Crtanje portreta

Kosti glave i vrata sa tekstom

 Spoljašnje kosti lobanje (i neke od važnih tačaka)
čeona temena

čeono ispupčenje
nadveđni luk
klinasta

nosne kosti

jabučna
kost (jagodica) potiljačna

gornja vilica slepoočna

bradna kvržica ušni otvor

mastoidni nastavak
slepoočne kosti
donja vilica
ugao donje vilice
Ljudska lobanja sastoji se od 8 kostiju lobanje koje okružuju i štite mozak i čulne organe
glave, i 14 kostiju lica koje formiraju strukturu lica ispod čela i drže zube.
Nas zanimaju samo spoljašnje kosti lobanje.
Sa izuzetkom donje vilične kosti, kosti lobanje i lica spojene su šavovima, dakle, postoje
kao nepromenljiva struktura ispod pokretnog tkiva mišića i kože. To nam je značajno
pri crtanju portreta jer, kako god da se glava pomera, kakav god da je izraz lica, orjentiri
su nam tačke lobanje koje se na licu naziru i čiji odnosi su konstanta (naravno uz
uzimanje u obzir u kakvom je lobanja skraćenju, iz kog ugla je gledamo). Ako
savladamo različite položaje lobanje, to nam daje čvrstu strukturu iz koje kroz crtež
gradimo lice u ma kom položaju.
Osim što su zaštita mozgu i čulnim organima, na spoljašnje kosti lobanje i lica zakačeni
su mišići glave i vrata.
Spoljne kosti lobanje: Kosti lica:
potiljačna kost nosne kosti
temene kosti jabučne kosti
slepoočne kosti gornja vilica (maxila)
čeona kost donja vilica (mandibula)

To su spoljašnje kosti. (Unutra se nalaze brojne druge koje podupiru mozak i čulne
organe, obezbeđuju prolaz nerava i cirkulaciju vazduha, itd. One naravno nisu bitne za
crtež.)
Čeona kost
čeona ispupčenja

spojevi čeone i
slepoočnih
kostiju

nadveđni lukovi
Kod čeone kosti razlikujemo čeoni, nosni i deo koji učestvuje (zajedno sa jagodičnom
kosti i gornjom vilicom) u građenju očne duplje.
Bitne tačke na čeonoj kosti su dva čeona ispupčenja i ispod njih dva nadveđna luka
(iznad očnih duplji). Ta četiri ispupčenja definišu oblik i uglove čela i iz anfasa, iz profila
i iz poluprofila.
Precizno postavljena na crtežu, čeona ispupčenja daju trodimenzionalnost čelu.
Razmak između njih može biti jedna od konstanti pri crtanju portreta, koja se onda
stavlja u perspektivu, ako se čelo pomera.
Tačka koja je sredina razmaka između čeonih tačaka u anfasu uvek je na osi lica, kako
god da se glava pomera.
Uočeni i pažljivo naznačeni nadveđni lukovi takođe čelu daju trodimenzionalnost.
Posebno su važni pri crtanju poluprofila ili lica u skraćenju, iz žablje ili ptičje
perspektive. Tada se menjaju odnosi dužina dela čela pod nadveđnim lukovima i dela
čela iznad njih.
Važna je linija u kojoj se spajaju slepoočna kost i čeona kost. Ona, posebno pri crtanju
portreta iz anfasa, definiše širinu čela i njegov oblik.
Jabučne kosti
Jabučna kost sastavljena je iz 3 površine i 3 nastavka. Spaja čelo i slepoočnu kost, kao i
gornju vilicu. Prouzrokuje karakteristično izbočenje lica jagodicu.
Jabučne kosti grade liniju lica iz anfasa i poluprofila i važno je precizno ih na crtežu
smestiti u odnosu na očne duplje i u odnosu na uglove donje vilice.
 Donja vilica

ugao donje
vilice

bradna kvržica

Donja vilica jedini je pokretljiv deo kostiju lobanje i lica. Gledana od dole, ima
potkovičasti oblik. Karakteristične tačke na njoj su bradna kvržica i uglovi donje vilice.
Ima 16 zubnih jamica (kao i gornja vilica).
Man Ray

