Sr|an Srdi}

SLOW DIVERS

She Said, “Do You Think You Could?”

Perry Farrell – “Slow Divers”

Jedino {to u `ivotu mo`e{ da ~uje{ jesu koraci qudi koji nekud odlaze.

Svake ve~eri oslu{kujem sa terase. Hroptaji, uzdasi, pomerawe

plasti~nih stolica oko hotelskog bara, staklo koje udara o staklo,
sunce koje zalazi i udara o staklo, insistirawe na ma ~emu, hlor,
mnogo hlora, glasni pogledi, li{avawe pristojnosti, neka deca, do-
bacivawa, nesuvisle {ale, o~ekivawe ma ~ega, muzika, jezici, mnogo
jezika, razdragana prepoznavawa, ka{aq, dim. Mnogo dima. Mnogo re-
~i koje se ne razaznaju od tolikog dima.

Glasovi su sliveni. Glasovi su jedan glas. Svejedno je. Slu~ajni su.

Slu~ajni smo.

32
 Majka je rekla da neko mora da mu pomogne da umre. Rekla je da on
nikada nije razmi{qao o smrti. Sad, kad je ona do{la po wega, zate-
kla ga je nespremnog. Smrt. I rekla je da to nije umesno. Majka. Da ni-
je umesno ostaviti smrt da ~eka. I rekla je da moram da mu pomognem.
Da umre. Tako smo, pripremaju}i se za wegovu smrt, stigli na ostrvo.

I sad su tu. Kao i svake ve~eri. Govore. Smeju se. Zatvorim o~i i
upijam more. Zatvorim o~i i more urawa u mene.

Sigurna sam da se smejao i kada mu je doktor rekao da }e uskoro

umreti. I da se pripremi. Sigurna sam da je u sebi pozvao smrt da se
pripremi za wega. Da {irom razjapi ~equsti ne bi li pro`drala ta-
kvog ~oveka. I sad ga juri po ostrvu. Smrt. A on zna {ta radi. I seo je
tako da mu se more na|e iza le|a. Napravio je sebi dobru odstupnicu.

A ja sam sino} plakala na terasi. Mislim da je to morska bolest.

Pitali su da li idem na letovawe. Rekla sam da ne idem. Pitali

su da li to zna~i da }u ostati u gradu. Rekla sam da ne zna~i. Pitali
su da li to zna~i da }u oti}i na put. Rekla sam da ho}u. Pitali su da
li }u putovati sama. Rekla sam da jedan ~ovek mora da umre. Rekla sam
da ja moram da ga odvedem na jedno mesto, na mesto koje odgovara takvoj
smrti, na jedno ostrvo. I pomislila sam: Da. Putova}u sama. Uvek to
radim. I tamo, u wihovim o~ima, upravo tamo je bilo zatrpano o~eki-
vawe da }u se i vratiti sama, ta~nije, da }u se vratiti bez igde ikoga,
a i sama sam sasvim jasno rekla da se on ne}e vra}ati. Ipak, kao da su
`eleli da potvrdim da je upravo to ono {to }e se dogoditi, da slika
o meni ne}e biti naru{ena ne~im suvi{nim, i da }u i daqe na woj bi-
ti samo ja. Sa sobom. Da }u se sjuriti natrag kroz zatamweni tunel
kroz koji }u sama odjekivati.

Lepo nam je zajedno. Retko razgovaramo. Imamo dve sobe i vrata

izme|u wih. On ima svoje kwige i svoje cigarete. Terasa je zajedni~-
ka, ali on izlazi na wu samo dok svi}e. Preko dana uglavnom spava.
Predve~e zauzme svoje mesto kod bazena i pri~a. A ja sedim na terasi
i pravim se da slu{am.

