1. Liderstvo?

Postoji dosta rasprava vezanih za liderstvo poslednjih godina. Prva tendencija izjednacuje liderstvo sa
menadzerstvom. Drugo shvatanje ih razdvaja. jer menadzer (organizator) moze u nekim situacijama biti lider
(rukovodilac), ali i ne mora. Glavna razlika je da lideri rade "ono sto treba " a organizatori rade "kako treba". Obe
strane su vazne i u jednoj organizaciji moze da ima mnogo organizatora ali malo lidera. Jos jedna razlika je da
menadzment naglasava kontrolu i konzistentnost, a liderstvo kreiranje i promene. Liderstvo odredjuje smernice
razvoja, angazovanje i motivisanje ljudi, kreiranje vizija. Ovim pogledom liderstvo gledamo kao proces. To
podrazumeva postojanje vise osoba u okviru jedne institucije sa liderskim sposobnostima. Ocito je da
menadzment ukljucuie liderstvo, koje i predstavlja sustinu uspesnog menadzmenta.

2. Sta znaci biti lider?

Biti lider znaci - biti profesionalac u jednoj oblasti, imati viziju, biti siguran, samopouzdan, optimista, ispoljiti
odlucnost i hrabrost u realizaciji zadatih ciljeva. Lider takodje treba da pokazuje adaptivnost novonastalim
situacijama, treba da bude spreman da preuzme odgovornost. Liderstvo je vezano za socijalne interakcije i zato
podrazumeva siroku kulturu i obrazovanje, potrebno je razumeti ljude i motivisati ih. Veoma je bitno da lider
poseduje komunikoloske vestine. Potrebno je dosta vezbe, kako verbalne tako i neverbalne komunikacije, neka
misljenja kazu da je i bitan i talenat. Moc lidera zavisi od saradnika i predstavlja sposobnost inspirisanja ljudi i
stvaranje tima sa kojim ce raditi.

3. Zadaci i obaveze lidera?

Zadaci i obaveze lidera:

1. Usmeravanje svog tima u zeljenom pravcu, usmeravanje pojedinaca radi obavljanja posla i napredovanja,
usmeravanje toka informacija u procesu obavestavanja i kontrolisanja javnog mnjenja
2. Postupnost u informisanju tima, nadredjenih i javnosti, postupnost u sprovodjenju odluka i zahteva
3. Kreativnost u formiranju i sprovodjenju programa i ideja, osmisljavanju informacija, rukovodjenju,
predvidjanju buducnosti
4. Promene (u programima i sprovodjenju programa, u postavci tima - unapredjenja/otkazi, kadrovske
promene unutar firme na svim nivoima, u organizovanju posla, strategijskim i operativmm poslovima,
saradnji sa drugim institucijama, na sebi - samousavrsavanje)
5. Kontrolisanje (Kompletnog procesa unutar firme ili u svojoj regiji, saradnika i potcinjenih, protoka informacija
u interno/eksternom toku, sopstvemh reakcija)
6. Postavljanje pravila - (odrzavanje starih dobrih proverenih programa, u domenu koji ne funkcionis dobro,
postupno i strpljivo sprovodjenje
7. Planiranje - obim posla i nacin poslovanja, komunikacije i zaduzenja unutar tima, faza sprovodjenja ideja,
nagradjivanje najboljih

Osnovna osobina uspesnog lidera je da projektuje promene.

4. Osnovne komponente vizije?

Osnovne komponente vizije su: Otvorenost, spontanost i smisao za realnost.

Otvorenost se odredjuje kao prilagodjenost duhu vremena i stvarmm potrebama coveka, kao i sposobnost
prijema i emitovanja informacija.

Spontanost - mogucnost posmatranja problema iz neobicmh perspektiva i sposobnost prevazilazenja postojecih

ogranicenja.

Smisao za realnost - uvazavanje istinistosti i realno mogucih kombinacija.

Uspesan Lider treba da poseduje moc okupljanja drugih oko svojih ideja i njihove realizacije. Lider je uspesan
samo ako okupi grupu eksperata kojoj ce biti duhovni vodja, svojim misljenjem uticati na nju i usmeravati je.
Njegov posao je da integrise grupu prati njen razvoj. ukliucuje nove saradnike i reprezentuje grupu.
5. Transformaciono liderstvo?

Transformaciono liderstvo podrazumeva strategijsku viziju lidera kojom on obavezuje ljude na akciju. Naravno
lider treba uvek da sluzi svojim podredjenima kao primer - znanja. ugleda, nacinom komunikacije ltd.

6. Proces dinamicnosti komunikacije?

Vecina lidera najveci deo radnog vremena provodi na sastancima, i zato je veoma bitno da je svestan procesa
dinamicnosti komunikacije, tj. da ne dozvoli da neko drugi odredjuje dinamicnost procesa komunikacije. On
treba da vlada situacijom.

7. Problemi lidera?

Cesti problemi sa kojima se lider susrece jesu konflikti i sukobi. Oni mogi biti i pozitivni kada prestavaljaju
stvaralacki sukob misljenja. Lider treba da pokrene svoj tim dogovaranjem i fleksibilnoscu da bi se postigla
kompromisna resenja. On mora da slusa zahteve svog tima i da donese objektivan sud, tj. on ima pravo i obavezu
da kritikuje saradnike ukoliko je to potrebno.

8. Slika lidera u javnosti?

Slika lidera u javnosti treba da pokaze pouzdanu i sigurnu osobu. On mora da poznaje sebe i svoje mogucnosti, u
tom smislu da ne daje obecanja koja ne moze da ostvari jer to moze biti dosta lose po njegov ugled. Svaki lider
treba da se menja, da se samousavrsava, da u izrazavanju koristi metafore i modele kako bi njegovo izlaganje bilo
interesantnije, takodje da isti sadrzaj moze da iskaze na vise razlicitih nacina. Lider treba da bude poznat svima u
organizacji. On mora da odvoji vreme da upozna svakog radnika ukoiko zeli da zadobije njegovo postovanje.

9. Postovanje i uvazavanje drugih?

Postovanje i uvazavanje drugih ogleda se u sledecim osobinama:

1. empatija - sposobnost da se ljudi prihvate onakvi kakvi jesu

2. izbegavanje proslosti - razmatranje odnosa u sadasnjosti
3. poverenje u ljude, uprkos mogucem riziku
4. paznja prema drugima
5. korektna saradnja

Prezentacioni materijal koji Lider treba da ima je Web Site i Vizit karte.

