Peti odeljak

SOKRAT
I O IZVORIMA ZA REKONSTRUKCIJU SOKRATOVA UCENJA

Kao Pitagora, kao Buda i Isus, ni Sokrat nije iza sebe ostavio nikakvih spisa, cak ni
jednog retka (Arist Or 45 p. 25 Dind.; Dio Chr. Or. 55, 8 Emp.). Pa ipak istorija etike ne
sine ga nikako mimoici, jer je on svojim etickim pojmovima postao i ostao zakonodavac
naucnog proucavanja na podrucju etike i svojim radom izazvao razvitak celog niza
filosofijsko-etickih skola, a razmisljanje ovih o ljudskom zivotu i njegovu cilju nije bilo
drugo nego produzavanje i razvijanje Sokratovih misli.
Sokrat je prvi Atinjanin koji je staroaticku zupsku prosvetu uzdigao do
nad-zupskog razvitka i u njemu se ne samo eticka nego i opste helenska svest produbila
do jasne opstecovecanske samosvesti. Medutim, mada je nesumnjiv njegov epohalni
znacaj za razvitak celokupne filosofije posle njega, ipak postoji nesaglasnost u
shva-tanjima o sustini njegove licnosti i o bitnosti njegova filosofiranja. Mada je bio sve
drugo nego protejska priroda, njegov lik jos se i danas neprestano pojavljuje u novim
oblicima.
Jednima je on misticko-prosvetski duh (M. Croiset), cak propovednik pokajanja (E.
Horneffer) ili uopste samo duboko-religiozna priroda (I. Bruns), prakticki mi-sionar i
apostol morala (H. Maier), socijalni reformator (A. Doring) ili prorok i moralno-politicki
reformator u isti mah (E. Meyer). Drugima je racionalist i dija-lekticar (E. Schwartz, K.
Joel, J. Stenzel), tvorac nove naucne metode i novog filo-sofijskog pravca (E. Zeller),
trecima je genijalna jedinka koja se bori protiv otupele gomile (R. Pohlmann), cetvrti
vide u njemu ekstaticara trezvenosti (M. Wundt), peti mu odricu svaku stvaralacku
obdarenost (J. Beloch), sesti nalaze u njemu i pa-toloske crte (E. Howald), a sedmi ga
uzimaju za pravog jereticara, ateista i sofista (H. Rock) i ponizavaju ga do »idiota« (Al.
Moszkowski). Razlicnost tih shvatanja ima znatnim delom svoje poreklo u razlikama
osobina istorijskih izvora za Sokratov zivot i rad, a ove razlike proizilaze od utiska koji je
Sokrat ostavio u svojih ucenika i drugih savremenika, koji su belezili svoje spomene o
njemu. Taj utisak, pak, zavisio je od iijihovih individualnosti i socijalnih shvatanja i bio
je tako razlican da je Sokrat uskoro posle svoje smrti postao mitska pojava i zagonetka. U
toku vekova njegov lik je postajao sve nejasniji i, uz saradnju inistike i hriscanstva, sve
neverovatmji, tako da je resavanje zagonetke njegova bica i sustine jos i danas problem.
Najvazniji put do osvetljenja Sokratova lika jeste resenje pitanja u kojim se izvorima
nalazi pred-stavljena njegova prava istorijska pojava.
Hronoloski prvi izvor bila bi A t i c k a k o m e d i j a Sokratova vremena. koju
predstavljaju Eupolid, Teleklid, Kalija, Kratin, Amipsija, Aristofan. Ona se
234 PETI ODELJAK
drzala samo spoljasnjih stvari: gledala je u Sokratu filosofastera, koji ide u traljama,
ponekad krade srebrne kasike, zalazi u kucu Euripidu i pomaze mu pri pisanju drama
koje vredaju helensko narodno osecanje, slusa Protagorino bezbozno delo O bogovima,
mudruje o svemu i svacemu, samo ne o tome kako bi stekao novu odecu. Od tih razlicnih
komedija sacuvane su nam samo Aristofanove Oblakinje koje imaju ovaj sadrzaj:
Gradanin Strepsijad (= izvracivac prava) ima za zenu bogatu plemkinju i od nje
sina, Fidipida (= stedilac konja). Strepsijad je veoma nesrecan, jer su ga raskosna zena i
rasipni sin bacili u dugove. Zbog toga on ne moze da spava, a njegov sin, koji je svu tu
bedu uvalio u kucu, spava slatkim i tvrdim snom, pa se cak i u snu zanima svojim
konjima, na koje mnogo trosi. Da bi se oslobodio dugova, Strepsijad name-rava da sina
posalje Sokratu u skolu, da nauci vise besednistvo, kojim ce poverio-cima umeti
dokazivati da im nista nije duzan. Budi sina i saopkava mu svoju na-meru. Ali, kako sin
sve to odbacuje, resi se otac da sam ide Sokratu. Pred skolom, upravo pred
»mislionicom« (©pov-ucj-r/jpiov), u kojoj ucenici uce pojave na nebu i pod zemljom,
sve do ispod Tartara, i tovrljaju svakake druge ludorije, na primer: kako se buvinim
stopama meri daljina i cime komarac zuji, nailazi Strepsijad na jed-noga od filosofovih
ucenika, i ovaj mu prica o suptilnim ispitivanjima u mislionici, i tako u njemu izaziva jos
vece interesovanje za skolu i zelju da bude posvecen u tajne njihovih vestina. Kad je
usao u mislionicu, primeti visoko u vazduhu nekakav kos i zapita: »Ko je onaj sto unutra
sedi?« i dobije tajanstven odgovor:
— On!
— Ko on?
— Sokrat!
— A, Sokrat.
Tako je Strepsijad nasao cudnovatog coveka, i ovaj svom novorn posetiocu prica o
kretanju Sunca i novomodnoj fizici. Ali sve je to za seljaka i suvise transcendentalno, i
on moli Sokrata da side, ne bi li ga on naucio prakticnoj vestini kako ce se osloboditi od
nesrecnih dugova, i zaklinje se bogovima da ce mu za to dati honorar kakav za-trazi.
Sokrat side i novom uceniku dokazuje da stari bogovi nista ne vrede; pravi su bogovi
oblakinje (one u komediji sacinjavaju hor), jer one salju dazd, a ne Div. Ali ucenje starcu
tesko ide u glavu i zato se on obraca oblakinjama, i ove mu savetuju, ako ima sina, da
njega posalje u skolu. — Sokrat prima Strepsijadova sina, i ovaj slusa kako, u jednoj
sceni, pravicni i nepravicni govor dele besednicki megdan, i kako poslednji pobeduje
prvoga, dokazujuci da nema pravde, da se zakoni smeju krsiti, i da nista ne vaze zastarela
nacela vaspitanja. Postoje Fidipid odlicno naucio besede kojima se izvrce pravo, vodi ga
otac kuci. Ali opasnost je vec tu: pojavljuju se poverioci sa svojim zahtevima. Bitku sa
njima ne prima Fidipid nego Strepsijad, koji im svojim novostecenim gramatickim i
fizikamim znanjima dokazuje da nije pravo traziti uzajmljen novae ili cak i kamate
zahtevati. Ali tek sto se povukao u kucu, zavadi se sa sinom. Ovaj je zapevao neku
raskalasnu pesmu iz Euripida, pa u svadi istuce oca, koji kao prave pesnike smatra
Simonida i Eshila, a Euripid kvari moral, zatim sofisticki dokazuje da i sin sine istuci oca
ako ovaj podetinji, kao sto otac izbije dete da ga popravi. Strepsijad odlazi da se zali
oblakinjama, a one odgovaraju da su mu preporucile to ucenje samo radi njegova
spasenja, jer bar sad moze da shvati kuda to ucenje vodi. Sad on istom uvidi koliko je
opasna mudrost tih mislilaca, pa od ljutine sa svojim robom zapali Sokratovu mislionicu.
Uzalud ga Sokrat i njegovi mole da ih postedi; mislionica vec gori, a stari Strepsijad
poziva roba da obori one koji izmicu, »jer su se ogresili o bogove«.
Pojavljuje se pitanje kako je Aristofan mogao da pred Atinjane iznese ovakvu
duhovnu fiziognomiju Sokratovu, a zna se da se pravi Sokrat potpuno razlikovao od
onoga u njegovoj komediji? To se objasnjava time sto je veliki komediograf od-
SOKRAT 235
lucno branio tradicije i, pored ostalog, mrzeo sve hucne prosvetne novotarije, koje
prekidaju stare obicaje, bila to Euripidova tragedija, ili nova kosmologija, ili nauka kako
su je popularisali sofisti, ili Sokratov intelektualizam, kome se divila omladina.
Prikazujuci Atinjanima onakvu himeru kao Sokrata, reakcionarni i konzervativni
Aristofan nije bio usamljen. Tako je bila celokupna komedija, i stara i srednja i novija,
sva na strani patrijarhalne i konzervativne opozicije. Produzujuci podrugivanje i sa-tiricni
zanos jampske poezije, ona je u velikim crtama, u zivim i saljivim slikama udarala na sve
sto nadmasa obicnu meru, na sve sto je svecano i kiceno, na sve sto odaje razdvajanje od
proslosti i utvrdenih obicaja, ali je ponekad i bezobrazno kleve-tala, i pri tome se pozivala
na zdrav narodni razum, na srednji ukus prosecna coveka, a ovaj lako prima utiske i
svagda je gotov na optuzivanja, podrugivanja i klevetanja. Kako je ona s velikom
slobodom i zestinom udarala i na drzavnike, to joj se zabra-nilo, najpre god. 440. ali je ta
zabrana vec posle tri godine ukinuta, a god. 416. opet obnovljena. O starijoj komediji vec
je Kikeron, u svojoj Drzavi, ovako govorio:
»Koga sve nije ona dodirnula? Ili tacnije, koga sve nije izvredala? Koga je po-
stedela? Dobro — napala je nevaljale demagoge, koji su u drzavi pravili nered, Kleona,
Kleofonta i Hiperbola; hajde da i to dopustimo, mada bi bolje bilo da takve gradane
prekori cenzor a ne pesnik: ali da neko Perikla, i to onda kad je svojom drzavom, s
najvecim autoritetom, vec tolike godine i u miru i ratu upravljao, napadne u svojim
stihovima i da se ti stihovi iznesu jos i na pozornicu — to isto tako nije imalo smisla
kao da je nasem Plautu ili Neviju palo na pamet da naruzi Publija i Gneja Skipiona,
ili Kekiliju da ismeje Marka Katona. Naprotiv, nasi zakoni od dvanaest tablica, iako
su inace za malen broj krivica predvideli smrtnu kaznu — u torn malom broju sluca-
jeva predvideli su smrtnu kaznu za onoga koji bi pod cijim prozorima pevao podrug-
ljive pesme, ili bi spevao pesmu u kojoj ce drugoga da nagrdi i osramoti. Sasvim na
svom mestu: jer nasa licnost treba da zavisi od sudenja pred vlastima i od zakonskih
presuda, a ne od duhovitosti pesnika; i poruga sme da nam se kaze samo pod tim us-
lovom da na nju smemo i da odgovorimo i da se redovnim sudom branimo« (Aug.
De civ. dei II 9),
Sto se dogodilo Periklu, velikom drzavniku, dogodilo se i Sokratu, velikom osnivacu
aticke filosofije. U svakom kreenju novih prosvetnih puteva Aristofan je video samo
pojavne oblike duhovnog pravca koji bi hteo da u narodu poljulja osvestano predanje
i oduzme staru veru. U Sokrata, medutim, nije bio takavslucaj. Ali, kako je Sokrat
nekim svojim spoljasnjim crtaina bio stvoren za pozorisnu figuru koja ostavlja dubok
utisak, i kako je on kao ozbiljan eticki reformator stajao u izvesnoj suprotnosti
prema tradicionalnoj narodnoj svesti i svojim refleksijama o ljudskom zivotu kretao
se na zemljistu na kome i sofisti, mada se od njih razlikovao tendencijom svoga filo-
sofiranja, i kako se, najzad, u svojim religioznim shvatanjima podudarao s ucenjem
Diogena iz Apolonije, koji je zbog svog slobodnog mislilastva bio optuzen — lako je
doslo do toga da je Aristofan kao antisofisticki moralist i konzervativno-patriotski
politicar natovario Sokratu Protagorinu rabulistiku i Diogenove fizikalne teorije i
tako ga u svojoj bizarnoj karikaturi lazno stilisao. Taj tragelafski Sokrat iz sofista
Protagore i plitkog prirodnjaka Diogena moze se razumeti samo tako ako se ima
na umu krajnja neskrupuloznost aticke komedije. Zato se Oblakinje, kao i uopste lazne
stilizacije u ostaloj komediji, ne mogu uzeti kao pouzdano istorijsko gradivo za do-
hvatanje pravog duhovnog Sokrata, ako se u njima i nalazi po koje pravo sokratsko
zrno.i One su u stvari ogledalo anaksagorskih i drugih jonsko-kosmoloskih ucenja
i sofistickih tendencija.2
i Na primer: Arist. Nub. 740^5, 718 (eyy-pa-reta), 760 ss, 765, 842 s; Arist. Vesp. 1037 ss.
2
A. Couat Aristophane et I'anciemie comedie attique, 2 Paris 1892, 279 ss; A. Weiher
Philo-sophen and Phihsophenspott in der att. Komodie, Diss., Miinchen 1914; A. Rivoiro La
figura di S. in Aristofane, Classici e Neolatini, I, 3; H. Rock Aristophanischer und
geschichtlicher S., Arch. f. Gesch. d. Philos. 25 (1912), 175—195, 251—274; E. J. Angelopulos
Aristophane et ses idees sur Socrate, Athenes 1933; H. Erbse Sokrat s im Schatten der
aristiphanischen Wolken, Hermes 82 (1954), 385—421: Thomas Gelzer Aristophanes undsein
Sokrates, Mus. Helv. vol. 13, fasc. 2 (1956), 65—93.
236 PETI ODE LJAK
D r u g i, mnogo bolji, izvor bili bi sacuvani o d l o m c i iz d i j a l o g a E s h i n
a iz Sfeta, Sokratova ucenika. Eshinova slika Sokrata vazila je kao naj-vernija (Arist. Or.
45 p. 24 s Dind.; 46 p. 295). Ali od tih odlomaka moze se videti samo toliko da se
Eshinov Sokrat bavio slicnim problemima kao Platonov i Ksenofontov.
T r e c i i, u isti mah, najbolji izvor jesu P l a t o n o v i s p i s i , narocito Odbrana
Sokratova, Kriton i ostali rani, takozvani sokratski, dijalozi u kojima Platon iznosi ucenje
samog Sokrata, dok u docnijim dijalozima, od Gorgije pa dalje, stavlja Sokratu u usta
svoje sopstveno ucenje. Kao izvore prvog ranga uzima Pla-tonove spise, na primer, H.
Majer i za njega Sokratova filosofija nije ni metafizika, ni logika, ni etika, ni retorika,
nego aticka protreptika.3 Od naucnika koji kao glavnu normu za rekonstrukciju
Sokratova ucenja smatraju iste spise isticu se i John Bui-net* i A. E. Taylor.$ Istorijskog
Sokrata oni nalaze u Sokratu celokupnog Pla-tona, tj. ne samo u onom iz njegovih ranih
nego i u onom iz njegovih srednjih i poznih dijaloga.6 Osim toga, oni i Aristofanovim
Oblakinjama pridaju vrednost sa-mostalnog izvora.
C e t v r t i i, takode, primarni istorijski izvor za poznavanje pravog Sokrata jesu
K s e n o f o n t o v i s p i s i u kojima se govori o Sokratu, narocito Odbrana
Sokratova i Spomeni. o Sokratu.
Osuda Sokratova bila je predmet o kojem su mnogi pisali, jedni braneci njega, a
drugi sudije. Medu prvima bio je Platon. Posle njega sofist Polikrat napisao je oko god.
393. Optuzbu Sokratovu (Ka-njvopia Swxpa-rou?), u obliku besede, u kojoj tuzilac Anit
prikazuje Sokrata kao opasna za drzavu zbog njegova toboze stetnog uticaja na
Alkibijada i Kritiju. Povodom toga spisa, koji je smatran za denuncijaciju Sokratovih
ucenika, ustali su na odbranu Sokratovu Isokrat u Busiridu, Lisija (Blass Att Bered. V-
351) i Ksenofont. Takve odbrane pisace jos i Teodekte iz Faselide (Blass Ibid IP 447)
Demetrije Faleranin (D. L. IX 15, 37, 57), stoicar Teon iz Antiohije (Suid. s. ©euv),
Plutarh (Lamprijin katalog 189) i Libanije {Declaim I, vol. 5, 1 ss Ferster). Ovaj
poslednji ustaje protiv Polikratova pamfleta.?
Ksenofontova Odbrana ima trideset i cetiri paragrafa, i u njoj se po Hermo-genovu
kazivanju pripoveda sto se Sokrat s njime razgovarao o odbrani i kako se potom doista
branio. Mada se misljenja o autenticnosti tog spisa kolebaju, on se danas uzima kao
autentican,s kao sto je tako smatran i u starini (D. L. II 57). Poli-kratov spis dao je povod
