BULOVA ALGEBRA

1. Osnovni pojmovi
Bulova algebra ili algebra logike je oblast algebre u kojoj promenljive imaju tzv. istinitosne
vrednosti – tačno, netačno (istinito i lažno odnosno, 1 i 0). Koristi se za analitičku interpretaciju
onih shema automatskog upravljanja koji su zasnovani na bazi logičkih elemenata. Na primer,
aktiviranje ili deaktiviranje upravljačkih komandi u nekom sistemu upravljanja može imati karakter
logičkog odlučivanja, pa se na rad ovakvog sistema mogu primeniti postavke Bulove algebre.
Teorijske postavke algebre logike formulisao je irski matematičar George Bool 1847. godine (u
knjizi „Matematička analiza logike“), po kome se ova grana algebre i naziva Bulovom algebrom.
Ona je imala odlučujuću ulogu u razvoju kompjuterske tehnologije i digitalne logike. Koristi se i u
teoriji skupova i statistici.
Bulove ili logičke promenljive su diskretne i, nezavisno od svoje konkretne suštine, mogu da imaju
samo dve vrednosti: 1 i 0. Zato se nazivaju i binarnim promenljivim. Kao nezavisne, obeležavaju se
slovima sa različitim indeksima x1, x2, x3, ... xn. Kod digitalnih binarnih sistema predstavljaju
signale na ulaznim kanalima.
Bulove ili logičke funkcije su funkcije koje skup bulovih nezavisnih promenljivih preslikavaju na
samog sebe. Dakle, reč je o funkcijama logičkih promenljivih, čije su vrednosti takođe logičke, ali
zavisne promenljive (njihova vrednost zavisi od nezavisno promenljivih). Označavaju se na sledeći
način:
y = f(x1, x2, x3, ... xn)
Svaka logička funkcija obavlja neke operacije nad nezavisno promenljivim i, u upravljačkom
sistemu, predstavljaju signale na izlaznim kanalima y1, y2, ... yn. Prema broju nezavisno
promenljivih, logičke funkcije se dele na funkcije jedne, dve ili više primenljivih i mogu se
prikazati tabelarno (Sl. 1.1.), algebarskim izrazima i/ili u vidu deskriptivnog algoritma.
Ekvivalentan x1 x2 x3 fi
decimalni broj
0 0 0 0 f0
1 0 0 1 f1
2 0 1 0 f2
3 0 1 1 f3
4 1 0 0 f4
5 1 0 1 f5
6 1 1 0 f6
7 1 1 1 f7
Težina 22 21 20
Slika 1.1
Tabela na Sl. 1.1. naziva se tablicom stanja. Svakom uređenom skupu vrednosti nezavisnih
promenljivih x1, x2, x3, odgovara jedna binarna vrednost logičke funkcije fi koja, kao što je već
naglašeno, može biti 1 ili 0. Logička funkcija je potpuna ako je definisana za sve moguće uređene
skupove (kombinacije) binarnih nezavisnih promenljivih. U protivnom, ona je nepotpuna. Za
sistematsko ispitivanje svih mogućih vrednosti ulaznih kombinacija koriste se binarni prikazi
brojeva. U tabeli stanja na slici 1.2. binarno su prikazani svi decimalni brojevi od 0 do 15. Svaki
horizontalni red odgovara jednoj kombinaciji uređenog skupa binarnih promenljivih x1, x2, x3, x4, a
toj jedinsvenoj kobinaciji ekvivalentan je jedan decimalni broj. Tako, na primer, broj 5 =
023+122+021+120 ; i slično!