Ju~e je nerazgovetni de~ki} sa recepcije poku{avao da mi posta-

vi pitawe. Nisam shvatila. Mu~io se. Pogledao je ka papirima koje je
dr`ao u ruci. Mi-li-ca? (sa onoliko razroke egzotike priro|ene
ostrvqanima). Verovatno sam klimnula glavom. Sigurno sam se okre-

33
nula i oti{la. Sigurno sam neko vreme razmi{qala o svom imenu.
Nisam shvatila.

Za ve~erom, ujak je rekao da ne}e do}i do jutra. Oni, ti wegovi

oni, isplanirali su no}ni izlet. Znala sam da }e odneti sve te glaso-
ve na drugu stranu ostrva i razgovarala sam sa sobom. Imam lepo, ve-
liko ogledalo. Prakti~na stvar. Tu, pored kreveta. Skinula sam sve
sa sebe. Lagano. Kao da zavodim onu sebe u ogledalu. Ili obrnuto.
Svejedno je. Imam ime. Mi-li-ca. Imam lepe, velike grudi. Imam pla-
vu, lunarnu kosu koja miri{e na {ampon i tople magle. Imam tride-
set godina. Ne{to vi{e. I nemam nikoga. I ni{ta vi{e.

Trebalo bi sabiti {to vi{e lelujave, rastresite muzike u dowi

deo stomaka. Trebalo bi vreme posvetiti razmi{qawu o suncu koje je
pre i posle nas.

Te stolice su pore|ane u krug. Nikada nisam uspela da vidim ko

to radi. Ko ih postavqa. Sigurno je veoma tih i pa`qiv. Diskretan.

Prva dolazi Grofica. Ona ne zna da je ja tako zovem. Nikom ne go-

vorim. Wena kolena zaslu`uju pozla}ene navlake. Stra{na `ena.
Opasnog, lewog koraka. Prefiwena, kao zrelost godina koje nosi u
bedrima. Jedne no}i mu je rekla: Vi ste satir, vi... ali, pogledajte,
pa vi to znate, vi u tome u`ivate, vi, vi... Hemingveju! Stresla sam
se od arome tih re~i, koje mu je tako nehajno uplela pod skupu ko{u-
qu. Prekrsti noge i naslowena sawari o smoli borovih {uma i va-
tri. Zatim Englezi. Dople{u iz sale za ru~avawe. Vekovni qubavni-
ci, na tlu ih dr`i samo te`ina onoga {to ose}aju jedno prema drugom.
On je zaustavi nekoliko metara pre bazena i ne{to joj ka`e. O~ima i
vrhovima jagodica. Istu stvar joj je rekao i na po~etku sveta a ona ne-
ma razloga da u wu ne veruje na kraju `ivota. Kasnije, on govori o fi-
lozofiji. Ona ne govori. Ali ne ispu{ta wegovu ruku. Neki Ivkovi}
i wegova verenica. Dobro}udna stvorewa neuglednog duha. Simpati~-
ni u svojoj bezazlenosti i inerciji. Grlati Grci razmahani u zanosu
kalkulacije, wihove sitne, nabijene `ene nao{trenih jezika. Ustu-
marana deca divqa od nesanice.

No}i se zavr{avaju ritualno. Ostanu wih dvoje. ]ute. Xeret svi-

ra u baru preko puta hotela. Klavirski ton iz dijafragme svitawa.
Jednom je ujak sve prekinuo. Rekao je: Ja sam ve} mrtav. Ostalo je da
dobijem potvrdu. Da mi izdaju uverewe. Grofica je gledala negde da-
leko. Ka masliwacima oko grada. Znam da je to radila, iako sam le`a-
la, miluju}i ~ar{ave desnim bokom. Uzeo je wenu ruku i prislonio je

34
na svoje usne. Onda je trenutak zauzeo mesto koje pripada treperavom
beskraju. Progovorila je, iz wega: Idemo sad. Do}i }e... da nas odvedu.
Idemo. I ustala. Elegantna kao priroda.

