Hemijski udesi u Beogradu

y Na području grada Beograda postoji više hazardnih 
industrija i postrojenja, koje koriste, skladište ili 
proizvode opasne materije
Broj hemijskih akcidenata u 
Beogradu
y Na području grada u periodu 1991. do 2000. godine 
dogodilo se oko 80 hemijskih udesa, od kojih je oko 
polovine bilo tokom transporta opasnih materija
 Zastupljenost hemijskih udesa u Beogradu 
tokom 2010. godine po vrstama
y Od ukupnog broja akcidenata na području šire teritorije Grada Beograda i 
prigradskih opština u toku 2010. godine registrovano je ukupno 19 akcidenata. 
y Od navedenog broja intervencija u 2010. godini 4 su vezana za neki vid 
transporta štetnih i opasnih materija, odnosno materija koje mogu imati 
značajan uticaj na supstrate žvitne sredine
y Registrovano je 7 hemijskih akcidenata vezanih za  rad  u industrijskim 
kompleksima i generalno se mogu oceniti kao akcidenti manjeg obima sa 
ograničenim uticajem na supstrate životne sredine.
y U dva slučaja hemijski akcidenti su bili u vezi sa nepropisnim čuvanjem, 
baratanjem, transportom i definitivnim odlaganjem otpada, 
y U toku 2010. godine 6 akcidentalnih situacija se dogodilo na 
komunalnim površinama Beograda, i kao i prethodnih godina najčešće su 
bile vezane za namerna trovanja pasa lutalica, kućnih ljubimaca i domaćih 
životinja. Najčešća namerna trovanja životinja na komunalnim površinama  
Beograda su registrovana na teritoriji opština Zvezdara, Rakovica i Zemun, a 
sem insekticida kreozana korišćen je i bromadiolon.
Zastupljenost hemijskih udesa u 
Beogradu tokom 2011. godine po 
vrstama
Mobilna ekotoksikološka jedinica
y 3 Mobilne ekotoksikološke jedinice Gradskog zavoda za 
javno zdravlje Beograd imaju zadatak stalne pripravnosti i 
reagovanja u akcidentalnim situacijama.
y Izlazak na teren po pozivu:
y Gradskog Centra za obaveštavanje Beograda,
y predstavnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva 
unutrašnjih poslova,
y nadležnih u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine ili
y inspekcijskih organa.
y Pozivi za intervenciju potiču i od građana kod njihove 
sumnje ili straha da se radi o hemijskom udesu sa rizikom 
koji može da ugrozi zdravlje i živote ljudi.
Mobilna ekotoksikološka jedinica
y Mobilna ekotoksikološka jedinica angažuje se, u 
slučaju hemijskih udesa, na identifikaciji i 
kvantifikaciji polutanata životne sredine, proceni 
rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu i na 
eventualnom predlaganju mera sanacije prostora.
y Ekipe su sastavljene od lekara specijaliste higijene, 
hemičara i tehnologa i višeg sanitarnog tehničara (svi 
sa višegodišnjim iskustvom u radu sa komunalnim 
zagađenjima, pre svega aerozagađenjem).
y Cilj rada Mobilne ekotoksikološke jedinice je 
identifikacija i kvantifikacija prvenstveno polutanata 
atmosfere u toku i nakon hemijskog udesa, kao i 
određivanje prisustva zagađujućih materija u 
atmosferi i u drugim supstratima životne sredine i to 
površinskim i podzemnim vodama, zemljištu i 
sedimentima reka i drugih vodenih površina. 
y Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd je u obavezi da 
redovno vrši tehničko održavanje mobilne opreme za 
