк, број заражених
120.000.
У граду Њујорку на свака 3 минута
једна особа умре од ковида-19. С обзи-
ром на то да се трудим да не пратим ве-
сти, моје белешке не одсликавају тачну
ситуацију у граду у коме живим. Док
сам читао реченице које сам написао,
схватам да бих овога пута много више
желео да останем у ономе што је било,
него у ономе што јесте. А када укључим
телевизор или погледам телефон, уп-
лашим се онога што ће тек бити. Али,
не желим да попустим пред вирусом
страха. Јер, док радим свој посао и у
исто време обављам своју грађанску и
људску дужност, молим се и верујем да
ће све бити онако како треба.
Од уторка крећемо да донирамо хлеб
за још једну „народну кухињу“. Овога пу-
та ће народна кухиња бити смештена у
ресторану Елевен Медисон парк који је
2016. године проглашен најбољим рес-
тораном на свету. Са шефом и власни-
ком Данијелом Хамом сарађујемо од
његовог доласка у ресторан, већ готово
петнаест година. Након затварања свог
ресторана, Данијел је окупио свој тим и
кренуо да прави оброке за лекаре и ме-
дицинско особље њујоршких болница.
Њујоршким лекарима се, иначе, при-
дружио и велики број колега у пензији
као и колега који су стигли из осталих
делова земље да помогну.
Већ друге недеље број пријава на
бироу за незапослене био је дуплиран
и дошао је на 6,6 милиона. До јуче, тај
број је отишао на 10 милиона. И расте.
Емпатија
(од грч. εν - у; и грч. παθος -
осећање, страст) дословно означава
суосећавање, уживљавање.
Емпатија подразумева способ-
ност да се емоционално разуме шта
друга особа доживљава. У суштини,
то је стављање у туђу позицију и до-
живљавање туђих осећаја. Емпатија
нам омогућава да разумемо друге и,
често нас „присиљава” да предузме-
мо мере како бисмо ублажили патњу
друге особе.
КУЛТУРА НА РЕСПИРАТОРУ (2): ПОЗОРИШТЕ У СРБИЈИ ТОКОМ КРИЗЕ И НАКОН ЊЕ

Рађа ли се Нови Човек

Велике епидемије јесу мењале призоре и теме у театру, градиле нове
жанрове и нова поља. Међутим, све то су радили људи. Људи са
садржајем, идејама, слободом и храброшћу да ту своју ствар изведу до
краја. Хоће ли нас корона натерати да то будемо сутра

Ј
абука се доказује једући се, а по-
зориште гледајући се. Kолач се
афирмише једући се, а позори-
ште гледајући се…
Овако је Бертолд Брехт сажео
улогу позоришта и тешко је пове-
ровати да ће ужас времена у коме
живимо променити ту синтагму. А
ипак, свима на планети је ово данас
први пут и многи су уверени да после
овога више ништа неће бити као пре.
Хоће ли се све променити или не, не-
ки ће сведочити, писати, али једно је
извесно: живимо у доба пандемије,
за које Небојша Ромчевић, драмски
писац, за НИН каже да су током ис-
торије сваки пут биле политички,
економски и културни феномен:
„Оне су представљале прекретни-
цу у развоју цивилизације, извесно
суморно проветравање постојећих
постулата, пре свега односа човека
и Бога, али потом и односа човека
према самом себи. Оно што су исто-
ричари, а многи писци и филозофи
приметили, бар када је куга у питању,
јесте да се она појављивала у трену-
цима у којима се цивилизација на-
лазила на врхунцу своје дезоријента-
ције по питању вредности на којима