Danas sam lutala. Pustila sam sebe na pristojnu udaqenost od se-

be. Neveliki talasi bili su od ugaslog sunca i krtih {koqki. Debe-
la `ena je izronila iz suvog peska. Upozorila me qubazno. Pokloni-
la mi je pri~u o korwa~ama kareta-kareta, koje svake no}i dolaze sa
svog ostrva. Izrone tu, nadomak mojih stopala. Nameste se. I ra|aju.
No}ima ra|aju. One tra`e mirne no}i. A ta `ena nadgleda wihove
no}i. Ona je ~uvarka ambijenta. Ima ih nekoliko. Turisti su razum-
ni. Ne me{aju se u to nadgledano ra|awe. Pokazala mi je nekoliko
slika. Ogromne, trome `ivotiwe izdu`enih vratova. Pitala sam je
da mi poka`e gde je ostrvo na koje odlaze da uginu.

^ehov, Anton Pavlovi~ je do{ao na moju terasu ve~eras. Naka-

{qao se ozbiqno i prozuklo {i{tao, s vremena na vreme name{taju-
}i nao~are: Qudi, lavovi, orlovi i jarebice, rogati jeleni, guske, pa-
uci, neme ribe koje su obitavale u vodi, morske zvezde i oni, koji se
nisu mogli okom videti, jednom re~ju, svi `ivoti, svi `ivoti, svi
`ivoti, pre{av{i svoj tu`ni krug... @elela sam da ga dotaknem, ali
se nije moglo, nikako se nije moglo iz tog zamrznutog stana, iz tih
petnaest do ~etiri kad se vratim s posla, iz tih histeri~nih i preka-
snih telefonskih poziva ma kome, nije se moglo od upornog bleska te-
levizijskog ekrana u prevelikoj dnevnoj sobi, od finog, netaknutog
doweg ve{a, od jutarwe radosti zbog glasa `ene iz slu`be bu|ewa, ne
daqe od trudnih `ena na osvetqenim ulicama, groteskne proslave
tridesetog ro|endana. Ne daqe od sahrawivawa ujaka koji mo`e bar
da umre. Ne daleko od zavr{etka ~ehovqevskog monologa.

Hladno, hladno, hladno.

Prazno, prazno, prazno.
Jezivo, jezivo, jezivo.

Zaspala sam oko pet. Petnaestak minuta sam tavorila u zgru{anoj

podsvesti kad je neko pokucao na vrata. Protrqala sam o~i i otvori-
la, o~ekuju}i ujaka. Rekla je da se izviwava i da zna koliko je neume-
sno. Po wenoj haqini izvezli su skrivene cvetove sa purpurnih pla-
nina. Tra`ila je sobu broj 44. Da li mogu da joj pomognem da je prona-
|e? Mucala sam. Ne postoji ta soba. Slegnula je ramenima i rekla ka-
ko je sigurna da je ta soba na kraju hodnika. Onda se jo{ jednom okre-

35
nula i pru`ila mi osmeh sa svojim imenom. Violet. Stajala sam pred
wom i sawarila odgovor: Du{a celog sveta – to sam ja... ja... U meni
je i du{a Aleksandra Makedonskog, i Cezara, i [ekspira, i Napoleo-
na, i posledwe pijavice. U meni se svest svih qudi slila sa instink-
tima `ivotiwa i ja pamtim sve, sve, sve – i svaki `ivot u sebi pro-
`ivqavam ponovo. I krenula je ka kraju hodnika, sa tim sawarewem –
posvetom na potiqku. Zatvorila sam vrata. Primetila sam da sam sve
vreme bila gola. Zaboravila sam jezik kojim smo govorile. ^ehov je
spavao u foteqi na rasklapawe.