10. Odnosi sa javnoscu?

Qdnosi sa javnoscu (public relations - PR) predstavljaju multidisciplmarnu oblast koja je dozivela poseban razvoj
u poslednjih 30 - 40 godina. Razvijali su se sa razvojem elektronskih medija i imaju veoma siroku primenu. Moze
se reci da ukoliko nesto nije saopsteno javnosti kao da se nije ni desilo. Odnosi sa javnoscu zauzimaju posebno
mesto u drzavnoj administraciji, industriji, trgovini... predstavljaju oblast koja stalno evoluira. Oni ne znace samo
konkretnu aktivnost, vec se povezuju sa pristupom koji je blizak drustvenim naukama. PR je spoj nauke i
umetnosti za formiranje javnog mnjenja u zeljenom pravcu. Kao sto je lansirano da je kalasnjikov nesto sto ce da
pomogne a ne da sluzi za ubijanje. Postoje 3 pristupa odnosa sa javnoscu:

1. Komunikoloski
2. Psiholoski
3. Lingvisticki
11. Komunikoloski pristiup odnosa sa javnoscu?

Odnosi se na primenu komunikoloskih vestina u komunikaciji sa javnoscu. Informisanje predstavlja najznacajniju

komunikolosku vestinu. Potrebno je i ubediti javnost u tacnost informacija. Uveravanje i uticaj su vestine koje
treba da pridobiju javnost za prezentovane ideje. Da bi se ostvario taj cilj potrebno je dobro osmisliti nastup u
javnosti, sto podrazumeva kompetentnost, znanje, sigurnost, upornost... Treba napomenuti da se u
komunikoloske vestine ubrajaju navodjenje, zavodjenje i manipulacija ali to predstavlja neeticko ponasanje. Ipak
mnogi liudi ga koriste zarad postizanja licnih ciljeva.

12. Psiholoski pristup odnosa sa javnoscu?

Veoma znacajan za proces komunikacije. Predstavlja psiholosku spremnost za javni nastup. Tu se radi o
prevazilazenju treme i straha ali i snalazenju u datoj situaciji. Vest komunikator je i dobar psiholog, stabilna i
sigurna licnost, koja na osnovu trenutne sitacije ume da prilagodi svoje izlaganje. On ume da prikrije svoje mane,
uskladi neverbalnu komunikaciju sa verbalnom. Psiholoska spremnost za javni nastup moze da bude odlucujuca
za sam ishod komunikacije, tako da zahteva dobru pripremu.

13. Lingvisticki pristup odnosa sa javnoscu?

Ne postoji specifican jezik koji se koristi u komunikaciji sa javnoscu, ali ipak postoje izvesni terminoloski
standardi. Npr jezik radija i televizije se odlikuje odredjemm terminoloskim normama, koje mediji moraju da
postuju da bi postigli odredjeni cilj. Televizija ima primat u odnosu na druge medije. Bitan je stil izlaganja,
recenice trebaju biti kratke i jasne, treba paziti na pravila knjizevnog govora, uskladiti verbalnu i neverbalnu
komunikaciju ali i povesti racuna o duzini govora ( paznja gledalaca je usredsredjena kratko vreme). Radio kao
medij nastoji da slusaocima docara ono sto vizuelno ne moze da prikaze, tako da je stil izlaganja veoma bitan,
tempo kazivanja treba da bude umeren, reci izgovarati jasno i razgovetno. Tu posebno dolaze do izrazaja
glasovni kvaliteti govornika.

14. Istorijski pregled odnosa sa javnoscu?

lako je odnos sa javnoscu doziveo posebnu primenu u poslednjih nekoliko decenija, on ne predstavlja proizvod
XX veka, vec se moze reci da je star koliko i civilizacija. Npr. u doba u Rima poseban nacin komuniciranja cuvene
poruke ( "Veni, vidi, vici "). Dr. Edvard Berneis je opisao razvoj odnosa sa javnoscu u knjizi "Odnosi sa javnoscu".
Posebno je istakao period francuske revolucije, kada je termin javnog mnjenja usao u upotrebu u celom svetu.
Najefikasnije orudje francuske revolucije bili su odnosi sa javnoscu. U razvoju odnosa sa javnoscu znacajno je
pomenuti:

 formiranje prve agencije za publicitet (1900.)

 izdavanje prvog udzbenika koji razmatra odnose sa javnoscu (1923.)
 otvranje prve specijalizovane konsultanske firme koja je i danas jedna od najvecih agencija za odnose sa
javnoscu u SAD-u
 Galupovo istrazivanje (1936.)
 osnivanje britanskog instituta sa javnoscu (1948 )
 osnivanje medjunarodnog udruzenja za odnose sa javnoscu (1955.)
 otvaranje univerziteta u SAD-u koji nude programe za obuku odnosa sa javnoscu.

Vazno je istaci veliki znacaj koje je imalo formiranje univerziteta. Kroz procès edukacije ove institucije nastoje da
oblast odnosa sa javnoscu postave na mesto koje zaista pripada u komunikacijskom procesu.
15. Definicija pojma odnosa sa javnoscu?

Tesko je navesti definiciju odosna sa javnoscu. Odnosi sa javnoscu se mogu opisati kroz nekoliko kljucnih reci:
Ugled, percepcija, kredibilitet, poverenje i obostrano razumevanje. Postoje razne definicije koje su dali Institut za
obavestavanje javnosti, onda meksicka deklaracija, vebsetrov recnik, Carls Zenah...

Institut za obavestavanje javnosti (1987) daje definiciju pojma odnosa sa javnoscu: „Obavestenje javnosti
predstavlja planiran i stalan napor da se ostvari i pokaze dobra volja i uzajamno razumevanje izmedu organizacije
i ciljne javnosti".

Vebster: "Razvijanje bliskih veza i dobre volje izmedju pojedinaca, preduzeca, ili institucije i ostalih ljudi
specijalne ciljne javnosti ili drustava u sirem smislü,sirenjem interpersonalnog materijala i vrednovanjem
reakcije javnog mnjenja".

Carls Zenah : "Praksa odnosa sa javnoscu je umetnost i znanje kojim se kroz uzajamno razumevanje zasnovanom
na istini i potpunom obavestavanju, postize harmonija sa oklinom". Veoma je tesko navesti jedinstvenu definiciju
odnosa sa javnoscu. Istinito i sveobuhvatno predstavljanje organizacije njenoj sveukupnoj javnoscu.

