УНИВЕРЗИТЕТ МЕГАТРЕНД

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ

БЕОГРАД

Семинарски рад
из односа с јавношћу

Телевизија и радио: предности и недостаци

Ментор Студент

Проф. Др Миливоје Павловић Драган Максимовић

М1013/12

Београд, мај 2020.

Семинарски рад Драган Максимовић

Садржај

1. УВОД......................................................................................................................................2
2. ИСТОРИЈАТ РАДИЈА..........................................................................................................3
3. РАДИО....................................................................................................................................4
4. Историја радија у Србији......................................................................................................5
5. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ РАДИЈА........................................................................................5
6. ИСТОРИЈАТ ТЕЛЕВИЗИЈЕ.................................................................................................6
6.1 Први научни програм..................................................................................................6
6.2 Први занимљиви уживо преноси...............................................................................7
6.3 Образовни програм.....................................................................................................7
7. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ...............................................................................7
8. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................9
Литература............................................................................................................................10

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 1

Семинарски рад Драган Максимовић

1. УВОД

Телевизија и Радио спадају под медије које означавају начин јавног информисања које
служе за пласирање вести и аудио-визуелних садржаја у сврху информисања, образовања
и забаве најширих слојева становништва. Двадесети век је раздобље изразитог развоја
медија. Настанак радија двадесетих година прошлог века а касније и телевизије
приморали су државу да им посвети велику пажњу јер је одмах било јасно колико су
велике могућности тих медија и какав огроман утицај они могу имати.
Под медијима као елементима комуникације треба подразумевати свако средство
чијим се деловањима остварује комуникација као што су мотиви,ефекти и последице које
су одређене различитим медијима. Ова два медија имају имају велики утицај у друштву и
служе за повезивање у свету.
Предмет истраживања овог рада је да објаснимо како су се појава радија и телевизије
одразиле на човека и како су олакшала човеку примања вести,звука и слике са свих
крајева света. Такође и да би приказали који су њихови недостаци као што су лош утицај
на друштво а посебно децу која су изложена непримереним садржајима који могу лоше
утицати на њихово понашање. Као и то да може изазвати зависност прекомерним
гледањем и слушањем.

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 2

Семинарски рад Драган Максимовић

2. ИСТОРИЈАТ РАДИЈА

Никола Тесла је званични проналазач радија.Он је први развио и објаснио начин за

производњу радио фреквенција. Први је јавно представио принципе радија и пренос
сигнала на велике даљине. Овај проналазак је 1897. Године добио патент број 645576 и тај
уређај је описан као бежични. Пионир радио телеграфије је Ђуљелмо Маркони, који је
први оставрио пренос радио таласа преко атланског океана 1909. године за шта је добио
нобелову награду. Маркони је такође основао прву фирму која се бавила комерцијалном
употребом радио преноса. Све до 1943. Године сматран је проналазачем радија, док му
врховни суд САД није одузео патент и доделио га Николи Тесли. Прва комерцијална
радио-дифузна станица је основана у Хагу, Холандија. Почела је са емитовањем 6.11.1919.
под називом ПЦГГ.
Најраније радио-станице су биле једноставно радиотелеграфски системи и нису
преносили звучни сигнал. Да би аудио емисија била могућа, морало је доћи до развоја
електронских уређаји за детекцију и амплификацију.

