TURBO

Program za analizu magnetnog fluksa rotora

V2.0.0
 SADRŽAJ

1. UVOD .............................................................................................................................................. 1
2. INSTALACIJA .................................................................................................................................. 2
3. KONFIGURACIJA ............................................................................................................................ 3
4. MERENJE I ANALIZA ...................................................................................................................... 4
5. OPCIJE DOSTUPNE U MENIJU...................................................................................................... 6
 1. UVOD

Magnetni monitoring turbogeneratora metodom merenja magnetnog fluksa zasniva se na analizi

naponskog signala dobijenog sa senzora u međugvožđu generatora, indukovanog usled presecanja
silnica fluksa rotora tokom obrtanja. Ova metoda spada u on-line metode i omogućava detekciju
kratkospojenih navojaka u rotoru turbogeneratora, procenu broja kratkospojenih navojaka u žlebu i
njegovu poziciju na rotoru.
Kratkospojeni navojci su, posledica oštećenja izolacije izmedju navojaka u rotoru. Verovatnoća
oštećenja izolacije se povećava sa godinama eksploatacije. Naročito je izražen razvoj i stvaranje novih
kratkih spojeva u stresnim situacijama, kakvu predstavlja svaki start-stop ciklus. Međutim, dokazano je
da i ponovno namotani namotaji rotora, ne tako retko, imaju kratke spojeve.
Program „Turbo“ analizira snimljene podatke sa senzora u međugvožđu generatora koje je sam prikupio
korišćenjem akvizicije ili koji su snimljeni nekim drugim programom. Analiza se vrši utvrđivanjem razlike
vrhova indukovanih elektromotornih sila žlebova oba pola. S obzirom da je fluks direktno proporcionalan
ukupnom broju ampernavojaka, indukovana elektromotorna sila, odnosno indukovani napon, u senzoru
fluksa će takodje na isti način biti zavisan od ampernavojaka, tako da je moguće, ne samo odrediti
poziciju žleba sa kratkospojenim navojcima već i približan broj kratkospojenih navojaka.
 2. INSTALACIJA

Pre instalacije programa potrebno je da se instalira drajver za USB akviziciju. Sa drajverom se instaliraju
i svi potrebni programi za konfiguraciju i kalibraciju akvizicije.
Nakon toga se u programu Instacal koji se pojavljuje u Start > All Programs > Measurment Computing
dodaje nova akvizicija. Sistem će sam da prepozna akviziciju. Ako ne prepozna akviziciju, potrebno je
dodati je ručno klikom na prvu ikonicu, sa crvenim + (Slika 1). Ovo se vrši samo prilikom instalacije, ili
ako je iz bilo kog razloga računar radio bez akvizicije, odnosno ako postoji problem sa radom akvizicije.

Slika 1. Program za definisanje USB akvizicije Instacal

Zatim treba zatvoriti Instacal i instalirati program Turbo pomoću standardnog instalera. Instaler
omogućava korisniku da podesi putanju za instalaciju, ali se preporučuje da se ostavi standardna
putanja u „Program Files“ operativnog sistema. Ostale opcije se odnose na potvrdu da korisnik prihvata
sve uslove za instalaciju softvera.
Ukoliko je potrebno da se program automatski pokreće po startovanju računara, potrebno je postaviti
ga u Startup folder u okviru Start menija.
 3. KONFIGURACIJA

Konfiguracioni fajl izgleda kao u primeru ispod:

Vreme: 14.3.2017 11:34
Korisnik: TENT
Godina proizvodnje: 1975
Serijski broj: 14063
Proizvođač CEM (BBC)
Sistem hlađenja: Vodonik
Frekvencija: 50 Hz
Snaga 367MVA
Reaktivna snaga: ----
Brzina obrtanja: 3000 ob/min
Napon pobude: 310 V
Broj žlebova: 9
Žleb Broj navoja Max odstupanje %
1 9 6
2 9 6
3 9 6
4 9 6
5 9 6
6 9 6
7 9 6

Prvih 12 redova se odnose na podatke o generatoru i korisniku koji služe za orijentaciju i izveštaj.
Nakon toga sledi tabela sa podacima o broju žlebova i navojaka. Program koristi ove podatke za
određivanje postojanja međunavojnog kratkog spoja. Sve podatke popunjava korisnik na početku
prilikom prvog pokretanja programa. U kartici „Podaci“ Slika 2. Nakon popunjavanja podataka, treba
kliknuti na „Zapamti“ i snimiti konfiguracioni fajl sa ekstenzijom „.set“.

Slika 2. Kartica „Podaci“

Potrebno je prilikom pokretanja programa uneti i folder u kome će se vršiti zapisi, a zatim kliknuti na
„Akvizicija“.
 4. MERENJE I ANALIZA

Merenje se pokreće iz kartice „Realan signal“, Slika 3.