16. Odnosi sa javnoscu kompanije?

Veoma je vazno da se shvati da odnosi sa javnoscu nisu sve sto kompanija cini, vec predstavljaju rezultat onoga
sto je ostvareno jer predstavljaju ono sto se dogadja u mislima ljudi. Osoba zaduzena za odnose sa javnoscu
mora biti veoma oprezna u izboru metoda i tehnika u odnosu na trziste i konkurenciiu i zbog toga odnosi sa
javnoscu ne znace samo konkretnu aktivnost vec pristup koji je blizak umetnosti i javnosti

17. Odnosi sa javnoscu i veze sa novinarstvom, reklamiranjem i propagandom?

U PR (public relations) se koriste mnoge novinarske tehnike i metode komuniciranja sa razlicitim publikama. PR
su komunikatori a novinari recepijenti. Novinari i PR su potrebni jedni drugima. Odnos izmenju PR i propagande
se zasniva na opstim teorijskim i empririjskim osnovama. Reklama igra vaznu ulogu u modernom drustvenom i
ekonomskom zivotu. Vrste PR (odosa sa javnoscu):

1. Prema trajanju
o Stalni (kontinuirani, trajni)
o Periodicni (parcijalni, epizodicni)
o Incidentni (ad hok, posveceni odredjenom dogadjaju)
2. Prema komunikatoru
o Institucionalni
o Fabricki/kompanijski
o Licni (personalni)
3. Prema mestu
o Lokalni
o Drzavni
o Medjunarodni
4. Prema funkcijama
o Beli PR
o Crni PR
5. Prema finansiranju
o Besplatni
o Subvencionisani
18. PR tehnike?

 Konferencija za novinare
 Brifing
 Saopstenje za javnost
 Intervju
 Sponzorstvo
 Sajmovi i izlozbe
19. Vrste PR?

Kontrolisani:

1) Bilteni
2) Brosure
3) Knjige
4) Prirucnici
5) Vodici
6) Interne publikacije
7) Godisnji izvestaji

Nekontrolisani:

1) Brendovi organizacija i zigovi

2) Poslovne plakate
3) Poslovni kalendar
4) Filmovi o organizaciji
5) Multimedijalni proizvodi
6) Govori
7) Predavanja
8) Konferencije
9) Seminari

20. Kako napisati PR plan?

1) Analizirati stvarno stanje (situaciju)

2) Definisati problem
3) Odrediti strategiju
4) Utvrditi plan
5) Implementacija

21. Uspesna PR kampanja?

1) Odrediti cilj kampanje

2) Formulisati tacne poruke
3) Odabrati najbolje kanale komunikacije
4) Uskladiti aktvinost sa budzetom
22. Vrste PR kampanja?

1) Kampanja za javno obavestavanje

2) Informativna kampanja
3) Edukativna kampanja
4) Kampanja za odrzavanje, ojacavanje kampanje
5) Ubedjivacka kampanja
6) Kampanja za modifikovanje ponasanja

23. PR u kriznim situacijama?

Jedan glas, Utvrdjvanje odgovornosti.

Ne treba raditi:

 Ne sakrivati dogadjaj
 Ne negirati krizu
 Ne menjati cinjenice
 Ne davati netacne informacije i ne prikrivati cinjenice

24. Skup postupaka u odnosu sa javnoscu ?

Odnosi sa javnoscu predstavljaiu skup postupaka koji moraju biti:

 konstantni (ne sme biti znacajnih prekida)

 strateski umereni (pristup mora biti zasnovan na strateskim planovima i analizama)
 bazirani na realnim i pravovremenim informacijama, a sto je manje moguce na bazi licnih impresija
 sistematski i kompleksni (uticaj koji je moguce ostvariti na javno mnjenje treba biti zasnovan na
ciklicnom i visekanalnom pristupu)

Jedan od najboljih nacina usavrsavanja u ovoj oblasti je upravo aktivno pracenje strategija i inicijativa izvesnih
referentnih institucija u domenu odnosa sa javnoscu, ciji pristup javnosti predstavlja referentni strateski i
operativni standard u domenu odnosa sa javoscu. Primer su savet Evrope, UN, americki State Deparmant.

25. Odnosi sa javnoscu i njima srodne oblasti?

Propaganda, oglasavanje i marketing jesu 3 najvaznija komunikacijska stuba koje uticu na sliku o nekoj instituciji,
te su u direktnoj vezi sa odnosima sa javnoscu. Sve 4 aktivnosti imaju slican cilj: da uticu na javno i pojedinacno
misljenje i da podsticu kupovinu roba i usluga. Razlikuju se po koriscenju metoda i ideoloskom pristupu. Oni
koriste slicne tehnike komuniciranja, ali su im krajni ciljevi razliciti:-cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba ili
usluga. Cilj propagande je stavranje kolektivne snage, njene tvrdnje nisu zasnovane na pouzdanim cinjenicama.
Cilj odnosa sa javnoscu zasnovan je na istini i medjusobnom razumevanju

Odnosi sa javnoscu i propaganda - moguce je zakljuciti da je cilj propagande stvaranje pokreta i sledbenika, a cilj
odnosa sa javnoscu je da kroz dijalog postignu medjusobno razumevanje i odobravanje.

Odnosi sa javnoscu i oglasavanje - su medjusobno slicne discipline. Oglasavanje cini deo odnosa sa javnoscu,
posto je njegov cilj da ojaca i ohrabri promenu, prvenstveno kupovnih navika. Razlikuju se prema tipu ciljne
javnosti, fokusu aktivnosti i vremenskoj skali. Oglasavanje ima uzak krug ciljne javnost, pretezno je trzisno
orijentisano i odnosi se na kratkorocne ciljeve, dok odnosi sa javnoscu imaju konkretnu javnost ili grupu,
orijentisani su prema stavu ill situaciji, odnose se i na dugorocne ciljeve.

Odnosi sa javnoscu i marketing - marketing je upravni proces kojim se utvrdjuju, predvidjaju i zadovoljavaju
zahtevi potrosaca na rentabilan nacin, dok odnosi sa javnoscu opisuju svoju delatnost kao planiran i trajan napor
da se uspostavi i odrzi naklonost i razumevanje izmedju jedne organizacije i ciljne javnosti. Drugim recima,
veoma su slicne, ali ipak odnosi sa javnoscu imaju mnogo sire delatnosti.
26. Etika u odnosima sa javnoscu?

Etiku jedne kompanije ne odredjuje samo ono sta ona govori, vec i ono sta ona cini. Eticke i moraine vrednosti su
cesta tema brojnih rasprava. U literaturi poslanicima odnosa sa javoscu cesto se preporucuju eticki podsetnici:

 Da li je legalno?
 Da li je izbalansirano?
 Da li morate varati da biste pobedili?
 Sta cete misliti o samom sebi?

Pet principa eticke snage jedne organizacije su: Cilj, Ponos, Strpljenje, Upornost, Perspektiva.

27. Elektronsko poslovanje?

Moze se definisati kao poslovni proces koji se obavlja koriscenjem internet tehnologija. Obuhvata sve oblike
poslovnih transakcija koji se ostvaruju koriscenjem informacione i komunikacione tehnologije izmedju
organizacija, organizacije i kupaca ill organizacija i javne administracije.

