Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd – odsek Blace

Visokoškolska jedinica Jagodina

Seminarski rad

Računarske mreže

Predmet: Osnovi internet tehnologija

Profesor: dr Zoran Jovanović

Student: Sava Obradović

Broj indeksa: 41/19R

Jagodina, januar 2020.

1
 SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................3

1. Računarske mreže ........................................................................................................3

2. Podela računarskih mreža .......................................................................................4-6

2.1 Token ring ...................................................................................................................5

2.2 Eternet ..........................................................................................................................5
2.3 Klijent-server ..............................................................................................................5
2.4 Peer to peer .................................................................................................................6

3. Primena računarskih mreža ....................................................................................7-9

3.1 Deljenje informacija ....................................................................................................7

3.2 Deljenje računarskog hardvera i softvera ....................................................................7
3.3 Komponente računarske mreže ................................................................................8-9

4. Povezivanje računarskih mreža ...........................................................................10-13

4.1 Koaksijalni kablovi ...................................................................................................10

4.2 Kablovi sa upredenim paricama ................................................................................11
4.3 Optički kablovi ....................................................................................................12-13

5. Bežične mreže – wireless ......................................................................................14-16

6. Topologije .............................................................................................................17-20

6.1 Topologija magistrale ...............................................................................................17

6.2 Topologija zvezde ....................................................................................................18
6.3 Topologija prstena ....................................................................................................19
6.4 Topologija stabla ......................................................................................................19
6.5 Topologija potpunog povezivanja ............................................................................20

7. Mrežni protokoli ...................................................................................................20-22

7.1 Protokoli bez uspostavljanja veze .............................................................................20

7.2 Protokoli sa uspostavljanjem veze .......................................................................21-22

Zakljucak .........................................................................................................................22
Literatura ........................................................................................................................23

2
 UVOD

Pojava informacionih sistema i računarskih mreža može se svrstati u jednu od velikih

tehnoloških revolucija koje su promenile svet i ljudske aktivnosti. U samom početku
prepoznata je važnost i potencial informacionih sistema ali niko nije mogao pretpostaviti
da će u tolikoj meri uticati na delovanje modernog ljudskog društva.
Mnogi noseći sistemi današnjeg društva (ekonomski, vojni, industrijski itd.)
funkcionišu oslanjajući se na informacioni sistem i od velike važnosti je da su ti sistemi
stabilni i sigurni da bi se obezbedio njihov rad u obimu koji moderno društvo zahteva.

1. Računarske mreže
Prve računarske mreže bile su sa raspodelom vremena i koristile su velike centralne
računare i priključene terminale. Takva okruženja bila su implementirana i u sistemskoj
mrežnoj arhitekturi firme IBM i u mrežnoj arhitekturi firme Digital.

Lokalne računarske mreže (LAN) su se razvile u okviru revolucije PC racunara i

obezbeđuju brze mreže podataka otporne na greške koje pokrivaju relativno mala
geografska područja, ili su zatvorene unutar zgrade ili grupe zgrada.
One obezbeđuju priključenim korisnicima deljeni pristup uređajima i aplikacijama i
dozvoljaju im da izmenjuju podatke, informacije i datoteke i komuniciraju preko
elektronske pošte.

Regionalne racunarske mreže (WAN) pokrivaju šira geografska podrucja, često

koristeći prenosne uređaje koje obezbeđuju zajednički nosioci, kao što su telefonske
kompanije, da bi povezale izvestan broj lokalnih računarskih mreža.

3
2. Podela računarskih mreža
Računarske mreže se mogu klasifikovati na mnogo načina.

Najčešće se dele:

1. Po površini koju pokriva mreže se dele na:

- PAN (Personal Area Network, personalna računarska mreža)

- LAN (Local Area Network, lokalne računarske mreže)
- MAN (Metropolitan Area Network, gradska računarska mreža)
- WAN (Wide Area Network, regionalne računarske mreže)

2. Po topologiji mreža dele se na:

- Topologiju magistrale
- Topologiju zvezde
- Topologiju prstena
- Topologiju stabla
- Topologiju potpunog povezivanja

3. Po logičkoj organizaciji se dele na:

- Token ring
- Eternet

4. Prema odnosu među čvorovima u mreži se dele na:

- Klijent-server
- Peer to peer

4
 2.1 Token ring
Mreže Token ring rade tako što prenose podatke u žetonima koji se jednosmerno
propuštaju duž prstena i koje pregledaju svi čvorovi. Kada čvor ugleda poruku koja je
njemu adresirana, on je kopira i označava da je ta poruka pročitana.
Kako poruka napreduje duž prstena, ona se na kraju vrati pošiljaocu, koji označava da
je poruka uspešno primljena i uklanja je.