potkovičasti oblik donje vilice

 Gornja vilica
Parna je kost. Linija koju iz profila gradi sa korenom nosa daje karakter licu, taj ugao je
crtački jako bitan. Ugao gornje vilice i ugao donje vilice zajedno daju karakter usnama.
Gore pomenute karakteristične tačke lica omogućavaju nam da zamislimo ose lica koje
nam olakšavaju nalaženje pravih proporcija i uglova između elemenata koji grade
portret na crtežu, i da sačuvamo privid simetrije lica čak i kada zbog skraćenja realni
odnosi proporcija na crtežu nisu simetrični.
Osa koja se u anfasu spušta vertikalno sredinom lica povezuje sredine, odnosno
centralne tačke:
- duži koju grade čeona ispupčenja
- korena nosa
- usne linije
- bradne kvržice
Ta osa uvek prolazi kroz koren nosa, koren usana, bradnu kvržicu, kako god da je glava
modela okrenuta i rotirana, iz kog god ugla da je gledamo pri crtanju.
 Slepoočne kosti

mastoidni
nastavak
slepoočne
kosti ušni otvor

Slepoočna kost je najkomplikovanija kost lobanje. Sadrži u sebi, između ostalog, organe
sluha i ravnoteže. Za nas su bitni ušni otvor i mastoidni nastavak, tačke koje nam
omogućavaju tačno smeštanje uha na portretu i crtanje portreta sa linijom vrata od
nazad.
mastoidni
nastavak
Vertikala povučena iz ušnog otvora je uvek iza (u smeru od lica, ka potiljku) vertikale
povučene iz ugla vilične kosti, kada čovek stoji uspravno (a taj odnos se onda adekvatno
prenosi i na druge položaje).
 Potiljačna kost
Značajna je crtački jer je sa njene donje strane veliki potiljačni otvor kroz koji u lobanju
ulazi kičmena moždina, dakle potiljačna kost sa svoje donje strane prelazi u vrat. Pri
crtanju pokreta glave treba uočiti tu tačku i uglove koje grade linija vrata i donji deo
potiljačne kosti.
Uočite da je tangenta po horizontali na najnižu tačku ove kosti uvek iznad ugla vilice
(kada osoba drži glavu uspravno, naravno, a ti odnosi se zadržavaju kao relativni kako
god se glava pomera).

potiljačna
 Temene kosti
Daju zajedno sa potilljačnom kosti i čeonom kosti liniju lobanje iz profila. Kada crtamo
kosu, masa lobanje treba jasno da se oseti ispod mase kose, inače glava deluje
ulubljeno, zasečeno.
Bitne tačke i uglovi koje posmatramo pri postavljanju portreta u profilu
 Razlike u polovima

Postoje izvesne razlike u kosturu žena i muškaraca.

Kod lobanje, one se očituju na sledeći način:
- muškarci imaju izraženije veđne lukove
- kod muškaraca lobanja je ćoškastija, kod žena oblija
- mastoidni deo slepoočne kosti izraženiji je kod muškaraca
- donja vilica je šira kod muškaraca
Crtački bitne tačke i površine lobanje su one gde se kosti lobanje i lica naziru ispod
mišićnog tkiva. To su tačke koje nam omogućavaju da jasno postavimo strukturu
portreta bez obzira na položaj glave, izraz lica ili ugojenost posmatranog.

Sve gore pomenute tačke lobanje ne moramo jasno naznačiti na crtežu. Dovoljno je da
razumemo gde su i da smo ih svesni pri konstrukciji lica. Posmatrač bi trebalo da oseti
da su proporcije između njih ubedljive.
 Vrat
Lobanja je oslonjena na prvi pršljen vrata, atlas. Veza između lobanje i prva dva
pršljena je drugačija nego veza ostalih pršljenova vrata. Čvršća je i kako god se glava
pomera, ta dva pršljena ulaze pod istim uglom u lobanju.
Vrat se završava 7. kičmenim pršljenom. Ugao vrata definiše pokret i položaj ne samo
glave, već trupa i celog tela.
Robert Mappelthorpe
Umetnici koje smo pominjali:
Man Ray
Robert Mappelthorpe