Elektronsko poslovanje je siri pojam i ukljucuje sve poslovne porocese u poslovanju jednog preduzeca pocev od
nabavke, upravljanja lancem snabdevanja, obradu porudzbina, odnos sa kupcima, prodaju, isporuku, saradnju...
Elektronsko oslovanje je siri pojam od elektronske trgovine jer obuhvata nju i elektronsku kupovinu, kao i sve
ostale elektronske transakcije.

Elektronska trgovina predstavlja poslovni proces koji ukljucuje finansijsku transakciju izmedju kupaca i prodavaca
tj prodaju i kupovinu koja se ostvaruje internet tehnologijama i ostalim informativno-komumkacionim
sistemima.

Prednosti elektronskog poslovanja:

 Smanjenje troskova poslovanja

 usteda vremena
 redukcija papirne tehnologije
 smanjenje obima Ijudskog rada
 istovremena komumkacija sa vise stotina klijenata
 prisupacnost i razmenljivost informacija
 rast prihoda i proizvodnje
 usteda u troskovima distribucije
 unapredjenje poslovnih procesa.

Preduslovi za elektronsko poslovanje:

 primena internet tehnologija

 usvojeni propisi o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu
 prihvatanje elektronskog poslovanja od strane preduzeca

28. Forme elektronskog poslovanja?

Najcesce elektronske transakcije mogu se obavljati izmedu tri strane: Vlada, kompamja I klijent. Forme mogu biti
u zavisnosti od ucesnika u e-poslovanju i smera transakcije. Takode mogu biti u zavisnosti od tehnologija koje
omogucuju e-poslovanje:

Vlada (Government) Kompanija (Business) Klijent (Customer)

Vlada (Government) Koordinacija Informisanje Informisanje
Kompanija (Business) Komunikacije vlade sa Zajednicka ulaganja i Elektronsko bankarstvo i
poslovnim partnerima trgovina trgovina
Klijent (Customer) Naplata poreza Uporedjivanje cena Aukcijska trzista
  B2B (Business to Business) razmena poslovnih podataka i informacija izmedu racunara kompanija koje
su u poslovnim odnosima. To je razmena proizvoda, usluga ili informacija medju kompanijama.
Prednosti:
o Efikasniia komunikacija svih ucesnika u procesu
o Smanjenje troskova upotrebe papira
o Prilagodenje potrebama klijenata
o Veca produklivnost zaposlenih
o Skracivanje vremena trajanja procesa
 B2C (Business to Consumer) interakcija izmedu kompanije i potrosaca preko internet servisa i web
portala, uglavnom ukljucuje aktivnosti kao sto su sirenje trzista, kao i zadovoljavanje potreba postojecih
klijenata u domenu prodaje roba i usluga ili domenu pruzanja informacija. Prednosti:
o Prosirenje trzista
o Obezbedjivanje online usluga klijentima
o Podsticanje impulsivne trgovine
o Jeftinije je otvoriti sajt nego prodavnicu
 C2C interakcija potrosaca sa drugim potrosacem u formi online aukcija. Potrosaci trguju direktno sa
drugim potrosacima. Kompanija koja podrzava ove transakcije mora pronaci neki netradicionalni nacin za
naplatu usluga.
 C2B interakcija potrosaca sa poslovnim kompanijama. U ovom slucaju pojedinci koriste internet kako bi
prodali proizvode ili pruzili usluge kompanijama. Takode, organizacije na taj nacin traze prodavce koji
nude proizvode i usluge koje su njima potrebne.
 E-poslovanje u javnoj upravi(Goverment), predstavlja viziju o tome kako drzavna uprava treba da bude
organizovana, odnosno, na koji nacin treba da pruza usluge svojim korisnicima i kako ce poslovati sa
gradjanima, sa svojim zaposlenima i drugim vladinim organizacijama.
 G2G je komunikacija drzavnih organa izmedju vlade i lokalne samouprave, kao i komumkacija pri
resornom upravljanju.
 G2B komunikacija vlade i poslovnih subjekata odnosno pravnih lica. Pravna lica mogu biti partneri vlade
u nekirn zajednickim poslovima, korisnici vladinih usluga ili pak konkurenti.
 G2C - sve veca rasprostranjenost interneta i njegova pristupacnost dovela je vladu u poziciju da koristi
njegove mogucnosti i na taj nacin poboIjsa odnos sa gradjanima. Time ona svoje usluge cini preglednijim
i dostupnim za gradjane, a na taj nacin odgovor vlade na zahteve gradana ucini brzim.
 G2E ovaj model poslovanja omogucava koriscenje interneta za bolju saradnju i koordinaciju zaposlenih u
vladinim organima.
 Unutar ornanizacijska e-trgovina sa zaposlenima(B2B,E2B,G2E,E2G,...) predstavljaju forme unutar
organizacionog poslovanja kojim organizacija pruza servise, informacije i druge podatke svojim
zaposlenima. Ono ukljucuje sve organizacione aktivnosti koje obuhvataju razmenu dobara, servisa i
informacija izmedu i unutar jedne organizacije ili izmedju zaposlenih u organizaciji.
 Visestruke transakcije (B2B2C.C2B2C.P2P. itd) jesu najnoviji model elektronske trgovine koji ukljucuje
koriscenje vise modela, doprinosi uspehu i zadovoljavanju potencijalne traznje.
 Mobilno poslovanje predstavlja svaku elektronsku trgovinu u bezicnom okruzenju, narocito onu koja se
obavlja putem bezicnog interneta. Aplikacije mobilnog poslovanja su : mobilne finansijske aplikacije
(B2C, B2B), mobilno reklamiranje (B2C), mobilna kancelarija (B2C), mobilno ucenje na daljinu (B2C),
mobilni servisi za zabavu (B2C) itd...

29. Pravni i eticki problemi poslovanja na internetu?

Cyber pravo bi trebalo da pravno regulise probleme koji nastaju u komunikaciji Internetom kao: Posedovanje i
koriscenje online svojine i Prava intelektualne svojine. Elektronsko poslovanje kao novi oblik poslovanja
prouzrokuje nove aktivnosti koje treba regulistati pravnim okvirima koje treba da obezbede pouzdano i
neometano obavljanje e-poslovanja, elektronski ugovori, jer je internet uslovio zamenu klasicnih ugovora
elektronskim, a cyber pravo regulise formalnosti u zakljucivanju i realizaciji ugovora, podaci i njihova zastita,
prava i obaveze subjekata cyber prostora, prezentovanje nezakonitih i stetnih sadrzaja ovim komunikacionim
kanalom, problem cyber kriminala.