identifikaciju zagađivača životne sredine (prevashodno 
ambijentalnog vazduha), atestiranje aparata ikalibraciju.
y Nakon intervencije Mobilna ekotoksikološka jedinica 
Gradskog zavoda za javno zdravlje dostavlja Ministarstvu 
energetike, razvoja i zaštite životne sredine pojedinačne 
izveštaje koji sadrže procenu rizika i mere za sanaciju 
kontaminiranog prostora.
y Informacije o detaljima udesa dostavljene su svim 
relevantnim subjektima, odnosno rukovodstvu grada i 
gradske uprave, kao i republičkim organima i njihovim 
inspekcijskim službama.
y Informacije su sastavljane u formi stručnog nalaza, tj. 
izveštaja o udesu, sa svim detaljima o mestu i vremenu 
udesa, karakteristikama opasne materije, kao i podacima 
neophodnim za procenu rizika, preduzimanje mera 
prevencije, odgovora na udes i eventualnu sanaciju 
posledica.
y Mobilna  laboratorija  se  pored  navedenog  koristi  u 
praćenju  stanja  životne  sredine,  koja  nije  ugrožena 
udesnim  situacijama,  već  su  izvori  zagađenja 
stacionirani  i  mobilni  objekti  (najčešće  industrijski 
kapaciteti):
y u toku redovne eksploatacije i rada
y prilikom  izvođenja  postupaka  pretakanja  i  transporta 
štetnih i opasnih materija
y druge vrste manipulacija  sa  štetnim  i  opasnim 
materijama
PROPISI IZ OBLASTI UPRAVLjANjA 
UDESIMA
y U cilju sagledavanja pravno‐formalnih osnova za angažovanje Mobilne ekotoksikološke jedinice, 
navodimo propise koji se odnose na ovu materiju:
y Zakon o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009);
y Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009);
y Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 69/2009);
y Pravilnik o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade izveštaja o bezbednosti 
i plana zaštite od udesa („Sl. glasnik RS“, br. 41/2010);
y Zakon o javnom zdravlju („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009);
y Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 
53/2002);
y Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, br. 92/10);
y Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 21/10);
y Pravilnik o kategoriji, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. Glasnik RS“, br. 56/10);
y Pravilnik o listi opasnih materija („Sl. glasnik RS“, br. 41/10);
y Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom Seveso postrojenju, odnosno kompleksu („Sl. glasnik RS“, 
br. 41/10);
y Uredba o uslovima za monitoring kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 11/2010);
y Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od 
degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa.
PREDLOG MERA
y Analizom karakteristika hemijskih udesa, uviđanjem 
organizacionih prednosti, šansi, ali i slabosti, nameće se 
preduzimanje neophodnih mera u narednom periodu:
y Izrada funkcionalnog Plana zaštite od hemijskog udesa za 
teritoriju grada Beograda koji bi podrazumevao analizu 
stanja i resursa, unapređenje organizacije, procedura i šeme 
upravljanja, kao i SWOT analizu s Akcionim planom;
y Unapređenje sistema zaštite od udesa, usklađivanjem sa 
najnovijim pristupima u ovoj oblasti, koji podrazumevaju 