МАСАНОРИ ЈОШИДА

НИН/9/4/2020. 53
КУЛТУРА
почива, када је дуже време чамила
у безидејности и пукој самодовољ-
ности. Kао да је болест чинила оне
кораке које култура није могла сама
да доврши.
Kада је позориште у питању, ре-
као бих да је оно у озбиљној кризи
и своје функције и свог садржаја већ
последњих двадесет година, где акти-
визам и формализам мењају места,
док је садржина остајала по страни.
Говорим о кризи садржаја, која је
последица друштвених и духовних
околности. Дубоко сам убеђен да ће
и ова пандемија, као и све остале,
променити те околности, уверити
нас да се свет ипак мења (желели
ми то или не) и да отвара теме којих
нисмо били свесни. Верујем, тако,
да ће друштвене промене бити тако
корените, да ће и позориште морати
да реагује на њих и освести. Kорону
видим као глобално мешање карата
и почетак нове партије.“
За редитеља Андреја Носова који
је последњих месеци на мастер сту-
дијама у Амстердаму, време короне,
или како ће се звати овај период у
коме живимо, сигурно ће утицати на
све области живота, али он мисли да
се у људском понашању неће ништа
променити:
„Остаћемо острашћени, подеље-
ни, и дубоко повређени због ове ви-
ше силе која нам се догодила. После
сваке велике недаће говорило се да
ништа више неће бити исто. Није би-
ло исто, било је и горе. То не значи
да сам песимиста, већ да нисам сигу-
ран да ће се човечанство удостојити
да разуме и реагује на своје погреш-
ке. То можемо само својом вољом и
снагом која не долази из природе или
било које врсте хемијског садржаја.“
Највећи ударац који је претрпело
позориште је у чињеници да га нема,
да су позоришни уметници остали
без могућности да се окупе, да гово-
ре. Најболније је што се не зна када
ће тај ударац да престане, и колико ће
дуго трајати ова цела ствар.
Редитељка Јована Томић обја-
шњава да се тај ударац догодио и
самом чињеницом да се држава
апсолутно не бави независном кул-
турном сценом, фриленсерима, ва-
54 НИН/9/4/2020.
Друштвене промене
након кризе биће
тако корените да ће и
позориште морати да
реагује на њих и освести.
Ово видим као глобално
мешање карата и почетак
нове партије
Небојша Ромчевић
нинституционалним уметницима и
организацијама које су прве на удару
због последица пандемије:
„Институционална позоришта
ће након епидемије претрпети уда-
рац кресања буџета, што ће се надо-
везати на већ постојећу редукцију и
занемарљиво мали проценат укуп-
ног буџета који се до сада издвајао
за културу. То ће се даље рефлек-
товати на формирање репертоара,
па ће већ и позоришта (наравно,
увек постоје изузеци), посезати за
’сигурицама’, пројектима који тре-
ба да напуне касу и минимално
надоместе осиромашене буџете.
Уметнички критеријуми и квали-
тет остају у другом плану. Тако се
смањује могућност младим, не-
афирмисаним уметницима да до-
бију шансу и простор за рад, јер се
подводе под ’ризик’ који може бити
неисплатив/ненаплатив. У оквиру
малог тржишта као што је Србија,
младима се затварају врата и они
постају готово невидљиви.“
Небојша Брадић, редитељ, по-
следњих месеци је посвећен проуча-
вању живота и рада Николе Тесле.
Верује да су логика људскости и ло-
гика драме једно исто, а нада се ће му
ова нежељена изолација помоћи да
заврши драму о Тесли, а заједници и
Утопије су засноване на
теорији и недостаје им
логика фикције. Наука
открива и користи ствари
које већ постоје. Али,
људскост се не открива,
она се ствара
Небојша Брадић
друштву у којем живимо да направи
радикалне промене ка бољитку:
„Увек ме је фасцинирало како је
Тесла, пошавши из сиромаштва и
немаштине личке забити, успео да
понуди великом свету неограничене
могућности напретка. Тесла је гледао
у будућност и стварао велике изуме
који су били револуционарни за на-
учни, технички и свакодневни свет.
Али, свој најдражи сан, бежични пре-
нос енергије, није успео да оствари.
Дошло је до разлаза са финансијери-
ма, а сам Тесла је, уместо да у таквој
прилици поступи на разборит начин,
све ставио на коцку.
Разлог зашто је тако је парадокса-
лан: утопије су засноване на теорији
и недостаје им логика фикције. Нау-
ка открива и користи ствари које већ
постоје. Али, људскост се не открива,
она се ствара. Ми је стварамо тако
што трагамо за њом. Ми наслеђујемо
своју људскост у једној форми – јед-
ној реалности – а затим морамо да
поново стварамо реалност у времену
које се мења, како бисмо могли да
будемо људи.“
И
звесно је да театра у овом вре-
мену нема, али, рећи ће Андреј
Носов, „све око нас је толико
театрално да имам осећај да је све
постало позориште. У тој театрал-
ности изгубио се сваки смисао по-
зоришта. Односно, долази време не-
ког новог приступа који ће сигурно
да се појави, а који ћемо одбацивати
желећи да све буде као пре, јер пре је
ипак било боље него што је данас. И
тако укруг.“
Kао многи стручњаци разних
профила, професор ФДУ Небојша
Ромчевић верује да нас, кад све ово
прође, чека глобална економска
криза која ће изазвати тектонске
поремећаје на свим пољима, па и у
култури:
„Можда ће се створити нове
политичке опције, па чак и нови
друштвени слој (експерти, зналци),
можда ће читава капиталистичка и
националистичка демагогија пото-
нути у бездан. То ће, свакако, озна-
чити црту много дебљу од пада Бер-
линског зида, или 11. 9.“