2.2 Eternet
Eternet je protokol i najkorišćenija višemedijumska tehnologija lokalnih računarskih
mreža, koji definišu tehnologije fizičkog i sloja veze referentnog OSI modela. Isprva je
izvedena u topologiji magistrale na zajedničkom koaksijalnom kablu sa protokolom koji
dinamički određuje kako računari pristupaju mreži.

Eternet danas širi svoj opseg primenljivosti na MAN i WAN mreže, ima topologiju
zvezde ili stabla, dok kao medijum koristi bakarne i optičke kablove.

2.3 Klijent-server
Klijent-server je arhitektura gde su klijent i server odvojeni ili neravnopravni. Klijent
je računar koji traži uslugu, a server onaj koji pruža uslugu.

Klijenti i serveri razmenjuju poruke u vidu zahtev-odgovor. Klijent pošalje zahtev, a

server vrati odgovor. Ova razmena poruka je primer interprocesne komunikacije.

Da bi komunicirali, računari moraju da imaju zajednički jezik i da slede pravila da bi i

klijent i server znali šta da očekuju. Jezik i pravila komunikacije se definišu protokolom
za komunikaciju. Svi klijent-server protokoli funkcionišu u sloju aplikacija.

5
 Klijent-server mreža

2.4 Peer to peer

Peer to Peer je mreža u kojoj se nalazi mnoštvo klijenta koji su ravnopravni u učešću,
jedino ograničenje je brzina internet veze jednog klijenta. Ovakve mreže se najviše
koriste za deljenje dokumenata, video i audio podataka i sl.

Peer to peer mreža

6
3. Primena računarskih mreža
Od pojave prvih računarskih mreža do današnjih snažnih personalnih računara pokazalo
se da računarske mreže povećavaju efikasnost i smanjuju cenu obrade podataka.

Deljenje računarskih resursa putem računarskih mreža ostvaruje se kroz:

- Deljenje informacija
- Deljenje računarskog hardvera i softvera
- Centralizovanu administraciju pri obradi podataka.

3.1 Deljenje informacija

Sposobnost brzog i jeftinog deljenja informacija predstavlja jednu od najvažnijih
primena tehnologije umrežavanja računara. Poznato je da je elektronska pošta najčešći
servis za koji ljudi koriste Internet.

Omogućavanjem deljenja informacija, računarske mreže mogu da smanje potrebu za

papirnom komunikacijom, povećavaju efikasnost i korisnicima omoguće istovremeni
pristup skoro svim podacima koji su im potrebni.

3.2 Deljenje računarskog hardvera i softvera

Pre pojave računarskih mreža, korisnici računara su imali potrebu za sopstvenim
štampačima, crtačima i drugim periferijskim uređajima. Mreže omogućavaju da nekoliko
ljudi istovremeno deli podatke i periferijske uređaje.

Mreže mogu da se koriste za deljenje i standardizovanih aplikacija, kao što su procesori

teksta, programi za tabelarno izračunavanje, baze podataka inventara itd., da bi se
omogućilo da bilo ko unutar mreže, koristi iste aplikacije i istu verziju te aplikacije.

Ovim je omogućeno da se dokumenti lakše dele, kao i da je obuka korisnika efikasnija.

Ljudima je lakše da potpuno ovladaju jednim programom za obradu teksta nego da uče
četiri ili pet različitih programa ovog tipa.

7
 3.3 Komponente računarske mreže
Komponente računarske mreže su:

- računari - komunikacione linije - komunikacioni softver

- terminali - komunikacioni hardver

Za povezivanje računara u mrežu korisnik treba da raspolaže jednostavnim

komunikacionim hardverom u vidu mrežne kartice ili modema.