i Ksenofontu da napise svoje Spomene o Sokratu, i to mozda tek onda kad nije vise bio
prognan iz Atine. Osim te spoljasnje pobude i zelje da u onoj knjizevnoj polemici ne
bude poslednji, na to ga je podsticao i bol zbog ruzenja njegova starog ucitelja, koga on
ni kao vojnik nije bio zaboravio; bio je uveren da ce ga moci odbraniti jakim razlozima, i
zato je resio da Polikratove za-merke ispita tacku po tacku i da ih pobije slikajuci Sokrata
kako ga je sam poznavao saobracajuci s njim, a zatim da razlozi pojedine momente u
Sokratovu karakteru i
3 H. Maier Sokrates sein Werk und seine geschichtliche Stellung, Tubingen 1913, 294 s.
4 J. Burnet Plato's Phaedo, Oxford 1911, p. XI ss; Early Greek Philosophy, London 19082,
354 ss.
5
A. E. Taylor Varia Socratica, First series, Oxford 1911; Plato's Biography of Socrates,
Proceed, of the Brit Acad. 1917/18, 93—123.
6 10
O njihovoj identifikaciji istorijskog Sokrata s Piatonovim F. Lortzing Bed. philol. Woch.
1912, 1306 ss; G. C. Field Socrates and Plato, a Criticism of prof. E. A. Taylor's Var. Socr., Oxford
1913; Ch. P. Parker The historical Socr. in the light of Prof. Burnet's Hypothesis, Harv. Stud. 27
(1916); A. M. Adam Socr. »quantum mutatus ab illo«, Class. Quart. 12, 121 ss.
7
K. Lincke Sokrates mid seine Apologeten, Ztschr. f. v. Gymnasialwesen 52 (1898), 417-441.
8
M. Wetzel i C. Immisch Die Apol. des Xen., Neue Jahrbb. 5 (1900), 389—415; O. Frick
Xenophontis guae fertur apologia Socratis mini genuina putanda sit, Diss. phil. Halens. 19, 1909;
Emma Edelstein Xenophontisches undplatonisches Bild des Sokrates, Berlin 1935.
SOKRAT 237
ucenju. Vesti o njemu donosi uglavnom u obliku kracih ili duzih razgovora o raz-licnim
temama iz praktickog zivota, iz svih njegovih oblasti od religije i drzave do ponasanja za
sofrom. Od onog sto su tuzioci izneli protiv Sokrata on ga brani u prve dve glave I knjige
(I 1 i 2). Od knj. I gl. 3. dalje saopstavaju se Sokratovi razgovori o poboznosti i
uzdrzljivosti. Od knj. II gl. 1—10. raspravlja se o zah-valnosti i duznosti prema rodacima
i prijateljima. U III knj. vodi se razgovor o onom dime se ko posebice zanima (vestina
vojskovode, vestina u vrsenju drzavnih poslova, slikarska, vajarska itd.) ili o torn kako se
treba ponasati u nekim prilikama zivota. U IV knjizi, koja u stvari predstavlja Sokratovu
pedagogiku, pokazuje se kako je Sokrat s mladicima razlicne cudi razlicno postupao, da
bi ih uputio u pravo shvatanje zivotnog zadatka. Zavrsetak cini epilog u kojem je sve
prikupljeno: Sokrat je bio pobozan, pravedan, umeren, razborit i, najzad, sposoban ne
samo da i go-vorom kaze i odredi u cemu se sastoji koja vrlina nego i da prosudi druge
koji su gresili, da ih pobija i navraca na vrlinu, lepotu i dobrotu.
Sto se tice pitanja da li se Ksenofontov spis moze uzeti kao izvor za rekonstrukciju
istorijskog Sokrata, treba reci da on na to ima puno pravo, 9 mada je pisac svoje sopstveno
secanje osvezavao iz mnogobrojnih izvora pa mu je i masta cesto dolazila u pomoc
pamcenju, jer je spis napisan dugo vremena posle Sokratove smrti.
P e t i izvor, ali samo za Sokratovu doktrinu, jeste A r i s t o t e 1, koji svo-jim
kratkim, zbijenim i tacnim formulacijama sluzi kao dopuna i potvrda Ksenofon-tovim
podacima i Piatonovim idealnim izvestajima.10
Ostaci iz A r i s t o k s e n o v a Zivota Sokratova (Miiller F. H. G. II 280 s)
nemaju ozbiljan istoriografski karakter, jer je Aristoksen iz privatnog zivota velikih ljudi
nezajamcene cinjenice saopstavao zlonamerno i.samo zato da u citalacke publike napravi
senzaciju. Ostala svedocanstva o Sokratu posle Aristotela nemaju vaznosti, jer iz njih ne
doznajemo nista novo ni o zivotu ni o ucenju Sokratovu. 11
I Ksenofont i Platon dali su u svojim spisima sliku svoga ucitelja, ali su te slike
razlicne, i otada nastaje pitanje koji je od njih dvojice dao pravog Sokrata. Tome pitanju
posvetio je K. Joel svoje obimno delo Der echte und xenophontische Sokrates, Bd 1—2,
Berlin 1893 — 1901. On misli da je dokazao da Ksenofontov Sokrat nije istorijski
Sokrat, jer je on kopija Antistenove slike Sokrata, resp. predstavlja pretvaranje sokratske
etike u kinicko-antistensku. Dok je Platon Sokrata idealisao, Ksenofont ga je popularisao
u kinickom pravcu (I 173), i zato Joel samo Aristotelove podatke uzima kao jedinu
istorijsku osnovu za dohvatanje sustine Sokratova filosofiranja. S Joelom se slaze P.
Natorp, ali on Aristotelu ne pridaje ono-liku vaznost kao Joel.12 U suprotnosti prema
Joelovoj tezi A. Doring odbacuje Aristotelove podatke kao nepouzdane i nedovoljne, jer
nisu plod samostalnog prouca-vanja Sokrata, i kao jedino upotrebljivo istorijsko vrelo za
izlaganje Sokratova ucenja uzima Ksenofontove Spomene, uz ogranicenje da Ksenofont
nije imao dovoljno filosofske sposobnosti, da to ucenje shvati u njegovoj dubini i
sistematskoj poveza-nosti.is Slicno shvatanje imaju Th. Klett i E. PfleidererM Po Kletu,
Ksenofont je
9
H. v. Arnim Xenophons Memorabilien und Apologie des Sokrates, Kjobnhavn 1923 (Dan.
ske Videnskabernes Selskab. Hist-filol. Meddelelser VIII 1); W. Schmid y Schmid-Stahlin Gesch.
d. griech. Literatur, Teil I Bd. 3, Munchen 1940, 223, 232.
P. Bokownew Sokr. Philosophie in der Darstellung des Arist., Arch. f. Gesch. d. Philos.
17 (1914), 295 ss; Th. Deman Le temoignage d'Aristote sur Socrate, Paris 1942.
li G. C. Field Socrates and Plato in Postaristotelean Tradition, CI. Quart. 18 (1924), 127 ss; 19
(1925), 1 ss.
12 P. Natorp. Uber Sokrates, Philos. Monatshefte 30 (1894) 337 — 370.
i3
A. Doring Die Lehre des S. als soziales Reformsystem. Neuer Versuch zur Losung des
Problems des sokr. Philos., Munchen 1895.
14
Th. Klett Sokrates und die xenoph. Memorabilien, Leipzig 1893; E. Pfleiderer Sokrates,
Plato und Hire Schiller, Tubingen 1896.
238 PETI ODELJAK
Sokratove misli izneo prema svojoj duhovnoj individualnosti, ali se sustina Sokra-tova
ucenja u njegovu spisu nazire bolje nego u idealisanoj slici Platonovoj. Medu sinkretiste,
tj. one koji posreduju izmedu tri glavna predanja, pridajuci vecu vaznost cas jednom cas
drugom cas trecem, idu E. Zeller, W. Windelband, Th. Gomperz, I. Brims, Clodius Piat,
Gius. Zuccante, A. Busse.K.Praechter.1^ Narocit stav prema trima glavnim izvorima
uzima R. v. Pohhnann svojim kriticizmom i H. Rock svojim radi-kalnim skepticizmom.16
Oni koji polaze samo od Platona kao jedinog izvora nalaze da je Ksenofontov
Sokrat i suvise prost i plitak, bez poleta, suvise obican, i zato je, kazu, nemogucno da bi
takvu coveku onako genijalna filosofska priroda kao Platon odavala onako duboku postu,
i da bi takav covek mogao postati izvoriste za onaj bujan razvitak celokupne docnije
filosofije sto se penusa u skolama sokratovaca. Medu onima koji Platonove ranije
dijaloge smatraju kao »relativno« najbolji govor o istorijskom So-kratu nalazi se i G.
Rudberg.11
Ja mislim da je Ksenofont prikazao autenticnog Sokrata i da njegov spis moze da
sluzi kao izvor, iako ga nije dao u njegovoj celini: on je kao covek prakticar video samo
ono sto je njega interesovalo; zbog svoje polemicke ili, bolje da kazem, apolo-geticke
tendencije on je isticao samo politicko-socijalnu stranu Sokratova kruga misli; a kao
covek bez dovoljnog filosofskog obrazovanja, resp. bez razumevanja dubljih filosofijskih
pitanja, on nije mogao da ude u logicko-dijalekticku sferu Sokratova ucenja, ni da prikaze
visu, moralnu i intelektualnu, licnost u svoga davnog ucitelja. To je ucinio Platon, jer je
samo on bio sposoban da shvati svu demon :ju Sokratovu, i posle njega Aristotel, i zato
njihova slika sluzi kao dopuna Ksenofon-tovoj. 18 Uostalom, »Sokrat Platonovih dijaloga i
hipoteticki istorijski Sokrat cine dvojnu zvezdu, i njeno jedinstvo nikad ne moze resiti ni
spektralna analiza najpozni-je filosofije... Ako istorija hoce proslost ponovo da ozivi,
onda je Platonova idealna slika Sokrat istorije, jedini, koga cemo ikad poznavati«.19
Nijedna krupna istorijska licnost ne moze se shvatiti u njenoj punoj istorijskoj
autenticnosti. Samo genijalan umetnik moze da nam objasni duboku tajnu njena bica i
njene modi. I Platonov Sokrat nije samo umetnicki videna istina nego i najzivlja
stvarnost, i one obe otkrivaju pravi smer i pravu snagu atinskoga mudraca. I zato se meni
cini da se odnosu izmedu Ksenofonta i Platona najvise priblizio F. C. Bam, koji kaze:
»Ali odmah izmedu ta dva coveka pojavljuje se razlika, i ona se u mnogom moze
uporediti s odnosom koji postoji izmedu sinoptickih jevandelija i jevandelija Jovanova.
Kao sto sinopticka jevandelija najpre prikazuju spoljasnju stranu pojave Hristove, onu
koja je u vezi s jevrejskom idejom o Mesiji, a Jovanovo jevandelije pre svega uzima u
obzir Hristovu visu prirodu i neposredno bozansko u njemu, tako i platonski Sokrat ima
daleko visi idealni znacaj negoli ksenofontski, s kojim se u osnovi svagda nalazimo samo
na zemljistu odnosa neposrednog praktickog zivota.«20
U izlaganju Sokratova zivota, rada i ucenja, mi cemo se drzati triju glavnih izvoia:
Platona, Ksenofonta i Aristotela.
15
E. Zelier Philosophic des Griechen II 1, Leipzig 1922,5 91 ss; W. Windelband Gesch. d
abendl. Philosophie im Altertum, Tiibingen 1923,4 93; Th. Gomperz Griech. Denker, II, Leipzig
1925,46 ss; I. Bruns Das liter. Pom-at der Griech. etc, Berlin 1896, 376 ss; Cl. Piat Socrate, P«ris
1900; Gius. Zuccante Socrate, Torino 1909; A. Busse Sokrates (— Die grossen Erzieher VII), Berlin
1914; K. Praechter Die Philosophie des Altertums, Berlin 1926,2 140.
ifi R. v. Pohlmann Sokr. undsein Volk, Munchen 1899; Sokratische Studien, Sitz. Munch.
Akad.. philos.—philol. u. hist. Klasse 1906, 49 — 142; H. Roch Der nnverjalschte Sokrates,
Innsbruck 1903.
17
G. Rudberg Der platonische Sokrates, Symbolae Osloenses 7 (1928), 1 ss.
18
Primer rekonstrukcije Sokratova ucenja iz Ksen. Spomena i Plat, ranih dijaloga dao je
L. Wohlgemuth Opuscula philologica, hgg. v. Kath. Akad. Philologenverem in Wien 2 (1927), 10 ss.
« P. Shorey What Plato said. The University of Chicago Press 1933, 19 i 27.
20
F. C, Baur Das Christliche des: Platonismus oder Sokrates and Christns, Tubingen 1837, 123.
SOKRAT 239
II SOKRATOV ZIVOT, LICNOST I KARAKTER 1.
ZIVOT
Sokrat se rodio god. 469, u atickoj opstini Alopeki, koja i danas zivi u imenu sela
Ambelokipi, istocno od Atine, na juznom podnozju Likabeta, od oca Sofroniska, vajara, i
majke Fenarete, babice. Alopeka je zavicaj i Aristida Pravednog cija je porodica zivela u
prijateljstvu sa Sofroniskovom kucom (Plat. Lach. 180 E). Ovaj prijateljski odnos prema
staroj plemicskoj kuci pokazuje da je Sokratov otac bio ugledan gradanin. Po svom
imovnom stanju Sokrat je pripadao trecem stalezu, zeugitima, i kao takav sluzio u
redovima hoplitske vojske. Isprva se, kao i njegov otac, bavio vajarstvom i izvajao
skupinu odevenih Harita (Drazesti), koje su jos i u pozna vremena stajale na atinskom
Akropolju (Paus. IX 35, 7; Diog. L. II 19). Va-jarski posao bio je u porodici, po svojoj
prilici, nasledan i prelazio s kolena na koleno, jer Sokrat u Platonovim spisima u sali vuce
lozu od Dedala, koji je smatran kao prvi i najgenijalniji predstavnik toga posla i slavljen
kao mitski osnivac vajarskoga esnafa (Plat. Ale. I 121 A, Euthyphr. 11 C, 15 B, Meno 91
D). Docnije, medutim, Sokrat je napustio to zanimanje. U stvari, zanimanju svog oca i
narodu najjacih plasticara on je ostao veran i dalje, ali na drugi nacin: prestao je da gradi
konkretne likove rezane u mramoru, te je, ne ispustajuci dleto iz ruku, stao da isklesava
duhovne statue u svojim jasnim pojmovima, pa ih pobednicki protivstavljao subjektivnim
impre-sijama, varljivim mnenjima i koloristickim igrama sofista. Kad ih bude isklesao u
sebi, poci ce da ih klese i u dusama svojih sugradana. Ostavio je malu radionicu ocevu,
da od cele Atine napravi svoju veliku vajarnicu.
Sokratova mladost pada u vreme kad se u Atini prvi put pojavili predstavnici
jonske filosofije, pa se i on, zudan viseg obrazovanja pridruzio kao ucenik jednome od
njih, Arhelaju iz Mileta. Iz jedne beleske Ijona Hijanina, koji je u svojim Putnim
uspomenama zapisao da je Sokrat s Arhelajem putovao na ostrvo Sam, god. 441 /40, vidi
se da je Sokrat u vreme kad je Ijon pisao te uspomene vec bio poznata licnost (D. L. II
19, 23). Kao sto doznajemo iz Platonova Fedona (69 A — 99 E), Sokratu su bile poznate
kosmoloske teorije velikih sistematicara Heraklita, Empedokla, Demokrita, zatim ucenje
Diogena iz Apolonije, Alkmeona iz Krotona i najzad Anaksagore iz Klazomena, ciji je
spis O prirodi sam citao i proucavao (Xen. Mem. I 1, 11 ss, IV 7, 3 — 6, Plat. Apol. 19
C). Obavestenja o ucenjima tih mislilaca dobio je od svog ucitelja. Iz Ksenofontovih
Spomena vidi se da se Sokrat drzao teo-loskog nacela, po kome je ceo svet delo
bozanskoga uma, koji sve stvara radi odre-dena cilja, a tako je mislio narocito
Anaksagora. Medutim, nije kosmoloska filoso-fija prirode bila srediste Sokratova
proucavanja, nego etika, za koju je dobio pod-sticaj od Arhelaja, jer se vec i on bavio
etickim pitanjima, te je narocito proucavao ljudski zivot i bavio se pitanjem pravednosti i
zakona (D. L. II 16; Sext. Emp. Adv. math. VII 14). Iz Spomena vidi sei to da je
poznavao starije pesnistvo, narocito Homera i Hesioda {Mem. I 2, 56 ss). Rado je
posecivao pozoriste, i to samo onda kad su se davali novi komadi Euripidovi (Ael. Var.
h. II 13; Cic. Tusc. d. IV 29, 63), koji su za njega bili vrelo najdubljeg poznavanja
ljudske prirode, jer su bili puni moralnih i psiholoskih problema. Ali glavno tlo na kojem
je ponikao Sokratov krug misli bila je sofistika. Njegov odnos prema njoj lici na Kantov
odnos prema pro-svecenosti XVIII veka: on ce je, u isti mah i usavrsiti i savladati. On ce
je moci savladati samo tim sto ce njena ucenja brizljivo i smotreno prouciti i sto umnu
snagu covekovu nece stavljati u sluzbu materijalnog uspeha po svaku cenu, nego u
sluzbu pravilnoga misljenja i delanja na cvrstoj moralno-religioznoj osnovi.
240 PETI ODELJAK