jedinstvo rukovođenja i upravljanja vanrednim situacijama;
y Unapređenje ljudskih, materijalnih i informacionih resursa;
y Prilagođavanje aktivnosti svih učesnika u odgovoru na udes 
novim propisima;
y Unapređenje preventivnog rada i aktivnosti; Rad na 
identifikaciji hazardnih lokacija sa veoma velikim rizikom;
y Aktivnije angažovanje na izradi procene rizika i planova 
zaštite za sve hazardne industrije;
y Učešće na boljem lociranju hazardnih lokacija, kao i 
uspešnijem „izmeštanju“ hazardnih tereta izvan 
vulnerabilnih zona;
y Aktivnije ukazivanje nadležnima u hazardnim industrijama 
na korist od efikasnog upravljanja hemijskim udesima;
y Ostvarivanje mogućnosti stručne, finansijske i druge 
međunarodne pomoći;
y Podizanje svesti stručne i šire javnosti o postojanju 
problema, što će se postići javnozdravstvenim radom;
y Dalje usklađivanje sa EU regulativom.
Hemijski udesi u Beogradu 2010.
y Od ukupnog broja akcidenata na području šire teritorije Grada 
Beograda i prigradskih opština u toku 2010. godine registrovano 
je ukupno 19 akcidenata. 
y Od  navedenog  broja  intervencija  u  2010.  godini  4  su  vezana za 
neki  vid  transporta štetnih  i  opasnih  materija,  odnosno 
materija  koje  mogu  imati  značajan  uticaj  na  supstrate  žvitne 
sredine.  
y Akcident  najvećeg  potencijala  se  dogodio  u  rečnom 
saobraćaju,  a  usled  udara  rumunskog  šlepa  u  stub 
Pančevačkog  mosta,  01.06.2010.  godine, kada  je  na 
prostoru  nizvodno  od  Pančevačkog  mosta,  sa  šlepom 
potonuo i tovar od 1000 tona veštačkog azotnog đubriva.
y Usled  mogućeg  uticaja  na  živi  svet  reke  Dunav  i  priobalja 
tokom  2011.  godine  ispitivanje  kvaliteta  površinske  vode  i 
sedimenta  reke  Dunav  a  sa  ciljem  utvrđivanja  eventualnog 
uticaja veštačkog đubriva na supstrate životne sredine. 
y U  2010.  godini  registrovano  je  7  hemijskih  akcidenata 
vezanih  za    rad    u  industrijskim  kompleksima  i generalno 
se  mogu  oceniti  kao  akcidenti  manjeg  obima  sa  ograničenim 
uticajem na supstrate životne sredine.
y U  okviru  akcidenata  vezanih  za  rad  industrije  izdvajamo  i 
aerozagađenje  poreklom  od  rada  industrijskog 
kompleksa  u  Pančevu,  a  koje  se  putem  vazdušnih  strujanja 
prenosi  na  delove  opštine  Palilula,  i  to  naselja  Ovča,  Borča  i 
Krnjača. 
y U  odnosu  na  prethodne  godine,  akcidenti  vezani  za  rad 
objekata  industrije  u  Pančevu,  „Petrohemija“,  „Rafinerija“, 
„Azotara“,  su  ređi,  a  koncentracije  štetnih  i  opasnih  materija 
koje  prelaze  dozvoljene  normirane  vrednosti  važećom 
Uredbom su niže. 
y Na mernom mestu za vršenje kontrole kvaliteta ambijentalnog 
vazduha  u  Beogradu,  u  Ulici  bulevar  despota  Stefana  54a, 
možemo pratiti i evidentirati eventualna prekoračenja normi za 
pojedine zagađivače vazduha koji se putem vazdušnih strujanja 
mogu preneti sa teritorje opštine Pančeva na Beograd. 
y U grupu značajnijih industrijskih akcidenata ubrajamo i požar u 
magacinskim  objektima  firme  „Nelt“ u  Dobanovcima,  gde  je 
uništena  velika  količina  kartonske  i  papirne  ambalaže  i  3000 
kvadratnih metara magacinskog prostora.   