Modem Mrežna kartica

Mrežna kartica služi za povezivanje računara u mrežu na udaljenostima do

1000m.Ovakve mreže su poznate kao lokalne mreže.

Za povezivanje računara na većim daljinama koriste se modemi, a takve mreže poznate

su kao globalne mreže .

Sem navedenih hardverskih komponenata u mreži se koriste i specifični uređaji kao

što su:

- Repetitori
- Mrežni mostovi
- Ruteri
- Hub
- Mrežni adapteri
- Switch

Hub je centralni uređaj za povezivanje računara u topologiju zvezde, i deli se na

aktivne i pasivne hubove.

8
 Mrežni adapteri obezbeđuju spregu između kablova i računara.

Switch je uređaj koji upravlja protokom podataka između delova lokalne mreže. Za
razliku od hub-a, switch deli mrežni saobraćaj te ga šalje na određena odredišta, dok hub
šalje podatke na sve uređaje koji su u mreži.

U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže:

- supervizor
- regularni korisnik
- operater

Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. U njegovoj nadležnosti je

održavanje mreže, određivanje prava korisnika, održavanje sistema datoteka na serveru,
izrada sigurnosnih datoteka na serveru i slično.

Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru. Korisnici
dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru.

Operater je korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži.

Supervizor i korisnici

9
4. Povezivanje računarskih mreža
Povezivanje računarskih mreža se najčešće vrši uz pomoc bakarnih ili optičkih
vodova.
Bakarne vodove možemo podeliti na koaksijalne kablove i kablove sa upredenim
paricama.
Optičke kablove delimo na monomodna i multimodna optička vlakna.

4.1 Koaksijalni kablovi

Koaksijalni kabl je vrsta kabla kod koje je jedan provodnik smešten unutar drugog
šupljeg provodnika tako da oba imaju zajedničku osu. Nesimetrični kablovski vodovi
javljaju se zbog potrebe za vodovima koji oko sebe neće širiti ometajuće elektromagnetno
polje i time ometati druge vodove.
Prvo pravo rešenje javlja se u SAD-u u obliku provodnika smeštenog unutar drugog i
naziva se koaksijalnim vodom jer oba provodnika imaju istu osovinu. Nesimetrični
vodovi koriste se samo na visokim frekvencijama što znači da je kod njih slabljenje
veliko pa razmak između pojačavača mora biti relativno mali.
Problem u upotrebi koaksijalnih vodova bio je nastavljanje koaksijalnih tuba što se
rešilo termičkim putem – lemljenjem ili zavarivnjem, no kod takvih zahvata u slučaju
pregrevanja može doći do oštećenja izolacije pa se spajanje izvodi uz hlađenje.

Koaksijalni kabl

10
 4.2 Kablovi sa upredenim paricama
Kabl sa upredenim paricama se sastoji od parova izolovanih bakarnih žica koje su
obmotane (upredene) jedna oko druge. Upredanje se vrši u cilju otklanjanja
elektromagnetnih smetnji.
Broj uvrtaja po metru čini deo specifikacije tipa kabla jer što je broj uvrtaja po metru
veći, veća je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje.

Tipovi kabla sa upredenim paricama:

- UTP (neoklopljeni sa upredenim paricama)

- STP (oklopljeni sa upredenim paricama)

Ovakvi tipovi kabla najčešće koriste sledeće konektore:

- RJ11(jedna telefonska linija)

- RJ14 (dve telefonske linije)
- RJ45 (Eternet računarska mreža)

RJ45 konektor i utičnice za konektor RJ45

11
 4.3 Optički kablovi
Optički kabl se koristi u telekomunikacijama za prenos signala. Prenosni medijum je
optičko vlakno, a informacija se prenosi putem svetlosti. U Srbiji se najviše koriste
optički kablovi kapaciteta od 6 do 240 optičkih vlakana.
Na ulasku u optičko vlakno električni signal se konvertuje u svetlost pomoću svetleće
ili laserske diode, a na prijemu se pretvara ponovo u električni signal pomoću fotodiode.
Pošto svaki stakleni kabl može da prenosi signale samo u jednom smeru postoje dva
kabla u odvojenim oblogama. Jedan kabl služi za predaju, a drugi za prijem. Svaki kabl
je ojačan plastičnim omotačem, a vlakno od kevlara mu daje čvrstinu.

