Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija

Studijski program: Specijalističke studije ELITE i MTDTV

Predmet: SATELITSKI KOMUNIKACIONI SISTEMI
Nastavnik: Hana Stefanović
Kabinet: 407
E-mail: hana@viser.edu.rs
Nastavna jedinica:

VSAT SISTEMI

Beograd
2015.
 Razvoj VSAT sistema (Very Small Aperture Terminals),
odnosno satelitskih sistema sa malim antenama

VSAT sistemi su razvijeni kao kompromisno rešenje između sistema za

komunikaciju od tačke do tačke PTP (Point–to–Point) i sistema od jednog
predajnika ka većem broju prijemnika – difuzni sistemi (Broadcasting)
PTP sistemi su karakteristični za početak razvoja SKS sa malim snagama
satelitskog releja i visokom efektivnom temperaturom šuma niskošumnih
pojačavača prijemnika, zbog čega su zemaljske antene za prijem satelitskih
signala bile ogromnih dimenzija, a pojačavači hlađeni specijalnim tehnikama
PTP sistemi su do razvoja SKS za satelitsku TV difuziju korišćeni kao podrška
zemaljkse TV difuzije, najčešće kao interkontinentalne veze za direktne
prenose TV programa
SKS za satelitsku TV difuziju razvijeni su zahvaljujući povećanju snaga solarnih
baterija i predajnika na satelitu, kao i razvojem malošumnih pojačavača sa
malom efektivnom temperaturom šuma, čime je omogućen prijem pomoću
antena manjih prečnika
Satelitska TV difuzija na samom kraju prošlog i početkom ovog veka potisnula
je zemaljsku TV difuziju, ali je ubrzo postala dominantna kablovska distribucija
TV programa. Ostala je potreba da se TV program distribuira preko satelita
samo provajderima i individualnim korisnicima u ruralnim područjima
 Osnovni koncept VSAT
• Kod konvencionalnih SKS konstrukcija ZS za prijem
satelitskih signala vrlo je kompleksna i skupa
• Razvoj VSAT sistema uslovljen je potrebom da se sa
manje zahtevnim konstrukcijama ZS omogući prijem TV
signala za provajdere i zajedničke antenske prijeme
• VSAT sistemi koriste jednostavnije ZS, manjih dimenzija i
jeftinije za praktičnu implementaciju
• Za slučaj upotrebe VSAT mreža antene na satelitu i
izračena snaga su veći nego u slučaju PTP sistema, ali
manji nego u slučaju SKS za satelitsku difuziju
• Uobičajene konstelacije VSAT: mrežasta i zvezdasta
konfiguracija
• Frekvencijski opsezi VSAT sistema:
-Ku opseg (S. Amerika, Evropa, Bliski Istok)
-C opseg (Azija, Afrika, Latino-Amerika), zahteva antene
većih dimenzija nego u slučaju korišćenja Ku opsega
 Osobine VSAT sistema
• Prijemna ZS sa malim zračećim otvorom antene
(prečnika 0.6-1.8 m)
• VSAT stanice uglavnom koriste GEO satelite (zbog
jednostavnosti opreme i instalacije)
• VSAT mreže su uobičajeno izvan javnih nacionalnih
satelitskih servisa (koji su po pravilu u državnom
vlasništvu)
• Nacionalni satelitski servisi koriste velike ZS (skupe i sa
velikim kapacitetom), dok su ZS u VSAT sistemima
malih dimenzija, lako se instaliraju na bilo kom mestu, a
cene su pristupačne čak i za manje kompanije
• Na VSAT stanicu moguće je priključiti sopstvene
terminale (telefon, video set, PC...) što je poželjno za
biznis komunikacije i uspostavljanje privatne satelitske
mreže
• Primer: komunikacija preko VSAT između delova jedne
velike kompanije koji se nalaze u različitim državama
 Karakteristike VSAT terminala

• Spoljašnja jedinica (ODU – Outdoor Unit):