1
 Ekvivalentan x4 x3 x2 x1
decimalni broj
0 0 0 0 0
1 0 0 0 1
2 0 0 1 0
3 0 0 1 1
4 0 1 0 0
5 0 1 0 1
6 0 1 1 0
7 0 1 1 1
8 1 0 0 0
9 1 0 0 1
10 1 0 1 0
11 1 0 1 1
12 1 1 0 0
13 1 1 0 1
14 1 1 1 0
15 1 1 1 1
Težina 23 22 21 20
Slika 1.2.
Prilikom sastavljanja tablice stanja, potrebno je zapaziti i koristiti pravilnost sleda binarnih
vrednosti nezavisnih promenljivih. (U tablici na Sl. 1.2., x1 naizmenično uzima vrednosti 0 i 1, x2
naizmenično dva puta 0, dva puta 1, x3 naizmenično četiri puta 0 i ćetiri puta 1, itd.).
Kao što je već rečeno, operacije i funkcije bulove algebre mogu biti fizički interpretirane i
realizovane u različitim tehničkim sistemima odnosno, algebra logike može biti primenjena kako u
analizi, tako i u sintezi i projektovanju mnogih sistema automatskog upravljanja. To je i osnovna
svrha ovih predavanja i laboratorijskih vežbi.

2
 2. Logička funkcija jedne ili dve promenljive
Svaka logička funkcija od n binarnih nezavisno promenljivih određena je sa k = 2n uređenih
skupova tih promenljivih. Iz činjenice da logička funkcija može imati samo dve vrednosti (1 ili 0),
proishodi da se od n binarnih promenljivih može formirati 2k (k = 2n) logičkih funkcija.
Logička funkcija jedne binarne nezavisne promenljive f(x), kao najprostija logička funkcija,
određena je sa k = 21 uređenih skupova promenljivih. Od jedne binarne prmenljive možemo
definisati 22 različitih logičkih funkcija:
a) y = x (funkcija ponavljanja ili “DA” funkcija), sa tabelom stanja na Sl. 2.1.
x y
0 0
1 1
Slika 2.1.
y = x (funkcija negacije, komplementa ili “NE” funkcija), sa tabelom stanja na Sl.2.2.
x y
0 1
1 0
Slika. 2.2.
b) y = 0 (funkcija “KONSTANTA NULA”), sa tabelom stanja na Sl. 2.3.
x y
0 0
1 0
Slika. 2.3.
c) y = 1 (funkcija “KONSTANTA JEDAN”), sa tabelom stanja na Sl. 2.4.
x y
0 1
1 1
Slika. 2.5.
Logička funkcija dve binarne nezavisno promenljive f(x1, x2), određena je sa k = 22 = 4 uređenih
skupova tih nezavisno promenljivih. Od dve binarne nezavisno prmenljive možemo definisati 2k =
24 = 16 različitih logičkih funkcija. Na slici Sl. 2.6. prikazana je tabela svih 16 logičkih funkcija dve
binarne nezavisno promenljive. Od svih navedenih samo tri sledeće su osnovne:
a) Logičko množenje, konjunkcija, funkcija “i”
b) Logičko sabiranje, disjunkcija, funkcija “ili”
c) Logička negacija, complement, inverzija

3
 x1 0101 Oznaka Naziv funkcije
x2 0011 funkcije
y0 0000 0 Konstanta nula
y1 0001 x1x2; x1x2 Množenje, konjunkcija, funkcija “I”
y2 0010 x2x1; x2|x1 Zabrana po x1
y3 0011 x2 Ponavljanje x2
y4 0100 x1x2; x1|x2 Zabrana po x2
y5 0101 x1 Ponavljanje x1
y6 0110 x1x2 Ekskluzivna disjunkcija; sabiranje po modulu 2
y7 0111 x1+x2; x1x2 Sabiranje, disjunkcija, funkcija “ILI”
y8 1000 x1x2 Pirsova funkcija; funkcija “NILI” (“NOR”)
y9 1001 x1x2; x1x2 Ekvivalencija
y10 1010 x1 Negacija x1; komplement od x1
y11 1011 x1x2 Implikacija od x1 prema x2
y12 1100 x2 Negacija x2; komplement od x2;
y13 1101 x2x1 Implikacija od x2 prema x1
y14 1110 x1/x2 Šeferova funkcija; funkcija “NI” (“NAND”)
y15 1111 1 Konstanta jedan
Slika. 2.6.