Термоелектронску цев је изумео 1904. године енглески физичар Џон Амброз Флеминг.
Он је развио уређај који је назвао „осцилациони вентил“ (пошто је пропуштао струју у
само једном смеру). Загрејано влакно, или катода, је имала способност термоелектронске
емисије електрона који су текли до плочасте електроде (или аноде) кад би се применио
висок напон. Електрони, међутим, нису могли да иду у супротном смеру попто плоча није
била загревана и стога није имала способност термоелектронске емисије електрона.
Касније позната као електровакумска диода, она се користила као исправљач наизменичне
струје и као радио таласни демодулатор. Ово је знатно побољшао кристални сет који је
исправљао радио сигнал користећи једну рану диоду у чврстом стању базирану на
кристалу и кристалном детектору. Међутим, оно што је још увек недостајало је био
појачивач.
Триоду (напуњену паром живе са контролном мрежом) је патентирао 4. марта 1906.
аустријанац Роберт фон Либен. Независно од тога, 25. октобра 1906. године Ли де Форест
је патентирао његов троелементни аудион. Неки извори сматрају овај изум првом
триодом. То није нашло практичну прмену до 1912. кад се њену појачавачку способност
препознали истраживачи.
Око 1920, технологија је сазрела у довољној мери да је радио емитовање брзо
постајало одрживо. Један од првих аудио преноса који би се могао назвати емитовањем је
извео на Бадње вече 1906. године Реџиналд Фесенден, мада неки аутори то оспоравају.Док
су многи рани истраживачи покушали да направе системе сличне радиотелефонским
уређајима помоћу којих само два учесника могу да комуницирају, било је других који су
намеравали да трансмитују широј публици. Чарлс Херолд је започео емитовање у
Калифорнији 1909. године и преносио је аудио сигнале следеће године. (Херолдова
станица је коначно постала KCBS).

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 3

Семинарски рад Драган Максимовић

3. РАДИО

Радио је назив за бежични пренос и детекцију комуникационих сигнала

електромагнетних таласа чије су фреквенције ниже од фреквенције видљиве светлости.
Информација се преноси систематским мењањем неке особине радио-таласа, као што је
амплитуда, фреквенција или фаза. То мењање се зове модулација.
Такав електрични сигнал се онда уводи у резонантно коло које је прикључено на
емисиону антену, одакле се емитују радио-таласи у простор. Уређај који емитује радио-
таласе се назива радио-предајник.
Када се електрични проводник нађе у електромагнетском пољу радио-таласа,
променљиво електромагнетско поље индукује наизменичну струју у проводнику. Ово се
може детектовати и трансформисати у звук или други сигнал који носи информацију тако
што се прво што већа количина енергије радио-таласа детектује у антени пријемника,
уради обрнути процес од модулације (демодулација) и потом се добије електрични сигнал
који садржи неку корисну информацију. Уређај који прима и обрађује радио-таласе се
назива радио-пријемник.

Радио драме
Претеча радио драме је настајала још у кафанама, где би се окупила група људи
слушајући шаљиве приче и анегдоте речитих појединаца. Kасније су ове кафане
преименоване у кабарее, у којима су глумци изводили посебно припремљене репертоаре.
Управо оваква врста позоришта је била идеална за радио. Двадесетих година 20. века у
свету је већ почело експериментално извођење радио драма. У фебруару 1922. године
цели бродвејски мјузикли, са оригиналном поставом која изводи дело, су емитоване из
студија као радио драме. Почели су да се користе разни звучни ефекти, што је још више
помогло популаризацији ове врсте уметности.

Најпознатија радио драма је вероватно „Рат светова“, адаптација Орсон Велса из 1938.
године, која је велики број америчке публике убедила да је почела инвазија Марсоваца.
Драма је касније извођена и на другим континентима, где је постигла сличне резултате,
што много говори о популарности радија у то време. Све до четрдесетих година прошлог
века, овај облик забаве је био међу најпопуларнијим у свету. Након тога, популаризација
телевизије је све више угрожавала популарност радија.

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 4

Семинарски рад Драган Максимовић

4. Историја радија у Србији

У јуну 1915. године је у Нишу постављена прва радио-телеграфска станица, са снагом

од 10 KW, којом се одржавала веза између српске владе и Врховне команде. После упада
бугарске војске из правца Пирота, и услед надирања аустроугарске војске, станица је
демонтирана и премештена у Косовску Митровицу. Октобра 1915. године, због повлачења
српске војске, станица је уништена како не би пала у руке непријатељу.
Јула 1923. године, Краљевина Југославија донела је правилник којим се уводи радио-
претплата и обавеза пријављивања радио-пријемника. Септембра 1924. године, у радио-
телеграфском центру у Раковици код Београда, успешно је обављен пробни радио-пренос
концерта. 1. октобра 1924. године, Радио Београд је званично почео музички и говорни
програм да одашиље у етар. Прва емисија био је, заправо, пренос концерта који су извели
чланови Београдске опере.
Захваљујући малом броју попуњених таласних дужина, програм Радио Београда је
ускоро преко дана могао да се чује у читавој Краљевини Југославији, а ноћу је досезао и
до слушалаца у иностранству.
Радио Београд се огласио истог дана када и Радио Беч, а пре Радија Москва, Радија
Токио, Радија Пекинг и радио-станица у Мађарској, Пољској и Румунији.
Од 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из
зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је
емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада Министарство спољних
послова).