Може ли се говорити о позори-
шту пре и после короне?
Може, рећи ће Јована Томић уз
објашњење: „Сви ови догађаји су у уз-
рочно-последичној вези, и резултат
су глобалног друштвено-политичког
система који не функционише. Кон-
стантно осећам анахроност локалног
позоришта у односу на третман го-
рућих тема; наше позориште некако
увек каска, споро је и, част изузеци-
ма, недовољно храбро и/или инди-
ферентно да покрене болне актуел-
не друштвено-политичке теме; овај
проблем је у спрези са горе поме-
нутим системом функционисања
целокупне културне сцене у Србији.
Тим поводом, више сам узбуђена ка-
ко ће се у другим медијима, сферама
уметности, формирати реакција на
садашњи тренутак.“
Литература, она драмска, сва-
како је један од тих медија, а писац
Ромчевић ово време изолације не
Константно осећам
анахроност локалног
позоришта у односу на
третман горућих тема;
наше позориште је
недовољно храбро да
покрене болна друштвено-
-политичка питања
Јована Томић
доживљава као посебну околност за
писање:
„Живот писца јесте добровољна
изолација, па ово време не предста-
вља неку јако драматичну промену.
Ишчашеност времена из зглоба је
сада више него очигледна и први пут
се срећемо са оваквом опасношћу као
доминантно атеистичка цивилиза-
ција. Свакако да ће нова свест о нашој
изложености, о ниском степену нашег
цивилизацијског развоја, донети хи-
тро излечење од охолости у коју смо
потонули. Ја се надам да се рађа Нови
Човек и да ћу бити ту да то запишем.“
Замишљамо ли у скорој будућ-
ности представе о добу короне,
Шекспира у корони, Чехова у коро-
ни, документарне драме о корона
времену... Хоћемо ли се удавити
патњом која нас сада окружује, и
бесмислом избегавања разговора о
суштини.
Једно размишљање нашег саго-
ворника Андреја Носова циља и на
овакву суштину: „Велике епидемије
јесу отварале пут и мењале призоре
и теме у театру, градиле нове жа-
нрове и нова поља. Међутим, све то
су радили људи. Људи са садржајем,
идејама, слободом и храброшћу да ту
своју ствар изведу до краја. Хоће ли
нас корона натерати да то будемо?
Остаје неизвесно.“
А опет, извесно, позориште ће мо-
рати да се по ко зна који пут прила-
годи времену у коме живи.
РАДМИЛА СТАНКОВИЋ
НИН/9/4/2020. 55
PROFIMEDIA.RS НАЗИВ РУБРИКЕ

У ритму рејва: Слике насиља и лудила у

45 минута дугом кадру филма Климакс

ПРВИ ОНЛАЈН ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

Гледање без дисања

На хиљаде људи свакодневно је из својих домова посећивало сајт mojoff.net и
пратило неке од највећих фестивалских хитова, па и успело да загуши интернет
проток, учинивши ово место најсигурнијим прибежиштем у данима пандемије

В
ест да Мегаком филм организује
први онлајн филмски фестивал,
одјекнула је већ првих дана пан-
демије. Уз бројне виртуелне програме
и садржаје, који су тих дана напречац
организовани како би се јавности у
изолацији обезбедила додатна забава
услед немогућности кретања и изла-
зака, али и неке институције културе
одржале постојаним, први филмски
фестивал деловао је попут најориги-
налније замисли од свих.
У годинама доминација бројних
филмских платформи, онлајн фести-
вал открио је, међутим, једну сасвим
нову компоненту сабрања публике на
једном месту, први пут тестирану овом
приликом. Наиме, по осмишљавању
концепта, врло брзо почео је са радом
56 НИН/9/4/2020.
сајт мojoff.net, као место „одржавања“
фестивала, на коме је убрзо и објављен
програм. Баш као и на свим великим
филмским смотрама, програм је по-
дељен у неколико целина, попуњених
насловима светских кинематографија
које су обележиле фестивалску сцену
минулих година, али и неким светским
онлајн премијерама. Тако су рани ју-
тарњи сати били одвојени за великане
седме уметности, међу којима су се
нашла дела Кшиштофа Кишловског,
Дејвида Линча, Федерика Фелинија...
Следили су програми Документарни
врхунци, посвећен насловима савре-
мене документаристике, Породична
авантура и Kids film, са филмовима
за најмлађе, а касни поподневни и
вечерњи термини резервисани су за
програм Виђено невиђено, са великим
фестивалским насловима. Већ тако
постављен, програм је обећавао бо-
гат садржај у данима самоизолације.
У реду, било је ту и неких нелогично-
сти у концепту, на пример трилогија
Три боје Кшиштофа Кишловског није
ишла хронолошким редом, док су не-
ки наслови екстремног садржаја били
у ударном термину од 21 сат, а сасвим
је сигурно да би у регуларним фести-
валским условима заслуживали касне
поноћне термине којих, опет, на овом
онлајн фестивалу није било, иако би
се сигурно нашле ноћобдије или они
који услед стресног периода нису мог-
ли ноћима да спавају, но добро – за тако
кратко време, фестивал Moj ОFF обећа-
вао је заиста завидан програм! Након
 КУЛТУРА

