Linearna Algebra Vladimir Pavlovic PDF

Linearna Algebra - Predavanja
Vladimir Pavlović
November 28, 2012

2
Sadržaj
I Operacije. Definicija realnih i kompleksnih vektorskih prostora 5

I.1 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
I.2 Funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
I.3 Operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
I.4 Geometrijski vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
I.5 Definicija vektorskih prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
I.6 Linearna kombinacija konačnog sistema
vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
II Osnovni pojmovi i činjenice 37

II.1 Podprostor vektorskog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
II.2 Potpuni sistemi i skupovi vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
II.3 Linearno (ne)zavisne n-torke vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
II.4 Linearno (ne)zavisni skupovi vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
II.5 Bazni skup, baza, dimenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
II.6 Sume podprostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
II.7 Linearna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
II.8 Kako shvatiti pojam izomorfnih prostora . . . . . . . . . . . . . . . . 88
II.9 Tri očigledna i jedan važan izomorfizam . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
II.10 Osnovna tvrd̄enja o linearnim preslikavanjima . . . . . . . . . . . . . 95
II.11 Kad za f ∈ End(V) važi Ker(f ) ⊕ Im(f ) = V ? . . . . . . . . . . . . . 102
II.12 Projekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
II.13 Linearna preslikavanja iz Km u Kn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
II.14 Matrica linearnog preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
II.15 Množenje matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
II.16 Dva primera: rotacija i osna simetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
II.17 Matrica linearnog preslikavanja i
promena baze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
II.18 Jedinična matrica. Regularne matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
II.19 Hom (Km×1 , Kn×1 ), Hom (K1×n , K1×m )
i množenje matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
II.20 Linearna forma funkcionele u datoj bazi . . . . . . . . . . . . . . . . 144
3
4 SADRŽAJ
II.21 Algebarski dual vektorskog prostora.

Dualne baze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
II.22 Kanonski izomorfizam k.d.v. prostora
sa drugim dualom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
II.23 Rang matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
III Sistemi linearnih jednačina. Determinanta 167

III.1 Sistemi linearnih jednačina:
definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
III.2 Linearne mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
III.3 Rešivost sistema linearnih jednačina
i rang matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
III.4 GJ- oblik matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
III.5 Permutacije, inverzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
III.6 n-linearna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
III.7 Determinanta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
III.8 Osnovne osobine determinanti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
III.9 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
III.10Determinanta i
sistemi linearnih jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
IV Spektar linearnog operatora 195
V Realan i kompleksan skalarni proizvod 197

Deo I
Operacije. Definicija realnih i

kompleksnih vektorskih prostora
I.1 Literatura
Kao udžbenik koristićemo knjigu
Linearna algebra i analitička geometrija,
drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje.
Autor: Ljubiša Kočinac
Radimo samo Glave 1,2,6 i ako stignemo 4.
5
6DEO I. OPERACIJE. DEFINICIJA REALNIH I KOMPLEKSNIH VEKTORSKIH PROSTORA
I.2 Funkcije
df
ha, bi := {a}, {a, b} – primaran ured̄en par. Važi
ako je bilo a 6= a0 bilo b 6= b0 onda ha, bi 6= ha0 , b0 i
f je funkcija definisana na skupu X sa vrednostima u skupu Y , ili f je funkcija

iz skupa X u skup Y skraćeno zapisujemo sa
f :X →Y
X := {u, v, w}, gde u 6= v 6= w 6= u; Y := {a, b, c, d}
Slika I.2.1.
Po svojoj prirodi funkcije su specijalne vrste skupova primarnih ured̄enih

parova.
f := {hu, di, hv, bi, hw, bi}
f (u) = d, f (v) = b, f (w) = b.
{hu, ai, hv, bi, hu, ci, hw, di} nije funkcija ako a 6= c.
Ako Y1 := {a, b, d}, Y2 := {b, c, d} onda je tačno f : X → Y1 i f : X → Y2 . S

druge strane f : X → {a, b, c} nije tačno.
Dom(f ) = X – domen funkcije f
Im(f ) = {d, b} – imidž funkcije f ili skup slika funkcije f
{hu, ai, hw, bi} – ovo nije funkcija (definisana) na skupu X ali jeste funkcija na
skupu X0 := {u, w}.
f X0 = {hu, di, hw, bi} – restrikcija funkcije f na skup X0 .
I.2. FUNKCIJE 7
X
Oznaka: Y – skup svih funcija iz X u Y
Slika I.2.2.
Primer Definišimo funkciju f : R → Z tako da je za x ∈ R f (x) najveći ceo broj r

za koji važi r ≤ x.
Imamo f ∈ R Z kao i f ∈ R R. Takod̄e je f (−3.7) = −4, f (9) = 9, f (14/3) = 4.
f = {. . . , h−3.7, −4i, h9, 9i, h14/3, 4i, . . . } – beskonačan skup

· · · −3.7 9 14/3 · · ·
f:
··· −4 9 4 ···
Primer Definišimo funkciju g : R → R sa g(x) = 2x3 − 5x2 + x + 11, za x ∈ R. Ovo

je primer jedne polinomske funkcije.
Imamo g(0) = 11, g(−1) = 3.
g = {. . . , h0, 11i, h−1, 3i, . . . } = {hx, 2x3 − 5x2 + x + 11i : x ∈ R} – beskonačan

skup

· · · 0 −1 · · ·
g:
· · · 11 3 ···
Neki specijalni slučajevi
(1) (Ured̄ene n-torke) Funkciju h : {1, 2, 3} → {p, q, r, s} definisanu sa

1 2 3
h: zapisujemo jednostavnije sa h = (p, p, q).
p p q
Funkciju
t : {1,
2, 3} → {p, q, r, s} definisanu sa
1 2 3
t: zapisujemo jednostavnije sa t = (r, q, s).
r q s
Dakle
ako je domen funkcije skup {1, . . . , n} za neko n ∈ N onda umesto
1 ··· n
g : pišemo samo g = (g(1), . . . , g(n)) ili g = (g1 , . . . , gn ), i
g(1) · · · g(n)
za funkciju g kažemo da je ured̄ena n-torka . Specijalno za n = 2 funkcije (a1 , a2 )
nazivamo ured̄enim parovima (bez onog “primaran”). Za gi kažemo da je i-ta kom-
ponenta n-torke (g1 , . . . , gn ). Obratimo pažnju:

(x, y) = h1, xi, h2, yi
I.2. FUNKCIJE 9
Ako su dati skupovi A1 , . . . , An onda sa sa A1 ×· · ·×An označavamo skup svih n-

n
[
torki q = (q1 , . . . , qn ) takvih da je qi ∈ Ai za i = 1, n (dakle g : {1, , . . . , n} → Ai );
i=1
A1 × · · · × An nazivamo Descartes-ov proizvod skupova A1 , . . . , An tim redom.
Ako je specijalno A1 = · · · = An = X onda se ovaj Descartes-ov proizvod svodi
na skup {1,...,n} X kog kraće označavamo sa X n . Za X n kažemo da je skup svih
n-torki elemenata skupa X ili n-ti Descartes-ov stepen skupa X. Recimo C 3 je
skup svih (ured̄enih) trojki kompleksnih brojeva i (3, −2i, 7 + 4i) ∈ C3 .
(2) (Matrice) Imamo

{1, 2, 3} × {1, 2} = {(1, 1), (1, 2), (2, 1), (2, 2), (3, 1), (3, 2)}
Funkciju T : {1, 2, 3} × {1, 2} → C datu sa

(1, 1) (1, 2) (2, 1) (2, 2) (3, 1) (3, 2)
T :
8 5 − i −1 3i 0 −7
zapisujemo preglednije tablicom
1 2
1 8 5−i
T :
2 −1 3i
3 0 −7
ili još kraće sa  
8 5−i
T =  −1 3i 
0 −7
Imamo T (1, 1) = T ((1, 1)) = 8, T (3, 2) = −7.
Dakle ako je za neko n, m ∈ N domen funkcije skup {1, . . . , n} × {1, . . . , m} onda

umesto

(1, 1) · · · (1, m) · · · (n, 1) · · · (n, m)
P :
P (1, 1) · · · P (1, m) · · · P (n, 1) · · · P (n, m)
jednostavno pišemo  
P (1, 1) · · · P (1, m)

P = .. .. .. .. .. 
. ... . 
P (n, 1) · · · P (n, m)
odnosno  
P1,1 · · · P1,m
P =  ... .. .. .. .. 

... . 
Pn,1 · · · Pn,m
a za funkciju P kažemo da je
matrica formata n puta m

i to sa vrednostima u skupu X ako je Im(P ) ⊆ X (tj. P (i, j) ∈ X za svako i = 1, n
i j = 1, m). Ako je (i, j) ∈ {1, . . . , n} × {1, . . . , m} onda za P (i, j) kažemo da stoji
na mestu (i, j) u matrici P .
Skup svih matrica formata n puta m i to sa vrednostima u skupu X označavamo

sa X n×m . Kvadratna matrica reda n ∈ N jeste matrica formata n puta n.
• Ilustracija Gore definisana funkcija T je matrica formata 3 puta 2 sa vrednostima

u C (ili nad C kako se još kaže). Na mestu (1, 2) u matrici T stoji 5 − i. Imamo
T ∈ Cn×m kao i
 
−9
U :=  0  ∈ Z3×1 ⊆ R3×1 , U3,1 = U (3, 1) = 7
7
i √ √
V := 4 −5 3 ∈ R1×3 ⊆ C2×3 , V1,3 = V (1, 3) = 3
Ako su i ∈ {1, . . . , n} i j ∈ {1, . . . , m} onda za matricu

 
P1,j
P•,j :=  ...  ∈ X n×1
df  
Pn,j
kažemo da je j-ta kolona matrice P a za matricu

df
Pi,• := Pi,1 · · · Pi,m ∈ X 1×m
kažemo da je i-ta vrsta matrice P .

I.3. OPERACIJE 11
I.3 Operacije
Slika I.3.3.
Za funkciju f : X × Y → Z kažemo da je
mešovita operacija izmed̄u elemenata skupa X i elemenata skupa Y

sa vrednostima u skupu Z
Uobičajeno je da se izabere neki simbol tipa “◦” (ili “?”, “∗”, “·”, “+”, “⊕” i slično)
i da se govori “operacija ◦” a umesto “f (x, y)” za x ∈ X i y ∈ Y piše “x ◦ y”.
df
Primer Neka je funkcija f : N×P(N) → P(N) definisana sa f (k, A) := A∩{1, . . . , k}
za k ∈ N i A ⊆ N; dogovorimo se da umesto f (k, A) pišemo k ◦ A.
Imamo 7 ◦ 2N = {2, 4, 6} i 11 ◦ {2, 5, 10, 31} = {2, 5, 10}. Ovakva funkcija f ,

odnosno “◦” je primer mešovite operacije izmed̄u elemenata skupa N i elemenata
skupa P(N). 2
Slika I.3.4.
Ako je specijalno X = Y = Z =: A onda je zapravo f : A × A → A i u ovom

slučaju kažemo da je f operacija na skupu A .
Slika I.3.5.
Operacija ◦ na skupu A je asocijativna ako za svako x, y, z ∈ A važi

(x ◦ y) ◦ z = x ◦ (y ◦ z)
I.3. OPERACIJE 13
df
Primer Neka je funkcija g : R × R → R definisana sa g(x, y) := |x − y| za x, y ∈ R;
umesto g(x, y) pišimo x ∗ y. ∗ je operacija na skupu R.
Operacija ∗ je komutativna : x ∗ y = |x − y| = |y − x| = y ∗ x važi za svako

x, y ∈ R.
Operacija ∗ nije asocijativna : postoje a, b, c ∈ R tako da a ∗ (b ∗ c) 6= (a ∗ b) ∗ c

(recimo imamo 2 ∗ (5 ∗ 11) = 2 ∗ 6 = 4 i (2 ∗ 5) ∗ 11 = 3 ∗ 11 = 8). Doduše
x ∗ (x ∗ x) = (x ∗ x) ∗ x važi za svako x ∈ R (jer je operacija komutativna). 2
Ako nije X = Y = Z onda u opštem slučaju nema smisla govoriti o asocijativnosti

mešovite operacije f : X × Y → Z (jer npr. može da se desi da je a ∗ b ∈ Z \ X za
neke a ∈ X, b ∈ Y pa “(a ∗ b) ∗ c”, tj. “f (a ∗ b, c)”, za c ∈ Y ništa ne označava).
Primer Neka je X := P(N) i neka su ·, ∗ i ⊕ operacije na skupu X definisane sa

df df df
A · B := A ∩ B, A ∗ B := A ∪ B i A ⊕ B := A4B za A, B ⊆ N.
Da li postoji neko M ∈ X tako da je A ∗ M = M ∗ A = A za svako A ∈ X?
A ∗ ? = ? ∗ A =A
↑
tražimo jedan fiksiran element M koji god A
ovde da stoji!
e1 := N je neutralni element za operaciju “·” :
A · e1 = A ∩ N = A i e1 · A = N ∩ A = A za svako A ∈ X.
e2 := ∅ je neutralni element za operaciju ∗:
A ∗ e2 = A ∪ ∅ = A i e2 ∗ A = ∅ ∪ A = A za svako A ∈ X.
∅ je takod̄e neutralni element i za operaciju ⊕.
• Pitanje 1 Da li postoji još neki neutralni element za ·, ∗ ili za ⊕?
Odgovor:
n1 = n 1 ∗ n 2 = n 2
•
• Pitanje 2 Za koje A ∈ X postoji neko S ∈ X tako da je A ⊕ S = S ⊕ A =

e2 = ∅ = “neutral za ⊕”? Za koje A ∈ X postoji neko S ∈ X tako da je
A · S = S · A = e1 = N = “neutral za ·”? Za koje A ∈ X postoji neko S ∈ X tako
da je A ∗ S = S ∗ A = e2 = ∅ = “neutral za ∗”?
A ∗ 2A = 2A ∗ A = “neutral”
Imamo ∅ = A ⊕ S = A4S akko je S = A. Dakle svaki element skupa X je
invertibilan u odnosu na operaciju ⊕
Imamo N = A · S = A ∩ S akko A = S = N. Dakle samo neutral e1 = N je

invertibilan u odnosu na operaciju “·”.
Imamo ∅ = A ∗ S = A ∪ S akko A = S = ∅. Dakle samo neutral e2 = N je

invertibilan u odnosu na operaciju ∗.
Pitanje 3 Imamo A ⊕ A = e2 = ∅ za svako A ∈ X. Da li (i za koje A ∈ X)

postoji još neko S 6= A tako da je A ⊕ S = e2 ? •
Ukoliko je dotična operacija asocijativna (a ova ⊕ jeste takva) onda za svaki

invertibilan element postoji tačno jedan inverzni (suprotni) element : ako je
l ◦ x = x ◦ d = e = “neutral za operaciju ◦”, onda imamo
l = l ◦ e = l ◦ (x ◦ d) = (l ◦ x) ◦ d = e ◦ d = d
df
Primer Neka je ◦ operacija na skupu X := N definisana sa n ◦ m := min{n, m} za
n, m ∈ N.
Za svako n ∈ N postoji neko k(n) ∈ N tako da je n ◦ k(n) = k(n) ◦ n = n. Recimo

n ◦ (n + 1) = (n + 1) ◦ n = n. Za k(n) možemo (a i moramo) uzeti bilo koji prirodan
broj veći ili jednak n.
Ali ne postoji jedan fiksiran m0 ∈ N tako da za svako n ∈ N važi
n ◦ m0 = m0 ◦ n = n
I.3. OPERACIJE 15
Dakle ne postoji neutral za operaciju ◦. 2
df
Primer Neka je ◦ operacija na skupu X := {1, 2, 3, 4} definisana sa n ◦ m :=
df
min{n, m} za n, m ∈ X, a ⊕ operacija na skupu Z definisana sa k ⊕ l := k − l za
k, l ∈ Z.
◦ je komutativna i asocijativna operacija i ima neutralni element – to je e := 4.

Operacija ⊕ nije ni komutativna ni asocijativna. Ne postoji neutralni element za
operaciju ⊕: kad bi neki s ∈ Z bio neutral za ⊕ onda bi moralo biti 1 = s ⊕ 1 = s − 1
i 2 = s ⊕ 2 = s − 2, tj. i s = 2 i s = 4, što je nemoguće.
Za operaciju ⊕ termin invertibilan element dakle nema smisla. Element n ∈ X

je inveribilan u odnosu na operaciju ◦ ako postoji neko x ∈ X tako da je n ◦ x = 10,
tj. min{n, x} = 10, a ovo je moguće akko je n = x = 10; dakle jedino je neutral 10
invertibilan u odnosu na ◦. 2
Primer Neka je X := {1, 2, 3, 4} i S := X X = X 4 = skup funkcija iz X u X. Na

skupu S definišemo operaciju ◦ tako da je za f, g : X → X funkcija f ◦ g ∈ S
klasična kompozicija funkcija f i g, tj. funkcija f ◦ g : X → X je odred̄ena sa
(f ◦ g)(x) = f (g(x)) za svako x ∈ X.
Dobro je poznato da je operacija ◦ asocijativna. Naime ako je f : A → B,

g : B → C i h : C → D onda imamo

(f ◦ g) ◦ h (a) = f ◦ g h(a) = f (g(h(a)))

f ◦ (g ◦ h) (a) = f (g ◦ h)(a) = f (g(h(a)))
za svako a ∈ A.
Operacija ◦ nije komutativna jer na primer za f := (2, 3, 1, 4) i g := (2, 1, 3, 4)
važi (f ◦ g)(1) = f (g(1)) = f (2) = 3 i (g ◦ f )(1) = g(f (1)) = g(2) = 1, pa je
f ◦ g 6= g ◦ f (recimo zbog (f ◦ g)(1) 6= (g ◦ f )(1)).
(Identička) funkcija idX (definisana sa idX (x) = x za svako x ∈ X) je neutralni

element za ◦. Element skupa S je invertibilan u odnosu na ◦ akko je bijekcija (tj.
funkcija f : X → X koja je 1 − 1 i na; za ovakve funkcije se koristi još i termin
permutacija skupa X). 2
Asocijativnost i raspored zagrada
Neka je ◦ operacija na skupu X. Ako su x1 , x2 , x3 , x4 , x5 , x6 ∈ X da li je

x1 ◦ (x2 ◦ x3 ) ◦ (x4 ◦ x5 ) ◦ x6
i
(x1 ◦ x2 ) ◦ (x3 ◦ x4 ) ◦ (x5 ◦ x6 )
jedan te isti element skupa X ili ne? Drugim rečima, da li “rezultat računanja u”
x1 ◦ x2 ◦ x3 ◦ x4 ◦ x5 ◦ x6 zavisi od “rasporeda zagrada”? Ako zavisi onda ne možemo
koristiti zapis “x1 ◦ x2 ◦ x3 ◦ x4 ◦ x5 ◦ x6 ” da označimo jedan konkretan element skupa
X.
Ako je operacija ◦ asocijativna rezultat računanja NE ZAVISI od rasporeda

zagrada. Rigorozan dokaz ove činjenice nećemo davati (videćete jedan u okviru
predmeta Uvod u Algebarske Strukture); ovde ćemo prezentovati samo jedan “poluin-
tuitivan” rezon pomoću kog možemo shvatiti zašto je to tako.
Dakle pretpostavimo da je ◦ asocijativna operacija. Za n ∈ N i x1 , . . . , xn ∈ X

df df
definišimo K(x1 ) := x1 i ako n ≥ 2 K(x1 , . . . , xn , xn+1 ) := K(x1 , . . . , xn ) ◦ xn+1 (ovo
je primer jedne rekurzivne definicije).
K(x1 , . . . , xn ) = ( · · · ((x1 ◦ x2 ) ◦ x3 ) · · · · · · · · · · · · ) ◦ xn
Na primer imamo K(a, b) = a ◦ b i K(a, b, c, d) = ((a ◦ b) ◦ c) ◦ d. Pokažimo
indukcijom po n ∈ N da:
za svako m ∈ N tako da m ≤ n kako kog “postavljali zagrade u x 1 ◦ · · · ◦ xm ”
rezultat je uvek K(x1 , . . . , xm ).
Ako je n = 1 ili n = 2 jasno je da je ovo tačno. Neka tvrd̄enje važi za neko n ≥ 2
i neka su dati x1 , . . . , xn+1 ∈ X.
“Postavimo na proizvoljan način zagrade u x1 ◦ · · · ◦ xn+1 ” i označimo “rezultat

odred̄en tim rasporedom zagrada” sa S.

S= x1 ◦ · · · ◦ x i 0 ◦ xi0 +1 ◦ · · · ◦ xn+1
| {z } | {z }
A B
Tada za neko i0 ∈ {1, . . . , n} imamo
S =A◦B
I.3. OPERACIJE 17
gde je A rezultat odred̄en isvesnim rasporedom zagrada u x1 ◦ · · · ◦ xi0 i B rezultat

odred̄en izvesnim rasporedom zagrada u xi0 +1 ◦ · · · ◦ xn+1 .
Prema indukcijskoj hipotezi je A = K(x1 , . . . , xi0 ) i B = K(xi0 +1 , . . . , xn+1 )
(obzirom da je i0 ≤ n i (n + 1) − i0 ≤ n).
Neka je najpre i0 ≤ n. ◦ je asocijativna operacija te je

S = A ◦ K(xi0 +1 , . . . , xn ) ◦ xn+1 = A ◦ K(xi0 +1 , . . . , xn ) ◦ xn+1
Kako je A ◦ K(xi0 +1 , . . . , xn ) = K(x1 , . . . , xn ) (takod̄e prema indukcijskoj hipotezi)

to sledi S = K(x1 , . . . , xn ) ◦ xn+1 = K(x1 , . . . , xn+1 ).
Neka je sada i0 = n + 1. Imamo S = A ◦ xn+1 = K(x1 , . . . , xn ) ◦ xn+1 =

K(x1 , . . . , xn+1 ). Ovim je “dokaz ” priveden kraju.
Konvencija Ako je operacija ◦ asocijativna i x1 , . . . , xn ∈ X onda je dakle sa

x1 ◦ · · · ◦ xn jednoznačno (nedvosmileno) odred̄en jedan element skupa X; u ovom
slučaju ćemo koristiti ovakav (kraći) zapis u kome nema zagrada. 2
Asocijativnost, komutativnost i redosled elemenata u x1 ◦ · · · ◦

xn
Neka je ◦ asocijativna operacija na skupu X. Ako su x1 , x2 , x3 , x4 ∈ X da li je

x1 ◦ x2 ◦ x3 ◦ x4 i x3 ◦ x2 ◦ x4 ◦ x1 jedan te isti element skupa X ili ne?
Ako je operacija ◦ komutativna “rezultat računanja” NE ZAVISI od redosleda
elemenata u x1 ◦ · · · ◦ xn . Ovo pokazujemo indukcijom po n ∈ N, n ≥ 2. Za n = 2
tvrd̄enje se svodi na x1 ◦ x2 = x2 ◦ x1 , a ovo po pretpostavci važi.
Neka je sada tvrd̄enje tačno za neko n ≥ 2 i neka su dati x1 , . . . , xn+1 ∈ X. Neka
su i1 , . . . , in+1 takvi da je {i1 , . . . , in+1 } = {1, . . . , n + 1}.
Ako je i1 6= 1 onda je ili

xi1 ◦· · ·◦xin+1 = u◦x1 ◦v = (u◦x1 )◦v = (x1 ◦u)◦v = x1 ◦(u◦v) = x1 ◦xj2 ◦· · ·◦xjn+1
za neke j2 , . . . , jn+1 takve da je {j2 , . . . , jn+1 } = {2, . . . , n + 1}, ili je
xi1 ◦ · · · ◦ xin+1 = u ◦ x1 = u ◦ x1 = x1 ◦ u = x1 ◦ xj2 ◦ · · · ◦ xjn+1
za neke j2 , . . . , jn+1 takve da je {j2 , . . . , jn+1 } = {2, . . . , n + 1}.
U svakom slučaju je xi1 ◦· · ·◦xin+1 = x1 ◦(xj2 ◦· · ·◦xjn+1 ) za neke j2 , . . . , jn+1 takve

da je {j2 , . . . , jn+1 } = {2, . . . , n + 1}. Po indukcijskoj hipotezi je xj2 ◦ · · · ◦ xjn+1 =
x2 ◦ · · · ◦ xn+1 pa sledi
xi1 ◦ · · · ◦ xin+1 = x1 ◦ (xj2 ◦ · · · ◦ xjn+1 ) = x1 ◦ x2 ◦ · · · ◦ xn+1
§
Neka je S neprazan skup. Pod
sistemom elemenata skupa X sa skupom indekasa S
ili indeksiranim skupom S, podrazumevamo jednostavno bilo koju funkciju x : S →
X i da je označimo koristimo neki od zapisa “(xs : s ∈ S)” i/ili “(x) : xs , s ∈ S”;
konačan sistem je zapravo sistem kod koga je skup S konačan – recimo ured̄ene
n-torke su konačni sistemi.
Neka je (as : s ∈ S) konačan sistem elemenata skupa X (dakle ovde je as ∈ X

za svako s ∈ S) i neka je “+” asocijativna i komutativna operacija na skupu X.
Neka je n ∈ N broj elemenata skupa S. Proizvoljno “indeksirajmo” elemente skupa
S tako da je S = {r1 , . . . , rn } za neke r1 , . . . , rn (gde naravno ri 6= rj ⇐ i 6= j za
i, j = 1, n). Drugim rečima uočimo neku bijekciju r : {1, . . . , n} → X.
Element n
X
a ri = a r1 + · · · + a rn
i=1
skupa X označavamo sa
X
as
s∈S
Ova definicija je korektna jer “rezultat računanja”, kako smo već videli, ne zavisi od
poretka elemenata skupa S koji izaberemo.
I.4 Geometrijski vektori

Na slici ispod ured̄en par tačaka (A, B) je “istog tipa kao” ured̄en par (A1 , B1 ):
I.4. GEOMETRIJSKI VEKTORI 19
Slika I.4.6.
Takod̄e, ured̄en par tačaka (T, T ) je “istog tipa kao” ured̄en par (S, S).
Slika I.4.7.
Skup

−→ −−→ −−→ − →
x := . . . , (A, B), . . . , (D, E), . . . , (G, H), . . . , (I, J), . . . = AB = DE = GH = IJ
nazivamo geometrijski vektor odred̄en ured̄enim parom tačaka (A, B) , a to je isto

što i geometrijski vektor odred̄en ured̄enim parom tačaka (D, E), odnosno geometri-
jski vektor odred̄en ured̄enim parom tačaka (G, H) itd. (preciznu definiciju ovog
pojma nećemo dati). Imamo (A, B) ∈ x, {(D, E), (I, J)} ⊆ x. Treba dakle praviti
razliku izmed̄u pojma ured̄en par tačaka i pojma geometrijski vektor (koji po svojoj
prirodi predstavlja odred̄en skup ured̄enih parova tačaka).
Imamo

−−→ −→ −−→ −−→
y := BC = EF = KL = M N = . . . , (B, C), . . . , (E, F ), . . . , (K, L), . . . , (M, N ), . . .
Klasično sabiranje geometrijskih vektora se definiše tako da je

. . . , (A, B), . . . , (D, E), . . . , (G, H), . . . + . . . , (B, C), . . . , (E, F ), . . . , (K, L), . . .

= . . . , (A, C), . . . , (D, F ), . . . , (O, P ), . . . , (Q, R), . . .
odnosno preciznije
−→ −−→ −→
x + y = AB + BC = AC
Poznato je da je (klasično) sabiranje geometrijskih vektora komutativna i aso-

cijativna operacija.
Slika I.4.8.
Postoji neutral i to je geometrijski vektor

→
− −−→ −→
0 := . . . , (A, A), . . . , (G, G), . . . , (R, R), . . . , = DD = U U
Čitaocu je poznato kako se definiše mešovita operacija množenja geometrijskih vek-

−−→ −−→ −−−→ −−→ −−→
tora realnim brojevima; npr. imamo −2XY = XW = X1 X2 , 2XZ = XW i
−−→ −−→
3Y X = Y W :
I.5. DEFINICIJA VEKTORSKIH PROSTORA 21
Slika I.4.9.
Poznato je da za geometrijske vektore u, v i α ∈ R važi α(u + v) = αu + αv:
Slika I.4.10.
Poznato je da za proizvoljan geometrijski vektor u i brojeve α, β ∈ R važi

(α + β)u = αu + βu kao i α(βu) = (αβ)u.
I.5 Definicija vektorskih prostora

Da “napravimo” realan vektorski prostor potrebne su nam dve “stvari”:
– jedan skup V i neka komutativna i asocijativna operacija ⊕ na skupu V za koju

postoji neutralni element i u odnosu na koju je svaki element invertibilan i
– neka mešovita operacija f : R × V → V – dogovorimo se da za α ∈ R i u ∈ V
umesto f (α, u) pišemo α ◦ u – tako da su zadovoljeni sledeći uslovi:
(V1) 1 ◦ u = u za svako u ∈ V ;
(V2) α ◦ (u ⊕ v) = (α ◦ u) ⊕ (α ◦ v) za svako α ∈ R i u, v ∈ V ;
(V3) (α + β) ◦ u = (α ◦ u) ⊕ (β ◦ u) za svako α, β ∈ R i u ∈ V ;
(V4) α ◦ (β ◦ u) = (αβ) ◦ u za svako α, β ∈ R i u ∈ V .
U tom slučaju za ured̄enu trojku V := (V, ⊕, ◦) (= (skup V , operacija ⊕, mešovita

operacija ◦)) kažemo da je
realan vektorski prostor

ili
vektorski prostor nad R;

za elemente skupa V kažemo da su vektori vektorskog prostora V. Operaciju ⊕ nazi-
vamo sabiranje vektora u prostoru V.
Pojam
kompleksan vektorski prostor

ili
vektorski prostor nad C

se definiše na potpuno isti način samo što je sada ◦ : C × V → V mešovita operacija
koja za svaki kompleksan broj α ∈ C i u ∈ V kao rezultat daje neko α ◦ u ∈ V .
Primer Geometrijski vektori

Ako je V skup svih geometrijskih vektora, u ⊕ v je klasičan zbir geometrijskih
vektora u i v a α ◦ u klasičan proizvod geometrijskog vektora u i realnog broja α
onda je (V, ⊕, ◦) je realan vektorski prostor. 2
Konvencija Fraza “V = (V, ⊕, ◦) je vektorski prostor nad K” značiće zapravo da

je K = R ili K = C a V vektorski prostor nad K, i služiće da se formulišu definicije
i formulišu i/ili dokazuju teoreme simultano i za realne i za kompleksne vektorske
prostore. Ukoliko je u datom razmatranju od suštinskog značaja činjenica da je
posmatrani vektorski prostor realan, odnosno kompleksan onda ćemo umesto “K”
pisati baš “R” odnosno “C”. 2
Tvrd̄enje I.5.1 Za svako n ∈ N i α, α1 , . . . , αn ∈ K, u, u1 , . . . , un ∈ V važi:

(a) α ◦ (u1 ⊕ · · · ⊕ un ) = (α ◦ u1 ) ⊕ · · · ⊕ (α ◦ un ) i
(b) (α1 + · · · + αn ) ◦ u = (α1 ◦ u) ⊕ · · · ⊕ (αn ◦ u).
(1)
Dokaz
(a) Indukcijom po n: α◦(u 1 ⊕· · ·⊕u
n ⊕u n+1 ) = α◦ (u 1 ⊕· ·
·⊕u n )⊕u n+1 =
(2)
α ◦ (u1 ⊕ · · · ⊕ un ) ⊕ (α ◦ un+1 ) = (α ◦ u1 ) ⊕ · · · ⊕ (α ◦ un ) ⊕ (α ◦ un+1 ) =
(α◦u1 )⊕· · ·⊕(α◦un )⊕(α◦un+1), gde se (1) pravda osobinom (V2) a (2) indukcijskom
hipotezom.
(b) Indukcijom po
n: (α 1 + · · · + α n +
α n+1 ) ◦ u = (α 1 + · · · + α
n ) + α n+1 ◦u =
(α1 + · · · + αn ) ◦ u ⊕ (αn+1 ◦ u) = (α1 ◦ u) ⊕ · · · ⊕ (αn ◦ u) ⊕ (αn+1 ◦ u) =
(α1 ◦ u) ⊕ · · · ⊕ (αn ◦ u) ⊕ ◦(αn+1 u). 2
Konvencija Ako je V := (V, ⊕, ◦) vektorski prostor nad K onda je za α ∈ K i

u ∈ V umesto α ◦ u ekonomičnije i uobičajeno da se piše α→ −
u , gde ova strelica
ima funkciju da ukaže na to da je u element skupa V svih vektora (vektorskog)
prostora V. Takod̄e je uobičajeno da se piše jednostavno →
−
x +→ −y umesto →−x ⊕→ −y,
gde ponovo ove strelice govore da se radi o elementima skupa V a da je ovo “+”
zapravo operacija sabiranja vektora “⊕”; zapis x + y (bez strelica) poručuje da je
x, y ∈ K i da je “+” zaista klasično sabiranje brojeva.
Za elemente skupa K (dakle realne ili kompleksne brojeve) se kaže da su skalari
prostora V a za mešovitu operaciju ◦ da je množenje vektora skalarom. 2
Ako neutralni element operacije ⊕ označimo sa 0 i ako je u ∈ V proizvoljno onda

po pretpostavci postoji tačno jedan suprotni (u odnosu na operaciju ⊕) element
elementa u; ako izaberemo recimo oznaku u da označimo suprotni element elementa
→
−
u onda dakle imamo v ⊕ v = 0 (odnosno → −
v +→ −v = 0 prema našoj konvenciji) za
svako v ∈ V . Uz ovakve oznake imamo da važi naredni stav.
Tvrd̄enje I.5.2 Za svako α ∈ K i x ∈ V važi:

→
−
(a) 0→
−x = 0;
→
− →
−
(b) α 0 = 0 ;
→
−
(c) α→
−
x = 0 može da važi samo ako α = 0 ili x = 0;
(d) (−α)→
− x i (−1)→
x = α→
− −
x =→
−
x.
Dokaz (a) Imamo 1→ −

x = x pa je →
−
x + 0→
−
x = 1→
−
x + 0→
−
x = (1 + 0)→
−
x = 1→
−
x =→
−
x , gde
smo iskoristili (V3). Iz
→
−
x + 0→
−x =→
−
x
sada sledi
→
−
x + →−x + 0→
−
x =→
− →
x +−x
→
− →
− →
−
tj. →−
x +→−x + 0→
−
x = 0 odnosno 0→
−x = 0 + 0→
−

x = 0.
(b) Imamo
→
− →
− → − →
− →
−
α0 =α 0 + 0 =α0 +α0
gde smo iskoristili (V2). Odavde je
→
− →
− →
− →
− →
−
α 0 +α 0 = α 0 + α 0 +α 0
tj.
→
− →
− → −
0 =α0 + 0
→
− →
−
odnosno 0 = α 0 .
→
− 1 → 1→−
(c) Ako je α 6= 0 onda iz α→
− α−

x = 0 sledi x = 0 , pa sada prema (b) i
α α
1 →
− →
− →
− →
− →
−
(V4) mora biti · α x = 0 , tj. x = 1 x = 0 .
α
→
−
(d) Imamo 0 = 0→ −x = α + (−α) →
−
x = α→ −
x + (−α)→
−x , pa je (−α)→
−
x = α→
−
x;
→
− →
−
specijalno za α = 1 odavde zbog (V1) sledi (−1) x = x . 2
Za neutral 0 se kaže da je
nula vektor vektorskog prostora V
Konvencija Uobičajeno je da se piše −→

−x umesto →−
x za suprotni vektor (tj. suprotni
element) vektora x ∈ V . Uz ovu konvenciju može da se shvati da zapis “−3→
→
− −x ” pred-
stavlja suprotni vektor vektora 3→
−
x ali i da predstavlja rezultat (−3) ◦ →
−
x množenja
vektora →−x skalarom (brojem) −3. Na osnovu Tvrd̄enja I.5.2 ova dva vektora se
→
−
poklapaju pa zapravo nema dvosmislenosti u tom zapisu. Takod̄e, → −a − b se
→
− →
−
koristi kao skraćenica za →
−a + (− b ) = →
−a + b.
U skladu sa ovim je recimo
2→
−
x − 5→
−
y = 2→
−
x + (−5→
−
y ) = 2→
− x = 2→
x +5◦→
− −
x + (−5) ◦ →
−
y
2→
−
x −→
−
y = 2→
−
x + (−→
−
y ) = 2→
−
x +→
−
y = 2→
−
x + (−1) ◦ →
−
y
i (skoro) po pravilu ćemo koristiti ove prve (najjednostavnije) zapise. 2
• Ilustracija Neka
→
−
u := →
−
x − 3→−
y +→ −
z
→
−
v := 2 y − z + 3→
→
− →
− −r
→
− →
− →
− →
−
w := 3 z − 5 r + t
Imamo
→
−
4→
−
u + 5→
−
v + 3→
−
w = 4(→
−
x − 3→
−
y +→
−
z ) + 5(2→
−
y −→
−
z + 3→
−
r ) + 3(3→
−
z − 5→
−
r + t)

(1)
= →
− →
− →
−
4 x + 4(−3 y ) + 4 z +

5(2→
−y ) + 5(−→
−z ) + 4(3→
−r) +

→
− →
− →
−
3(3 z ) + 3(−5 r ) + 3 t =
→
−
= (4→
−
x − 12→
−
y + 4→
−
z ) + (10→
−
y − 5→
−
z + 15→
−
r ) + (9→
−
z − 15→
−
(2)
r +3 t )
→
−
= 4→
−
x + (−12→
−
y + 10→
−
y ) + (4→
−
z − 5→
−
z + 9→
−
z ) + (15→
−
r − 15→
−
(3)
r )+3 t
→
−
= 4→
−
x − 2→
−
y + 8→
−
(4)
z +3 t
Argumentacija za gornje jednakosti:
(1): na osnovu (V2) tj. α ◦ (u ⊕ v) = (α ◦ u) ⊕ (α ◦ v), odnosno
α ◦ (u1 ⊕ · · · ⊕ un ) = (α ◦ u1 ) ⊕ · · · ⊕ (α ◦ un )
(što se može pokazati indukcijom po n ∈ N);
(2): na osnovu (V4) tj. α ◦ (β ◦ u) = (αβ) ◦ u;
(3): zbog komutativnosti operacije ⊕;
(4): na osnovu (V3) tj. (α + β) ◦ u = (α ◦ u) ⊕ (β ◦ u), odnosno

(α1 + · · · + αn ) ◦ u = (α1 ◦ u) ⊕ · · · ⊕ (αn ◦ u)
•
Jedan veoma opšt primer

X
Neka je K = R i K = C i X neprazan skup. Na skupu K definišemo operaciju
“⊕” koju ćemo zvati
standardno sabiranje funkcija
na sledeći način: ako su f, g : X → K onda je funkcija f ⊕ g : X → K odred̄ena sa
df
(f ⊕ g)(x) := f (x) + g(x)
za svako x ∈ X. Definišemo i mešovitu operaciju ◦ : K × X K → X K koju ćemo zvati
standardno množenje funkcija realnim, odnosno kompleksnim brojem
na sledeći način: za f : X → K i α ∈ K funkcija α ◦ f : X → K odred̄ena je sa

df
(α ◦ f )(x) := αf (x)
za svako x ∈ X.
Slika I.5.11.
Slika I.5.12.

Lako se proverava da je X K, ⊕, ◦ vektorski prostor nad K. Vektori ovog
prostora su funkcije iz X u K, a skalari ovog prostora su realni ili kompleksni
brojevi. Ovo je
vektorski prostor svih funkcija iz X u K
Uverimo se u to da ovo jeste vektorski prostor.
Imamo

f ⊕ (g ⊕ h) (x) = f (x) + g ⊕ h (x) = f (x) + g(x) + h(x)
i

(f ⊕ g) ⊕ h (x) = f ⊕ g (x) + h(x) = f (x) + g(x) + h(x)
za svako x ∈ X. Dakle f ⊕ (g ⊕ h) = (f ⊕ g) ⊕ h. Slično se proverava da je i

f ⊕ g = g ⊕ f.
Neutral za operaciju ⊕ postoji i to je konstantna nula funkcija o : X → K data sa
o(x) = 0 za svako x ∈ X. Zaista

f ⊕ o (x) = f (x) + o(x) = f (x) + 0 = f (x)
za svako x ∈ X. Ako f : X → K onda je funkcija g : X → K definisana sa

g(x) = −f (x) za svako x ∈ X, suprotni element od f u odnosu na operaciju ⊕.
Zaista

f ⊕ g (x) = f (x) + g(x) = f (x) + −f (x) = 0 = o(x)
za svako x ∈ X, pa je f ⊕ g = o.
Proveravamo osobinu (V1):

1 ◦ f (x) = 1 · f (x) = f (x)
za svako x ∈ X pa je 1 ◦ f = f .

α ◦ (f ⊕ g) (x) = α · f ⊕ g (x) = α · f (x) + g(x) i

(α ◦ f ) ⊕ (α ◦ g) (x) = α ◦ f (x) + α ◦ g (x) = α · f (x) + α · g(x)
za svako x ∈ X pa je α(f ⊕ g) = (α ◦ f ) ⊕ (α ◦ g).

(α + β) ◦ f (x) = (α + β) · f (x) i

(α ◦ f ) ⊕ (β ◦ f ) (x) = α ◦ f (x) + β ◦ f (x) = α · f (x) + β · g(x)
za svako x ∈ X pa je (α + β) ◦ f = (α ◦ f ) ⊕ (β ◦ f ).