2. LlCNOST :^g> V"=

Kad je osetio bozji poziv u sebi —■ a to je bilo u pocetku peloponeskog rata —
Sokrat je zapustio i kucu i domacu privredu (Plat. Apol. 23 B), zbog cega se kavzio sa
svojom zenom, Ksantipom,21 i svom dusom ustao da bije presudnu bitku s
racionalistickim skepticizmom i individualistickim subjektivizmom sofistike. Jer ona je
bila potkopala solidne osobine staroatickog narodnog morala, te jezbog toga i bila povod
Sokratova pojavljivanja u javnosti. Dok su se demokratija i plemstvo sasvim odbili od te
borbe, Sokrat je pazljivo birao i odabirao pouzdano znanje, jer samo se na njemu rnoze
osnivati pravo delanje. Na taj nacin gradio je sebi oruzje kojim ce protivnika -najzad
pobediti.
Kao i Sofokle, Sokrat je mogao ziveti samo u Atini, i nikad je nije ostavljao, kao
Eshil i Euripid, osim kad je isao na Sam, na Istam i u Delfe (D. L. II 23), i kad je kao
hoplit vrsio vojnu duznost: ucestvovao je u borbi kod Potideje izmedu god. 432. i 429,
kod Deliona 424, i kod Amfipolja 422 (Plat. Apol. 28 E, Symp. 219 E —■ 221 A, Lack.
181 A; Diog. L. II 22). Kad su ga tesalski velikasi, Skopa iz Kranona i Euriloh iz Larise,
pozivali k sebi u dvor i nudili mu poklone u novcu, on je sve te ponude odbio (D. L. II
25). Makedonski kralj Arhelaj, posto je utvrdio svoj presto, pregao je po svaku cenu da
poheleni svoju zemlju, tj. da je oblagorodi svima elementima helenske prosvete, pa je od
svoje prestonice napravio makedonski Vartburg, na koji je pozivao najuglednije pesnike i
umnike svoga vremena. Na nje-govu dvoru ziveli su tragicki pesnici Euripid i Agaton,
epski pesnik Heril i slikar Zeuksid, muzicar Timotej i drugi. Pozivao je i Sokrata, ali je
ovaj ponudu odbio s ironicnom napomenom: »Ne mogu da vratim istom merom a u Atini
cetiri merice prekrupe staju jedan obol, a voda s kladenca bas nista« (Sen. De benef. V 6,
2 ss; Arist. Rhet. II 23 p. 1398 a 24). Koliko je Sokrat srastao sa svojim zavicajnim tlom,
pokazao je Platon u svom Kritomi, gde atinski zakoni kazu Sokratu: »Sokrate, mi imamo
jaka svedocanstva o tome da si s nama i sa drzavom bio zadovoljan. Jer, izmedu svih
ostalih Atinjana ti ne bi nikad u njoj narocito boravio da ti se ona nije svidala. I zato ti
nikad nisi izasao iz grada ni na svetkovinu osim jedared na Istam, niti ikud na drugo
mesto, osim ako si morao u vojsku poci, niti si inace ikad putovao kao ostali ljudi, niti te
je ikad obuzela zelja da upoznas drugu drzavu i druge zakone, nego smo ti dovoljni bili
mi i nasa drzava« (52 B).22 Ali, ako i n je mario da putuje u strane zemlje, Sokrat se
procuo i izvan granica svoje otazdbine: bilo je ljudi koji su iz Megare, iz Beotije, iz
Elide, iz Tesalije, pa cak iz Kirene, hitali u Atinu da se upoznaju s atickim misliocem.
Sam nije pisao nista,2^ jer je celo njegovo misljenje bilo konkretno, ali se pj ceo
bogovetni dan nalazio po ulicama i radionicama, na promenadama i vezbalistima, u
senovitu uglu kakva hrarna, a narocito na trgu, koji je u Atini postao mesto za
obrazovanje, i razgovarao sa svakim ko je samo hteo, s ljudima koji su se razlikovali i
godinama, i polozajem, i zanimanjem, i obdarenoscu, i znanjem. Roden dijalek-ticar, on
je, pod ironicnom licinom neznanja, saobracao s mladicem i sa starcem, s muskarcem i sa
zenom, s tesarom, obucarom i kovacem, s pesnikom, slikarom i va-jarom, s rapsodom,
besednikomi sofistom, s mudracem, vojskovodom i drzavnikom.

m
21 Upor. Xen. Mem. II 2, Symp. 2, 10; Plat. Phaed. 60 A i 116 B; Diog. L. II 26; E. Zeller
Zur Ehrenrettung der Xanthippe, Vortrage und Abh. I 56. KRAT
22
Hi u mom prevodu Odbrana Sokratova i Kriton, s grckog preveo i objasnjenja dodao —
— predgovor napisao dr Branislav Petronijevic, Beograd god. 1930. str 94 —- 95.
23
O njegovim toboznjim pismima (Epistolae Socraticorum u R. Hercher Epistolograplu Graeci,
Paris 1873, 609 — 616) upor. I. Sykutris DieBriefe des Sokrates mid der Sokratiker, Stud. z. Gesch. d.
Kultur d. Altert. 18, 2, Paderborn 1933; vidi i M. Schanz 5. als vermeintl. Dichter, ein Beitrag
zur Erklarung des Phaidon, Hermes 29 (1894) 597 — 603.
 SOKRAT 241

Beskrajno govorljiv i obdaren specificnim jonskim smislom za k r i t i c k u r e f-1 e k s

i j u, koja je iz dubine njegove prirode umela da probija elementarnom sna-gom, i u kojoj
se duboka ozbiljnost mesala s nevinom salom, on je sa svima njima —• od najprostijih
ljudi do najslavljenijih autoriteta —• vodio najzivlje razgovore i sa suverenom lakocom i
sa svojim jasnim logickim misljenjem ulazio u najrazlicnije oblasti zivota, rasclanjivao
njihove zamrsene odnose, otkrivao protivrecnosti i bes-mislenosti i, naposletku, stizao do
istine za koju ni sam nije znao. U Platonovoj Odbrani Sokratovoj on kaze da, ako je smrt
seoba, onda to nije rdava seoba, jer bi on i u Hadu provodio zivot u razgovoru, ispitujuci
njegove stanovnike, i ras-pravljanje s herojima u Hadu smatrao bi za neizmerno
blazenstvo. Za njega filosofija nije bila sadrzaj, nego ziva funkcija, neprestana borba u
agonu duse, trazenje koje nikad ne prestaje da bude trazenje i koje, pre svega, ide za tim
da nade odgovor na dva pitanja: sta je v r l i n a i s t a je d o b r o ? Trazenje odgovora
na ta pl-tanja jeste osnovno obelezje duhovnog rada Sokratova. Nije osnovao nikakav
regu-lisan red kao pitagorovci, niti je drzao honorarna predavanja i kurseve kao sofisti,
pa ipak mu je ceo grad bio skola, a gradani ucenici, iako sebe nije zvao uciteljem.
(StSacr/.aAo?, Xen. Mem. I 2, 3, 6, 3), ni svoje slusaoce ucenicima ([/.aSr/roci, Plat.
Apol. 33 A), nego govori samo o prijateljima i poznanicima. A ni Platon i Kseno-font
nikad ne govore o njegovim ucenicima, nego samo o privrzenicima, prijateljima,
drugovima, poznanicima (auvov-s<;, cuvSiaTpi(3ovTs<; auirw, yv&)p'.u.oi,
ITUTTJSSIO!.).
Svojom ljubaznoscu, koja se krila iza njegove neobicne spoljasnjosti, svojom
nemirnom i strasnom istinoljubivoscu, svojom iskrenom pozrtvovanoscu za prijatelje —
on je osvajao i najuglednija lica svoga vremena, cak i boga u Delfima, koji ga je oglasio
za najmudrijega coveka onoga vremena (Plat. Apol. 20 E s; Suid s. v. COOQ;),24 a narocito
je opcaravao aticke i vanaticke mladice, u cijim je srcima erotskom vat-rom pravog
psihagoga iskru znanja raspirivao u neugasan plamen, i oni su s njime udarali osnove
evropskoj filosofiji. Medu njima se najvise isticu cestiti K r i t o n, takode iz Alopeke,
Sokratov vrsnjak i najstariji drugar, koji je svog prijatelja cesto pomagao i ostao mu
veran do kraja, zatim dva brata iz Sfeta, H e r e f o n t i He-r e k r a t (Plat. Apol. 21 A;
Xen. Mem. II 3), cuvstveni A p o 1 o d o r, koji nece moci zaustaviti suze kad Sokrat
bude ispijao otrov (Plat. Phaed. 117 D). Dva naj-obdarenija ucenika iz starijega vremena
behu A 1 k i b i j a d i K r i t i j a, ali su ga oni zbog svoje politicke castohlepnosti rano
ostavili (Xen. Mem. I 2, 24 ss). Prelaz ka filosofiina cini K s e n o f o n t . Od ucenika
koji ce se razviti u filosofe najvise se istakao P l a t o n , koji ce uciteljeve misli shvatiti u
svoj njihovoj dubini i na kongenijalan ih nacin dalje razviti. Za Platonom idu dva
pitagorovca iz Tebe, S i in i j a i K e b e t, zatim E s h i n iz Sfeta, pisac razgovora koji se
odlikovahu narocitom vernoscu u prikazivanju sokratskoga -/jB-o^-a (Aristid. Or. 45 p.
24 s Dind.; 46 p, 295), i cetiri osnivaca sokratskih skola: E u k l i d iz Megare,
F e d o n iz Elide, A n t i s t e n iz Atine, A r i s t i p iz Kirene.25 Povorka tih ucenika
bila je sarena, ah svi su se oni jatili oko Sokrata kao oko oca ili starijega brata i, s malim
izuzecima, najbolji sadrzaj svoga zivota vezivali za njega; a kad im on umre, oni ce
pokusavati i usmenom i pisanom recju, a neki jos i celim zivotom i radom, da ispune
njegov duhovni zavet.
24
Upor. W. Nestle Sokrates u. Delphi, Korrespondenzbl. fur die hoh. Schulen Wurttem-
bergs 1910, 81 ss; H. Eibl Delphi tmd Sokrates, Salzburg 1949.
25
G, Kafka Sokrates, Platon mid der sokratische Kreis (Gesch. d. Philos. in Einzeldarst.
Bd 7), Munchen 1921; Dittmar Aischines von Sphettos, 62 s.