неколико дана интензивних најава на форму, што захваљујући сјајном дизај- насиља, епилепсије, убистава, самоу-
интернету, фестивал је коначно 27. ну и костима и сценографије, нимало бистава, саморањавања, спаљивања
марта могао да почне! не смета. Као што је и очекивано, По- и чега све не, док сам редитељ очито
Филм коме је припала част да отво- лански окупља читаву плејаду савре- ужива у перформативности призора
ри фестивал био је Оптужујем Романа мених француских глумаца које пред- и ритму рејва, који прати тако сума-
Поланског, који је публика видела и води добитник Оскара Жан Дужардан, нуто постављену радњу филма. Чист
недавно на Фесту. Темпирани сатима а прича почиње када његов лик, иначе експеримент, изведен беспрекорно и
унапред за ову несвакидашњу фести- официр задужен за безбедност, одлу- глумачки и технички.
валску премијеру, доживели смо ог- чује да ризикује и живот и каријеру у Још један наслов истражује мон-
ромно разочарање када на сајту филм једном затвореном и ксенофобичном струозне умове, али само релативно
није могао да се покрене. Врло брзо ус- друштву, како би доказао да је капетан успешно, или смо барем од корејског
ледило је објашњење администратора Алфред Драјфус лажно оптужен за из- филма Звер Ли Јунг-хоа више очеки-
сајта – услед огромне посете, приступ дају, само зато што је Јеврејин... Стилски вали, с обзиром на чињеницу да је ова
сајту био је онемогућен! Одмах затим и занатски до детаља разрађено, По- кинематографија испоручила неке од
уследило је и ново саопштење – сајт лански је испоручио крајње узбудљиву најбољих наслова о серијским убица-
mojoff.net у истом тренутку посетило је историјску читанку. ма. И овај филм то солидно ради, али
више од 50.000 људи, услед чега је до- С друге стране, неки наслови испи- с обзиром на то да је интерпретација
шло до техничких компликација, због тују естетизацију филмског насиља на француског филма Специјалци из броја
густине интернет протока! Само пар крајње необичне и на моменте бизар- 36 Оливијеа Маршала, који је опет био
сати касније проблем је отклоњен, а на- не начине. Најпре руски филм Прит- особени одговор на амерички филм
кон тога организатори су одлучили да ка Кантемира Балагова, одводи нас Врелина Мајкла Мена, остаје утисак да
уведу и три додатне репризне пројек- у Лењинград након Другог светског је, без обзира на то што је редитељ на-
ције, док је посећеност растерећена мо- рата, где једна мала скупина прежи- шао нови угао причања приче, у много
гућношћу да се филм покрене и током велих схвата да, без обзира на то што чему остао „изгубљен у преводу“. Није
трајања саме пројекције... су ратне недаће окончане, живот и то лоше, само смо далеко више очеки-
Тако од старта, свесни да филм гле- смрт и даље воде борбу. Покушај глав- вали. Али зато, јапански синеаста Така-
дамо са 50.000 људи са колико се у ре- них јунакиња да нађу наду и смисао ши Мике и у свом сто и неком филму у
алном животу никада не бисмо срели у новоуспостављеним друштвеним каријери успева да нас узбуди, засмеје,
око једног таквог догађаја, учинило је односима, одводи их до неслућених заинтригира и забави. Иако је насиље
пројекције на овом фестивалу ванвре- дубина сопствених разорених психа, у Првој љубави готово стриповски из-
менским. Кућа Мегаком филм уредно у којима не откривају ни зрно могућ- ведено, Мике вешто користи различите
нас је обавестила да је за само првих ности да њихове душе нађу спас и да наративне слојеве како би акцентовао
неколико дана сајт посетило више од наставе даље... Онтолошко питање сву бесмисленост савремених друштава
180.000 посетилаца. Међу гледанијим преживљавања поставља и „неваљали (далеког Истока у овом случају, што се
филмовима су бразилски Невидљиви момак“ светског филма Гаспар Ное у лако може применити и на остатак све-
живот, иначе актуелни победник Фе- свом мајсторски изведеном Климак- та) о чему је и раније једнако успешно
ста (са 19.646 посетилаца) и, очекивано, су, неодољиво духовито сатканом од говорио у свом данас култном филму
корејски Паразит, актуелни добитник сцена лудила. Ное једну плесну трупу Убица Ичи. Прва љубав је један од оних
Оскара (са 16.323 посетиоца). И на- ставља на искушење када, затворе- филмова које ћете пожелети да репри-
равно Роман Полански, који је саку- ни у клаустрофобичном простору, и зирате, и изнова ће бити стилски духо-
пио завидан број гледалаца, са свим сами схвате да су под дејством под- вит и друштвено провокативан.
репризним терминима. метнуте халуциногене дроге. У чак Биоскоп као колективни догађај,
И нема сумње да се стари зналац 45 минута дугом кадру нижу се слике у данима пандемије, добио је сасвим
филмске атмосфере и особе- нови смисао и димензију са
не поетике вратио, након лу- фестивалом какав је Мoj OFF.
PROFIMEDIA.RS