α ◦ (β ◦ f ) (x) = α · β ◦ f (x) = α · β · f (x) i

(α · β) ◦ f (x) = (α · β) · f (x)
za svako x ∈ X pa je α ◦ (β ◦ f ) = (α · β) ◦ f .
• Ilustracija Neka su f, g, h, q ∈ R R definisane sa

df df df df
f (x) := sin2 x, g(x) := cos2 x, h(x) := 1 i q(x) := cos 2x
za svako x ∈ R. Važi f ⊕ g = h: zaista ako je x ∈ R onda imamo
(f ⊕ g)(x) = f (x) + g(x) = sin2 x + cos2 x = 1 = h(x)
pa je (f ⊕ g)(x) = h(x) za svako x ∈ R, tj. f ⊕ g i g su jedna te ista funkcija.

1 1
Važi f = 2 ◦ h ⊕ − 2 ◦ q : zaista ako je x ∈ R onda imamo

1 1 1 1
◦h ⊕ − ◦q (x) = ◦ h (x) + − ◦ q (x) =
2 2 2 2

1 1 1 1 1 − cos 2x
= h(x) + − q(x) = · 1 − · cos 2x = = sin2 x = f (x)
2 2 2 2 2

pa funkcije 12 ◦ h ⊕ − 12 ◦ q i f “isto slikaju” svako x ∈ R.
Podsetimo se da umesto zapisa korišćenog gore možemo pisati (prema jednoj
→
− →
−
ranijoj konvenciji) jednostavno 1 h − 1 →
2 2
−q = f . •
Dva specijalna slučaja

(1) Prostori n-torki Kn : Rn i Cn
Ako je n ∈ N i X = {1, . . . , n} onda specijalno dobijamo prostore (Rn , ⊕, ◦) i

n
(C , ⊕, ◦). Prvi je realan a drugi kompleksan vektorski prostor.
• Ilustracija Za

1 2 3 4
a := (−2, 1, 3, 5) = ∈ R4
−2 1 3 5
i
1 2 3 4
b := (−3, 0, 4, 7) = ∈ R4
−3 0 4 7
imamo
→
−
−3→−
a + 2 b = −3(−2, 1, 3, 5) + 2(−3, 0, 4, 7) =

1 2 3 4 1 2 3 4
−3 +2 =
−2 1 3 5 −3 0 4 7

1 2 3 4
+
(−3) · (−2) (−3) · 1 (−3) · 3 (−3) · 5

1 2 3 4
=
2 · (−3) 2·0 2·4 2·7

1 2 3 4 1 2 3 4
+ =
6 −3 −9 −15 −6 0 8 14

1 2 3 4
=
6−6 −3 + 0 −9 + 8 −15 + 14

1 2 3 4
= = (0, −3, −1, −1)
0 −3 −1 −1
•
Sabiranje n-torki brojeva izgleda ovako
(a1 , . . . , ai , . . . , an ) + (b1 , . . . , bi , . . . , bn ) = (a1 + b1 , . . . , ai + bi , . . . , an + bn )
Množenje n-torki brojeva brojevima izgleda ovako
α(a1 , . . . , ai , . . . , an ) = (αa1 , . . . , αai , . . . , αan )


Nula vektor ovog prostora jeste n-torka (0, . . . , 0), tj. a = ai : i = 1, n gde je
| {z }
n puta
ai = 0 za svako i = 1, n.
Konvencija Za K ∈ {R, C} uobičajeno je da se pod “vektorski prostor Kn ” po-

drazumeva ne sam skup Kn već zapravo gore definisan vektorski prostor svih n-torki
brojeva iz K. Ukoliko se posmatra neki drugi prostor sa istim skupom vektora to se
onda posebno naglasi. 2
(2) Prostori matrica Kn×m : Rn×m i Cn×m
Ako je n, m ∈ N i X = {1, . . . , n}×{1, . . . , m} onda specijalno dobijamo prostore

n×m
(R , ⊕, ◦) i (Cn×m , ⊕, ◦). Prvi je realan a drugi kompleksan vektorski prostor.
• Ilustracija Za
 
8 5−i
A =  −1 3i  ∈ C3×2
0 −7
i  
5 3−i
B= 1 2i  ∈ C3×2
−2 −4
imamo    
8 5−i 5 3−i
→
− →
−
2 A − 3 B = 2  −1 3i  − 3  1 2i  =
0 −7 −2 −4
   
1 2 1 2
 1 8 5−i   1 5 3−i 
=2·  + (−3) ·  =
 2 −1 3i   2 1 2i 
3 0 −7 3 −2 −4
   
1 2 1 2

 1 2·8 2 · (5 − i)  
+ 1 (−3) · 5 (−3) · (3 − i) 
=
 2 2 · (−1) 2 · 3i   2 (−3) · 1 (−3) · 2i 
3 2·0 2 · (−7) 3 (−3) · (−2) (−3) · (−4)
   
1 2 1 2

 1 16 10 − 2i  
+ 1 −15 −9 + 3i 
=
 2 −2 6i   2 −3 −6i 
3 0 −14 3 6 12
 
1 2  
1 1+i
 1 1 1+i 
 =  −5
 0 
 2 −5 5 
6 −2
3 6 −2
•
Sabiranje matrica izgleda ovako

   
a1,1 · · · a1,j · · · a1,m b1,1 · · · b1,j · · · b1,m
 .. .. .. .. .. .. .. .. ..   .. .. .. .. .. .. .. .. .. 
 . ... . ... .   . ... . ... . 
   
 ai,1 · · · ai,j · · · ai,m  +  bi,1 · · · bi,j · · · bi,m =
 . .. .. .. .. .. .. .. ..   . .. .. .. .. .. .. .. .. 
 .. ... . ... .   .. ... . ... . 
an,1 · · · an,j · · · an,m bn,1 · · · bn,j · · · bn,m
 
a1,1 + b1,1 ··· a1,j + b1,j · · · a1,m + b1,m
 .. .. .. .. .. .. .. .. .. 
 . ... . ... . 
 
=  ai,1 + bi,1 ··· ai,j + bi,j · · · ai,m + bi,m 
 .. .. .. .. .. .. .. .. .. 
 . ... . ... . 
an,1 + bn,1 · · · an,j + bn,j · · · an,m + bn,m
Množenje matrica brojevima izgleda ovako
   
a1,1 · · · a1,j · · · a1,m α · a1,1 · · · α · a1,j · · · α · a1,m
 .. .. .. .. .. .. .. .. ..   .. .. .. .. .. .. .. .. .. 
 . ... . ... .   . ... . ... . 
   
α ·  ai,1 · · · ai,j · · · ai,m  =  α · ai,1 · · · α · ai,j · · · α · ai,m 
 . .. .. .. .. .. .. .. ..   .. .. .. .. .. .. .. .. .. 
 .. ... . ... .   . ... . ... . 
an,1 · · · an,j · · · an,m α · an,1 · · · α · an,j · · · α · an,m
Nula vektor ovog prostora jeste tzv. nula matrica formata n puta m
 
0 ··· 0 ··· 0
 .. .. .. .. .. .. .. .. .. 
 . ... . ... . 
 
O= 0 ··· 0 ··· 0 
 . .. .. .. .. .. .. .. .. 
 .. ... . ... . 
0 ··· 0 ··· 0

ili preciznije, matrica O = Oi,j : i = 1, n; j = 1, m za koju je Oi,j = 0 za
svako i = 1, n i j = 1, m.
Konvencija Za K ∈ {R, C} uobičajeno je da se pod “vektorski prostor Kn×m ” po-

drazumeva ne sam skup Kn×m već zapravo gore definisan vektorski prostor matrica.
Ukoliko se posmatra neki drugi prostor sa istim skupom vektora to se onda posebno
naglasi. 2
I.6 Linearna kombinacija konačnog sistema

vektora
Za ured̄enu n-torku (u1 , . . . , un ) ćemo koristiti i termin sistem dužine n a da je
označimo koristićemo ravnopravno i sledeće zapise

“ ui : i = 1, n ”, “(u) : ui , i = 1, n ” ili “(u) : u1 , . . . , un ”
Prazan skup nazivaćemo drugačije i sistem dužine 0 ili prazan sistem.
Definicija I.6.1 Neka je V vektorski prostor nad K i n ∈ N. Pod

linearnom kombinacijom

n-torke vektora x xi : i = 1, n prostora V sa n-torkom skalara αi : i = 1, n po-
drazumevamo vektor
n
X
α1 →
−
x1 + · · · + α n −
→=
x n αi →
−
xi
i=1
i za njega koristimo oznaku bα1 , . . . , αn cx

n
X
αi →
−
df
Dakle bα1 , . . . , αn cx := xi .
i=1
2
Zapažanje I.6.2 Ako su u1 , . . . , un , v1 , . . . , vn , α, β ∈ K onda je

α · bu1 , . . . , un cx + β · bv1 , . . . , vn cx = bαu1 + βv1 , . . . , αun + βvn cx
Zaista, ovo je jednostavno drugi način da se zapiše
n n n
→
− X X X
α→
−
a +β b =α ui →
−
xi + β vi →
−
xi = (αui + βvi )→
−
xi
i=1 i=1 i=1
I.6. LINEARNA KOMBINACIJA KONAČNOG SISTEMA VEKTORA 33
Terminologija Fraza
“vektor →
−
v je linearna kombinacija sistema vektora xi : i = 1, n ”
značiće:
n
X
→
−
“postoji neki sistem skalara αi : i = 1, n tako da je v = αi →
−
xi ”
i=1
tj. tako da je vektor → −

v linearna
kombinacija sistema vektora x i : i = 1, n sa
sistemom skalara αi : i = 1, n .
Isto će značiti i fraze poput “vektor →
−
v se može
prikazati (predstaviti ) kao lin-
earna kombinacija sistema vektora xi : i = 1, n ”. 2
Primer Vektor (−1, 1) ∈ R2 je linearna kombinacija sistema vektora

(x) : →
−
x = (1, −5), →
−x = (−1, 3)
1 2
Zaista: 2→
−
x1 + 3 →
−
x2 = 2(1, −5) + 3(−1, 3) = (−1, 1). 2
Terminologija Za vektor v kažemo da je “linearna kombinacija vektora skupa M ”

ako postoji sistem xi : i = 1, n vektora skupa M (tj. takav da je → −

xi ∈ M za svako

i = 1, n) tako da je vektor v linearna kombinacija sistema vektora xi : i = 1, n .
2

Primer I.6.3 Šta, u realnom vektorskom prostoru V := R R, ⊕, ◦ svih funkcija iz
R u R, predstavljaju linearne kombinacije funkcija iz skupa M := {fn : n ∈ N0 },
df
gde je fn ∈ R R definisana sa fn (x) := xn za svako x ∈ R (recimo f0 (x) = x0 = 1)?
Neka je k ∈ N, n1 , n2 , . . . , nk ∈ N0 i αi ∈ R za i = 1, k. Imamo

−→ −
→ −→
α1 fn1 + · · · + αi fni + · · · + αk fnk (x) = α1 fn1 (x) + · · · + αi fni (x) + · · · + αk fnk (x) =
α 1 xn 1 + · · · + α i xn i + · · · + α k xn k = a 0 + a 1 x + · · · + a j xj + · · · + a m xm
za m := nk , i odgovarajuće aj ∈ R, j = 1, k. Dakle linearne kombinacije vektora
skupa M su polinomske funkcije. 2
Definicija I.6.4 Neka je M neprazan skup vektora vektorskog prostora V. Skup
df
LV (M ) = L(M ) := {v ∈ V : v je linearna kombinacija vektora skupa M }
nazivamo
lineal nad skupom M .

df
Takod̄e definišemo da je L(∅) := {0}. 2
Jasno M ⊆ L(M ) : ako →

−
x ∈ M onda →
−
x =1·→
−
x ∈ L(M ).
Takod̄e, uvek važi 0 ∈ L(M ) : ako je M = ∅ onda je 0 ∈ {0} = L(M ) a ako je

→
−
M 6= ∅ onda možemo uočiti neko x ∈ M pa imamo 0 = 0→ −
x ∈ L(M ).
−→ −−→
Primer I.6.5 U prostoru geometrijskih vektora skup L OA, OB – lineal nad ge-
−→ −−→
ometrijskim vektorima u := OA i v := OB na slici – predstavlja skup svih geometri-
jskih vektora “paralelnih” ravni R odred̄enoj tačkama O, A, B; tj.
n−−→ o
L(u, v) = OX : X ∈ R
Slika I.6.13.
I.6. LINEARNA KOMBINACIJA KONAČNOG SISTEMA VEKTORA 35
Slika I.6.14.
−−→ −−−→ −→
Imamo OD ∈/ L(u, v) i O1 C1 = OC = u + 2v ∈ L(u, v).
−→ −→
Skup L AB – lineal nad geometrijskim vektorom u := AB na slici – predstavlja
skup svih geometrijskih vektora “paralelnih” sa pravom p odred̄enom tačkama A,
B; tj. n−−→ o
L(u) = AX : X ∈ p
Slika I.6.15.
−−→ −→ −−→
Na primer imamo CD = 2u ∈ L(u), EF = 1/2u ∈ L(u), GH = −2u ∈ L(u),
−
→
IJ ∈
/ L(u). 2
R

Primer I.6.6 U realnom vektorskom prostoru V := R, ⊕, ◦ svih funkcija iz R u
df
R, neka je Mk := {fi : i = 1, k} za k ∈ N, gde je fi ∈ R R definisana sa fi (x) := xn
za svako x ∈ R.
L(Mk ) je skup svih polinomskih funkcija stepena ne većeg od k. 2
Zapažanje I.6.7 Primetimo da ako je M proizvoljan skup vektora prostora V onda

važi:
– ako → −x ,→
−
y ∈ L(M ) onda → −x +→ −
y ∈ L(M );
– ako x ∈ L(M ) i λ ∈ K onda λ→
→
− −
x ∈ L(M ).
Zaista, ako je M neprazan i ako je → −x ,→ −y ∈ L(M ) onda postoje vektori a1 , . . . , an ,
b1 , . . . , bm ∈ M i skalari α1 , . . . , αn , β1 , . . . , βm ∈ K tako da je
→
− →
− −
→
x = α1 →
−
a1 + · · · + α n →
−
an i →
−
y = β 1 b1 + · · · + β m bm
pa je zato
→
− →
− −
→
x +→
−
y = α1 →
−
a1 + · · · + α n →
−
an + β1 b1 + · · · + βm bm ∈ L(M )
a takod̄e je i
λ→
−
x = λ(α1 →
−
a1 + · · · + α n →
−
an ) = (λα1 )→
−
a1 + · · · + (λαn )→
−
an ∈ L(M )
za svako λ ∈ K.
→
− → − →
− →− →
−
Ako je M = ∅ onda tvrd̄enje sledi iz 0 + 0 = 0 i α · 0 = 0 za svako α ∈ K.
2
Deo II
Osnovni pojmovi i činjenice
II.1 Podprostor vektorskog prostora

Neka je P ⊆ V neprazan skup vektora nekog vektorskog prostora V := (V, ⊕, ◦)
nad K ∈ {R, C}.
Neka su ⊕0 := ⊕ (P × P ) i ◦0 := ◦ (K × P ) odgovarajuće restrikcije operacija
⊕ i ◦; preciznije:
⊕0 : P × P → V i
x ⊕0 y = x ⊕ y za svako x, y ∈ P
◦0 : K × P → V i
α ◦0 x = α ◦ x za svako x ∈ P i α ∈ K.
Pitanje Da li je P := (P, ⊕0 , ◦0 ) vektorski prostor nad K?
Potreban uslov za ovo jeste

– da ⊕0 bude operacija na skupu P , tj. ⊕0 : P × P → P i
– da ◦0 bude mešovita operacija sa vrednostima u skupu P , tj. ◦0 : K × P → P .
Ako za neke x0 , y0 ∈ P imamo da je x0 ⊕ y0 ∈ V \ P onda ⊕0 uopšte nije ni

operacija na skupu P (jer “rezultat nije uvek u P ”):
37
38 DEO II. OSNOVNI POJMOVI I ČINJENICE
Slika II.1.1.
Ako za neke x0 ∈ P i α ∈ K imamo da je α ◦ x0 ∈ V \ P onda ◦0 uopšte nije ni

mešovita operacija sa vrednostima u skupu P (jer “rezultat nije uvek u P ”):
Slika II.1.2.
Dakle da bi trojka P = (P, ⊕0 , ◦0 ) uopšte imala šanse da bude vektorski prostor
(nad K) potrebno je da važe sledeća dva uslova:
(P1) ako x, y ∈ P onda →
−x +→−y ∈P
(P2) ako x ∈ P i α ∈ K onda α→ −
x ∈ P.
II.1. PODPROSTOR VEKTORSKOG PROSTORA 39

Primer Neka je V := N R, ⊕, ◦ vektorski prostor svih funkcija iz N u R – tj.
vektorski prostor svih nizova realnih brojeva.
Neka su a, b ∈ N R. Ako su vektori a i b oba “odred̄enog tipa”, odnosno oba imaju
odred̄enu osobinu (recimo oba niza su takva da su im svi članovi nenegativni, ili oba
su aritmetički nizovi) mogu se postaviti pitanja:
→
−
(1) da li je i njihov zbir →
−
a + b niz tog istog tipa?
(2) ako je α ∈ R da li je i vektor α→−
a niz tog istog tipa?
Ako su oba niza aritmetička onda je takav i njihov zbir. Zaista neka postoje
δ1 , δ2 ∈ R tako da je
an+1 − an = δ1 i bn+1 − bn = δ2
→
−
za svako n ∈ N. Stavimo →
−c := →
−
a + b . Tada je
→
−
cn = c(n) = (→
−
a + b )(n) = a(n) + b(n) = an + bn
tj. cn = an + bn za svako n ∈ N; zato imamo
cn+1 − cn = (an+1 + bn+1 ) − (an + bn ) = δ1 + δ2
za svako n ∈ N.
Ako je a aritmetički niz i α ∈ R proizvoljno onda je i α→
−
a aritmetički niz: zaista,
ako je θ ∈ R takvo da je
an+1 − an = θ
za svako n ∈ N, onda imamo
(α→
−
a )n+1 − (α→
−
a )n = αan+1 − αan = αθ
za svako n ∈ N.
Dakle ako sa P označimo skup svih aritmetičkih nizova realnih brojeva, tj.

P := a ∈ N R : postoji r ∈ R tako da za svako n ∈ N važi an+1 − an = r
onda skup vektora P ⊆ N R našeg vektorskog prostora V zadovoljava uslove (P1) i

(P2).
Slika II.1.3.
Pitanje Šta je sa osobinom “svaki član niza je nenegativan”? •
Lako je videti da su uslovi (P1) i (P2) i dovoljni da P bude vektorski prostor.

Zaista, ako su oni zadovoljeni onda imamo:
– (x ⊕0 y) ⊕0 z = (x ⊕ y) ⊕ z = x ⊕ (y ⊕ z) = x ⊕0 (y ⊕0 z);
– x ⊕0 y = x ⊕ y = y ⊕ x = y ⊕ 0 x
– 1 ◦0 x = 1 ◦ x = x
– α ◦0 (x ⊕0 y) = α ◦ (x ⊕ y) = (α ◦ x) ⊕ (α ◦ y) = (α ◦0 x) ⊕0 (α ◦0 y);
– (α + β) ◦0 x = (α + β) ◦ x = (α ◦ x) ⊕ (β ◦ x) = (α ◦0 x) ⊕0 (β ◦0 x);
– α ◦0 (β ◦0 x) = α ◦ (β ◦ x) = (αβ) ◦ x = (αβ) ◦0 x
za svako x, y, z ∈ P i α, β ∈ K.
Dalje, kako je po pretpostavci P neprazan možemo izabrati neko p0 ∈ P ; prema

Tvrd̄enju I.5.2 je
−p0 = (−1) ◦ p0 ∈ P – zbog (P2)
pa je
0 = p0 ⊕ (−p0 ) ∈ P – zbog (P1)
Otuda operacija ⊕0 ima neutral:
x ⊕0 0 = x ⊕ 0 = x
za svako x ∈ P . Zbog
p ∈ P ⇒ −p = (−1) ◦ p ∈ P (prema (P1))
svaki element skupa P je invertibilan u odnosu na operaciju ⊕0 :
p ⊕0 (−p) = p ⊕ (−p) = 0
za svako p ∈ P .
Dakle P = (P, ⊕0 , ◦0 ) je vektorski prostor (nad K) akko važe uslovi (P1) i (P2) .
Definicija II.1.1 Za neprazan podskup P ⊆ V kažemo da je

podprostor vektorskog prostora V
ako zadovoljava naredna dva uslova:
(P1) ako x, y ∈ P onda →
−
x +→
−
y ∈P
(P2) ako x ∈ P i α ∈ K onda α→

−
x ∈ P.
i tu činjenicu ćemo označavati sa
v
P ⊆V
U tom slučaju ako stavimo ⊕0 := ⊕ (P × P ) i ◦0 := ◦ (K × P ) imamo da je

P := (P, ⊕0 , ◦0 ) vektorski prostor nad K, i za P kažemo da je
vektorski prostor odred̄en podprostorom P vektorskog prostora V
2
Zapažanje II.1.2 Neka je K ∈ {R, C} i neka su V := (V, ⊕, ◦) i V1 := (V1 , ⊕1 , ◦1 )

vektorski prostori nad K (dakle oba nad R ili oba nad C).
V1 je vektorski prostor odred̄en nekim podprostorom vektorskog prostora V akko
važe naredna dva uslova:
– V1 ⊆ V
– za svako x, y ∈ V1 i α ∈ K je x ⊕1 y = x ⊕ y i α ◦1 x = α ◦ x (tj. ⊕1 i ◦1 su
odgovarajuće restrikcije operacija ⊕ i ◦). 2
v
Konvencija Neka je P ⊆ V. Često se pod “podprostor P ” podrazumeva zapravo
v
“vektorski prostor odred̄en podprostorom P ⊆ V”. 2
Primer Ako je V proizvoljan vektorski prostor onda su {0} i sam V podprostori od

V. Za njih kažemo da su trivijalni podprostori. Za {0} kažemo da je nula podprostor.
2
Primer II.1.3 Prostori PolR i PolC

Označimo
sa PolR skup svih polinomskih funkcija iz R u R. Ako je V1 :=
R
R, ⊕, ◦ realan vektorski prostor svih funkcija iz R u R onda skup Pol R zadovo-
ljava uslove (P1) i (P2) (sa PolR umesto P ). (Realan) vektorski prostor odred̄en
podprostorom PolR prostora V1 nazivamo
vektorski prostor svih polinomskih funkcija iz R u R
Označimo
sa PolC skup svih polinomskih funkcija iz C u C. Ako je V2 :=
C
C, ⊕, ◦ kompleksan vektorski prostor svih funkcija iz C u C onda skup PolC
zadovoljava uslove (P1) i (P2). (Kompleksan) vektorski prostor odred̄en podpro-
storom PolC prostora V2 nazivamo
vektorski prostor svih polinomskih funkcija iz C u C
Primer II.1.4 Prostori Poln,R i Poln,C

Za n ∈ N0 označimo sa Poln,R skupsvih polinomskih funkcija iz R u R stepena
ne većeg od n. Ako je V1 := R R, ⊕, ◦ realan vektorski prostor svih funkcija iz R
u R onda skup Poln,R zadovoljava uslove (P1) i (P2) . (Realan) vektorski prostor
odred̄en podprostorom Poln,R prostora V1 nazivamo
vektorski prostor svih polinomskih funkcija iz R u R

stepena ne većeg od n
Za n ∈ N0 označimo sa Poln,C skup svih polinomskih funkcija iz C u C stepena

ne većeg od n. Ako je V2 := C C, ⊕, ◦ kompleksan vektorski prostor svih funkcija
iz C u C onda skup Poln,C zadovoljava uslove (P1) i (P2). (Kompleksan) vektorski
prostor odred̄en podprostorom Poln,C prostora V2 nazivamo
vektorski prostor svih polinomskih funkcija iz C u C

stepena ne većeg od n
Tvrd̄enje II.1.5 Neka je V vektorski prostor nad K. Ako je M proizvoljan skup

vektora onda je L(M ) podprostor od V. Ako je P podprostor onda je P = L(P ).
Specijalno:
– svaki podprostor je oblika L(X) za neki skup
vektora X;
– za svaki skup vektora M ⊆ V važi L L(M ) = L(M ).
Dokaz. Već znamo da L(M ) zadovoljava uslove (P1) i (P2) (Zapažanje I.6.7).
Neka je P podprostor od V. Obzirom da X ⊆ L(X) važi za svaki skup vektora
X bio on podprostor ili ne, dovoljno je da pokažemo da važi L(P ) ⊆ P . Pokažimo
indukcijom po n ∈ N da važi:
ako su x , . . . , x ∈ P i α , . . . , α ∈ K onda je α →
1 n 1 n
−
x +···+α −
1 1
→∈P
x n n
Za n = 1 ovo tvrd̄enje se svodi na uslov (P2) koji po pretpostavci važi. Pre-

tpostavimo da tvrd̄enje važi za neko n ∈ N i neka su x1 , . . . , xn+1 ∈ P i α1 , . . . , αn+1 ∈
K. Imamo
α1 →
−
x1 + · · · + αn+1 −
x−→ → −
n+1 = u + αn+1 xn+1
−−→
gde je →
−
u := α1 →
−
x1 + · · · + α n −
→. Prema indukcijskoj hipotezi je →
x n
−u ∈ P a zbog (P2)
je α x −−→ →
−
∈ P , pa na osnovu (P1) sledi u + α x − − → ∈ P.
n+1 n+1 n+1 n+1
Ovim smo pokazali da je P = L(P ). Specijalno svaki podprostor P je oblika
L(X) – recimo možemo uzeti X = P . 2
\
Tvrd̄enje II.1.6 Ako su Ps za s ∈ S podprostori onda je i Ps podprostor. Za
s∈S
proizvoljan skup vektora M ⊆ V važi:
\n v o
L(M ) = P ⊆V : M ⊆P
tj. L(M ) je upravo skup svih onih vektora koji su zajednički za sve podprostore
koji sadrže skup M .
\
Dokaz Da skup Ps zadovoljava uslove (P1) i (P2) proverava se neposredno.
s∈S
Da je \n o
v
L(M ) ⊆ P ⊆V : M ⊆P
v
sledi iz toga što za P ⊆ V inkluzija M ⊆ P povlači L(M ) ⊆ L(P ) = P , a
\n v o
L(M ) ⊇ P ⊆V : M ⊆P
n v o
sledi iz činjenice da je L(M ) ∈ P ⊆ V : M ⊆ P . 2
II.2 Potpuni sistemi i skupovi vektora

Za ured̄enu n-torku xi : i = 1, n kažemo da je injektivna ako važi i 6= j ⇒ ai 6= aj
za svako i, j = 1, n, tj. ako su a1 , . . . , an med̄usobno različiti.
Zapažanje II.2.1 (i) Neka je n ∈ N i (x1 , . . . , xn ) (konačan) sistem vektora pro-

stora V. Tada važi:
vektor je linearna kombinacija sistema vektora (x1 , . . . , xn )

akko je on
linearna kombinacija vektora skupa {x1 , . . . , xn }
Zaista, neka je v ∈ V linearna kombinacija vektora skupa {x1 , . . . , xn }, tj. neka

postoje m ∈ N, m-torka vektora (a1 , . . . , am ) skupa {x1 , . . . , xn } i m-torka skalara
(λ1 , . . . , λm ) tako da je
m
X
→
−
v = λi →
−
ai
i=1
Ako je k ∈ N broj elemenata skupa {a1 , . . . , am } onda, obzirom da je
{a1 , . . . , am } ⊆ {x1 , . . . , xn }
postoje prirodni brojevi s1 < · · · < sk tako da je
{a1 , . . . , am } = {xs1 , . . . xsk } i pritom važi i 6= j ⇒ si 6= sj
za svako i, j = 1, k. Zato je
m
X
→
−
v = λj →
−
aj =
j=1    
 X  −→  X  −→ X
= 
 λ j

 · x s 1 + · · · + 
 λ j
 · xs +
 k
0·→
−
xi
j=1,m j=1,m i=1,n
aj =xs1 aj =xs i∈{s
/ 1 ,...,sk }
k
n
X
tj. →
−
v = αi →
−
xi gde je stavljeno:
i=1
X
αs r = λj , za r = 1, k, odnosno
j=1,m
aj =xsr
II.2. POTPUNI SISTEMI I SKUPOVI VEKTORA 45
αi = 0 ako je i ∈ {1, . . . , n} takvo da i 6= sr za svako r = 1, k.
(ii) Odavde specijalno sledi da je

(X
n
)
L {x1 , . . . , xn } = αi →
−
xi : αi ∈ K, i = 1, n
i=1
(iii) Ako su x ∈ V i ∅ 6= S ⊆ V takvi da je x ∈ L(S) onda postoji

n n∈ N tako
da je x linearna kombinacija neke injektivne n-torke ai : i = 1, n ∈ S vektora
skupa S.
Zaista, to da je x ∈ L(S) po definiciji znači da postoji neko k ∈ N tako da je

x linearna kombinacija nekog sistema vektora (b1 , . . . , bk ) ∈ S k skupa S
(obzirom da je S 6= ∅). Ako skup {b1 , . . . , bk } ima n ∈ N elemenata onda za neku
injektivnu n-torku (a1 , . . . , an ) imamo
{b1 , . . . , bk } = {a1 , . . . , an }
Dakle
x je linearna kombinacija vektora skupa {a1 , . . . , an }
pa je prema delu pod (i)
x linearna kombinacija (injektivne) n-torke (a1 , . . . , an ).
2
Definicija II.2.2 (i) Za skup vektora M ⊆ V vektorskog prostora V = (V, ⊕, ◦)

kažemo da je
potpun skup vektora
ako za svaki vektor v prostora V postoje k ∈ N,
vektori x1 , . . . , xk ∈ M i skalari α1 , . . . , αk ∈ K
tako da je
k
X
→
−
v = αi →
−
xi
i=1
Drugim rečima, skup vektora M je potpun ako je svaki vektor prostora V li-
nearna kombinacija vektora tog skupa.

(ii) Za konačan sistem vektora xi : i = 1, n kažemo da je
potpun sistem vektora

ako je skup xi : i = 1, n potpun skup vektora. Prazan sistem je po definiciji
potpun sistem svakog nula vektorskog prostora (tj. {0}). 2
Zapažanje II.2.3 Dakle skup vektora M je potpun akko je L(M ) = V . Kombi-

nujući ovo sa Zapažanjem II.2.1 možemo zaključiti da važi:

konačan sistem vektora xi : i = 1, n je potpun
akko je

skup vektora xi : i = 1, n potpun
akko
n
X
za svaki vektor v postoje αi ∈ K za i = 1, n tako da je →
−
v = αi →
−
xi
i=1
akko važi
( n )
X
V = αi →
−
xi : αi ∈ K, i = 1, n
i=1
Primer Skup V svih vektora je potpun skup vektora. 2
df
Primer II.2.4 Za i ∈ N0 neka su fi : R → R definisane sa fi (x) := xi za x ∈ R.
U prostoru PolR iz Primera II.1.3 skup {fi : i ∈ N0 } je potpun skup vektora
(videti Primer I.6.3).
U prostoru Poln,R iz Primera II.1.3 skup {fi : i = 0, n} je potpun skup vektora
(videti Primer I.6.6). 2
Definicija II.2.5 Za vektorski prostor kažemo da je
konačnodimenzionalan
ako postoji neki konačan potpun skup vektora tog prostora. 2
II.3. LINEARNO (NE)ZAVISNE N -TORKE VEKTORA 47
Primer II.2.6 Neka je N R vektorski prostor svih realnih nizova. Znamo da je skup
svih V aritmetičkih nizova podprostor od N R. Neka su nizovi a1 i a2 definisani sa
a1 (n) = 1
i
a2 (n) = n − 1
za svako n ∈ N (neformalno: a1 = (1, 1, 1, 1, 1, . . . ), a2 = (0, 1, 2, 3, 4, . . . )). Imamo
a1 , a2 ∈ V (oba ova niza su aritmetička).
Sistem vektora a = (a1 , a2 ) prostora V je potpun. Zaista, ako je niz x aritmetički
onda postoje θ, d ∈ R tako da je
xn = r + (n − 1)d
za svako n ∈ N, pa je
x(n) = r · a1 (n) + d · a2 (n) = (r →

−
a1 + d→
−
a2 )(n)
tj. →
−
x = r→−
a1 + d→
−
a2 .
Zaključujemo da je prostor svih realnih aritmetičkih nizova konačnodimenzionalan.
2
Primer Prostor svih polinomskih funkcija iz K u K stepena ne većeg od n (gde je

K ∈ {R, C} i n ∈ N) nije konačnodimenzionalan. Zaista ako su p1 , . . . , pm ∈ Poln,K ,
α1 , . . . , αm ∈ K i ako je k ∈ N0 najveći od stepena datih polinomskih funkcija, onda
je α1 → −
p1 + · · · α m −
p→
m neka polinomska funkcija stepena najviše k; zato se nijedna
polinomska funkcija stepena k + 1 ne može predstaviti kao linearna kombinacija
vektora iz skupa {p1 , . . . , pm }. 2
II.3 Linearno (ne)zavisne n-torke vektora

Neka su x1 , x2 i x3 vektori nekog vektorskog prostora V nad K. (tj. neka je
(x1 , x2 , x3 ) konačan sistem vektora tog prostora).
Pitanje 1 Da li postoje α1 , α2 , α3 ∈ K (tj. da li postoji sistem skalara (α1 , α2 , α3 ))

tako da je
→
−
α1 →
−
x1 + α 2 →
−
x2 + α 3 →
−
x3 = 0
Trivijalno da: dovoljno je uzeti α1 = α2 = α3 = 0.
Pitanje 2 Da li postoje α1 , α2 , α3 ∈ K koji nisu svi jednaki nuli (tj. takvi da

nije α1 = α2 = α3 = 0) tako da je
→
−
α1 →
−
x1 + α 2 →
−
x2 + α 3 →
−
x3 = 0
Primer II.3.1 U prostoru R3 neka je dat sistem vektora
(a) : a1 = (1, 1, 1), a2 = (1, 2, 2), a3 = (3, 2, 5)
Ako za neke α1 , α2 , α3 ∈ R važi

3
X
αi →
−
ai = α1 (1, 1, 1) + α2 (1, 2, 2) + α3 (3, 2, 5) = (0, 0, 0)
i=1
tj.
(α1 + α2 + 3α3 , α1 + 2α2 + 2α3 , α1 + 2α2 + 5α3 ) = (0, 0, 0)
onda mora biti
α1 +α2 +3α3 = 0
α1 +2α2 +2α3 = 0
α1 +2α2 +5α3 = 0
odnosno
α1 + α2 + 3α3 = 0
(α1 + 2α2 + 2α3 ) − (α1 + α2 + 3α3 ) = 0
(α1 + 2α2 + 5α3 ) − (α1 + α2 + 3α3 ) = 0
tj.
α1 +α2 +3α3 = 0
α2 −α3 = 0
α2 +2α3 = 0
odnosno
α1 + α2 + 3α3 = 0
α2 − α 3 = 0
(α2 + 2α3 ) − (α2 − α3 ) = 0
tj.
α1 +α2 +3α3 = 0
α2 −α3 = 0
3α3 = 0
pa mora biti α3 = 0 te i α2 = α3 = 0 kao i α1 = −α1 − 3α3 = 0. 2
II.3. LINEARNO (NE)ZAVISNE N -TORKE VEKTORA 49

Definicija II.3.2 Ako je n ∈ N onda za n-torku vektora xi : i = 1, n vektorskog
prostora V nad K kažemo da je
linearno nezavisna
n
X →
−
αi →
−

ako je jedina n-torka skalara αi : i = 1, n za koji važi xi = 0 jeste tzv.
i=1
trivijalna n-torka skalara, tj. ona data sa αi = 0 za svako i = 1, n.
Na ovaj način smo dakle definisali pojam linearno nezavisnog sistema vektora
dužine n ∈ N. Sistem vektora dužine 0, tj. prazan skup, je po definiciji linearno
nezavisan.

Za n-torku vektora xi : i = 1, n kažemo da je
linearno zavisna
ukoliko nije linearno nezavisna. 2

Tvrd̄enje II.3.3 Sistem vektora xi : i = 1, n je linearno nezavisan akko je ispunjen
sledeći uslov:
ako su αi : i = 1, n ∈ Kn i βi : i = 1, n ∈ Kn različite n-torke skalara (tj.
za neko i0 ∈ {1, . . . , n} je αi0 6= βi0 ) onda je
n
X n
X
αi →
−
xi 6= βi →
−
xi
i=1 i=1
Dokaz Neka je dotični sistem vektora linearno nezavisan i neka je i0 ∈ {1, . . . , n}
takvo da je αi0 6= βi0 . Tada je αi0 − βi0 6= 0 pa je αi − βi : i = 1, n netrivijalan
sistem skalara; otuda mora biti
n
X →
−
(αi − βi )→
−
xi 6= 0
i=1
tj.
n
X n
X
αi →
−
xi 6= βi →
−
xi
i=1 i=1

Pretpostavimo sada da je dati uslov ispunjen. Ako je λi : i = 1, n ∈ Kn trivi-
jalna n-torka, tj. λi = 0 za svako i = 1, n, i ako je αi : i = 1, n ∈ Kn proizvoljna
netrivijalna n-torka, onda je αi0 6= λi0 za neko i0 ∈ {1, . . . , n} te imamo
n n
X X →
−
αi →
−
xi 6= λi →
−
xi = 0
i=1 i=1
2

Tvrd̄enje II.3.4 Ako je n-torka vektora xi : i = 1, n linearno nezavisna onda
mora biti i 6= j ⇒ xi 6= xj za i, j = 1, n (tj. vektori x1 , . . . , xn su med̄usobno
→
−
različiti) a takod̄e je i →
−
xi 6= 0 za svako i = 1, n.
Dokaz Kad bi postojali neki i, j ∈ {1, . . . , n} takvi da je i 6= j i xi = xj onda bi

imali
→
−
1·→
−
xi + (−1) · →
−
xj = 0
→
−
tj. vektor 0 bi bio linearna kombinacija n-torke vektora xi : i = 1, n sa netri-
vijalnom n-torkom skalara definisanom sa αi = 1, αj = −1 i αk = 0 za k ∈
{1, . . . , n} \ {i, j}, a ovo je prema našoj pretpostavci nemoguće.
Gde smo ovde iskoristili činjenicu da je i 6= j? Da je bilo i = j onda ne
bismo mogli da definišemo αi : i = 1, n onako kako gore stoji jer bi tada imali
1 = αi = αj = −1.
− →
−
Kad bi za neko i0 ∈ {1, . . . , n} bilo x→
i0 = 0 onda bi za netrivijalnu n-torku
skalara definisanu sa
1, ako i = i0
αi =
0, 6 i0
ako i =
n
X →− →
−
važilo αi →
−
xi = 1 · 0 = 0 , pa bi dati sistem vektora bio linearno zavisan. 2
i=1
II.4 Linearno (ne)zavisni skupovi vektora

Pitanje 1 Ako je M ⊆ V neprazan skup vektora da li od možemo napraviti li-
nearno zavisan sistem od vektora skupa M , preciznije da li postoji neko n ∈ N i
x1 , . . . , xn ∈ M tako da je n-torka (x1 , . . . , xn ) linearno zavisna?
Trivijalno da: kako je M 6= ∅ možemo izabrati neko u ∈ M ; svaki sistem (x1 , x2 , . . . , xn )

vektora skupa M kod kog je x1 = x2 = u prema Tvrd̄enju II.3.4 mora biti linearno
zavisan.
Pitanje 2 Da li postoji neko n ∈ N i med̄usobno različiti vektori x1 , . . . , xn ∈ M

tako da je n-torka (x1 , . . . , xn ) linearno zavisna?
Definicija II.4.1 Za neprazan skup M ⊆ V vektora kažemo da je
linearno nezavisan skup

ako je svaka injektivna n-torka vektora tog skupa linearno nezavisan sistem, tj.
ako važi:
II.4. LINEARNO (NE)ZAVISNI SKUPOVI VEKTORA 51
ako su n ∈ N, α1 , . . . , αn ∈ N i x1 , . . . , xn ∈ M tako da i 6= j ⇒ xi 6= xj za
i, j = 1, n,
n
X →
−
onda je uvek αi →
−
xi 6= 0 osim ako je αi = 0 za svako i = 1, n.
i=1
Prazan skup je po definiciji linearno nezavisan. Za skup M ⊆ V vektora

kažemo da je
linearno zavisan skup
ukoliko nije linearno nezavisan. 2
Primetimo da iz ove definicije sledi da je svaki linearno zavisan skup M ⊆ V

neprazan. Evo jedne preformulacije pojma “linearno zavisan skup”:
skup vektora M ⊆ V je linearno zavisan akko postoji n ∈ N, vektori x1 , . . . , xn ∈

M i skalari α1 , . . . , αn ∈ K tako da važe sledeća tri uslova:
(1) i 6= j ⇒ xi 6= xj za i, j = 1, n;
(2) za neko i0 ∈ {1, . . . , n} je αi0 6= 0;

n
X →
−
(3) αi →
−
xi = 0 .
i=1
Za konačne sisteme veza izmed̄u linearne nezavisnosti skupova i linearne neza-

visnosti sistema data je narednim tvrd̄enjem.

Tvrd̄enje II.4.2 Sistem vektora xi : i = 1, n je linearno nezavisan akko su zado-
voljena sledeća dva uslova:
(1) i 6= j ⇒ xi 6= xj za i, j = 1, n (tj. vektori x1 , . . . , xn su med̄usobno

različiti)
(2) skup {x1 , . . . , xn } vektora je linearno nezavisan.
Drugim rečima

sistem vektora xi : i = 1, n je linearno nezavisan
akko je
{x1 , . . . , xn } linearno nezavisan skup vektora sa tačno n elemenata

Dokaz Ako važe (1) i (2) onda je xi : i = 1, n injektivna n-torka, pa prema
Definiciji II.4.1 ona mora biti linearno nezavisan sistem.