3. Osnovne logičke funkcije

Sledeće tri logičke funkcije usvojene su kao osnovne:
a) Logičko množenje, konjunkcija, funkcija “i”
b) Logičko sabiranje, disjunkcija, funkcija “ili”
c) Logička negacija, complement, inverzija

3.1. Logičko množenje – konjunkcija

Logičko množenje je bulova funkcija dve nezavisne logičke promenljive, u oznakama: y = x1x2;
y = x1x2; koja ima (vraća) vrednost 1 samo kada obe promenljive imaju vrednost 1. Za sve druge
vrednosti nezavisnih promenljivih ona ima vrednost 0. U logičkom smislu, ona vraća istinitosnu
vrednost „istinito“  ako obe promenljive imaju istinitosnu vrednost „istinito“. Ako bilo koja ili
obe nezavisne promenljive imaju vrednost „lažno“ , ova funkcija će imati vrednost „lažno.“ Zato
se i naziva funkcija „i“ (and, und, et). Na slici 3.1. prikazana je tablica stanja funkcije logičkog
množenja.

4
 x1 x2 y
0 0 0
0 1 0
1 0 0
1 1 1
Slika. 3.1
Iz tablice stanja proishodi da je logičko množenje identično sa klasičnim množenjem binarnih
brojeva: 0  0 = 0; 0  1 = 0; 1  0 = 0; 1  1 = 1;
Fizička realizacija logičkog množenja može se izvesti pomoću strujnog kola sa dva redno vezana
kontakta (prekidača). Samo kada su oba kontakta zatvorena (x1 = 1; x2 = 1), strujno kolo će biti
provodno.

3.2. Logičko sabiranje - disjunkcija

Logičko sabiranje je Bulova funkcija dve nezavisne logičke promenljive, u oznakama: y = x1+x2;
y = x1x2; koja ima (vraća) vrednost 0 samo kada obe promenljive imaju vrednost 0. Za sve druge
vrednosti nezavisnih promenljivih ona ima vrednost 1. U logičkom smislu, ona vraća istinitosnu
vrednost „lažno“  ako obe promenljive imaju istinitosnu vrednost „lažno“. Ako bilo koja ili obe
nezavisne promenljive imaju vrednost „istinito“ , ova funkcija će imati vrednost „istinito.“ Zato se
i naziva funkcija „ili“ (or, oder). Na slici 3.2. prikazana je tablica stanja funkcije logičkog
množenja.
x1 x2 y
0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1
Slika. 3.2
Iz tablice stanja proishodi da je logičko sabiranje nije identično sa klasičnim sabiranjem binarnih
brojeva: 0 + 0 = 0; 0 + 1 = 1; 1 + 0 = 1; 1 + 1 = 1;
Fizička realizacija logičkog sabiranja može se izvesti pomoću strujnog kola sa dva paralelno vezana
kontakta (prekidača). Samo kada su oba kontakta otvorena (x1 = 0; x2 = 0), strujno kolo će biti
neprovodno.

3.3. Logička negacija – komplement

Logička negacija ili komplement je Bulova funkcija jedne logičke nezavisno promenljive, u oznaci
y = x, koja vrši negaciju odnosno inverziju logičke vrednosti te promenljive. Dakle, ako je
nezavisna promenljiva imala vrednost 1, njena negacija je 0 i obrnuto. Na slici 3.3 prikazana je
tablica stanja funkcije logičke negacije.

5
 x y
0 1
1 0
Sl. 3.3
U logičkom smislu negacija vraća istinitosnu vrednost „lažno“  ako je nezavisna promenljiva ima
istinitosnu vrednost „istinito“ , i obratno. Logička negacija se može označiti i horizontalnom
crtom iznad nezavisne pomenljive.

3.3. Postulati i teoreme

Iz činjenice da logička nezavisno promenljiva može imati samo dve vrednosti (0 ili 1), neposredno
proishode sledeći postulati
(P1) x = 0, kada x  1
(P1’) x = 1, kada x  0
(P2) 0 = 1
(P2’) 1 = 0
Oba postulata mogu se zapamtiti i kao „zakon isključenja trećeg“:
(P3) x + x
U logičkom smislu, postulat (P3) tvrdi da istinitosna vrednost bilo koje logičke promenljive i bilo
kog logičkog izraza može biti istinita ili lažna odnosno, da nema trećeg u binarnoj logici.