тања и потпуне нефокусира- У тишини домова, гледали

ности у претходним делима. смо филмове „окружени“
Овог пута, Полански одлази најбројнијом фестивалском
у историју, и реконструише публиком, с тим што овог пу-
један догађај с краја девет- та њено дисање нисмо осе-
наестог века, који је редефи- тили, нити чули мишљење о
нисао ток државе Француске. филмовима, које увек радо
А баш тада, догодила се афе- поделимо по одгледаном
ра Драјфус, која је уздрмала филму. Можда ће успешност
њене темеље. Поланског овог пројекта редефинисати
уопште не занима моралис- и поставити неке нове стан-
ање око самог догађаја, већ дарде у будућности, када су
причу представља у најтра- фестивали у питању. Само
диционалнијој форми при- да више то никада не буде
поведења, нижући хроно- изнуђено.
лошки догађаје, дајући им Реконструкција: У филму Оптужујем, Полански описује
на моменте и телевизичну догађај с краја 19. века ДРАГАН ЈОВИЋЕВИЋ

НИН/9/4/2020. 57
 ПАНОРАМА
ФИЛМ ТАЧКА. РАЗНО
Нагазити
на јежа Југослав Влаховић
Мале невине лажи 2
наставак су филма Гијома
Канеа, „романтичне
комедије“ којој бисте
тешко одолели у недељно
поподне. Сигурно се
сећате приче приказане
пре десет година. Група
пријатеља, у тумачењу
најпознатијих имена
актуелне француске
кинематографије
(Франсоа Клузе, Марион
Котијар, Жил Лелуш, Жан
Дужарден...), одлази на
заједнички одмор премда
је један од њих доживео
тежак удес.
У наставку, након осам
лета, опет се састају крај
мора, с тим да се домаћин
куће неће нарочито
обрадовати њиховом
доласку...
Кане се и у другом
делу посвећује детаљном
PROFIMEDIA.RS

профилисању сложених
карактера и уз обиље
комичних сцена дочарава
колико се човек промени
и преживи бродолома за
мање од деценије.
Наравно, поново је ту
обала, вечере, завођења,
мале и грубе игре међу
пријатељима. Пацке
друштву – као кад станеш
на морског јежа.
Драма, дакле, коју ћете
радо одгледати уколико
на њу налетите у недељно
поподне, али овога пута
оно током кога осећате
благи терет у стомаку због
понедељка.
М. В.
ТЕЛЕВИЗИЈА
Из дневне собе
Током прошле две недеље, поје-
дини немачки ТВ канали покушали
су да успоставе стил видео-конфе-
ренције – пише Матијас Кале у Цајту.
„Могли смо да видимо неколико
водитеља како седе у својим днев-
ним собама, подрумима или радним
собама, са белим слушалицама, по-
кушавајући да се укључе у разговор.
Квалитет слике није био нарочит, тон
такође, није баш било сасвим јасно
ни о чему се ради, ни ко има реч. Као
гледалац, понекад сте се питали да
ли бисте морали нешто да кажете и
допринесете успеху, а онда се сетили
да то нису ваше колеге. То је и даље
била телевизија и то у свом најгорем
облику. ТВ кућна канцеларија. Стани-
це су покушавале да имитирају живот
гледалаца и да им увече покажу оно
што су они сами већ гледали током
читавог дана. Али, можда телевизија
уопште не би требало да копира жи-
вот, барем не када живот мирује, када
су тренуци радости и среће ограниче-
ни, барем ако све иде добро у грани-
цама наших дневних соба...“
М. В.

58 НИН/9/4/2020.
КЊИГА опипљивом свету, „у ЈЕЗИК
Нагон ловца
Иван Клајн
нутарња стремљења нечем
суштинском које јој је
измицало из руку попут
Шта боље упија крв: мокра сапуна“.

Бити негативан
керамичке плочице у Премда осуђени на
предсобљу или паркет немогућност дијалога,
у спаваћој соби? Роман наоружани до зуба у