Pretpostavimo sada da je xi : i = 1, n je linearno nezavisan sistem. Da (1)
važi već znamo (Tvrd̄enje II.3.4). Pokažimo da važi i (2).
Neka je m ∈ N i ai : i = 1, m injektivna m-torka tako da je
{a1 , . . . , am } ⊆ {x1 , . . . , xn }

Neka je λi : i = 1, m takva n-torka skalara da važi
→
−
λ1 →
−
a1 + . . . + λ j →
−
aj + . . . + λ m −
a→
m = 0
i pokažimo da mora biti λj = 0 za svako j = 1, m.

Postoje s1 , . . . , sm ∈ {1, . . . , n} tako da je
a1 ... aj ... am
|| ... || ... ||
xs 1 ... xs j ... xs m
tj. aj = xsj za j = 1, m. Kako je i 6= j ⇒ ai 6= aj to je
i 6= j ⇒ si 6= sj

za i, j = 1, m. Zbog toga je to je sistem skalara αi : i = 1, n korektno definisan
uslovima:
λ1 ... λj ... λm
|| ... || ... ||
αs 1 ... αs j ... αs m
i
αi = 0 ako je i ∈ {1, . . . , n} \ {s1 , . . . , sm }
Pritom važi
→
− X →
−
0 = α s1 −
x→ −
→ −→
s 1 + . . . + α s j xs j + . . . + α s m xs m + 0·→
−
xi = 0
i∈{1,...,n}\
{s1 ,...,sm }
tj.
n
X →
−
αi →
−
xi = 0
i=1

Obzirom da je xi : i = 1, n linearno nezavisan sistem, ovo znači da je zapravo
αi = 0 za svako i = 1, n. Specijalno imamo λj = αsj = 0 za svako j = 1, m. 2
Tvrd̄enje II.4.3 Skup vektora

M je linearno zavisan akko postoji neko x ∈ M
tako da je x ∈ L M \ {x} .
Dokaz Pretpostavimo najpre da je skup M linearno zavisan. Tada postoje

n ∈ N, vektori x1 , . . . , xn ∈ M i skalari α1 , . . . , αn ∈ K takvi da je i 6= j ⇒ xi 6= xj
za svako i, j = 1, n, i tako da za neko i0 ∈ {1, . . . , n} važi αi0 6= 0, i tako da je
n
X →
−
αi →
−
xi = 0 (II.1)
i=1
Ako je n = 1 onda (II.1) postaje α → = →

−
x
−
0 pa zbog αi0 6= 0 sledi da je
i 0 i 0
xi0 = 0 ∈ L M \ {xi0 } .
Ako je n ≥ 2 onda iz (II.1) sledi

X −αi
−
x→ →
−
i0 = xi (II.2)
i=1,n
α i 0
i6=i0

Zbog i 6= j ⇒ xi 6= xj važi xi : i ∈ {1,
. . . , n} \ {i0 } ⊆ M \ {xi0 } pa iz (II.2)
sada zaključujemo da je xi0 ∈ L M \ {xi0 } .
Da pokažemo obrat pretpostavimo sada da postoji neko z ∈ M tako da je

z ∈ L M \ {z}
Ako je M = {z} onda sledi da je z ∈ L(∅) = {0}, tj. 0 = z ∈ M pa je sistem

(dužine 1) (x) : x1 = 0 prema Tvrd̄enju II.3.4 linearno zavisan (naravno injektivan)
sistem vektora skupa M , što znači da je M linearno zavisan skup vektora.
Ako je M \ {z} 6= ∅ onda je z linearna kombinacija vektora skupa M \ {z} pa je

prema Zapažanju II.2.1 pod (iii) vektor z i linearna kombinacija neke injektivne
k-torke (y1 , . . . , yk ) elemenata skupa M \ {z}, tj. postoji neko k ∈ N i
postoje y1 , . . . , yk ∈ M \ {z} takvi da i 6= j ⇒ yi 6= yj za svako i, j = 1, k,
i postoje β1 , . . . , βk ∈ K tako da je
k
X
→
−
z = βi →
−
yi
i=1
odnosno
1·→
−
z + (−β1 )→
−
y1 + · · · + (−βk )→
−
yk = 0
Ako stavimo
a1 a2 a3 ... ak+1
|| || || ... ||
z y1 y2 ... yk
odnosno a1 = z i ai = yi−1 za i = 2, k + 1, onda je zbog
a1 = z ∈
/ {y1 , . . . , yk } = {a2 , . . . , ak+1 }
sistem vektora (a) : a1 , . . . , ak+1 injektivan.
Ako stavimo
γ1 γ2 γ3 ... γk+1
|| || || ... ||
1 −β1 −β2 ... −βk
odnosno γ1 = 1 i γi = −βi−1 za i = 2, k + 1 onda je sistem skalara (γ1 , . . . , γk+1 )
netrivijalan i važi
γ1 →
−
a1 + γ 2 →
−
a2 + · · · + γk+1 −
a−→
k+1 = 0
Jasno a1 , a2 , . . . , ak+1 ∈ M te smo ovim pokazali da je skup M linearno zavisan.

2

Tvrd̄enje II.4.4 Neka je n ∈ N, n ≥ 2. Sistem vektora xi : i = 1, n ∈ V n je
linearno zavisan akko važi neki od naredna dva uslova:
– x1 = 0 ili
– postoji i ∈ {2, . . . , n} tako da je xi ∈ L {x1 , . . . , xi−1 } .

Dokaz Pretpostavimo najpre da je sistem xi : i = 1, n linearno zavisan i neka
je x 6= 0. Tada je sistem dužine 1 xi : i = 1, 1 je linearno nezavisan.
Neka je k ∈ {1, . . . , n} najveći broj
takav da je sistem xi : i = 1, k linearno nezavisan.

Mora biti k < n jer bi inače xi : i = 1, n bio linearno nezavisan suprotno našoj
pretpostavci. Dakle k +1 ∈ {1, . . . , n} pa je xk+1 definisan. Prema izboru broja k
sistem xi : i = 1, k + 1 je linearno zavisan, tj. postoje αi ∈ K za i = 1, k + 1 tako
da je
α1 →
−
x1 + . . . + α k →
−
xk + αk+1 − x−→ → −
k+1 = 0 (II.3)
pri čemu postoji neko i0 ∈ {1, . . . , k + 1} takvo da je αi0 6= 0. Kad bi bilo αk+1 = 0
k
X →
−
imali bi αi →
−
xi = 0 i αi0 6= 0 pri čemu je i0 ∈ {1, . . . , k}, a ovo je nemoguće jer
i=1
je xi : i = 1, k linearno nezavisan sistem. Dakle αk+1 6= 0 pa sada iz (II.3) sledi
k
− − →
X −αi → −
xk+1 = xi
i=1
α k+1
i pokazali smo šta treba.
Obrat tvrd̄enja sledi iz Tvrd̄enja II.4.2 i iz činjenice da je

m
X
λj →
−
xj = −
x−−→
m+1
j=1
ekvivalentno sa m
X →
−
(−1) · −
x−−→
m+1 + λi →
−
xj = 0
j=1
Tvrd̄enje II.4.5 Ako je N ⊆ V linearno nezavisan skup vektora i x ∈ V \ L(N )

onda je i N ∪ {x} linearno nezavisan skup.
Dokaz U slučaju da je N = ∅ tvrd̄enje se proverava neposredno. Dakle neka je

N 6= ∅.
Pretpostavimo da je N ∪ {x} linearno zavisan skup. Tada za neko n ∈ N, gde
n ≥ 2 (zašto?), postoji neka injektivna n-torka
n
ai : i = 1, n ∈ N ∪ {x}

vektora skupa N ∪ {x} i neka n-torka skalara αi : i = 1, n ∈ Kn tako da je
n
X →
−
αi →
−
ai = 0
i=1
i tako da za neko i0 ∈ {1, . . . , n} važi αi0 6= 0 .
Kad bi bilo ai ∈ N za svako i = 1, n onda bi ovo značilo da je N linearno zavisan,

te zato mora da
postoji i1 ∈ {1, . . . , n} tako da je ai1 = x.
Dakle
→
−
α1 →
−
a1 + . . . + αi1 −1 −ai− →
1 −1 + αi1 x
→
− + α −−→ →
−
i1 +1 ai1 +1 + . . . + αn an = 0 (II.4)

Iz injektivnosti n-torke ai : i = 1, n imamo da je

a1 , . . . , ai1 −1 , ai1 +1 , . . . , an ∈ N ∪ {x} \ {x} ⊆ N .
Iz pretpostavke da je αi1 = 0 bi zbog (II.4) imali
→
−
α1 →
−
a1 + . . . + αi1 −1 −
ai−→ −−→ →
−
1 −1 + αi1 +1 ai1 +1 + . . . + αn an = 0
pri čemu je i0 ∈ {1, . . . , n} \ {i1 } i αi0 6= 0

i važi a1 , . . . , ai1 −1 , ai1 +1 , . . . , an ∈ N ,
pa bi ponovo sledilo da je N linearno zavisan skup. Dakle mora biti αi1 6= 0. Otuda
se (II.4) sada može zapisati kao
X −αi →
−
→
−x = →
−ai = 0
i=1,n
α i1
i6=i1
tj. x ∈ L(N ), suprotno polaznoj pretpostavci. 2

Lema II.4.6 Neka je M ⊆ V , n ∈ N, ai : i = 1, n ∈ M n injektivna n-torka
vektora skupa M , αi : i = 1, n ∈ Kn n-torka skalara i neka je
n
X
x := αi →
−
ai .
i=1
Ako je i0 ∈ {1, . . . , n} takvo da je αi0 6= 0 onda važi

L(M ) = L M \ {ai0 } ∪ {x}

Dokaz Stavimo M0 := {x} ∪ M \ {ai0 } . Zbog αi0 6= 0 imamo
1 → X −αi
a i0 = −
x + →
−
ai
α i0 i=1,n
α i0
i6=i0
Kako važi i 6= i0 ⇒ ai 6= ai0 za i = 1, n to je

X −αi
u := →
−
ai ∈ L M \ {ai0 } ⊆ L(M0 )
i=1,n
α i0
i6=i0
1 → −
x +→
−
Zato je ai0 = u ∈ L M0 ∪ L(M0 ) = L L(M0 ) = L(M0 ) pa najzad imamo
α i0

L(M ) = L M \ {ai0 } ∪ {ai0 } ⊆ L M0 ∪ L(M0 ) = L L(M0 ) = L(M0 ) ⊆

⊆ L M ∪ L(M ) = L L(M ) = L(M )
tj. L(M0 ) = L(M ). 2
Tvrd̄enje II.4.7 Neka je N ⊆ V konačan linearno nezavisan skup sa tačno

n ∈ N vektora, i P ⊆ V konačan skup sa tačno m ∈ N vektora. Ako je N ⊆ L(P )
onda mora biti n ≤ m .
Slika II.4.4.
Dokaz Skup brojeva j ∈ N0 takvih da postoje neki N0 ⊆ N i P0 ⊆ P oba sa po

tačno j elemenata a tako da važi

L (P \ P0 ) ∪ N0 = L(P )

je neprazan jer je 0 takav broj: L (P \ ∅) ∪ ∅ = L(P ). Neka je k ∈ N0 najveći
takav broj. Jasno k ≤ min{n, m}. Pokažimo da je k = n čime bismo dokaz tvrd̄enja
priveli kraju.
Slika II.4.5.
Neka je, suprotno onom što treba pokazati, k < n. Neka su N0 ⊆ N i P0 ⊆ P
oba sa po tačno k elemenata a tako da važi

L (P \ P0 ) ∪ N0 = L(P )
Tada je moguće izabrati neko x ∈ N \ N0 6= ∅.

Ako je k = m onda sledi P0 = P te je x ∈ N ⊆ L(P ) = L (P \ P 0 ) ∪ N 0 =
L(∅ ∪ N0 ) = L(N0 ) ⊆ L N \ {x} , tj. N je linearno zavisan skup (videti Tvrd̄enje
II.4.3), suprotno našoj pretpostavci.
Dakle mora biti k < m pa je P \ P0 neprazan skup sa tačno l := m − k ∈ N
elemenata.
Slika II.4.6.
Neka su prirodan broj s ≥ l i injektivna s-torka (z1 , . . . , zl , . . . , zs ) vektora takvi
da je
P \ P0 = {z1 , . . . , zl } i (P \ P0 ) ∪ N0 = {z1 , . . . , zl , . . . , zs }
Ako s > l onda je {zl+1 , . . . , zs } ⊆ N0 , jer {zl+1
, . . . , zs } ∩ (P \ P0 ) = ∅.
Kako je x ∈ N ⊆ L(P ) = L (P \ P0 ) ∪ N0 to postoje βi ∈ K za i = 1, s tako da
je
Xs
→
−
x = βi →
−
zi (II.5)
i=1
Pretpostavimo najpre da je βi = 0 za svako i = 1, l. Ako je s = l (a ovo će biti

tako specijalno kad je k = 0 i konsekventno N0 = ∅) onda (II.5) povlači da je x = 0;
no kako je x ∈ N a N linearno nezavisan skup to mora biti x 6= 0 (videti Tvrd̄enja
II.3.4 i II.4.2) – kontradikcija. Dakle zaključujemo da u ovom slučaju važi s > l pa
se zato (II.5) svodi na
Xs
→
−x = βi →
−
zi
i=l+1

Kako je {zl+1 , . . . , zs } ⊆ N0 to ovo znači da je x ∈ L(N0 ) ⊆ L N \ {x} , pa sledi da
je N linearno zavisan skup – kontradikcija.
Dakle zaključili smo da mora da
postoji neko i0 ∈ {1, . . . , l} tako da je βi0 6= 0.
Ako stavimo S := (P \ P0 ) ∪ N0 , na osnovu Leme II.4.6 sada sledi

L(S) = L (S \ {zi0 }) ∪ {x}
Imamo

S \ {zi0 } = P \ P0 ∪ {zi0 } ∪ N0 \ {zi0 }
pa ako stavimo P1 := P0 ∪ {zi0 } i N1 := N0 ∪ {x} imamo

(S \ {zi0 }) ∪ {x} ⊆ (P \ P1 ) ∪ N1
odakle je

L(S) = L (S \ {zi0 }) ∪ {x} ⊆ L (P \ P1 ) ∪ N1

Zato je L(P ) = L(S) ⊆ L (P \ P1 ) ∪ N1 ⊆ L(P ∪ N ) ⊆ L L(P ) = L(P ), tj.

L (P \ P1 ) ∪ N1 = L(P ) (II.6)
Kako je zi0 ∈ P \ P0 a P0 ima k elemenata to je P1 = P0 ∪ {zi0 } podskup od P sa

k + 1 elemenata; kako je x ∈ N \ N0 a N0 ima k elemenata to je N1 = N0 ∪ {x}
podskup od N sa k + 1 elemenata. No sada (II.6) protivureči izboru broja k. 2
Posledica II.4.8 Ako su konačni skupovi S1 , S2 ⊆ V oba linearno nezavisni i po-

tpuni, onda imaju isti broj elemenata.
Dokaz Ovo sledi iz S1 ⊆ V = L(S2 ) , S2 ⊆ V = L(S1 ) i Tvrd̄enja II.4.7. 2
Posledica II.4.9 Ako je V konačnodimenzionalan onda je takav i svaki njegov po-
dprostor (preciznije – vektorski prostor odred̄en datim podprostorom).
v
Dokaz Neka je {0} 6= P ⊆ V i P vektorski prostor odred̄en podprostorom P .
Postoji konačan skup B ⊆ V vektora sa n ∈ N elemenata tako da je V = L(B) .
Slika II.4.7.
Reći

“a = ai : i = 1, k je linearno nezavisan sistem vektora prostora P”
znači isto što i reći

“ai ∈ P za svako i = 1, k i a = ai : i = 1, k je linearno nezavisan sistem vektora
prostora V”.
Zato je k ≤ n za svaki takav sistem. Otuda postoji k0 ∈ N tako da je

k0 = max k ∈ N : ai : i = 1, k je linearno nezavisan sistem vektora iz P

Postoji linearno nezavisan sistem ai : i = 1, k0 vektora iz P . Tvrdimo da za

N := ai : i = 1, k0 važi L(N ) = P . N je linearno nezavisan skup prostora P i
ima k0 elemenata (videti Tvrd̄enje II.4.2). Kad bi postojalo neko x ∈ P \ L(N ) onda
bi skup N ∪ {x} bio linearno nezavisan skup vektora prostora P (videti Tvrd̄enje
II.4.5) sa k0 + 1 elemenata, te bi sistem (a1 , . . . , ak0 , x) bio linearno nezavisan sistem
vektora iz P ; no kako je ovaj sistem dužine k0 + 1 ovo protivureči izboru broja k0 .
2
II.5. BAZNI SKUP, BAZA, DIMENZIJA 61
II.5 Bazni skup, baza, dimenzija

Definicija II.5.1 Potpun i linearno nezavizan skup vektora nazivamo
bazni skup vektorskog prostora V

2
Tvrd̄enje II.5.2 Neka je S ⊆ V konačan potpun skup i N ⊆ S linearno nezavisan

skup sa n ∈ N0 elemenata tako da je
n = max {card(M ) : M ⊆ S i M je linearno nezavisan}
tj. N je linearno nezavisan podskup od S sa najvećim mogućim brojem elemenata.

Tada je i N potpun.
Dokaz Pod datim uslovima mora biti S ⊆ L(N ): kad bi postojao neki x ∈
S \ L(N ) onda bi N ∪ {x} bio linearno nezavisan (prema Tvrd̄enju II.4.5) podskup
od S sa n + 1 elemenata, što protivureči izboru broja n. Dakle

V = L(S) ⊆ L L(N ) = L(N ) ⊆ V
tj. N je potpun skup. 2
Teorema II.5.3 Neka je V k.d.v. prostor. Tada

– svi linearno nezavisni skupovi su konačni;
– postoji skup koji je istovremeno i potpun i linearno nezavisan, tj. postoji bazni
skup prostora V;
– svi bazni skupovi imaju isti broj elemenata i ovaj broj označavamo sa dim(V)
i nazivamo
dimenzija
konačnodimenzionalnog vektorskog prostora V.
Dokaz Teorema je direkna posledica Tvrd̄enja II.4.7 i II.5.2 i Posledice II.4.8.

2
Zapažanje II.5.4 Primetimo da je ∅ bazni skup nula prostora V = {0}, te i da je

dimenzija nula prostora jednaka 0:

dim {0} = 0
2
v
Konvencija Ako je V konačnodimenzionalan vektorski prostor, P ⊆ V i P vektorski
prostor odred̄en podprostorom P , onda je prema Posledici II.4.9 i P konačnodimenzi-
onalan, te je definisano dim(P) ∈ N; za dim(P) ∈ N kažemo i da je dimenzija
v
podprostora P ⊆ V i pišemo dimV (P ) = dim(P ) = dim(P). 2
Definicija II.5.5 Pod

bazom vektorskog prostora V

podrazumevamo svaki sistem as : s ∈ S vektora za koji važe sledeća dva uslova:
– s1 6= s2 ⇒ as1 6= as
2 za svako s1 , s2 ∈ S
– skup as : s ∈ S je bazni (tj. istovremeno i potpun i linearno nezavisan)
skup datog vektorskog prostora. 2
Drugim rečima, baza je sistem vektora koji se ovako dobija: fiksiramo neki bazni
skup vektora M ⊆ V i neku bijekciju a : S → M ; as : s ∈ S je baza.
kod kojih je S = {1, . . . , n} za neko

Nas će skoro isključivo interesovati baze
n ∈ N, tj. baze oblika ai : i = 1, n , obzirom da se Linearna Algebra bavi
konačnodimenzionalnim vektorskim prostorima.
§

Činjenica da je neki sistem oblika xi : i = 1, n baza prostora može da se iskaže
i na sledeća dva ekvivalentna načina:
Tvrd̄enje II.5.6 Sistem

xi : i = 1, n je baza prostora
akko je skup

xi : i = 1, n bazni skup prostora sa n elemenata.
2

Odavde vidimo da ako je ai : i = 1, n baza prostora onda je n = dim(V) .
Tvrd̄enje II.5.7 Sistem

xi : i = 1, n je baza prostora
akko je on istovremeno
i linearno nezavisan i potpun sistem vektora.
§

Definicija II.5.8 Neka je n ∈ N, neka je n-torka
ai : i = 1, n baza prostora
V i x ∈ V . Kako je nsistem ai : i = 1, n potpun to postoji n-torka skalara
αi (x) : i = 1, n ∈ K tako da je
n
X
x= αi (x)→
−
ai
i=1

a kako je sistem ai : i = 1, n linearno nezavisan to je αi (x) : i = 1, n jedi-
nstvena n-torka skalara za koju ovo važi; za i ∈ {1, . . . , n} skalar αi (x) nazivamo

i-ta koordinata vektora x u odnosu na bazu ai : i = 1, n

Ako je v ∈ ai : i = 1, n onda postoji
tačno jedno i0 ∈ {1, . . . , n} tako da je ai0 = v
(jer je ova n-torka injektivna kao linearno nezavisna).
Za αi0 (x) kažemo da je

koordinata vektora x u odnosu na bazu ai : i = 1, n
pri vektoru v
2

ZapažanjeII.5.9 Neka su a =
a i : i = 1, n
i b = b i : i = 1, n baze prostora
tako da je ai : i = 1, n = bi : i = 1, n =: M (tj. obe se dobijaju tako što
se elementi jednog te istog baznog skupa sa n elemenata pored̄aju u po injektivnu
n-torku). Ako su x ∈ V i v ∈ M proizvoljni onda se koordinata vektora x u odnosu
na bazu a pri vektoru v poklapa sa koordinatom vektora x u odnosu na bazu b
pri vektoru v.
n n
X X →
−
Zaista, neka je x = α →
−
a = k k β b . Ako su p, q ∈ {1, . . . , n} takvi da
k k
k=1 k=1
je ap = bq = v treba zapravo pokazati da je αp = βq . Postoje i1 , . . . , in takvi da
(a1 , . . . , an ) = (bi1 , . . . , bin ). Imamo
n n n n
X →
− X − → X → X
x= βk b k = βi k b i k = βi k −
ak = αk →
−
ak
k=1 k=1 k=1 k=1
iz čega sledi βik = αk za svako k = 1, n, obzirom da je sistem a linearno nezavisan.

Kako je bq = v = ap = bip , to iz injektivnosti n-torke b sledi da je q = ip , pa je zato
βq = β i p = α p .
Ovo zapažanje nam omogućava da govorimo i o koordinati vektora x u odnosu
na bazni skup M pri vektoru v ∈ M . 2
Primer II.5.10 Neka je n ∈ N. Za i = 1, n neka je ei ∈ Kn definisano sa

0, ako j 6= i
ei (j) =
1, ako j = i
tj. ei = ( 0, . . . , 0 , 1, 0, . . . , 0 ) odnosno
| {z } | {z }
i−1 puta n−i puta
e1 = (1, 0, 0, 0, . . . , 0, 0, 0)
e2 = (0, 1, 0, 0, . . . , 0, 0, 0)
e3 = (0, 0, 1, 0, . . . , 0, 0, 0)
..
.
en = (0, 0, 0, 0, . . . , 0, 0, 1)
U vektorskom prostoru Kn svih ured̄enih n-torki brojeva iz K imamo:
n
X
αi →
−
ei = α 1 · (1, 0, 0, 0, ... 0, 0, 0) +
i=1
α2 · (0, 1, 0, 0, ... 0, 0, 0) +
α3 · (0, 0, 1, 0, ... 0, 0, 0) +
.. .. .. .. .. .. .. ..
. . . . . . . .
αn−1 · (0, 0, 0, 0, ... 0, 1, 0) +
αn · (0, 0, 0, 0, ... 0, 0, 1)
= (α1 , 0, 0, 0, ... 0, 0, 0) +
(0, α2 , 0, 0, ... 0, 0, 0) +
(0, 0, α3 , 0, ... 0, 0, 0) +
.. .. .. .. .. .. .. ..
. . . . . . . .
(0, 0, 0, 0, ... 0, αn−1 , 0) +
(0, 0, 0, 0, ... 0, 0, αn )
= (α1 , α2 , α3 , α4 , . . . αn−2 , αn−1 , αn )

Odavde se lako vidi da je ei : i = 1, n potpun i linearno nezavisan sistem, tj.
baza prostora Kn , te i da je dim(V) = n. Ovu bazu nazivamo
standardna baza prostora Kn

Primetimo da je i-ta koordinata n-torke (α1 , α2 , α3 , . . . , αn−1 , αn ) u odnosu na

ovu bazu upravo αi – dakle isto što i i-ta komponenta te n-torke. 2
Primer II.5.11 Neka je V := (C3 , ⊕, ◦) kompleksan vektorski

prostor ured̄enih
trojki kompleksnih brojeva i neka je ◦0 := ◦ R × C3 odgovarajuá restrikcija
mešovite operacije ◦. Tada je

VR := C3 , ⊕, ◦0
realan vektorski prostor, i za njega kažemo da je R-modifikacija kompleksnog vek-

torskog prostora V.
Opštije, ako je W1 := (W, ⊕, ◦) kompleksan vektorski prostor i ◦0 := ◦

(R × W ) onda je W2 := (W, ⊕, ◦0 ) realan vektorski prostor; za W2 kažemo da
je R-modifikacija kompleksnog prostora W1 .
Vratimo se sada našem konkretnom primeru, tj.R-modifikaciji VR kompleksnog

prostora V = (C3 , ⊕, ◦). Neka je e = ei : i = 1, 3 standardna baza kompleksnog
prostora V iz Primera II.5.10. Sistem e je linearno nezavisan sistem vektora prostora
VR jer je on linearno nezavisan sistem vektora prostora V i jer je α ◦0 →
−
x = α◦→ −
x za
n
svako x ∈ C i svaki realan broj α ∈ R. No ovaj sistem nije više baza prostora VR
jer nije potpun sistem vektora ovog prostora. Zaista, dok u prostoru V imamo
→
− = i(1, 0, 0) = (i, 0, 0)
i e1
u prostoru VR nema množenja vektora kompleksnim brojem i – ovo nije skalar ovog
prostora. Skalari ovog prostora su realni brojevi a imamo
α→
−
e1 + β →
−
e2 + γ →
−
e3 = α(1, 0, 0) + β(0, 1, 0) + γ(0, 0, 1) = (α, β, γ) 6= (i, 0, 0)
za svako α, β, γ ∈ R.
S druge strane lako se proverava da sistem

(1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1), (i, 0, 0), (0, i, 0), (0, 0, i)
jeste baza prostora VR :
p(1, 0, 0) + x(0, 1, 0) + u(0, 0, 1) + q(i, 0, 0) + y(0, i, 0) + v(0, 0, i) = (p + q i, x + y i, u + v i)
Čitaocu se prepušta da ovo razmatranje generalizuje posmatrajući R-modifikaciju

prostora svih kompleksnih n-torki gde je n ∈ N proizvoljno. 2
Primer II.5.12 Za i0 , j0 = 1, 3 neka je matrica Ei0 ,j0 ∈ K3×3 definisana sa

0, ako (i, j) 6= (i0 , j0 )
Ei0 ,j0 (i, j) =
1, ako (i, j) = (i0 , j0 )
za i, j = 1, 3.
U prostoru K3×3 sada imamo
     
1 0 0 0 1 0 0 0 1
X −→
ai,j Ei,j = a1,1  0 0 0  +a1,2  0 0 0  +a1,3  0 0 0  +
i,j=1,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0
     
0 0 0 0 0 0 0 0 0
a2,1  1 0 0  +a2,2  0 1 0  +a2,3  0 0 1  +
0 0 0 0 0 0 0 0 0
     
0 0 0 0 0 0 0 0 0
a3,1  0 0 0  +a3,2  0 0 0  +a3,3  0 0 0  =
1 0 0 0 1 0 0 0 1
     
a1,1 0 0 0 a1,2 0 0 0 a1,3
 0 0 0  + 0 0 0  + 0 0 0  +
0 0 0 0 0 0 0 0 0
     
0 0 0 0 0 0 0 0 0
 a2,1 0 0  +  0 a2,2 0  +  0 0 a2,3  +
0 0 0 0 0 0 0 0 0
     
0 0 0 0 0 0 0 0 0
 0 0 0  + 0 0 0  + 0 0 0  =
a3,1 0 0 0 a3,2 0 0 0 a3,3
 
a1,1 a1,2 a1,3
=  a2,1 a2,2 a2,3 
a3,1 a3,2 a3,3

Odavde se lako vidi da je E1,1 , E1,2 , E1,3 , E2,1 , E2,2 , E2,3 , E3,1 , E3,2 , E3,3 potpun
i linearno nezavisan skup sa 9 elemenata, te i da je dim K3×3 = 3 · 3 = 9. Sistem

E := E1,1 , E1,2 , E1,3 , E2,1 , E2,2 , E2,3 , E3,1 , E3,2 , E3,3
je baza prostora K3×3 . Imamo

 
1 −5 9
A :=  −3 0 7  = b1, −5, 9, −3, 0, 7, 2 , 2, −1cE
2 2 −1
Tako je recimo koordinata matrice A u odnosu na bazu E pri vektoru E2,3 jednaka
7, a pri vektoru E1,2 jednaka −5.
Slično, ako su n, m ∈ N i ako su za i0 = 1, n i j0 = 1, m matrice Ei0 ,j0 ∈ Kn×m

definisane sa

0, ako (i, j) 6= (i0 , j0 )
Ei0 ,j0 (i, j) =
1, ako (i, j) = (i0 , j0 )
za i = 1, n i j = 1, m, odnosno
  
0 


 0 
 
O O
  
 .. 
 (i0 −1)×(j0 −1) .
i0 −1 (i0 −1)×(m−j0 ) 
 
 0 


 
 
 0  
 
 
 
 0 0 ... 0 0 1 0 0 ... 0 0 
Ei0 ,j0 =
 | {z } | {z } 

 j0 −1 m−j0 
 
  
 0  
 
 
 0 
 
 
O O

 .. 

 (n−i0 )×(j0 −1) .
n−i0 (n−i0 )×(m−j0 ) 

 0 




0 
onda je skup
M := Ei,j : i = 1, n, j = 1, m
potpun i linearno nezavisan i ima n · m elemenata. Zato je sistem

E1,1 , . . . , E1,m ; E2,1 , . . . , E2,m ; . . . . . . . . . ; En,1 , . . . , En,m
baza prostora Kn×m i ovu bazu nazivamo
standardna baza prostora Kn×m
Primer II.5.13 Neka je K ∈ {R, C}, n ∈ N i za i ∈ 1, n neka su si : K → K

df
definisane sa si (x) := xiza x ∈ K.
Sistem si : i = 0, n funkcija je baza prostora Poln,K . Zaista, ako je v ∈ Poln,K
dato sa v(x) = a0 + a1 x + · · · + an xn (gde dozvoljavamo i da je an = 0) onda je
v = ba0 , a1 , . . . , an cs
jer
v(x) = a0 s0 (x) + a1 s1 (x) + · · · + an sn (x)
n
X
za svako x ∈ K pa je sistem potpun, a ako su αi ∈ K za i = 1, n takvi da je αi →
−
sn
i=1
nula vektor ovog prostora - konstantna nula funkcija – onda je
n
!
X
α→−
s (x) = 0
i n
i=1
za svako x ∈ K, odnosno
α 0 + α 1 x + α 2 x2 + · · · + α n xn = 0
za svako x ∈ K, odakle se vidi da mora biti αi = 0 za i = 1, n; dakle sistem je i

linearno nezavisan.
Ovu bazu nazivamo
standardna baza prostora Poln,K
Specijalno dim (Poln,K ) = n. Standardna baza je specifična po tome što se koo-

rdinate vektora – date polinomske funkcije – u odnosu na nju poklapaju sa koefici-
jentima te polinomske funkcije. 2
Primer II.5.14 Ako je u prostoru V geometrijskih vektora (a, b, c) proizvoljna tro-

jka nekomplanarnih vektora, onda je ona potpun sistem vektora ovog prostora:
→
− →
−
u = λ1 →
−a + λ2 b + λ3 →
−c
Slika II.5.8.
Znamo da niti lineal nad bilo kojim jednim geometrijskim vektorom niti nad bilo
koja dva geometrijska vektora nije jednak V (videti Primer I.6.5). S druge strane
prema Tvrd̄enju II.5.2 svaki potpun skup vektora ima podskup koji je bazni skup.
Otuda zaključujemo da (a, b, c) mora biti baza. Dakle dim(V) = 3. 2
II.6. SUME PODPROSTORA 69
Tvrd̄enje II.5.15 Neka je V k.d.v. prostor. Ako je (a1 , . . . , an ) linearno nezavisan

sistem koji nije potpun, onda postoje k ∈ N i k-torka (b1 , . . . , bk ) ∈ V k vektora tako
da je (a1 , . . . , an , b1 , . . . , bk ) baza.
Dokaz Pretpostavimo suprotno, tj. neka postoji neko n ∈ N takvo da za neki

linearno nezavisan sistem (a1 , . . . , an ) koji nije potpun važi da nijedan sistem vektora
koji je oblika (a1 , . . . , an , b1 , . . . , bk ) nije baza; svaki takav broj n zadovoljava n ≤
dimV ∈ N pa zato postoji i najveći takav broj, označimo ga sa n0 .
Neka je a = (a1 , . . . , an0 ) linearno nezavisan sistem koji nije potpun a takav da
nijedan sistem vektora koji je oblika (a1 , .. . , an0 , b1 , . . . , bk ) nije baza. Dakle moguće
je izabrati neko x ∈ V \ L {a1 , . . . , an0 } . Kako je a linearno nezavisan sistem to
odavde sledi da je skup {a1 , . . . , an0 , x} linearno nezavisan (videti Tvrd̄enje II.4.5)
i ima tačno n elemenata, tj. sistem (a1 , . . . , an0 , x) je linearno nezavisan. Zbog
učinjene pretpostavke o sistemu (a1 , . . . , an0 ) sistem (a1 , . . . , an0 , x) ne može biti
potpun (jer bi tad bio baza) a iz istog razloga ne može postojati nijedna baza oblika
(a1 , . . . , an0 , x, b1 , . . . , bk ). No sistem (a1 , . . . , an0 , x) je dužine n0 + 1, što protivureči
izboru broja n0 . 2
v
Posledica II.5.16 Ako je V k.d.v. prostor i P ⊆ V, pri čemu je P 6= V , onda je
dim(P ) < dim(V). 2
Tvrd̄enje II.5.17 Neka je V konačnodimenzionalan prostor, n := dim(V) ∈ N i

a = ai : i = 1, n sistem dužine (upravo) n. Ako je a bilo linearno nezavisan bilo
potpun, onda je a baza.
Dokaz Ako je a linearno nezavisan sistem a nije potpun onda bi na osnovu

Tvrd̄enja II.5.15 postojali k ∈ N i (b1 , . . . , bk ) ∈ V k tako da je (a1 , . . . , an , b1 , . . . , bk )
baza; no ova bi baza bila dužine n + k a n + k > n = dim(V), što je nemoguće.

Pretpostavimo sada da je a potpun sistem i stavimo A := ai : i = 1, n . Tada
je S konačan potpun skup. Neka je N ⊆ A linearno nezavisan skup sa najvećim
brojem elemenata. Prema Tvrd̄enju II.5.2 N mora biti potpun skup, te je stoga i
bazni skup pa mu je n broj elemenata. Isti broj elemenata ima i njegov nadskup A
pa je N = A. Dakle A je bazni skup sa n elemenata a ovo znači da je a baza (videti
Tvrd̄enje II.5.6). 2
II.6 Sume podprostora

Za neprazne skupove vektora A, B ⊆ V vektorskog prostora V definišemo
A + B : = {→
df −
x +→
−
y : x ∈ A, y ∈ B}
i
α · A := {α→
−
df
x : x ∈ A}
za α ∈ K. Ovako definisana operacija + na skupu P(V ) \ {∅} je asocijativna i

komutativna, što se lako proverava, a ima i neutral – to je singlton {0}.
Jednostavnom indukcijom pokazuje se da je
A +···+A = →
−
x +···+→ −
1 k x : x ∈ P , i = 1, k
1 k i i
v v
Tvrd̄enje II.6.1 Ako je P1 , . . . , Pk ⊆ V onda je i P1 + · · · + Pk ⊆ V.
Dokaz Neka je u, v ∈ P1 + · · · + Pk i α ∈ K. Tada postoje xi , yi ∈ Pi za i = 1, k
k
X Xk
tako da je u = xi i v = yi . Imamo
i=1 i=1
k
X k
X k
X
u+v = xi + yi = (xi + yi ) ∈ P1 + · · · + Pk
i=1 i=1 i=1
v
jer je xi + yi ∈ Pi za svako i = 1, k, obzirom da je Pi ⊆ V. Slično je
k
X k
X
α→
−
u =α xi = α→
−
xi ∈ P 1 + · · · + P k
i=1 i=1
jer je αi →
− v
xi ∈ Pi za svako i = 1, k, obzirom da je Pi ⊆ V. 2
v
Podprostor P1 + · · · + Pk ⊆ V nazivamo suma k-torka podprostora (P1 , . . . , Pk ).
Definicija II.6.2 Za ured̄enu k-torku podprostora (P1 , . . . , Pk ) kažemo da ima di-

k
X
rektnu sumu ili da joj je suma direktna ako važi xi 6= 0 kad god je xi ∈ Pi za
i=1
i = 1, k tako da za neko i0 ∈ {1, . . . , k} važi xi0 6= 0.
Zapis Q = P1 ⊕ · · · ⊕ Pk značiće:
Q = P1 + · · · + Pk i (P1 , . . . , Pk ) ima direktnu sumu

v
Tvrd̄enje II.6.3 Neka je P1 , . . . , Pk ⊆ V. Sledeći uslovi su ekvivalentni:
(1) (P1 , . . . , Pk ) ima direktnu sumu;
(2) ako su xi , yi ∈ Pi za i = 1, k tako da je xi0 6= yi0 za neko i0 ∈ {1, . . . , k},
Xk Xk
onda je xi 6= yi ;
i=1 i=1 X
(3) Za svako i0 ∈ {1, . . . , k} važi Pi0 ∩ Pi = {0}.
i=1,k
i6=i0
Dokaz (1) ⇒ (2): ako su xi , yi ∈ Pi za i = 1, k tako da je xi0 6= yi0 za neko

i0 ∈ {1, . . . , k}. Definišimo
zi = x i − y i
v
za i = 1, k. Za svako i = 1, k važi zi ∈ Pi jer Pi ⊆ V. Pritom je zi0 6= 0. Prema (1)
sada sledi da je onda imamo
Xk
zi 6= 0
i=1
tj.
k
X k
X k
X
0 6= (xi − yi ) = xi = yi
i=1 i=1 i=1
k
X k
X
odnosno xi 6= yi .
i=1 i=1 X
(2) ⇒ (3): Neka su i0 ∈ {1, . . . , k} i a ∈ Pi0 ∩ Pi ⊇ {0} proizvoljni. Tada je
i=1,k
i6=i0
X
a= zi (II.7)
i=1,k
i6=i0
za neke zi ∈ Pi za i = 1, k, i 6= i0 . Definišimo sistem

df df
xi := 0 za i = 1, k, i 6= i0 i xi0 := a,
i sistem
df df
yi := zi za i = 1, k, i 6= i0 i yi0 := 0.
Prema II.7 imamo
k
X k
X
xi = a = yi
i=1 i=1
Pritom je xi , yi ∈ Pi za i = 1, k. (2) sada povlači da je xi = yi za svako i = 1, k,

specijalno a = xi0 = yi0 = 0.
(3) ⇒ (1): Neka su xi ∈ Pi za i = 1, k tako da za neko i0 ∈ {1, . . . , k} važi
X k
xi0 6= 0. Kad bi bilo xi = 0 onda bi imali
i=1
X X
P i0 3 x i0 = (−xi ) ∈ Pi
i=1,k i=1,k
i6=i0 i6=i0
X
tj. 0 6= xi0 ∈ Pi0 ∩ Pi , što bi protivurečilo uslovu (3). 2
i=1,k
i6=i0
v
Kao specijalan slučaj prethodnog tvrd̄enja imamo da ako je P, Q ⊆ V onda
suma para podprostora (P, Q) je direktna akko je P ∩ Q = {0}
Primer U prostoru R R neka je

P1 := f ∈ R R : f je parna funkcija i P2 := f ∈ R R : f je neparna funkcija
v
Jednostavno je videti da je P1 , P2 ⊆ R R. Suma para podprostora (P1 , P2 ) je direktna
jer ako je f ∈ P1 ∩P2 onda za svako x ∈ R važi f (−x) = f (x) = −f (x), tj. f (x) = 0,
pa je f konstantna nula funkcija. Dakle P1 ∩ P2 = {0}. 2
v
Tvrd̄enje II.6.4 U k.d.v.p. V neka je P1 , . . . , Pk ⊆ V. Za i = 1, k stavimo ni :=
dim(Pi ). Za svako i = 1, k neka je sistem (ai1 , . . . , aini ) baza vektorskog prostora
odred̄enog sa Pi . Tada je suma k-torke (P1 , . . . , Pk ) direktna akko je (n1 + · · · + nk )-
torka
(a11 , . . . , a1n1 , a21 , . . . , a2n2 , . . . . . . , ak1 , . . . , aknk )
baza podprostora P1 + · · · + Pk .
Slika II.6.9.
Dokaz Pretpostavimo najpre da je dotični sistem baza podprostora P1 + · · · +