Za doru~kom mi je rekao: Ti si dobra. Ose}am stvari o kojima mi-

sli{. Ali, mora{ da se posveti{ vremenu. Da se oslobodi{. A posle
pono}i je poentirao: ... zato {to je Santjago istinski {ampion! Vi
ste, draga i budu}a gospo|o Ivkovi}, izgleda zavr{ili neke {kole,
ali ja sam zavr{io `ivot. To je bilo oru`je. On je bio nerawiv.

U procepu dana sam razmazivala uspomene po sebi. Zapisala sam:

Koliko Milice ostane posle {etwe u kojoj se sva oktobarska ki{a
prospe, i zastre prigu{eno, popodnevno sunce, neon sa benzinske pum-
pe, de~aka koji bezglavo pretr~ava ulicu od nabranog betona, `uto
dok trep}e sa trbuha semafora, zgu`vani omot mle~ne ~okolade i
zveket male, francuske harmonike?

Svi su jedni druge ~ekali i svi su podjednako kasnili. @ene, po

prvi put dame, ukqe{tene zavodqivim parfemima, nakitom i poseb-
nom, name{tenom intonacijom. O~e{qana deca u ~istim, ispeglanim
majicama. Tek obrijani mu{karci sa boqim cigaretama me|u negova-
nim prstima. Ujak je stigao prvi. Ve~era{wa uloga je zahtevala ma-
nir i stav. Pozu. Naka{qao se dok je silazila niz klizave stepenice.
U odori od labu|eg ponosa i bri`qivo biranog koraka. Ve~eras se
zvala ~e`wa.

Po{li smo da se suo~imo s morem.

Na autobuskim sedi{tima ostavili su nam kataloge. Trebalo

je samo sti}i do tog grebena i pustiti se. Govorilo se i o mogu}-
nostima pogleda, o melodiji mesta, o nezaboravu, sinesteziji, o je-
lima za~iwenim gr~kim vetrovima. Trebalo je samo sti}i na dru-
gu stranu ostrva.

36
 Krenula sam zbog wega. Prvosve{tenica na ceremoniji wegovog
umirawa. Bilo je potrebno po{tovawe prema zami{qenom planu. Do-
bra predigra za smrt. Shvatala sam kako nema ve}eg sau~e{}a od odo-
bravawa. Igrala sam i za majku, pru`ala mi je ruku dugu stotinama ki-
lometara i pomagala da podignem truplo wenog brata. Da ga obavijem
belim platnom i porinem u vodu.

Imala sam dva sedi{ta samo za sebe. Kao i uvek. Dok se autobus
stropo{tavao niz zao{trene krivine me|u gospodstvenim, kamenim
ku}ama, spustila sam se u ne{to mawe od polovine sna a ve}e od ni~e-
ga. Tiwala sam, wu{ila tragove miliona prepiru}ih zrikavaca po
ostrvskim {umama. Vrilo je u meni, stezalo mi butine pod svilenim
pantalonama. Prestala sam da trajem, tamo, u svetlosnim blokovima
autobuskih farova, u nasumi~nom ~etinarskom ble{tavilu. Do{la
je, kao prvi kadar sna. Kao i uvek. Pro{aputala je, vla`nim dlanovi-
ma mi pritiskaju}i o~i: Tu sam. Do{la je, ne znam odakle. Nikada je
nisam pitala. Danas znam da sam je i tad volela.