Н
Радeнка Вадањела (Пула, утврђењима сопствених
1962) под насловом Здраво, живота, ликови ће едељама сам се надао да бар у овој рубрици нећу
драги убојице!, управо поступно, мајсторски морати да помињем ову планетарну несрећу о којој
објављен у Књижевној вођени предаторском од јутра до мрака говоре сви листови, телевизије и
радионици Рашић, руком писца, бити радио-станице… Није ми било суђено. Дође ми комшија и
почиње слично трилеру. потпуно стопљени са покаже ми Курир од последњег дана марта.
Тек пошто напусти природом. Изгубиће – Знам да ви не пратите овај лист – каже – али гледајте
постељу да би у кухињи осећај за стварност шта овде пише. Реч је о оном најстаријем Србину који се
исекао антидепресиве и сведени на меру излечио од короне. „Он каже да се радује што је последњи
на четвртину, тест показао да је негативан, и што нико из његове
непозната жена породице нема симптоме овог вируса.“ Мало ниже додаје:
замахне секиром „Кад сам сазнао да сам позитиван, уплашио сам се с
према кревету још обзиром на моје године.“ Елем, ја сам увек замишљао да је
топлом од његовог позитивно оно што је добро, а негативно оно што је лоше.
тела. Како је то сад у медицини испало обрнуто?
Заплет се даље Шта да кажем човеку? Узео сам речник Матице српске,
разбија као у кутији под одредницом позитиван нашао укупно десет значења
за мрвљење таблета. и подзначења, али не и оно које се односи на медицинске
У усамљеничком анализе. Срећом, под негативан, где су само два значења,
животу измештеног под бројем 1 каже се између осталог „који не потврђује, не
ловочувара највеће открива оно што се тражило, испробавало“, с примерима
државне шуме на негативан исход гласања, негативан медицински налаз. По
крајњем северу логици, позитиван је супротно од тога, дакле значи да је
земље појављује се потврђено, откривено оно што се тражило (а за шта су се,
уљез и тражи освету. у овом случају, сви надали да се неће наћи).
Но, док прате Кад је већ ту Курир, прелистао сам га и видео да на
туђе трагове, јунаци четири узастопне стране у заглављу стоји крупна реч
проналазе себе, KORONAVIRUS, а тако га зову и у текстовима. Политика
своју прошлост је у почетку писала „корона вирус“, док се није јавио
и злочине, председник Одбора за стандардизацију српског језика,
истовремено се и др Срето Танасић, и објаснио да је то буквалан превод са
прибижавајући и енглеског, док у српском шири појам треба да дође испред
удаљавајући. ужег, као у „река Морава“, „бактерија стрептокока“ и
Још је у запаженом невидљиве бубе отворити слично. Отада Политика редовно пише „вирус корона“,
роману-првенцу Дневник наизглед трилерску док се већина осталих медија држи ранијег облика.
беспосличара, Раденко причу ка универзалном и „Корона вирус“ свакако не ваља, али су се недавно чула
Вадањел, аутор књига безвременом, суочавајући мишљења да „коронавирус“, састављено, није погрешно,
Лекција о постојаности нас са силама што јер у науци већ одавно постоје називи вируса сложени с
(песме у прози), Човјек с надилазе границе грчком или латинском основом у првом делу (рабдовирус,
три пупка (песме у прози) свакодневног света. ретровирус, ротавирус...) па је тако и у овом случају (од лат.
и Мишомор за рођаке Хрватска издавачка corona „круна“ или „венац“, према облику вируса). Како
(збирка прича) – описао кућа Сандорф представила год било, надајмо се да ће нови назив „ковид 19“, лансиран
како приповедача, током је крајем прошле године од Светске здравствене организације, решити наш језички
брања шпаргли, обузима и најновије дело Раденка (ако већ не може здравствени) проблем.
непогрешиви нагон ловца. Вадањела. Кратки роман
Више нема шале! Сакраменти и котловина,
Шума, по чијим стазама поручују, читаоца уводи
сада газимо заведени у један ишчашен, у себе
фатаморганама и визијама, заврнут, помало гротескан
простор где су сва чула бекетовски антисвет,
изоштрена до крајњих где на позорници бауља
граница, натераће јунаке двоје старих, презрених и
у неиздрживе мимикрије одбачених.
према спољном, Мића Вујичић