Pk . Da pokažemo da (P1 , . . . , Pk ) ima direktnu sumu neka su xi ∈ Pi za i = 1, k
ni
X
proizvoljni. Za svako i = 1, k postoje α1i , . . . , αni i ∈ K tako je xi = αji aij , jer je
j=1
(ai1 , . . . , aini ) potpun sistem za Pi . Imamo
k
X n1
X
xi = αj1 a1j +
i=1 j=1
n2
X
αj2 a2j +
j=1 (II.8)
..
.
nk
X
αjk akj
j=1
k
X
Ako je xi = 0 onda, obzirom da je
i=1
(a11 , . . . , a1n1 , a21 , . . . , a2n2 , . . . . . . , ak1 , . . . , aknk )
linearno nezavisan sistem, iz (II.8) sledi da je αji = 0 za svako i = 1, k i svako

j = 1, ni , te je xi = 0.
Pretpostavimo sada da (P1 , . . . , Pk ) ima direktnu sumu i neka su αji ∈ K za svako

i = 1, k i j = 1, ni . Imamo
n1
X
v := αj1 a1j +
j=1
n2
X
αj2 a2j +
j=1 (II.9)
..
.
nk
X
αjk akj = p1 + p2 · · · + pk
j=1
ni
X
df v
gde smo stavili pi := αji aij . Iz Pi ⊆ V sledi da je pi ∈ Pi . Zato, obzirom da
j=1
(P1 , . . . , Pk ) ima direktnu sumu, ako je v = 0 onda sledi da je pi = 0 za svako i = 1, k.
Xni
Dakle ako je i = 1, k proizvoljno imamo αji aij = 0, pa kako je (ai1 , . . . , aini )
j=1
linearno nezavisan sistem, to ovo može da važi samo ako je αji = 0 za svako j = 1, ni .
2
v
Tvrd̄enje II.6.5 U k.d.v.p. V neka je P1 , . . . , Pk ⊆ V. Suma k-torke (P1 , . . . , Pk )
k
X
je direktna akko važi dim(P1 + · · · + Pk ) = dim(Pi ).
i=1
Dokaz Za svako i = 1, k stavimo ni := dim(Pi ) i uočimo po bazu (ai1 , . . . , aini )

podprostora Pi . Sistem
a := (a11 , . . . , a1n1 , a21 , . . . , a2n2 , . . . . . . , ak1 , . . . , aknk ) ∈ (P1 + · · · + Pk )n1 +···+nk
je potpun za podprostor P1 + · · · + Pk . Zaista ako je x ∈ P1 + · · · + Pk onda je

x = x1 + · · · + xk za neke xi ∈ Pi za i = 1, k, pa je
k k
X X →
− −
→
x= xi = αi1 ai1 +···+ αini aini ∈L aij : i = 1, k, j = 1, ni
i=1 i=1
za neke αij ∈ K za i = 1, k, j = 1, ni . Zato sada na osnovu Tvrd̄enja II.5.17 imamo

da je
k
X
a baza za P1 + · · · + Pk akko je dim(P1 + · · · + Pk ) = ni .
i=1
No prema Tvrd̄enju II.6.4 imamo da je
a baza za P1 + · · · + Pk akko je suma k-torke (P1 , . . . , Pk ) direktna.
2
v v
Tvrd̄enje II.6.6 U k.d.v.p. V neka je P ⊆ V. Tada postoji bar jedno Q ⊆ V tako
da je V = P ⊕ Q.
Dokaz Ako je P = V onda možemo (i moramo) uzeti Q = {0}; Ako je P = {0}

onda možemo (i moramo) uzeti Q = V . Ukoliko se ne radi ni o jednom od ova dva
slučaja onda ovo direktno sledi iz Tvrd̄enja II.5.15 i II.6.4. 2
v
Definicija II.6.7 Neka je P ⊆ V. Svaki podprostor za koji važi P ⊕ Q = V naziva
se
direktna dopuna podprostora P (u odnosu na prostor V)
2
Primer Transponovana matrica matrice A = [ai,j ]n×m ∈ Kn×m jeste matrica B =

[bi,j ]m×n ∈ Km×n definisana sa bi,j = aj,i za svako i = 1, m, j = 1, n; označavamo je
sa AT . Na primer imamo
 T  
a x p a b c
 b y q  = x y z 
c z r p q r
Za kvadratnu matricu A = [ai,j ]n×n ∈ Kn×n reda n ∈ N kažemo da je
simetrična matrica
ako važi ai,j = aj,i za svako i, j = 1, n. Dakle A je simetrična akko važi A = AT .
Za kvadratnu matricu A = [ai,j ]n×n ∈ Kn×n reda n ∈ N kažemo da je
antisimetrična matrica
ili kososimetrična matrica, ako važi ai,j = −aj,i za svako i, j = 1, n. Dakle A je

antisimetrična akko važi A = −AT .
Primetimo da svaka antisimetrična matrica “ima sve nule na glavnoj dijagonali”,
tj. da važi ai,i = 0 za svako i = 1, n: ovo je zbog ai,i = −ai,i .
 
a u v
 u b w  − simetrična matrica
v w b
 
0 −u −v
 u 0 −w  − antisimetrična matrica
v w 0
   
a1,1 + a1,1 a1,2 + a2,1 a1,3 + a3,1 a1,1 − a1,1 a1,2 − a2,1 a1,3 − a3,1

 2 2 2  
  2 2 2 

   
 +  a2,1 − a1,2 a2,2 − a2,2 a2,3 − a3,2 
 a2,1 + a1,2 a2,2 + a2,2 a2,3 + a3,2  
 =

 2 2 2 
 
 2 2 2 

   
 a3,1 + a1,3 a3,2 + a2,3 a3,3 + a3,3   a3,1 − a1,3 a3,2 − a2,3 a3,3 − a3,3 
| 2 2
{z 2 } | 2 2
{z 2 }
1 T
1 T

M +M M −M
2 2
 
a1,1 a1,2 a1,3
=  a2,1 a2,2 a2,3 
a3,1 a3,2 a3,3
| {z }
M
Za proizvoljnu kvadratnu matricu A = [ai,j ]n×n ∈ Kn×n matrica A + AT je

simetrična a matrica A − AT je antisimetrična, što se direktno proverava; zato
1 1
je A + AT simetrična a matrica A − AT antisimetrična. i pritom važi
2 2
1 1
A= A + AT + A − AT ∈ Sim + Ant
2 2
gde je Sim ⊆ Kn×n skup svih simetričnih matrica reda n, a Ant ⊆ Kn×n skup svih
antisimetričnih matrica reda n.
Ovo znači da je Kn×n = Sim + Ant. Proveravimo da zapravo važi
Kn×n = Sim ⊕ Ant
Zaista, neka je [ui,j ]n×n ∈ Sim, [vi,j ]n×n ∈ Ant tako da [ui,j ]n×n + [vi,j ]n×n =
[wi,j ]n×n , gde je wi,j = 0 za svako i, j = 1, n. Fiksirajmo i0 , j0 ∈ {1, . . . , n}. Tada je
ui0 ,j0 + vi0 ,j0 = 0 kao i uj0 ,i0 + vj0 ,i0 = 0, pri čemu uj0 ,i0 = ui0 ,j0 i vj0 ,i0 = −vi0 ,j0 , te
je zapravo
ui0 ,j0 + vi0 ,j0 = 0 i ui0 ,j0 − vi0 ,j0 = 0
odnosno ui0 ,j0 = vi0 ,j0 = 0. 2
N

Primer Neka je k ∈ N. U prostoru R, ⊕, ◦ svih nizova realnih brojeva za skupove
P := {(ai : i ∈ N) : ai = 0 za svako i > k}
i

Q := (ai : i ∈ N) : ai = 0 za svako i = 1, k
v
važi P, Q ⊆ V kao i N R = P ⊕ Q.
.. .. ..
. . .
.. .. ..
. . .
0 ak+3 ak+3
0 ak+2 ak+2
0 ak+1 ak+1
ak + 0 = ak
ak−1 0 ak−1
.. .. ..
. . .
a3 0 a3
a2 0 a2
a1 0 a1
p + q = a
v v v
Tvrd̄enje II.6.8 Neka je P1 , P2 ⊆ V, Q0 := P1 ∩ P2 i neka su Q1 ⊆ P1 i Q2 ⊆ P2
takvi da je
Q1 ⊕ Q 0 = P 1 i Q0 ⊕ Q 2 = P 2
Tada je suma trojke podprostora (Q1 , Q0 , Q2 ) direktna, i pritom je
Q1 ⊕ Q 0 ⊕ Q 2 = P 1 + P 2
Slika II.6.10.
Dokaz Da pokažemo da trojka (Q1 , Q0 , Q2 ) ima direktnu sumu koristićemo se

Tvrd̄enjem II.6.3 pod (3). Imamo
Q2 ∩ (Q1 + Q0 ) = Q2 ∩ P1 = (Q2 ∩ P2 ) ∩ P1 = Q2 ∩ (P2 ∩ P1 ) = Q2 ∩ Q0 = {0}
i analogno
Q1 ∩ (Q0 + Q2 ) = Q1 ∩ P2 = (Q1 ∩ P1 ) ∩ P2 = Q1 ∩ (P1 ∩ P2 ) = Q1 ∩ Q0 = {0}
Preostaje da pokažemo da je Q0 ∩(Q1 +Q2 ) = {0}. Neka je q0 ∈ Q0 ∩(Q1 +Q2 ) = {0}

proizvoljno. Tada postoje q1 ∈ Q1 i q2 ∈ Q2 tako da je
q0 = q 1 + q 2
Imamo
P1 3 q 0 − q 1 = q 2 ∈ P 2
v
jer q0 ∈ Q0 ⊆ P1 , q1 ∈ Q1 ⊆ P1 i P1 ⊆ V, pa je
q2 = q 0 − q 1 ∈ P 1 ∩ P 2 = Q 0
Otuda sledi
Q0 3 q0 − q 2 = q 1 ∈ Q 1
pa je zapravo
q0 − q2 = q1 ∈ Q0 ∩ Q1 = {0}
odnosno q0 − q2 = 0 pa imamo
Q0 3 q0 = q 2 ∈ Q 2
II.7. LINEARNA PRESLIKAVANJA 79
tj. q0 = q2 ∈ Q0 ∩ Q2 = {0}, iliti q0 = 0.

v
Imamo Q0 + Q0 = Q0 jer je Q0 ⊆ V pa je zato
P1 + P2 = (Q1 + Q0 ) + (Q0 + Q2 ) = Q1 + (Q0 + Q0 ) + Q2 = Q1 + Q0 + Q2
2
v
Tvrd̄enje II.6.9 Neka je P1 , P2 ⊆ V. Ako je V konačnodimenzionalan onda
važi
dim(P1 + P2 ) = dim(P1 ) + dim(P2 ) − dim(P1 ∩ P2 )
Dokaz Stavimo Q0 := P1 ∩ P2 . Primenjujući Tvrd̄enje II.6.6 na podprostore

v v
P1 i P2 zaključujemo da postoje Q1 ⊆ P1 i Q2 ⊆ P2 takvi da je Q1 ⊕ Q0 = P1 i
Q0 ⊕ Q2 = P2 . Neka je ni := dim(Qi ) za i ∈ {0, 1, 2}. Prema Tvrd̄enju II.6.8 suma
trojke (Q1 , Q0 , Q2 ) je direktna pa je takva i suma para (Q1 , Q0 ) kao i para (Q0 , Q2 );
takod̄e znamo da je P1 + P2 = Q1 + Q0 + Q2 . Sada prema Tvrd̄enju II.6.5 imamo
dim(P1 + P2 ) = dim(Q1 + Q0 + Q2 ) = dim(Q1 ) + dim(Q0 ) + dim(Q2 ) = n1 + n0 + n2
dim(P1 ) = dim(Q1 ) + dim(Q0 ) = n1 + n0

dim(P2 ) = dim(Q0 ) + dim(Q2 ) = n0 + n1
kao i dim(P1 ∩ P2 ) = dim(Q0 ) = n0 odakle direktno sledi željena jednakost. 2
II.7 Linearna preslikavanja

Primer Neka je f : R2 → R3 definisano sa
df
f (x, y) = f (x, y) := (x − y, 2x + 3y, −7x + 5y)
Neka su a1 := (x1 , y1 ), a2 = (x2 , y2 ) ∈ R2 i α1 , α2 ∈ R proizvoljni. Imamo
f α1 →
−
a1 + α2 →
−
a2 = f α1 (x1 , y1 ) + α2 (x2 , y2 ) = f (α1 x1 + α2 x2 , α1 y1 + α2 y2 ) =
(α1 x1 + α2 x2 ) − (α1 y1 + α2 y2 ),
2(α1 x1 + α2 x2 ) + 3(α1 y1 + α2 y2 ),
−7(α1 x1 + α2 x2 ) + 5(α1 y1 + α2 y2 ) =

α1 (x1 − y1 ) + α2 (x2 − y2 ),
α1 (2x1 + 3y1 ) + α2 (2x2 + 3y2 ),
α1 (−7x1 + 5y1 ) + α2 (−7x2 + 5y2 ) =

α1 (x1 − y1 ), α1 (2x1 + 3y1 ), α1 (−7x1 + 5y1 ) +

α2 (x2 − y2 ), α2 (2x2 + 3y2 ), α2 (−7x2 + 5y2 ) =

α1 x1 − y1 , 2x1 + 3y1 , −7x1 + 5y1 + α2 x2 − y2 , 2x2 + 3y2 , −7x2 + 5y2 =
α1 · f (a1 ) + α2 · f (a2 )
Dakle preslikavanje f zadovoljava
f α1 →
−
a1 + α2 →
−
a2 = α1 · f (a1 ) + α2 · f (a2 )
2
v
Primer II.7.1 Neka je P, Q ⊆ V pri čemu je P ⊕ Q = V . Tada za svako x ∈ V
postoji tačno jedan par (px , qx ) ∈ P × Q tako da je x = px + qx ; zbog toga je
df
definisano preslikavanje projP,Q : V → P gde projP,Q (x) := px za x ∈ V . Za projP,Q
kažemo da je
projekcija na podprostor P paralelno podprostoru Q

Pokažimo da za svako α, β ∈ K i x, y ∈ V važi
projP,Q α→−
x + β→ −
y = α · projP,Q (→−x ) + β · projP,Q (→
−

y)
Za neke p1 , p2 , p ∈ P i q1 , q2 , q ∈ Q imamo x = p1 + q1 , y = p2 + q2 . Prema definiciji

je projP,Q (x) = p1 i projP,Q (y) = p2 . Imamo
α→
−
x + β→
−
y = α(→
−
p1 + →
−
q1 ) + β(→
−
p2 + →
−
q2 ) = (α→
−
p1 + β →
−
p2 ) + (α→
−
q1 + β →
−
q2 )
pri čemu je α→
−
p1 + β →
−
p2 ∈ P i α →
−
q1 + β →
− v
q2 ∈ Q jer je p1 , p2 , p ∈ P , P ⊆ P i q1 , q2 , q ∈ Q,
v
Q ⊆ Q. Zato je prema definiciji preslikavanja projP,Q
projP,Q α→−
x + β→ −y = α→ −
p1 + β →
−p2 = α · projP,Q (→ −
x ) + β · projP,Q (→
−

y)
2

Primer II.7.2 Neka je n ∈ N i a = ai : i = 1, n sistem vektora prostora V.
Definišimo preslikavanje LKa : Kn → V sa
n
X
xi →
−
df
LKa (x1 , . . . , xn ) := ai = bx1 , . . . , xn ca
i=1
i pokažimo da za svako α, β ∈ K i x = (x1 , . . . , xn ), y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Kn važi
LKa α→
−x + β→−
y = α · LKa (→ −x ) + β · LKa (→ −

y)
n
X n
X
Imamo LKa (x) = xi →
−
ai i LKa (y) = yi →
−
ai pa je
i=1 i=1
n
X n
X n
X
α · LKa (→
−
x ) + β · LKa (→
−
y)= xi →
−
ai + yi →
−
ai = (xi + yi )→
−
ai
i=1 i=1 i=1
No takod̄e je i
n
→
− →
− X
(xi + yi )→
−

LKa α x + β y = LKa (x1 + y1 , . . . , xn + yn ) = ai
i=1
Definicija II.7.3 Neka je K ∈ {R, C} i neka su V i W vektorski prostori oba nad

K (dakle oba realna ili oba kompleksna). Za preslikavanje f : V → W kažemo da je
linearno preslikavanje iz prostora V u prostor W

ako važi
f (α→
−
x + β→
−
y ) = α · f (→
−
x ) + β · f (→
−
y)
za svako x, y ∈ V i α, β ∈ K. Skup svih linearnih preslikavanja iz V u W označavamo

sa Hom(V, W). 2
Zapažanje II.7.4 Primetimo da ako je f linearno preslikavanje iz prostora V u

prostor W onda je
f (01 ) = 02
tj. nula vektor (prostora V) mora da se slika u nula vektor (prostora W). Ovo je
→
− −
→
tako iz razloga što f (01 ) = f 0 · 01 + 0 · 01 = 0f (02 ) + 0f (02 ) = 02 . 2
Primer Dakle u Primeru II.7.1 je projP,Q ∈ Hom(V, P ), a u Primeru II.7.2 je LKa ∈

Hom(Kn , V). Uzgred primetimo da smo ovde pisali “Hom(V, P )” a ne “Hom(V, P)”,
v
gde je P vektorski prostor odred̄en podprostorom P ⊆ V; ovo je u skladu sa jednom
ranije uvedenom konvencijom. 2
v v
Zapažanje II.7.5 Neka je P ⊆ V i Q ⊆ W i f ∈ Hom(V, W). Ako je f * P ⊆ Q
onda je f P ∈ Hom(P, Q). Drugim rečima restrikcija linearnog preslikavanja je
linearno preslikavanje.
Slika II.7.11.
2
Definicija II.7.6 Neka je V = (V, +, ·) vektorski prostor nad K i neka je X 6= ∅
proizvoljan skup. Na skupu X V svih funkcija iz X u V definišimo operaciju ⊕ koju
ćemo zvati
standardno sabiranje funkcija iz X u V
na sledeći način: ako su f, g : X → V onda je funkcija f ⊕ g : X → V odred̄ena sa
df −−→ −−→
(f ⊕ g)(x) := f (x) + g(x)
za svako x ∈ X. Definišemo i mešovitu operaciju ◦ : K × X V → X V koju ćemo zvati
standardno množenje funkcija iz X u V realnim, odnosno kompleksnim brojem
na sledeći način: za f : X → V i α ∈ K funkcija α ◦ f : X → V odred̄ena je sa
df −−→
(α ◦ f )(x) := αf (x)
za svako x ∈ X.
X

Lako se proverava da je V, ⊕, ◦ vektorski prostor nad K. Njega ćemo zvati
X
vektorski prostor svih funkcija iz X u V i skraćeno označavati sa V. 2
Tvrd̄enje II.7.7 Hom(V, W) je podprostor prostora V W svih funkcija iz V u W.
Dokaz Neka su f, g ∈ Hom(V, W) i α, β ∈ K. Treba pokazati da je i α·f +β ·g ∈

Hom(V, W). Dakle neka su u, v ∈ V i µ, ν ∈ K proizvoljni. Imamo

αf + βg (µ→ −
u + ν→ −
v ) = α · f µ→
−
u + ν→
−
v + β · g µ→−
u + ν→ −

v =

α · µf (u) + νf (v) + β · µg(u) + νg(v) =

µ αf (u) + βg(u) + ν αf (v) + βg(v) = µ αf + βg (u) + ν α · f + β · g (v)
Slika II.7.12.
Konvencija Za vektorski prostor odred̄en podprostorom Hom(V, W) prostora V W

koristićemo istu oznaku “Hom(V, W)” kao i za sam skup Hom(V, W). Ovo je u
skladu sa sa jednom ranijom konvencijom. Prostor Hom(V, W) nazivamo
vektorski prostor svih linearnih preslikavanja iz V u W
Definicija II.7.8 Neka je K ∈ {R, C}. (K, +, ·) je vektorski prostor nad K, gde je
“+” uobičajeno sabiranje a “·” uobičajeno množenje brojeva. Ako je V vektorski
prostor nad K onda za linearno preslikavanje f ∈ Hom(V, K) kažemo da je
linearna funkcionela na prostoru V

Drugim rečima, linearna funkcionela na V je svako preslikavanje f : V → K

(dakle f : V → R ili f : V → C) za koje važi
f α→
−
x + β→
−
y = αf →
−
x + βf →
−

y
za svako α, β ∈ K i x, y ∈ V . 2
Definicija II.7.9 Vektorski prostor Hom(V, K) svih funkcionela na V nazivamo
dualni prostor vektorskog prostora V

ili algebarski dual prostora V i označavamo ga sa V 0 .
v
Dakle V 0 = Hom(V, K) ⊆ V
K. 2
Tvrd̄enje II.7.10 Za f : V → W sledeći uslovi su ekvivalentni:

(1) f je linearno;!
Xn n
X
(2) f →
−
αi a i = αi f (→
−
ai ) za svako n ∈ N, a1 , . . . , an ∈ V , α1 , . . . , αn ∈ K;
i=1 i=1
(3) f zadovoljava sledeća dva uslova:
– preslikavanje f je aditivno, tj. važi f (x + y) = f (x) + f (y) za svako x, y ∈ V ;
– preslikavanje f je homogeno, tj. važi f (α→ −x ) = α · f (→
−x ) za svako x ∈ V i
α ∈ K.
Dokaz (1)⇒(2): Indukcijom po n ∈ N. Baza indukcije:

→
− →
−
f α1 →
−
a 1 = f α1 →
−

a1 + 0 0 = α1 f (a1 ) + 0f 0 = α1 f (a1 )
Indukcijski korak:
n+1
! n
! n
!
X X X
α→− αi →
−
ai + αn+1 −
a−→ αi f →
−
ai +αn+1 f −
a−→

f a =f
i i 1· n+1 = 1· n+1 =
i=1 i=1 i=1
n+1
X
= αi f (→
−
ai )
i=1
(2)⇒(3): Aditivnost: f (x + y) = f 1→ −x + 1→−

y = 1 · f (x) + 1 · f (y) = f (x) + f (y).
Homogenost je samo specijalan slučaj
uslova→(2)
za n = 1
→
− →
− →
− −
(3)⇒(1): f α x + β y = f α x + f β y = α · f (x) + β · f (y). 2
Tvrd̄enje II.7.11 Uvek je f (01 ) = 02 . Linearno preslikavanje f je injektivno akko

je f ( {02 } = {01 }.
Dokaz Kako je f (01 ) = f (01 + 01 ) = f (01 ) + f (01 ) to sledi da je f (01 ) = 02 .

Dakle 01 ∈ f ( {02 }, pa ako je f injektivno onda odavde direktno imamo da je u
tom slučaju f ( {02 } = {01 }.
Neka sada važi f ( {02 } = {01 }. Ako su x, y ∈ V tako da je f (x) = f (y) onda
imamo
02 = f (x) − f (y) = 1 · f (x) + (−1) · f (y) = f 1→

−
x + (−1)→ −
y = f (x − y)
tj.
x − y ∈ f ( {02 } = {01 }
Znači x − y = 01 odnosno x = y. Ovim smo pokazali da je f injektivno. 2
Definicija II.7.12 Za f ∈ Hom(V, W) skup
df
Ker(f ) := f ( {02 } = x ∈ V : f (x) = 02
nazivamo
jezgro linearnog preslikavanja f .

Dakle linearno preslikavanje je monomorfizam akko je Ker(f ) = {01 }. 2
v v
Tvrd̄enje II.7.13 Ako je f ∈ Hom(V, W) onda Ker(f ) ⊆ V, Im(f ) ⊆ W.
Dokaz Ako je x, y ∈ Ker(f ) i α, β ∈ K onda imamo

→
− →
− →
−
f α→
−
x + β→
−
y =α·f →
−
x +β·f →
−

y = α 02 + β 02 = 02
tj. α→
−x + β→
−y ∈ Ker(f ).
Ako su u, v ∈ Im(f ) i α, β ∈ K onda je u =f (x) i v = f (y) za neke x, y ∈ V pa
je α→
−u + β→
−v = αf (x) + βf (y) = f α→ −
x + β→ −
y ∈ Im(f ). 2
Primer Neka je f : N R → N R dato sa

f (a) = b gde bn = an+2 − an+1 − an+1 − an za svako n ∈ N
iliti
f (a1 , a2 , a3 , a4 , a5 , . . . . . . ) =

(a3 −a2 )−(a2 −a1 ), (a4 −a3 )−(a3 −a2 ), (a5 −a4 )−(a4 −a3 ), (a6 −a5 )−(a5 −a4 ), . . . . . . . . .
Lako se proverava da je f linearno preslikavanje. Imamo

f (a) = 0, tj. an = 0 za svako n ∈ N,

akko postoji neko δ ∈ R tako da je an+1 − an = δ za svako n ∈ R,
odnosno akko je niz a aritmetički.
Dakle
Ker(f ) je podprostor od N R koji se sastoji od svih aritmetičkih nizova realnih
brojeva.
Primer Neka je f : R3 → R3 dato sa

df
f (x, y, z) := (0, 2y + z, y + 3z)
za (x, y, z) ∈ R.
Imamo

Ker(f ) = (x, y, z) ∈ R3 : 2y + z = y + 3z = 0 = (α, 0, 0) ∈ R3 : α ∈ R
tj.
3
v
Ker(f ) = α(1, 0, 0) ∈ R : α ∈ R = L (1, 0, 0) ⊆ R3
Imamo
Im(f ) = (0, β, γ) : β, γ ∈ R
jer ako su β, γ ∈ R proizvoljni onda važi
3β − γ 2γ − β
(0, β, γ) = (0, 2y + z, y + 3z) za y = iz= .
5 5
Dakle

v
Im(f ) = β(0, 1, 0) + γ(0, 0, 1) : β, γ ∈ R = L (0, 1, 0), (0, 0, 1) ⊆ R3
2
v v
To da za f ∈ Hom(V, W) važi Ker(f ) ⊆ V i Im(f ) ⊆ W samo je specijalan slučaj
narednog opštijeg tvrd̄enja.
v v
Tvrd̄enje II.7.14 Ako je f ∈ Hom(V, W), i P ⊆ V, Q ⊆ W onda važi
v
f ( Q = {x ∈ V : f (x) ∈ Q} ⊆ V
i v
f * P = {f (x) : x ∈ P } ⊆ W
Dokaz Neka su x, y ∈ f ( Q i α, β ∈ K. Imamo
f α→ −
x + β→ −
y =α·f → −x +β·f →
−

y ∈Q
jer je f (x), f (y) ∈ Q ⊆ W. Dakle α→

−
x + β→
−
v
y ∈ f ( Q.
Neka je sada u, v ∈ f * P i α, β ∈ K. Postoje x, y ∈ P tako da je u = f (x) i
y = f (y). Imamo
α·f →
−
x + βf → −
y = f α→−x + β→−

y ∈ f *P
jer je α→
−
x + β→
− v
y ∈ P obzirom da x, y ∈ P ⊆ V. 2
Specijalno imamo
Ker(f ) = f ( {02 } i Im(f ) = f * V ,
pri čemu je naravno

v v
{02 } ⊆ W i V ⊆ V.
Definicija II.7.15 Bijekciju f : V → W koja je još i linearno preslikavanje iz V u

W kažemo da je izomorfizam vektorskih prostora, preciznije: izomorfizam iz V
u W. 2
Tvrd̄enje II.7.16 Ako je f : V → W izomorfizam vektorskih prostora V i W onda

je f −1 : W → V izomorfizam prostora W i V.
Dokaz Treba pokazati da je f −1 linearno preslikavanje. Neka su x, y ∈ W ,

α, β ∈ K i stavimo z := α · f −1 (x) + β · f −1 (y) ; imamo
f (z) = α · f f −1 (x) + β · f f −1 (y) = α→

−
x + β→
−

y
pa je z = f −1 α→
−
x + β→
−
y . 2
Zapažanje II.7.17 Ako je f : V → W izomorfizam iz prostora V u prostor W i

v
P ⊆ V onda je
f P : P → f *P
izomorfizam iz prostora P u prostor f * P
Dokaz Kako je f bijekcija iz V u W to je f P bijekcija iz P u f * P . f je

linearno pa je i svaka njegova restrikcija linearno preslikavanje (Zapažanje II.7.5).
2
Tvrd̄enje II.7.18 Neka su dati prostori V, W i U. Ako su oba preslikavanja f :

V → W i g : W → U linearna, tj. f ∈ Hom(V, W) i g ∈ Hom(W, U), onda je i
njihova kompozicija g ◦ f : V → W linearno preslikavanje, tj. g ◦ f ∈ Hom(V, U).
Ako je f izomorfizam iz V u W a g izomorfizam iz W u U onda je g ◦ f izomorfizam
iz V u U.
Dokaz Neka su x, y ∈ V i α, β ∈ K. Imamo

→
− →
− →
−
(g ◦ f ) α x + β y = g f α x + β y→
− →
− →
−
= g αf x + βf y

=

→
−
= αg f x
→
−
+ βg f y

= α · (g ◦ f )(x) + β · (g ◦ f )(y)
Definicija II.7.19 Kažemo da je prostor V (linearno) izomorfan sa prostorom W

ako postoji neki izomorfizam iz V u W. Na osnovu prethodnog tvrd̄enja V je izomor-
fan sa W akko je W izomorfan sa V. Kaže se jednostavno i prostori V i W su
izomorfni. 2
II.8 Kako shvatiti pojam izomorfnih prostora

(1) Posmatrajmo operaciju ⊕ na skupu {a, b, c, d, e} datu sa
⊕ a b c d e
a d a c e b
b a b c d e
c c c c c c
d e d c b a
e b e c a d
i operaciju ⊕0 na skupu {0, 1, 2, 3, 4} datu sa
⊕0 0 1 2 3 4
0 0 0 0 0 0
1 0 1 2 3 4
2 0 2 4 1 3
3 0 3 1 4 2
4 0 4 3 2 1

a b c d e
Funkcija h : {a, b, c, d, e} → {0, 1, 2, 3, 4} data sa h :
3 1 0 4 2
II.8. KAKO SHVATITI POJAM IZOMORFNIH PROSTORA 89
Slika II.8.13.
je bijekcija i zadovoljava uslov
h(x ⊕ y) = h(x) ⊕0 h(y)
za svako x, y ∈ {a, b, c, d, e}.
Slika II.8.14.
(2) Neka je
df df
V := (0; +∞) i x ⊕ y := x · y, α ◦ x : = xα
za α, x, y ∈ R. Lako je proveriti da je V := (V, ⊕, ◦) realan vektorski prostor. Na

primer imamo
α ◦ (x ⊕ y) = α ◦ (xy) = (xy)α = xα y α = (α ◦ x) ⊕ (α ◦ y)
α
α ◦ β ◦ x = α ◦ xβ = xβ = xαβ = (αβ) ◦ x
df
Funkcija f : R → (0; +∞) definisana sa f (x) := ex za svako x ∈ R je bijekcija
i zadovoljava uslove
f (x + y) = f (x) ⊕ f (y) i f (αz) = α ◦ f (z)
za svako x, y, z, α ∈ R:
α
f (x + y) = ex+y = ex ey = f (x) ⊕ f (y), f (αz) = eαz = ez = f (z)α = α ◦ f (z)
Slika II.8.15.

f je dakle (linearan) izomorfizam iz prostora (R, +, ·) u prostor V = (0; +∞), ⊕, ◦ .
2
II.9. TRI OČIGLEDNA I JEDAN VAŽAN IZOMORFIZAM 91
II.9 Tri očigledna i jedan važan izomorfizam

(1) Preslikavanje Usprn : Kn → Kn×1 definisano sa
 
x1
Usprn (x1 , . . . , xn ) :=  ... 
df  
xn
je izomorfizam prostora Kn i Kn×1 :

Usprn α(x1 , . . . , xn ) + β(y1 , . . . , yn ) = (αx1 + βy1 , . . . , αxn + βyn ) =
     
αx1 + βy1 x1 y1
 ..   ..  + β  ..  =
 .  = α .   . 
αxn + βyn xn yn
= α · Usprn (x1 , . . . , xn ) + β · Usprn (y1 , . . . , yn )
Ukratko, imamo
(x1 , . . . , xn ) (y1 , . . . , yn )
Usprn ↓ Usprn ↓
   
x1 y1
 ..   .. 
 .   . 
xn yn
kao i
(αx1 + βy1 , . . . , αxn + βyn )
Usprn ↓
 
αx1 + βy1
 .. 
 . 
αxn + βyn
2
(2) Preslikavanje Zagrn : Kn → K1×n definisano sa

df
Zagrn (x1 , . . . , xn ) := x1 . . . , xn
je izomorfizam prostora Kn i K1×n .
Imamo
(x1 , . . . , xn ) 7→ [x1 . . . , xn

(y1 , . . . , yn ) 7→ [y1 . . . , yn
kao i

(αx1 + βy1 , . . . , αxn + βyn ) 7→ [αx1 + βy1 . . . , αxn + βyn
2
(3) Preslikavanje Transn,m : Kn×m → Km×n definisano sa

df
Transn,m (A) := AT
za svako A ∈ Kn×m je izomorfizam prostora Kn×m i Km×n .
Na primer Trans3,2 : K3×2 → K2×3 i imamo

     T
x p a u
Transn,m (αM + βN ) = µ  y q  + ν  b v 
z r c w
 T
µx + νa µp + νu
=  µy + νb µq + νv 
µz + νc µr + νw

µx + νa µy + νb µz + νc
=
µp + νu µq + νv µr + νw
T  T
x p a u
αTransn,m (M ) + βTransn,m (N ) = µ  y q  + ν  b v 
z r c w

x y z a b c
= µ +ν
p q r u v w

=
II.9. TRI OČIGLEDNA I JEDAN VAŽAN IZOMORFIZAM 93
Ukratko, imamo
   
x p a u
 y q   b v 
z r c w
Trans3,2 ↓ Trans3,2 ↓

x y z a b c
p q r u v w
kao i
 
µx + νa µp + νu
 µy + νb µq + νv 
µz + νc µr + νw
Trans3,2 ↓

Opšta jednakost glasi (αA + βB)T = αAT + βB T kad god su matrice A i B

istog formata.
Ovo bi trebalo da bude očigledno a ako nije onda:

(αA + βB) (i, j) = αA + βB (j, i) = αA(j, i) + βB(j, i) = αAT (i, j) + βB T (i, j)
T

T T
= αA + βB (i, j). 2

Tvrd̄enje II.9.1 LKa je injekcija akko je sistem a = ai : i = 1,n linearno neza-
na akko je sistem a = ai : i = 1, n potpun. Akonje
visan. LKa je preslikavanje
sistem a = ai : i = 1, n baza prostora V onda je LKa izomorfizam prostora K i
(n-dimenzionalnog) prostora V.
Ako je V k.d.v.p. i dim(V) = n ∈ N onda je prostor V izomorfan prostoru Kn

Dokaz Prvi deo je preformulacija Tvrd̄enja II.3.3 a drugi Zapažanja II.2.3. U

Primeru II.7.2 smo videli da je LKa linearno preslikavanje.
Ako je V k.d.v.p.
i dim(V) = n ∈ N onda znamo da postoji neka n-torka vektora
ai : i = 1, n koja je baza prostora V, pa dakle postoji neki izomorfizam prostora
Kn i prostora V – to je npr. preslikavanje LKa . 2
Definicija II.9.2 Neka je V konačnodimenzionalan, dim(V) =: n ∈ N i neka je

sistem a = ai : i = 1, n baza prostora V. Na osnovu Tvrd̄enja II.9.1 i II.7.16
df
preslikavanje Koorda := [LKa ]−1 je izomorfizam iz V u Kn . Dakle
Koorda : V → Kn
Koorda (v) = (α1 , . . . , αn )
gde je αi i-ta koordinata vektora v u odnosu na bazu a za i = 1, n.
Slika II.9.16.
2
II.10. OSNOVNA TVRD¯ENJA O LINEARNIM PRESLIKAVANJIMA 95
II.10 Osnovna tvrd̄enja o linearnim preslikavanjima

Terminologija Za f ∈ Hom(V, W) kažemo da je
– monomorfizam ako je f injektivno preslikavanje
– epimorfizam ako je f preslikavanje na skup W .
Dakle f je izomorfizam iz V u W akko je istovremeno i monomorfizam i epimo-

rfizam. 2
Tvrd̄enje II.10.1 Neka je f ∈ Hom(V, W).
(a) Ako je sistem

ai : i = 1, n
linearno zavisan sistem vektora prostora V onda je i

f (ai ) : i = 1, n
linearno zavisan sistem vektora prostora W.

(b) f * L(M ) = L f * (M ) .
(c) Kad god je

ai : i = 1, n
potpun sistem vektora prostora V tada je i

f (ai ) : i = 1, n
potpun sistem vektora prostora Im(f ).
(d) Ako je f monomorfizam onda kad god je

ai : i = 1, n
linearno nezavisan sistem vektora prostora V tada je i

f (ai ) : i = 1, n
linearno nezavisan sistem vektora prostora W.

(e) Ako je f monomorfizam onda kad god je

ai : i = 1, n
baza prostora V tada je i

f (ai ) : i = 1, n
baza prostora Im(f ).
k
X →
−
Dokaz (a) Ako je αi →
−
ai = 01 i za neko i0 ∈ {1, . . . , k} je αi0 6= 0 onda je
i=1
k
! k
X X
αi →
− αi f →
−
02 = f (01 ) = f ai = ai
i=1 i=1
k
X
αi f →
−
dakle ai = 02 i i0 ∈ {1, . . . , k}.
i=1
(b) Imamo

*

y∈f L(M ) ⇐⇒ ∃x ∈ L(M ) y = f (x) ⇐⇒
n
!!
X
⇐⇒ ∃n ∈ N ∃v1 , . . . , vn ∈ M ∃λ1 , . . . , λn ∈ K y=f λ→
−
v
i i
i=1 !
n
X
λi f →
−
⇐⇒ ∃n ∈ N ∃v1 , . . . , vn ∈ M ∃λ1 , . . . , λn ∈ K y= vi
i=1 !
n
X
⇐⇒ ∃n ∈ N ∃w1 , . . . , wn ∈ f * M ∃λ1 , . . . , λn ∈ K y = i i λ→
−
w
i=1
⇐⇒ y ∈ L f → (M ) .

