331

DESETI NACIONALNI I
ČETVRTI MEĐUNARODNI
NAUČNI SKUP iNDiS 2006
NOVI SAD, 22-24. NOVEMBAR 2006.
Saša Đorđević, dipl. ing. arh. 1
Žikica Tekić, dipl. ing. arh. 2

KONSTRUISANJE I TIPIZACIJA ČVORNIH VEZA

U SISTEMU LKV
Rezime: Konstruisanje čvornih veza i nastavaka štapova drvenih rešetkastih nosača obuhvata analizu
geometrijske konstrukcije čvora, kako bi obrazovanje čvora bilo u skladu sa principima teorije konstrukcija, ali
i prilagođeno tehnologiji realizacije jednog sistema. U radu je prikazana geometrijska konstrukcija čvora u
Sistemu LKV i karakteristični oblici čvorova, u svrhu geometrijske tipizacije oblika čvorova i uspešnosti
realizacije jednog savremenog sistema drvenih konstrukcija.

Ključne reči: Konekter, čvor, nastavak štapa.

DESIGNING AND SYSTEMATIZING OF NODES CONNECTIONS

INTO THE LKV SYSTEM
Summary: Designing nodes connections and beams joints of wooden truss girders comprise analysis of
geometry structure of nodes as would create nodes consistent concept of structures theory, but also occasional
to this systems technology. This text illustrated geometric structure of girders nodes into the LKV system and
typical nodes forms too, for a geometric forms specification and efficiency realisation of contemporary system
of wooden structure.

Key words: Connector, node, beams joint.

1
Asistent pripravnik, Arhitektonski fakultet, Beograd
2
Dr, docent, Arhitektonski fakultet, Beograd
 332

1. GEOMETRIJSKA KONSTRUKCIJA ČVORA U SISTEMU LKV

U teoriji konstrukcija postoji termin ″statička sistemna linija nosača″. To je linija

koju formiraju težišne ose poprečnih preseka svih štapova nosača (ose z), upravne na
ravan poprečnog preseka (slika 1). Presek osa štapova čine čvorovi nosača. Obrazovanje
čvorova i način ostvarivanja čvornih veza zavise od međusobnih uglova svih štapova u
čvoru i visina poprečnih preseka štapova. Ovi parametri određuju oblik završetaka
štapova koji se vezuju u čvoru.

Ose štapova rešetkastog nosača po pravilu treba da budu centrično spojene u

čvoru. Ako bi se obrazovanje čvorova vršilo prema definisanoj statičkoj sistemnoj liniji
nosača, to bi relativno otežalo formiranje rešetkastog nosača, jer bi položaj referentne
tačke "A" (slika 1), merodavne za položaj štapova ispune na unutrašnjoj ivici pojasnog
štapa, bio pomeren levo ili desno u odnosu na projekciju presečne tačke osa štapova na
unutrašnju ivicu pojasnog štapa. To bi zahtevalo dodatne radnje oko određivanja položaja
referentne tačke pri formiranju nosača, u odnosu na poznati položaj presečne tačke osa
štapova koji obrazuju čvor.

Slika 1. Obrazovanje čvora prema statičkoj sistemnoj liniji nosača

Iz uslova pojednostavljenja navedenog problema i realizacije geometrijske

sistematizacije oblika čvorova i oblika čvornih veza štapova, usvojen je princip
modifikovane sistemne linije rešetkastog nosača. U Sistemu LKV, koji je razvijen na
našim prostorima, i koji se uspešno realizije u poslednjih dvadesetak godina, usvojen je
princip razlike između statičke i geometrijske sistemne linije kod rešetkastih nosača.
Statičku sistemnu liniju čine ose štapova, kako je to i definisano u teoriji konstrukcija.
Geometrijska sistemna linija LKV nosača je redukovana slika sistemne linije i nju čine
pomerene ose konturnih štapova nosača na unutrašnju ivicu poprečnih preseka štapova
(slika 2). Ovako formirana geometrijska linija je uslovljena tehnologijom formiranja
nosača u proizvodnim LKV pogonima, a zbog ostvarivanja manje statičke visine nosača
opravdana je sa aspekta stepena sigurnosti konstrukcije. Osim toga, u pitanju je i
ekonomičnija primena metalnih konektera, s obzirom da je u slučaju obrazovanja čvora
 333

prema geometrijskoj sistemnoj liniji nosača potrebna manja dužina konektera za

ostvarivanje veze (L2 < L1, slike 1. i 2).

Slika 2. Obrazovanje čvora prema geometrijskoj sistemnoj liniji nosača

Na osnovu definisane geometrijske sistemne linije nosača, prikazan je njen

položaj za neke od karakterističnih oblika LKV elemenata.

Slika 3. Geometrijska sistemna linija karakterističnih oblika LKV elemenata

U nastavku izlaganja će biti prikazani karakteristični oblici čvorova, čija

geometrija je uslovljena napred definisanom geometrijskom sistemnom linijom, brojem
štapova ispune koji formiraju čvor, kao i uglovima koje zaklapaju štapovi ispune sa
pojasnim štapovima drvenog rešetkastog nosača. Geometrija prikazanih karakterističnih
oblika čvorova uslovljava oblike završetaka štapova ispune koji definišu broj radnih
operacija za formiranje ukupnog broja štapova drvenog rešetkastog nosača. Osim toga,
geometrija čvora uslovljava i potrebne dimenzije metalnih konektera za prihvatanje
presečnih sila na krajevima štapova, što se, u nekim slučajevima, može odraziti na
ekonomičnost primene projektovanog LKV nosača, odnosno konstrukcije u celini.
 334

2. TIPSKI OBLICI ČVORNIH VEZA

Možemo napraviti više podela čvorova, navešćemo samo neke od njih. Prva
podela je po položaju samog čvora u samoj strukturi rešetkastog nosača, i to:
- čvorovi po konturi rešetkastog nosača,
- čvorovi u kojima se spajaju samo štapovi ispune.