16 Istorija helenske etike

242 PETI ODE LJAK
3. KARAKTER
Drzavnim poslovima Sokrat se nije aktivno bavio, i to su mu uzimali za zlo, 26 ali je
besprekorno ispunjavao ono sto su mu naredivale gradanske duznosti. Iz nje-gova
politickoga zivota poznata su nam dva slucaja u kojima je on, braneci pravdu, voleo i da
se izvrgne opasnosti negoli, da se, u strahu da ne izgubi glavu, ogresi o svoju savest
pristajuci uz one koji su donosili nepravicno resenje.
God. 406. odneli su Atinjani kod Arginuskih ostrva sjajnu pobedu nad
spar-tanskom mornaricom, kojoj je bio na celu Kalikratida, naslednik Lisandrov. Preko
sedamdeset spartanskih brodova bilo je sto zarobljeno sto potopljeno. Atinjani su izgubili
dvadeset i pet brodova. Kako se bitka bila daleko od obale, mnogi vojnici nisu mogli da
se spasu i nasli su smrt u talasima. Komandanti koji su odredeni da pokupe mrtve i da
spasu momcad s razbijenih brodova nisu mogli da izvrse naredenje zbog oluje koja se
digla posle boja, i preko cetiri hiljade nesrecnika, medu njima dve hiljade atinskih
gradana, poginu u moru. Zato atinska skupstina, podsticana od rod-bine postradalih,
osudi komandante naprecac na smrt. Sokrat je pritan, jer je slucajno tada njegova fila
upravljala skupstinom,27 pa se, uprkos graji suverenoga naroda, kome su pritani hteli da
popuste, jedini protivio takvu osudivanju vojvoda i izjavio da ce u svemu postupiti samo
po zakonu (Xen. Hell. I 7, 15, Mem. I 1, 17, IV 4, 2; Plat. Apol. 32 B, Gorg. 473 E).28
Atinjani ce se docnije pokajati i doneti resenje da se oni koji su narod prevarili optuze u
skupstini (Xen. Hell. I 7, 35), ali zato Sokrata, koji ih je nekad dobro savetovao, nece
vise ceniti.
Drugi slucaj. Kad je aprila god. 404. prestao peloponeski rat, zavlada u Atini
oligarhija, i ona izabere Tridesetoricu da napisu zakone. Na celu su im bili Harikle i
Kritija, nekadanji Sokratov ucenik. Isprva su postupali blago, ali kad su se osilili, stali su
lisavati imanja, proterivati iz zemlje, cak i nemilosrdno ubijati sve one koji su bili
pristalice oborene demokratije. Ovima je pripadao neki Leont, ugledan gradanin sa
Salamine, koji je takode imao da pogine. Kako nije mogao da gleda zulume i nasilja sto
ih je vrsio teroristicki odbor Tridesetorice, on pobegne iz Atine. Odbor posalje po njega
pet gradana, medu njima i Sokrata, po svoj prilici zato sto su mislili da Sokrat kao ucitelj
Kritijin pristaje uz njih. Mada je inace ostro kritikovao demo-kratiju, Sokrat nije hteo da
bude slepo orude krvave Tridesetorice, i jedini se nije pokorio njihovu naredenju,29 i
samo pad tirana sacuvao ga je od njihove osvete.
Pomenuti primeri Sokratova gradanskog ponasanja pokazuju njegovu n
e-u s t r a s e n u p o s t o j a n o s t , i oni su, u isti mail, najpouzdanija svedocanstva o
njegovoj licnosti i njegovu karakteru, a ovi su isto tako vazni, kao i njegovo ucenje, ako
ne i vise. Takvu postojanost pokazivao je Sokrat i kao vojnik. O njegovu ju-nastvu kod
Deliona Alkibijad kazuje ovo: »Tu sam ja bio na konju, a ovaj (tj. Sokrat) pesak pod
teskim oruzjem. Posto se vojska vec rasula, povlacio se i on i s njime Lahet; i ja se
namerim na njih, i cim sam ih video, odmah im doviknern da se ne boje, i kazem da ih
necu ostaviti. . . Pre svega, koliko je on Laheta prevazilazio prisustvom duha; zatim,
cinilo se bar meni, Aristofane, da, odista kao u onom tvom stihu, i onde hodi svojim
putem kao i ovde, i ponoseci se i bacajuci pogled naokolo, spokojno pogledajuci i na
prijatelje i na neprijatelje, tako da je svako i iz daljine mogao videti da ce se taj covek,
darne li ga ko, junacki braniti. Zato se i povukao nepovreden i on i njegov pratilac, jer u
ratu gotovo i ne diraju u one koji se tako drze, nego progone samo one koji beze glavom
bez obzira« (Plat. Symp. 221 A B). Isti Alkibijad
26 Plat. Apol. 31 C ss, 36 BC, Gor. 473 E, Xen. Mem. I 6, 15.
27
Upor. Aristot. De rep. Atheniens. cap. 43—44.
28
P. Cloche L'affaire des Arg inuses, Rev. historique, Paris 1919, t. I; G. Glotz Histoire
Grecque. La Grece au Ve siecle. T. II, Paris 1931, 748 ss.
-9 Xen. Mem. I 1, 17, IV 4, 3, Hell. I 7, 15, II 3, 39; Plat. Apol. 32 CE, Epist. VII 325 C.
SOKRAT 243
istice Sokratovu izdrzljivost i kod Potideje: »Pre svega, prevazilazio je u vojnickim
naporima ne samo mene nego i sve ostale. Kad god bismo bili prinudeni da negde
zaostanemo i, kao sto se to desava na vojnama, da budemo bez hrane, nista nisu bili
ostali prema njemu u otpornoj snazi.. . U podnosenju zime — jer onde su ljute zime —
cinio je cuda: narocito jedared kad je bio izvanredno jak mraz, te svi ili nisu uopste
izlazili ili, ako bi ko izasao, obukao bi cudo haljina, i obuo se, i umotao noge u pustinu i
u ovcije koze, a ovaj je medu njima izlazio u onakvoj odeci kakvu je i ranije obicno
nosio, a bos isao je po ledu lakse nego drugi obuveni. A vojnici su ga gledali popreko, jer
su mislili da ih prezire« (Id. ib. 219 E, 220 A B).30
Svojom s p o l j a s n j o s c u Sokrat je bio toliko primetan da su svi o njemu
govorili i svi ga poznavali, pa i svako dete. Bio je srednjega rasta, odebeo, si-rokih
ramena, na kojima se dizala ovelika celava glava s visokim celom, sa sirokim pljosnatim
nosom kao zivim svedocanstvom o cestim ucescima u pijankama, i sa dubokim i
buljavim ocima (Plat. Theaet. 43 E, Meno 80 A; Xen. Symp. V 5, 6) u koje kao da je sva
helenska istorija, od Homera do njega, zbijala zrake da zasvetle svetloscu samosaznanja i
zaplamte plamenom samosvesti celog helenskog naroda. 3i Hodio je bos, otrcana odela,
kao da je imao volju da ljuti obucare i krojace, jeo malo, ali zato uvek trazio hleb zivota i
njime se hranio. Bio je, dakle, nelep covek. Me-dutim, sta se sve krilo iza te cudnovate i
neobicne spoljasnje pojave! Neka nas o torn obavesti Platon na usta Alkibijada, jednoga
od njegovih najobdarenijih ucenika:
»Ja tvrdim da on (tj. Sokrat) veoma lici na silene, onakve kakvi sede u vajar-nicama
herma, gde ih vajari izraduju kako u rukama drze siringe ili frule: kad ih covek rastvori, nailazi
unutra radove koji predstavljaju bogove. I jos jedared tvrdim: lici na satira Marsiju. Da si ovima
bar po liku slican, Sokrate, neces zacelo ni sam spc-riti; a da si im i po ostalom slican, slusaj
dalje. Ti volis da se besno rugas, ili nije tako? Ako ne priznajes, navescu ti svedoke! A ne volis
li da sviras? I to tako da izazivas mnogo vece divljenje nego li Marsija? On je, doduse, frulama
ocaravao ljude snagom iz svojih usta, a jos i sad ocarava onaj ko svira njegove melodije. Jer, sto
je Olimp svirao to pripisujem Marsiji, njegovu ucitelju. Njegove melodije, svirao ih dobai frulas
ili Iosa frulasica, same svojom bozanstvenoscu, bez narocite sposobnosti frulaseve, mogu da
osvajaju i da otkrivaju ljude kojima su potrebni bogovi i posvecenja. A ti se od njega razlikujes
samo u tome sto ti bez frula neveza-nim govorima to postizes« (Plat. Symp. 215 A ss).32
Rado se odazivao pozivima na blagovanke i netrenke, terevenke, ali ne radi jela i
pica, nego radi vedrih i duhovitih razgovora, i tu je pio kao svaki gost i sve mogao da
natpije, ali njega nikad niko nije video nakicena (Ib. id. 220 A).
Ako je, dakle, i bio covek od ploti i krvi, koji je svoje srce otvarao svima
ra-dostima zivota, Sokrat se, ipak, odlikovao u z d r z l j i v o s c u i
a u t a r k i c - n o s c u . Jedared mu je sofist Antifont u cudu govorio: »Sokrate, ja sam
mislio da filosofi treba dapostaju srecniji, a ti si, cini mi se, iskusio sto je filosofiji
suprotno. Bar zivis onako kako nijedan rob, kraj takva zivota, ne bi ostao kod svoga
gospo-dara: i jelo jedes i pice pijes najlosije, a haljina kojom si odeven nije samo losa
nego i jedna i ista za leto i zimu. a uvek si bos i bez hitona. Zatim, ne primas novaca, koji
vesele one sto ih sticu, a koji ih imaju, onima zivot cine slobodnijim i prijatnijim«.
Sokrat je zamerke Antifontove redom pobijao i, naposletku, zavrsio
30
Ili u mom prevodu Platon Ijon — Gozba — Fedar, BeogiaJ, izdanje Kulture, 1955, str.
99—101.
31
Kekule v. Stradonitz Die Bildnisse des S., Abh. Berl. Akad. 1908; G. Loeschcke Das
Bildnis des S., Sokr. 4 (1916) 593 s; M. Bieber Das Portrat des S., Mitt. d. Dtsch. archaol. Inst.,
Rom. Abt. 32 (1917), 118; Fr. Studniczka Ein neues Bild des S„ Sammelschrift f. J. Volkelt, 21;
Fr. Poulsen From the Collections of the Ny Carlsberg Gliptothek, Copenh. 1931, 28 ss; Pernice-Winter
Die hellenistische Kunst in Pompeji, V 1932, 79 ss.
32
Ili u mom prevodu str. 93.
16*
244 PETI ODE LJAK
ovako: »Ti si, Antifonte, kao onaj koji misli da je sreca u raskosi i sjaju. Ja pak smatram
da je to bozanski: nista ne trebati, a tome najblize: najmanje trebati. Sto je bozansko, to je
najbolje; sto je tome najblize, to je najblize najboljemu«, (Xen. Mem. I 6, 1—3, 10).
Uopste, »pokazivao je vise delom negoli govorom da se moze uzdrzati jer je bio
gospodar ne samo telesnim nasladama nego i uzivanju u novcu, uveren da onaj koji ma
od koga prima novce, njega postavlja sebi za gospo-dara i da robuje ropstvo sramotno
bas kao i svako drugo« (Mem. I 5, 6). Ima vesti po kojima ova uzdrzljivost nije bila
Sokratu urodena, nego rezultat njegovih napora i veibanja u samosavladivanju i
oblagorodivanju nagonskih snaga. Jedared mu je fiziognomicar Zopir, sirski vrac, kazao
da mu iz lica cita da je pun pozuda. Ova izjava tesko je padala na dusu Sokratovim
prijateljima, ali ih on razvedri od-aovorom: »Istinu govori Zopir; ali ja sam te pozude
savladao« (Cic. Titsc. d. IV 37, 80; De fato 4, 10).
Pored neustrasene postojanosti, uzdrzljivosti, autarkicnosti, atinski mudrac
odlikovao se kao izvanrednom osobinom i svojim s a m o z a t a j i v a n j e m, tj.
sposobnoscu da svoju licnost zrtvuje velikoj stvari, pa da sasvim ude u dusu drugog
coveka, da gleda njegovim ocima, oseca njegovim srcem i misli njegovim razumom. Na
taj nacin mogao je upoznati ne samo pogresne sklonosti nego i dobre impulse drugih ljudi
i pronaci mesto gde treba da otpocne vaspitanje. Imao je, dakle, vrlinu pravog vaspitaca,
a to je on bio vise negoli otkrivac istina. Zatajivanjem svoga znanja on bi i najprkosnije
slusaoce primoravao da uvide nistavost svoga znanja i da se najzad s punim poverenjein
otvaraju pred njegovim ocima, kao cvetne casice pred suncevim zracima. »Cuo sam,
Sokrate — kaze Menon, mladi tesalski plemic, Gor-gijin ucenik — jos pre nego sam se s
tobom sastao, da se gradis kako nista ne znas i cinis druge da ne znaju. I sada, kako mi se
cini, bajes i vracas i uveravas tako da covek postaje pun neznanja. I — ako vec moram da
se ugledam na te — cini m i s e d a t i i po lieu i po d r u g o m licis na onu
p l o s n a t u m o r s k u ribu, jer i o n a s v a k o g-a ko joj se p r i m a k n e i ko je
d o d i r n e cini u z e t i m . Nesto slicno, cini mi se, ti si sada i meni ucinio. I doista
uzet sam i na dusi i na telu i ne znam sta da ti odgovorim. Pa ipak sam ko zna koliko puta
mnoge govore o vrlini govorio, i to pred mnogim ljudima i, kao sto mi se cini, veoma
dobro, a sad ne znam uopste da kazem sta je« . .. (Plat. Meno 80 A). To samozatajivanje
islo je ponekad do p o t p u n o g z a b o r a v - l j a n j a s a m o g sebe: »Zamislio se
nesto u ranu zoru —■ kaze Alkibijad — i stajao je onde (tj. u logoru kod Potideje) na
istom niestu razmisljajuci, i kad mu nije polazilo za rukom da to resi, nije s mesta
odlazio, nego je i dalje stajao ispitujuci. I vec je bilo podne, ljudi su to primecivali i u
cudu jedan drugom kazivali da Sokrat od rane zore onde stoji i o necemu razmislja.
Naposletku, kad je bilo vece po veceri, neki Jonjani izneli su svoje prostirace napolje
—jer je tada bilo leto — i jedni su spa-vali u hladovini, a drugi su pazili na njega hoce li
preko noci stajati. A on je stajao dok je zora svanula i sunce granulo, zatim se pomolio
suncu i otisao« (Plat. Symp. 220 C D).33 Ta nepomerljiva zadubljenost pokazuje da mu je
duh toliko vladao telom da ga ono nije moglo pomesti u razmisljanju i umovanju. Kad je
jednom prili-kom — prica Apolodor u Gozbi — polazio s Aristodemom na gozbu
Agatonu, svom prijatelju, izuzetno u sandale obuven i doteran, zaostajao je za
Aristodemom razmisljajuci, tako da je ovaj sam otisao, a on stigao tek usred jela (Id. ib.
D 174 ss).
Sokrat je imao jos jednu narocitu duhovnu osobinu: osecao je u sebi neku
bozansku snagu, nekakav unutrasnji glas, bozanski znak, u kome je on nalazio nesto
d e m o n s k o (TO 8aiu.6vi.ov, TO eico&o? o-7/U.eiov, CDCOVT) ■«<;, Plat. Phaedr. 242 B,
Apol. 40 BC, Euthyd. 272 E, Euthyphr. 3 B, Resp. 496 C, Thaeet. 151 A). Po
Kse-nofontu taj glas ga je podsticao i opominjao na dobro (Mem. I 1, 4; IV 3, 12; Apol.
33
Hi u mom naved. prevodu str. 100.
SOKRAT 245
13 ss), a po Platonu odvracao od svakog rdavog posla. U Platonovoj Odbrani
So-kratovoj sam Sokrat izrazava se o njemu ovako: »Mozda bi se pak moglo uciniti
cudno to sto ja idem naokolo i samo svakog pojedinoga to savetujem i u sve se pacam, a
ne usudujem se da javno izidem pred vas u skupstini, pa da savetujem gradanima. A
tome je uzrok to sto ste vi mene cesto i na mnogim mestima culi gde govorim da se meni
javlja n e s t o b o z a n s k o i d e m o n s k o , neki glas, a to je ono sto je Melet i u
optuzbi naveo rugajuci se. To je n e k a k a v glas koji mene prati jos od rane mladosti; i
kad mi se javi, uvek me odvraca da ne cinim ono sto nameravam da cinim, ali me nikad
ne navraca. To je ono sto me sprecava da se bavim drzavnim poslovima. I cini mi se da
je to prava sreca sto me sprecava« (31 CD). Taj znak pojavljivao mu se, dakle, kao
unutrasnje otkrivenje bozanstva o uspehu njegovih radnji, i o njemu je raspravljano vec i
u starini.34 U moderno vreme on je objasnjavan cas kao istinski bozanski glas
(Volquardsen), cas kao pro-izvod sokratske ironije (Fraquier), cas kao savest (Ribbing,
Brandis), kao subjektivno proricanje (Hegel), cas kao unutrasnji glas individualnog takta
(Hermann), kao prak-ticki pogled ili takt (K. Praechter), cas kao unutrasnja tamna
sudbinska moc (Pohl-mann), cas kao instinkt, kao taman ali pouzdan uvidaj, koji dolazi
iz nesvesnih du-bina dusevnog i delanje uskladuje sa covekovom prirodom (Th.
Gomperz), kao iracionalan cinilac koji svoj objektivan korelat ima u veri u providenje
(W. Kinkel), kao reakcija ili osveta iz osecanja i hotenja protiv prevlasti rnisljenja (A.
Russe, K. Joel). 35 Taj bozanski znak pokazuje da je Sokrat duboko ronio u svoju
intimnu pri-rodu, i tim se on najvise razlikovao od svojih sugradana. Oni su dotad imali
svoja utvrdena shvatanja o zivotu, o pravednom, o lepom, o poboznosti, o drzavi, i zato
im se Sokrat sa svojim demonom cinio kao necedan nadrimudrac, zanovetalo, pro-tivnik
i rusilac tadasnjeg dobrog drustva! Zbog tog naopakog shvatanja najcestitiji Atinjanin
pojavice se jednog dana kao optuzenik pred atinskim sudom.
Ill SOKRATOVA DIJALEKTIKA I NJENI POSTUPCI
1. UVOD
Glavni Sokratov cilj bio je dovodenje do s a m o s a z n a n j a ne samo sebe nego
i drugih (Plat. Apol. 21 A ss, Symp. 218 A, Phaedr. 229 E; Xen. Mem. IV 2, 24 ss). Da taj
cilj postigne, on nije izgradio gotov sistem ni drzao zaokruzena pre-davanja, nego se, bez
ranijega monoloskog ucenja mudrosti, bez krupnih reci, lepe poze i ponosnog patosa,
sluzio svojom dijalektikom, narocitom vrstom raspravljanja u zivom razgovoru. Ta
dijalektika u stvari nije nista drugo nego individualan vari-jetet i poslediiji, najduhovitiji
izraz eticke govorljivosti, razvijene i negovane na tlu atinske demokratije.
U Atini je carovala »najveca sloboda govora« (Plat. Gorg. 461 E), i u njoj vec i
deca pocinju govoriti mesec dana ranije negoli u drugim krajevima.36 Atinjani su uopste
bili ljuti prepiraci i neumorni govorljivci, i zato im se Aristofan u Pticama (str. 39—41),
ruga da su oni svojom brbljivoscu jedini prevazisli neprestano po-cvrkivanje cvrcaka, u
kojima su oni nalazili simvol svoje autohtonosti (Thuc. I 6; Arist. Equ. 1331). Koliko su
svoju besednicku lakocu i smisao za raspravljanje oz-
34
A. Willing De Socr. daemonio quae antiquis temporibus fuerint opiniones, Jena 1909 Diss.
35
Upor. i W. Sauer DasD. des Sokrates undseine, DeutiingenVi&\hxona 1883 Pr.; B. Bohm
Sokrates im 18, Jahrh., Leipzig 1929.
36 Upor. Plat. Legg. 641 E; Diod. XII 53; Tertull. De animo 20; Isocr. XV 295 ss.
246 PETI ODELIAK
biljno upotrebljavali za delo ljudskog zivota, toliko su u njima nalazili i zabavu i
razonodu. Toj atinskoj krilatoj govorljivosti i besednickoj okretnosti najplemenitiji izraz
dao je Sokrat, i on sobom predstavlja ovaplocenje atickoga duha onako isto kao Volter
francuskoga.
Sokratov ispitivacki postupak uopste sastoji se u tome sto je on z a j e d n o s
d r u g i m a u r a z g o v o r u (kao oVAsyo^0?) u obliku elasticne konver-zacije, te
specijalne aticke vestine, koju je on razvio do vrhunca, ukazivao na nedo-statke u znanju
drugih, otkrivao protivrecnosti i pronalazio pogreske u njihovim shvatanjima i
tvrdenjima, razdirao koprene prividna znanja i samoobmane i tako otvarao pravi put ka
saznanju istine i moralnih nacela. Jer, gde se izmenjivanjem shvatanja i njihovom
uzajamnom kritikom utire put za samostalno i pravilno misljenje, gde se misljenja
ukrstaju, i duhovi neprestano taru, gde se razgovori vode u oz-biljnoj nacelnosti i strogoj
doslednosti, kao sto je Sokrat to cinio, tu se ljudi nauce traziti istinu, i tu se najzad
otkrivaju p r a v e n o r m e m i s l j e n j a i d e l a n j a . Kako je Sokrat u trazenju
pravih putova postupio, svedoci Ksenofont: »Dok su se, eto, tako tvrdenja svodila na
osnovnu stvar, postajalo je jasno sta je istina i samim onima koji bi protivrecili. A kad bi
sam sto pokusavao dokazati, polazio bi od najvise priznatih istina, smatrajuci da u tome
stoji pouzdanost njegova dokazivanja. Bas zato je on medu onima koje ja poznajem
kudikamo vise zadobijao priznanje slusa-laca kad bi govorio. A rece da je i Homer
pohvalio Odiseja kao pouzdana besednika, zato sto je on umeo da se u svom govoru
oslanja na ono sto ljudi misle da je istina« (Mem. IV 6, 15). Da ne bi sto prebrzo kazao ili
svoga slusaoca uvredio, Sokrat je u svom neumornom ispitivanju ljudi bio veoma
oprezan, klonio se zestine i nije se hvalio svojom mudroscu, nego se, mada je sam veoma
duboko razmisljao i imao obil-no zivotno iskustvo, pretvarao da nista ne zna, govoreci
olSa on ouSsv olSa = »z n a m da n i s t a ne z n a m « , 3 7 ali je u zajednickom
dijaloskom ispitivanju (xoivvj pou/.s'jscjGua!,, y.oivfi crxe~-rsc7&at, xoivyj Z,TJZSI'J,
avZ,rlisiv)ii pokazivao drugima kako stvarno nernaju ni pojma o onom u cemu sebe smatraju
za mudre.
Dok su sofisti neznanje podigli na visinu principa i najvisu mudrost nalazili u
skepticizmu, Sokrat je nosio tvrdu veru u mogucnost pravog znanja kao osnove moralnog
delanja, i zato se sav predao istrazivanju te osnove. I on je polazio od saz-nanja
neznanja,^ ali ne kao skeptickog poricanja znanja,. nego kao m e t o d i c-kog
i s h o d i s t a i pocetka novog znanja. To skepticko glediste samo je polazna tacka, a
nikako krajnji cilj. U tome na Sokrata lici Dekart u svom spisu Discows de la methode i
Lesing svojom znamenitom izjavom: »Kad bi Bog u svojoj desnici drzao zatvorenu svu
istinu, a u levici samo svagda zivi nagon za istinom, iako sa dodatkom da uvek i vecno
lutam, pa mi rekao^ ,Biraj!' ja bih sa skrusenoscu pao na njegovu levicu i kazao mu: ,Daj
mi to, oce! Cista istina je ipak samo za tebe'«. Svojim na-cinom pitanja Sokrat je ili
potresao lazno samopouzdanje i bez postede razbijao uobrazeno sveznanje i prividnu
mudrost sofista i onih koji su se na njih ugledali, ili je u mladica koji su bili zeljni znanja
i pouke budio i na svetlost izvlacio znanje koje je u njima bilo sakriveno.
Na prvom postupku osniva se njegova i r o n i j a (stpcovsia), pretvaranje,
samozatajivanje, a na drugom njegova b a b i c k a v e s t i n a (jjiai.suTi.X7] ikyyri),
kao dve dijalekticke metode kojima je Sokrat dolazio do ostvarenja svoga cilja, tj. do