3.3.1. Teorema o idempotentnosti

Disjunkcija ili zbir dve iste binarne promenljive jednak je samoj toj promenljivoj. Zapisuje se kao:
(T1) x+x=x
To praktično znači da, u logičkom smislu, dva ista, paralelno vezana prekidača ne znače ništa više
od jednog. Dakle, u skupu od n istih paralelno vezanih prekidača, (n-1) je suvišan i može se
ukloniti.
Konjunkcija ili proizvod dve iste binarne promenljive jednak je samoj toj promenljivoj. Formalni
zapis je:
(T1’) x  x = x
Analogno prethodnom, i ova teorema praktično znači da dva ista, redno vezana prekidača ne znače
logički ništa više od jednog. Dakle, u skupu od n istih, redno vezanih prekidača, (n-1) je suvišan i
može se ukloniti.

3.3.2. Teorema o identitetu (teorema o neutralnom elementu)

Disjunkcija bilo kog logičkog izraza sa neistinom jeste sam taj izraz. Drugim rečima, logički zbir
promenljive sa nulom jednak je toj promenljivoj. Formalni zapis glasi:
(T2) x+0=x

6
Kod praktične realizacije, ovo znači da, u paralelnoj vezi, otvoreni prekidač (kontakt) nema značaja.
Drugim rečima, ako je u paralelnoj vezi dva prekidača jedan uvek otvoren, prenos signala zavisi
isključivo od stanja provodnosti onog drugog, preostalog prekidača.
Konjunkcija bilo kog logičkog izraza sa istinom jeste sam taj izraz. Odnosno, logički proizvod
promenljive i jedinice jednak je toj promenljivoj. Formalni zapis je:
(T2’) x  1 = x
Ovo praktično znači da, u rednoj vezi, zatvoreni prekidač (kontakt) nema značaja. Drugačije rečeno,
ako je u rednoj vezi dva prekidača jedan uvek zatvoren, prenos signala zavisi isključivo od stanja
provodnosti onog drugog, preostalog prekidača.

3.3.3. Teorema o nula elementima

Disjunkcija bilo kog logičkog izraza sa istinom uvek je istinita. Formalno, to znači da je logički zbir
promenljive sa jedinicom jednak jedinici, i zapisuje se kao:
(T3) x+1=1
Ovo praktično znači da, u paralelnoj vezi dva prekidača od kojih je jedan uvek zatvoren, drugi
prekidač (kontakt) nema značaja. Drugačije rečeno, ako se prekidač “kratko spoji”, kolo uvek
provodi struju.
Konjunkcija bilo kog logičkog izraza i laži jeste laž. Formalno, to znači da je logički proizvod
promenljive sa nulom uvek jednak nuli i beleži se kao:
(T3’) x  0 = 0
Ovo praktično znači da u rednoj vezi dva prekidača od kojih je jedan uvek otvoren, drugi prekidač
nema značaj – struja je prekinuta i redno vezanim prekidačem ne može se ponovo uspostaviti.

3.3.4. Teorema o komplementu

Disjunkcija bilo kog logičkog izraza i njegove negacije uvek je istinita. Algebarski, to znači da je
logički zbir promenljive sa njenim komplementom (negacijom) jednak jedinici i beleži se
formulom:
(T4) x+x=1
Ova teorema može se interpretirati električnim kolom sa dva pralelno vezana prekidača od kojih je
jedan uvek zatvoren, a drugi otvoren. Takva veza obezbeđuje da je strujno kolo uvek provodno, tj.
na izlazu je signal prisutn.
Konjunkcija bilo kog logičkog izraza i njegove negacije uvek je neistinita. Algebarski, to znači da
je logički proizvod promenljive sa njenim komplementom (negacijom) jednak nuli i beleži se
formulom:
(T4’) x   x = 0
Ova teorema može se interpretirati električnim kolom sa dva redno vezana prekidača od kojih je
jedan uvek zatvoren, a drugi otvoren. Takva veza obezbeđuje da je strujno kolo uvek neprovodno,
tj. na izlazu signal nije prisutan.