Kada smo se zaustavili, pokuqalo je iz debelog vrata oznojanog

Grka koji se ustremio ka nama: Dobro do{le, dobro do{li! Gr~ko ve-
~e, trenutak romantike za qubavnice i qubavnike! Poklawam Vam
kqu~eve dvorova Sre}e! Za mnom, za mnom, ne ~ekajte, u|ite, uzmite!
Ovo je Va{e vreme, Vi ste ga platili! Oteturao se ka Mediteranu
svoje restoranske ba{te, ka placu koji je nasledio od Bogova, rasko-
{nom `lebu uraslom u nepomi~no stewe. Na za~equ kolone ushi}e-
nih, nas dve smo prestale da hodamo. U{la je iza mojih zenica. Rekla
je: Do{la sam da budem tu. I ne`no pritisnula ka`iprstom mesto u
dnu mojih grudi. Odgovorila sam: Do{la si. To je dovoqno. Da li mo-
`e{ vi{e od toga? Rekla je: Mogu da poku{am da budem. Neko vreme.
Tako se smejala i prvoro|ena zora sveta. Dodala sam: Poslali su te?
Kona~no? Podigla je ruke gore. Vrhove prstiju je umo~ila u ni`a ne-
besa. Nastavila sam, s pogledom pod oblacima: Znam. U woj je ostalo:
Znam da zna{. Upitala sam: Kako se ve~eras zove{? Cvrkutala je: Sve-
tlana. Tamara. Onako kako me `eli{ ve~eras.

Jezik kojim smo govorile... zaboravila sam ga.

Do pola goli de~aci su revnosno prilazili ukusno name{tenim

stolovima. Aritmi~no sam udisala, obujmqena svim tim telima, gip-
kim mi{i}ima od maslinovog uqa. ^ula optere}enih salatama, sire-
vima, komadima mesa tek uklowenim s plavi~astog plamena. Vinom.

37
Drevnim pi}em lokalnog postojawa, {to kao lava {ikqa iz sredi{ta
ostrva. Prekrstila sam noge. Izazivala. Dozivala. O~ekivala. Ona je
stajala iza mojih le|a. Nisam je pitala zbog ~ega to radi. Nisam je
~ak ni videla. Samo sam znala da je tu. To me je ~inilo sigurnom.

Ujak se le`erno klatio na stolici sa visokim naslonom. Kraq sa

svojim `enama i svojim `eqama. Pri~ale su mu. Svi su pri~ali, a on
je samo `ene slu{ao, samo se wima do kraja nadao. Grabio ih je za sva-
ku prozborenu re~, me{koqio se sa ustima punim `enskih glasova,
ogrezao u radost, sna`an, pun, ve~an. Strastveni svira~i su postajali
sve razuzdaniji i energi~niji, preispituju}i sadr`aj na{ih nutrina,
~upaju}i i prevr}u}i na{e utrobe, sjaktavih obraza i ma~kastih, di-
vqih pokreta. Ustajali su, uvla~ili sve u krug oma|ijanih i izbezu-
mqenih, graktavo podvriskuju}i, ste`u}i le|a i zadwice od rakije
otupelih `ena. Odnekud se pojavio razdrqeni gazda restorana sa po-
gledom na kraj sveta, sa sobom je vodio sirenu-plesa~icu, puna~kom,
mesarskom rukom je ste`u}i za grivu. Crnokosa i lakonoga, beli mer-
mer ispod tamne haqine, sko~ila je, slobodna u vazduhu, kao da joj se
mo`e, vitlala nemilice, cepala no} finim noktima. Onda je zagreba-
la po sebi, osloba|ala se ruku koje su je, nedostojne, poku{avale da
dosegnu, izmicala, nadirala, zapquskivala. Praskalo je po pu~ini,
uznemirili smo nedose`ne podove mora te no}i, obeznaweni i zalu-
|eni, tamo, na tom balkonu nad vodom, na drugoj strani ostrva, na dru-
goj strani, |avolski visoki, nemirni i vreli.