Други светски рат ће прекинути емитовање државног радио-програма у Београду. За

време рата, у Београду ради немачка радио-станица, која је давала и програм на српском
језику. Наставак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра
1944. Тај дан је уједно и дан Радио телевизије Београд, који је преузела и Радио телевизија
Србије.

5. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ РАДИЈА

Појавом телевизије многи су предвиђали да ће радио полако губити своју популарност

и многи облици радио драма и радио позоришта се јесу изгубили и нестали али се радио
врло брзо прилагодио новонасталој ситуацији са новим врстама програма и обраћања
специфичним мишама. Позитивна ствар зашто је радио остао присутан је тај да слушаоце
привлаче звучни ефекти и подстицање маште. Уз радио не морате бити фокусирани на
ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 5
Семинарски рад Драган Максимовић

слику као што је то случај код телевизије него се можете посветити другим стварима или
пословима. Пропаганда преко радија је била и остала јефтинија у односу на телевизију
тако да су се многи људи одлучивали на тај вид рекламирања.
Појавом модернијих аутомобила радио доживљава много већу популарност,самим тим
и настају нове радио емисије. Људи се желе опустити уз неку музику док иду или се
враћају са посла или путују на одмор. Постоји могућност досезања широке публике јер се
слуша на сваком месту у било које време као што су аутобуси,кафићи,фризерски
салони...Појавом интернета могуће је слушати радио са било ког краја света као нпр.
Гренланду.
Током пандемије у претходним месецима моги медији и организације су се
прилагодили тако што су почели да емитују свој радио програм. Уместо журки су
организовани радио преноси, људи у карантину су добили нову врсту забаве и разбибриге
кроз новонастале привремене радио станице. Тако је радио потврдио своју важну улогу у
свакодневном животу. Радио тако показује да има још потенцијала и да је медији који ће у
будућности наставити да обавља важну улогу у свакодневном животу
Једна од мана радија је та што је порука једнократна и нестаје након емитовања и
често не може осигурати пуну пажњу слушаоца. Такође порука мора бити веома концизна
и јасна.

6. ИСТОРИЈАТ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Телевизија је електреонски систем помоћу кога оптичку слику и звук претварамо у

електронске сигнале који се преносе до пријемника где се претварају у оптичку слику и
звук. Телевизија као име ја настало од Грчке речи теле-далеко и од Латинског глагола
видео-видети што онда у буквалном преводу значи гледање на даљину. Реч телевизија се
први пут спомиње 1900. Године на међународном конгресу у Паризу. Постала је
комерцијална током касних 1920-тих али као телевизијски апарат усталио у кућама тек
након Другог светског рата. Телевзија је заменила радио током 1950.године када је
постала главни медији за обликовање јавног мњења, али никад у потпуности није
заменила радио.

6.1 Први научни програм

Упркос очекивањима, тридесетих година на телевизији прво се појавио програм

научне фантастике, а тек педесетих година, појавиле су се и прве научне емисије.

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 6

Семинарски рад Драган Максимовић

Претежно, емитовале су се на BBC-ју, а уз научна открића, емисије су се бавиле и

историјским мистеријама и мање познатим чињеницама.

6.2 Први занимљиви уживо преноси

Kрунисање краљице Елизабете 2. јуна 1953. био је повод и заправо први уживо пренос
на британској телевизији. У јуну 1980. године, CNN је лансирао први светски
информативни програм који је емитовао вести 24 сата дневно, а девет година касније исто
су урадили и из SKY NEWSA. Летње Олимпијске игре одржане у Берлину 1936. биле су
прве Олимпијске игре које су се уживо преносиле. У марту 1953. године, додела Оскара
добила је свој “уживо” пренос, а 1966. и први пренос у боји. Бенд “BITLS” први пут
наступили су уживо 1964. године, а 1967. бенд “THE DOORS” наступао је у THE ED
SULLIVAN SHOW, када је Џим Морисон направио инцидент изговарајући неадекватне
речи песме “LIGHT MY FIRE”.