(c) Ako je ai : i = 1, n potpun sistem vektora prostora V onda imamo

* *

Im(f ) = f V = f L ai : i = 1, n =L f (ai ) : i = 1, n

gde smo koristili deo pod (b). Odavde vidimo da je f (xi ) : i = 1, n potpun sistem
vektora prostora Im(f ).
(d) Pretpostavimo da je f monomorfizam, tj. pretpostavimo da je
Ker(f ) = {01 }

Neka je a = ai : i = 1, n linearno nezavisan sistem vektora prostora V. Iz
n
X
αi · f →
−
ai = 02
i=1
sledi !
n
X
f αi · →
−
ai = 02
i=1
tj.
n
X
αi · →
−
ai ∈ Ker(f ) = {01 }
i=1
pa je
n
X
αi · →
−
ai = 01
i=1
No kako je a linearno nezavisan sistem to ovo znači da je jedino moguće da je α i = 0
za svako i = 1, n.
(e) Sledi direktno iz (c) i (d). 2

Tvrd̄enje II.10.2 Neka je K ∈ {R, C} i neka su V i W vektorski prostori nad K.
– Ako su oba prostora V i W konačnodimenzionalni i ako je dim(V) = dim(W)
onda je V izomorfan sa W.
– Ako je V konačnodimenzionalan i ako je izomorfan sa W onda je i W konačno-
dimenzionalan i važi dim(V) = dim(W).
Dakle ako su V i W k.d.v. prostori nad K onda važi:
V je izomorfan sa W akko je dim(V) = dim(W)
Dokaz Neka je najpre dim(V) = dim(W) =: n ∈ N. Na osnovu Tvrd̄enja II.9.1

postoji neki
f ∈ Hom(V, Kn ) izomorfizam iz V u Kn
kao i neki
g ∈ Hom(W, Kn ) izomorfizam iz W u Kn .
Tada je
g −1 ◦ f ∈ Hom(V, W) izomorfizam iz V u W.
Pretpostavimo sada da postoji neki h ∈ Hom(V, W) izomorfizam iz V u W i
pretpostavimo
da je V konačnodimenzionalan. Ako je dim(V) =: n ∈ N i ai : i =
1, n baza
prostora V onda je na osnovu Tvrd̄enja II.10.1 pod (e) sistem f (ai ) :
i = 1, n baza prostora W = Im(f ), te je i W konačnodimenzionalan i pritom je
dim(W) = n = dim(V). 2
Tvrd̄enje II.10.3 Neka je f ∈ Hom(V, W). Ako je V k.d.v. prostor onda su

takvi i Ker(f ) i Im(f ) i
– ako su k, l ∈ V i ako je (a1 , . . . , ak , b1 , . . . , bl ) baza za V tako da je (a1 , . . . , ak )
baza za Ker(f ), onda je f (b1 ), . . . , f (bl ) baza prostora Im(f );
– važi

dim Ker(f ) + dim Im(f ) = dim(V)
Slika II.10.17.
v
Dokaz Neka je V k.d.v.p. Da je Ker(f ) konačnodimenzionalan sledi iz Ker(f ) ⊆
V. Da je Im(f ) konačnodimenzionalan sledi iz Tvrd̄enja II.10.1 pod (c).
Neka su k, l ∈ V i neka je (a1 , . . . , ak , b1 , . . . ,
bl ) baza za V tako da
je (a1 , . . . , ak )

baza za Ker(f ). Da pokažemo da je Im(f ) = L f (b1 ), . . . , f (bl ) neka je
y ∈ Im(f )
proizvoljno. Tada postoji x ∈ V tako da je y = f (x). Kako je (a1 , . . . , ak , b1 , . . . , bl )

→
− →
−
potpun sistem prostora V to je x = α1 →
−
a1 + · · · + α k →
−
ak + β1 b1 + · · · + βl bl za neke
α1 , . . . , αk , β1 , . . . , βl ∈ K, te imamo
→
− →
−
y = f (x) = f (α1 →
−
a1 + · · · + α k →
−
a k + β 1 b1 + · · · + β l bl )
→
− →
−
= α1 · f →−
a1 + · · · + α k · f → −

a k + β 1 · f b1 + · · · + β l · f bl
→
− →
− →
− →
−
= α1 02 + · · · + αk 02 + β1 · f b1 + · · · + βl · f bl
→
− →
−
= β1 · f b1 + · · · + βl · f bl ∈ L f (b1 ), . . . , f (bl )
Neka su sada β1 , . . . , βl ∈ K takvi da je

→
− →
−
β1 · f b 1 + · · · + β l · f b l = 0 2
Imamo
→
− →
−
f (β1 b1 + · · · + βl bl ) = 02
tj.
→
− →
−
β1 b1 + · · · + βl bl ∈ Ker(f )

Kako je po pretpostavci Ker(f ) = L a1 , . . . , ak , postoje neki α1 , . . . , αk ∈ K
tako da je
→
− →
−
β1 b 1 + · · · + β l b l = α 1 →
−
a1 + · · · + α k →
−
ak
tj.
→
− →
−
−α1 →
−
a1 − · · · − α k →
−
a k + β 1 b1 + · · · + β l bl = 0 1
Sistem (a1 , . . . , ak , b1 , . . . , bl ) je po pretpostavci linearno nezavisan pa odavde za-
ključujemo da je zapravo βj = 0 za svako j = 1, l (kao doduše i da je αi = 0 za
svako i = 1, k).
Ovim smo pokazali da je sistem f (b1 ), . . . , f (bl ) baza za Im(f ).
Preostaje da pokažemo tzv. dimenzionu jednakost.
Slučaj 1. Ker(f ) = {01 }: U ovom slučaju je f monomorfizam. Ako je V = {01 }

jednakost je direktno proverava.
Ako V nije nula prostor onda postoji neko n ∈ N i
neka baza vi : i = 1, n za V. Prema Tvrd̄enju
II.10.1 sistem
f (vi ) : i = 1, n je
baza za Im(f ). Sada imamo dim Ker(f ) = 0 i dim Im(f ) = n = dim(V).
Slučaj 2. Ker(f ) = V : U ovom slučaju je f (x) = 02 za svako x ∈ V , tj. Im(f ) =

{02 }. Kako je dim Im(f ) = 0 to je i u ovom slučaju dotična jednakost tačna.
Slučaj 3. Ker(f ) 6= {01 } i Ker(f ) 6= V : Zbog Ker(f ) 6= {01 } postoji neko k ∈ N i

neka (a1 , . . . , ak ) baza za Ker(f ). Kako je Ker(f ) 6= V , to (a1 , . . . , ak ) nije potpun
sistem vektora prostora V, pa kako je (a1 , . . . , ak ) linearno nezavisan sistem to na
osnovu Tvrd̄enja II.5.15 postoje l ∈ N i sistem vektora (b1 , . . . , bl ) prostora V tako
da je (a1 , . . . , ak , b1 , . . . , bl ) baza za V. Znamo da je sistem f (b1 ), . . . , f (bl ) baza
za
Im(f ). Sada direktno imamo dim(V) = k + l, dim Ker(f ) = k i dim Im(f ) = l.
2

(a) Ako je V k.d.v. prostor tada važi:
f je monomorfizam akko je dim (Im(f )) = dim(V)
(b) Neka su i V i W k.d.v. prostori pri čemu je dim(V) = dim(W). Tada su
sledeća tri uslova ekvivalentna:
(1) f je monomorfizam
(2) f je epimorfizam
(3) f je izomorfizam. 2
Dokaz (a) Imamo:
f je monomorfizam akko je Ker(f ) = {01 }
tj.

akko dim Ker(f ) = 0
a ovo je ekvivalentno sa dim (Im(f )) = dim(V), zbog jednakosti


(b) Ako je f monomorfizam onda je dim Im(f ) = dim(V) = dim(W). Dakle Im(f )
je podprostor k.d.v. prostora W iste dimenzije kao i W, te mora biti Im(f ) = W na
osnovu Posledice II.5.16, tj. f je preslikavanje na skup W . Zato je f izomorfizam
iz V u W.
Ako je f epimorfizam onda je dim Im(f ) = dim(W) = dim(V), pa zaključujemo
da je f monomorfizam. Dakle f je izomorfizam iz V u W. 2

v
(i) Neka je P ⊆ V. Ako je restrikcija f0 := f P injektivno preslikavanje (tj.
monomorfizam iz P u W) onda je f0 : P → f * P izomorfizam iz P u f * P .
v
(ii) Neka je Q ⊆ V proizvoljan podprostor i f0 := f Q .
Ako važi Ker(f ) ⊕ Q = V onda je
f0 : Q → Im(f )
izomorfizam iz podprostora Q u podprostor Im(f ).

Slika II.10.18.
Dokaz (i) f0 je po samoj definiciji skupa f * P preslikavanje na skup f * P .
(ii) Pokažimo najpre da je f * Q = Im(f ). Neka je y ∈ Im(f ). Tada je y = f (x)

za neko x ∈ V . Iz Ker(f ) + Q = V sledi da je x = a + q za neko a ∈ Ker(f ) i neko
q ∈ Q. Dakle
→
−
y = f (x) = f (a + q) = f (a) + f (q) = 0 + f (q) = f (q) ∈ f * Q
Stavimo f0 := f Q i pokažimo sada da je f0 monomorfizam iz Q u Im(f ).

→
−
Pretpostavimo da su q1 , q2 ∈ Q takvi da je f0 (q1 ) = f0 (q2 ). Imamo 0 = f (q1 ) −
v
f (q2 ) = f (q1 − q2 ), tj. q1 − q2 ∈ Ker(f ). No iz q1 , q2 ∈ Q ⊆ V sledi da je q1 − q2 ∈ Q.
Dakle q1 − q2 ∈ Ker(f ) ∩ Q. Suma paranpodprostora (Ker(f ), Q) je po pretpostavci
−o
→ →
−
direktna, što znači da je Ker(f ) ∩ Q = 0 . Otuda je q1 − q2 = 0 , tj. q1 = q2 .
Tvrd̄enje sada sledi iz dela pod (i). 2
Na kraju pokažimo jednakost

(za k.d.v. prostor V) na jedan drugi način:

v
neko Q ⊆ V tako da je Ker(f ) ⊕ Q = V , pa je

prema Tvrd̄enju II.6.6 postoji
prema Tvrd̄enju II.6.5 Ker(f ) + dim(Q) = dim(V); no Q i Im(f ) su na osnovu
Tvrd̄enja II.10.5 izomorfni prostori, pa je dim(Q) = dim Im(f ) .
II.11 Kad za f ∈ End(V) važi Ker(f ) ⊕ Im(f ) = V ?

Terminologija Linearno preslikavanje f ∈ Hom(V, V) iz V u V drugačije nazivamo
endomorfizam vektorskog prostora V

Pišemo skraćemo End(V) = Hom(V, V). Govorimo o
vektorskom prostoru svih endomorfizama prostora V
Tvrd̄enje II.11.1 Za f ∈ End(V) sledeći uslovi su ekvivalentni:

(1) važi Ker(f ) + Im(f ) = V
(2) važi Im(f ) = Im(f 2 ) (gde f 2 = f ◦ f )
Dokaz (1)⇒(2): Jasno

Im(f 2 ) = f (f (x)) : x ∈ V ⊆ f (y) : y ∈ V = Im(f )
te peostaje da pokažemo inkluziju Im(f ) ⊆ Im(f 2 ).

Neka je y ∈ Im(f ) proizvoljno. Dakle y = f (x) za neko x ∈ V . Po pretpostavci
postoje a ∈ Ker(f ) i b ∈ Im(f ) tako da je x = a + b. Imamo b = f (b0 ) za neko
b0 ∈ V . Sada je
y = f (x) = f (a) + f (b) = 0 + f (f (b0 )) = f 2 (b0 ) ∈ Im(f 2 )
(2)⇒(1): Neka je x ∈ V proizvoljno. Iz f (x) ∈ Im(f ) = Im(f 2 ) sledi da

je f (x) = f 2 (y) za neko y ∈ V . Dakle 0 = f (x) − f (f (y)) = f x − f (y) , tj.
z := x − f (y) ∈ Ker(f ), pa je x = z + f (y) ∈ Ker(f ) + Im(f ). 2
Tvrd̄enje II.11.2 ako je V konačnodimenzionalan onda su za f ∈ End(V)

sledeći uslovi ekvivalentni:
(1) suma para podprostora Ker(f ), Im(f ) je direktna
(2) važi Ker(f ) + Im(f ) = V
(3) važi Ker(f ) ⊕ Im(f ) = V
(4) važi Im(f ) = Im(f 2 ).
II.12. PROJEKCIJE 103
je pokazati da važi (1) ⇐⇒ (2),

Dokaz Na osnovu Tvrd̄enja II.11.1 dovoljno
obzirom da je po definiciji (3) ⇐⇒ (1) ∧ (2) .
Na osnovu Tvd̄enja II.10.3 je

dim Ker(f ) + dim Im(f ) = dim(V) (II.10)
Zato je na osnovu Tvrd̄enja II.6.9 je

dim Ker(f ) + Im(f ) = dim(V) − dim Ker(f ) ∩ Im(f ) (II.11)

Suma para podprostora Ker(f ), Im(f ) je direktna akko je Ker(f ) ∩ Im(f ) = {0},
tj. akko je
dim Ker(f ) ∩ Im(f ) = 0
Zbog (II.10) i (II.11) sada zaključujemo:

suma para podprostora Ker(f ), Im(f ) je direktna
akko važi
dim Ker(f ) + Im(f ) = dim(V)
odnosno akko je Ker(f ) + Im(f ) podprostor konačnodimenzionalnog prostora V

iste dimenzije kao i sam V. A ovo će prema Posledici II.5.16 važiti akko Ker(f ) +
Im(f ) = V . 2
II.12 Projekcije
v
Tvrd̄enje II.12.1 Ako su f ∈ End(V) i P, Q ⊆ V takvi da je P + Q = V . Sledeći
uslovi su ekvivalentni:
(1) P ⊕ Q = V i f = projP,Q
(2) važi f (p) = p za svako p ∈ P i f (q) = 0 za svako q ∈ Q
Dokaz (1)⇒(2): Ako je p ∈ P onda iz p = p + 0, zbog p ∈ P i 0 ∈ Q, sledi
f (p) = projP,Q (p) = p. Ako je q ∈ Q onda iz q = 0 + q, zbog 0 ∈ P i q ∈ Q, sledi
f (q) = projP,Q (q) = 0.
(2)⇒(1): Neka je x ∈ P ∩ Q. Zbog x ∈ P mora biti f (x) = x a zbog x ∈ Q

mora biti f (x) = 0, pa je x = 0 . Ovim smo pokazali da je P ∩ Q = {0}, tj. da je
suma podprostora P i Q direktna. Zbog pretpostavke P +Q = V je sada P ⊕Q = V
pa je projP,Q : V → P definisano. Neka je x ∈ V proizvoljno. Postoje p ∈ P i q ∈ Q
tako da je x = p + q. Jasno projP,Q (x) = p. Zbog p ∈ P = Im(f ) postoji neko z ∈ V
tako da je p = f (z). Sada imamo
f (x) = f (p) + f (q) = f (f (z)) + 0 = f 2 (z) = f (z) = p = projP,Q (x)
2
Tvrd̄enje II.12.2 (a) Ako je P ⊕ Q = V i f := projP,Q onda je
P = Im(f ), Q = Ker(f ) i f 2 = f .
(b) Ako je f ∈ End(V) takvo da f 2 = f onda je

Ker(f ) ⊕ Im(f ) = V i f = projKer(f ), Im(f )
Dokaz (a) Na osnovu Tvrd̄enja II.12.1 znamo da važi f (p) = p za svako p ∈ P

i f (q) = 0 za svako q ∈ Q. Odavde direktno sledi da je Q ⊆ Ker(f ). Da pokažemo
obrnutu inkluziju neka je x ∈ Ker(f ). Postoje p ∈ P i q ∈ Q tako da je x = p + q.
Otuda imamo
0 = f (x) = f (p) + f (q) = p + 0 = p
pa sledi da je x = 0 + q = q ∈ Q. Ovim smo pokazali da je Q = Ker(f ).
Ako je p ∈ P onda je p = f (p) ∈ Im(f ). Zbog toga važi P ⊆ Im(f ). Da
pokažemo obrnutu inkluziju neka je y ∈ Im(f ). Dakle y = f (x) za neko x ∈ V .
Postoje p ∈ P i q ∈ Q tako da je x = p + q. Otuda imamo
y = f (x) = f (p) + f (q) = p + 0 = p ∈ P
Ovim smo pokazali da je P = Im(f ).
Najzad ako je x ∈ V onda postoje p ∈ P i q ∈ Q tako da je x = p + q pa je
f (x) = f (p)+f (q) = p+0 = p odakle dobijamo f 2 (x) = f (f (x)) = f (p) = p = f (x).
(b) Kako f 2 = f specijalno povlači da je Im(f ) = Im(f 2 ) to sada na osnovu

Tvrd̄enja II.11.1 sledi da je Ker(f )+Im(f ) = V . Stavimo Q := Ker(f ) i P := Im(f ).
Imamo dakle P + Q = V . Ako je p ∈ P onda je p = f (x) za neko x ∈ V pa imamo
f (p) = f (f (x)) = f 2 (x) = f (x) = p. Ako je q ∈ Q onda je f (q) = 0.
Na osnovu Tvrd̄enja II.12.1 je sada suma para (P, Q) direktna, pa je Ker(f ) ⊕
Im(f ) = V , i još imamo f = projP, Q = projKer(f ), Im(f ) . 2
Zapažanje II.12.3 Neka je
v
R := (P, Q) : P, Q ⊆ V i P ⊕ Q = V
i
P := f ∈ End(V) : f 2 = f
Definišimo preslikavanje
Proj : R → P
sa
df
Proj(P, Q) := projP,Q
Iz Tvrd̄enja II.12.2 se sada direktno može izvesti sledeći zaključak:
II.13. LINEARNA PRESLIKAVANJA IZ KM U KN 105
preslikavanje Proj je bijekcija iz R u P
Primer Uslov Ker(f )⊕Im(f ) = V kako smo videli jeste potreban ali nije dovoljan
da važi f 2 = f u šta se možemo uveriti na sledećem primeru.
Neka je f : R3 → R3 dato sa
df
f (x, y, z) := (0, 2y + z, y + 3z)
za (x, y, z) ∈ R.
Imamo

Ker(f ) = (x, y, z) ∈ R3 : 2y + z = y + 3z = 0 = (α, 0, 0) : α ∈ R
Imamo
Im(f ) = (0, β, γ) : β, γ ∈ R
jer ako su β, γ ∈ R proizvoljni onda važi
3β − γ 2γ − β
(0, β, γ) = (0, 2y + z, y + 3z) za y = iz= .
5 5
Vidimo da je Ker(f ) ∩ Im(f ) = {(0, 0, 0)} pa je Ker(f ) ⊕ Im(f ) = R3 .
S druge strane imamo
f (0, 1, 0) = (0, 2, 1)
dok
f 2 (0, 1, 0) = f (0, 2, 1) = (0, 5, 5)
II.13 Linearna preslikavanja iz Km u Kn

Utvrdimo najpre kako izgledaju linearne funkcionele na prostoru Km .
Tvrd̄enje II.13.1 Neka je (λ1 , . . . , λm ) ∈ Km proizvoljna m-torka brojeva i neka

je preslikavanje l : Km → K definisano sa
df
l(x1 , . . . , xm ) := λ1 x1 + · · · + λm xm
za svako(x1 , . . . , xm ) ∈ Km . l je linearna funkcionela na Km . Pritom ako je ej :

j = 1, m standardna baza prostora Km onda važi λj = l(ej ) za svako j = 1, m.
Dokaz Imamo

l α(x1 , . . . , xm ) + β(y1 , . . . , ym ) = l (αx1 + βy1 , . . . , αxm + βym )
= λ1 (αx1 + βy1 ) + · · · + λm (αxm + βym )
= α(λ1 x1 + · · · + λm xm ) + β(λ1 y1 + · · · + λm ym )
= αl(x1 , . . . , xm ) + βl(y1 , . . . , ym )
Da je λj = l(ej ) za svako j = 1, m utvrd̄uje se neposredno. 2
Tvrd̄enje II.13.2 Ako je l ∈ (Km ) 0 linearna funkcionela na Km , (e) : ei , i = 1, m

standardna baza prostora Km i λj := l(ej ) ∈ K za j = 1, m, onda važi
l(x1 , . . . , xm ) = λ1 x1 + · · · + λm xm
za svako (x1 , . . . , xm ) ∈ Km .
Dokaz Imamo
m
! m m
X X X
xj →
− xj l →
−
l(x1 , . . . , xm ) = l ej = ej = xj λ j = λ 1 x1 + · · · + λ m xm
j=1 j=1 j=1
Opišimo sada linearna preslikavanja iz Km u Kn .
Tvrd̄enje II.13.3 Neka je f : Km → Kn linearno preslikavanje, (e) : ei , i = 1, m

standardna baza prostora Km i neka su ai,j ∈ K za i = 1, n, j = 1, m takvi da je
f (ej ) = (a1,j , . . . , an,j ). Tada važi
f (x1 , . . . , xm ) = a1,1 x1 + · · · + a1,j xj + · · · + a1,m xm ,

..
.
ai,1 x1 + · · · + ai,j xj + · · · + ai,m xm ,
..
.
an,1 x1 + · · · + an,j xj + · · · + an,m xm
Dokaz Imamo
f (x1 , . . . , xm ) =
II.13. LINEARNA PRESLIKAVANJA IZ KM U KN 107

f x1 · (1, 0, 0, 0, ... 0, 0, 0)+
x2 · (0, 1, 0, 0, ... 0, 0, 0)+
x3 · (0, 0, 1, 0, ... 0, 0, 0)+

.. .. .. .. .. .. .. ..
. . . . . ... . . .
xm−1 · (0, 0, 0, 0, ... 0, 1, 0)+

xm · (0, 0, 0, 0, ... 0, 0, 1)
= x1 · f (1, 0, 0, 0, ... 0, 0, 0)+

x2 · f (0, 1, 0, 0, ... 0, 0, 0)+
x3 · f (0, 0, 1, 0, ... 0, 0, 0)+
.. .. .. .. .. .. .. ..
. . . . . ... . . .
xm−1 · f (0, 0, 0, 0, ... 0, 1, 0)+
xm · f (0, 0, 0, 0, ... 0, 0, 1) =
x1 · (a1,1 , a2,1 , a3,1 , a4,1 , ... an−2,1 , an−1,1 , an,1 )+

x2 · (a1,2 , a2,2 , a3,2 , a4,2 , ... an−2,2 , an−1,2 , an,2 )+
x3 · (a1,3 , a2,3 , a3,3 , a4,3 , ... an−2,3 , an−1,3 , an,3 )+
.. .. .. .. .. .. .. ..
. . . . .
... . . .
xm−1 · (a1,m−1 , a2,m−1 , a3,m−1 , a4,m−1 , . . . an−2,m−1 , an−1,m−1 , an,m−1 )+
xm · (a1,m , a2,m , a3,m , a4,m , . . . an−2,m , an−1,m , an,m )
= a1,1 x1 + · · · + a1,j xj + · · · + a1,m xm ,

..
.
ai,1 x1 + · · · + ai,j xj + · · · + ai,m xm ,
..
.
an,1 x1 + · · · + an,j xj + · · · + an,m xm
Tvrd̄enje II.13.4 Neka je V konačnodimenzionalan a W proizvoljan vektorski pro-

stor, pri čemu su oba nad K (oba realna ili oba kompleksna), dim(V) =: m ∈ N i
neka je f : V → W proizvoljno preslikavanje. Tada su sledeća dva uslova ekviva-
lentna:
(1) f ∈ Hom(V, W), tj. f je linearno preslikavanje

(2) postoje k ∈ N, funkcionele l1 , . . . , lk ∈ V 0 i vektori b1 , . . . , bk ∈ W tako da
važi
k
→
− →
− X →
−
f (v) = l1 (v) b1 + · · · + lk (v) bk = lj (v) bj
j=1
za svako v ∈ V .

Dokaz (1)⇒(2): Neka je aj : j = 1, m proizvoljna baza prostora V i neka je
za svako j = 1, m preslikavanje lj : V → K definisano tako da je za v ∈ V
broj lj (v) j-ta koordinata vektora v u odnosu na bazu a.

Ukratko, preslikavanja l1 , . . . , lm su definisana sa l1 (v), . . . , lm (v) = Koorda (v). Za
svako j = 1, m preslikavanje lj je linearna funkcionela na V. Zaista, ako su u, v ∈ V
i α, β ∈ K onda imamo
m
X m
X m
X
α→
−
u + β→
− lj (u)→
− lj (v)→
− αlj (u) + βlj (v) →
−
v =α aj + β aj = aj
j=1 j=1 j=1
pa je lj α→−
u + β→ −
v = αlj (u) + βlj (v). Ako stavimo bj := f (aj ) za j = 1, m onda
imamo
m
! m
X
→
−
X →
− −
→
lj (v)f →
−
f (v) = f lj (v) aj = aj = l1 (v) b1 + · · · + lm (v)bm
j=1 j=1
(2)⇒(1): Neka su dati l1 , . . . , lk ∈ V 0 i b1 , . . . , bk ∈ W i neka je preslikavanje

f : V → W definisano sa
k
→
− →
− X →
−
f (v) = l1 (v) b1 + · · · + lk (v) bk = lj (v) bj
j=1
za svako v ∈ V . Da pokažemo da je f ∈ Hom(V, W) neka su u, v ∈ V i α, β ∈ K.

Imamo
k k
→
− →
− X →
− →
− →
− X →
−
f αu +β v = lj α u + β v b j = αlj (u) + βlj (v) bj =
j=1 j=1
k k
X →
− X →
−
=α lj (u) bj + β lj (v) bj = αf (u) + βf (v)
j=1 j=1
2
II.14. MATRICA LINEARNOG PRESLIKAVANJA 109
Tvrd̄enje II.13.5 Neka su ai,j ∈ K za i = 1, n, j = 1, m proizvoljni i neka je

f : Km → Kn preslikavanje definisano sa
f (x1 , . . . , xm ) = a1,1 x1 + · · · + a1,j xj + · · · + a1,m xm ,
..
.
ai,1 x1 + · · · + ai,j xj + · · · + ai,m xm ,
..
.
an,1 x1 + · · · + an,j xj + · · · + an,m xm
Tada je f ∈ Hom (Km Kn ) i pritom važi (a1,j , . . . , an,j ) = f (ej ) za svako j = 1, m,
gde je (e) : ej , j = 1, m standardna baza prostora Km .
Dokaz Neka je (s1 , . . . , sn ) standardna baza prostora Kn . Imamo
f (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) = a1,1 x1 + · · · + a1,j xj + · · · + a1,m xm →
−
s1 +
..
.
ai,1 x1 + · · · + ai,j xj + · · · + ai,m xm →
−
si +
..
.
a x +···+a x +···+a x →
−
n,1 1 n,j j s
n,m m n
tj.
f (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) = l1 (x1 , . . . , xj , . . . , xm )→
−
s1 +
..
.
li (x1 , . . . , xj , . . . , xm )→
−
si +
..
.
l (x , . . . , x , . . . , x )→
n 1 j m
−
s
n
m
gde su funkcije li : K → K za i = 1, n definisane sa
df
li (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) := ai,1 x1 + · · · + ai,j xj + · · · + ai,m xm
Da je f ∈ Hom (Km , Kn ) sada sledi iz Tvrd̄enja II.13.1 i II.13.4. Jednakosti
(a1,j , . . . , an,j ) = f (ej )
za j = 1, m proveravaju se neposredno. 2
II.14 Matrica linearnog preslikavanja

Tvrd̄enje II.14.1 Neka je V konačnodimenzionalan a W proizvoljan vektorski
prostor. Neka je n := dim(V) ∈ N i neka je a = (a1 , . . . , an ) proizvoljna baza
prostora V.
Preslikavanje Vreda : Hom(V, W) → W n definisano sa
df
Vreda (f ) := f (a1 ), . . . f (an )
za f ∈ Hom(V, W), je bijektivno.
Dokaz Pokažimo najpre da je Vreda preslikavanje na skup W n . Neka je
w = (w1 , . . . , wn ) ∈ W n
proizvoljno. Definišimo f : V → W na sledeći način:

ako je x ∈ V onda, obzirom da je a baza, postoji jedinstvena n-torka (α1 , . . . , αn ) ∈
Kn takva da je
n
X
x = bα1 , . . . , αn ca = αi →
−
ai
i=1
ili drugim rečima (α1 , . . . , αn ) = Koorda (x) – videti Tvrd̄enje II.9.1 i Definiciju
II.9.2; definišimo
n
X
f (x) = bα1 , . . . , αn cw = αi →
−
wi ∈ W
i=1

ili drugim rečima f (x) = LKw (α1 , . . . , αn ) . (Sve ovo se jednostavno moglo skratiti
sa f := LKw ◦ Koorda , no ovo zapažanje nije nužno za naš dokaz.)
Pokažimo da je f ∈ Hom(V, W) , tj. da je f linearno preslikavanje; tada bi imali
f ∈ Dom(Vreda ) i Vreda (f ) = w . Dakle, neka su α, β ∈ K i x, y ∈ V . Ako je
n
X n
X
x= µi →
−
ai i y= νi →
−
ai
i=1 i=1
onda je
n
X
α→
−
x + β→
−
y = (αµi + βνi )→
−
ai = bαµ1 + βν1 , . . . , αµn + βνn ca
i=1
pa prema definiciji našeg preslikavanja f imamo

n
X n
X
f (x) = µi →
−
wi i f (y) = νi →
−
wi
i=1 i=1
kao i
n n n
X X X
f α→
−
x + β→
− (αµi + βνi )→
− µi →
− νi →
−
wi = α · f →
−
x +β·f →
−

y = wi = α wi + β y
i=1 i=1 i=1
Pokažimo sada da je Vred a injektivno preslikavanje . Neka su f, g ∈ Hom(V, W)

tako da je
Vreda (f ) = Vreda (g)
tj. tako da je f (ai ) = g(ai ) za svako i = 1, n. Ako je x ∈ V i ako je x =

bα1 , . . . , αn ca onda imamo
n
X n
X
f (x) = αi · f (ai ) = αi · g(ai ) = g(x)
i=1 i=1
Kako je x ∈ V bilo proizvoljno ovim smo pokazali da je f = g. 2
Definicija II.14.2 Neka je V konačnodimenzionalan a W proizvoljan vektorski

prostor, n := dim(V) ∈ N i a = (a1 , . . . , an ) baza prostora V.
Preslikavanje inverzno bijekciji Vreda : Hom(V, W) → W n iz Tvrd̄enja II.14.1
ćemo označavati sa
df −1
Lineara := Vreda
Drugim rečima
Lineara : W n → Hom(V, W)
i ako je b = (b1 , . . . , bn ) ∈ W n proizvoljna n-torka vektora prostora W onda je
Lineara (b) = Linear(a1 ,...,an ) (b1 , . . . , bn ) ∈ Hom(V, W)
ono jedinstveno linearno preslikavanje f iz V u W za koje važi
f (ai ) = bi za svako i = 1, n
Definicija II.14.3 Neka je K ∈ {R, C}, neka su V i W k.d.v. prostori nad K,

dim(V) =: m ∈ N, dim(W) =: n ∈ N, neka je
a = (a1 , . . . , am ) baza prostora V
a
b = (b1 , . . . , bn ) baza prostora W.
Definišemo preslikavanje
Ma,b : Hom(V, W) → Kn×m
tako da je za svako f ∈ Hom(V, W)

 
λ1,1 . . . λ1,j . . . λ1,m
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
df 
 ∈ Kn×m

Ma,b (f ) :=  λi,1 . . . λi,j . . . λi,m
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
λn,1 . . . λn,j . . . λn,m
gde su λi,j ∈ K dati sa

n
X →
−
f (aj ) = bλ1,j , . . . , λn,j cb = λi,j bi
i=1
za i = 1, n, j = 1, m. Za f ∈ Hom(V, W) matricu Ma,b (f ), nazivamo
matrica linearnog preslikavanja f u odnosu na par baza (a, b)

ili u odnosu na baze a i b, tim redom. 2
Primer Neka je f : R2 → R2 definisano sa

df
f (x, y) := (−2x + 5y, 3x + y)
za svako (x, y) ∈ R2 . Znamo da je f ∈ End (R2 ).

Lako se proverava da su sistemi
(a) : a1 = (1, 1), a2 = (−1, 1) i (b) : b1 = (41, −2), b2 = (24, −2)
baze prostora R2 . Imamo

→
− →
−
f (a1 ) = (3, 4) = 3 b1 − 5 b2 = b3, −5cb
i
→
− →
−
f (a2 ) = (7, −2) = − b1 + 2 b2 = b−1, 2cb
pa je
3 −1
Ma,b (f ) =
−5 2
2
Teorema II.14.4 Neka je K ∈ {R, C}, neka su V i W k.d.v. prostori nad K,

dim(V) = m ∈ N, dim(W) = n ∈ N, neka je a = (a1 , . . . , am ) baza prostora V a
b = (b1 , . . . , bn ) baza prostora W.
Preslikavanje Ma,b : Hom(V, W) → Kn×m je
izomorfizam prostora Hom(V, W) i Kn×m
drugim rečima Ma,b je bijekcija izmed̄u dotičnih skupova i pritom važi
Ma,b (µ · f + ν · g) = µ · Ma,b (f ) + ν · Ma,b (g)
za svako µ, ν ∈ K i f, g ∈ Hom(V, W).

Dokaz Pokazujemo da je Ma,b 1 − 1 preslikavanje . Ako su f, g ∈ Hom(V, W)

tako da
Ma,b (f ) = Ma,b (g) = [λi,j ]n×m ∈ Kn×m
onda za svako j = 1, m važi
f (aj ) = bλ1,j , . . . , λn,j cb = g(aj )
Dakle

Vreda (f ) = f (a1 ), . . . , f (am ) = g(a1 ), . . . , g(am ) = Vreda (g)
pa prema Tvrd̄enju II.14.1 mora biti f = g.
Pokažimo sada da je Ma,b preslikavanje na skup Kn×m . Neka je
S = [si,j ]n×m ∈ Kn×m
proizvoljno. Za j ∈ {1, . . . , m} stavimo
wj := bs1,j , . . . , sn,j cb
Kako je Vreda : Hom(V, W) → W m preslikavanje na skup W m (prema Tvrd̄enju

II.14.1) to postoji neko f ∈ Hom(V, W) tako da je

(w1 , . . . , wm ) = Vreda (f ) = f (a1 ), . . . , f (am )
df
(ukratko f := Lineara (w1 , . . . , wm )). Po konstrukciji je f (aj ) = wj = bs1,j , . . . , sn,j cb
za svako j = 1, m pa je Ma,b (f ) = S.
Da pokažemo linearnost preslikavanja T neka je
P := Ma,b (f ) = [pi,j ]n×m ,

Q := Ma,b (g) = [qi,j ]n×m ,
R := Ma,b (µ · f + ν · g) = [ri,j ]n×m
Za proizvoljno j ∈ {1, . . . , m} imamo

br1,j , . . . , rn,j cb = µ · f + ν · g (aj ) = µ · f (aj ) + ν · g(aj ) =
µ · bp1,j , . . . , pn,j cb + ν · bq1,j , . . . , qn,j cb = bµp1,j + νq1,j , . . . , µpn,j + νqn,j cb
a odavde sledi da je
ri,j = µpi,j + νqi,j
za svako i = 1, n. Dakle za svako j = 1, m i i = 1, n je R(i, j) = µ · P (i, j) + ν ·

Q(i, j) = µ · P + ν · Q (i, j), pa je R = µ · P + ν · Q, tj. Ma,b (µ · f + ν · g) =
µ · Ma,b (f ) + ν · Ma,b (g). 2
II.15 Množenje matrica

Tvrd̄enje II.15.1 Neka je K ∈ {R, C}, neka su V i W k.d.v. prostori nad K,
dim(V) = m ∈ N, dim(W) = n ∈ N, neka je
a = (a1 , . . . , am ) baza prostora V
a
b = (b1 , . . . , bn ) baza prostora W,
i neka je
f ∈ Hom(V, W)
Dalje neka je
 
λ1,1 . . . λ1,j . . . λ1,m
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
 = [λi,j ]n×m ∈ Kn×m
 
Ma,b (f ) =  λi,1 . . . λi,j . . . λi,m
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
λn,1 . . . λn,j . . . λn,m
Ako je v ∈ V proizvoljan vektor i ako

m n
X X →
−
v= xj →
−
aj = bx1 , . . . , xm ca i f (v) = yi bi = by1 , . . . , yn cb
j=1 i=1
onda važi
       
y1 λ1,1 λ1,j λ1,m
 ..   ..   ..   .. 
 .   .   .   . 
       
 yi  = x1  λi,1  + · · · + xj  λi,j  + · · · + xm  λi,m 
 .   .   .   . 
 ..   ..   ..   .. 
yn λn,1 λn,j λn,m
odnosno
     Pm 
y1 λ1,1 x1 + · · · + λ1,j xj + · · · + λ1,m xm j=1 λ1,j xj
 ..   ..   .. 
 .   .   . 
     Pm 
 yi  =  λi,1 x1 + · · · + λi,j xj + · · · + λi,m xm = j=1 λ i,j x j
 (II.12)
 .   ..   ..

 ..   .   
Pm .
 
yn λn,1 x1 + · · · + λn,j xj + · · · + λn,m xm j=1 λn,j xj
Dokaz Imamo
II.15. MNOŽENJE MATRICA 115
m n n n
X X →
− X →
− X →
−
xj f →
−
f (v) = aj = x1 · λi,1 bi + · · · + xj · λi,j bi + · · · + xm · λi,m bi =
j=1 i=1 i=1 i=1
n n n
X →
− X →
− X →
−
(x1 · λi,1 ) bi + · · · + (xj · λi,j ) bi + · · · + (xm · λi,m ) bi =
i=1 i=1 i=1
n
X →
−
x1 · λi,1 + · · · + xj · λi,j + · · · + xm · λi,m bi =
i=1
= b x1 · λ1,1 + · · · + xj · λ1,j + · · · + xm · λ1,m ,
..
.
x1 · λi,1 + · · · + xj · λi,j + · · · + xm · λi,m ,
..
.
x1 · λn,1 + · · · + xj · λn,j + · · · + xm · λn,m cb
2
Tvrd̄enje II.15.2 Neka su dati k.d.v. prostori V, W i U i linearna preslikavanja

f ∈ Hom(V, W) i g ∈ Hom(W, U). Neka je dim(V) =: k, dim(W) =: m i dim(U) =:
n. Neka je a baza prostora V, b baza prostora W i c baza prostora U.
Slika II.15.19.
Ako je
 
λ1,1 . . . λ1,j . . . λ1,m
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
 = [λi,j ]n×m ∈ Kn×m
 
Mb,c (g) =  λi,1 . . . λi,j . . . λi,m
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
λn,1 . . . λn,j . . . λn,m
i  
x1,1 . . . x1,s . . . x1,k
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
 = [xj,s ]m×k ∈ Km×k
 
Ma,b (f ) =  xj,1 . . . xj,s . . . xj,k
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
xm,1 . . . xm,s . . . xm,k
onda je
Ma,c (g ◦ f ) = [yi,j ]n×k ∈ Kn×k matrica čija je s-ta kolona za s = 1, k data sa:
       
y1,s λ1,1 λ1,j λ1,m
 ..   ..   ..   .. 
 .   .   .   . 
       
y
 i,s  = x 1,s  λi,1  + · · · + x j,s  λ i,j  + · · · + x m,s  λi,m 
 .   .   .   . 
 ..   ..   ..   .. 
yn,s λn,1 λn,j λn,m
odnosno
     Pm 
y1,s λ1,1 x1,s + · · · + λ1,j xj,s + · · · + λ1,m xm,s λ1,j xj,s
j=1
 ..   ..   .. 
 .   .   . 
     Pm 
y = λ x + · · · + λ i,j j,s + · · · + λi,m xm,s
x = j=1 λi,j xj,s 
 i,s   i,1 1,s 
 .   ..   ..
 ..   .  
 .


Pm
yn,s λn,1 x1,s + · · · + λn,j xj,s + · · · + λn,m xm,s j=1 λn,j xj,s
Dokaz Neka je s ∈ {1, . . . , k} proizvoljno. Stavimo vs := f (as ). Po pretpostavci

je vs = bx1,s , . . . , xj,s , . . . , xm,j ca . Zato je prema Tvrd̄enju II.15.1 sada
g(vs ) = b λ1,1 x1,s + · · · + λ1,j xj,s + · · · + λ1,m xm,s ,

..
.
λi,1 x1,s + · · · + λi,j xj,s + · · · + λi,m xm,s ,
..
.
λn,1 x1,s + · · · + λn,j xj,s + · · · + λn,m xm,s , cc

Kako je g(vs ) = g f (as ) = (g ◦ f )(as ) to je prema Definiciji II.14.3 za svako s = 1, k
s-ta kolona matrice Ma,c (g ◦ f ) data sa
 
λ1,1 x1,s + · · · + λ1,j xj,s + · · · + λ1,m xm,s
 .. 
 . 
 
 λi,1 x1,s + · · · + λi,j xj,s + · · · + λi,m xm,s 
 .. 
 . 
λn,1 x1,s + · · · + λn,j xj,s + · · · + λn,m xm,s
2
Definicija II.15.3 Neka je L = [λi,j ]n×m ∈ Kn×m i X = [xj,s ]m×k ∈ Km×k .

Proizvod matrica L i X, tim redom, ili proizvod para matrica (L, X) jeste ma-
trica Y = [λi,j ]n×k ∈ Kn×k čija je s-ta kolona za s = 1, k data sa
     Pm 
y1,s λ1,1 x1,s + · · · + λ1,j xj,s + · · · + λ1,m xm,s j=1 λ 1,j x j,s
 ..   ..   . 
 .   .   P ..
 

     m
 yi,s  =  λi,1 x1,s + · · · + λi,j xj,s + · · · + λi,m xm,s  =  j=1 λi,j xj,s 

 .   .   .
 ..   ..   .. 

Pm
yn,s λn,1 x1,s + · · · + λn,j xj,s + · · · + λn,m xm,s j=1 λn,j xj,s
Proizvod matrica L i X označavamo jednostavno sa “L · X” ili “LX”. 2

Zapažanje II.15.4 Dakle proizvod matrica A = [ai,j ]n×m ∈ Kn×m i B = [bi,j ]m×k ∈
Km×k jeste matrica C = [ci,j ]n×k ∈ Kn×k definisana sa
m
X
ci,j = ai,r br,j = ai,1 b1,j + · · · + ai,r br,j + · · · + ai,m bm,j
r=1
za i = 1, n, j = 1, k :
 
... b1,j ...
 ..   . .. .. .. ..   .. .. ..
. .. . . . .  . . .


     
 . . . ci,j . . .  =  ai,1 . . . ai,r . . . ai,m  ·  ... br,j ... 
.. .. .. .. .. ..  .. .. .. 
. . . . . .  . . . 
. . . bm,j . . .
Zapažanje II.15.5 Za svako n, m, k ∈ N definisana je po jedna mešovita ope-

racija ∗ izmed̄u elemenata skupa Kn×m i elementa skupa Km×k sa vrednostima u
skupu Kn×k tako da je za A = [ai,j ]n×m ∈ Kn×m i B = [bi,j ]m×k ∈ Km×k matrica
A ∗ B ∈ Kn×k proizvod para (A, B). Zapravo korektnije bi bilo pisati ∗n,m,k umesto
∗.
Ukoliko je n = m onda je ∗ = ∗n,n,n operacija na skupu Kn×n svih kvadratnih
matrica reda n. 2
Zapažanje II.15.6 Neka je A = [ai,j ]n×m , B = [bi,j ]m×k i AB =: C = [ci,j ]n×k .

(i) Za svako i = 1, n i j = 1, k je
 
b1,j
 .. 
 . 
 
ci,j = ai,1 . . . ai,r . . . ai,m ·  br,j 
 . 
 .. 
bm,j
ili

ci,j = Ai,•, · B•,j za svako i = 1, n, j = 1, k.
(ii) j-ta kolona matrice C upravo proizvod matrice A i j-te kolone matrice B,
tim redom:
       
c1,j a1,1 . . . a1,r . . . a1,m b1,j b1,j
 ..   .. .. .. .. ..   ..   .. 
 .   . . . . .   .   . 
       
 ci,j  =  ai,1 . . . ai,r . . . ai,m  ·  br,j  = A ·  br,j 
 .   . .. .. .. ..   .   . 
 ..   .. . . . .   ..   .. 
cn,j an,1 . . . an,r . . . an,m bm,j bm,j
ili
C•,j = A · B•,j za svako j = 1, k.
(iii) i-ta vrsta matrice C je upravo proizvod i-te vrste matrice A i matrice B,
tim redom:
 
b1,1 . . . b1,j . . . b1,k
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
 
ci,1 . . . ci,j . . . ci,k = ai,1 . . . ai,j . . . ai,m ·  bi,1 . . . bi,j . . . bi,k  =
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
bm,1 . . . bm,j . . . bm,k

= ai,1 . . . ai,j . . . ai,m ·B
ili
Ci,• = Ai,•, · B za svako i = 1, n.
(iv) j-ta kolona C•,j je upravo linearna kombinacija sistema kolona
(A•,1 , . . . , A•,r , . . . , A•,m )
matrice A sa sistemom skalara
(b1,j , . . . , br,j , . . . , bm,j )
Odnosno:
       
c1,j a1,1 a1,r a1,m
 ..   ..   ..   .. 
 .   .   .   . 
       
 i,j  = b1,j  ai,1
c  + · · · + br,j  i,r  + · · · + bm,j  ai,m
a 
 .   .   .   . 
 ..   ..   ..   .. 
cn,j an,1 an,r an,m
ili
m
X
C•,j = b1,j A•,1 + . . . + br,j A•,r . . . + bm,j A•,m = br,j A•,r
r=1
Primetimo da je dotični sistem skalara dat j-tom kolonom matrice B:

 
b1,j
 .. 
 . 
 