Kada je najzad sve utihnulo, po{la sam ka ivici, ka ogradi koja je

{titila od dubine, kao beskrajni nesporazum izme|u ~oveka i pu~ine
sa prelivom zamiru}eg sunca. Ujak nije primetio da sam ustala od
stola i ja sam se vratila u naru~je svih onih mu{karaca koji me nisu
prime}ivali, a sa kojima sam se budila, na ~ija le|a sam se naslawa-
la po senovitim sobama. Krstarila sam kroz trideset godina, usana
modrih i oteklih od strepwi i pri`eqkivawa, sama sa mnogima, tupa
od bezizglednih podavawa, u`asnuta, rastrzana potragom za neizve-
snim i neshvatqivim Nekim u ispra`wenom Ne~emu. Zastala sam po-
kraj slaba{nog starca, povijenog na neuglednoj stoli~ici. Tiho je
pqeskao, izbrazdanim dlanovima, sa tonama ritma u vrhovima crnih,
ugla~anih cipela. Potpuno sam, pred nepreglednim. Prkosan u po-
mirqivom dostojanstvu. Sa mudrom istinom o smislu vere u red. Tu.
Na kraju. Tu, iza zavr{ene sun~eve pesme. Na kraju.

U povratku smo se suo~ili sa sablastima malih, kamenih sela. I

kulama u mraku.

38
 Preko no}nih sati je bio navu~en san. U wemu je ona, ~ije je ime
moja `eqa, a koju nisam mogla da razaznam u autobusu punom opijenih
turista, lomila telo plesa~ice-bahanatkiwe. Bio je to san o otkop-
~anim dugmetima na Tamarinoj prozirnoj haqini, o isprepletenim,
tankim prstima, o rastopqenim `enskim jezicima, o qubavi na oba-
li nad obalama.

Imala sam svoje mesto u snu. Po strani od unutra{wosti sna. Kao

i uvek. Volela sam ga, taj san, mazila se sa wim, daleko od wega kao
Tantal od zadovoq{tine.

Onda je postala svakono}na. Obilazila me je, dolaze}i ne~ujno iz

svoje sobe na kraju hodnika. Nikada se nije najavqivala, nikada nije ku-
cala, de{avalo se da iza|em iz kupatila i zateknem je kako se prote`e
po znoju mog kreveta. Pru`ala mi je teme, iznenadne, nasumi~ne, bez
ikakve najave, prepu{tala mi ih, tra`ila od mene da ih razvrstavam,
okopavam, pri~ale smo uz Xereta, tekle uz wegove istan~ane fraze i
sporadi~ne povike publike na koncertnim snimcima. Pile smo, odlazi-
la sam do bara, donosila umereno rashla|ene fla{e lakog, ostrvskog
vina. Ponekad sam to radila na domaku svanu}a, i tada sam nazirala kraj
leta. Pored bazena je ujak pisao Grofici. Kratke stvari. Uzimao je po
nekoliko minuta slobode od wihovog sve du`eg }utawa i samouvereno
vodio olovku po belini salveta. Nije ih ~itala odmah. Samo bi ih sku-
pila i ponela sa sobom, te meke uspavanke. Ta jutra, sva od odlomaka taj-
ni. ^inilo mi se da su do{li do ne~ega, wih dvoje, da su sve vreme raz-
li~itim stazama vodili jedno drugo na isto mesto. Da se ispostavilo
kako je ista oaza u pitawu. I da su se zaustavili. Daqe od toga se nije
moglo. Zato joj je pisao. Da oplemeni kraj leta. Na kraju.

Jedne no}i sam zaspala dok mi je pri~ala. Bio je od bar{unaste ti-

{ine, wen glas. Naglo sam se probudila, i daqe u mraku. A ona je iza-
{la iz kupatila. Nekoliko kristalnih kapi je obasjavalo wene bra-
davice. Zarila mi je osmeh duboko izme|u nogu i pro{aptala: Ho}u da
me upamti{ ovakvu. Na kraju.

Posledwe jutro je udisalo dobru kafu i tek ispe~ene kifle. Sve-

tlana je pri{la na{em stolu. Obi~no je nije bilo preko dana. Wiha-

39
la se i zanosila napetim bokovima. Zamolila je ujaka za dozvolu da me
uzme ve~eras. Namre{kao se i zaneto klimnuo glavom, bradom kriju-
}i veselost. Ona se jedva primetno osvrnula ka drugom delu sale za
ru~avawe. Grofica je odmerenim pokretima razmazivala med preko
tankog sloja putera. Vi ste uvek bili ovoliko sre}ni?, dobacila je
pitawe ujaku.