y Od  registrovanih  akcidenata  u  industriji  treba  pomenuti 

isticanje    amonijaka  (pretpostavlja  se  oko  400  kg)  sa  prostora 
kompleksa  klanice  „Imes“ PKB,  pored  Zrenjaninskog  puta,  a 
ovakva  vrsta  akcidentalnih  situacija  je  specifična  za  naše 
okruženje  i  svake  godine  se  registruju  manja,  odnosno  veća 
iscurivanja  amonijaka  u  atmosferu  naselja  i  druge  supstrate 
životne  sredine  u  periodu  pripreme  hladnjača  za  prihvat 
životnih  namirnica,  voća  i  povrća  i  drugih  poljoprivrednih 
kultura. 
y U  dva  slučaja  hemijski  akcidenti  su  bili  u  vezi  sa 
nepropisnim  čuvanjem,  baratanjem,  transportom  i 
definitivnim odlaganjem  otpada, a posebno ističemo 
akcident  od  15.12.2010.  godine  vezane  za  nepropisno 
odlaganje  sedam  buradi  pojedinačne  zapremine  od  200 
litara  sa  medicinskim  otpadom  u  reku  Dunav,  pored 
površinskog vodozahvata Vinčanskog vodovoda. 

y U  toku  2010.  godine,  20.  oktobra,  registrovano  je 

nepropisno  odlaganje  26  buradi  opasnog  otpada  na 
seosku deponiju u mestu Baroševac na teriotriji opštine 
Lazarevac. 
y U  dva  slučaja  hemijski  akcidenti  su  bili  u  vezi  sa 
nepropisnim  čuvanjem,  baratanjem,  transportom  i 
definitivnim odlaganjem  otpada, a posebno ističemo 
akcident  od  15.12.2010.  godine  vezane  za  nepropisno 
odlaganje  sedam  buradi  pojedinačne  zapremine  od  200 
litara  sa  medicinskim  otpadom  u  reku  Dunav,  pored 
površinskog vodozahvata Vinčanskog vodovoda. 

y U  toku  2010.  godine,  20.  oktobra,  registrovano  je 

nepropisno  odlaganje  26  buradi  opasnog  otpada  na 
seosku deponiju u mestu Baroševac na teriotriji opštine 
Lazarevac. 
y U  toku  2010.  godine  6  akcidentalnih  situacija  se 
dogodilo  na  komunalnim  površinama  Beograda,  i 
kao  i  prethodnih  godina  najčešće  su  bile  vezane  za 
namerna  trovanja  pasa  lutalica,  kućnih  ljubimaca  i 
domaćih  životinja.  Najčešća  namerna  trovanja  životinja 
na  komunalnim  površinama    Beograda  su  registrovana 
na  teritoriji  opština  Zvezdara,  Rakovica  i  Zemun,  a  sem 
insekticida kreozana korišćen je i bromadiolon.

y Insekticid  kreozan  sem  toksičnog  dejstva  na  životinje 

ima takođe izraženo toksično dejstvo na ljude, posebno 
decu. 
y Prilikom svih navedenih i izveštajima obrađenih hemijskih 
akcidentalnih  situacija  u  toku  2010  godine,  više  osoba  je 
bilo  lakše  povređeno,  intoksicirano  i  sa  opekotinama 
lakšeg stepena, a letalnih ishoda nije bilo.  