B•,j =  br,j 
 . 
 .. 
bm,j
Dakle
     
c1,j a1,1 . . . a1,r . . . a1,m b1,j
.
 .   .. .. .. .. ..   .. 
 .   . . . . .   . 
     
 ci,j  =  ai,1 . . . ai,r . . . ai,m  ·  br,j  (II.13)
 .   . .. .. .. ..   . 
 ..   .. . . . .   .. 
cn,j an,1 . . . an,r . . . an,m bm,j
     
a1,1 a1,r a1,m
 ..   ..   .. 
 .   .   . 
     
= b1,j  ai,1  + · · · + br,j  ai,r  + · · · + bm,j  ai,m 
 .   .   . 
 ..   ..   .. 
an,1 an,r an,m
 
a1,1 b1,j + · · · + a1,r br,j + · · · + a1,m bm,j
 .. 
 . 
 
=  ai,1 b1,j + · · · + ai,r br,j + · · · + ai,m bm,j 
 .. 
 . 
an,1 b1,j + · · · + an,r br,j + · · · + an,m bm,j
(v) i-ta vrsta Ci,• je upravo linearna kombinacija sistema vrsta
(B1,• , . . . , Br,• , . . . , Bm,• )

matrice B sa sistemom skalara
(ai,1 , . . . , ai,r , . . . , ai,m )
Odnosno:

ai,1 b1,1 . . . b1,j . . . b1,k +
..
.
ci,1 . . . ci,j . . . ci,k = ai,r br,1 . . . br,j . . . br,k +
..
.
ai,m bm,1 . . . bm,j . . . bm,k
ili
m
X
Ci,• = ai,1 B1,• + . . . + ai,r Br,• . . . + ai,m Bm,• = ai,r Br,•
r=1
Primetimo da je dotični sistem skalara dat i-tom vrstom matrice A:

Ai,• = ai,1 . . . ai,j . . . ai,k
Dakle
 
b1,1 . . . b1,j . . . b1,k
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 

ci,1 . . . ci,j . . . ci,k = ai,1 . . . ai,j . . . ai,m ·  bi,1 . . . bi,j . . . bi,k 
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
bm,1 . . . bm,j . . . bm,k

ai,1 b1,1 . . . b1,j . . . b1,k +
..
.
= ai,r br,1 . . . br,j . . . br,k + (II.14)
..
.
ai,m bm,1 . . . bm,j . . . bm,k
 
ai,1 b1,1 + ai,1 b1,j + ai,1 b1,k +
 . . .
.. .. 
 . . 
 
=  ai,r br,1 + , . . . . . . , ai,r br,j + , . . . . . . , ai,r br,k + 
 . .. .. 
 .. . . 
ai,m bm,1 ai,m bm,j ai,m bm,k
Zapažanje II.15.7 (i) Jednakost (II.15.1) iz Tvrd̄enje II.15.1 se sada može zapisati
i ovako    
y1 x1
 ..   .. 
 .   . 
   
 yi  = Ma,b (f ) ·  xj  (II.15)
 .   . 
 ..   .. 
yn xm
ako f ∈ Hom(V, W), v = bx1 , . . . , xm ca ∈ V i f (v) = by1 , . . . , yn cb ∈ W .
(ii) Tvrd̄enje II.15.2 sada poprima sledeći oblik:

Neka su dati k.d.v. prostori V, W i U i linearna preslikavanja f ∈ Hom(V, W) i
g ∈ Hom(W, U). Ako je a baza prostora V, b baza prostora W i c baza prostora U
onda važi
Ma,c (g ◦ f ) = Mb,c (g) · Ma,b (f )
Slika II.15.20.
Tvrd̄enje II.15.8 Ako je A ∈ Kn4 ×n3 , B ∈ Kn3 ×n2 i C ∈ Kn2 ×n1 onda važi
(A · B) · C = A · (B · C)
Dokaz Neka je p baza prostora Kn1 , q baza prostora Kn2 , r baza prostora Kn3
i s baza prostora Kn4 (npr. možemo uzeti standardne baze ovih prostora). Na
osnovu Teoreme II.14.4 postoje f ∈ Hom (Kn1 , Kn2 ), f ∈ Hom (Kn2 , Kn3 ) i f ∈
Hom (Kn3 , Kn4 ) tako da je
C = Mp,q (f ), B = Mq,r (g) i A = Mr,s (h)
Slika II.15.21.
Na osnovu Zapažanja II.15.7 pod (ii) znamo da je A · B = Mq,s (h ◦ g) pa je iz

istih razloga i (A · B) · C = Mp,s (h ◦ g) ◦ f .
Slično, znamo da je B · C = Mp,r (g ◦ f ) te i da je A · (B · C) = Mp,s h ◦ (g ◦ f ) .
Ali (h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f ) i dokaz je priveden kraju. 2
Napomena II.15.9 Ako su Ai ∈ Kni+1 ×ni za i = 1, k onda se lako proverava da su

definisani svi proizvodi
A2 · A1 ,
A3 · (A2 · A1 ),
A4 · (A3 · (A2 · A1 )),
..
.
An · (. . . A4 · (A3 · (A2 · A1 )) . . . ).
kao i da kako god uopšte rasporedili zagrade u “An · An−1 · . . . · A2 · A1 ” za matrice
koje se dobijaju uvek će biti definisani njihovi proizvodi. Takod̄e, razmatranje slično
onom u vezi sa rasporedom zagrada kod asocijativnih operacija, pokazuje da i u ovom
slučaju konačan rezultat neće zavisiti od polaznog rasporeda zagrada. 2
Tvrd̄enje II.15.10 Neka su dati k.d.v. prostori V1 , . . . , Vn+1 i linearna preslika-

vanja f1 : V1 → V2 , . . . , fn : Vn → Vn+1 . Ako je ai baza prostora Vi za i = 1, n + 1
onda je
Ma1 ,an+1 (fn+1 ◦ · · · ◦ f1 ) = Man ,an+1 (fn ) · Man−1 ,an (fn−1 ) · . . . · Ma2 ,a3 (f2 ) · Ma1 ,a2 (f1 )
Dokaz Lagana indukcija po n ∈ N, imajući u vidu Zapažanje II.15.7 pod (ii).

2
II.16 Dva primera: rotacija i osna simetrija

Kroz ovaj odeljak fiksirana je neka ravan R.
Definišemo da je par (A, B) tačaka ravni R istog tipa kao i par (A1 , B2 ) tačaka
ravni R kao što smo to i ranije uradili.
Slika II.16.22.
Definišemo geometrijski vektor ravni R odred̄en parom (A, B) ∈ R2 kao skup
−→ df
AB := . . . , (A, B), (A1 , B1 ), . . .
svih parova tačaka ravni R koj su istog tipa kao i (A, B). Definišemo i operaciju
sabiranja geometrijskih vektora kao i mešovitu operaciju množenja geometrijskih
vektora realnim brojevima na isti način kao i pre. Skup svih geometrijskih vektora
ravni R označimo sa G a ovako dobijen realan vektorski prostor sa G. Lako je videti
da je
dim(G) = 2
Podsetimo se da za preslikavanje f : R → R kažemo da je
izometrijska transformacija
ili transformacija podudarnosti ako za svako A, B ∈ R važi AB = f (A)f (B).
Veoma važna osobina izometrijskih transformacija jeste činjenica da važi:

ako su (A, B) i (E, F ) istog tipa onda su i f (A), f (B) i f (E), f (F ) istog tipa
II.16. DVA PRIMERA: ROTACIJA I OSNA SIMETRIJA 125
Slika II.16.23.
Slika II.16.24.
Slika II.16.25.
−→ −→
Zato ako je x = . . . , (A, B), (E, F ), . . . = AB = EF onda je
−−−−−−→ −−−−−−→
f (A)f (B) = f (A)f (B) = . . . , f (A), f (B) , f (E), f (F ) , . . .
pa nam ovo omogućava da (korektno) definišemo preslikavanje F : G → G tako da

je
−→ −−−−−−→
F AB = f (A)f (B)
Simbolički predstavljeno:

x = . . . . . . . . . . . . , ( A , B ), . . . . . . . . . . . .
↓ ↓
f (A) f (B)

F (x) = . . . . . . . . . . . . , f (A), f (B) , . . . . . . . . . . . .

Da su postojali parovi (A, B) i (E, F ) istog tipa takvi da parovi f (A), f (B)
−→ −→
i f (E), f (F ) nisu istog tipa onda ne bismo znali da li da za x = AB = EF
−−−−−−→ −−−−−−→
definišemo F (x) = f (A)f (B) ili F (x) = f (E)f (F ), obzirom da su ovo različiti
−−−−−−→ −−−−−−→
geometrijski vektori: f (A)f (B) 6= f (E)f (F ).
Slika II.16.26.
Primer Translacija f : R → R za dati geometrijski vektor v je kao što znamo

izometrijska transformacija. Za nju važi F = idG . Zaista, za svako A, B ∈ R par
−→ −−−−−−→ −→
f (A), f (B) je istog tipa kao par (A, B), pa je F AB = f (A)f (B) = AB. 2
Slika II.16.27.
Ako je f : R → R proizvoljna izometrijska transformacija onda za F : G → G

važi
F (u + v) = F (u) + (v)
odnosno F je aditivno preslikavanje u odnosu na sabiranje geometrijskih vektora.

−→ −−→ −→
Zaista, neka je u = AB i v = BC. Tada je u + v = AC i
−→ −−−−−−→ −−→ −−−−−−→ −→ −−−−−−→
F (u) = F AB = f (A)f (B), F (v) = F BC = f (B)f (C) i F AC = f (A)f (C)
pa imamo
−→ −−→ −→ −−−−−−→ −−−−−−→ −−−−−−→
F (u + v) = F AB + BC = F AC = f (A)f (C) = f (A)f (B) + f (B)f (C)
= F (u) + F (v)
Jednostavnim geometrijskim razmatranjem se može pokazati da je F i homogeno
preslikavanje u odnosu na množenje geometrijskih vektora realnim brojevima, tj. da
važi
F (αu) = αF (u)
za svako u ∈ G i α ∈ R.
Ovo ćemo ilustrovati na Slici II.16.28 u slučaju kad je α ∈ R pozitivan realan

−→ −→
broj. Neka je u = AB i C ∈ R takvo da je αu = AC. Imamo AC = α · AB.
Slika II.16.28.
Zbog
AB + BC = AC
|| || ||
f (A)f (B) + f (B)f (C) = f (A)f (C)

zaključujemo da je su f (A), f (B) i f (C) kolinearne tačke, da je tačka f (B)
izmed̄u tačaka f (A) i f (C) kao i da važi f (A)f (C) = α · f (A)f (B).
Slika II.16.29.
Slika II.16.30.
Slika II.16.31.
pa odavde imamo
−→ −→ −−−−−−→ −−−−−−→ −→

F (αu) = F αAB = F AC = f (A)f (C) = αf (A)f (B) = αF AB = αF (αu)
Zaključujemo da ako je f : R → R proizvoljna izometrijska transformacija onda

je preslikavanje F : G → G linearno iz G u G, tj.
F ∈ End(G)
Primer II.16.1 Rotacija

Neka je O ∈ R i θ ∈ R proizvoljno. Poznato je da je rotacija f : R → R oko
tačke O za ugao od θ radijana izometrijska transformacija:
Slika II.16.32.
zbog ∠X1 OY1 = θ+ω = ∠XOY i X1 O = XO, Y1 O = Y O je 4X1 OY1 ∼

= 4XOY ,
pa imamo X1 Y1 = XY .
df
Otuda je RotO,θ := F ∈ End(G).
−→ −−→
Nad̄imo matricu linearnog preslikavanja RotO,θ u odnosu na bazu v = OA, OB
na Slici II.16.33, gde je ∠AOB prav ugao i OA = OB = 1.
Slika II.16.33.
Neka je najpre θ ∈ (0; π/2).

Stavimo A1 := f (A) i B1 := f (B). Imamo
−→ −−−−−−→ −−→ −→ −−→
RotO,θ OA = f (O)f (A) = OA1 = cos θ · OA + sin θ · OB = bcos θ, sin θcv
i slično
−−→ −−−−−−→ −−→ −→ −−→
RotO,θ OB = f (O)f (B) = OB1 = − sin θ · OA + cos θ · OB = b− sin θ, cos θcv
pa je

cos θ − sin θ
Mv,v (RotO,θ ) = (II.16)
sin θ cos θ
Sličnim geometrijskim razmatranjem, razlikovanjem slučajeva θ ∈ (π, 2; π), θ ∈

(π; 3π/2)
−→ i −−sl. dobićemo da je matrica preslikavanja Rot O,θ u odnosu na bazu
→
v = OA, OB i dalje data sa (II.16) kakav god da je θ ∈ R. Do tog zaključka
možemo doći i sledećim rezonom kako sledi.
θ
Neka je najpre θ > 0. Postoji neko n ∈ N tako da je ∈ (0; π/2). Imamo
n
RotO,θ = RotO,θ/n ◦ . . . ◦ RotO,θ/n
| {z }
n puta
Zato na osnovu Tvrd̄enja II.15.10 važi

n
Mv,v (RotO,θ ) = Mv,v RotO,θ/n · . . . · Mv,v RotO,θ/n = Mv,v RotO,θ/n
| {z }
n puta
Kako je

cos u − sin u cos v − sin v
· =
sin u cos u sin v cos v

(cos u cos v − sin u sin v) (− cos u sin v − sin u cos v)
=
(sin u cos v + cos u sin v) (− sin u sin v + cos u cos v)

cos(u + v) − sin(u + v)
sin(u + v) cos(u + v)
Jednostavnom indukcijom po k ∈ N se pokazuje da važi
k
cos u − sin u cos(ku) − sin(ku)
=
sin u cos u sin(ku) cos(ku)
Znamo da je

cos(θ/n) − sin(θ/n)
Mv,v RotO,θ/n =
sin(θ/n) cos(θ/n)
Otuda najzad imamo

n
cos(θ/n) − sin(θ/n) cos θ − sin θ
Mv,v (RotO,θ ) = =
sin(θ/n) cos(θ/n) sin θ cos θ
Neka je sada θ < 0. Izaberimo proizvoljno k ∈ N tako da je k2π + θ > 0. Prema
onom što smo pokazali je

cos(k2π + θ) − sin(k2π + θ) cos θ − sin θ
Mv,v (RotO,k2π+θ ) = =
sin(k2π + θ) cos(k2π + θ) sin θ cos θ
No s druge strane jasno je da RotO,k2π+θ = RotO,θ .
−→ −−→
Tačka O i baza v = OA, OB odred̄uju jedan, kako se to kaže, Descartes-ov
koordinatni sistem u ravni R.
Ako tačka P ∈ R ima koordinate (x, y) u odnosu na ovaj koordinatni sistem, a
tačka f (P ) dobijena, dakle, rotacijom tačke P oko tačke O za ugao od θ radijana
ima koordinate (x1 , y1 ) onda imamo
Slika II.16.34.
−→ −→ −−→
OP = xOA + y OB = bx, ycv i
−→ −−−−→ −→ −−→
RotO,θ OP = Of (P ) = x1 OA + y1 OB = bx1 , y1 cv
pa na osnovu Tvrd̄enja II.15.1

x1 cos θ − sin θ x x cos θ − y sin θ
= · =
y1 sin θ cos θ y x sin θ + y cos θ
tj.
x1 = x cos θ − y sin θ
y1 = x sin θ + y cos θ
2
Primer II.16.2 Osna simetrija
II.17. MATRICA LINEARNOG PRESLIKAVANJA I PROMENA BAZE 133
II.17 Matrica linearnog preslikavanja i

promena baze
Definicija II.17.1 Neka su a = (a1 , . . . , an ) i b = (b1 , . . . , bn ) dve baze k.d.v. pros-
tora V gde je (naravno) n := dim(V). Matricu
 
α1,1 . . . α1,j . . . α1,n
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
df 
M(a via b) :=  αi,1 . . . αi,j . . . αi,n  ∈ Kn×n

 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
αn,1 . . . αn,j . . . αn,n
n
X →
−
gde su αi,j ∈ K dati sa aj = bα1,j , . . . , αn,j cb = αi,j bi za i, j = 1, n, nazivamo
i=1
matrica promene baze koja odgovara paru baza (a, b)

2
Zapažanje II.17.2 Primetimo da je idV ∈ Hom(V, V) (tj. da je identičko preslika-
vanje linearno) kao i da važi

M(a via b) = Ma,b idV
2
Tvrd̄enje II.17.3 Neka je f ∈ Hom(V, W), gde su V i W k.d.v. prostori, neka su
a i a0 baza prostora V a b i b0 baze prostora W. Tada važi
Ma0 ,b0 (f ) = M(b via b0 ) · Ma,b (f ) · M(a0 via a)
2
Slika II.17.35.
Dokaz Kako je f = idV ◦ f ◦ idV to prema Tvrd̄enju II.15.10 važi
Ma0 ,b0 (f ) = Mb,b0 (idV ) · Ma,b (f ) · Ma0 ,a (idV )
Sada se samo treba podsetiti Zapažanja II.17.2. 2
Tvrd̄enje II.17.4 Neka su a = (a1 , . . . , an ) i b = (b1 , . . . , bn ) dve baze k.d.v. pros-

tora V gde je (naravno) n := dim(V). Ako je
v = bα1 , . . . , αn ca = bβ1 , . . . , βn cb
onda važi    
β1 α1
 ..   .. 
 .   . 
   
 βi  = M(a via b)  αi 
 .   . 
 ..   .. 
βn αn
Dokaz Ako stavimo f := idV onda je f ∈ End(V) = Hom(V, V), f (v) = v =

bβ1 , . . . , βn cb i Ma,b (f ) = M(a via b) pa na osnovu Zapažanja II.15.7 (iliti Tvrd̄enja
II.15.1) imamo
   
β1 α1
 ..   .. 
 .   . 
   
 βi  = Ma,b (f )  αi 
 .   . 
 ..   .. 
βn αn
↑ ↑
v = idV (v) = f (v) v

2
Tvrd̄enje II.17.5 (a) Neka su g, h ∈ Hom(V2 , V3 ), p ∈ Hom(V1 , V2 ), q ∈ Hom(V3 , V4 )

i α, β ∈ K. Tada važi
q ◦ (α · g + β · h) = α · (q ◦ g) + β · (q ◦ h)
kao i
(α · g + β · h) ◦ p = α · (g ◦ p) + β · (h ◦ p)
(b) Neka su B, C ∈ Kn×m , A ∈ Kk×n , D ∈ Km×l i α, β ∈ K. Tada važi
A · (αB + βC) = αAB + βAC i (αB + βC) · D = α(BD) + β(CD)

II.17. MATRICA LINEARNOG PRESLIKAVANJA I PROMENA BAZE 135
Dokaz (a) Za proizvoljno x ∈ V1 imamo

(1)
q ◦ (α · g + β · h) (x) = q α · g + β · h (x) = q α · g(x) + β · h(x) =

α · q g(x) + β · q h(x) = α · (q ◦ g)(x) + β · (q ◦ h)(x) = α · (q ◦ g) + β · (q ◦ h) (x)
gde se (1) obrazlaže linearnošću preslikavanja p. Slično, za x ∈ V1 imamo

(α · g + β · h) ◦ p (x) = α · g + β · h p(x) = α · g p(x) + β · h p(x) =

α · (g ◦ p)(x) + β · (h ◦ p)(x) = α · (g ◦ p) + β · (h ◦ p) (x)
(b) Stavimo
αB + βC =: P,
AB =: Q,
AC =: T,
AP = A · (αB + βC) =: L i
αQ + βT = α(AB) + β(AC) =: G
Uz očigledne oznake (npr. G = [gi,j ]k×m ) imamo da za svako i = 1, k i j = 1, m važi
n
X n
X n
X
li,j = ai,s ps,j = ai,s · (αbs,j + βcs,j ) = (αai,s bs,j + βai,s cs,j ) =
s=1 s=1 s=1
n
X n
X
α ai,s bs,j + β ai,s cs,j = αqi,j + βti,j = gi,j
s=1 s=1
Ovim smo pokazali da je L = G, tj. A · (αB + βC) = α(AB) + β(AC). Preostala

jednakost se može pokazati na sličan način. 2
Zapažanje II.17.6 Primetimo da iz Tvrd̄enja II.17.5 specijalno sledi da za g, h ∈

Hom(V2 , V3 ), P ∈ Kk×n , Q ∈ Kn×m i α ∈ K važi
α(g ◦ f ) = (α · g) ◦ f = g ◦ (α · f )
kao i
α(P Q) = (αP )Q = P · (αQ)
§
Neka je (V, ⊕, ·) vektorski prostor nad K i “◦” operacija na skupu V tako da
važi:
q ◦ (α · g + β · h) = α · (q ◦ g) + β · (q ◦ h)
kao i
(α · g + β · h) ◦ p = α · (g ◦ p) + β · (h ◦ p)
za svako α, β ∈ K i g, h, p, q ∈ V .
Tada za ured̄enu četvorku A := (V, ⊕, ·, ◦) kažemo da je

linearna algebra nad K
Operaciju “◦: nazivamo množenje vektora u linearnoj algebri A. Za A kažemo da
je asocijativna ukoliko je operacija ◦ asocijativna operacija. 2
Primer Neka je V vektorski prostor nad K. Ako je (End(V), ⊕, ·) vektorski prostor

svih endomorfizama prostora V onda je A := (End(V), ⊕, ·, ◦) asocijativna linearna
algebra, gde je “f ◦ g” uobičajena kompozicija funkcija f i g. 2
Primer Ako je (Kn×n , ⊕, ·) vektorski prostor svih kvadratnih matrica reda n ∈ N

onda je A := (Kn×n , ⊕, ·, ∗) asocijativna linearna algebra, gde je “A ∗ B” proizvod
matrica A i B tim redom. 2
Primer Ako je (V, ⊕, ·) vektorski prostor svih geometrijskih vektora onda je A :=

−→ −−→
(V, ⊕, ·, ×) linearna algebra koje nije asocijativna, gde je “AB × CD” uobičajen
−→ −−→
vektorski proizvod vektora AB i CD. 2
Slika II.17.36.
II.18. JEDINIČNA MATRICA. REGULARNE MATRICE 137
Ako je A ∈ Kn×k i B ∈ Kk×m onda je AB ∈ Kn×m , a zbog B T ∈ Km×k ,

A ∈ Kk×n proizvod para matrica B T , AT je definisan i važi B T AT ∈ Km×n .
T
Kako je i (AB)T ∈ Km×n to su matrice (AB)T i B T AT istog formata pa ima smisla

postaviti pitanje da li su jednake.
Tvrd̄enje II.17.7 Ako su A ∈ Kn×k i B ∈ Kk×m onda važi (AB)T = B T AT .
Dokaz Stavimo
B T =: P,
AT =: Q,
AB =: L,
(AB)T = LT =: R i
B T AT = P Q =: G
Za proizvoljno i = 1, m i j = 1, n imamo
k
X k
X k
X
ri,j = lj,i = aj,s bs,i = qs,j pi,s = pi,s qs,j = gi,j
s=1 s=1 s=1
Ovim smo pokazali da je R = G, tj. da je (AB)T = B T AT . 2
II.18 Jedinična matrica. Regularne matrice

Neka je n ∈ N fiksirano kroz ovaj odeljak.
Postavljamo pitanje da li operacija množenja matrica na skupu Kn×n svih kvadra-
tnih matrica reda n (videti Zapažanje II.15.5) ima neutralni element.
Neka je matrica In = [ei,j ]n×n ∈ Kn×n definisana sa ei,i = 1 za svako i = 1, n,
odnosno ei,j = 0 za sve i, j = 1, n takve da je i 6= j. Drugim rečima E je ona
kvadratna matrica reda n čija je i-ta kolona za i = 1, n data sa:
 
0 


 0  
 .  
 . 
 .  i
 
 0  
 
 0 
 
 1 
 
 0 
 
 0 
 . 
 .. 
 
 0 
0
a i-ta vrsta sa
i
z }| {
0, 0, . . . , 0, 0, 1, 0, 0, . . . , 0, 0
odnosno na glavnoj dijagonali matrice In stoji broj 1 dok na svim ostalim mes-
tima stoji broj 0.
Na primer
 
  1 0 0 0
1 0 0
1 0  0 1 0 0 
I2 = , I3 = 0 1 0  ,
 I4 =  
0 1  0 0 1 0 
0 0 1
0 0 0 1
Neka je A = [ai,j ]n×n ∈ Kn×n proizvoljno. Stavimo E := In , D := A · E i
L := E · A. Tada imamo (videti Zapažanje II.15.6 pod (iv)):
D•,i = e1,i A•,1 + . . . + ei−1,i A•,i−1 + ei,i A•,i + ei+1,i A•,i+1 + . . . + en,i A•,n
= 0 · A•,1 + . . . + 0 · A•,i−1 + 1 · A•,i + 0 · A•,i+1 + . . . + 0 · A•,n = A•,i
za svako i = 1, n. Dakle i-ta kolona matrice D se poklapa sa i-tom kolonom matrice

A za svako i = 1, n, te je AE = D = A.
Slično (videti Zapažanje II.15.6 pod (v)) imamo:
Li,• = ei,1 A1,• + . . . + ei,i−1 Ai−1,• + ei,i Ai,• + ei,i+1 Ai+1,• + . . . + ei,n An,•
= 0 · A1,• + . . . + 0 · Ai−1,• + 1 · Ai,• + 0 · Ai+1,• + . . . + 0 · An,• = Ai,•
za svako i = 1, n. Dakle i-ta vrsta matrice L se poklapa sa i-tom vrstom matrice A

za svako i = 1, n, te je EA = D = A.
Ovim smo pokazali da važi

A · In = In · A = A
za svako A ∈ Kn×n za svako A ∈ Kn×n , tj. da je In neutralni element za operaciju
množenja matrica na skupu Kn×n .
Matricu In ćemo zvati
jedinična matrica reda n
§
Obzirom da operacija množenja matrica na skupu Kn×n ima neutral ima smisla
za datu matricu A ∈ Kn×n pitati se da li je ona invertibilna ili ne. Invertibilne
matrice nazivamo regularnim matricama.
Dakle za kvadratnu matricu A ∈ Kn×n reda n kažemo da je
regularna matrica
ako postoji neko B ∈ Kn×n tako da važi
AB = BA = In
Kako je operacija množenja matrica asocijativna to za svaku regularnu matricu

A ∈ Kn×n postoji tačno jedna matrica B ∈ Kn×n za koju važi AB = BA = In , i za
nju koristimo oznaku A−1 i nazivamo je
inverzna matrica (regularne) matrice A

Da ponovimo ako je A ∈ Kn×n regularna onda imamo
AA−1 = A−1 A = In
Matrice koje nisu regularne nazivamo
singularnim matricama

a b
Primer II.18.1 Ako je matrica M = ∈ K2×2 takva da je ad − bc 6= 0
c d
onda je M regularna. Zaista imamo
!
1 d −b a b 1 0
= = I2
ad − bc −c a c d 0 1
i
!
a b 1 d −b 1 0
= = I2
c d ad − bc −c a 0 1
Pritom je, kao što vidimo

−1 d −b

a b 1 d −b ad−bc ad−bc
= = −c a
c d ad − bc −c a ad−bc ad−bc
Terminologija Termin
automorfizam prostora V
označava endomorfizam prostora V koji je izomorfizam iz V u V.
Dakle f : V → V je automorfizam prostora V akko je f bijekcija i f ∈ End(V) =
Hom(V, V). 2
je V k.d.v. prostor nad K, dim(V) =: n ∈ N i neka

Tvrd̄enje II.18.2 Neka
su a = ai : i = 1, n i b = bi : i = 1, n baze prostora V. Endomorfizam
f ∈ End(V) je automorfizam prostora V akko je matrica Ma,b (f ) ∈ Kn×n regularna;
u tom slučaju važi
Ma,b (f )−1 = Mb,a f −1
Dokaz Pretpostavimo najpre da je f ∈ End(V) automorfizam prostora V. Tada
je f −1 ∈ End(V) i važi f ◦ f −1 = idV i f −1 ◦ f = idV . Zato je

Ma,b (f )Mb,a f −1 = Mb,b (idV ) = In
i
Mb,a f −1 Ma,b (f ) = Ma,a (idV ) = In
odakle vidimo da je Ma,b (f ) regularna matrica i pritom je

Ma,b (f )−1 = Mb,a f −1
Pretpostavimo sada da je Ma,b (f ) regularna matrica i neka je P ∈ Kn×n takva

da je
Ma,b (f ) · P = P · Ma,b (f ) = In
Na osnovu Tvrd̄enja II.14.4 postoji neko g ∈ End(V) tako da je P = Mb,a (g). Imamo
Mb,b (f ◦ g) = Ma,b (f )Mb,a (g) = In = Mb,b (idV )
pa prema Teoremi II.14.4 sledi da mora biti f ◦g = idV . Na sličan način se zaključuje
i da je g ◦ f = idV . 2
Tvrd̄enje II.18.3 Neka je V k.d.v. prostor
nad K, dim(V) =: n ∈ N i neka su
a = ai : i = 1, n i b = bi : i = 1, n baze prostora V. Matrice M(a via b) i
M(b via a) su regularne i važi
M(a via b)−1 = M(b via a)
Dokaz Ovo sledi iz
M(a via b)M(b via a) = Ma,b (idV ) Mb,a (idV ) = Mb,b (idV ◦ idV ) = Mb,b (idV ) = In
2
Tvrd̄enje II.18.4 Neka je V k.d.v. prostor nad K, dim(V) =: n ∈ N i neka je
a = ai : i = 1, n baza prostora V. Za proizvoljno P = [pi,j ]n×n ∈ Kn×n sledeći
uslovi su ekvivalentni:
(1) matrica P je regularna

(2) postoji neka baza b = bi : i = 1, n prostora V tako da je P = M(a via b)
(3) postoji neka baza b = bi : i = 1, n prostora V tako da je P = M(b via a)
Dokaz Implikacije (2)⇒(1) i (3)⇒(1) su sadržaj Tvrd̄enja II.18.3.
(1)⇒(3): Ako za j = 1, n stavimo

n
X
bj := pi,j →
−
ai (II.17)
i=1
onda na osnovu Tvrd̄enja II.14.1 postoji neko f ∈ End(V) tako da je f (aj ) = bj

za svako j = 1, n; drugim rečima f = Linear(a1 ,...,an ) (b1 , . . . , bn ) (videti Defini-
ciju II.14.2). Iz (II.17) imamo P = Ma,a (f ) pa kako je P regularna matrica to
odavde prema Tvrd̄enju II.18.2 sledi da je f automorfizam prostora V. Obzirom
da je a baza za V to dalje na osnovu
Tvrd̄enja II.10.1 pod (e) dobijamo da je i
f (ai ) : i = 1, n = bi : i = 1, n =: b baza za V. No sada (II.17) kaže da je
P = M(b via a).
(1)⇒(2): Kako je implikacija (1)⇒(3)

već pokazana a matrica P −1 regularna
to postoji neka baza b = bi : i = 1, n prostora V tako da je P −1 = M(b via a) pa
je −1
P = P −1 = M(b via a)−1 = M(a via b)
prema Tvrd̄enju II.18.3. 2
Primer II.18.5 Nad̄imo M(a via b) ako su a i b baze prostora R2 date sa
(a) : a1 = (1, 5), a2 = (−2, 7)
(b) : b1 = (3, 7), b2 = (4, −1)

Neka je (e) : e1 = (1, 0), e2 = (0, 1) standardna baza prostora R2 .
Stavimo V := R2 . Imamo
M(a via b) = Ma,b (idV ) = Me,b (idV ) Ma,e (idV )

1 −2
Dalje imamo Ma,e (idV ) = kao i
5 7
−1
−1 3 4 1 1 4
Me,b (idV ) = M(e via b) = M(b via e) = =
7 −1 31 7 −3
i najzad (videti Primer II.18.1)

1 1 4 1 −2 1 1 4 1 −2
M(a via b) = =
31 7 −3 5 7 31 7 −3 5 7

1 21 26 21/31 26/31
= =
31 −8 −35 −8/31 −35/31
Tvrd̄enje II.18.6 Ako je A ∈ Kn×n takva da za neko B ∈ Kn×n važi AB = In

onda je A regularna matrica. Ako je A ∈ Kn×n takva da za neko B ∈ Kn×n važi
BA = In onda je A regularna matrica.
Dokaz Pretpostavimo da važi AB = In . Neka je u proizvoljna baza prostora

K i neka su f, g ∈ End(Kn ) takvi da je A = Mu,u (f ) i B = Mu,u (g). Tada
n
je Mu,u (f ◦ g) = AB = In pa je f ◦ g = In . Odavde specijalno sledi da je f

preslikavanje na prostor Kn , a da je g injektivno preslikavanje, pa zaključujemo da
su f i g zapravo automorfizmi. Otuda su A i B regularne matrice. 2

II.19 Hom Km×1, Kn×1 , Hom K1×n, K1×m
i množenje matrica
(1) Hom (Km×1 , Kn×1 ) Neka je f ∈ Hom (Km×1 , Kn×1 ) i neka je
 
0 


 0 
 .. 
 
 .  j
 
 0 
 
 0 
 
(s) : sj =  1  , j = 1, m
 
 0 
 
 0 
 .. 

 . 

 0 
0
standardna baza prostora Km×1 .
 
α1
 .. 
 . 
 
Ako je A :=  αj  ∈ Km×1 proizvoljno onda (videti (II.13) u (iv) iz Zapažanja
 . 
 .. 
αm
II.15.6) imamo

II.19. HOM KM ×1 , KN ×1 , HOM K1×N , K1×M I MNOŽENJE MATRICA 143
 
α1
. 
 .. 
 m
! m
X X
αj →
− αj f →
−
 
f  αj  = f sj = sj =
 . 
 ..  j=1 j=1
α
m     
q1,1 q1,j q1,m
 ..   ..   .. 
 .   .   . 
     
= α1  qi,1  + · · · + αj  qi,j  + · · · + αm  qi,m 
 .   .   . 
 ..   ..   .. 
qn,1 qn,j qn,m
     
q1,1 . . . q1,j . . . q1,m α1 α1
 .. .. .. .. ..   ..   .. 
 . . . . .   .   . 
     
=  qi,1 . . . qi,j . . . qi,m  ·  αj  = Qf ·  αj 
 . .. .. .. ..   .   . 
 .. . . . .   ..   .. 
qn,1 . . . qn,j . . . qn,m αm αm
Dakle postoji neko Qf ∈ Kn×m tako da za svako A ∈ Km×1 važi
f (A) = Qf · A
Obrnuto ako je M ∈ Kn×m proizvoljna matrica onda iz Tvrd̄enja II.17.5 pod (b)
sledi da za preslikavanje gM : Km×1 → Kn×1 definisano sa
gM (A) = M · A
za A ∈ Km×1 važi gM ∈ Hom (Km×1 , Kn×1 ).
Ovim je skup Hom (Km×1 , Kn×1 ) potpuno opisan.
(2) Hom (K1×n , K1×m ) Neka je f ∈ Hom (K1×n , K1×m ) i neka je
i
z }| {
(s) : si = 0, 0, . . . , 0, 0, 1, 0, 0, . . . , 0, 0 , i = 1, n
standardna baza prostora K1×n .

Ako je A := α1 . . . αi . . . αn ∈ K1×n proizvoljno onda (videti (II.14) u (v) iz
Zapažanja II.15.6) imamo
n
! n
X X
αi →
− αi f →
−

f α1 . . . αi . . . αn =f si = si =
i=1
i=1
α1 q1,1 . . . q1,j . . . q1,m +
..
.
= αi qi,1 . . . qi,j . . . qi,m +
..
.
αn qn,1 . . . qn,j . . . qn,m
 
q1,1 . . . q1,j ... q1,m
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
 
= α1 . . . αi . . . αn ·  qi,1 . . . qi,j . . . qi,m  = α1 . . . αi . . . αn · Qf
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
qn,1 . . . qn,j . . . qn,m
Dakle postoji neko Qf ∈ Kn×m tako da za svako A ∈ K1×n važi
f (A) = A · Qf
Obrnuto ako je M ∈ Kn×m proizvoljna matrica onda iz Tvrd̄enja II.17.5 pod (b)
sledi da za preslikavanje gM : K1×n → K1×m definisano sa
gM (A) = A · M
za A ∈ K1×n važi gM ∈ Hom (K1×n , K1×m ).
Ovim je skup Hom (K1×n , K1×m ) potpuno opisan.
II.20 Linearna forma funkcionele u datoj bazi

Definicija II.20.1 Linearnu funkcionelu na Kn drugačije nazivamo
linearna forma od n promenljivih

2
Iz Tvrd̄enja II.13.1 i II.13.2 direktno sledi da je preslikavanje l : Kn → K linearna

forma od n promenljivih akko postoje brojevi λ1 , . . . , λn ∈ K tako da je
df
l(x1 , . . . , xn ) := λ1 x1 + · · · + λn xn (II.18)
za svako (x1 , . . . , xn ) ∈ Kn – ovom činjenicom se “pravda” onaj deo “od n promenlji-

vih”. Preciznije ako je (e) : ei , i = 1, m standardna baza prostora Kn onda imamo:
II.20. LINEARNA FORMA FUNKCIONELE U DATOJ BAZI 145
– ako je l : Kn → K linearna forma od n promenljivih i λi := l(ei ) onda važi

(II.18),
– ako je preslikavanje l : Kn → K definisano sa (II.18) za neke λ1 , . . . , λn ∈ K

onda je ono linearna forma od n promenljivih i za nju važi λi = l(ei ).
Za broj λj = f (ej ) kažemo da je j-ti koeficijent linearne forme l ili koeficijent

uz j-tu promenljivu.
Ponovimo ukratko kako se prva od ove dve činjenice gore obrazlaže:

n
! n n
X X X
l(x1 , . . . , xn ) = l →
−
xj e j = →
−
xj l e j = xj λj = l(e1 )x1 + · · · + l(en )xn
j=1 j=1 j=1
§
Neka je n ∈ N, (e) : ei , i = 1, m standardna baza prostora Kn i i neka je
preslikavanje H : (Kn ) 0 → Kn definisano sa
df
H(f ) := f (e1 ), . . . , f (em )
Da je H bijekcija znamo od ranije jer je (Kn ) 0 = Hom (Kn , K) i H = Vrede

(videti Tvrd̄enje II.14.1). No obzirom da je rezon jednostavan ponovimo zašto je H
bijekcija.
Ako je H(f ) = H(g), tj. f (ei ) = g(ei ) za svako i = 1, n onda imamo

f (x1 , . . . , xn ) = f (e1 )x1 + · · · + f (en )xn = g(e1 )x1 + · · · + g(en )xn = g(x1 , . . . , xn )
za svako (x1 , . . . , xn ) ∈ Kn , tj. f = g.
Ako je (λ1 , . . . , λn ) ∈ Kn proizvoljna n-torka brojeva definišimo preslikavanje

df
g : Kn → K sa g(x1 , . . . , xn ) := λ1 x1 + · · · + λn xn za (x1 , . . . , xn ) ∈ Kn . Da je ovako
definisano
preslikavanje g linearno sledi
iz
g α(x1 , . . . , xn ) + β(y1 , . . . , yn ) = g (αx1 + βy1 , . . . , αxn + βyn ) =
λ1 (αx1 + βy1 ) + · · · + λn (αxn + βyn) = α(λ1 x1 + · · · + λn xn ) + β(λ1 y1 + · · · + λn yn ) =
αg(x1 , . . . , xn ) + βg(y1 , . . . , yn )
Direktnom proverom dobijamo λj = g(ej ) za svako j = 1, m. Dakle g ∈ (K 0 ) i

H(g) = (λ1 , . . . , λn ).
Neka je sada V proizvoljan k.d.v. prostor nad K, dim(V) =: n ∈ N i a = aj :

j = 1, n proizvoljna baza prostora V. K je jednodimenzionalan prostor i jedna baza
je (s) : s1 = 1 (dakle sistem dužine 1 čiji je jedini vektor broj 1) - standardna baza
ovog prostora. Ako je f ∈ V 0 imamo
Ma,s (f ) = [λ1 . . . λn ]
gde je λj = f (aj ) (jer f (aj ) = f (aj ) · 1) za j = 1, n. Ako je v = bx1 , . . . , xn ca ∈ V ,

odnosno ako su brojevi xj koordinate vektora v ∈ V u bazi a onda prema Tvrd̄enju
II.15.1 imamo da je
 
x1
f (v) = [λ1 . . . λn ]  ... 
 
xn
tj.
f (v) = λ1 x1 + · · · + λn xn
odnosno
f (v) = f (a1 )x1 + · · · + f (an )xn
Do ovog zaključka možemo doći i direktno:

n
! n n
X X X
f (v) = f →
−
xj a j = →
−
xj f a j = xj f (aj ) = f (a1 )x1 + · · · + f (an )xn
j=1 j=1 j=1
df
Preslikavanje l : Kn → K definisano sa l(x1 , . . . , xn ) := λ1 x1 + · · · + λn xn za
(x1 , . . . , xn ) ∈ Kn je linearna forma od n promenljivih i za nju kažemo da je
linearna forma funkcionele f u bazi a
a za njene koeficijente da su koeficijenti funkcionele f u bazi a.
Drugim rečima za linearnu funkcionelu l : Kn → K kažemo da je linearna forma

funkcionele f ∈ V 0 , gde dim(V) = n, u bazi a ako za svaki vektor v ∈ V važi
II.20. LINEARNA FORMA FUNKCIONELE U DATOJ BAZI 147
f (v) = l(x1 , . . . , xn )
gde je v = bx1 , . . . , xn ca , tj. Koorda (v) = (x1 , . . . , xn ), odnosno ako su x1 , . . . , xn
koordinate vektora v u bazi a.
Slika II.20.37.
Primer Posmatrajmo sledeće dve baza prostora R3 :
(r) : r1 (x) = x2 + x + 1, r2 (x) = x + 1, r3 (x) = 1
(q) : q1 (x) = x2 + 2x + 3, q2 (x) = x2 + 1, q3 (x) = x2 − 1
i preslikavanje f : Pol2,R → R definisano sa f (p) = p(0). Ovo je linearna funkcionela
na prostoru Pol2,R :
f (αp1 + βp2 ) = (αp1 + βp2 )(0) = αp1 (0) + βp2 (0) = αf (p1 ) + βf (p2 )
Dakle f ∈ (Pol2,R ) 0 je vektor dualnog prostora vektorskog prostora Pol2,R .
Da odredimo linearnu formu funkcionele f u bazi r izračunajmo najpre f (r1 ) =

r1 (0) = 1, f (r2 ) = r2 (0) = 1, f (r3 ) = r3 (0) = 1. Dakle linearna forma funkcionele f
u bazi r jeste linearno preslikavanje l1 : R2 → R dato sa
l1 (x, y, z) = x + y + z
Da odredimo linearnu formu funkcionele f u bazi q izračunajmo najpre f (q1 ) =
q1 (0) = 3, f (q2 ) = q2 (0) = 1, f (q3 ) = q3 (0) = −1. Dakle linearna forma funkcionele
f u bazi q jeste linearno preslikavanje l2 : R2 → R dato sa
l2 (x, y, z) = 3x + y − z
Posmatrajmo vektor p ∈ Pol2,R dat sa p(x) = 2x2 + 6x + 6. Lako se proverava

da je
→
−
p = 2→
−
r1 + 4→
−
r2 = b2, 4, 0cr kao i →
−
p = 3→
−
q1 − 2 →
−
q2 + →
−
q3 = b3, −2, 1cq
Ako izračunamo l1 (2, 4, 0) rezultat bi morao biti isti kao i kad izračunamo l2 (3, −2, 1)
– morali bi dobiti upravo broj f (p). Da se u ovo uverimo: f (p) = p(0) = 6,
l1 (2, 4, 0) = 2 + 4 = 6 i l2 (3, −2, 1) = 3 · 3 − 2 − 1 = 6. 2
Neka je dim(V) = m, e standardna baza prostora Km , a proizvoljna baza prostora

V i (s) : s1 = 1 standardna baza (dužine 1) jednodimenzionalnog prostora K. Ako
je f ∈ V 0 a l : Km → K linearna forma funkcionele f u bazi a, onda veze izmed̄u f ,
l, matrica linearnih preslikavanja f i l u odnosu na odgovarajuće baze i vrednosti
funkcija f i l na baznim vektorima možemo simbolički prikazati na sledeći način:
Slika II.20.38.
II.21 Algebarski dual vektorskog prostora.