Zajedni~kim o~ima smo timarili oblinu wene zadwice. Koliko je

ona zaista stvarna?, ~ula sam mu misao.

Zapamtila sam kai{eve na wenim sandalama, uvijene oko nagih

listova. No}ne svetlosti nad ostrvom, poput istopqenog voska na ot-
menom crnilu klavirskog poklopca. Mahnula je ujaku, on je otpozdra-
vio, klimnuv{i glavom zabavqen uve`banim uvijawem holandskog du-
vana u prozirni papir. Grofica je setno udisala hlor. Po bazenu su,
razbacane, plutale napu{tene, gumene de~ije igra~ke. Lavovi, orlo-
vi i jarebice, rogati jeleni, guske, pauci...

Sevalo je. Posmatrala sam je, neprekidno. Sve na woj je pucalo,

ra{ivalo haqinu. Sve u meni je pucalo.

Ponavqala je: Vodim te ve~eras. Ja tebe. Ho}e{? Ho}e{ da mi

da{ da te vodim? Ho}e{ da mi da{?

U{uwala se u kr~mu nadomak obale a ja sam ~ekala u sve pomamni-

jem vetru. Onda se iz pomr~ine niske birtije pomolio slaba{ni gr-
bavac, poverqivi saputnik svih zlih strasti i ne~istih nagona. Dok
nam je pomagao da usko~imo u hitri ~amac, {aputao je o duhovima i sa
nelagodom gledao ka jugu. Cedilo se sa vrhova ve~eri. I bile smo mo-
kre od brzine, mokre od u`arene ki{e, mokre od saznawa o kraju na-
{eg vremena. Mokre jedna od druge. Vri{tala je, grizla mi ramena,
znala sam da je luda, grbavac se {kripavo molio svojim pijanim bogo-
vima dok se propiwala, sva nalik prokqu~alim talasima pod nama.
Do obale smo se dovukli kao varnice iz olujne stihije. Zaustavio se
daleko od nevidqive obale, |avolov ~amxija, Ne idem daqe!, siktao je.
Odlazi, vrati se psima psu, i do|i po wu kad svane, naredila je.

Da je bilo sunca, sve bi bilo azur, ose}ala sam to. Ovako smo po-
ku{avale da doplivamo do crte debelog peska uglavqene pod groznim

40
liticama. Davila sam se, zvala je, samo je smeh hitao ka mutnim obri-
sima. So, i voda koja se survavala i kidala me. Svi elementi, jedan
drugom ravni. Sve jedno.

Doooo|i, tako je pevala, doooo|i, zvonilo je.

I udarila sam. I isplivala sam.

Mi-li-ce, bilo je, Mi-li-ce.

Weni dlanovi na mojim o~ima, kao onog puta. Ne{to razorno me

je guralo ka woj. Ne{to sa vode. Ustala je. Svukla se nervozno. Okre-
nula mi le|a. Ra{irila ruke. Tup pokret iz podzemqa mrvio je tlo.
Ustala sam. Uzmakla jedan korak od zapquskuju}e lavine iza mene. I
stala. Tu, pred nama dvema, svojom dowom polovinom zarivenom u ~i-
sti, beli~asti pesak, r|ala je, u decenijskom odumirawu, olupina sta-
rog, teretnog broda. Trulila je, tu. Zaudarala. Pulsiralo je, unutar
we. Nadimala se. Stewao je mrtvi brod. ^amxija je govorio o aveti-
ma. ^ovek koji je ~istio bazen mi je pri~ao. Nisam mu verovala. Bilo
je ~etrdeset godina ranije. More je izbquvalo grupu krijum~ara iz se-
be. Ostale je zdrobilo sobom. Nije bilo nikoga ko bi mogao da ~uje.
Nikoga da pomogne. Ka`u da je brod nekoliko trenutaka lebdeo u va-
zduhu. Pre pada. Ka`u da niko nikada nije video takvu strahotu. Ni-
koga nikada nisu prona{li. Nijedan le{. Ka`u da su se verali po str-
mom stewu. Kao {izofreni insekti. Odvra}ali pogled od onoga {to
ih je pratilo. Pri~a se da su tu. I daqe. Da su u kamenu, u zapetqanim
brodskim crevima, tu, u skeletu olupine.