30. Norme ponasanja na internetu?

Treba:

 pokazati postovanje i razumevanje prema drugima

 razmisliti o drustvemm posledicama svojih aktivnosti

Ne treba:

 koristiti internet za sirenje rasnih i verskih predrasuda

 ometati druge u koriscenju mreze ili racunara
 koristiti racunar da bi se nanela steta drugima
 krasti podatke ili prisvajati tudje ideje
 koristiti tudje resurse bez odobrenja

Podela pravila ponasanja u odnosu na oblik komumciranja:

 komunikacija dva korisnika (elektronska posta)

 komunikacija sa vise korisnika (forumi i slicno)
 postavljeni sadrzaji (web stranice i dr.)

31. Autorska prava?

Materijali na internetu oznaceni sa "zasticeno autorskim pravom" mogu se koristiti samo za edukativne i
neprofitne aktivnosti. Ukoliko se ostvaruje profit od materijala zasticenog autorskim pravom, vlasnik bi trebao da
ostvaruje novcanu dobit.

32. Rizici i bezbednosti elektronskog poslovanja?

Hakerisanje predstavlja neovlascen pristup tudjim racunarima povezanim na internet, namera je da se

pretrazuju, onesposobe ili u potpunosti uniste informacije. Ukoliko dodje do unistenja web sajta, onda se to
naziva vandalizam u virtuelnom prostoru. Saboteri primene novih informacionih tehnologija nazivaju se hakeri.

Aktivnosti zaposlenih u samoi kompaniji spadaju u interne rizike e-poslovanja. To su prevare koje su
organizovane od strane samog osoblja zaposlenog u nekoj kompaniji. Moze se reci da su najvece i najcesce
prevare napravila lica koja su bila zaposlena na mestima sa visokim poverenjem.

Posledice rizika elektronskog poslovanja: Direktni finansijski gubici kao prebacivanje novca sa jednog racuna na
drugi ili kao brisanje podataka finansijske prirode, gubljenje vrednih i poverljivih informacija, gubljenje poslova
zbog nedostupnosti servisa, neovlascena upotreba resursa, gubljenje poslovnog ugleda i poverenja klijenata,
troskovi izazvani neizvesnim uslovima poslovanja.

Ciljevi mera bezbednosti:

 Privatnost- zastita od otkrivanja tajnih i privatnih podataka od strane neovlascenih lica

 Autentikacija- proces utvrdivanja identiteta osobe koja pristupa informacijama
 Autorizacija-obezbeduje kontrolu pristupa i definisanje razlicitih ovlascenja
 Integritet podataka- obezbeduje konzistentnost podataka u cilju prevencije izmena
 Raspolozivost- obezbeduje da ovlasceni korisnici imaju pristup servisima i informacijama u svakom
trenutku kada god je potrebno
 Nemogucnost poricanja- obezbeduje da se ne moze pored aktivnost u pristupu servisima i
informacijama, niti unistiti dokazi o toj aktivnosti.
 Mere bezbednosti: -

 Kriptografija predstavlja vaznu sigurnosnu meru. Ona predstavlja algoritme i procese za kriptovanje i
dekriptovanje poruka. Kriptografija je jedan od najvaznijih alata u informacionim sistemima koji se
koristi za obezbedenje poverljivosti i integriteta podataka.
 Elektronski potpis je skup podataka u elektronskom obliku koji su povezani sa elektronskom
dokumentacijom i sluze za identifikaciju korisnika.
 Digitalni sertifikat omogucuje elektronsku identifikaciju ucesnika na mrezi tj identifikuje se racunar,
osoba i kompanija. On predstavlja digitalnu licnu kartu koja sadrzi sve podatke o identitetu.

33. Poslovna biografija -Curriculum Vitae?

lma svrhu da nas prikaze nekom ko nas ne poznaje ili nekom ko nema vremena da nas upoznaje, pa je pitanje sta
napisati o sebi. CV je skracenica od latinske reci koja oznacava „tok zivota , dokument koji sadrzi kvalifikacije i
iskustva, ambicije, planove i on je najvazniji marketinski alat za svrhu licne prezentacije. Varijante Pisanja CV su:

1) Hronoloska
2) selektivno-infromativna
3) namenska
4) sira varijanta
5) skracena varijanta.

CV treba da sadrzi:

1) licni podaci: puno ime, prezime, datum rodenja, adresu stanovanja, telefon, e-mail i sl. Vazno da ime i
prezime budu istaknuti. Naslov Biografija (Curriculum Vitae) ti trebalo da stoji na vrhu ako ima mesta,
dobro je tu dodati i fotografiju.
2) obrazovanje - tok obrazovanja, stecene titule, profesionalne kvalifikacije... Ako se ima zavrsen fakultet
potrebno je navesti koji fakultet, ili na kojoj je trenutno godini, i eventualno prosek ocena.
3) Nagrade - ovaj deo se navodi odmah posle obrazovanja, i on pravi razliku u odnosu na ostale kandidate.
4) Radno iskustvo-centralni deo biografije, ukoliko ga nema onda vise paznje posvetiti delu sa
obrazovanjem. Ne treba se stideti svog prethodnog rada. Ovaj deo bi trebao da pokaze da imamo
iskustva i da smo mi prava osoba za taj posao.
5) Strani jezici - ovo i znanje kompjutera je ne vezano za struku kandidata, i trebaju se navesti svi jezici
kojima se kandidat sluzi i koliko dobro, i to svaki deo: citanje, pisanje, konverzacija.
6) Poznavanje rada na racunaru - kao i specijalnim uredajima, masinama... je vazan deo znanja. Minimum
se smatra da se zna Word, Excel i sluzenje Internetom.
7) Seminari - konferencije i seminari na koje je kandidat ucestvovao kako u zemlji tako i inostranstvu cime
se stice utisak da je kandidat spreman da uci i usavrsava se.
8) Hobiji - deluje lepo navesti u svakoj biografiji, ako ima mesta za to, govori o kompletnosti jedne osobe.

Vazno je da poslovna biografija bude pregledna i da osnovni sadrzaj ima sve bitne informacije o vama, vasem
obrazovanju i radnom iskustvu. Takode, cesta greska mladih ljudi je dizajnersko doterivanje poslovne biografije
kako bi ona bila drugacija od drugih. Valja, dakle, imati na umu da poslovna biografija mora biti napisana
pregledno. U zelji da svoju poslovnu biografiju ucine preglednijom, pojedini ljudi naglasavaju sve reci, sto je
pogresno. Biografija mora biti citka, a vazni delovi istaknuti tako da ih onaj ko cita uoci vec u prvim sekundama.
Odlomke koje zelite da izdvojite mozete "podebljati". Takode, istaknite institucije u kojima ste se skolovali, radna
mesta, vestine i znanja. Podatke o edukaciji i radnom iskustvu treba navesti obrnutim hronoloskim redom, a
duzina ne treba da prelazi dve strane. Ako poslovnu biografiju saljete postom, odstampajte je na kvalitetnom
papiru formata A4 u bez presavijanja stavite u dovoljno veliku kovertu.
34. Propratno pismo?