Dualne baze
Tvrd̄enje II.21.1 Ako je V konačnodimenzionalan prostor onda je i V 0 konačnodime-
nzionalan prostor i dim (V 0 ) = dim(V).
II.21. ALGEBARSKI DUAL VEKTORSKOG PROSTORA. DUALNE BAZE 149
Dokaz Neka je dim(V) =: m ∈ N. Na osnovu Teoreme II.14.4 prostor V 0 =

Hom(V, K) je izomorfan sa prostorom K1×m . Zato je na osnovu Tvrd̄enja II.10.2 i
V 0 konačnodimenzionalan i važi dim (V 0 ) = dim (K1×m ) = 1 · m = m = dim(V).
2
§

Neka je a = aj : j = 1, m proizvoljna baza prostora V. Za svako j = 1, m
definišimo preslikavanje
lj : V → K
na sledeći način: za svako v ∈ V broj
lj (v) je j-ta koordinata vektora v u odnosu na bazu a .
Ukratko, preslikavanja l1 , . . . , lm su definisana sa

l1 (v), . . . , lm (v) = Koorda (v) .
Za svako j = 1, m preslikavanje lj je linearna funkcionela na V. Zaista, ako

su u, v ∈ V i α, β ∈ K onda imamo
m
X m
X m
X
α→
−
u + β→
− lj (u)→
− lj (v)→
− αlj (u) + βlj (v) →
−
v =α aj + β aj = aj
j=1 j=1 j=1
pa je lj α→
−
u + β→
−
v = αlj (u) + βlj (v).
0
Pokažimo da je sistem l = lj : j = 1, m jedna baza dualnog prostora V .
0
Neka je f ∈ V proizvoljno. Za j = 1, m stavimo λj := f (aj ). Ako je v =
bα1 , . . . , αm ca ∈ V onda je αj = lj (v) za j = 1, m i imamo
m
! m m m m
X
X
→
−
X X X →
−
f (v) = f α a =
j j α f (a ) =
j j αλ = λ l (v) =
j j λ l (v)
j j j j
j=1 j=1 j=1 j=1 j=1
Dakle m
X
→
−
f (v) = λj lj (v)
j=1
za svako v ∈ V pa je
m
X →
−
f= λ j lj
j=1
0
Ovim smo pokazali da je l = lj : j = 1, m potpun sistem vektora prostora V te
0
kako je on dužine m = dim(V) = dim V to je na osnovu II.5.17 on zapravo baza
0
prostora V .
Ovu bazu l nazivamo

0
baza prostora V dualna bazi a prostora V
i za a kažemo da je
0
baza prostora V dualna bazi l prostora V
Primer II.21.2 Sistem
(a) : a1 = (1, 1, 1), a2 = (1, 2, 2), a3 = (3, 2, 5)
iz Primera II.3.1 je baza prostora R3 :

6α + β − 4γ
(α, β, γ) = (1, 1, 1)+
3
−3α + 2β + γ
= (1, 2, 2)+
3
−β + γ
= (3, 2, 5)
3
6α + β − 4γ →
− −3α + 2β + γ →
− −β + γ →
−
= a1 + a2 + a3
3 3 3
0
Odavde vidimo da je baza prostora R3 dualna bazi a je sistem (l) : l1 , l2 , l3
funkcionela definisanih sa
df 6x1 + x2 − 4x3
l1 (x1 , x2 , x3 ) :=
3
df −3x1 + 2x2 + x3
l2 (x1 , x2 , x3 ) :=
3
df −x2 + x3
l3 (x1 , x2 , x3 ) :=
3
za (x1 , x2 , x3 ) ∈ R3 . 2

Tvrd̄enje II.21.3 Neka je a = aj : j = 1, m baza prostora V i l = lj : j =
0 0
1, m baza prostora V . l je baza prostora V dualna bazi a akko važi

1 ako i = j,
lj (ai ) = (II.19)
0 ako i 6= j
za svako i, j = 1, m; drugim rečima ako za svako j = 1, m važi
lj (a1 ) = 0, . . . . . . , lj (ai−1 ) = 0, lj (ai+1 ) = 0, . . . . . . , lj (am ) = 0
dok lj (aj ) = 1.
II.21. ALGEBARSKI DUAL VEKTORSKOG PROSTORA. DUALNE BAZE 151
Dokaz Pretpostavimo da je baza l dualna bazi a. Neka je j ∈ {1, . . . , m}

proizvoljno. Ako je i ∈ {1, . . . , m} i i 6= j onda je
X
ai = 1→ −
ai + 0→ −
aj + 0→
−
ak
k=1,m
k6= i,j
te je j-ta koordinata vektora ai u bazi a jednaka 0, tj. lj (ai ) = 0. S druge strane je

X
aj = 1→
−aj + 0→
−
ak
k=1,m
k6= j
te je j-ta koordinata vektora aj u bazi a jednaka 1, tj. lj (aj ) = 1.
Pretpostavimo sada da važi (II.19) i neka je j ∈ {1, . . . , m} proizvoljno. Ako je

m
X
v= αi →
−
ai onda imamo
i=1
m
! m
X X
lj (v) = lj αi →
−
ai = αi lj (ai ) =
i=1 i=1
= α1 lj (a1 ) + . . . + αj−1 lj (aj−1 ) + αj lj (aj ) + αj+1 lj (aj+1 ) + . . . + αm lj (am ) =

= αj lj (aj ) = αj
a αj je upravo j-ta koordinata vektora v u bazi a. Dakle vidimo da je lj j-ti vektor
0
baze prostora V koja je dualna bazi a. 2
Primer II.21.4 Sistem f = (f1 , f2 ) funkcionela na prostoru Pol1,R definisan sa

df df
f1 (p) := p(1), f2 (p) := p(−1)
je baza algebarskog duala prostora Pol1,R . Potražimo bazu prostora Pol1,R dualnu
bazi f . Neka je q1 (x) = a1 x + b1 i q2 (x) = a2 x + b2 za x ∈ R. Važi
f1 (q1 ) = 1
f2 (q1 ) = 0
i
f1 (q2 ) = 0
f2 (q2 ) = 1
odnosno
a1 + b 1 = 1
b1 − a 1 = 0
i
a2 + b 2 = 0
b2 − a 2 = 1
1 1 1
pa je a1 = b1 = i a 2 = − , b2 = .
2 2 2
Dakle sistem
1 1 1 1
(q) : q1 (x) = x + , q2 (x) = − x +
2 2 2 2
je tražena dualna baza. 2
II.22 Kanonski izomorfizam k.d.v. prostora

sa drugim dualom
Neka je V k.d.v. prostor nad K.
Za v ∈ V definišemo preslikavanje fv : V 0 → K sa
df
fv (l) := l(v)
za svako l ∈ V 0 . Za svako v ∈ V imamo fv ∈ Hom(V 0 , K), zaista ako su α, β ∈ K i
l1 , l2 ∈ V 0 onda imamo:
fv (αl1 + βl2 ) = (αl1 + βl2 )(v) = αl1 (v) + βl2 (v) = αfv (l1 ) + βfv (l2 )
Dakle fv ∈ (V 0 ) 0 = V 00 za svako v ∈ V . Definišimo
T : V → V 00
sa
df
T (v) := fv
za svako v ∈ V . Pokažimo da je T ∈ Hom(V, V 00 ). Za α, β ∈ K i u, v ∈ V imamo
T (αv + βu)(l) = fαv+βu (l) = l(αv + βu) = αl(v) + βl(u) = αfv (l) + βfu (l)

= αT (v)(l) + βT (u)(l) = αT (v) + βT (u) (l)
za proizvoljno l ∈ V 0 , pa je T (αv + βu) = αT (v) + βT (u).
Pokažimo da je T injekcija. Neka je v ∈ V tako da je T (v)(l) = 0 za svako

l ∈ V 0 . Imamo l(v) = 0 za svako l ∈ V 0 . Pretpostavimo da je v 6= 0. Tada je sistem
(x) : x1 = v dužine 1 linearno nezavisan.
Ako je dim(V) = 1 onda je x baza; u tom slučaju ako je (l) : l1 baza prostora
0
V dualna bazi x onda imamo l1 (v) = l1 (x1 ) = 1 6= 0 – suprotno pretpostavci.
Ako je n := dim(V) > 1 onda postoji baza a = (a1 , . . . , an ) prostora V takva da
je a1 = v (videti Tvrd̄enje II.5.15); ako je (l1 , . . . , ln ) baza prostora V 0 dualna bazi
a onda važi l1 (v) = l1 (a1 ) = 1 6= 0 – suprotno pretpostavci.
Zaključujemo da zapravo mora biti v = 0. Time smo pokazali da je Ker(T ) =
{0}. Dakle T ∈ Hom(V, V 00 ), T je monomorfizam i dim(V 00 ) = dim(V 0 ) = dim(V)
pa vidimo da je T izomorfizam iz V u V 00 . Za T kažemo da je
II.23. RANG MATRICE 153
kanonski izomorfizam
k.d.v. prostora V i njegovog drugog duala V 00 .
Specijalno, iz prethodnog razmatranja sledi da za svako g ∈ V 00 postoji, i to
tačno jedno, vg ∈ V tako da važi g(l) = l(vg ) za svako l ∈ V 0 .
II.23 Rang matrice

Neka su dati n, m ∈ N i A = [ai,j ]n×m ∈ Kn×m .
Prostor

df v
Kol(A) := L A•,1 , . . . , A•,m ⊆ Kn×1
nazivamo
prostor kolona matrice A

a njegovu dimenziju, tj. broj dim Kol(A)
K-rang matrice A
i označavamo ga sa rangK (A); dakle
df
rangK (A) := dim Kol(A)
Slika II.23.39.
Prostor

df v
Vrst(A) := L A1,• , . . . , An,• ⊆ K1×m
nazivamo
prostor vrsta matrice A

a njegovu dimenziju, tj. broj dim Vrst(A)
V-rang matrice A
i označavamo ga sa rangV (A); dakle
df
rangV (A) := dim Vrst(A)
Slika II.23.40.
Imamo

Kol(A) = x1 A•,1 + . . . + xj A•,j + + . . . xm A•,m : x1 , . . . , xm ∈ K
       

 a1,1 a1,j a1,m 


  ..   ..   ..  


  .   .   .  

     
= x1  ai,1  + · · · + xj  ai,j  + · · · + xm  ai,m  : x1 , . . . , xm ∈ K
  .   .   .  


  ..   ..   ..  



 

an,1 an,j an,m
  

 x1 a1,1 + · · · + xj a1,j + · · · + xm a1,m 


  ..  


 .  

 
=  x1 ai,1 + · · · + xj ai,j + · · · + xm ai,m  : x1 , . . . , xm ∈ K

  ..  




 .  


 
x1 an,1 + · · · + xj an,j + · · · + xm an,m
    

 a 1,1 . . . a 1,j . . . a 1,m x 1 


  .
. .
. .
. .
. .
.   .
.  

 .
 . . . .   .  

   
=  ai,1 . . . ai,j . . . ai,m  ·  xj  : x1 , . . . , xm ∈ K
  . .. .. .. ..   .  
 .. .   .. 
 

 . . . 


 
an,1 . . . an,j . . . an,m xm
   

 x1 


  .
.  

  . 
 

 
= A ·  xj  : x1 , . . . , xm ∈ K = Im(fA )
  .  


  ..  



 

xm

gde je fA ∈ Hom Km×1 , Kn×1 dato sa
df
fA (X) := A · X
za X ∈ Km×1 . Dakle dobili smo da je
Kol(A) = Im(fA )
pa i da je

rangK (A) = dim Im(fA )
Na potpuno isti način imamo

Vrst(A) = y1 A1,• + . . . + yi Ai,• + + . . . yn An,• : y1 , . . . , yn ∈ K
 
 y1 a1,1 ... a1,j . . . a1,m + 

 .. 

 

 .


= yi ai,1 . . . ai,j . . . ai,m + : y1 , . . . , yn ∈ K

 .. 



 . 


 
yn an,1 . . . an,j . . . an,m
      

 y1 a1,1 + y1 a1,j + y1 a1,m + 


  ..   ..   ..  


 .   .   .  

     
=  yi ai,1 +  . . . y
 i i,ja + y
 . . .  i i,m a +   : y1 , . . . , yn ∈ K

  ..   .
.
  .
.
 




  .   .   .  


 
yn an,1 yn an,j yn an,m
   

 a 1,1 . . . a 1,j . . . a 1,m 


  .. .. .. .. ..  


   . . . . .  


= y1 . . . yi . . . yn ·  ai,1 . . . ai,j . . . ai,m  : y1 , . . . , yn ∈ K
  . .. .. .. ..  


  .. . . . . 




 

an,1 . . . an,j . . . an,m

= y1 . . . yi . . . yn A : y1 , . . . , yn ∈ K = Im(gA )

gde je gA ∈ Hom K1×n , K1×m dato sa
df
gA (Y ) := Y · A
za Y ∈ K1×n . Dakle dobili smo da je
Vrst(A) = Im(gA )
pa i da je

rangV (A) = dim Im(gA )
§
Ako je A nula matrica formata n×m onda je jasno da je rang K (A) = rangV (A) =
0. Pretpostavimo sada da A nije nula matrica formata n × m.
Neka je
m0 ∈ {1, . . . , m} najveći broj takav da postoje prirodni brojevi

1 ≤ j1 < · · · < jn0 ≤ m takvi da je sistem
(A•,j1 , . . . , A•,jm0 )
linearno nezavisna m0 -torka vektora prostora Km×1
i neka je (A•,j1 , . . . , A•,jm0 ) jedna linearno nezavisna m0 -torka kolona matrice
A. Kako je (A•,1 , . . . , A•,m ) potpun sistem vektora prostora Kol(A), prema samoj
definiciji ovog prostora, to je na osnovu Tvrd̄enja II.5.2
sistem (A•,j1 , . . . , A•,jm0 ) baza prostora prostora Kol(A),
pa je m0 = rangK (A). Zaključujemo da važi:
rangK (A) je najveći broj k ∈ {1, . . . , m} takav da postoje prirodni brojevi

1 ≤ j1 < · · · < jk ≤ m takvi da je sistem kolona matrice A
(A•,j1 , . . . , A•,jk ) linearno nezavisan.

Ako je s = 1, m proizvoljno onda je A•,s ∈ Kol(A) = L {A•,j1 , . . . , A•,jm0 } pa
postoje neki λi,s ∈ K za i = 1, m0 tako da je
A•,s = λ1,s A•,j1 + · · · + λm0 ,s A•,jm0
tj. svaka kolona matrice A je linearna kombinacija baznog sistema kolona
(A•,j1 , . . . , A•,jm0 )
§
Neka je
n0 ∈ {1, . . . , n} najveći broj takav da postoje prirodni brojevi

1 ≤ i1 < · · · < in0 ≤ n takvi da je sistem
(Ai1 ,• , . . . , Ain0 ,• )
linearno nezavisan sistem vektora prostora K1×n
i neka je (Ai1 ,• , . . . , Ain0 ,• ) jedna linearno nezavisna n0 -torka vrsta matrice A.

Kako je (A1,• , . . . , An,• ) potpun sistem vektora prostora Vrst(A), prema samoj
definiciji ovog prostora, to je na osnovu Tvrd̄enja II.5.2
sistem (Ai1 ,• , . . . , Ain0 ,• ) baza prostora prostora Vrst(A),
pa je n0 = rangV (A). Zaključujemo da važi:
rangV (A) je najveći broj k ∈ {1, . . . , n} takav da postoje prirodni brojevi

1 ≤ i1 < · · · < ik ≤ n takvi da je sistem vrsta matrice A
(Ai1 ,• , . . . , Aik ,• ) linearno nezavisan.

Ako je s = 1, n proizvoljno onda je As,• ∈ Vrst(A) = L {Ai1 ,• , . . . , Ain0 ,• } pa
postoje neki λs,j ∈ K za j = 1, n0 tako da je
As,• = λs,1 Ai1 ,• + · · · + λs,n0 Ain0 ,•
tj. svaka vrsta matrice A je linearna kombinacija baznog sistema vrsta
(Ai1 ,• , . . . , Ain0 ,• )
Tvrd̄enje II.23.1 Neka su n, m ∈ N i A ∈ Kn×m . Tada važi
rangK (A) = rangV (A)
Dokaz (I deo) Pokažimo najpre da za svaku matricu A ∈ Kn×m važi
rangV (A) ≤ rangK (A)
Ako je A nula matrica ovo sledi iz rangK (A) = 0 = rangV (A). Pretpostavimo
sada da A nije nula matrica. Tada je r := rangK (A) ∈ N.
Prema definiciji K-ranga postoje matrice-kolone P1 , . . . , Pr ∈ Kn×1 i brojevi
λs,j ∈ K za s = 1, r i j = 1, m tako da je
A•,j = λ1,j P1 + · · · + λr,j Pr (II.20)
za svako j = 1, m.
Slika II.23.41.
Neka je B = [bi,s ]n×r ∈ Kn×r definisana sa B•,s = Ps za s = 1, r, odnosno B je

matrica čija je s-ta kolona upravo Ps za svako s = 1, r:
B = P1 |P2 | · · · |Pr−1 |Pr

Stavimo L := [λs,j ]r×m ∈ Kr×m . Iz (II.20) sada sledi
A =B ·L
(videti Zapažanje II.15.6 pod (iv))
Odavde imamo (videti Zapažanje II.15.6 pod (v)) da za svako i = 1, n važi
v
Ai,• = bi,1 L1,• + · · · + bi,r Lr,• ∈ L {L1,• , . . . , Lr,• } =: S ⊆ K 1×m
tj. {A1,• , . . . , An,• } ⊆ S.
Slika II.23.42.
Zato je
Vrst(A) = L {A1,• , . . . , An,• } ⊆ S

pa imamo da je dim Vrst(A) ≤ dim(S) ≤ r odnosno
rangV (A) ≤ rangK (A)
(II deo) Pokažimo sada da za svaku matricu A ∈ Kn×m važi
rangK (A) ≤ rangV (A)
Ako je A nula matrica ovo sledi iz rangK (A) = 0 = rangV (A). Pretpostavimo
sada da A nije nula matrica. Tada je r := rangV (A) ∈ N.
Prema definiciji V-ranga postoje matrice-vrste P1 , . . . , Pr ∈ K1×m i brojevi λi,s ∈
K za i = 1, n i s = 1, r tako da je
Ai,• = λi,1 P1 + · · · + λi,r Pr (II.21)
za svako i = 1, n.
Neka je B = [bs,j ]r×m ∈ Kr×m definisana sa Bs,• = Ps za s = 1, r, odnosno B je
matrica čija je s-ta vrsta upravo Ps za svako s = 1, r:
 
P1
 
 
 P2 
 
 
 
B =  .. 
 . 
 
 Pr−1 
 
 
Pr
Stavimo L := [λi,s ]n×r ∈ Kn×r . Iz (II.21) sada sledi
A=L·B
(videti Zapažanje II.15.6 pod (v))

Odavde imamo (videti Zapažanje II.15.6 pod (iv)) da za svako j = 1, m važi
v
A•,j = b1,j L•,1 + · · · + br,j L•,r ∈ L {L•,1 , . . . , L•,r } =: S ⊆ K n×1
tj. {A•,1 , . . . , A•,m } ⊆ S. Zato je

Kol(A) = L {A•,1 , . . . , A•,m } ⊆ S

pa imamo da je dim Kol(A) ≤ dim(S) ≤ r odnosno
rangK (A) ≤ rangV (A)
Definicija II.23.2 Neka su n, m ∈ N i A ∈ Kn×m . Broj
rangK (A) = rangV (A)
nazivamo
rang matrice A
Rang matrice A označavamo sa rang(A) . 2
Tvrd̄enje II.23.3 Neka su V i W k.d.v. prostori, m := dim(V) ∈ N, n :=

dim(W) ∈ N i f ∈ Hom(V, W). Ako je a = (a1 , . . . , am ) proizvoljna baza pro-
stora V a b = (b1 , . . . , bn ) proizvoljna baza prostora W onda važi

rang Ma,b (f ) = dim Im(f )
Dokaz Znamo da je (videti Odeljak II.9)
Koordb : W → Kn
izomorfizam iz prostora W u prostor Kn kao i da je
Usprn : Kn → Kn×1
izomorfizam iz prostora Kn u prostor Kn×1 . Zato je
h := Usprn ◦ Koordb : W → Kn×1
izomorfizam iz prostora W u prostor Kn×1 .
Dakle ako je w ∈ W i ako su y1 , . . . , yn ∈ K takvi da je
n
X →
−
w= y i bi
i=1
onda je
 
y1
 .. 
 . 
 
h(w) =  yi 
 . 
 .. 
yn
Slika II.23.43.
Neka je l : Km×1 → Kn×1 definisano sa

   
x1 x1
.   .. 
 ..   . 
  df  
l  xj  := Ma,b (f ) ·  xj 
 .   . 
 ..   .. 
xm xm

Znamo da je rang Ma,b (f ) = dim Im(l) . Pokažimo da je
h* Im(f ) = Im(l)
Odavde će slediti da je
h Im(f ) : Im(f ) → Im(l)
izomorfizam iz prostora Im(f ) u prostor Im(l) (videti Zapažanje II.7.17) te dakle i

da je
dim Im(f ) = dim Im(l) = rang Ma,b (f )
i tvrd̄enje će biti pokazano.
Pokažimo najpre da je
h* Im(f ) ⊆ Im(l)
Neka je w ∈ Im(f ) proizvoljno. Trreba pokazati da je h(w) ∈ Im(l). Postoji
v ∈ V tako da je w = f (v). Neka su x1 , . . . , xm ∈ K takvi da je
m
X
v= xj →
−
aj
j=1
tj. neka je Koorda (v) = (x1 , . . . , xm ) ∈ Km . Neka je Koordb (w) = (y1 , . . . , yn ) ∈ Kn ,

tj. neka su y1 , . . . , yn ∈ K takvi da je
n
X →
−
w = f (v) = y i bi
i=1
Na osnovu Zapažanja II.15.7 pod (i) imamo da je

     
y1 x1 x1
 ..   ..   .. 
 .   .   . 
     
 yi  = Ma,b (f ) ·  xj  = l  xj 
 .   .   . 
 ..   ..   .. 
yn xm xm
No 
y1
 .. 
 . 
 
h(w) =  yi 
 . 
 .. 
yn
pa je 
x1
. 
 .. 

 
h(w) = l  xj  ∈ Im(l)
 . 
 .. 
xm
Pokažimo sada da je
Im(l) ⊆ h* Im(f )
Neka je
 
y1
 .. 
 . 
 
 yi  ∈ Im(l)
 . 
 .. 
yn
proizvoljno. Postoji
 
x1
 .. 
 . 
 xj  ∈ Km×1
 
 . 
 .. 
xm
tako da je
   
x1 y1
.  .. 
 ..  
 
. 
   
l  xj  =  yi 
 .   .. 
 ..   . 
xm yn
m
X
Stavimo v := xj →
−
aj i w := f (v). Ako je Koordb (w) = (y10 , . . . , yn0 ) ∈ Kn , tj.
j=1
n
X →
−
w = f (v) = yi0 bi
i=1
onda prema Zapažanju II.15.7 pod (i) imamo da je

       
y10 x1 x1 y1
 ..   ..   ..   .. 
 .   .   .   . 
 0       
 yi  = Ma,b (f ) ·  xj  = l  xj  =  yi 
 .   .   .   .. 
 ..   ..   ..   . 
0
yn xm xm yn
odnosno yi0 = yi za svako i = 1, n. Sada je
n
X →
−
w= y i bi
i=1
pa sledi da je  
y1
 .. 
 . 
 yi  = h(w) ∈ h* Im(f )
 
 . 
 .. 
yn
obzirom da je w = f (v) ∈ Im(f ). 2
Tvrd̄enje II.23.4 Matrica A ∈ Kn×n je regularna akko važi rang(A) = n.
Dokaz Neka je a proizvoljna baza prostora Kn i f ∈ End(Kn ) tako da važi

A = Ma,a (f ). Imamo:
rang(A) = n
akko
dim Im(f ) = n = dim Kn
akko
Im(f ) = Kn
akko
f je automorfizam prostora Kn
akko je matrica A regularna. 2
Deo III
Sistemi linearnih jednačina.

Determinanta
III.1 Sistemi linearnih jednačina:

definicija
Ako su dati ai,j ∈ K za i = 1, n i j = 1, m i b1 , . . . , bn ∈ K želimo da odgovorimo na

pitanje da li postoji neko (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) ∈ Km tako da važi


 a1,1 x1 + . . . + a1,j xj + . . . + a1,m xm = b1

 .. .. .. .. .. ..

 . . . . . .
ai,1 x1 + . . . + ai,j xj + . . . + ai,m xm = bi (III.1)

 .. .. .. .. .. ..


 . . . . . .

an,1 x1 + . . . + an,j xj + . . . + an,m xm = bn
i ukoliko takve m-torke (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) ∈ Km postoje, da nad̄emo konkretan

postupak kako da generišemo sve takve m-torke.
Ured̄en par S := (A, B) gde je
 
a1,1 . . . a1,j . . . a1,m
 .. .. .. .. .. 
 . . . . . 
 ∈ Kn×m
 
A =  ai,1 . . . ai,j . . . ai,m
 . .. .. .. .. 
 .. . . . . 
an,1 . . . an,j . . . an,m
167
168 DEO III. SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA. DETERMINANTA
i  
b1
 .. 
 . 
B =  bi  ∈ Kn×1
 
 . 
 .. 
bn
nazivamo
sistem od n linearnih jednačina sa m nepoznatih.
Za matricu A kažemo da je matrica sistema S, za matricu-kolonu B kažemo da je
kolona slobodnih članova sistema S, a za matricu
 
a1,1 . . . a1,j . . . a1,m b1
 .. .. .. .. .. .. 
∼
 . . . . . . 
df   n×(m+1)
A : = [A|B] = a
 i,1 . . . a i,j . . . a i,m b i  ∈ K
 . .. .. .. .. ..  
 .. . . . . .
an,1 . . . an,j . . . an,m bn
da je proširena matrica sistema S. Svaku m-torku (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) ∈ Km za

koju važi (III.1) nazivamo rešenje sistema S. Definišemo i
n o
df
Reš(A, B) := (x1 , . . . , xm ) : (x1 , . . . , xm ) je rešenje sistema (A, B) ⊆ Km×1
Običaj je da se sistem S = (A, B) zadaje jednostavnim zapisom



 a1,1 x1 + . . . + a1,j xj + . . . + a1,m xm = b1

 .. .. .. .. .. ..

 . . . . . .
(S) : ai,1 x1 + . . . + ai,j xj + . . . + ai,m xm = bi (III.2)

 .. .. .. .. .. ..


 . . . . . .

an,1 x1 + . . . + an,j xj + . . . + an,m xm = bn
Za sistem (A, B) kažemo da je homogen ako je B = 0n×1 , tj. ako je bi = 0 za

svako i = 1, n; pritom kažemo da je sistem Sh = (A, 0n×1 )

 a1,1 x1 + . . . + a1,j xj + . . . + a1,m xm = 0

 .. .. .. .. .. ..


 . . . . . .
(Sh ) : ai,1 x1 + . . . + ai,j xj + . . . + ai,m xm = 0 (III.3)


 .
.. .
.. .
.. .
.. .
.. .
..



an,1 x1 + . . . + an,j xj + . . . + an,m xm = 0
III.1. SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA: DEFINICIJA 169
homogen sistem pridružen sistemu S = (A, B) datom sa (III.2). U nastavku

ćemo umesto (A, 0n×1 ) pisati jednostavno (A, 0), smatrajući da se format dotične
nula-matrice podrazumeva.
§§
Preslikavanje gA : Km×1 → Kn×1 definisano sa
g(x1 , . . . , xm ) = a1,1 x1 + · · · + a1,j xj + · · · + a1,m xm ,

..
.
ai,1 x1 + · · · + ai,j xj + · · · + ai,m xm ,
..
.
an,1 x1 + · · · + an,j xj + · · · + an,m xm
je linearno, tj. gA ∈ Hom (Km , Kn ) i jasno je da važi
Reš(A, B) = (gA )( {b}
gde naravno b = (b1 , . . . , bi , . . . , bn ) i
n o
(gA )( {b} = (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) ∈ Km : gA (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) = b
Otuda je specijalno
v
Reš A, 0 = Ker(gA ) ⊆ Km

podprostor, tj. skup rešenja homogenog sistema A, 0 je podprostor od Km (u
šta se možemo uveriti i direktnom proverom).
df
Preslikavanje fA : Km×1 → Kn×1 definisano sa fA (X) := AX je linearno, tj.
fA ∈ Hom (Km×1 , Kn×1 ) i jasno je da važi
(x1 , . . . , xj , . . . , xm ) ∈ Reš(A, B) ⇐⇒
AX = B ⇐⇒
   
x1 b1
 ..   .. 
 .   . 
   
A ·  xj  =  bi  ⇐⇒
 .   .. 
 ..   . 
xm bn
 
x1
 .. 
 . 
  (
 xj  ∈ (fA ) {B}
 . 
 .. 
xm
III.2 Linearne mnogostrukosti

Konvencija Ako je dat prostor V za x ∈ V i H ⊆ V pisaćemo x + H umesto
{x} + H. 2
Definicija III.2.1 Za skup S ⊆ V vektora prostora V kažemo da je linearna mno-

v
gostrukost prostora V ako postoje U ⊆ V i x ∈ V tako da je S = x + U ; u tom
slučaju kažemo da je mnogostrukost S paralelna podprostoru U . 2
Tvrd̄enje III.2.2 Neka je g ∈ Hom(V, W) i b ∈ W . Tada je ili g ( {b} = ∅ ili je

v
g ( {b} linearna mnogostrukost (prostora V) paralelna sa Ker(g) ⊆ V, tj.
g ( {b} = x + Ker(g)
gde je x ∈ V proizvoljan vektor takav da je g(x) = b.
Dokaz 2
Tvrd̄enje III.2.3 Neka je S ⊆ V linearna mnogostrukost prostora V i PS :=

{u − v : u, v ∈ S}.
v
(a) Važi PS ⊆ V.
III.3. REŠIVOST SISTEMA LINEARNIH JEDNAČINA I RANG MATRICA 171
(b) Za svako x ∈ S važi S = x + PS .

v
(c) Ako je U ⊆ V i x ∈ V tako da je S = x + U onda mora biti U = PS i x ∈ S.
Dakle za svaku mnogostrukost S ⊆ V postoji tačno jedan podprostor – i to je

upravo PS – takav da je mnogostrukost S paralelna s njim; ako je V konačnodimenzionalan
df
definišemo dim(S) := dim(PS ).
Dokaz 2
Posledica III.2.4 Ili sistem (III.2) nema rešenja, tj. Reš(A, B) = ∅, ili ako Reš(A, B) 6=
∅ onda je
Reš(A, B) = x + Reš (A, 0)
gde je
x ∈ Reš(A, B)
proizvoljno rešenje sistema (A, B), a (A, 0) je homogen sistem pridružen sistemu
(A, B) (kao što se i vidi).
Dokaz 2
III.3 Rešivost sistema linearnih jednačina

i rang matrica
Sistem (III.2) ima rešenja akko postoji neko (x1 , . . . , xj , . . . , xm ) ∈ Km tako da važi
   
x1 b1
 ..   .. 
 .   . 
   
A ·  xj  =  bi 
 .   .. 
 ..   . 
xm bn
tj. tako da važi

B = x1 A•,1 + · · · + xj A•,j + · · · + xm A•,m

Drugim rečima sistem (III.2) ima rešenja akko važi B ∈ L A•,1 , . . . , A•,j , . . . , A•,m .
Dakle
sistem (III.2) ima rešenja akko važi B ∈ Kol(A).

∼
Zaključak Ako sistem (III.2) ima rešenja onda važi Kol A = Kol(A), gde je
∼
A = [A|B] proširena matrica sistema.
∼ 2
Pretpostavimo sada da je Kol A = Kol(A) =: P . Kako je

A•,1 , . . . , A•,j , . . . , A•,m
v
potpun sistem vektora prostora P ⊆ Kn×1 to postoje r ∈ {1, . . . , m} i prirodni
brojevi k1 < · · · < kr ≤ m takvi da je A•,k1 , . . . , A•,kr baza prostora P . Otuda
kako je B ∈ P to postoje α1 , . . . , αr ∈ K tako da je
B = α1 A•,k1 + · · · + αr A•,kr
pa je
B = x1 A•,1 + . . . xj A•,j + · · · + xm A•,m
za xks = αs za s = 1, r odnosno xi = 0 za i ∈ {1, . . . , m} \ {k1 , . . . , km }, što znači

da je (x1 , . . . , xm ) ∈ Reš(A, B) 6= ∅.
∼
Zaključak Ako važi Kol A = Kol(A) onda sistem (III.2) ima rešenja. 2
Time smo pokazali naredno tvrd̄enje.
∼
Tvrd̄enje III.3.1 Sistem (III.2) ima rešenja akko važi Kol A = Kol(A). 2
∼
Kako je uvek Kol(A) ⊆ Kol A a radi se o podprostorima konačnodimenzionalnog
prostora Kn×1 , to važi
∼
Kol A = Kol(A)
akko važi ∼

dim Kol A = dim (Kol(A))
tj.
∼
rang A = rang(A)
Ovim smo pokazali narednu teoremu.
∼
Teorema III.3.2 Sistem (III.2) ima rešenja akko važi rang A = rang(A). 2
III.4. GJ- OBLIK MATRICA 173
III.4 (Redukovan) Gauss-Jordan-ov oblik matrica.

Elementarne matrice
Neka je data nenula matrica B = [bi,j ]n×m ∈ Kn×m . Neka je k(B) ∈ N broj vrsta
matrice B u kojima ne stoji 0 na svim mestima. Neka su

i1 (B), . . . , ik(B) (B) ⊆ {1, . . . , n}
gde i1 (B) < · · · < ik(B) (B), takvi da je za svako l = 1, k(B) postoji bar jedno
jl ∈ {1, . . . , m} za koje važi bil (B), jl 6= 0; drugim rečima i1 (B), . . . , ik(B) (B) su redni
brojevi svih nenula vrsta matrice B. Za l = 1, k(B) neka je sl (B) ∈ {1, . . . , m}
najmanji broj takav da važi
bil (B), sl (B) 6= 0
Primer Ako  
0 0 0 2 0 −1 4

 0 0 0 0 0 0 0 

 0 0 -1 3 5 9 7 
B :=  

 0 0 0 0 0 0 0 

 0 0 0 -3 0 8 2 
0 5 0 0 1 0 3
onda je
k(B) = k = 4;
i1 (B) = i1 = 1, i2 = 3, i3 = 5 i i4 = 6;
s1 (B) = s1 = 4, s2 = 3, s3 = 4, s4 = 2.
Imamo
bi1 ,s1 = b1,4 = 2, bi2 ,s2 = b3,3 = −1, bi3 ,s3 = b5,4 = −3, bi4 ,s4 = b6,2 = 5.
Definicija III.4.1 Za matricu B = [bi,j ]n×m ∈ Kn×m kažemo da je u

Gauss-Jordan-ovom obliku,
ili GJ-obliku, ako je B nula matrica ili ako B nije nula matrica a važi:

– i1 (B), . . . , ik(B) (B) = 1, . . . , k(B) , tj. il (B) = l za svako l = 1, k(B) i
– sl1 (B) < sl2 (B) kad god je 1 ≤ l1 < l2 ≤ k(B). 2

Drugim rečima za nenula matricu B = [bi,j ]n×m ∈ Kn×m kažemo da je u GJ-

obliku ako postoje k ∈ N i s1 , . . . , sk ∈ {1, . . . , m} tako da je
s1 < · · · < s k
ako k ≥ 1, i tako da je
– ako s1 > 1 onda b1,j = 0 za svako 1 ≤ j < s1 ;

ako k > 1 onda bl,j = 0 za svako 1 ≤ j < sl i 2 ≤ l ≤ k;
– bl,sl 6= 0 za svako 1 ≤ l ≤ k;
– bi,j = 0 za svako sk < i ≤ n i 1 ≤ j ≤ m, ako sk < n.
U ovom slučaju pišemo da je

B ∈ GJn,m (s1 , . . . , sk )
“Vizuelno” ovo znači da je matrica B oblika:
Slika III.4.1.
gde se na svakoj od ovih “malih dijagonala” nalaze brojevi različiti od 0.
Za nula matricu smatramo da je uvek u GJ-obliku.
Primer Ako  
0 5 2 −8 6 1 2 0 3 11

 0 0 0 -1 3 5 −2 9 7 −4 

 0 0 0 0 2 0 3 −1 4 2 
B :=  

 0 0 0 0 0 0 0 -3 2 1 

 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
onda je
k = 4;
i1 = 1, i2 = 2, i3 = 3 i i4 = 4;
s1 = 2, s2 = 4, s3 = 5, s4 = 8.
Dakle
B ∈ GJ6,10 (2, 4, 5, 8)
2
Da bi data nenula matrica B bila u GJ-obliku potrebno je postoji neko k ∈

{1, . . . , n} tako da za svako i = 1, k na bar jednom mestu u i-toj vrsti ne stoji
broj 0, dok ako je k > 1 onda za svako i = k + 1, n u i-toj vrsti na svim mestima
stoji broj 0; ako za l = 1, k sa sl označimo najmanji broj j ∈ {1, . . . , m} takav da je
bl,j 6= 0, onda je sada dovoljno da važi s1 < · · · < sk da bi B bila u GJ-obliku.

Tvrd̄enje III.4.2 Neka je B ∈ GJn,m (s1 , . . . , sk ). Tada je sistem B•,s1 , . . . , B•,sk
kolona matrice B baza prostora Kol(B). Specijalno važi k = rang(B).
Dokaz Pokažimo najpre da je sistem

B{1,...,k},{s1 } , . . . , B{1,...,k},{sk }
vektora prostora Kk×1 linearno nezavisan. Pretpostavimo suprotno. Zbog b1,s1 6= 0

je B{1,...,k},{s1 } 6= 0k×1 pa sledi da je k ≥ 2 kao i da postoji neko i0 ∈ {2, . . . , k} tako
da je
iX
0 −1
B{1,...,k},{si0 } = λl B{1,...,k},{sl }
l=1
za neke λl ∈ K, l = 1, i0 − 1 (videti Tvrd̄enje II.4.4). No kako je bi0 ,sj = 0 za svako

1 ≤ j < i0 (jer je sj < si0 ) to sada sledi da je bi0 ,si0 = 0, što po pretpostavci nije
tačno.

Odavde specijalno sledi i da je sistem kolona B•,s1 , . . . , B•,sk matrice B linearno
nezavisan. Zaista, iz
X k
λl B•,sl = 0n×1
l=1
sledi
k
X
λl B{1,...,k},{sl } = 0k×1
l=1
pa i λl = 0 za svako l = 1, k, na osnovu ovog što smo upravo pokazali.