НИН/9/4/2020. 59

Живот прође, а две кључне недеље никад
В
ећ скоро месец дана од
надлежних, политичара или
доктора свеједно, повремено
чујемо једну реченицу. Две наредне
недеље су кључне. Изгледа да су те
две недеље, осим што су кључне,
такође и клизне, па никако да се
десе и прођу.
А где па и журимо? Па неће свет
пропасти ако мало дуже будемо код
куће, пар месеци, година, деценија...
Јесте да тај свет већ најављује лагано
укидање уведених мера и враћање
живота у нормалу, али зашто бисмо
ми увек морали да пратимо све
трендове са Запада? Може Србија,
као и многи њени грађани ових
дана, да се посвети стицању нових
знања и вештина, да ради на себи и
да, када једном изађе из карантина,
буде много боља него што је била.
Сви функционери би могли да
се едукују у наредним месецима и
да, кад се једном вратимо у нормалу,
примене сва та нова знања.
Тако би, на пример, Небојша
Стефановић заједно са оцем могао
да одгледа неколико документараца
о сукобу интереса, само би морали
да воде рачуна да буду на безбедној
удаљености од најмање два метра
и барем 100 километара од неког
узбуњавача или новинара.
Министар здравља Златибор
Лончар могао би да се едукује о
вакцинама. Најпре би требало на
интернету да потражи неко упутство
о томе како се праве вакцине за
вирус корона, а када у томе не
успе – јер и неуспех је метода
учења – онда би могао да погледа
неколико влогова на тему „Како
бити одговоран политичар“ или
„Како се држати чињеница у јавним
наступима“.
Доктор Бранимир Несторовић би
могао да упише веб-школу стендапа
и да усаврши своје наступе. Већ до
60 НИН/9/4/2020.
25.
МИНУТ
краја карантина би могао да има
нови занат у рукама, а у овим неси-
гурним временима нема ничег дра-
гоценијег од заната, никада се не зна
када може да затреба. Хлеба и тоалет
папира не иште, што би се рекло.
Министар одбране Александар
ОЛИВЕР БУНИЋ
Вулин требало би да проучи устрој-
ство институције Војске Србије, али
какав је, вероватно би завршио на
неком модном блогу који се бави
униформама светских војски или
би дошао до jутјуб-видеа на којем се
десет сати укруг понавља пуцање из
Функционери би, док хаубице.
Министар иностраних послова
траје ванредно стање, Ивица Дачић могао би баш доста
могли бар да се едукују. да ради на себи, не зато што је база
доста ниско, немој да сте зли, већ
Небојша Стефановић би зато што је у питању вишестрана
са оцем Бранком могао личност. Наиме, већ више пута је
показао да не зна доста тога из раз-
да одгледа неколико них области, првенствено из језика и
документараца о сукобу музике. Стога би могао да гледа он-
лајн лекције како из енглеског, тако
интереса, само да буду на и из певања. А још ако научи и другу
З О РА Н К Е С И Ћ И Њ Е Г О В И С А РА Д Н И Ц И А У Т О Р И С У Т В Е М И С И Ј Е „ 2 4 М И Н У ТА
безбедној удаљености од песму, небо ће бити граница.
Заменик градоначелника Бео-
најмање два метра и бар
С А З О РА Н О М К Е С И Ћ Е М “ И У Р Е Д Н И Ц И С АТ И Р И Ч Н О Г С А Ј ТА N J U Z . N E T
града Горан Весић време би требало
100 километара од неког да искористи на урбанистичким и
архитектонским форумима, где би
узбуњавача и новинара могао заиста штошта да научи о
функционисању урбаних средина, а
ЗОРАН КЕСИЋ ни обнављање основа логике не би
и екипа Njuz.net-а шкодило, с обзиром на то да се ло-
гика доста користи у процесу доно-
шења одлука, а доношење одлука је
прилично битно у његовом послу.
Председник Србије Александар
Вучић би, уколико дође до овог
продуженог карантина, вероватно
тражио неке блогове и јутјуб-видее
на тему политичког маркетинга у
ванредном стању, а када би схватио
да таквих видеа нема, дубоко би
уздахнуо, обрисао марамицом оз-
нојено чело и рекао: „Господе, па зар
стварно и ово морам ја да урадим?“

О великом руском кнезу Свјатославу
О
заташкавању чернобиљске
катастрофе у време Горбачова
говорио сам у петак, на
„Српском колективу“, кад већ
у суботу стиже вест о шумском
пожару поред Чернобиља, а
„гашење пожара отежава пораст
радиоактивног зрачења, али
нема опасности за становништво,
обавештава Агенција за цивилно
становништво у Кијеву“.
И, сетим се да је и Горбачов
данима крио чернобиљску
катастрофу и да је на првомајску
параду извео чак и дечицу са
ОЛИВЕР БУНИЋ
црвеним марама да му, пролазећи
поред свечане трибине, још машу
заставицама Совјетског Савеза који
је већ био на умирању. Касније ћу,
као председник Зелене странке,
довести две хиљаде деце Чернобиља,
уз помоћ нашег Црвеног крста, на
опоравак у Србију и за то ћу добити
неку Горбачевљеву медаљу, али
никад је нисам подигао из руске
амбасаде у Београду! Имао сам
преча посла, јер сам крстарио, са
сином, по европским тениским
турнирима...
После двадесет и пет година
добићу и високо признање од
украјинске Велике раде. Уручио
ми га је председник Украјине у
Београду, али и ту медаљу сам
З О РА Н К Е С И Ћ И Њ Е Г О В И С А РА Д Н И Ц И А У Т О Р И С У Т В Е М И С И Ј Е „ 2 4 М И Н У ТА
негде затурио, јер мени је било пуно
срце што сам за децу Чернобиља
С А З О РА Н О М К Е С И Ћ Е М “ И У Р Е Д Н И Ц И С АТ И Р И Ч Н О Г С А Ј ТА N J U Z . N E T
нешто урадио и то пред сам почетак
грађанског рата у Југославији.
Када се десио онај Чернобиљ,
мој пријатељ Драгош Калајић ме је
убеђивао да је нуклеарни акцидент
изазвала ЦИА и не могу да се
отмем утиску да је и овај суботњи
шумски пожар нечије масло.
Ако не америчко, а оно, рецимо,
Ердоганово. Али, и то ће се, ваљда,
рашчивијати. Као и то зашто је
Путин у изолацији? Да ли само зато
што се руковао са неким лекаром
у лифту, а овај је био заражен
короном?!
Да одморим главу од фрке због
пандемије, сетим се, не знам зашто,
Великог руског кнеза Свјатослaва
(942-972 ) који је из поменутог
Кијева, 969. године преселио руску
ПОСТЕКОЛОГИЈА
Или: ако се шумски
пожар шири око
Чернобиља, а Путин
је „у изолацији“,
има ли то неке везе
са галопирајућом
пандемијом короне
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ
дугогодишњи колумниста НИН-а
престоницу у делту Дунава и то на
острвце Перејаславец или Мали
Преслав! Кнез Свјатослав владао је
само десет година, и напрасно умро
у тридесетој години. Показаће се да
је његова смрт остала тајанствена,
баш као и смрт нашег цара Душана.
А да вас подсетим - у време кнеза
Свјатoслава његова држава „била
је најраспрострањенија држава у
ондашњој Европи“!
Док је његова мајка Олга
примила хришћанство, Свјатослав
је остао веран многобоштву и ваљда
га је то и коштало живота, јер је,
после битке са староседеоцима
Печењезима, напрасно умро!
Сматра се да је отрован и да је у
томе учествовала његова мајка Олга,
„фанатична хришћанка“. А отрован
је јер је говорио да је „хришћанство
једна изопачена вера и велика
превара која, уместо да диже и
бодри човека, она од њега тражи да
буде покорно и послушно биће“.
Али, зашто је Велики кнез
Свјатoслав одлучио да престоницу
из Кијева пресели у делту Дунава?
То ме мучи у ове ноћи у кућном
притвору када, уопште, не мислим
на корону, када ми је судбина
Свјатослава много ближа и
опсесивнија.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице,
разуме моје муке па ми помаже:
„Како не разумеш, дечаче?! Кнез
Свјатoслав је први који је имао руско
или српско име СВЕТИСЛАВ! Сви
његови преци имали су ’нордијска
имена’! И, зато се Свјатослав сетио
да је Подунавље празавичај Руса!
Није ли и руски академик Анатолиј
Кљосов рекао да је Јафет, најстарији
син Нојев, кренуо баш из делте
Дунава, преко Карпата у руску низију.
Руска деца и данас у школи уче да су
Руси дошли преко Карпата у Русију!“
На ово се и моја Црна надовезује:
„По теорији о ’крађи векова’, испада
да је кнез Свјатoслав дошао у делту
ЈУГОСЛАВ ВЛА ХОВИЋ
Дунава педесетак година после
Никејског сабора, тако да је знао
И Л УС Т РА Ц И ЈА :
да је Исусово учење изопачено за
потребе неких народа. Зато се и
држао многобоштва, а то га је главе
коштало!“
НИН/9/4/2020. 61
 Изјава недеље
Грађани Немојте да нам дајете
који тапшу по 100 евра – само
нас све тестирајте на
здравственим вирус корона. Један
радницима су тест кошта далеко
лицемерни и мање од 100 евра.