utvrdivanja pojmova kao osnove nasega misljenja i delanja.
37 Plat. ApoL 21 B, 21 D, 23 B, Symp. 216 B, Tlieaet, 150 C.
3s Xen. Mem. I 6, 14, IV 5, 12; 61; 7, S; Plat. Tlieaet. 151 E, Prot. 330 B, Gorg. 505 E,
Crat. 384 B.
39
M. Hiestand Das sokratische Nichtwissen in Platons ersten Dialogen, Zurich 1923.
SOKRAT 247
2. IRONIJA
Bilo je pametnih i cestitih ljudi koji bi, kao Nikija u Platonovu Lahetu (187 E s),
progledali povrsnost i nedovoljnost svoga znanja i rado se podvrgavali ispitivanju,
polagali racun o sebi, i, radi boljeg provodenja zivota, bili gotovi da neprestano uce.
Medutim, bilo je i neiskrenih ljudi, toboznjih sveznalica, i oni bi se, kad bi im Sokrat
uzdrmao tvrdenje, veoma neprijatno osecali i pod njegovim pitanjima zapleli se u
protivrecnosti, iz kojih se ne bi mogli izvuci. Tada bi se on sluzio ironijom (od
Eipcoveuotxa!. = pitati, zanimati se pitanjima"), tj. finim pretvaranjem da ni on sam
nema pravog znanja i da se zato s pitanjima obraca drugima, ne bi li nasao nekoga ko ga
ima. »To je Sokratova mudrost: sam nece da poucava, ali obilazi druge da od njih uci, pa
im zato nije ni zahvalan« (Plat. Reip. 338 B). Ali, uza svu svoju smotrenost, Sokrat bi se
zamerao mnogima sto samo postavlja pitanja, a sam nece da otkrije svoje misljenje.
Jedared se, na primer, Hipija okomio na njega: »Ali, tako mi Diva, neces cuti pre nego
kazes sto mislis da je pravednost. Dosta ti je sto ostale ismejavas time sto ispitkujes i
pobijas sve, a sam neces nikome da odgovaras i da izjavis svoje misljenje ma o cemu!«
(Xen. Mem, IV4, 9; upor. i I 2, 36, IV 2, 39 s). U cemu je sustina te
dijalekticko-pedagoske ironije najbolje pokazuje Sokratov postupak prema sofistu
Trasimahu i Trasimahova »zamerka« Sokratu. Jednoga dana ovaj sofist upadne medu
ucesnike razgovora, kao besna zivotinja na svoj plen: »Kakva je to brbljarija, Sokrate, sta
pravite sprdnju od sebe i sami sebi se klanja-te! . . . Na sto ta bezazlena prostodusnost i
popustljivost jednoga prema drugome? Ako doista hoces znati sta je pravednost, nemoj
samo pitati i otimati se o to da pobijas kad ko odgovara, jer znaj da je lakse pitati negoli
odgovarati, nego i ti sam odgovori i reci sta mislis da je pravednost!« Sokrat se malo
uzbudio, ali je spokojno posmatrao srditog sofista i jos spokojnije odgovorio:
»Trasimase, ne ljuti se na nas. Ako smo sto u svom raspravljanju pogresili, to se dogodilo
protiv nase volje .. . Svakojako trazimo i ne mozemo da nademo sta je pravednost, pa bi
trebalo vise da nas zalis nego da se na nas ljutis.« Tada se sofist podrugljivo nasmeja i
rece: »Herakla mi, to je ona o m i l j e n a i r o n i j a S o k r a t o v a , i vec sam ranije
to znao i ovima ovde rekao da ti nisi voljan da odgovaras, nego se hvatas pitanja
(sipwvsiicoio), i sve drugo pre cinis nego da odgovaras ako te ko pita« (Plat. Reip. 336 B
ss).
Narocit primer za Sokratovu ironiju daje razgovor Sokratov s heterom Teo-dotom u
Ksenofontovim Spomenima o Sokratu (III 11). Kao ceo razgovor sto nije razumeo, tako
ni tu ironiju nije osetio /. Scherr, koji u svojoj Ljudskoj tragikomediji Sinatra da se Sokrat
u Teodotinu salonu ponasa kao civtinski prosvecivac. Tu ironiju nije osetio ni Soren
Kierkegaard, koji, u svojoj inauguralnoj disertaciji 0 pojmu ironije sa stalnim obzirom na
Sokrata, Teodotina posetioca uporeduje s matorom namigusom, koja misli da se jos
odlikuje carima za opcaravanje muskaraca,40 kao ni Hans Larsson, koji u svom spisu
Platon i nase vreme smatra da je Sokrat cak s ve-likim interesovanjem raspravljao s
heterom o tome »kako bi trebalo da se ona ra-cionalnije bavi svojim zanatom.« Tu ironiju
nije zacelo osetio ni sam Ksenofont, koji napominje da Sokrat svojim boravkom kod
Teodote ironise svoje besposlicenje. Teodota je bila mnogo slavljena zbog svoje lepote,
te je slikarima sluzila kao model i pri tome »pokazivala se toliko koliko dopusta
pristojnost«. Kao svagda, Sokrat u razgovoru s njom polazi najpre od onoga cime se ona
najvise zanima, od njena zanata, i raspravlja s njom o mrezi za lovljenje prijatelja, a
zatim neprimetno skrece prema drugom cilju, i razgovor se ovako zavrsava:
Sokrat. Ali, draga Teodoto, nije mi bas lako da budem dokolan; jer i moji
mnogi i drzavni poslovi zadrzavaju me, a imam i prijateljica, koje mi ni danju ni nocu
nece dati mira, jer uce od mene ljubavne cini i basme.
40
S. Kierkegaard Ober den Begriffder honie mil standiger Riicksicht auf Sokrates, Miinchen u.
Berlin 1929, pg. 17.
248 PETI ODELJAK
Teodota. Zar se i u tome razumes, Sokrate?
Sokmt. Nego r a d i c e g a m i s l i s da me A p o l o d o r ovaj i
A n t i s t e n b e s p r e k i d n o pr a t e ? Z a s t o K e b e t i S i m i j a k meni
d o l a z e ? D o b r o z n a j da se s v e to ne d e s a4v1 a bez m n o g i h
l j u b a v n i h cini, i basmi, i p t i c a vi j og l a va !
Teodota. Pozajmi mi, dakle, tu vijoglavu da je najpre za tebe zavrtim.
Sokrat. Ali, Diva mi, necu da budem sam primamljen k tebi, nego da ti mene
pohodis.
Teodota. Ta pohodicu te; samo me docekuj!
Sokrat. Docekacu te, samo ako unutra ne bude koja milija od tebe!
Ovakvim razgovorom moralist iz Alopeke ne ismejava svoje besposlicenje, kao sto misli
Ksenofont, nego ironise zanat javne atinske lepotice. Njegove reci u pocetku i pri
zavrsetku dijaloga duboko ce zabosti kriticku zaoku u heterinu dusu, unece u nju sumnju
i nemir, te ce iz nje, kao zli demoni iz Marije Magdaline, izici strasti i besovi kojima je
dotad bila ispunjeiia. Uznemirena i postidena, ona mozda nece toliko razmisljati o
nerastrzivim mrezama za lovljenje novih prijatelja i bogatih muskaraca koliko o
drukcijim mrezama i drukcijoj lovini. Kao galilejski ribari kad su ostavljali mreze i
polazili za Isusom da budu lovci ljudi (Mat. IV 20—22, Luka V 10—11), ona ce
razmisljati kakva je to zagonetna mreza u koju je stari Sokrat uhvatio starog Antistena i
Apolodora, prijatelje koji ga nikad ne ostavljaju, i kakve su to ljubavne madije, i basme, i
ptice vijoglave, o kojima joj je Sokrat govorio, i kojima je primamio k sebi Simiju i
Kebeta iz Tebe, Aristipa cak iz Kirene i mnoge druge. I naposletku doci ce do saznanja
da joj je Sokrat nagovestio prave mreze za pravu i neizgubljivu lovinu. Pronicljiv
erotosof, Sokrat je posetio Teodotu kao onaj koji je zaljubljen, a rastao kao sto se obicno
rastajao od onih s kojima je razgo-varao — kao onaj koji je bezgranicno zavoljen.
Toboznja neznalica, a ovamo neumoran kriticar i dobronameran ispitivac, koji je
znao mnogo vise no njegovi slusaoci, Sokrat se ironijom nije sluzio za to da bi slu-saoce
izlozio podsmevanju i da bi samo on trijumfovao. Ironija mu je sluzila samo kao
sredstvo da, u zivoj agonistici duha, ocisti dusu od korova i po njoj poseje plodno seme.
On svakako ni sam nije bio svestan istine, ali je poznavao put koji vodi njoj. I stoga
premaironiji42kao negativnoj metodi, koja trebada ukaze na neznanje, i zato ne dovodi
svagda do pozitivna rezultata, stoji meeutika ili babinjastvo kao pozitivna metoda.
3. MEEUTIKA
Trazeci put istini, Sokrat nije samo ukazivao na zablude i protivrecnosti u
misljenju drugih nego je i sam sagovornicima pomagao da dodu do punijega pozna-vanja
i razumevanja one stvari koja je bila predmet raspravljanja. Njegov cilj nikad nije
teorijsko raspravljanje, on je uvek prakticke prirode: izazivanje kritickog raz-misljanja i
samoispitivanja. Uveren da svako u svom misljenju moze odvojiti istinito od laznog,
stvarno od prividnog, jednu predstavu popraviti drugom i dopuniti je, on je smatrao da
samo vesto postavljenim pitanjima, zatim preinacavanjem, po-pravljanjem i
dopunjivanjem dobivenih odgovora, dakle metodickim ispitivanjem, »t r u d n o rr«
duhu treba pomoci da rodi ono sto je u njegovim dubinama sakriveno
41
Pticu vijoglavu (Jynx orquilla), koja neprestanim okretanjem svoje sije i nemirnom igrom
boja na njoj daje sliku nemirne ljubavne strasti, stari su upotrebljavali da nekoga ljubavljuobaju.
Vracarice bi pticu privezale na tocak sa cetiri paoca (na dve noge i na dva krila), pa bi tocak zavrtele
i uz to kojesta bajale. Upor. Pind. Pyth. IV 213 ss.
42
Radi boijeg upoznavanja ironije upor. i Plat. Apol. 23 E, Symp. 216 E, zatim Arist. Eth.
Nic. II 7 i IV 13, End. Ill 7 i Magna mor. I 33, Quint. IX 2, 46. Vidi i E. Maass Die Ironie des
Sokrates. Sokr. 49 (1923/24) pg. 88—103.
SOKRAT 249
kao dragoceno blago. Kao sto ce na prakticku oblast primeniti zanat svoga oca i postati
vajar dobrote, koja je po njegovu misljenju u svojoj sustini isto sto i lepota, tako je na
teorijsku oblast primenio zanat svoje majke i postao babica saznanja i istine. »Nisi li
cuo« —• pita Sokrat Teeteta — »da sam ja sin valjane i casne babice Fenarete? I da se i
ja bavim torn vestinom?. . . Doduse, s mojom b a b i c k o m v e s t i n o m stvar stoji
drukcije nego sa vestinom babica; razlika je u tome sto mojom vestinom radaju muskarci
a ne zene, i u tome sto se ona tice porodajnih bo-lova njihovih dusa, a ne tela. A
najvazniji deo moje sposobnosti sastoji se u tome da na svaki nacin ispita da li duh
mladicev rada izrod i laz ili zdrav plod i istinu. U tome ja potpuno licim na babice: sam
ne radam mudrost, i sto su mi vec mnogi zamerili da druge pitam, a sam ni o cemu ne
dajem nikakav odgovor, jer nemam nikakve mudrosti, s pravom su mi to zamerili. A evo
zasto to cinim: bog me pri-morava da pomazem pri porodaju (u.at,susej&a!.), ali mi nije
dao da radam. Prema tome, ja nikako nisam narocito mudar, niti imam sta da pokazem
sto bi moglo vaziti kao porod moje duse; medutim, cini se kao da oni koji sa mnom
saobracaju isprva nista ne znaju, ali svi, ukoliko im je bog milostiv, pokazuju u toku
naseg saobracanja izvanredan uspeh, kao sto sami, a i drugi, to primecuju; i ocevidno je
da nista nisu mogli da nauce od mene, nego su, naprotiv, mnoga i lepa saznanja nasli
sami u sebi, i ona su njihova imovina« (Theaet. 149 A, 150 B ss).
M e e u t i k a , dakle, nije u stvari drugo nego vestina kojom je atinski eticki
pro-trepticar uzajamnom izmenom misli upravljao pogled svoga sagovornika u njegova
sopstvena unutrasnja skrovista, budio mu i potsticao samostalnu snagu da sam iz njih
vlastitom metodickom mislenom delatnoscu izvuce na videlo rudu saznanja i pravog
znanja i, naposletku, jasno upozna nuzne i opste istine, koje svima nasim procenama u
zivotu i nauci sluze kao najpouzdaniji oslonac. Saznanje dobra nemoze se kao gotovo
znanje iz svesti jednog neposredno preneti u svest drugoga coveka, nego se stice kao
rezultat sopstvenog razmisljanja i analize sadrzaja svesti —■ samosaznavanja. Kao
Heraklit, sa cijim je ucenjem Sokrata po svoj prilici upoznao Euripid, i Sokrat je duboko
uveren da »mnogoznalastvo ne vodi mudrosti« (Diels Frg. D. Vors5, f'rg. 40) i da je
»trezveno misliti najveca odlika, i mudrost je govoriti istinu i delati prema prirodi
osluskujuci je« (frg. 112), i da je »svima ljudima dano da sebe po-znaju i da trezveno
misle« (frg. 116). U tome sto Sokrat nije propovedao neku mudrost ili drugima nametao
svoja shvatanja, nego u tome sto je ljude kao budio iza sna, sto ih je podsticao na
samosaznavanje i na samovaspitanje i na to da sami u sebi traze i nalaze izvore mudrosti,
lezi tajna njegova uticaja na omladinu. Koliko je on neodoljivo budio njene duhovne
snage, svedoci ova Alkibijadova ispovest:
»Kad ga cujem, kuca mi srce mnogo jace nego onima koji su pali u koribantski
zanos, i ronim suze kad slusam reci ovog coveka, a vidim da se to isto desava i
mno-gim drugima .. . Cak i sad jos, kad bih ga slusao, znam da mu ne bih mogao
odoleti, nego bi mi bilo isto onako. Primorava me, naime, da priznajem da se za sebe
ne sta-ram dok mi mnogo kojesta nedostaje, a bavim se prilikama atinskim. Stoga
silom, kao pred Sirenama, zatiskujem usi i, koliko mogu, bezim da ne osedim sedeci
ovde uz njega. A iskusio sam kod ovog jedinog coveka o cemu niko ne bi pomislio
da ja to mogu: stideti se, a ja se samo njega stidim. Ta uveren sam da ne mogu
osporavati da treba onako raditi kako on nareduje, a cim odem od njega, opet
podlezem povladi-vanju gomile. Zato uzmicem od njega i bezim: a kad ga ugledam,
stidim se svojih priznanja. I cesto osecam da bi mi bilo lakse kad ga ne bi bilo medu
ljudima; a kad bi se to i dogodilo, znam da bih jos mnogo teze to podnosio,43i tako ne
znam kako da se ponasam prema torn coveku!« (Plat. Symp, 215 E ss).
Ovim spoljasnjim postupcima, ironiji i babinjastvu, odgovara i n d u k t i v n o —
d e f i n i t o r n a m e t o d a kao naucna metoda Sokratova.
43
Hi u mom naved. prevodu str. 94—95.
250 PETI ODE LJAK
4. INDUKTIVNO-DEFINITORNA METODA
Dok je sofistika poricala objektivnost saznanja i tezila da pokaze relativnu
vrednost individualnih m n e n j a (So^ai), Sokrat je tezio za pouzdanim zna-njem
(emcr-fari), za onim koje moraju da priznaju svi. Takvo znanje daje dijalektika, tj.
vestina raspravljanja, kojom se u izmenjivanju, rastvaranju i ocenji-vanju pojedinacnih
predstava neminovnom logickom nuznoscu nalazi opsti pojam koji izrazava sustinu
stvari. Protiv sofisticke teze da saznanje stvari nije mogucno i da postoje samo
subjektivne istine dobivene individualnim opazanjem, Sokrat stav-lja p o j a m ne samo
kao naucni nego i kao moralni cilj svoje dijalektike. Stoga on svugde trazi odredivanje
pojmova. Sto odluku o narocitom pitanju od koga razgovor polazi cini zavisnom od
opsteg pojma, koji treba traziti, time on zakon o logicnoj zavisnosti pojedinacnog od
opsteg dize do principa naucne metode. Do opstega pak dolazi se i n d u k c i j o m.
Da bi dosao do sustine stvari, on bi uzeo nekoliko primera iz svakodnevnoga
zivota i misljenja i pri tome dvojako postupio. Prvo: Hi bi ogledao pojedinosti i trazio u
cemu se one podudaraju, pa bi isticao i odvajao njihove zajednicke bitne oznake (TO STCI
~V.GI TOCUTOV) i sabirao ih u pojam. On o torn nije razvio nikakvu teoriju — nju ce
razviti tek Aristotel, koji ce je prvi i postaviti •—• nego je samo prakticki tako postupao,
da bi takvim postupkom dosao do jasnih pojmova. Aristotel taj postupak zove i-c/.yoiyh
= vodenje do pojmova i odreduje ga kao Y) O.TM TUV V.C/.& IxacTov STTI TOC
xaS-o/vOu sooSog »put od pojedinacnog do opsteg« (Top. A 12, 105 a 13), sto je
Kikeron ne bas srecno preveo izrazom inductio (De invent. 151, Top. 42). Drugo: Hi bi
uzeo vec stvoren pojam o necemu, pa bi ispitivao da li se taj pojam osniva na bitnim
oznakama ili ne, da li u njemu ima suvi-se ili premalo oznaka; onda bi ga preudesio, tj.
suzio ili rasirio. Ovaj postupak zove Aristotel TcapafJoXv) = uporedivanje.
Za te postupke nalazimo potvrde u Ksenofontovim i Platonovim spisima. Kao
primer epagoskog ili induktivnog postupka navescemo dva primera iz Ksenofonta.
Prvi pr im e r :
»Ono valjda znas da su ljudi u svakom poslu najspremriiji slusati one za koje
smatraju da su najbolji. Jer i u bolesti slusaju onoga za koga misle daje najbolji lekar;
putnici na brodu onoga koga smatraju za najboljega krmilara, a u ratarstvu onoga
koga smatraju za najboljega ratara ... Prirodno je, dakle, da su i kod konjice ostali
najspremniji slusati onoga za koga se pokaze da najbolje zna sta treba ciniti« {Mem.
HI 3, 9).
U pomenutom primeru dobiveni opsti stav primenjuje se na nov specijalan slucaj,
tako da celina cini zakljucak po analogiji. Epagoski zakljucak takve vrste nalazi se i u
Platona, na primer u Gorgiji 460 B.
D r u gi pri mer :
» — Kazes da je bolji gradanin onaj koga ti hvalis negoli onaj koga ja hvalim?
-— Ta da, kazem.
— Zasto onda najpre da ne ogledamo ono sto je posao dobra gradanina?
— Cinimo tako!
— Dakle, u upravi novca bolji bi bio onaj koji drzavu novcem bogati!
— Svakako.
— A u ratu onaj ko je cini jacom od protivnika?
— Ta kako ne!
— A kao poslanik nije li onaj koji od neprijatelja cini prijatelja?
— Dabome da jeste.
— Dakle, i u govoru i u skupstini onaj koji ugusuje bunu i stvara slogu?
— Meni se cini.«
U navedenom primeru Sokrat navodi niz opazanjem dobivenih i opsteprimljenih
slucajeva; zatim bi utvrdio da svi oni, tj. i onaj koji drzavu bogati, i onaj koji po-
SOKRAT 251
beduje neprijatelja, i onaj ko posreduje za mir, i onaj koji otklanja razdore, imaju
zajednicko to da drzavi koriste. Tako bi dobio opsti stav: »ko drzavi koristi jeste dobar
gradanin« i sazimanjem svih postavljenih stavova odredio trazeni pojam dobra gradanina
(Mem. IV 6, 14).
Ovaj poslednji postupak zove Aristotel TO opi^eo&ai xa&oXou = o d r e d
i-v a n j e o p s t i h p o j m o v a . I za taj postupak, trazenje i odredivanje opstih
pojmova, svedoci Ksenofont:
»A sam bi se o ljudskim stvarima uvek razgovarao, razmisijajuci sta je
poboz-nost sta li bezboznost; sta je lepota sta li ruznoca; sta je pravednost sta li
nepravednost; sta je razboritost sta li mahnitost; sta je hrabrost sta li kukavicluk; sta
je drzava sta li drzavnik; sta je vlada ljudi sta li dobar vladar ljudi; i tako redom sve
za sto je sma-trao da su lepi i dobri koji to znaju, a koji ne znaju da se s pravom mogu
zvati robovk {Mem. I 1, 16).
Pri istrazivanju sta je koja stvar (TI SJCOCCTOV etv) TWV OVTCOV, Mem. IV 6, 1) Sokrat
je bio veoma smotren da ne bi sto prebrzo kazao da je opsti pojam, a ne bi bilo. U
suprotnosti prema sofistima, koji se sluzahu sjajnim slikama i blistavim upore-denjima da
zadobiju i ocaraju duse slusalaca, Sokrat je uzimao primere iz svakodnev-nih prilika, iz
zivota kovaca, tesara, obucara, ali i volova, magaraca, konja, dakle stvari toboze smesnih,
ali je zato svagda govor skretao na pravedno, lepo, dobro, sveto (Xen. Mem. I 2, 37, III 7,
6, IV 4, 5—7; Plat. Gorg., 491 A). »Njegove besede —■ kaze Alkibijad — najvise lice
na one silene sto se otvaraju! Jer, ako bi ko hteo da slusa Sokratove besede, ucinile bi mu
se isprva smesne: u takve reci i re-cenice spolja su zamotane kao u kakvu kozu razuzdana
satira. On govori o magar-cima pod samarima, i o nekakvim kovacima, i obucarima i
kozarima, i cini se da svagda istim recima isto govori, tako da bi se svaki neiskusan i lud
covek mogao podsmevati njegovim besedama. Medutim, ko ih vidi otvorene i zade
unutra, naci ce najpre da one jedine medu svima besedama imaju u sebi uma a zatim da
su sasvim bozanstvene, i da u sebi kriju izobilje kipova koji predstavljaju razlicne vidove
plemenitosti i otvaraju veoma sirok, cak sveobuhvatan pogled na sve sto treba da ima na
umu onaj koji hoce da bude lep i dobar« (Plat. Symp. 221 E s).44
Primera za Sokratovo trazenje i odredivanje pojmova nalazi se veoma mnogo i u
Platona, narocito u manjim dijalozima. Na primer, pojam poboznosti razglaba se u
Eutifronu, hrabrosti u Lahetu, prijateljstva u Lisidu, vrline u Protagori, rapso-dike u
Ijonu, umerenosti u Harmidu, prave obrazovanosti u Gorgiji, pravednosti u Drzavi,
narocito u I knjizi, lepote u Hipiji vecem, ucenja u Menonu, duse u Fedonu, ljubavi u
Fedru i Gozbi, drzavnika u Politiku, sofista u Sofistu, znanja u Teetetu, najveceg dobra u
Filebu.45
IV ZNACAJ SOKRATOVE DIJALEKTIKE ZA NAUCNO
OSNIVANJE ETIKE
Na osnovu svoga dijalektickog trazenja pojmova Sokrat je postao osnivac
epagoske (induktivne) metode. Prema dotadasnjoj metodi, koja je culnom opazanju i
subjektivnom mnenju pridavala opstu vrednost, ta metoda svojim kritickim para-
44
Ili u mom naved. prevodu str. 102.
45
Literatura: P. J. Ditges Die epagogische Methode des S., Koln 1864; J. J. Guttmann Ober
den wissenschaftl. Standpimkt des S., Brieg 1881; G. Zuccante Intorno al principio informatore e al
inetodo della filos. di Socrate (Riv. di filos. e scienze affini 1902), Bologna 1902; W. v. Gossler
Die analyt. und synopt. Begriffsbildimg bei S., Platon und Aristoteles, Heid, 1913; J. Stenzel Studien
zur Entwicklung der plat. Dialektik von S. zu Aristoteles, Leipzig 1931; F. J. Brecht Sokratische
Dialektik, Neue Jahrbb. fiir Wiss. u. Jugendbildung 11 (1935) 30—47; M. Landmann Elenktik und
Maieutik. Drei Abhandlungen zur antiken Psychologie, Bonn 1950.