6.3 Образовни програм

У време рата између радија и телевизије, ране шездесете године биле су ера великих
промена. Историчар Мајкл Kуртин уз подршку главешина ТВ станице FCC, осмилсио је
план како да прави озбиљније вести и документарне програме, како би се издвојио из мора
забавног и комерцијалног садржаја на телевизији у циљу едукације. До 1962. године,
снимљено је преко 400 документараца, а време емитовања продужило се са пола на сат
времена.

7. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Телевизија је медији која врло добро преноси информације, било то да се ради о

чудима природе или о људским достигнућима или путовању у свемир. На телевизији
можемо пуно тога научити. Телевизија нам помаже при учењу страних језика, неке
студије показују да деца већ у предшколској доби повећавају речник страних речи. Такође
и старији могу несвесно научити страни језик гледајући стране серије или филмове.
У протеклој ванредној ситуцаији се показало да телевизија има добар утицај за учење
и одржавање наставе ван школских установа, деца су могла пратити предавања преко
телевизије.
У данашњем брзом и скупом животу, телевизија нам омогућава лак извор забаве. Врло
лако гледањем можемо сазнати о дешавањима у широм света. Постоје много едукативне
емисије о разним кулурама широм света, емисије о животињама које живе на другим
континентима, емисије о кувању, емисије о томе како уштедети паре и направити нешто
својеручно код куће.
Неке телевизијске личности вас могу подстаћи да кренете ка испуњењу ваших
животних снова када видите како они живе и раде од тога. Гледањем се такође можете
осећати мање усамљено.

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 7

Семинарски рад Драган Максимовић

Наравно поред позитивних страна ту су и негативне стране телевизије. Као што

филмови и серије имају позитивну страну учења језика тако и могу подстаћи на насиље,
деца најчешће имитирају шта виде на телевизији, такође је доказано да утиче на гојазност
код људи која је повезана са зависношћу,тако што се прекомерним гледањем губи
физичка активност. Пропагандни програм промовише неке прехрамбене производе који
нису здрави као јако примаљиве и укусне као што су грицкалице. Телевизија нарушава и
породичне односе јер се мање чита и разговара и мање се играју друштвене игре и тако
деца престају да буду под утицајем родитеља.

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 8

Семинарски рад Драган Максимовић

8. ЗАКЉУЧАК

Телевизија и радио су укорењени у све друштвене аспекте и нераскидиви су део

свакодневнице. Развојем комуникологије ови медији су постали свеприсутни део друштва.
Можемо их поредити али никад неће бити исти и увек ће имати своје
гледаоце/слушаоце и своје платформе. Оба медија на свој начин доприносе овом свету и
проналазе пут до своје публике. Истраживањем сам закључио да радио има мање
негативних страна али и да такође нуди мање могућности од телевзије. Увек имамо
могућност избора шта слушамо или гледамо. У временима која долазе исве већим
развојем интернета и технологије,оба медија ће имати потешкоћа и могуће да ће се њихов
утицај смањити али сматрам да ће новим садржајима и програмима успети да задрже
упориште на светском медијском простору

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 9

Семинарски рад Драган Максимовић

Литература

1 https://karolinakaralic.wordpress.com/2013/12/22/prednosti-i-mane-radija/?fbclid=IwAR1-
Pg2minYr0qGxY3V8fI3Xjxl-vYwfmxGLY372mh9mtNbP3-z5iaYRrfw
2 https://www.rastko.rs/isk/isk_29.html
3 https://edukacija.rs/zanimljivosti/najvece-zanimljivosti-tokom-istorije-televizije
4 https://sr.wikipedia.org/sr/Radio-drama
5 https://sh.wikipedia.org/wiki/Televizija
6 https://reelrundown.com/tv/Advantages-and-Disadvantages-of-watching-Television

ФАKУЛТЕТ ЗА KУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 10