Professional Documents
Culture Documents
Садржај
1Историја
2Устројство
3Епархије
4Светитељи Српске православне цркве
5Храмови и манастири
6Критика Српске православне цркве
o 6.1Калуђери
7Законска регулатива
8Галерија
9Види још
10Референце
11Литература
12Спољашње везе
Историја
Устројство
Епархије СПЦ
Епархије
Додатне информације: Епархије Српске православне цркве
Српска православна црква је епископална. Епархије су главне црквеноадминистративне
јединице. Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Епархију чине архијерејска
намесништва, црквене општине, парохије и манастири.
Канонска територија и дијаспора Српске православне цркве подељена је на укупно 39
епархија:
1 архиепископију;
4 митрополије;
34 епископије.
Под јурисдикцијским границама Српске патријаршије налази се Православна охридска
архиепископија са статусом аутономне цркве.[6]
Живот и обичаји
Имена
Презимена
Родослов
Сроднички односи
Језик
Религија
Кухиња
Народни обичаји
Народно неимарство
Народне рукотворине
Народна ношња
Народна музика
Народне игре
Народна књижевност
Нематеријално наслеђе
Уметност
Архитектура
Књижевност
Сликарство
Вајарство
Графика
Фотографија
Музика
Позоришта
Кинематографија
Образовање и наука
Образовање
Наука и технологија
Матица српска
САНУ
АНУРС
Издаваштво и медији
Преписивање књига
Штампарство и издаваштво
Књижарство
Новинарство
Радио
Телевизија
Споменици
Културна добра
Светска баштина
Архиви
Библиотеке
Музеји и галерије
Дворци
Тврђаве
Манастири
Војничка гробља
Разно
Историја
Земље
Владари
Хералдика
Познати Срби
Спорт
Дигитализација
Зграда Патријаршије у Београду
Храм Светог Саве на Врачару (који спада међу највеће храмове у свијету) , Саборна
црква и Црква Светог Марка у Београду,
манастири: Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Дечани, Свети
Архангели, Сопоћани, Пећка
патријаршија, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињ
ски манастир, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви
Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовниц
а, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун, Озрен, Манастир Свете Тројице код
Пљеваља.
Многи од ових манастира и цркава су настали у време Немањића (12. век) и
имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а
нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне
баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку
налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у
Призрену.
Мирко Ђорђевић је један од новијих критичара познат по критици веза Српске православне
цркве са национализмом.[9] Залагао се за одвајање цркве од државе и за темељне реформе
Српске православне цркве. Иако је у јавности био познат као социолог религије, верски
аналитичар и стручњак за верска питања, у црквеним круговима је често био оспораван и
наглашавано је да нема формално социолошко или теолошко образовање.
Ђорђевић је сматрао да је утицај СПЦ као политичке снаге у друштву огроман. Веровао је да
су водећи људи СПЦ данас такозвани јустиновци и николајевци који су својим конзервативним
схватањима у сукобу са тековинама модерног друштва.[10]
Зна се већ вековима да клерикализација наноси огромну штету друштву, али се мање зна, или
се то неће рећи, да клерикализација наноси још већу штету Цркви.[11]
Он тврди да су интереси српске цркве и "српства" једини разлог због којих је православни
Србин могао "законито" да убија, а да при томе не стрепи од судњега дана.[18]
Калуђери
Калуђери је песма Ђуре Јакшића написана око 1877. године. [19] У песми се критикује тадашњи
калуђерски живот у манастирима Српске православне цркве. Песма калуђери краси све
антологије новије српске лирике.[тражи се извор] Због ове песме, Јакшић је постао омржен међу неким
припадницима Српске православне цркве. Његова биста је уклоњена из порте Манастира
Липар код Крагујевца на захтев архимандрита Саве који је сматрао да јој није место у
манастирској порти јер је „Ђура био развратник и незнабожац“. Биста је касније пронађена на
градској депонији.[20] Након њеног повратка у манастир, биста је касније поново уклањана.[тражи се
извор]
Сава је бисту више пута бацао у смеће, а полиција ју је враћала.[21]
Законска регулатива
Законом о црквама и верским заједницама Републике Србије који је донет 2006. године у
члану 11, ставци Српска Православна Црква стоји:
Српској Православној Цркви признаје се континуитет са правним субјективитетом стеченим на
основу Начертанија о духовној власти (Одлука Народне Скупштине Књажевства Србског од
21. маја 1836. године) и Закона о Српској Православној Цркви ("Службене новине Краљевине
Југославије", број 269/1929). Српска Православна Црква има изузетну историјску,
државотворну и цивилизацијску улогу у обликовању, очувању и развијању идентитета српског
народа.
. [22]
Српска православна црква не плаћа порез на робу и услуге, тиме директно крши закон Р.
Србије. [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] Иако је законски регистрована црква у регистру цркава и верских
заједница Републике Србије. [30] Према закону она је порески обвезник на промет робе и
услуга, које остварује на територије Р. Србије тј. у својим радњама и киосцима.
Галерија
Патријарх српски Иринеј врховни поглавар Српске православне цркве
Види још
Хришћанство
Хришћанство у Србији
Православље
Православна црква
Историја Српске православне цркве
Историја Срба
Српски јерарси од 1920.
Списак празника Српске православне цркве
Прогон православних хришћана
Српска православна црква у Другом светском рату
Референце
1. ^ Српска православна црква: Патријарх
2. ^ Музеј Српске православне цркве (Саборна црква)
3. ^ Сазнајте шта вас чека у Музеју СПЦ (Б92, 31. мај 2013)
4. ^ Обновљена поставка Музеја СПЦ (РТС, 31. мај 2013)
5. ^ Ликови светаца на грудима („Вечерње новости“, 22. април 2011)
6. ^ НИН: Договор прекршен, мастило остало
7. ^ Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности
8. ^ Za Dan Smedereva otkriven spomenik Dositeju
9. ^ „Interviews with Mirko Djordjevic”. Pozitiv.si. Архивирано из оригинала на датум 4. 11.
2013. Приступљено 10. 2. 2012.
10. ^ „U srednjem smo veku sa ovakvim sveštenstvom”. Arhiva.glas-javnosti.rs.
Приступљено 10. 2. 2012.
11. ^ Beda klerikalizacije
12. ^ „Zašto se u crkvi šapuće, II epizoda”. B92.net. 19. 5. 2005. Архивирано из оригинала на
датум 25. 5. 2005. Приступљено 10. 2. 2012.
13. ^ „Crkva umesto komiteta”. Danas.rs. Приступљено 10. 2. 2012.
14. ^ „Jeromonah Gavrilo blagosiljao "škorpione" pre odlaska u Srebrenicu”. B92.net. 4. 6. 2005.
Приступљено 10. 2. 2012.
15. ^ Zašto se u crkvi šapuće? (drugi deo)
16. ^ Mirko Đorđević. „Mirko Đorđević, U Crkvi crta nije podvučena”. Politika.rs.
Приступљено 10. 2. 2012.
17. ^ Interview: Radicals Will Continue To Influence Serbian Orthodox Church
18. ↑ Врати се на:18,0 18,1 „Милорад Томанић, Српска православна црква у рату и ратови у
њој” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 03. 2016. Приступљено 30. 08. 2017.
19. ^ Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА,
КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 308.
20. ^ Ђура Јакшић на депонији
21. ^ Mirko Đorđević, Kišobran patrijarha Pavla
22. ^ Закон о црквама и верским заједницама Републике Србије
23. ^ Изјава Патријарха Иринеја, да "СПЦ неће плаћати порез док