y U  više  slučajeva  (4)  predstavnici  Mobilne  ekotoksikološke 

jedinice  su  učestvovali  u  postupcima  veštačenja  u  sklopu 
sudskih  procesa  protiv  lica  odgovornih  za  ugrožavanje 
zdravlja ljudi i životne sredine.
Seveso II Direktia
y Industrijska postrojenja imaju značajan udeo u zagađivanju 
životne sredine, stoga je jedan deo politike i prava EU u oblasti
životne sredine orjentisan na primenu različitih mera u odnosu 
na izvore emisija zagađujucih supstanci poreklom iz industrije. 
Ovo narocito kada su u pitanju upravljanje opasnim 
hemikalijama i bezbednost industrijskih postrojenja.
y Savet Evopske Zajednice je 1982. godine doneo Direktivu 
82/501/EEC o opasnostima ozbiljnih udesa izvesnih 
industrijskih aktivnosti1 poznatiju kao „Seveso“ direktiva. 
y Nakon preispitivanja akcidenata koji su usledili u godinama 
posle donošenja napred pomenute direktive i njenih izmena i 
dopuna, 1996. godine, usvojena je posebna Direktiva 96/82/EC o 
kontroli opasnosti velikih akcidenata koji ukljucuju opasne 
supstance poznatija kao Seveso II Direktia. Ova direktiva, koja 
je tri puta menjana i dopunjavana, u potpunosti je zamenila 
prvobitnu Seveso direktivu i od 1999. godine odredbe ove 
direktive su postale obavezne za industriju i javne vlasti država 
clanica EU. 2012/18/EU (Seveso III)
MEDJUNARODNA REGULATIVA
y EU: 
y 1982: Direktiva 82/502/EEC (Seveso)
y 1996: 96/82/EC (Seveso II)
y 2003: Amandmani na Seveso II, 2003/105/EC
y 2012/18/EU (Seveso III)
y USA: OSHA – 29 CFR 1910.119 (1992)
y UN ECE:Konvencija o prekograničnim efektima 
industrijskih akcidenata (3.12.1998)
y "Seveso" Direktiva se sada primenjuje u oko 10,000 industrijskih
postrojenja u EU gde se opasne supstance koriste ili skladište u 
velikim količinama, pre svega u sektoru za hemiju, petrohemiju, 
skladištenje i preradu metala.
y U ovom trenutku, Države članice EU regulišu oblast hemijskih 
udesa odredbama Seveso III Direktive 2012/18/EU) .U poređenju 
sa Seveso I i II, Seveso III omogućava bolji pristup građana 
informacijama o rizicima koji nastaju od aktivnosti susednih 
kompanija, o ponašanju u slučaju udesa, i o efikasnijim 
pravilima u vezi učešća javnosti.
y U Srbiji, odredbe Seveso II Direktive Saveta su znatno 
transponovane u srpski zakon o zaštiti životne sredine. 
Odredbe Seveso III Direktive Saveta tek treba uzeti u 
obzir. Za implementaciju Seveso Direktive u Srbiji, 105 
studija o obaveštavanju (59 za postrojenja nižeg reda i 46 
za postrojenja višeg reda) predato je Ministarstvu 
energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Samo 37 
Izveštaja o bezbednosti je predato Ministarstvu. To znači 
da 9 od 46 postrojenja gornjeg reda nije predalo Izveštaje o 
bezbednosti.
Lokacije postrojenja u Srbiji koja 
potencijalno izazivaju najveće rizike po 
životnu sredinu
y U Srbiji u proseku se godišnje beleži deset do dvadeset udesa.
y Hemijska i petrohemijska industrija stvaraju najveće rizike od udesa.