Uz biografiju salje se propratno pismo cak I onda kada nije eksplicitno naglaseno da ga je potrebno pisati.
Dokument koji se pise po odredenom sablonu, propratno pismo treba da ukaze na podatke o vama koji su
specificni I koj| bas vas opredeljuju I preporucuju na odredeni konkurs. Poslovno pismo je odgovor na pitanje
poslodavca zasto bas vas treba da primi u odnosu na ostale kandidate. Propratno pismo ima formu poslovnog
pisma. Idealno poslovno pismo treba da bude napisano u cetiri pasusa. Prvom pasusu treba naglasiti precizno
prijavu na konkurs ili oglas i svrhu za koju se konkurise. Drugi pasus treba objasniti izvesne nejasnoce koje bi
poslodavac mogao steci citajuci vasu biografiju. Treci pasus - sadrzi objasnjenje zasto je kandidat odabrao bas taj
posao. Cetvrti pasus —treba naglasiti zelju da se sa poslodavcem susretnete na licni razgovor. Kraj-pozdrav i
potpis.

Svrha propratnog pisma:

 Predstavlja nas potencijalnom poslodavcu

 Objasnjava razloge naseg interesovanja za odredenog poslodavca i odredenu poziciju
 Govori zasto smo bas mi prava osoba za odredenu poziciju
 Omogucava brz uvid u nas licni i profesionalni profil i obezbeduje druge informacije po kojima se
razlikujemo od ostalih kandidata
 Povecava interesovanje poslodavca da nas pozove na razgovor

35. Poslovni Bonton?

Skup pravila ponasanja u medjusobnim odnosima, u privatnom i poslovnom zivotu, sto znaci uctivo, pristojno,
uljudno vladanje i ponasanje. To je sistem usvojenih pravila koja se prihvataju dobrovoljno i doradjuju strukturu
naseg ponasanja. Francuskog porekla izraz i oznacava „dobar ton" sto znaci fino ponasanje. Vremenom su se ova
pravila menjala, i u okviru iste civilizacije, a mogu se razlikovati od naroda do naroda. Trenutna tendencija je
izjednacavanje komunikacije kako unutar jedne zemlje tako i izmedu svih zemalja. Potrebno je uloziti samo mali
napor da se savladaju pravila dobrih manira. Fraze „Dobar dan', „Izvolite ' samo su neke od ustaljenih dobrih
manira koji su presli u domen podsvesnog. Bonton mozemo sagledati u psiholoskom, socioloskom i
kulturoloskom smislu.

36. Predstavljanje sopstvene licnosti drugima ?

Predstavljanje sopstvene licnosti drugima moze biti:

 predstavljanje kakvi bismo mi zeleli da budemo

 „umanjenje"tj skromnije varijante licnosti
 sebe kakvi zaista jesmo.

Zadnja varijanta je ubedljivo najteza jer zahteva poznavanje sopstvenih vrlina, mana i njihovo sto objektivnije
predstavljanje. Usvajanje odredjenog ponasanja i popravka prethodnog omogucava izgradivanje sopstvenog
stila u komuniciranju a krajnji cilj je izgradjivanje kompletne licnosti i ostvarivanje uspesnog kontakta sa drugim
ljudima kako u poslovnom tako i u privatnom planu.
37. Poslovni covek?

Poslovni covek nikad:

1) ne koristi nepristojne i pogrdne reci

2) se ne upusta u prepirke i svade
3) ne povisava tom u direktnom ili telefonskom razgovoru
4) ne gestikulise previse
5) ne govori kao i ne smeje je preglasno
6) ne ogovara saradnike i rukovodioce

Poslovni covek je uvek:

1) vedar i dobro raspolozen

2) komunikativan na sebi svojstven nacin
3) uredan i odmoran
4) poslovan, kreativan, operativan i dostojanstven

Na ponasanje znacajno utice vaspitanje, porodica, okruzenje ka i izbor poslovnih partnera i saradnika. Bontonu
se poklanja sve veca paznja, posebno u Japanu.

38. Maniri?

Maniri su standardi ponasanja koji su ustanovljeni u jendoj zajednici, I koji se vremenom menjaju. Treba ih
prihvatiti kao oblik formalnog ponasanja. Nacini ponasanja, ophodjenja sa ljudima, uslovljena su ciniocima kao
sto su bioloski, psiholoski i socioloski. Zlatno pravilo komuniciranja je da je komunikacije vestina koja se uci! To je
proces koji trazi trud, upornost, vezbu coveka kao misaonog i duhovnog bica koji tokom zivota prihvata nove
oblike ponasanja. Maniri su standardi ponasanja i covek lepih manira je covek lepog ponasanja i ophodenja.
Pravila lepog poslovnog ponasanja pomoci ce nam da budemo jos uspesniji. Od trenutka ujutru kada pocinje
radni dan, radni ljudi ostavljaju svoju privatnost u drugi plan, drzeci se poslovnog ponasanja shodno profesijama.

39. Oslovljavanje – obracanje?

Oslovljavanje-obracanje zavisi od drustvenih prilika. U socijalizmu se koristio izraz: „Drug", „Drugarica" i ovakvo
oslovljavanje trebalo je da istakne jednakost. Oslovljavanje sa „gospodine, gospodo, gospodjice" je uobicajeno i
vecini zemalja sveta. U poslovnom oslovljavanju kolege treba oslovljavati sa „Vi" cime se obezbedjuje licna
diskrecija, takodje nacin oslovljavanje zavisi od starosti, relacije muskarac - zena, hijerarhijskih odnosa i slicno.
Prilikom nekog upoznavanja prvo se predstavlja muska osoba zenskoj ili mladja starijoj, a moze se na inicijativu
starije osobe po godinama ili hijerarhiji preci na licna imena ili samo na imena. U poslovnom oslovljavanju vodi se
racuna o statusu i hijerarhiji tipa: „Gospodine profesore...", ili „Gospodine direktore..." ili samo sa „Profesore..."
ili „Direktore". Clanove vlada i diplomate se oslovljavaju sa „Gospodine predsednice... „Gospodine
ministre/ambasadore/ekselencijo...". Clanovima kraljevske porodice obracamo se sa „Vase visocanstvo ili
velicanstvo...". Crkvenim Velikodostojnicima se obraca se „Oce..." ili sa „Vasa svetlosti...". U Zemljama gde
postoje plemicke titule oslovljenje je sa: „Grofe Berezovski...". Skupu se obraca sa: „Dame i gospodo..." ili
„Gospode i gospodo..." i si. Strucni skupovi i simpozijumi: „Koleginice i kolege", „Postovane kolege...", „Kolega"
ako je obracanje pojedincu. Tituliranje je obracanje sa „Profesore..." ili „Doktore...". Tituliranje obavezno u
Velikoj Britaniji za obracanje porodicama plemickog porekla, i u Nemackoj.
40. Pozdravljanje?