Prenos kroz optičke kablove ne podleže električnoj interferenciji i izuzetno je brz,

100MBps, a postoje kablovi kod kojih je ostvarena i brzina od 1Gbps. Ovakvim
kablovima signali – svetlosni impulsi mogu da se prenose na rastojanja od više
kilometara.
Optičke kablove treba koristiti ako postoji potreba da se podaci prenesu veoma velikom
brzinom, na veliko rastojanje upotrebom veoma bezbednog medijuma.

Međutim, optički kablovi imaju cenu koja je komparativna sa cenom najkvalitetnijih

bakarnih kablova.

Prednost optičkih kablova su:

- njihove daleko manje dimenzije u odnosu na bakarne kablove
- mogućnost prenosa velike količine informacija
- malo slabljenje signala što dozvoljava domete i do 200 km bez pojačanja signala
- manja težina po dužnom metru
- lakše polaganje kako u zemlju, tako pod vodu, na stubove ili dalekovode
- sve niža cena
- neosetljivost na električne smetnje, vodu, niske i visoke temperature

12
 Dva osnovna tipa optičkih vlakana su monomodno i multimodno vlakno, prema broju
modova svetlosnog talasa koji se prostiru kroz vlakno.
Mod najlakše vizuelizuje kao svetlosni zrak određene debljine, koji se prostire kroz
vlakno.

Postoje dve vrste multimodnih vlakana:

- Step indeks
- Gradijentna

Putanja zraka u vlaknu sa step indeksom ima izlomljen cik-cak oblik, što je posledica
odbijanja zraka na granici jezgra i omotača.
Putanja zraka u gradijentnom vlaknu je glatka i zakrivljena uvek prema unutra,
zadržavajući zrak uvek oko centralne ose.

Optički kabl

13
5. Bežične mreže - wireless
Bežične mreže mogu se brzo i lako uspostaviti na privremenim lokacijama za vreme
trajanja određenih događaja kao što su naučni skupovi, sportski događaji, neželjene
vanredne situacije i razni drugi skupovi i događaji.

Pošto takvi događaji nameću potrebu za mrežom veoma brze realizacije i ograničenog
trajanja, instaliranje klasične žičane infrastrukture bilo bi suviše sporo i preskupo.

Bežično umrežavanje predstavlja povezivanje računara, digitalnih komunikacionih

uređaja, mrežne opreme i raznih drugih uređaja putem radio talasa. Primenjuje se na
mestima gde žičanu infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja takve
strukture previsoka.

Osim toga, poseduje neke osobine koje predstavljaju veliku prednost u odnosu na
žičano umrežavanje, kao što su mobilnost klijenata, laka mogućnost proširivanja i brzo i
jeftino uspostavljanje mreže privremenog trajanja.

14
Bežične mreže kratkog dometa:

Bluetooth

Bluetooth je tehnologija pomoću koje se vrsi bežični prenos podataka između uređaja
koji poseduju istu tehnologiju.

Bluetooth je tehnologija koja omogućava komunikaciju između uređaja, mobilnih

telefona, laptop računara, PC računara, digitalnih foto aparata, kamera itd. Bluetooth
uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog bluetooth uređaja i tako se odvija
komunikacija.

Bluetooth je bežični standard pre svega namenjen nisikopotrošnim uređajima, sa kratkim

dometom (od 10cm do 100m ) i koji u sebi obavezno sadrže primopredajnik. Bluetooth
omogućava komunikaciju ovih uređaja ,ako su u dometu (maksimum je 100m), čak iako
nisu u istoj prostoriji.

15
Bežične mreže srednjeg dometa:

IEEE 802.1

Bežične mreže velikog dometa:

- Satelitske mreže
- Mobilna telefonija

Satelit Mobilni telefon

Kod računarskih mreža je najčešće korišćena IEEE 802.1 tehnologija ali se za veća
rastojanja koriste i mreže mobilne telefonije kao i satelitske mreže.