252 PETI ODELJAK
lelizmom pokazuje velik napredak. Doduse, ona nije ono sto danas pod tim
razu-mevamo. Jer, pod modernom indukcijom razumeva se metoda kojom se iz nekoliko
cinjenica pronalazi opsti prirodni zakon, koji jos nije poznat. I Sokrat svojim
induk-tivnim postupkom ispituje pojedinacna iskustva da izvede opsti stav, ali rezultat
njegovih dijalektickih operacija nije prirodni zakon, nije prosirivanje nasega znanja, nego
poj am, koji je ranije bio taman, a sad je postao samo jasan, odreden. Ipak atinskom
lovcu pojmova nisu bili cilj samo pojmovi, nego ispravni sudovi, ispravno misljenje i
znanje, a to je nemoguce bez ispravnih pojmova. Njemu pri-pada neosporna zasluga sto
je epagosku metodu s t a v i o u s l u z b u s i s t e - m a t s k o g n a u c n o g r a d a ,
iu tome je glavni znacaj njegove dijalektike. U torn pravcu Sokratovoj zasluzi odao je
priznanje Aristotel ovim recima: »Onaj je (sc. Sokrat) s dobrim razlogom trazio pojam,
jer je trazio zakljucivanje, a pocetak zakljucivanja je pojam . . . Dve stvari s pravom se
mogu pridenuti Sokratu: induk-tivni govori i opsta definicija, jer je to oboje na pocetku
znanja {Met. XIII 4 p. 1078 v 23—30). I za jedno i za drugo naveli smo primere iz
Ksenofonta i Platona. Ovaj poslednji Sokratovu dijalektiku kao vestinu raspravljanja,
dakle dijalektiku u uzern smislu, razvice i usavrsice u dijalektiku kao vestinu misljenja,
dakle dijalektiku u visem smislu {Theaet. 189 E, Phaedr. 276 E ss).
Iz novog oblika razgovora, koji je Sokrat sarn stvorio, 46 kao i iz njegova
dijalektickog postupka, tj. formulisanja pojma, definicije, proizisla su tri glavna
re-zultata.
Prvo. Dok se filosofija pre Sokrata neograniceno poveravala umu i tajnu sveta
htela da resi spekulacijom i da istinu pronade bez metode, da je, takoreci, neposredno
pogodi, Sokrat je prvi mislilac koji je ostavio ne samo inetafizicku spekulaciju nego i
svet naivnih dogmatickih teza uopste i misljenju odredio stalan postupak za po-stizanje
cilja. Njegovom metodom helensko misljenje ostavlja svet naivnog dog-matizma i
prelazi na z e m 1 j i s t e m e t o d i c k o-n a u c n o g rada.
Drugo. Svojim dijalektickim postupkom Sokrat je savladao individualizam
helenske prosvecenosti i subjektivizam sofistike i bas iz dubine subjekta zasnovao novu,
visu objektivnost, utvrdio solidnost duha i razvio smisao za istovetno i postojano. On je
znao da covek samo u sebi moze naci pravila prema kojima ce ude-siti svoj zivot i rad.
Da bi resio to pitanje, on uzima pojmove kao nepromenljive i trajne r e g u l a t i v n e
p r i n c i p e m i s l j e n j a , dakle ono sto su sofisti odbacili. Dok po sofistickom
ucenju nema pojmova koji bi vazili za sve i svagda, jer oni su samo mnenje pojedinaca,
Sokrat je tvrdo uveren da pojmovi nisu od danas ili od juce, nego su trajno nepromenljiva
norma misljenja, i oni su mera coveku, njegovu zivotu i radu, a ne, kako je Protagora
ucio, covek njima; oni su znanje. Jedna ista stvar ne moze biti istinita i neistinita; na
jedno pitanje ne mogu se dati dva suprotna a valjana odgovora, nego vazi samo jedan.
Trece. U Sokratovu ucenju je ne samo pocetak Platonove dijalektike sa celim
sistemom ideja, razvijenim iz Sokratovih definicija, nego i Aristotelove logike. Ali ne
samo razvitak logike nego i razvitak cele naucne etike ima u njemu svoje izvoriste, i u
tome je njegova istorijska vrednost. Svojim bistrenjem i utvrdivanjem pojmova Sokrat je
doneo Helenima d u h o v n u vezu nad njihovom rasutom
p o l i t i c k o m s t v a r n o s c u . Njen znacaj K. Joel obelezava ovako: »Heleni
izgraduju svoju duhovnu drzavu u jeziku, i on ih je jedini ujedinio. Oni su u stvari
zborilacki narod starog veka i zato najsvesniji. Jer iz reci govore pojmovi, a pojmovi su
opsti. Pojam ujedinjuje sve one koji poimaju i u njemu se sporazumevaju, i on u isti mah
ujedinjuje sve pojmljeno sto obuhvata, sto se njemu podvrgava. Pojmovi su duhovni
oblici jedinstva i podvrgavanja. Pojmovi su postali satrapi He-
46
R. Hirzel Der Dialog 1, Leipzig 1895, pg. 68 ss; H. Maier Sokrates, pg. 359 ss.
SOKRAT 253
lade, njeni pravi knezovi i cinovnici. Duhovna vladavina zamenila je fizicku Xoyo?
zamenio dp/;/), velika filosofija malu politiku.«47
Mada je Sokrat ostrinom svoje dijalektike tezio da dode do jasnih, odredenih
pojmova, opet on nije isao za tim da postavi logicku nauku o pojmovima ni da po-stavlja
pravila za njihovo iznalazenje: on je hteo da svoje savremenike uveri da su pojmovi
nepromenljiva i opsteobavezna norma i moraine svesti. Jer, on nije bistrio pojmove samo
onda kad bi bas o njima raspravljao i ni o cemu drugom, nego i onda kad bi trebalo koga
uputiti kako ce najbolje udesiti svoj zivot. Odredivanje pojmova sluzilo mu je samo kao
sredstvo za obnovu iscezle moraine svesti, a nisu mu sami pojmovi bili cilj. To
obnavljanje postizalo se ispravljanjem krivih shva-tanja, jer shvatanja su sudovi koji su
slozeni od pojmova. Evo primera za to. Gla-ukon i Eutidem mislili su da su sposobni da
se bave drzavnim poslovima i veoma mudri. Sokrat im postepeno objasni sta sve
drzavnik treba da zna. Tako Glaukona odvrati od namere, a Eutidem najzad prizna:
»Mislim, mozda mi je najbolje cutati; ta cini se da bas nista ne znam« (Xen. Mem. Ill 6,
IV 2). Harmid, medutim, bio je mnogo sposobniji nego tadasnji drzavnici, ali se ustezao
da ude u skupstinu i primi na brigu drzavne poslove. Sokrat mu tacno razlozi kako je
njegovo ustezanje bezrazlozno i da gresi ako nece da otadzbini pomogne svojim radom, a
mogao bi (Id. ib. Ill 1).
O primeni dijalektike na moralnu svest svedoci ova Sokratova izjava u Ksenofonta
:
»Ja se, dakle, i sam, Antifonte, kao sto se drugi ko raduje ili dobru konju
ili psu ili ptici, tako i jos vise radujem dobrim prijateljima. I ako sto dobro nadem,
ja ih poucavam u tome i preporucujem ih drugima od kojih smatram da ce se okoristiti
za vrlinu. I blago ranijih mudrih ljudi, koje oni ostavise zapisano u knjigama, listam
zajednicki s prijateljima, i pregledam, pa ako sto dobro zapazimo to odabiramo i
smatramo za veiiku dobit ako jedan drugome prijatelji postajemo« {Mem. I 6, 14).
Ksenofont odmah dodaje da mu se, kad je to slusao, cinilo da je Sokrat i sam bio srecan i
slusaoce vodio do toga da budu dobri i lepi (x.aXol xaya&o'O-
Tako je Sokratu znanje eticki ideal, a zajednicko trazenje znanja eticki odnos
uzajamnoga dopunjavanja i podupiranja, kome je on dao ime epcoc = 1 j u b a v (Xen.
Mem. I 2, 29, II 6, 28; Plat. Symp. 216 D ss).
Da je Sokrat dijalektiku primenjivao na eticka pitanja svedoci i Aristotel kad u
Metafizici (I 6 p. 987 b 1 ss) tvrdi da je Sokrat ostavio saznavanje cele prirode (oXv)
cpucnc) i z a h t e v p o j m o v n o g a s a z n a n j a o g r a n i c i o samo na
e t i c k u o b l a s t (upor. Arist. De part. anim. I 1, 642 a 24).
Svoj Sokratovoj dijalektici s njenim metodama glavni cilj je da naucnim
argu-mentima, metodicki, resi aktualna i centralna pitanja moralnog zivota, da donese
odgovor na pitanje TZ&C, (3'.COTEOV = k a k o t r e b a da z i v i m ? (Plat. Gorg. 492
D; upor. i 500 C, 507 D, 527 E).
Uverenje o potrebi toga odgovora toliko je u njega jako da je napustio ne-resljive
kosmologijsko-metafizicke probleme (Plat. Apol. 19 Cs; Xen. Mem. I 1, 11) i sav se
predao istrazivanju coveka i njegova zivota. I tako •— kako veli Kikeron — »Socrates
primus philosophiam devocavit a caelo et in urbibus conlocavit et in domus etiam
introduxit et coegit de vita et moribus rebusque bonis et malis quae-rere« —■ »Sokrat je
prvi filosofiju spustio s neba na zemlju, dao joj boraviste u gradovima, uveojecaki ukucei
primoraoje da se bavi ispitivanjem zivota i morala, dobra i zla« {Tusc. d. V 4, 10; Acad.
post. I 4, 15).
47
K. Joel Geschichte der antiken Philosophic, Tubingen 1921, 122—123.
254 PETI ODELJAK SOKRAT 255