Druga podela je u zavisnosti od toga da li postoji kontinuirani štap u samom čvoru

ili su krajevi i počeci svih štapova u smom čvoru:
- čvorovi kod kojih postoji kontinuiran štap,
- čvorovi kod kojih svi štapovi imaju završetak u čvoru.

Čvorove možemo podeliti i na konveksne i konkavne, to jest čvorove kod kojih

konturni štapovi formiraju ugao manji od 180° (prema unutrašnjosti rešetkastog nosača) i
onih kod kojih su uglovi veći od 180°. Specijalni slučaj je kad je ugao jednak uglu od
180° i tretiraće se na isti način kao i konveksni. Konkavni uglovi neće biti tretirani zbog
obimnosti rada, ali se svakako mogu formirati na sličan način kao i konveksni, a na sličan
način se formiraju i krajevi štapova koji učestvuju u kreiranju čvorne veze.

Najjednostavnija podela bi bila prema broju štapova sistemne linije koji formiraju
čvor, tako da imamo:
- čvorove koji su formirani vezom dva štapa,
- čvorove koji su formirani vezom tri štapa,
- čvorove koji su formirani vezom četri štapa,
- čvorove koji su formirani vezom pet štapova.

Označavanje tipa čvora je usvojeno tako što prva cifra predstavlja broj štapova
vezanih u čvoru, dok druge dve označavaju broj različitih tipova u okviru te podele.

2.1. Čvorovi koji su formirani vezom dva štapa

2.1.1. Čvor tipa 201

Čvor ovog tipa se obično nalazi u temenu trouglastog ili trapezastog rešetkastog
nosača. Čvor je formiran simetričnim rezovima po simetrali ugla između osa štapova. U
ovaj tip spada i nastavak štapova, kod kojih je ugao između štapova 180°.

Slika 4. Čvorovi tipa 201

 335

2.1.2. Čvor tipa 202

Čvor koji je formiran vezom dva štapa, a kod koga je jedan od štapova produžen,
formira čvor tipa 202. To je konturni čvor i obično se nalazi na ivici strehe koja je
formirana prepustom rešetkastog nosača preko oslonca i formiranjem čvora van gabarita
objekta.

Slika 5 Čvor tipa 202

2.1.3. Čvor tipa 301

Čvor je konturni i formiran je od tri konturna štapa. Geometrijska sistemna linija
je na unutrasnjim ivicama konturnih štapova.

Slika 6. Čvor tipa 301

2.1.4. Čvor tipa 302

Čvor je konturni i istog je oblika kao i prethodni tip, ali se razlikuje u tipu trećeg
štapa koji je štap ispune (unutrašnji štap).

Slika 7. Čvor tipa 302

2.1.5. Čvor tipa 303

Svi štapovi koji formiraju čvor imaju svoj završetak u njemu. Unutrašnji, treći štap
je štap ispune. Geometrijska linija je, po prethodno definisanom principu, na unutrašnjoj
ivici konturnih štapova i po osi štapa ispune.
 336

Slika 8. Čvor tipa 303

2.1.6. Čvor tipa 304

Čvor je formiran od tri štapa, s tim da su dva konturna, dok je treći štap ispune.
Obično se nalazi u temenu rešetkastog nosala. Spoj konturnih štapova je po simetrali ugla
između njih.

Slika 9. Čvor tipa 304

2.1.7. Čvor tipa 401

Čvor je konturni i formiran je od tri konturna štapa i jednog štapa ispune.
Geometrijska sistemna linija je na unutrasnjim ivicama konturnih štapova.

Slika 10. Čvor tipa 401

2.1.8. Čvor tipa 402

Od prethodnog čvora se razlikuje tako što je su dva štapa štapovi ispune
(unutrašnji štap). Geometrijska sistemna linija je u osama konturnih štapova, osa jednog
od štapova ispune je pod uglom 75-105° u odnosu na konturne štapove, dok je osa
poslednjeg štapa izvučena na ivicu tog istog.
 337

Slika 11. Čvor tipa 402

2.1.9. Čvor tipa 403

Čvor ovog tipa je formiran na sličan način kao i prethodni, samo što su oba štapa
ispune ravnomerno vezani u čvoru. Uglovi tih štapova su manji od 75° u odnosu na
konturne štapove.

Slika 12. Čvor tipa 403

2.1.10. Čvor tipa 404

Kao i čvor tipa 304, samo što je dodat još jedan štap ispune. Ugao jednog od
štapova ispune može da odstupa do 15° u odnosu na simetralu ugla konturnih štapova.

Slika 13. Čvor tipa 404

2.1.11. Čvor tipa 405

Čvor je formiran na isti način, samo su uglovi štapova ispune veći od 15° u
odnosu na simetralu konturnih štapova pa su oni ravnopravno vezani u čvoru.
 338

Slika 14. Čvor tipa 405

2.1.12. Čvor tipa 501

Konturni štapovi su, u stvari, jedan element, a čvor sadrži još tri štapa ispune.
Veza dva spoljna štapa ispune je pomerena na ivicu srednjeg štapa.

Slika 15. Čvor tipa 501

2.1.13. Čvor tipa 502

Temeni čvor sa dva konturna, prekinuta štapa i tri štapa ispune. Štapovi ispune su
vezani sa pojasnim štapovima na isti način kao i kod prethodnog tipa.

Slika 16. Čvor tipa 502

3. LITERATURA

1. Tekić Ž.: "Savremeni koncepti primene metalnih konektera u sistemima drvenih struktura",
Doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2005. godine.