Pozdravljanie - prvi korak u ophodjenju sa ljudima, trenutak upoznavanja ill prepoznavanja. Rukovanje je opste
prihvacen oblik pozdravljanja, to je blagi stisak ruke, koje prati pogled u oci, gde je telo malo nagnuto ka toj
osobi, a moze se primetiti i pozdravljanje sa rukohvatom, sto predstavlja srdacniji pozdrav. Duze rukovanje je
izraz zelje za daljim kontaktom. Redosled je: starija prvo pruza ruku mladoj, a zena muskarcu a muskarac je
duzan da recima prvo pozdravi zenu. Zena bira nacin pozdravljanja, ako se neko ne poznaje treba se prestaviti
jasno iglasno, a ukoliko se muskarac predstavlja zeni on mora da ustane prvo, ili vazi i za mladje osobe starijoj
osobi. U prolazu moze se pozdravljati mahanjem, klimanjem glavom, skidanjem sesira ka i ljuljanjem ruke dami i
grljenje i ljubljenje sa osobom koja nam je bliska. Moze varirati u razlicitim narodima, Kinezi i Japanci se
pozdravljaju naklonom, all je zabranjeno pipanje izmedu muskarca I zene, Rusi se glavnom grle dok se zene
(Ruskinje) retko pozdravljaju. Davanje vizit karte se obicno ostavlja za kraj, ali moze biti i na pocetku ako domacin
sastanka tako zapocne sastanak, ill je potrebna identifikacija osobe. Muskarac daje prvi zeni i mladja osoba po
godinama i statusu, starijoj osobi, tj. Osobi viseg ranga.

41. Poslovna etikecija – pravila ponasanja?

To je standardizovano ponasanje kojeg se valja pridrzavati, u najopstem smislu reci u datim prilikama.
Standardizovano ponasanje u smislu utvrdjene etikecije moze se uociti u odnosu na: Hijerarhiju, ponasanje nizeg
po statusu i rangu prema visem po staresinstvu, diplomatski protokol.

Hijerarshijski odnos - uspostavlja se prema starosti, polu, obrazovanju, drustvenom statusu i si. Sluzbeni
protokol podrazumeva primenu poslovne etikecije prilikom razlicitih vrsta sastanka. Posebno je vazno isticanje
vodje tima i rangiranje po licnosti. Poslovnim protokolom predvidjene su pojedinosti, kao na primer ulazenje u
prostoriju i rasporedivanje u prostoru. Znacajne licnosti bivaju predstavljene, pozdravljene i pozivaju se da uzmu
rec. Treba se odrediti sef protokola, koji se stara pripremi sastanka i promeni poslovne etikecije.

Ponasanje nizeg po statusu i rangu prema visem po staresinstvu je neophodno u poslovnoj komunikaciji.
Narocito je znacajno kod donosenja odluka i preuzimanju odgovornosti, pogotovo u kriznim situacijama. Obicno
mladji lider ima starijeg saradnika ili savetnika u koga ima poverenje, i takvi poslovni odnosi podrazumevaju
odredjene granice. Medutim, ako je atmosfera opustena statusne razlike nisu bitne i poslovni sastanci nemaju
preterano formalni karakter.

Diplomatski protokoli su diplomatski pravilnici koji sadrze propise o ceremonijalu koji se mora primenjivati u
zvanicnim odnosima sa pojedinim drzavama. Protokoli se razlikuju od drzave do drzave, kao i ceremonije. Neke
se menjaju cesto, dok neke drzave ne menjaju kroz vekovima kao sti su Kina, V. Britanija...

42. Odnosi sa strancima?

Ovi oblici komuniciranja narocito su intenzivirani kroz tehnolosku, ekonomsku ili kulturnu saradnju. Kada su
praviia bontona u pitanju moze se reci da se koriste razlicite metode i tehnike, mada postoji i takva tendencija
ujednacavanja sporazumevanja. Prilikom susreta sa strancima ne treba nista prepustati slucaju. Uvekje bolje
konsultovati strucnjake za obicaje, jezik i protokolarna pitanja. Od drzave do drzave postoje razlike u obicaima,
kulturi, religiji, u propisima o komunikaciji u odredenoj situaciji itd. Narocito je vazno voditi racuna o neverbalnoj
situaciji, koja je razlicita od zemlje do zemlje, do je u Kini i Japanu neverbalna komunikacija tiha, Englezi je
kontrolisu, Italijani i Rusi dosta koriste mimiku i neverbalnu komunikaciju.

43. Odevanje?

Odevanje-ima ogroman uticaj na sampouzdanje ali i na ljude u okolini. Dobar ukus u odevanju znaci sklad boja,
jednostavnost, neupadljivost, odmerenost i umerenost. Profesionalnom odecom se smatra uniforma koja je
obavezna za mnoge profesije, a kada nije obavezna uniforma, najprikladniji je klasicni tip odevanja.
44. Standardi zenske poslovne doteranosti?

Obicno se ogleda u nosenju kostima, koji je obicno suknja i sako. Duzina suknje ne treba da prelazi 5 cm iznad
kolena, a moze biti duza, boje treba da budu umerene, ukombinovane i ne prejake (sve nijanse sive, braon-bela
itd). Crna boja je pogodna za svecane vecere. Treba izbegavati sve vrste dzinsa, vunene i dizajnirane carape.
Obuca treba da bude cista i ne napadna, sa malim potpeticama ili bez njih. Uvece je prikladna i ne preterano
velika stikla. Tasna treba biti iste boje kao i cipele ili uskladjena sa njima po dezenu, uvek treba biti uredna i ne
prenatrpana. Rukavice treba upariti sa torbom, i ne treba ih skidati prilikom pozdravljanja (vazi samo za zene, za
muskarce ne). Sesiri se nose u odredenim vremenskim prilikama. Sminka treba da bude umerena i ne napadna,
ne tamna, narocito u jutarnjim casovima. Kosa treba da bude cista i ocesljana jer u mnogome utice na prvu
impresiju o licnosti.