7
 3.3.5. Teorema o involuciji (teorema o negaciji negacije)
Negacija negacije je afirmacija.
T(5)  ( x) = x
Tehnička interpretacija je trivijalna. Ako se prekidač dva puta uzastopno aktivira (pritisne), stanje
prvobitne provodnosti mu se ne menja.

3.3.6. Proširene teorema o idempotentnosti i nula elementima

Teoreme o idempotentnosti (T1) i (T1’) mogu se proširiti na proizvoljno mnogo istih promenljivih,
sa značenjem da broj istovetnih sabiraka ne menja vrednost logičkog zbira odnosno, da broj
istovetnih množilaca ne menja vrednost logičkog proizvoda. Drugim rečima, logičke funkcije
nemaju ni koeficijenata, ni eksponenata.
T(6) x + x + x + … = nx = x
T(6’) x  x  x  … = xn = x
Praktična interpretacija proširenih teorema o idempotentnosti analogna je već opisanim tehničkim
interpretacijama teorema (T1) i (T1’).
Teoreme o nula elementima (T3) i (T3’) takođe se mogu proširiti na proizvoljno mnogo
promenljivih, sa značenjem da se svaki zbir sabran sa jedinicom pretvara u jedinicu, a svaki
proizvod pomnožen nulom pretvara u nulu.
T(7) 1 + x1 + x2 + … = 1
T(7’) 0  x1  x2  … = 0
I u ovom slučaju, praktična interpretacija analogna je već opisanim tehničkim interpretacijama
teorema (T3) i (T3’).

3.3.7. Teoreme o komutativnosti

Teorema o komutativnosti je svojstvo operacija logičkog sabiranja i množenja. Ona tvrdi da je
redosled promenljivih odnosno, operanada kod operacija logičkog sabiranja (disjunkcije) i logičkog
množenja (konjunkcije) invarijantan.
T(8) x1 + x2 = x2 + x1
T(8’) x1  x2 = x2  x1
Tehnička interpretacija je trivijalna i znači da je redosled prekidača u paralelnoj ili rednoj vezi
invarijantan odnosno, da ne utiče na vrednost izlaznog signala.

3.3.8. Teorema o asocijativnosti

Teorema o asocijativnosti je svojstvo operacija logičkog sabiranja i množenja. Ona tvrdi da je
redosled izvršavanja operacija logičkog sabiranja (disjunkcije) i logičkog množenja (konjunkcije)
invarijantan.
T(9) x1 + x2 + x3 = (x1 + x2) + x3 = x1 + (x2 + x3)
T(9’) x1  x2  x3 = (x1  x2)  x3 = x1  (x2  x3)
Tehnička interpretacija ovih teorema je identična interpretaciji teorema (T8) i (T8’).

8
 3.3.9 Teoreme o distributivnosti
T(10) x1  (x2 + x3) = x1  x2 + x1  x3
T(10’) (x1 + x2)  (x1 + x3) = x1 + x2  x3

3.3.10. Teorema o apsorpciji

T(11) x1 + x1  x2 = x1
T(11’) x1  (x1 + x2) = x1

3.3.11. Teoreme De Morgana

Postoje dve teoreme De Morgana. Prva teorema tvrdi da je negacija zbira jednaka proizvodu
negacija odnosno, da je negacija disjunkcije jednaka konjunkciji negacija.
T(12) (x1 + x2 + … + xn) = x1  x2 …  xn
Druga teorema tvrdi da je negacija proizvoda jednaka zbiru negacija odnosno, da je negacija
konjunkcije jednaka disjunkciji negacija.
T(12’) (x1  x2  …  xn) = x1 + x2 … + xn