Primenom pojmovnog saznanja na eticka pitanja Sokrat je za sva vremena uda- Navod iz Ksenofonta pokazuje jos i ovo. Iz cinjenice da je znanje ne samo
rio nerazorivu osnovu naucnoj etici, zasnovao njenu autonomnost, tj. nezavisnost neobilazan uslov i pomocno sredstvo pravog morala nego i njegova sustina Sokrat
zakljucuje da je znanje obelezje i svih pojedinih vrlina, jer sve se vrline sastoje u j
, znanju, tj. u poznavanju onoga sta treba ciniti i cega se treba kloniti, i razlikuju se
od predanja i religije, cak joj dodelio autoritativan polozaj prema religiji, i svim tim otvorio novu epohu samo po predmetu znanja. Prema tome, nije pravilno uobicajeno misljenje da ima
u istoriji etickoga saznavanja.48 mnogih i raznovrsnih vrlina: vrlina je u stvari samo jedna. Tako Sokrat dolazi I
do d r u g o g formalnog etickog principa: s v e v r l i n e , u k o l i k o su znanje,
V FORMALNI PRINCIPI SOKRATOVE ETIKE 1. VRLINA JE cine j e d i n s t v o (upor. i Plat. Prot. 329 B ss, 349 B—360 E).

ZNANJE. ONA JE SAMO JEDNA I POSTIZIVA

Stozerna misao Sokratove etike jeste nerazlucno jedinstvo teorijskog znanja i

%
prakticke delatnosti. Vrlina je ne samo znanjem uslovljena nego i sa znanjem isto-vetna. Za tu osnovnu
Sokratovu misao nalazimo u Aristotela ova svedocanstva:
I u Etici Nikomahovoj VI 14, p. 1144 b 19 s, 29 s; 2wxpdcT7]£. .. ©po-
vvjcreit; WSTO apsTa? . .. Xoyou? TO? apsToc? WSTO slvai, (e~tcrr/)[j.a<; yap slvat —acra?)
= »Sokrat. . . misljase da su sve vrline teorijska znanja .. . misljase da su vrline ',
manifestacije uma (jer su sve znanja)«;
II u Etici Eudemovoj I 5, p. 1216 b 6: e-icr-r/j^a? WSTO slvai Ttaoa? Ta?
dpsTac, cicS-' au.a cnju.[3aiVoiv eiSsvai TS TYJV o\xa'.0GUV7)v xal slvai Sixaiov =
»misljase da su sve vrline znanja, i da je jedno te isto znati sta je pravedno i biti
pravedan«;
'
III u Etici Velikoj I 35, p. 1198 a 11; ouSsv yap oosXo? slvai TrpaTTSiv Ta
dvSpsta xal TOC Stxaia. (j.vj stSo-ra xal Tcpoatpoufisvov TU Aoyoy 8io T/JV ap£T7)V
j
£Q-/) Xoyov slvai = »Sokrat je tvrdio da to nema nikakve koristi vrsiti ono sto je
hrabro i pravedno ako to covek cini bez znanja i svesne namere; stoga je rekao
da se vrlina sastoji u pojmovnom saznanju.«
Aristotelova svedocanstva podudaraju se s onim sto o Sokratovoj stozernoj misli tvrdi
Ksenofont:
»M u d r o s t (aotpta, u teorijskom smislu) i m o r a l n o s t (ccoopoauw), u
prakticnom smislu) n i j e r a z l i k o v a o , nego je za onoga ko zna sta je lepo i
dobro pa to i primenjuje, kao i za onoga ko zna sta je ruzno pa se toga i kloni, smatrao
da je mudar i moralan. A kad je pitan da li za mudre i uzdrzljive smatra one koji znaju
sta treba raditi, ali cine suprotno, odgovorio je: ,Isto onako kao nemudre i neuz-
i
drzljive. Jer mislim da svi po mogucnosti odabiraju ono sto smatraju da im je naj-
korisnije, pa to i cine. Smatram, dakle, da oni koji pravo ne rade nisu ni mudri ni
razboriti.' A ucio je da su i pravednost i svaka ostala vrlina mudrost (tj. znanje). Jer
\
samo ono sto je pravedno i uopste sve sto se radi prema vrlini jeste i lepo i dobro.
I koji to znaju, nece nista vise voleti nego to, i koji ne znaju ne mogu tako raditi,
nego ako i pokusaju, grese. Tako i lepo i dobro rade samo oni koji su mudri, a koji nisu
mudri, ne mogu, nego ako i pokusaju, grese. Posto se, dakle, i ono sto je pravedno
i sve ostalo lepo i dobro radi po vrlini, ocevidno je da je pravednost i svaka ostala
vrlina mudrost« (sc. znanje. Mem. Ill 9, 4 s; upor. i II 7, 10; IV 6, 5 s).
;
V r l i n a j e, dakle, z n a n j e . To je p r v i formalin princip Sokratove etike.
 U svih ljudi postoji uglavnom jednaka sklonost vrlini (Xen. Symp. 2, 9), i nju treba samo razviti
dobrom poukom. Doduse, nisu svi ljudi jednako obdareni za razvijanje te sklonosti, ali je svima potreban
trud, ucenje, vezbanje, vaspitavanje (sTuuiXeia, u.d&7)cns, U,SASTT], -rcai&sta), i bas ono sto se cini
najvrsnije po pri-rodi iziskuje najvise vaspitanja (Xen. Mem. Ill 9, 1 ss, IV 1 3 s, IV 2, 2 s). Tako Sokrat
dolazi do t r e c e g formalnog principa svoje etike: v r l i n a je p o s t i - ziva, jer se moze
n a u c i t i (upor. i Plat. Prot. 349 B, 361 A ss).
Pitanje da li se vrlina moze ili ne moze nauciti nametalo se vec pre sofista i Sokrata. Pindar, na primer,
suprotno Bakhilidovu tvrdenju da »jedan postaje mudar od drugoga i u proslosti i danas« (frg. 5), ne veruje u
naucenu (SiSaxTa) nego samo u urodenu vrlinu, u ono sto se osniva na nasledenoj krvi bozanskih predaka, u
dar prirode (<pud 01. II 94 ss, e^ous? tfooq Nem. I 25 s, GU[XCDUTO? dcpsTd Isthm. Ill 14 49, Saitiwv
ysve&Aio? Ol. XIII 105).
Euripidovo tvrdenje da (isyicTov TJ ©\jo-j.q', tj. da je prirodna obdarenost naj-vece dobro (Fenik, frg.
810), bilo je, najzad, uverenje cele one genijalne epohe. Tukidid raspravlja pitanje da li Temistokle za svoje
delo ima da zahvali mudracu ili svojim urodenim sposobnostima. Ali nova obrazovanost morala je na to
pitanje dati svoj odgovor. Sokrat, u kome se ljudska svest uspela do jasne samosvesti, pokazuje da vrlina nije
ni poklon prirode ni nesto spolja nauceno i dobiveno, nego se izgraduje samosaznanjem i saznanjem etickih
normi, dakle znanjem. Dok sofisti uzimaju ljudsku prirodu kao gotovu, Sokrat je uzima kao neizvajan
mramor, od koga covek-vajar samosaznanjem i samosavladivanjem treba da stvori umetnicko delo. Moze
pravilno delanje biti rezultat i urodene sklonosti dobru ili posledica pri-vikavanja na red i zapt, ali samo ono
delanje koje proizlazi iz razumskoga saznanja ima pravu eticku vrednost.
48
Upor. E. Boutroux Socrate fondateur de la science morale, Mem. de l'Acad des Sc. mo-
rales 1885.
2. NIKO NE GRESI NAMERNO
Sokratu je nemogucno verovati da bi pozude mogle savladati um, jer nista nije jace od uma:
»Vecina misli o znanju tako da ono nije ni jako ni kadro da vodi ni podobno da
vlada. I ne sude o njemu kao da je ono takvo, nego u ljudi, kazu, ima cesto znanja, ali
njima ne vlada znanje nego nesto drugo — cas strast, cas uzivanje, cas bol, po-nekad
ljubav, i cesto puta strah. Prosto: sude o znanju kao o robu49 — sve ga ono drugo
kojekuda razvlaci. Da li, dakle, i ti mislis da je znanje nesto takvo, ili je ono nesto
lepo i podobno da vlada covekom, i kad vec jedared upozna razliku izmedu dobra i zla,
nista ga vise ne moze nadvladati, tako dase s v a g d a d e s a v a ono sto z n a n j e na
r e duj e, da je, dakle, razboritost dovoljna pomoc coveku?« (Plat. Prot. 352 B C).
Kad ko uvidi sta treba da cini, on to eo ipso i cini, to mu znanje nareduje, i zato on ne moze dobro
ne vrsiti. A kad ko cini zlo, on ga cini zato sto misli da je ono za njega nekakvo dobro; ne cini ga iz
urodene rdave sklonosti, nego iz nerazumevanja pravih uslova srece, iz nepoznavanja puta koji
vodi pravom dobru. Nemoralno delanje jeste, dakle, samo posledica varljivog mnenja, zablude,
neznanja (Xen. Mem. Ill 9, 5 s; Plat. Lach. 194 D, Prot. 357 D). Tako Sokrat dolazi do novog
oblika svog prvog formalnog principa: n i k o ne g r e s i n a m e r n o (ofiSefc Ixdiv dfxapTdvsi,
Plat. Prot. 345 D, 352 D, 358 E, Gorg. 509 E, Tim. 86 D, Legg. 731 C, 860 D, Ep. VII 351 C),
nego svako gresi zato sto ne zna sta je dobro, a ne zato sto n e c e dobro. Sokrat je smatrao da
ljudskim dela-
49
Na ovo se odnosi Arist. Eth. Nic. VII 3, p. 1145 b 23—25: Ssivov yap i-iazf^rji;
EVOUOTJI;, co? coeTo ScoxpdiTjs, deXXo TI y.al -epieAXEiv au-f)v coej-ep avSpcbraSov.