Neka je sada j0 ∈ {1, . . . , m} proizvoljno. Sistem B{1,...,k},{s1 } , . . . , B{1,...,k},{sk }
je baza prostora Kk×1 jer je linearno nezavisan i dužine je k = dim(Kk×1 ). Otuda
postoje λl ∈ K za l = 1, k tako da je
k
X
B{1,...,k},{j0 } = λl B{1,...,k},{sl } (III.4)
l=1
Za proizvoljno k < i ≤ n imamo da je

k
X
bi,j0 = λl bi,sl
l=1
jer je po pretpostavci bi,j = 0 za svako j = 1, m. Zato sada iz (III.4) sledi

k
X
B•,j0 = λl B•,sl
l=1

Ovim smo pokazali da je sistem B•,s1 , . . . , B•,sk kolona matrice B baza prostora
Kol(B) pa je i k = rang(B). 2
Definicija III.4.3 Pod V-elementarnim transformacijama matrica podrazume-

vamo:
– zamenu mesta dveju vrsta; matricu koja se dobija zamenom mesta i-te i j-te
vrste matrice A = [ai,j ]n×m označavaćemo sa
h i
A Vi ↔ V j
– dodavanje vrste prethodno pomnožene nekim skalarom nekoj drugoj vrsti;

matricu koja se dobija dodavanjem j-te vrste matrice A = [ai,j ]n×m pomnožene
skalarom λ i-toj vrsti matrice A označavaćemo sa
h i
A λVj → Vi
– množenjem svih elemenata neke vrste jednim fiksiranim nenula skalarom;

matricu koja se dobija množenjem i-te vrste matrice A = [ai,j ]n×m skalarom λ 6= 0
označavaćemo sa h i
A λ → Vi
Definicija III.4.4 Pod K-elementarnim transformacijama matrica podrazume-

vamo:
– zamenu mesta dveju kolona; matricu koja se dobija zamenom mesta i-te i j-te
kolone matrice A = [ai,j ]n×m označavaćemo sa
h i
A Ki ↔ K j
– dodavanje kolone prethodno pomnožene nekim skalarom nekoj drugoj koloni;

matricu koja se dobija dodavanjem j-te kolone matrice A = [ai,j ]n×m pomnožene
skalarom λ i-toj koloni matrice A označavaćemo sa
h i
A λKj → Ki
– množenjem svih elemenata neke kolone jednim fiksiranim nenula skalarom;

matricu koja se dobija množenjem i-te kolone matrice A = [ai,j ]n×m skalarom λ 6= 0
označavaćemo sa h i
A λ → Ki
Zapažanje III.4.5 Neka su date matrice A, B ∈ Kn×m .
– Za svako i, j = 1, n važi:
h i h i
akko B = A Vi ↔ Vj onda A = B Vi ↔ Vj
6 i važi:
– Za svako i, j = 1, n i j =
h i h i
akko B = A λVj → Vi onda A = B (−λ)Vj → Vi
– Za svako i = 1, n i λ ∈ K \ {0} važi:

h i h i
akko B = A λ → Vi onda A = B λ−1 → Vi
h i h i
akko B = A Ki ↔ Kj onda A = B Ki ↔ Kj
6 i važi:
– Za svako i, j = 1, n i j =
h i h i
akko B = A λKj → Ki onda A = B (−λ)Kj → Ki

h i h i
akko B = A λ → Ki onda A = B λ−1 → Ki
2
Zapažanje III.4.6 Neka su date matrice A, B ∈ Kn×m i prirodni brojevi k ∈ N i
1 ≤ j1 < · · · < jk ≤ m. Tada važi
h i h i
ako B = A Vi ↔ Vj onda B{1,...,n},{j1 ,...,jk } = A{1,...,n},{j1 ,...,jk } Vi ↔ Vj
2
Definicija III.4.7 Za A, B ∈ Kn×m pišemo
A ∼V B
ako postoje l ∈ N i C0 , . . . , Cl ∈ Kn×m tako da je za i = 0, l − 1 matrica Ci+1 dobijena
od matrice Ci nekom V-elementarnom transformacijom, a tako da je C0 = A i
Cl = B.
Za A, B ∈ Kn×m pišemo
A ∼K B
ako postoje l ∈ N i C0 , . . . , Cl ∈ Kn×m tako da je za i = 0, l − 1 matrica Ci+1 dobijena
od matrice Ci nekom K-elementarnom transformacijom, a tako da je C0 = A i
Cl = B. 2
Zapažanje III.4.8 Neka su date matrice A, B, C ∈ Kn×m . Tada:
– ako A ∼V B onda i B ∼V A; ako A ∼K B onda i B ∼K A;
– ako A ∼V B i B ∼V C onda i A ∼V C; ako A ∼K B i B ∼K C onda i A ∼K C;
– A ∼V A i A ∼K A.
Ovo sledi direktno iz Definicije III.4.7 i Zapažanja III.4.5. 2

Zapažanje III.4.9 Neka su date matrice A, B ∈ Kn×m i prirodni brojevi k ∈ N i

1 ≤ j1 < · · · < jk ≤ m.
Ako važi A ∼V B onda važi i A{1,...,n},{j1 ,...,jk } ∼V B{1,...,n},{j1 ,...,jk }
Ovo sledi direktno iz Zapažanja III.4.6. 2
Tvrd̄enje III.4.10 (a) Ako je A ∼V B ili A ∼K B onda je
rang(A) = rang(B)
(b) Neka su dati sistemi (A1 , B1 ) i (A2 , B2 ) od n linearnih jednačina sa m nepo-

znatih. Ako je [A1 |B1 ] ∼V [A2 |B2 ] onda je
Reš(A1 , B1 ) = Reš(A2 , B2 )
Dokaz (a) Pokazujemo

h samo
i jedan specijalan slučaj tvrd̄enja.
Neka je B = A λVj → Vi za neke i, j = 1, n, gde i 6= j. Za q ∈ {1, . . . , n} \ {i}
imamo
Bq,• = Aq,• ∈ Vrst(A)
Takod̄e je
Bi,• = Ai,• + λAj,• ∈ Vrst(A)

Dakle h Bq,• : q = 1,in ⊆ Vrst(A) pa sledi da je Vrst(B) ⊆ Vrst(A). Kako je
A = B (−λ)Vj → Vi to isti argument pokazuje i da je Vrst(A) ⊆ Vrst(B).
(b) Pokazujemo samo jedan h specijalanislučaj tvrd̄enja.

Neka je [A2 |B2 ] = [A1 |B1 ] λVi0 → Vi i neka je sistem [A1 |B1 ] dat sa (III.2).
Ako je (ν1 , . . . , νm ) ∈ Km rešenje sistema [A1 |B1 ] onda iz (III.2) sledi

 a1,1 ν1 + . . . +a1,j νj + . . . +a1,m νm = b1

 .. .. .. .. .. .. ..



 . . . . . . .



 ai−1,1 ν1 + . . . +ai−1,j νj + . . . +ai−1,m νm = bi−1



ai,1 + λai0 ,1 ν1 + . . . + ai,j + λai0 ,j νj + . . . + ai,m + λai0 ,m νm = bi + λbi0







 ai+1,1 ν1 + . . . +ai+1,j νj + . . . +ai+1,m νm = bi+1

 .. .. .. .. .. .. ..


 . . . . . . .

an,1 ν1 + . . . +an,j νj + . . . +an,m νm = bn
tj. (ν1 , . . . , νm ) ∈ Reš(A2 , B2 ). Dakle Reš(A1 , B1 ) ⊆ Reš(A2 , B2 ).

h i
Obzirom da je [A1 |B1 ] = [A2 |B2 ] (−λ)Vi0 → Vi to isti argument pokazuje da
je Reš(A2 , B2 ) ⊆ Reš(A1 , B1 ). 2
Zapažanje III.4.11 Za svaku matricu A ∈ Kn×m postoji matrica B ∈ Kn×m koja

je u GJ-obliku tako da je A ∼V B. Na vežbama ćete raditi konkretan uobičajen
algoritam za dolaženje do jedne takve matrice B. 2
Za nenula matricu B = [bi,j ]n×m ∈ Kn×m kažemo da je u
redukovanom Gauss-Jordan-ovom obliku
ili redukovanom GJ-obliku ako postoje k ∈ N i s1 , . . . , sk ∈ {1, . . . , m} tako da

s1 < · · · < sk ako k ≥ 1, a tako da je B ∈ GJn,m (s1 , . . . , sk ) i tako da važi
– bi,sl = 0 za svako i = 1, sl − 1 i l = 2, k, ako k > 1, i
– bl,sl = 1 za svako l = 1, k.
U tom slučaju pišemo B ∈ GJred n,m (s1 , . . . , sk ).

Ako je ej : j = 1, n standardna baza prostora Kn×1 onda je lako videti da važi

B ∈ GJred
n,m (s 1 , . . . , s k ) ⇐⇒ B ∈ GJ n,m (s 1 , . . . , s k ) ∧ B •,s l
= e l za svako l = 1, k
Smatramo da je nula matrica u redukovanom GJ-obliku.
Primer Ako
 
0 0 0 1 7 0 −8 0 1 2 0 3 11

 0 0 0 0 0 1 3 0 −2 9 0 −4 5 
 0 0 0 0 0 0 0 1 4 3 0 4 2 
B :=  

 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 1 
 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
onda je
k = 4;
i1 = 1, i2 = 2, i3 = 3 i i4 = 4;
s1 = 4, s2 = 6, s3 = 8, s4 = 11.
Dakle
B ∈ GJred
6,13 (4, 6, 8, 11)
Zapažanje III.4.12 Ako je B ∈ GJred

n,m (s1 , . . . , sk ) i j0 ∈ {1, . . . , m} onda je:
– B{1,...,n},{1,...,j0 } = 0n×j0 ako j0 < s1
– B{1,...,n},{1,...,j0 } ∈ GJred
n,j0 (s1 , . . . , sp ) ako s1 ≤ j0 , gde je p najveći l ∈ {1, . . . , k} za
koji važi sl ≤ j0 .
Dakle, ako je B u redukovanom GJ-obliku onda je i B{1,...,n},{1,...,j0 } u redukovanom

GJ-obliku. 2
Primer
 x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7 x8 x9 
0 1 0 −4 3 0 11 0 1 5

 0
 0 1 8 1 0 −4 0 10 −7 

 0 0 0 0 0 1 3 0 6 3 
 
 0 0 0 0 0 0 0 1 −1 −2 

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


 x2 −4x4 +3x5 +11x7 +x9 = 5

x3 +8x4 +x5 −4x7 +10x9 = −7

 x6 +3x7 +6x9 = 3

x8 −x9 = −2


 x2 = 5 +4x4 −3x5 −11x7 −x9

x3 = −7 −8x4 −x5 +4x7 −10x9

 x6 = 3 −3x7 −6x9

x8 = −2 +x9
2
Zapažanje III.4.13 Neka je dat sistem (III.2) takav da je proširena matrica si-
∼
stema A = [A|B] u redukovanom GJ-obliku, i to [A|B] ∈ GJn,m (s1 , . . . , sk ). Tada:
– ako sk = m + 1 onda sistem (A, B) nema rešenja;
– ako važi sk ≤ m i k = m, što je ekvivalentno sa tim da važi sl = l za svako

l = 1, k, onda je
(b1 , . . . , bm )
jedinstveno rešenje sistema (A, B);
– ako važi sk ≤ m i k < m onda:
neka je {1, . . . , m}\{s1 , . . . , sk } = {d1 , . . . , dm−k }; m-torka (x1 , . . . , xm ) je rešenje

sistema (A, B) akko se dobija tako što se brojevi xd1 , . . . , xdm−k ∈ K izaberu proizvoljno
a onda se brojevi xs1 , . . . , xsk definišu sa
m−k
X
xs l = b l − al,dj xdj
j=1
za l = 1, k 2
Teorema III.4.14 Za svaku matricu A ∈ Kn×m postoji tačno jedna matrica B ∈

Kn×m koja je u redukovanom GJ-obliku za koju važi A ∼V B.
Dokaz Egzistencija bar jedne ovakve matrice B sledi veoma jednostavno iz

Zapažanja III.4.11.
Pretpostavimo da je A ∼V B i A ∼V C, gde su i B i C u redukovanom GJ-obliku.
Treba pokazati da je B = C. Pretpostavimo suprotno. Tada postoji bar jedno
j ∈ {1, . . . , m} tako da je B•,j 6= C•,j ; neka je q ∈ {1, . . . , m} najmanji takav broj j.
Matrice B1 := B{1,...,n},{1,...,q} i C1 := C{1,...,n},{1,...,q} su u redukovanom GJ-obliku.

Takod̄e važi
A{1,...,n},{1,...,q} ∼V B1 i A{1,...,n},{1,...,q} ∼V C1
pa je B1 ∼V C1 . Odavde specijalno imamo rang(B1 ) = rang(C1 ).
Neka je ej : j = 1, n standardna baza prostora Kn×1 .
Slučaj 1 q = 1: Zbog B1 6= C1 sledi da važi
B1 = 0n×1 ∧ C1 = e1
ili
B1 = e1 ∧ C1 = 0n×1
pa je rang(B1 ) 6= rang(C1 ) u svakom slučaju – kontradikcija.
Slučaj 2 q > 1: Stavimo D := B{1,...,n},{1,...,q−1} = C{1,...,n},{1,...,q−1} .
Slučaj 2.1 D = 0n×(q−1) : Kako su i B1 i C1 u redukovanom GJ-obliku, a pritom

je B1 6= C1 , to mora biti

B1 = 0n×(q−1) e1 ∧ C1 = 0n×q
ili
B1 = 0n×q ∧ C1 = 0n×(q−1) e1
pa je rang(B1 ) 6= rang(C1 ) u svakom slučaju – kontradikcija.
Slučaj 2.2 D 6= 0n×(q−1) : D je u redukovanom GJ-obliku pa postoji neko k ∈ N

i prirodni brojevi 1 ≤ s1 < · · · < sk ≤ q − 1 tako da je
D ∈ Gred
n,q−1 (s1 , . . . , sk )
Kako je B1 u redukovanom GJ-obliku to mora biti

k < n i B1 ∈ Gred
n,q (s1 , . . . , sk , q)
ili
B1 ∈ Gred
n,q (s1 , . . . , sk )
Slično mora biti

k < n i C1 ∈ Gred
n,q (s1 , . . . , sk , q)
ili
C1 ∈ Gred
n,q (s1 , . . . , sk )
Zbog rang(B1 ) = rang(C1 ) odavde (koristeći se Tvrd̄enjem III.4.2) zaključujemo da

mora biti
(i) k < n i B1 , C1 ∈ Gred
n,q (s1 , . . . , sk , q)
ili
(ii) B1 , C1 ∈ Gred
n,q (s1 , . . . , sk )
Ako važi (i) onda mora biti B•,q = ek+1 = C•,q – kontradikcija.
Neka sada važi (ii). Na osnovu Tvrd̄enja III.4.2 postoje λ1 , . . . , λk ∈ K tako da je

k
X
B•,q = λl B•,sl
l=1
Vidimo da je (x1 , . . . , xq−1 ) ∈ Kq−1 definisano sa xsl = λl za l = 1, k i xj = 0 za

j ∈ {1, . . . , q − 1} \ {s1 , . . . , sk } rešenje sistema (D, B•,q ). Kako je

D B•,q = B1 ∼V C1 = D C•,q
to prema Tvrd̄enju III.4.10 pod (b) sada imamo
Reš(D, C•,q ) = Reš(D, B•,q ) 3 (x1 , . . . , xq−1 )
odakle sledi
k
X
C•,q = λl C•,sl
l=1
No C•,sl = B•,sl za svako l = 1, k pa je
k
X
C•,q = λl B•,sl = B•,q
l=1
što nije moguće. 2
Definicija III.4.15 Za n ∈ N pod V-elementarnim matricama podrazumevamo

matrice:
h i
df
– EVn (i, j) : = I n V i ↔ V j za i, j = 1, n;
h i
df
– EVn (i, j; λ) : = I n λV j → V i za i, j = 1, n i j 6= i;
h i
V df
– En (i; λ) := In λ ↔ Vi za i = 1, n i λ ∈ K \ {0}. 2
Definicija III.4.16 Za n ∈ N pod K-elementarnim matricama podrazumevamo

matrice:
h i
K df
– En (i, j) := In Ki ↔ Kj za i, j = 1, n;
h i
df
– EKn (i, j; λ) : = I n λK j → K i za i, j = 1, n i j 6= i;
h i
df
– EKn (i; λ) : = I n λ ↔ K i za i = 1, n i λ ∈ K \ {0}. 2
Zapažanje III.4.17 Neka su date matrice A, B ∈ Kn×m .
h i
B = A Vi ↔ Vj akko B = EV
n (i, j) · A
– Za svako i, j = 1, n i j 6= i važi:
h i
B = A λVj → Vi akko B = EV
n (i, j; λ) · A

h i
B = A λ → Vi akko B = EV
n (i; λ) · A
h i
B = A Ki ↔ Kj akko B = A · EK
n (i, j)
– Za svako i, j = 1, n i j 6= i važi:
h i
B = A λKj → Ki akko B = A · EK
n (i, j; λ)

h i
B = A λ → Ki akko B = A · EK
n (i; λ)
Zapažanje III.4.18 Elementarne matrice su regularne:
EV V
n (i, j) · En (i, j) = In
EV V
n (i, j; −λ) · En (i, j; λ) = In
EV −1 V
n (i; λ ) · En (i; λ) = In
EK K
n (i, j) · En (i, j) = In
EK K
n (i, j; −λ) · En (i, j; λ) = In
EK −1 K
n (i; λ ) · En (i; λ) = In
Zapažanje III.4.19 Ako su matrice A1 , . . . , Ak ∈ Kn×n regularne onda je takva i

A1 · . . . · Ak i važi
(A1 · . . . · Ak )−1 = (Ak )−1 · . . . · (A1 )−1
Teorema III.4.20 Za matricu A ∈ Kn×n sledeći uslovi su ekvivalentni:

(1) A je regularna matrica.
(2) A je proizvod nekih V-elementarnih matrica iz Kn×n .
(3) A je proizvod nekih K-elementarnih matrica iz Kn×n .
(4) A je proizvod nekih matrica iz Kn×n svaka od kojih je bilo V-elementarna bilo
K-elementarna.
(5) A ∼V In .
(6) A ∼K In .
Dokaz Ako je A regularna onda prema Tvrd̄enju II.23.4 mora biti rang(A) = n;
ako je A ∼V B i B ∈ GJred n,n (s1 , . . . , sk ) onda je k = rang(B) = rang(A) = n pa iz
1 ≤ s1 < · · · < sk ≤ n sledi da je sj = j za j = 1, n; obzirom da je B•,j = B•,sj = ej
za j = 1, n, gde je ej : j = 1, n standardna baza prostora Kn×1 , odavde dobijamo
da je zapravo B = In .
Obrnuto, ako je A ∼V In onda je rang(A) = rang(B) = n pa je prema Tvrd̄enju
II.23.4 matrica A regularna. Ovim smo pokazali da je (1) ⇐⇒ (5) a na potpuno
isti način zaključujemo da je (1) ⇐⇒ (6).
(5) ⇒ (2): Ako je A ∼V In onda na osnovu Zapažanja III.4.17 postoje q ∈ N i

V-elementarne matrice E1 , . . . , Eq ∈ Kn×n takve da je E1 · . . . · Eq · A = In . Matrice
E1 , . . . , Eq su regularne (Zapažanje III.4.18) te odavde sada sledi
A = (Eq )−1 · . . . · (E1 )−1 · In = (Eq )−1 · . . . · (E1 )−1
Prema Zapažanju III.4.18 matrice (Eq )−1 , . . . , (E1 )−1 su takod̄e V-elementarne.
Na potpuno isti način se pokazuje (6) ⇒ (3).
Implikacije (2) ⇒ (4) i (3) ⇒ (4) su trivijalne.
(4) ⇒ (1) je direktna posledica Zapažanja III.4.18 i III.4.19. 2
III.5 Permutacije, inverzije

1 ... n
Neka je n ∈ N i p = = (p1 , . . . , pn ) permutacija skupa {1, . . . , n}.
p(1) . . . p(n)
Pod inverzijom permutacije p podrazumevamo svaki par (i, j) ∈ {1, . . . , n}2 takav
III.6. N -LINEARNA PRESLIKAVANJA 187
da važi
i<j i p(i) > p(j)
Sa inv(p) označavamo broj inverzija permutacije p i definišemo broj
df
sgn(p) := (−1)inv(p)
koji nazivamo znak permutacije p.
Tvrd̄enje III.5.1 Za svako 1 ≤ i < j ≤ n i p ∈ Perm(n) važi
sgn(p1 , . . . , pi−1 , pj , pi+1 , . . . , pj−1 , pi , pj+1 , . . . , pn )
= −sgn(p1 , . . . , pi−1 , pi , pi+1 , . . . , pj−1 , pj , pj+1 , . . . , pn )
Tvrd̄enje III.5.2 (a) Preslikavanje T : Perm(n) → Perm(n) definisano sa

df
T (p) := p−1
je bijekcija.
(b) sgn(p−1 ) = sgn(p).
III.6 n-linearna preslikavanja

Neka su V i W oba nad K. Za preslikavanje f : V n → W kažemo da je n-
linearno preslikavanje nad prostorom V sa vrednostima u prostoru W ako za svako
u1 , . . . , un , x, y ∈ V , α ∈ K i svako j = 1, n važi
(A)
f (v1 , . . . , vj−1 , x + y, vj+1 , . . . , vn ) =
= f (v1 , . . . , vj−1 , x, vj+1 , . . . , vn ) + f (v1 , . . . , vj−1 , y, vj+1 , . . . , vn )
i
(H)
f (v1 , . . . , vj−1 , αx, vj+1 , . . . , vn ) = αf (v1 , . . . , vj−1 , x, vj+1 , . . . , vn )
Tvrd̄enje III.6.1 Ako je f : V n → W n linearno preslikavanje nad prostorom V

sa vrednostima u prostoru W, k1 , . . . , kn ∈ N i ako stavimo
F := {1, . . . , k1 } × · · · × {1, . . . , kj } × · · · × {1, . . . , kn }

onda važi  
k1 kj kn
X X X
f λi,1 vi,1 , . . . , λi,j vi,j , . . . , λi,n vi,n  =
i=1 i=1 i=1
X
= λs(1),1 · . . . · λs(j),j · . . . · λs(n),n · f vs(1),1 , . . . , vs(j),j , . . . , vs(n),n
s∈F
Dokaz (I) Pokažimo najpre da važi

m
! m
X X
f u1 , . . . , uj−1 , λi vi , uj+1 , . . . , un = λi · f (u1 , . . . uj−1 , vi , uj+1 . . . , un )
i=1 i=1
Ovo ćemo učiniti indukcijom po m ∈ N. Za m = 1 ovo je upravo uslov (H).

Pretpostavimo da gornja jednakost važi za sume “dužine” m ∈ N. Imamo
m+1
!
X
f u1 , . . . , uj−1 , λi vi , uj+1 , . . . , un =
i=1
m
!
X
f u1 , . . . , uj−1, λi vi , uj+1 , . . . , un +f (u1 , . . . , uj−1 , λm+1 vm+1 , uj+1 , . . . , un ) =
i=1
m
X
λi ·f (u1 , . . . uj−1 , vi , uj+1 . . . , un )+λm+1 f (u1 , . . . , uj−1 , vm+1 , uj+1 , . . . , un ) =
i=1
m+1
X
λi · f (u1 , . . . uj−1 , vi , uj+1 . . . , un )
i=1
(II) Pokažimo sada da za svako j = 1, n važi

 
k1 kj
X X
f λi,1 vi,1 , . . . , λi,j vi,j , uj+1 , uj+2 , . . . , un  =
i=1 i=1
X
= λs(1),1 · . . . · λs(j),j · f vs(1),1 , . . . , vs(j),j , uj+1 , uj+2 , . . . , un
s∈Fj
gde
Fj := {1, . . . , k1 } × · · · × {1, . . . , kj }
Ovo radimo indukcijom po j ∈ {1, . . . , n}. Za j = 1 ovo sledi iz dela (I). Pre-
tpostavimo da je gornja jednakost tačna za neko j ∈ {1, . . . , n − 1}. Imamo
 
k1 kj kj+1
X X X
f λi,1 vi,1 , . . . , λi,j vi,j , λi,j+1 vi,j+1 , , uj+2 , . . . , un  =
i=1 i=1 i=1
 
kj+1 k1 kj
X X X
λi,j+1 · f  λi,1 vi,1 , . . . , λi,j vi,j , vi,j+1 , , uj+2 , . . . , un  =
i=1 i=1 i=1
 
kj+1
X X
λi,j+1 ·  λs(1),1 · . . . · λs(j),j · f vs(1),1 , . . . , vs(j),j , vi,j+1 , uj+2 , . . . , un  =
i=1 s∈Fj
kj+1
XX
λs(1),1 · . . . · λs(j),j · λi,j+1 · f vs(1),1 , . . . , vs(j),j , vi,j+1 , uj+2 , . . . , un =
i=1 s∈Fj
kj+1
XX
λq(1),1 ·. . .·λq(j),j ·λq(j+1),j+1 · f vq(1),1 , . . . , vq(j),j , vq(j+1),j+1 , uj+2 , . . . , un =
i=1 q∈G j
i
X
λq(1),1 ·. . .·λq(j),j ·λq(j+1),j+1 · f vq(1),1 , . . . , vq(j),j , vq(j+1),j+1 , uj+2 , . . . , un =
Skj+1
q∈ i=1 Gij
X
λq(1),1 · . . . · λq(j),j · λq(j+1),j+1 · f vq(1),1 , . . . , vq(j),j , vq(j+1),j+1 , uj+2 , . . . , un
q∈Fj+1

gde smo za i ∈ {1, . . . , kj+1 } stavili Gij = q ∈ Fj+1 : q(j + 1) = i , pa je jasno da
kj+1
[ j
Gi = Fj+1 . 2
i=1
Tvrd̄enje III.6.2 Neka je (a1 , . . . , am ) proizvoljna baza prostora V i neka su za

svako s ∈ {1, . . . , m}n dati vektori bs1 ,...,sn ∈ W prostora W. Neka je preslikavanje
f : V n → W definisano sa
df
X
f (x1 , . . . , xn ) := λs(1),1 · . . . · λs(j),j · . . . · λs(n),n · bs1 ,...,sn
s∈{1,...,m}n
m
X
gde je xj = λi,j aj za svako i = 1, n.
i=1
f je n-linearno preslikavanje nad prostorom V sa vrednostima u prostoru W, i
pritom važi
f (as1 , . . . , asj , . . . , asn ) = bs1 ,...,sj ,...,sn
za svako s ∈ {1, . . . , m}n .
Dokaz
Tvrd̄enje III.6.3 Neka je f n-linearno preslikavanje nad prostorom V sa vrednos-

tima u prostoru W i (a1 , . . . , am ) proizvoljna baza prostora V. Ako važi
f (as1 , . . . , asi−1 , asj , asi+1 , . . . , asj−1 , asi , asj+1 , . . . , asn )

= −f (as1 , . . . , asi−1 , asi , asi+1 , . . . , asj−1 , asj , asj+1 , . . . , asn )

za svako s ∈ {1, . . . , m}n onda važi
f (v1 , . . . , vi−1 , vj , vi+1 , . . . , vj−1 , vi , vj+1 , . . . , vn )
= −f (v1 , . . . , vi−1 , vi , vi+1 , . . . , vj−1 , vj , vj+1 , . . . , vn )

za svako (v1 , . . . , vn ) ∈ V n .
m
X
Dokaz Neka je vj = λk,j ak za i = 1, n. Imamo
k=1
f (v1 , . . . , vi0 −1 , vj0 , vi0 +1 , . . . , vj0 −1 , vi0 , vj0 +1 , . . . , vn ) =

m m m m
!
X X X X
f λk,1 ak,1 , . . . , λk,j0 ai,j0 , . . . , λk,i0 ai,i0 , . . . λk,n ak,n =
k=1 k=1 k=1 k=1
X
=
s∈{1,...,m}n
λs(1),1 ·. . .·λs(i0 −1),i0 −1 ·λs(i0 ),j0 ·λs(i0 +1),i0 +1 ·. . .·λs(j0 −1),j0 −1 ·λs(j0 ),i0 ·λs(j0 +1),j0 +1 ·. . .·λs(n),n ·
·f (as(1) , . . . , as(i0 −1) , as(i0 ) , as(i0 +1) , . . . , as(j0 −1) , as(j0 ) , as(j0 +1) , . . . , as(n) )
X
=−
s∈{1,...,m}n
λs(1),1 ·. . .·λs(i0 −1),i0 −1 ·λs(j0 ),i0 ·λs(i0 +1),i0 +1 ·. . .·λs(j0 −1),j0 −1 ·λs(i0 ),j0 ·λs(j0 +1),j0 +1 ·. . .·λs(n),n ·
·f (as(1) , . . . , as(i0 −1) , as(j0 ) , as(i0 +1) , . . . , as(j0 −1) , as(i0 ) , as(j0 +1) , . . . , as(n) )
=
X
=−
s∈{1,...,m}n
λs0 (1),1 ·. . .·λs0 (i0 −1),i0 −1 ·λs0 (i0 ),i0 ·λs0 (i0 +1),i0 +1 ·. . .·λs0 (j0 −1),j0 −1 ·λs0 (j0 ),j0 ·λs0 (j0 +1),j0 +1 ·. . .·λs0 (n),n ·
·f (as0 (1) , . . . , as0 (i0 −1) , as0 (i0 ) , as0 (i0 +1) , . . . , as0 (j0 −1) , as0 (j0 ) , as0 (j0 +1) , . . . , as0 (n) )
(∗)
=
X
=−
q∈{1,...,m}n
λq(1),1 ·. . .·λq(i0 −1),i0 −1 ·λq(i0 ),i0 ·λq(i0 +1),i0 +1 ·. . .·λq(j0 −1),j0 −1 ·λq(j0 ),j0 ·λq(j0 +1),j0 +1 ·. . .·λq(n),n ·
·f (aq(1) , . . . , aq(i0 −1) , aq(i0 ) , aq(i0 +1) , . . . , aq(j0 −1) , aq(j0 ) , aq(j0 +1) , . . . , aq(n) )
= −f (v1 , . . . , vi0 −1 , vi0 , vi0 +1 , . . . , vj0 −1 , vj0 , vj0 +1 , . . . , vn )
gde je za s ∈ {1, . . . , m}n n-torka s0 ∈ {1, . . . , m}n definisana sa
s0 (k) = s(k) ako k ∈ {1, . . . , n} \ {i0 , j0 } i s0 (i0 ) = s(j0 ), s0 (j0 ) = s(i0 )
Obrazloženje za jednakost (∗):
preslikavanje T : {1, . . . , m}n → {1, . . . , m}n
definisano sa
df
T (s) := s0
je bijekcija (recimo iz (s0 )0 = s, tj. T (T (s)) = s sledi da je T preslikavanje na). 2
III.7 Determinanta
Tvrd̄enje III.7.1 Neka je (a1 , . . . , an ) proizvoljna baza prostora V, gde je dakle
dim(V) = n.
(a) Neka je preslikavanje f0 : V n → K definisano sa
df
X
f0 (x1 , . . . , xn ) := λs(1),1 · . . . · λs(j),j · . . . · λs(n),n · sgn(s)
s∈Perm(n)
m
X
gde je xj = λi,j aj za svako i = 1, n.
i=1
f0 je n-linearno preslikavanje nad prostorom V sa vrednostima u K, koje je
antisimetrično po svakom paru indekasa, tj. važi
f0 (v1 , . . . , vi−1 , vj , vi+1 , . . . , vj−1 , vi , vj+1 , . . . , vn )
= −f0 (v1 , . . . , vi−1 , vi , vi+1 , . . . , vj−1 , vj , vj+1 , . . . , vn )

za svako (v1 , . . . , vn ) ∈ V n i svako 1 ≤ i < j ≤ n.
Pritom važi f0 (a1 , . . . , aj , . . . , an ) = 1.
(b) Ako je g : V n → K n-linearna funkcionela takva da važi
g(v1 , . . . , vi−1 , vj , vi+1 , . . . , vj−1 , vi , vj+1 , . . . , vn )
= −g(v1 , . . . , vi−1 , vi , vi+1 , . . . , vj−1 , vj , vj+1 , . . . , vn )

za svako (v1 , . . . , vn ) ∈ V n i svako 1 ≤ i < j ≤ n onda važi
g(v1 , . . . , vn ) = Cf0 (v1 , . . . , vn )
za svako (v1 , . . . , vn ) ∈ V n , gde je
C = g(a1 , . . . , aj , . . . , an )
a f0 ona n-linearna funkcionela koja je definisana pod (a). 2

III.7. DETERMINANTA 193
Definicija III.7.2 Sa n
Detn : Kn×1 →K
označavamo onu jedinstvenu n-linearnu funkcionelu nad prostorom Kn×1 za koju
važi
Detn (v1 , . . . , vi−1 , vj , vi+1 , . . . , vj−1 , vi , vj+1 , . . . , vn )
= −Detn (v1 , . . . , vi−1 , vi , vi+1 , . . . , vj−1 , vj , vj+1 , . . . , vn )
za svako (v1 , . . . , vn ) ∈ Kn×1 i svako 1 ≤ i < j ≤ n, kao i
Det(e1 , . . . , ej , . . . , en ) = 1
gde je (e1 , . . . , ej , . . . , en ) standardna baza prostora Kn×1 . Drugim rečima, Detn je
preslikavanje dato sa
     
a1,1 a1,j a1,n
 ..   ..   .. 
 .   .   .  X
     
Detn  ai,1  · · ·  ai,j  · · ·  ai,n  = sgn(p)·ap(1),1 . . . ap(j),j . . . ap(n),n
 .   .   . 
 ..   ..   ..  p∈Perm(n)
an,1 an,j an,n
Definicija III.7.3 Sa
detn : Kn×n → K
označavamo preslikavanje definisano sa
df
detn (A) := Detn (A•,1 , . . . , A•,j , . . . , A•,n )
Drugim rečima, detn je preslikavanje dato sa
 
a1,1 . . . a1,j . . . a1,n
 .. .. .. .. .. 
 . . . . .  X
 
detn  ai,1 . . . ai,j . . . ai,n  = sgn(p) · ap(1),1 . . . ap(j),j . . . ap(n),n
 . . . . . 
 .. .. .. .. ..  p∈Perm(n)
an,1 . . . an,j . . . an,n

za svako A = [ai,j ]n×n ∈ Kn×n . Uobičajeno je da se koristi oznaka

a1,1 . . . a1,j . . . a1,n
. .. .. .. ..
.
. . . . .

detn ([ai,j ]n×n ) = ai,1 . . . ai,j . . . ai,n
. .. .. .. ..
.. . . . .

a ... a ... a
n,1 n,j n,n
Preslikavanje detn nazivamo

determinanta reda n
Broj detn (A) nazivamo determinanta matrice A ∈ Kn×n . 2
III.8 Osnovne osobine determinanti

Tvrd̄enje III.8.1 det(AT ) = det(A).
Dokaz Stavimo B := AT . Dakle bi,j = B(i, j) = aj,i za svako i, j = 1, n. Imamo

X
det(B) = sgn(p) · bp(1),1 . . . bp(j),j . . . bp(n),n =
p∈Perm(n)
X
sgn(p) · a1,p(1) . . . aj,p(j) . . . an,p(n) =
p∈Perm(n)
X
sgn(p) · ap−1 (p(1)),p(1) . . . ap−1 (p(j)),p(j) . . . ap−1 (p(n)),p(n) =
p∈Perm(n)
X
= sgn(p) · ap−1 (1),1 . . . ap−1 (j),j . . . ap−1 (n),n
p∈Perm(n)
X
= sgn(p−1 ) · ap−1 (1),1 . . . ap−1 (j),j . . . ap−1 (n),n
p∈Perm(n)
X
= sgn(q) · aq(1),1 . . . aq(j),j . . . aq(n),n = det(A)
q∈Perm(n)
III.9 Inverzna matrica

III.10 Determinanta i
sistemi linearnih jednačina
Deo IV
Spektar linearnog operatora
195
196 DEO IV. SPEKTAR LINEARNOG OPERATORA
Deo V
Realan i kompleksan skalarni

proizvod
197

Linearna Algebra Vladimir Pavlovic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Linearna Algebra Vladimir Pavlovic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Linearna Algebra - Predavanja

November 28, 2012

I Operacije. Definicija realnih i kompleksnih vektorskih prostora 5

II Osnovni pojmovi i činjenice 37

II.21 Algebarski dual vektorskog prostora.

III Sistemi linearnih jednačina. Determinanta 167

IV Spektar linearnog operatora 195

V Realan i kompleksan skalarni proizvod 197

Operacije. Definicija realnih i

Radimo samo Glave 1,2,6 i ako stignemo 4.

ako je bilo a 6= a0 bilo b 6= b0 onda ha, bi 6= ha0 , b0 i

f je funkcija definisana na skupu X sa vrednostima u skupu Y , ili f je funkcija

X := {u, v, w}, gde u 6= v 6= w 6= u; Y := {a, b, c, d}

Po svojoj prirodi funkcije su specijalne vrste skupova primarnih ured̄enih

Ako Y1 := {a, b, d}, Y2 := {b, c, d} onda je tačno f : X → Y1 i f : X → Y2 . S

Dom(f ) = X – domen funkcije f

Im(f ) = {d, b} – imidž funkcije f ili skup slika funkcije f

Primer Definišimo funkciju f : R → Z tako da je za x ∈ R f (x) najveći ceo broj r

f = {. . . , h−3.7, −4i, h9, 9i, h14/3, 4i, . . . } – beskonačan skup

Primer Definišimo funkciju g : R → R sa g(x) = 2x3 − 5x2 + x + 11, za x ∈ R. Ovo

g = {. . . , h0, 11i, h−1, 3i, . . . } = {hx, 2x3 − 5x2 + x + 11i : x ∈ R} – beskonačan

Neki specijalni slučajevi

(1) (Ured̄ene n-torke) Funkciju h : {1, 2, 3} → {p, q, r, s} definisanu sa

Ako su dati skupovi A1 , . . . , An onda sa sa A1 ×· · ·×An označavamo skup svih n-

(2) (Matrice) Imamo

Dakle ako je za neko n, m ∈ N domen funkcije skup {1, . . . , n} × {1, . . . , m} onda

matrica formata n puta m

Skup svih matrica formata n puta m i to sa vrednostima u skupu X označavamo

• Ilustracija Gore definisana funkcija T je matrica formata 3 puta 2 sa vrednostima

Ako su i ∈ {1, . . . , n} i j ∈ {1, . . . , m} onda za matricu

kažemo da je j-ta kolona matrice P a za matricu

kažemo da je i-ta vrsta matrice P .

mešovita operacija izmed̄u elemenata skupa X i elemenata skupa Y

Imamo 7 ◦ 2N = {2, 4, 6} i 11 ◦ {2, 5, 10, 31} = {2, 5, 10}. Ovakva funkcija f ,

Ako je specijalno X = Y = Z =: A onda je zapravo f : A × A → A i u ovom

Operacija ◦ na skupu A je asocijativna ako za svako x, y, z ∈ A važi

Operacija ∗ je komutativna : x ∗ y = |x − y| = |y − x| = y ∗ x važi za svako

Operacija ∗ nije asocijativna : postoje a, b, c ∈ R tako da a ∗ (b ∗ c) 6= (a ∗ b) ∗ c

Ako nije X = Y = Z onda u opštem slučaju nema smisla govoriti o asocijativnosti

Primer Neka je X := P(N) i neka su ·, ∗ i ⊕ operacije na skupu X definisane sa

Da li postoji neko M ∈ X tako da je A ∗ M = M ∗ A = A za svako A ∈ X?

e1 := N je neutralni element za operaciju “·” :

e2 := ∅ je neutralni element za operaciju ∗:

∅ je takod̄e neutralni element i za operaciju ⊕.

• Pitanje 1 Da li postoji još neki neutralni element za ·, ∗ ili za ⊕?

• Pitanje 2 Za koje A ∈ X postoji neko S ∈ X tako da je A ⊕ S = S ⊕ A =

Imamo ∅ = A ⊕ S = A4S akko je S = A. Dakle svaki element skupa X je

invertibilan u odnosu na operaciju ⊕

Imamo N = A · S = A ∩ S akko A = S = N. Dakle samo neutral e1 = N je

Imamo ∅ = A ∗ S = A ∪ S akko A = S = ∅. Dakle samo neutral e2 = N je

Pitanje 3 Imamo A ⊕ A = e2 = ∅ za svako A ∈ X. Da li (i za koje A ∈ X)

Ukoliko je dotična operacija asocijativna (a ova ⊕ jeste takva) onda za svaki

Za svako n ∈ N postoji neko k(n) ∈ N tako da je n ◦ k(n) = k(n) ◦ n = n. Recimo

Ali ne postoji jedan fiksiran m0 ∈ N tako da za svako n ∈ N važi

Dakle ne postoji neutral za operaciju ◦. 2

◦ je komutativna i asocijativna operacija i ima neutralni element – to je e := 4.

Za operaciju ⊕ termin invertibilan element dakle nema smisla. Element n ∈ X

Primer Neka je X := {1, 2, 3, 4} i S := X X = X 4 = skup funkcija iz X u X. Na

Dobro je poznato da je operacija ◦ asocijativna. Naime ako je f : A → B,

(Identička) funkcija idX (definisana sa idX (x) = x za svako x ∈ X) je neutralni

Asocijativnost i raspored zagrada

Neka je ◦ operacija na skupu X. Ako su x1 , x2 , x3 , x4 , x5 , x6 ∈ X da li je

Ako je operacija ◦ asocijativna rezultat računanja NE ZAVISI od rasporeda