45. Standardi muske poslovne doteranosti?

Obicno podrazumevaju nosenje odela i kravate. Kravate i odela treba da budu neupadljivih boja, teget, braon,
siva... Kosulja za klasicno odelo je nezno pastelne boje sa diskretnim linijama ili kockicama. Kada je velika vrucina,
obicno leti, dopusteno je nositi kosulje kratkih rukava, mada je obicaj da se sako ipak obuce kada u prostoriju
ulaze poslovni partneri. Sako se skida uz dozvolu prisutnih, narocito dama. Pravilo je da se kosulja nikad ne skida
pred drugim osobama. U vecernjim casovima primerene su svetlije varijante a u opticaj dolaze i leptir masne.
Cipele treba da budu tamnije boje, uredne i ciste, carape treba upariti sa bojom cipela. Kosa treba da bude
osisana tako da se uklapa sa konturama lica, treba da bude ocesljana i uredna. Vreme potroseno za prepirpemu i
sredivanje nije izgubljeno vreme, to je dobra investicija za poslovnost a samim tim i za buducnost, jer kao sto
kaze Emanuel, nacin oblacenja ima uticaja na samopouzdanje i na to kako se ljudi odnose prema nama, a dobar
izgled moze uvecati poslovne efekte iznad ocekivanja.

46. Pokloni?

Pokloni mogu biti licnog karaktera, ali se mogu davati i u odredjenim poslovnim prilikama, najcesce ih razmenjuju
poslovni partneri prilikom susreta, proslava, praznika i si. Preterano skupi pokloni nisu primereni u poslovnim
prilikama. U nekim zemljama su pokloni zabranjeni ill limitirani po vrednosti. Poslovnim partnerima se obicno
poklanjaju brosure, memorandumi, rokovnici, olovke, upaljaci sa natpisom firme itd. U posebnim prilikama
(odlazak u penziju) najprimerenije je opredeliti se za kolektivni poklon i tada se obicno poklanja rucni sat, foto
aparat, komplet knjiga i dr. Poklone ne treba odbiti osim ako se ne proceni da je u pitanju nedozvoljeni poklon.

47. Cestitke?

Cestitke su izraz postovanja prema poslovnom partneru, razume se sa zeljom da se nastavi dobra poslovna
saradnja. Najbolje ih je uputiti neposredno ako se ukaze prilika ali se mogu uputiti telefonom ili si. Pisu se
jednostavnim, srdacnim recima. Ukoliko je u pitanju dugogodisnji poslovni partner onda se uz sluzbeno
obracanje moze dodati i licni pecat i ovo komuniciranie treba koristiti jer moze uvek prijatno da iznenadi
poslovnog partnera.
48. Telefoniranje?

Pre telefoniranja postavimo sebi sledeca pitanja: da li sam tacno definisao problem, da li su mi potrebne
informacije pri ruci i da li je doticna osoba najbolji izbor za razgovor. Posebno su vazne prve 10 sekunde
razgovora jer se tada stice poverenje i prijatna atmosfera. Pravila za dobar telefonski razgovor su: Sedite pravo
dok razgovarate, ako hocete da bude ubedljivi ustanite, tokom razgovora nemojte ispoljavati dosadu ili nervozu,
dobroj e sagovornika oslovljavati po imenu, prezimenu, ne izlazite informadje brzo, ne prekidajte sagovornika u
izlaganju, nemojte jesti, piti niti pusiti dok razgovarate, ne zaboravite ljubaznost, jasnost i kratkocu. Razgovor
pocinje sa „Dobar dan gospodine/gospodo", onda je prijatno upotrebiti i „Molim Vas", „Budite ljubazni", „Hvala"
itd. Kada zovete nekoga preko centrale ili sekretarice bonton nalaze da se ljubazno predstavite i zatim zatrazite
osobu. Kada Vi primate poziv slusalieu podici nakon drugog, najkasnije treceg zvona. Obicno je prijatno red
„Izvolite, kako vam mogu pomoci?" Po bontonu razgovor privodi kraju ona osoba koja je pozvala, a ako ona
preopsirno prica i cesto se ne ponasa ljubazno, onda uctivo i odlucno treba razgovor privesti kraju. Ako se veza
prekine ponovo je uspostavlja osoba koja je zvala. Ako neko sa ljutnjom spusti slusalicu duzan je da ponovo
pozove, da se izvini i navede razloge zasto je spustio slusalicu. Kada se ostavljaju poruke sekretarici onda treba
pazljivo poslusati tekstualnu poruku i mirno i bez ljutnje sto doticna osoba nije dostupna ostaviti poruku. Ukoliko
se sagovornici poznaju treba razmeniti par podrazumevanih recenica. Prilikom odrzavanja vaznih poslovnih
sastanaka treba iskljuciti mobilni telefon. Ako je neophodno da telefon bude upaljen, onda ga ostaviti na
vibraciju. Poruke se salju ako sagovornik nije dostupan i nije neophodan direktan razgovor. Moze se koristiti
govorna posta, a takode mobilna telefonija je dosta doprinela olaksanju komunikacije kao i mobilno bankarstvo.

49. Elektronski potpis?

Skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruzeni ili su logicki povezani sa drugim podacima u
elektronskom obliku i koji sluze za identifikaciju potpisnika i autenticnosti potpisanog elektronskog dokumenta.
Elktronski potpis predstavlja tehnologiju cijom se primenom u sistemima elektronskog poslovanja omogucava
provera autenticnosti potpisnika, date poruke ili dokumenta. Analogno svojerucnom potpisu u standardnom
poslovanju, elekronski potpis se koristi u elektronskom. Elektronski potpis ima i dodatnu osobinu da stiti
integritet elektronski potpisane poruke. Tri osnovne vrste elektronskih potpisa:

 Skenirani rucni potpis (nema pravnu snagu)

 Digitalni potpis
 Biometrijski potpis

Prednost elektronskog potpisa u odnosu na klasican potpis se sastoji u tome sto je elektronski potpis garancija i
cuvar autenticnosti poptisa jer se tekst za koji je on elektronski vezanne moze menjati.

50. Digitalni (elektronski) sertifikat?

Elektronski dokument koji izdaje sertifikaciono telo (certification authority – CA). Digitalni sertifikat moze da se
shvati kao digitalna licna karta,, jer sadrzi podatke o korisniku sertifikata i podatke o izdavaocu sertifikata. To je
uverenje kojim se potvrdjuje veza izmedju podataka za verifikaciju elektronskog potpisa i identiteta potpisnika,
koji je izdat od strane akreditovanog sertifikacionog tela. U okviru digitalnog sertifikata koji se izda korisniku
nalazi se pored ostalog i korisnikov javni kriptografksi kljuc (Public key), koji je par njegovom tajnom
kriptografskom kljucu (Private key). Sertifikacioni autoritet garantuje tacnost podataka u sertifikatu tj garatnuje
da javni kljuc koji se nalazi u sertifikatu pripada korisniku ciji su podaci navedeni u tom istom sertifikatu. Zbog
toga, ostali korisnici na internetu ukoliko imaju poverenje u sertifikaciono telo mogu da budu sigurni da
odredjeni javni kljuc zaista pripada korisniku koji je vlasnik pripadajuceg tajnog kljuca.