3.3.12 Teorema o ekspanziji (proširenju)

Svaka logička funkcija od n nezavisno promenljivih može biti proširena na sledeći način:
T(13) f(x1, x2, x3, ... xn) = x1  f(1, x2, x3, … xn) + x1  f(0, x2, x3, … xn)
T(13’) f(x1, x2, x3, ... xn) = (x1 + f(0, x2, x3, … xn))  (x1 + f(1, x2, x3, … xn))

4. Funkcionalno potpuni sistem logičkih funkcija

Na slici 2.6 prikazana je tabela svih 16 logičkih funkcija dve binarne nezavisno promenljive. Iz
ovog skupa logičkih funkcija može se izdvojiti takav podskup funkcija kojima se može izraziti bilo
koja druga, složena logička funkcija. Takav podskup Bulovih funkcija naziva se potpuni sistem
logičkih funkcija. Jedan takav potpuni sistem logičkih funkcija čini podskup tzv. osnovnih logičkih
funkcija, koje su već pomenute: logičko sabiranje, množenje i negacija. Pomoću ovog podskupa,
koji je izdvojen iz skupa svih 16 logičkih funkcija dve nezavisno promenljive, može se formirati i
zapisati bilo koja složena logička funkcija.
Tako, na primer, Šeferova “ni” funkcija, koja glasi x1 / x2 može izraziti preko osnovnih logičkih
funkcija kao: x1 / x2 = x1 + x2 .
Pirsova funkcija “nili” (“nor”), koja glasi x1x2 može se izraziti kao x1x2 = x1  x2 .
Implikacija x1  x2 = x1 + x2
Na slici 4.1 prikazana je tablica stanja implikacije od x1 prema x2 , kao i njena interpretacija preko
osnovnih logičkih funkcija - logičkog sabiranja i negacije. Data tablica stanja neposredno dokazuje
ovu interpretaciju.
Ekvivalencija x1  x2 = x1  x2 + x1  x2

9
Na slici 4.2 prikazana je tablica stanja ekvivalencije promenljivih x1 i x2 , kao i njena interpretacija
preko osnovnih logičkih funkcija - logičkog sabiranja, množenja i negacije. Prikazana tablica stanja
neposredno dokazuje ovu interpretaciju.
x1 x2 x1 x1 + x2 x1x2
0 0 1 1 1
0 1 1 1 1
1 0 0 0 0
1 1 0 1 1
Sl. 4.1.
x1 x2 x1 x2 x1  x2 x1  x2 x1  x2 + x1  x2 x1  x2
0 0 1 1 0 1 1 1
0 1 1 0 0 0 0 0
1 0 0 1 0 0 0 0
1 1 0 0 1 0 1 1
Sl. 4.2.

5. Pojam tautologije i kontradikcije

Tautologija je logički izraz koji je tačan za bilo koju istinitosu vrednost njegovih logičkih
promenljivih. Tautologija je svaka logička funkcija koja, za bilo koje vrednosti svojih nezavisno
promenljivih, daje vrednost 1.
Kontradikcija je negacija tautologije. Kontradikcija je logički izraz koji je lažan za bilo koju
istinitosu vrednost njegovih logičkih promenljivih. Kontradikcija je svaka logička funkcija koja, za
bilo koje vrednosti svojih nezavisno promenljivih, daje vrednost 0. Iz navedenih činjenica
neposredno proishodi da negiranjem kontradikcije nastaje tautologija.
Neki primeri tautologija:
x + x (Zakon isključenja trećeg, Tertium non datur)
(x1 + x2 + … + xn) = x1  x2 …  xn (Prva teorema De Morgana)
(x1  x2  …  xn) = x1 + x2 … + xn (Druga teorema De Morgana)
 ( x) ~ x (Zakon negacije negacije)
x1  x2 ~ x2  x1 (Zakon kontrapozicije)
(x1  x2) + (x1  x2)  x1 (Svođenje na protivrečnost - Reductio ad absurdum)
(x1  (x2  x2))  x1 (Svođenje na protivrečnost - Reductio ad absurdum)
(x  x)  x (Negacija svođenja na protivrečnost )

10