y Subotica (Zorka‐holding – veštačka đubriva, neorganske kiseline; 
Azotara –azotna i kompleksna đubriva)
y Pančevo (Rafinerija; HIP Azotara; Hip Petrohemija)
y Novi Sad (NIS‐naftna industrija; HINS‐hemijska industrija)
y Beograd (Prva iskra; Barič‐bazna hemija)
y Šabac (HI Zorka – veštačka đubriva, PVC, pesticidi)
y Loznica (proizvodnja celuloze, sintetičkih vlakana i plastičnih 
materijala)
y Sremska Mitrovica (Matroz – proizvodnja celuloze i papira)
y Bor (RTB – Bor)
y Obrenovac, Kostolac, Lazarevac (termoelektrane)
Nivoi udesa
y I nivo: nivo instalacija ili postrojenja 
y II nivo: nivo kompleksa 
y III nivo: opština ili grad
y IV nivo: regionalni nivo (više opština ili gradova)
y V nivo: međunarodni nivo 
Nivoi udesa
y I nivo udesa ‐ posledice udesa se ne očekuju izvan 
postrojenja;
y II  nivo  udesa  ‐ posledice  udesa  se  ne  očekuju 
izvan kompleksa; 
y III nivo udesa ‐ posledice udesa se mogu proširiti 
izvan granica kompleksa; 
y IV nivo udesa ‐ posledice udesa se mogu proširiti 
na teritoriju regiona;
y V  nivo  udesa  ‐ posledice  udesa  se  mogu  proširiti 
izvan granica Republike Srbije.
y Najvažniji industrijski udesi u Srbiji  2002‐2004. godina
NAJVAŽNIJI UDESI U TRANSPORTU
OPASNIH MATERIJA U SRBIJI 2002‐2004
ZAŠTITA OD HEMIJSKOG UDESA 
"Obaveze SEVESO operatera".
y Zakonom o zaštiti životne sredine iz 2004. godine
delimično su bile obuhvaćene odredbe Seveso II 
Uputstva o sprečavanju velikih nesreća izazvanih
opasnim materijama. 
y Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o 
zaštiti životne sredine („Sl.gl. RS“, br. 36/09) u 
potpunosti su implementirane odredbe Seveso II 
direktive, tj. direktive EU koja se bavi zaštitom od 
velikih hemijskih udesa.
Izrada dokumenata Politike prevencije 
udesa i Izveštaja o bezbednosti i Plana 
zaštite od udesa
y Na osnovu pristigle dokumentacije, identifikovano je 
da se na teritoriji Republike Srbije nalazi ukupno 101 
Seveso postrojenje, od kojih je 45 višeg i 56 Seveso 
postrojenja nižeg reda.
y Zaštita od hemijskog udesa kod seveso  postrojenja, u 
skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine 
(''Sl.glasnik RS'' 135/04 i 36/09)  nalazi se u 
nadležnosti republičke inspekcije za zaštitu životne 
sredine
Podzakonska akta
y Maja 2009. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o zaštiti
životne sredine (“Službeni glasnik RS” broj 135/04, 36/09). Na osnovu izmena
i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine usvojena su tri
pravilnika juna 2010. godine:
y Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso
postrojenju odnosno kompleksu, postojećem seveso
postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku
rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa;
y Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim količinama i 
kriterijumima za određivanje vrste dokumenata koje
izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa i
y Pravilnik o sadržini Politike prevencije udesa i sadržini i
metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite
od udesa (“Službeni glasnik RS”, broj 41/2010).
Termini
y Hemijski udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj
koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem
opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri
proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju
ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju
y operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u
skladu sa propisima, upravlja postrojenjem, odnosno
kompleksom ili ga kontroliše ili je ovlašćen za
donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog
funkcionisanja postrojenja;
„Seveso postrojenje“
y Navedenim izmenama zakona uveden je novi termin „seveso 
postrojenje“.
y Seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju 
aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna opasna 
materija u jednakim ili većim količinama od propisanih, jeste 
tehnička jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije 
proizvode, koriste, skladište ili se njima rukuje.
y Postrojenje uključuje svu opremu, zgrade, cevovode, mašine, 
alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna pristaništa za 
postrojenja, pristane, skladišta ili slične građevine, na vodi ili 
kopnu, a koje su nužne za funkcionisanje postrojenja;
y Kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, 
gde su opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja, 
uključujući pojedinačnu ili zajedničku infrastrukturu, odnosno