-Mala parabolična antena (0.6-1.8 m)
-Prijemnik – niskošumni konvertor koji pojačava signal i
menja frekvenciju iz opsega 4, 11, 12 GHz u ~1 GHz
• Unutrašnja jedinica (IDU – Indoor Unit):
-Predajnik (tranzistorski pojačavač 1-2 W)
-Interfejs za vezu sa korisničkim delom terminala
-Modemi
-Prijemni i predajni moduli
• Potrošnja iz energetske mreže 15-300 W
 Mrežasta VSAT konfiguracija
• Sastoji se od većeg broja VSAT stanica koje međusobno
komuniciraju posredstvom satelita, bez učešća čvorne
stanice-kontrolera (decentralizovna struktura)
• Ukupan link između predajne i prijemne VSAT stanice
čine dva linka (uzlazni i silazni)
• Ograničavajući faktori:
-Slabljenje snage signala na deonici tipično ~200 dB
-Izlazna snaga satelita ograničena na ~x10 W
-Skromije mogućnosti antenskog sistema VSAT stanice
• Posledica: može se desiti da demodulisani signali na
prijemu nemaju kvalitet zahtevan od strane korisničkog
terminala
• U cilju smanjenja greške primenjuje se kodovanje
(konvoluciono kodovanje i Viterbi dekodovanje)
• Rešenje: zvezdasta konfiguracija koja uključuje
posredstvo čvorne stanice (kontolera) ili Hub-a
Realizacija mrežaste konfiguracije VSAT
• Komunikacija između tri stanice VSAT A, VSAT B i
VSAT C preko satelita
 Zvezdasta VSAT konfiguracija
• Osim VSAT stanica
postoji i jedna veća ZS
koja predstavlja čvornu
stanicu (HUB) –
centralizovana
struktura
• Prečnik antene čvorne
stanice iznosi 4-11 m
• Čvorna stanica ima
snažan predajnik
• Sve komunikacije
ostvaruju se
posredstvom satelita i
čvorne stanice
 HUB – cenralna stanica

• Obezbeđuje vezu svih VSAT terminala

• Ima vezu sa HOST računarom i bankom podataka
• Lokacija – u blizini direkcije korisnika i HOST
računara
• Procesor za upravljanje mrežom potpuno kontroliše
rad mreže
• RF terminal uključuje:
-Antenu prečnika 4-11 m
-Konvertore (naviše i naniže)
-Niskošumne prijemnike
-Pojačavače snage (50-300 W)
 Softverska podrška u VSAT sistemima

• Dominantna uloga
• Softverska podrška neophodna za organizaciju,
upravljanje i optimizaciju ukupnog saobraćaja
• Snaga sistema određuje se softverom za
upravljanje
• Realizacija softvera predstavlja preko 80%
razvojnih troškova sistema
• Softversko rešenje predstavlja glavni parametar
mogućnosti sistema
 Realizacija zvezdaste konfiguracije VSAT
• Signal se prenosi od
predajne VSAT 1
stanice preko satelita
do čvorne stanice
(dolazni link), a zatim
od čvorne stanice
preko istog ili drugog
satelita do prijemne
VSAT 2 stanice
(odlazni link)
• I dolazni i odlazni link
sastoje se od uzlazne
(uplink) i silazne
(downlink) veze
 Prednosti i nedostaci zvezdaste
konfiguracije
• Prednosti: čvorna stanica ima mogućnost
adekvatnog prijema signala emitovanih sa malih
VSAT satnica, a prema njima emituje signale
većom snagom, što omogućava upotrebu jeftinijih
VSAT stanica (sa manjim antenama i manjom
snagom predajnika)
• Nedostataci: povećano kašnjenje signala (dolazni i
odlazni link sa svojim uplink i downlink
deonicama) ~500 ms, što predstavllja problem u
govornim komunikacijama
 Poboljšanje performansi zvezdaste
konfiguracije primenom TDM/TDMA tehnologije

• Hub šalje podatke u

vremenskim slotovima
(TDM) koje primaju sve
VSAT stanice, uz
mogućnost adresiranja
grupe
• Svaka VSAT stanica traži
vremenski slot za slanje
podataka prema satelitu
(TDMA)
• Dva glavna kanala na
satelitu:
TDM outbound (HUB→VSAT)
TDMA inbound (VSAT→HUB)
Poboljšanje performansi zvezdaste konfiguracije
primenom SCPC/DAMA tehnologije