Mi-li-ceee.

Uzela je moju ruku i prislonila je na nasukanu ~eli~nu strvinu.

Vukla preko we. Gladila je. Tri puta smo je obi{le. Bez re~i. Sa dah-
tawem bure u kosama. Onda je stala i povukla me ka sebi. I imala je
hiqade ruku. Prizivala je, nazalnom elegijom: Milice, otvori se,
Milice, otvori se... I vodila me je, a ja samo joj davala, i prona{la
je neka mesta, da se utisne u wih, a ja sam se rastvorila, i ulazilo je u
mene, du{a Aleksandra Makedonskog, i Cezara, i [ekspira, i Napo-
leona, i posledwe pijavice, u meni se svest svih qudi slila sa in-
stinktima `ivotiwa i ja pamtim sve, sve, sve – i svaki `ivot u se-
bi pro`ivqavam ponovo.

Daqe se ne se}am. Verovatno je zbog ki{e. Zaspala sam, oblo`ena

wenom mirisnom toplotom. Znala sam da ne}e biti tu kad se probu-

41
dim. Stavila sam glavu na weno krilo. Pre no {to sam izbegla iz
stvarnog, dr`ala sam se za ono {to je rekla o jednoj tu`noj francu-
skoj kwizi na ~ijem zavr{etku Mi{el ulazi u more.

Znala sam da vi{e nikada ne}u biti sama.

Grofica je satima ~ekala da se probudim. Zatekla sam je kako se-

di na ivici kreveta, tik do mojih savijenih nogu. Htela sam da pitam,
a ona me je preduhitrila: Jutros. U mojoj sobi. Jednostavno, nije se
probudio. Ja sam znala. Sve sam uredila. Po}i }e, htela sam da ka`em,
pone}e ga, za vama. Ve~eras. Primite moje sau~e{}e. Ja znam, on je bio
Va{ ujak. I va{oj porodici prenesite, molim Vas, najiskrenije... I
slomila se. Zagrlila me i prvi put zaplakala pred nekim. I dugo gr-
cala. Ja sam... sve... uredila... ja sam... sve...

Spakovala sam se i pozvala majku. Bilo joj je lak{e po{to sam joj
saop{tila. Nisam je izneverila.

Provela sam par minuta na recepciji, dok se odnekud nije pojavi-

la crnkiwa koja nikada nije prestala da bude devoj~ica. Vratila sam
kqu~, a ona me je upitala da li se ose}am boqe pred polazak. Objasni-
la mi je kako postavqa tako neumesno pitawe zbog toga {to su me ju-
tros doneli. Jedan neugledan ~ovek. Jedan od onih mornara. Ali, on je
odmah oti{ao. I jedna `ena. Ona je ostala u mojoj sobi dugo posle to-
ga. Crnkiwa ju je videla, kroz poluotvorena vrata, kako stoji pokraj
prozora. Samo da Vas pitam, gospo|o, ta dama sigurno ide s Vama?
Jer, ja nisam videla da je iza{la. Nisam mogla da joj ka`em da je u pi-
tawu soba 44, na kraju hodnika. Posle kraja hodnika. A Vi, gospo|o,
dobro ste? Boqe se ose}ate sad?

U povratku sam imala dva sedi{ta za sebe. Kao i uvek.

42