Slika 3. Kartica „Realan signal“

Pre pokretanja akvizicije dugmetom „Start“, potrebno je izabrati koji je aktivan signal i metod detekcije.
Aktivni signal može da bude sa kanala 0 ili 1. Analiza se vrši samo na izabranom signalu. Drugi signal
će biti predstavljen samo na grafiku realnog signala. Detekcija žlebova se odnosi na pronalaženje
rasporeda žleba u signalu. Postoje tri načina:
1. Integral – analizira se integral signala (predstavljen zelenom bojom na grafiku) i na osnovu njega
program svojim algoritmom dolazi do rasporeda žlebova na signalu.
2. Razlika – analizira se razlika između doline i sledećeg vrha realnog signala, na osnovu čega se
dolazi do rasporeda žlebova na signalu.
3. Klizač – pojavljuje se klizač sa desne strane grafika. Klizač korisnik ručno postavlja dok ne dobije
pravilne oznake iznad vrhova signala.
Kod većine primena (oko 85%) opcija „Integral“ daje najbolje rezultate. Ukoliko na konkretnom
generatoru ova opcija ne postigne ispravnu raspodelu, pokušajte sa opcijom „Razlika“. Retko kada (u
manje od 3% slučajeva) neophodno je upotrebiti opciju „Klizač“. Opcije za detekciju je najbolje ostaviti
na podrazumevanoj, pa tek ukoliko postoji potreba, promeniti.
Fajlovi nose naziv prema datumu i vremenu zapisa. Ekstenzija fajlova je „.dat“. Ako je na kartici „Podaci“
umesto foldera definisan fajl, tada prvi fajl nosi ime koje je dao korisnik, dok ostali imaju dodate brojeve
pre ekstenzije (recimo Proba1.dat, Proba2.dat…). Zapis je u ASCII formatu, kako bi mogao da se
dodatno analizira u programima kao što je Excel ili Mathlab.
Kada se akvizicija pokrene na dugme „Start“, na ekranu se prikazuju grafici za kanal 0 i kanal 1
akvizicije, kao i integral aktivnog signala. Po potrebi, korisnik može da prilagodi opseg merenja i
vremena unosom željenih granica u prve i poslednje brojeve na osama grafika. Sa desne strane se
prikazuju tabele koje numerički određuju razliku naponskih vrhova oba pola. Ako se u nekoj od
poslednje dve kolone pojavi „DA“ (kao na slici), to označava da verovatno postoji međunavojni kratak
spoj. Tabele mogu da se snime u tekstualni fajl klikom na dugme „Snimi tabele“. Ovaj fajl može da se
koristi za kasniji pregled u programima koji podržavaju „Tab delimited ASCII“ format zapisa.
Korisnik može da snimi merenje klikom na dugme „Snimi merenja“ ili podešavanjem polja za
automatsko snimanje sa leve strane dugmeta za snimanje. Kada je dugme pritisnuto, merenje je u toku.
Ponovnim klikom se prekida merenje i dugme se vraća u početni položaj.
Korisnik može da snimi trenutnu sliku grafika u format .bmp, .jpg ili .png klikom na dugme sa oznakom
foto-aparata.
Sledeća kartica bliže analizira fluks vodećih navoja i upoređuje samo vrhove signala – Slika 4.

Slika 4. Kartica „Vodeći“

Gornji grafik preklapa realan signal, a donji samo odnos izmerenih vrhova signala. Na gornjem grafiku
je x-osa vremenska, a na donjem redosled žlebova. U idealnom slučaju, signal bi trebalo na oba grafika
da se u potpunosti poklapa. Veće nepoklapanje, posebno ako je konstantno u vremenu, ukazuje na
međunavojni spoj.
Sledeća kartica je „Zaostajući“. Ovde se vrši preklapanje signala kao u prethodnoj kartici, ali ovog puta
za zaostajuće navojke – Slika 5.

Slika 5. Kartica „Zaostajući“

Kao što je napomenuto, funkcionisanje i analiza pomoću ovih grafika su identični kao na prethodnoj
kartici, pa se ovde nećemo baviti detaljnijim objašnjenjima.
Poslednja kartica je kartica je „Rotor“ koja predstavlja skicu rotora sa označenim žlebovima (kanurama)
– Slika 6. Ako je detektovan međunavojni spoj, u žlebu gde je detektovan će se pojaviti crvena oznaka.
U suprotnom, sve oznake će biti zelene. Ova kartica daje najmanje informacija, ali je najčitljivija i
najjasnija, pa se preporučuje da upravo ona bude otvorena za dugotrajno posmatranje. Na slici je
označen smer rotacije rotora i detektovani međuspojevi. Polovi su označeni sa A i B, jer njihov raspored
zavisi od sonde koja je ugrađena u generator.

Slika 6. Kartica „Rotor“

5. OPCIJE DOSTUPNE U MENIJU

Meni programa se sastoji od tri glavne opcije: „Fajl“, „Izlaz“ i „Pomoć“

U „Fajl“ meniju programa postoji opcija „Otvori“. Pomoću ove opcije je omogućeno otvaranje dve vrste
fajlova – sa ekstenzijom „.set“ i „.dat“.
Fajlovi sa ekstenzijom „.set“ služe za pamćenje podešavanja koje korisnik postavi u kartici „Podaci“.
Pamti se sve osim foldera za snimanje, uključujući i tabelu navoja na rotoru. Učitavanjem ove vrste
fajlova, sistem može brzo da se konfiguriše pre početka ispitivanja.
Fajlovi sa ekstenzijom „.dat“ su zapisi merenja. Učitavanjem ovih fajlova korisnik dobija mogućnost da
analizira zapise koji su ranije napravljeni. Kada se fajl sa zapisima učita, moguće ga je reprodukovati
pokretanjem dugmeta „Start“ u kartici „Realan signal“. Program se ponaša na isti način kao kada se
signal meri u realnom vremenu. Jedina razlika je što u ovom slučaju ne treba kliknuti na dugme
„Akvizicija“, jer je signal već u memoriji.
Driga opcija u „Fajl“ meniju je „Štampaj“. Ova opcija pravi izveštaj na osnovu trenutno prikazanih
podataka i štampa ga na štampaču koji korisnik izabere nakon izbora ove opcije. Izveštaj uključuje
podatke o generatoru iz kartice „Podaci“, sve grafike i obe tabele.
Opcija „Izlaz“ u glavnom meniju zatvara program. Korisnik može da zatvori program i klikom na X u
gornjem desnom uglu prozora aplikacije.
Opcija „Pomoć“ je napravljena da korisniku prikaže ovo uputstvo u posebnom prozoru.
BELEŠKE