З О РА Н Л О НЧ А Р Е В И Ћ
себични, закључује Мирољуб Лабус, професор економије и
бивши потпредседник Владе Србије и
премијерка Владе СР Југославије

Брнабић. Битно
да се њена Влада МИСЛИ
на време сетила Ово је наша жеља да свим
да повећа плате пунолетним грађанима Србије
исплатимо ту помоћ од 100 евра. Да
медицинара за свако осети снагу државе, да свако
добије дозу оптимизма и да кроз
величанствених ову кризу прође што лакше.
Синиша Мали, министар финансија
10 одсто?!
Ова криза је комунизам у извесној
мери, социјализам. Највише ће
пропатити они који имају највише.
Богати људи ће да изгубе новац,
Јелена Стевовић, сиротиња никада нема шта да
секретар редакције изгуби, она може да изгуби само
живот.
Бранислав Несторовић, пулмолог
На списку броја тестираних на
милион становника има земаља које
имају мање од милион становника.
Дарија Кисић Тепавчевић,
епидемиолог
Знам да се Пазарци ничега не
плаше и најбољи начин да их
натераш на нешто јесте да им
кажеш да се нечега плаше. Зато им
сада кажем да се плаше да остану
код куће у нади да ће у инат остати
у својим домовима и сачувати себе
и своје суграђене.
Александар Вучић,
председник Србије

Претплатa на штампано издање

Тромесечна претплата Шестомесечна претплата + Поклон књига
Уз сваку нову претплату
(13 бројева) (26 бројева) Роман ЛУЗИТАНИЈА

3.100 RSD 6.200 RSD

Дејана Атанацковића
добитника
НИН-ове награде

Изабрани износ уплатите на

рачун 170-0030000349019-
19. У поље позив на број
упишите: НИН. Сврха уплате:
Име Претплата на часопис НИН.
Корисник: НИН д.о.о. Након
Презиме уплате попуните формулар
који се налази испод и
пошаљите га заједно са
фотокопијом уплатнице
на адресу: Цетињска 1,
Адреса
11000 Београд, са назнаком
ЗА НИН ПРЕТПЛАТУ.
Град / Поштански број Кад региструјемо вашу
уплату, почећете да
добијате примерке НИН-а
Телефон сваког четвртка до
истека претплате. Више
e-mail информација: 011/337-32-11

ПРЕТПЛАТА НА 3 МЕСЕЦА ПРЕТПЛАТА НА 6 МЕСЕЦИ