pojedinačne ili zajedničke aktivnosti.
Kako određujemo da li je neko 
postrojenje Seveso postrojenje ?
y Kriterijumi za izradu dokumenata Politika prevencije 
udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa 
određuju se na osnovu količina iz Liste opasnih materija i 
njihovih količina i Liste svojstava i klasa opasnih materija i 
njihovih količina.
y U Listi opasnih materija i njihovih količina date su 
određene imenovane materije sa dve odgovarajuće 
granične količine u tonama (tabela 1 u navedenom 
Pravilniku)
y U Listi svojstava i klasa opasnih materija i njihovih 
količina navedene su određene osobine opasnosti opasne 
materije sa takođe dve odgovarajuće granične količine u 
tonama (tabela 2 u navedenom Pravilniku).
y Ako operater na svojoj lokaciji ima jednu ili više opasnih 
materija navedenih u Listi opasnih materija i njihovih 
količina (tabela 1), u količinama većim ili jednakim od 
količine navedene u koloni 1, a manji od količine navedene 
u koloni 2, (pri tom računajući maksimalnu zbirnu 
količinu opasne materije koja se u jednom momentu može 
naći na lokaciji: u skladištu, proizvodnji, instalacijama...) 
ili pak ako na lokaciji ima opasne materije sa svojstvima 
klasifikovanih u Tabeli 2 u količinama jednakim ili većim 
od količina navedenih u koloni 1, a manje od količine 
navedene u koloni 2, onda on pripada seveso postrojenju 
NIŽEG reda.
y Ako operater na svojoj lokaciji ima opasne materije u 
količinama većim ili jednakim sa količinama 
navedenim u koloni 2. Tabele 1, odnosno tabele 2, 
onda on pripada seveso postrojenju VIŠEG reda.
y Koji kapaciteti u okviru kompleksa se uzimaju 
kao osnova za izračunavanje da li je  neko 
postrojenje seveso postrojenje ili ne? 
y Za postojeća postrojenja operater uzima u obzir 
maksimalne skladišne kapacitete. Ukoliko  postoje 
skladišni rezervoari koji su van funkcije i ako je 
operater doneo Odluku da iste neće  koristiti u tom 
slučaju operater je u obavezi nadležnom organu 
dostaviti dokaz o poštovanju  donete odluke.
y Tačan postupak izračunavanja ukupnih količina 
opasnih materija na osnovu kojih se određuju 
obaveze operatera, definisan je formulama datim u 
Pravilniku o listi opasnih materija i njihovim količinama na 
osnovu kojih se određuje obaveza izrade Politike prevencije 
udesa, Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.
y Sam postupak prepoznavanja operatera da li i kojoj grupi
postrojenja pripadaju (seveso postrojenje nižeg ili višeg reda)
često može biti složen, posebno kod onih operatere koji na
svojoj lokaciji imaju veći broj različitih vrsta opasnih materija
sa različitim klasama opasnosti. S tim u vezi ministarstvo je
napravilo ''Uputstavo za određivanje vrste dokumenata koje
izrađuje operater seveso postrojenja'', u kome se nalazi veći
broj različitih primera izračunavanja, kod operatera koji imaju
različite kombinacije opasnih materija i koje su klasifikovane u
jednu ili više klasa opasnosti.
y U zavisnosti da li operater pripada grupi seveso 
postrojenja nižeg ili višeg reda, proizlaze i njegove 
odgovarajuće obaveze i izrada dokumenata.
Izrada dokumenata Politike prevencije 
udesa i Izveštaja o bezbednosti i Plana 
zaštite od udesa
y Seveso postrojenja nižeg reda u obavezi su da izrade 
dokument Politika prevencije udesa
y Operater seveso postrojenja višeg reda dužan je da 
izradi i dostavi Ministarstvu Izveštaj o bezbednosti i 
Plan zaštite od udesa:
y Za izradu dokumenata može se angažovati drugo
pravno lice ili preduzetnik ako je upisano u
odgovarajući registar za obavljanje delatnosti
projektovanja, inženjeringa i izrade studija i
analiza…
Operateri koji nisu Seveso postrojenje 
ali koji imaju opasne materije
y Zaštita od hemijskog udesa kod operatera koji na svojoj 
lokaciji imaju značajne količine opasnih materija, ali koji 
nisu seveso postrojenja, uređena je novousvojenim 
Zakonom o vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 
111/2009) i njegovim podzakonskim aktima i nalazi se u 
nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

y Uzimajući u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu i količinu 
opasnih materija i objekte koje  koristi, privredno društvo i 
drugo pravno lice ima obavezu da sačini i Ministarstvu 
unutrašnjih  poslova dostavi Plan zaštite od udesa i da u 
skladu sa tim dokumentom, preduzme mere za  
sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i 
zdravlje ljudi, materijalna dobra i  životnu sredinu.