• DAMA pristup (Demand Assignment Multiple Access) –

višestruki pristup zahtev-dodela
• DAMA predstavlja šemu sa dinamičkom dodelom, što
podrazumeva da se kanal dodeljuje stanici samo na
zahtev
• DAMA procedure su mnogo efikasnije od metoda sa
fiksnom dodelom
• Rad DAMA procedura zasniva se na činjenici da je stvarni
zahtev za prenosom retko jednak maksimalnim zahtevima
koji se mogu pojaviti
• Korišćenjem DAMA procedura sistem sa smanjenim
kapacitetom može opslužiti bursty saobraćaj, ali je cena
koja se plaća povećano vreme čekanja, odnosno vreme
zadrške
 Realizacija SCPC/DAMA zvezdaste
konfiguracije (Single Channel Per Carrier/DAMA)
• VSAT stanica koristi
TDMA CSC (Command,
Signalling & Control) kanal
za traženje zahteva od
čvorne stanice da se
uspostavi link sa drugom
VSAT stanicom
• Čvorna stanica prosleđuje
zahtev drugoj VSAT
stanici i alocira dva kanala
(bidirekcioni link)
• Nakon završenog
transfera čvorna stanica je
spremna za prosleđivanje
i realizaciju novih
zahtevanih prenosa
podataka
 Uticaj šuma u VSAT sistemima
• Termički šum (prisutan i na uzlaznoj i na silaznoj
deonici, uključuje šum antene, šum Sunca, Zemlje,
objekata na Zemlji, kao i šum kojeg generišu
komponente prijemnika)
• Interferencijski šum koji je posledica drugih
satelitskih sistema ili zemaljskih mikrotalasnih sistema
koji koriste isti frekvencijski opseg kao razmatrani
VSAT sistem
• Intermodulacioni šum koji nastaje u slučaju kada
transponder pojačava nekoliko nosilaca istovremeno,
usled čega dolazi do generisanja intermodulacionih
produkata (u obliku signala na frekvencijama koje su
linearna kombinacija frekvencija nosilaca) koji će
silaznom vezom biti prosleđeni zajedno sa željenim
nosiocem
Interferencijski šum u VSAT sistemima
• Problem interferencije (prijemna antena prima signale
nosilaca koji se šalju u okviru susednih GEO sistema ili
zemaljskih mikrotalasnih sistema) ima poseban značaj
na silaznoj vezi, zbog male veličine VSAT antena
• VSAT antene malih dimenzija, zbog veće širine snopa
zračenja, postaju osetljivije na prijem signala izvan
glavne ose dijagrama zračenja
• Poželjno je da VSAT sistemi rade u ekskluzivnim
frekvencijskim opsezima (opsezima koje ne koriste drugi
sistemi)
• Osim interferencije od strane drugih sistema postoji i
sopstvena interferencija koja se javlja unutar VSAT
mreže (usled nesavršenosti izolacije između različitih
polarizacija i sl.)
 Primena VSAT sistema
• Interaktivni prenos podataka u okviru velikih
korporacija čiji su delovi na različitim lokacijama
• Pogodnost za videokonferencije, edukaciju na
daljinu, izveštavanje sa terena gde ne postoji tk
infrastruktura, transfer medicinskih podataka
• Obezbeđivanje veza sa naftnim platformama,
velikim brodovima, i iz nepristupačnih područja
(pustinje, visoke planine i sl.)
• Servisi koje obezbeđuju VSAT mreže zavise od
vrste VSAT mreža (jednosmerne ili dvosmerne)
 Servisi jednosmernih i dvosmernih VSAT
mreža
• Dvosmerne • Jednosmerne
-Govorne komunikacije -Distribucija informacija
delovima multinacionalnih
-Interaktivne računarske kompanija
mreže -Prikupljanje vesti sa terena
-Finansijske transakcije -Reklame, inoviranje
-Videokonferencije kataloških podataka i cena
-Daljinska kontrola i -Edukacija iz udaljenih
telemetrija centara
-Distribucija video, TV i
-E-mail
muzičkih programa
-Sistemi rezervacija -Transfer medicinskih
podataka
Tipična konfiguracija VSAT sistema
Ilustracija primene VSAT sistema
Primer: dvosmerna VSAT i ISDN mreža

• ISDN mreža (Integrated Services Digital

Network) se može realizovati upotrebom
satelitskih komunikacija u različitim
konfiguracijama:

-Privatne ISDN mreže

-Proširenje ISDN na daljinu

-Zemaljsko/satelitske ISDN mreže
Primer: VSAT i Internet
 Dobre osobine VSAT

• Raspoloživost, dobar kvalitet, mala verovatnoća

greške
• Mogućnost uvođenja novih i inoviranja
postojećih tk servisa
• Kratko vreme instaliranja i uspostavljanja servisa
• Fiksna cena servisa
• Mogućnost ostvarivanja jednosmernih i
dvosmernih komunikacija, kao i distribucionih
komunikacija
 Loše osobine VSAT

• Tajnost informacija se mora štititi dodatnim

merama (zaštitno kodovanje, konvoluciono
kodovanje, Viterbi algoritam)
• Izraženo ometanje od strane zemaljskih radio-
relejnih stanica (2.4 GHz, 8 GHz, 23 GHz), što
se reguliše odgovarajućim propisima
• Izraženo ometanje od strane drugih satelitskih
konstelacija (npr. susednih GEO satelita)
• Osetljivost na slabljenje usled kiše (naročito
izraženo na frekvencijama 11/12 GHz, 14 GHz)
Kontrolna pitanja
Šta je uslovilo razvoj VSAT?
Koji su osnovni koncepti VSAT?
Koje su osnovne osobine VSAT sistema?
Koje su karakteristike VSAT terminala?
Kakve su karakteristike mrežaste VSAT konfiguracije?
Kakve su karakterisitke zvezdaste VSAT konfiguracije?
Koji su uticajni šumovi u VSAT sistemima?
Koje su primene VSAT sistema?
Koje servise podržavaju jednosmerne VSAT mreže?
Koje servise podržavaju dvosmerne VSAT mreže?
Kako izgleda tipična konfiguracija VSAT sistema?
Koje su dobre osobine VSAT?
Koje su loše osobine VSAT?