16
6. Topologije
Topologije računarskih mreža su načini, vrste i strukture povezivanja računarskih
mrežnih elemenata u razne topoloske mape.
Ono što su u topologiji grane, u računarskoj topologiji su komunikacioni kanali,
odnosno uglavnom se odnosi na veze, ožičenje, mada se može odnositi i na logičke veze.
Topološki čvorovi su čvorovi računarske topologije, kao npr. čvorovi lokalne
računarske mreže.
Topologija je u određenoj meri povezana sa vrstom kablova koji se koriste i predstavlja
određeni model. Uglavnom, to su optički ili bakarni kablovi, a među bakarnima
kaksijalni ili kablovi sa upredenim paricama.

6.1 Topologija magistrale

Kod mreža sa topologijom magistrale, svi računari priključeni su na zajednički
komunikacioni kanal. Samo jedan računar može slati podatke u jednom trenutku. Podaci
se prostiru kroz kanal i dolaze do svih računara u mreži.

Topologija magistrale često se naziva i „linearna magistrala” zbog toga što su računari
pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji i najrasprostranjeniji način povezivanja
računara u mreži.

Sastoji se od kabla koji se zove stablo, kičma ili segment, koji, u jednoj liniji, povezuje
sve računare u mreži.

U topologiji magistrale, računari komuniciraju obraćajući se konkretnom računaru, a

podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala.

Topologija magistrale

17
 6.2 Topologija zvezde
Topologija zvezde zahteva postojanje specijalne komponente, koja služi kao centar
povezivanja. Svi računari povezani su na tu komponentu, pa čitava struktura nalikuje
višekrakoj zvezdi.

U topologiji zvezde, svi računari su segmentima kabla povezani sa centralnom

komponentom koja se zove hab. Signal se prenosi od računara koji je poslao, kroz hab,
do svih računara u mreži.

Ova topologija je nastala u ranim danima umrežavanja, kada su računari bili povezani
sa centralnim mainframe računarom.

Topologija zvezde pruža prednosti u smislu centralizovanih resursa i upravljanja. Sa

druge strane, njen veliki nedostatak je neophodnost velike količine kablova. Takođe,
ukoliko centralna jedinica zakaže, cela mreža pada. Ako se pokvari jedan računar, ili
njegov kabl, samo će on biti isključen iz mreže. Ostatak mreže, u tom slučaju,
funkcioniše normalno.

Ako više topologija zvezde povežemo, dobijamo proširenu zvezdu. Ovo je danas
najčešći tip topologije lokalnih mreža.

Topologija zvezde

18
 6.3 Topologija prstena
Ukoliko je svaki računar povezan samo sa dva svoja direktna suseda, a svi računari u
lokalnoj mreži formiraju cikličnu strukturu, tada imamo topologiju prstena.

Ova topologija je nekada bila dominantna u IBM-ovim TokenRing mrežama, ali se

danas potpuno izgubila. U topologiji prstena, računari su kružno povezani jednim
kablom. Za razliku od topologije magistrale, ovde nema krajeva sa terminatorima.

Signal kroz petlju putuje u jednom smeru, od računara do računara, a sami računari
mogu da se ponašaju kao repetitori i da ga pojačavaju.
Kvar jednog računara može da ima uticaj na čitavu mrežu.

Topologija prstena

6.4 Topologija stabla

Prednost se ogleda u tome što je mrežu lako proširiti jednostavnim dodavanjem još
jedne grane, pa je tako izolovanje grešaka relativno lako.
Nedostaci su ti što ako koren postane neispravan, cela mreža postane neispravna. Ako
bilo koja razvodna kutija postane neispravna, sve grane sa te razvodne kutije postaju
neispravne. Pristup postaje problem ako celo uređenje postane suviše veliko.

Topologija stabla

19
 6.5 Topologija potpunog povezivanja

U potpuno povezanoj mreži svaki čvor je povezan direktnom linijom sa svim ostalim
čvorovima u mreži. Osnovna cena ovakvog načina povezivanja je jako visoka i
proporcionalna je kvadratu broja čvorova u mreži.

Sa druge strane, ovakav način povezivanja omogućuje jako brzo prenošenje poruka
koje se obavlja bez posrednika u prenosu.

Ovakva mreža je vrlo pouzdana jer je potreban jako veliki broj prekida na
komunikacionim linijama da bi se mreža podelila na delove između kojih nije moguća
komunikacija. U praksi se potpuno povezana mreža retko koristi zbog velike cene
povezivanja.

Topologija potpunog povezivanja

7. Mrežni protokoli
Prenos podataka kroz mrežu obavlja se po protokolima – utvrđenim pravilima koja su
poznata svim učesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja standard za ostvarivanje i
kontrolu veze i prenos podataka između dve krajnje tačke.
Komunikacioni protokol je skup standardizovanih pravila za predstavljanje podataka,
signalizaciju, proveru autentičnosti i kontrolu grešaka, neophodnih za prenos informacija
komunikacionim kanalom.

20
Ključni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za slanje, spremnost za
prijem, format podataka i sl. su:

- Sintaksa - format podataka i nivoi signala

- Semantika - kontrolne informacije u prenosu i kontrola grešaka
- Tajming - brzina prenosa

Osnovni principi u dizajnu protokola su efikasnost, pouzdanost i prilagodljivost.

Potrebno je da oba računara, predajni i prijemni, svaki korak izvedu na isti način kako bi
primljeni podaci imali istu strukturu kakvu su imali pre slanja.

U mreži, više protokola mora da radi zajedno. Njihov zajednički rad obezbeđuje
ispravnu pripremu podataka, prenos do željenog odredišta, prijem i izvršavanje.

7.1 Protokoli bez uspostavljanja veze

Pri korišćenju protokola bez uspostavljanja veze inicijalni korak pri prenosu podataka
jeste samo slanje podataka. Ovom koraku ne prethodi procedura vezana za uspostavljanje
veze kao što je to slučaj kod protokola sa uspostavljanjem veze.

Iako je uspostavljanje veze najčešće osobina protokola sa pouzdanim prenosom, postoje

protokoli koji omogućavaju pouzdan prenos bez uspostavljanja veze kao i protokoli koji
ne garantuju bezbedan prenos iako koriste uspostavljanje veze.

7.2 Protokoli sa uspostavljanjem veze

Pri korišćenju protokola sa uspostavljanjem veze dve strane moraju da uspostave
vezu između sebe kao preduslov za razmenu podataka.

21
Proces uspostavljanja veze može se porediti sa pozivanjem telefonskog broja:

1. Strana koja poziva inicijalizuje liniju (podizanjem slušalice) i unosi odredišni broj.
2. Nakon poziva broja uspostavlja se veza koja još uvek nije adekvatna za prenos
podataka i čeka se na primaoca poziva da podigne slušalicu.
3. Nakon podizanja slušalice primalac poziva obaveštava pozivaoca da je spreman za
razmenu podataka signalom "halo".
4. Nakon primanja signala "halo" veza adekvatna za prenos podataka je uspostavljena i
razmena može da počne.

Jasno je da procedura potrebna za uspostavljanje veze zahteva određeno vreme i

angažovanje obe strane. Međutim, ona obezbeđuje pouzdaniji prenos podataka i umanjuje
mogućnost greške.
Uspostavljanje veze se praktikuje kod protokola koji imaju za cilj da osiguraju pouzdan
prenos podataka.

Zaključak
Moderno društvo se u svom delovanju uveliko oslanja na mogućnost brzog prenosa
informacija svugde u svetu. Ogromna popularnost interneta doprinela je ubrzanom
razvoju mrežnih tehnologija i izgradnji mrežne infrastrukture. Mreža obezbeđena od
ISP-a je dostupna skoro svugde u svetu i koriste je ljudi svih profila.

Time se doprinelo informatizaciji društva i približio računar običnim korisnicima.

Takođe i celi bankarski i mnogi drugi noseći društveni sistemi oslanjaju se na
funkcionisanje računarske mreže. Važnost računarskih mreža u današnjem informatičkom
svetu je ogromna.

Hipoteza je dokazana kao tačna:

Ekspanzija interneta kao velike svetske mreže uveliko je doprinela razvoju ljudske
misli u smislu razmene znanja i informacija.

22
 Literatura

Računarske mreže, Andrew S. Tanenbaum, David J. Wetherall, 5. izdanje

Uvod u računarske mreže, Prof. dr Mladen Veinović i dipl.inž. Aleksandar Jevremović

Opšte o računalnim mrežama, Grupa autora

Uvod u praktično korištenje PC-a, dr. Zlatko Lagumdžija

Internet, Vikipedija, slobodna enciklopedija

23