256 PETI ODE LJAK
njem ne upravlja nista drugo nego svemocni urn, i zato je on uopste pobijao shva-tanje
da ima neke neuzdrzljivosti, jer »niko ne dela protiv onog sto je najbolje sa znanjem,
nego samo iz neznanja« (Arist. Eth. Nic. VII 3, p. 1145 b 25 ss, Eth. End. VII p. 1246 b
34). S tim u je vezi i Sokratovo tvrdenje: ko sa znanjem cini zlo on je moralno bolji no
onaj koji to cini bez znanja (Plat. Hipp. min. 372 A ss). Bukvalno uzev, ovaj stav je
paradoks, ali kad se dovede u vezu s principom vrline kao znanja, on je razumljiv. Sokrat
tvrdi da onaj koji cini zlo iz znanja cini ga samo izuzetno, prema prilikama, a u drugim
slucajevima radice dobro. Ali ko gresi iz neznanja, on ce produziti da radi zlo, jer ne zna
svoju zabludu. Ukoliko Sokrat smatra da je znanje ne samo sredstvo nego i sustina
morala, utoliko je on e t i c k i i n t e-l e k t u a l i s t , a ukoliko smatra da izmedu
znanja i moralnog delanja nema antagonizma, utoliko jeon e k s t r e m a n
optimist.
3. VESTINA MERENJA
Desava se, ipak, da ljudi misle da mnogi znaju sta je najbolje, pa ako i mogu to da
ucine, opet ne cine, nego rade drugo, jer podlezu strastima, tj. savladuje ih zadovoljstvo
ili bol. Na pitanje sta se ljudima desava kad kazu da ih savladuju strasti i da ne rade ono
sto je najbolje, ako to i znaju, Sokrat odgovara da im nedostaje v e s t i n a m e r e n j a ,
dakle opet potrebno pravo znanje. On to razlaze ovako. Cesto puta kratkotrajno uzivanje
(na primer u jelu, picu, obljubi) nosi u sebi klicu bolesti i zato u poznije vreme rada
velike bolove, kao sto cesto biva i to da male tre-nutne neprijatnosti u sadasnjosti (na
primer neprijatno vezbanje tela i vojevanje i le-karsko lecenje paljenjem, rezanjem,
lekovima i gladovanjem) stvaraju za docnije vreme zdravlje i krepko telo i spasenje
otadzbini. Ljudi ipak cesto odabiraju malo ali blisko zadovoljstvo, zato sto im se ono,
zbog netacnog procenjivanja, koje proiz-lazi iz perspektivne obmane, cini veliko, kao sto
se klone velikog ali dalekog zado-voljstva, jer im se ono cini malo. Njihova pogreska je
intelektualne prirode: oni grese ne zato sto odbacuju svoje bolje znanje, nego zato sto
zaista ne znaju velike buduce posledice. Ne odlucuje blizina, resp. sadasnjost, ni daljina,
resp. buducnost, treba li covek da nesto ucini ili ne treba, nego velicina i mnozina.
Pravilan postupak u izboru zadovoljstva i bola, dobra i zla, pretpostavlja, dakle, vestinu
merenja, i ona omogucuje procenjivanje osecanja zadovoljstva i bola prema njihovu
pravom, a ne perspektivno odmerenom, odnosu velicine. »Kad bi nam, dakle, valjan rad
—■ objasnjava Sokrat Protagori — zavisio od toga da prevaljujemo i biramo velike
da-Ijine, a malenih da se klonimo i ne prevaljujemo ih, sta bi nam bilo spasenje zivotu?
Dali v e s t i n a m e r e n j a i l i m o c p r i v i d n o g a ? N e b i l i nas ova moc
opsenjivala i cinila da amo i tamo cesto menjamo isto i kajemo se i u radu i u izboru
velikoga i maloga, a merenje bi ucinilo kraj toj tlapnji time sto bi pokazalo istinu, unelo
spokojstvo u dusu, jer bi ova ostajala kod istine, i spaslo zivot? ... A kad je ocevidno da
nam spasenje zivota lezi u valjanu izboru zadovoljstva i bola, u izboru onoga cega ima
vise i manje, i onoga sto je vece i manje i sto je dalje i blize —• ne cini li vam se da je to
pre svega me re nj e, jer ono je istrazivanje o visku i nedo-statku i o jednakosti jednoga
prema drugome? . . . A kad je m e r e n j e , mora da je valjda vestina i znanje« (Plat.
Prot. 356 D—357 B).
Kad covek, dakle, cini zlo predajuci se pozudama i strastima, to znaci da mu
nedostaje merilacka vestina, da u njega nema jasnoga saznanja dobra, jer se ne upravlja
prema objektivnom saznanju, koje je jace od svega, nego prema subjektivnom, koje ga
obmanjuje. Kad je ko savladan strastima, drugim recima kad je slabiji od sebe, to znaci
da je pogresio u izboru zadovoljstva i bola, zato sto nema pravog znanja. A kad je ko jaci
od sebe, tj. jaci od strasti, to znaci da je umeo odabrati pravo
SOKRAT 257
zadovoljstvo i pravo dobro, zato Jto ima pravo znanje. Niko, dakle, nece ici drage volje u
zlo kad zna da je zlo. Coveku je urodeno da izmedu dobra i zla bira dobro, a izmsdu dva
zla manje. Strah je ocekivanje zla. Niko zato nece ici drage volje na ono cega se boji kad
sins onamo gde se ne boji.50
Pitanje pred.nsta izbjra covekove merilacke vestine pretpostavlja pitanje
materijalnih principi, rasp, sadrzaja, Sakratove etike.
VI MATERIJALN1 PRINCIPI SOKRATOVE ETIKE
1. SAZNANJE DOBRA
Kao sadrzaj znanja koje coveka cini vrlovitim Sokrat je uzimao uopste d o b r o
(TO dya&ov). Sta je pak tacno razutnevao pod dobrom to je teze reci, jer s jedne strane
njegovu etickom ucenju nedostaje metafizicka i psiholoska podloga, a s druge strane on
nije izgradio nikakav zatvoren eticki sistern, jer kako svoje misli nije izlagao pismeno, to
nije imao spoljasnjeg razloga da svoja moralna uverenja sastavi u zaokru-zenu celinu.
Necemo, dakle, pitati kakvo je to dobro i za koga je dobro, nego cemo reci da je to uvek p
o z i t i v n o dobro. Svodenje vrline na saznanje predstavlja prvi formalni, a
s v o d e n j e s a z n a n j a na s a z n a n j e d o b r a preds t a v l j a prvi
m a t e r i j a l n i p r i n c i p S o k r a t o v e e t i k e . Delanje dobra, prema tome, nije
nista drugo nego samo znanje u njegovoj praktickoj primeni.
O Sokratovu shvatanju dobra moze se uopste reci ovo. Svi ljudi hoce neko dobro i
zato prema toj svrsi i upravljaju svoje delanje. »Pa ipak« — odgovara Sokrat Aristipu —
»ako me bas pitas da li znam i kakvo dobro koje nije ni za sto dobro, niti znam niti mi
treba«. A na pitanje Aristipovo: »Da li je onda i kos za dubre lep?« Sokrat odgovara:
»Tako mi Diva, i zlatan stit je ruzan, ako je kos za svoju svrhu lepo izraden, a stit zlo«
(Xen. Mem. Ill 8, 2 i 6). Sve sto, dakle sluzi odredenoj svrsi jeste dobro, a ono sto je
dobro jeste istovetno ne samo s 1 e p i m (xaXov) nsgo is k o r i s n i m (&?SXI;J.OV,
yj-qoiaov, Xen. Mem. IV 6, 8—9; Plat. Prot. 333 D, 353 C ss). Sve je lepo i korisno s
obzirom na svrhu kojoj sluzi (Xen. Mem. IV 6, 8, 8) i s obzirom na to sto je po zakonu
(Id. ib. IV 4, 12; 6, 6). Iz toga izlazi da niko drage volje i sa znanjem ne moze biti rdav,
jer niko nece namerno raditi protiv svoje koristi (Id. ib. Ill 9, 4 s; Plat. Apol. 25 C). Svako
hoce svoje dobro (= egoizam), a ko radi suprotno, on to cini iz neznanja. Svako hoce i
tude dobro (= altruizam), a ko radi protivno, i njernu smeta neznanje, jer ne zna da je tude
zlo i njegovo zlo, da ko sto radi sve sebi radi. Korist i steta jesu, dakle, merilo dobra i zla.
Primera ovakva obrazlozenja ima dosta u Ksenofonta, koji je u Sokratovu etickom ucenju
najvise video cistu utilitarnost, tj. izvodenje etickih prin-cipa iz posledica radnji. Zato se,
ipak, Sokratovo ucenje ne moze obeleziti kao eticki utilitarizam (Ziegler), jer korist, po
Sokratu, nije krajnji i poslednji cilj covekove delatnosti: prava korist je samo sredstvo za
dostizanje blazenstva, a prava vrlina, in ultima analyst, jeste znanje onoga sto coveka cini
blazenim. Dobro je vezano ne samo s korisnim nego is p r i j a t n i m ('/)Su), i princip
korisnosti i prijatnosti kao merilo i regulativni princip moralnog delanja samo je drugi
oblik principa dobra. U Platonovu Protagori Sokrat izvodi da se sreca sastoji u prijatnom,
bezbriznom i bezbolnom zivotu i dokazuje da je znanje i tu presudan cinilac zivota (351
B s). I princip zadovoljstva ili prijatnosti zauzima znatno mesto u Sokratovu ucenju, ali
zato se, ipak, njegovo ucenje ne moze obelezavati ni kao eticki hedonizam, jer tu nije rec
o zadovoljstvu kao krajnjem cilju svega etickog delanja, nego je red o
50
Literatura: F. Dittrich De S. sententia virtutem esse scientiam, Braunsb. 1868; T. Wildauer
Die Psyhologie des Willeus bei Sjkrates Platon und Aristoteles, I Teil, Iansbr. 1877; R. Simeterre
La theorie socratique de la vertu-science selon les Mim. de Xen., Rev. de Philos. 1938, pg. 1—21.
93—123. 189—212.
17 Istorija hdenske etike
 258 PETI ODELJAK
znanju kao merilu za odmeravanje trajnih i trenutnih zadovoljstava. Ostrim
dijalek-tickim ispitivanjem Sokrat cisti pojam koristi od troske i dize ga iznad
spoljasnjeg zasnivanja moraine delatnosti: korisno i dobro nisu isto sto i prijatno
(Xen. Mem. I 3, 11; 6, 8; IV 5, 6; 8, 11). Pravo njegovo shvatanje o odnosu
pojmova dobro i prijatno nalazi se u Platonovu Gorgiji; ostvarivanje dobra mora
biti najvisi cilj zivota; jer dobro je svagda i prijatno, ali prijatno nije uvek dobro
(468 A, 500 A, 506 C).
2. SAMOUSAVRSAVANJE
Precisceni princip spoljasnje korisnosti, resp. precisceno spoljasnje zasni«
vanje moraine delatnosti vodi njenu unutrasnjem zasnivanju, samousavrsavanju,
kojim se sticu unutrasnja dobra. S a m o u s a v r s a v a n j e je d r u g i m a t
e-r i j a l n i p r i n c i p Sokratove etike: »Mislim« — kaze Sokrat —■ »da
najboljim zivotom zive oni koji se staraju za to da budu sto bolji, a najprijatnijim oni
koji naj-vise vide da postaju bolji« (Xen. Mem. IV 8, 6). Jer »nijedna radost ne
moze se uporediti s onom koja izvire iz pomisli da i sard bolji postajes i bolje
prijatelje teces« (Id. ib. I 6, 10). Zlo, dakle, nije apsolutan realitet, samostalan
cinilac stvarnosti, nego posledica neusavrsavanja ljudske prirode. Podataka za to
shvatanje nalazimo i u Platona. U njegovoj Apologiji Sokrat duhovno i moralno
samousavrsavanje istice i kao sadrzaj svoga zivotnog rada:
»Dokle god bude daha u meni i dokle god budem snage imao, necu prestati
baviti se ispitivanjem istine, i vas savetovati, i poudavati, s kojim se od vas vec budem
sastao, govoreci po svom obicaju: .Cestiti moj c"ovece, Atinjanin si, gradanin najvece
i po mudrosti i snazi najuglednije drzave, a nije te stid sto se staras za blago kako ces
ga sto vi§e nagomilati, i za slavu, i za cast, aza pamet, i za i s t i n u , iza dusu,
da bude sto bo 1 ja, za to se ne staras i ni malo ne hajes'« (29 D).
Dok se dotad cilj covekovih teznji jednako (i gotovo vise) prostirao na
spo-Ijasnji svet, Sokrat taj cilj pomera u s v e t u n u t r a s n j i . Tim pomeranjem on
je oblast duha otvorio i umetnosti. U razgovo'ru s'a slikarem Parasijem, koji se
cudi sto Sokrat hoce na slici da prikazuje dusu, a ona nema ni boje ni uopste icega
vid-ljivog, Sokrat mu svojim nacinom objasnjava koliko se pogled i izraz lica
menjaju prema dusevnom stanju, te se i Parasije najzad uverava da je i u liku na
slici mogucno prikazati razlicna dusevna stanja. Do istog uverenja dovodi i vajara
Klitona (Xen. Mem. Ill 10, 1 ss). U tome otkrivanju unutrasnjega sveta i
naglasavanju duse kao narbcite oblasti u torn svetu lezi epohalan znacaj Sokratova
ucenja u isto-riji helenskoga coveka, I u tome sto otkrivac te oblasti iznad svih
prolaznih do-bara: bogatstva, moci, slave, telesne snage ili cumin zadovoljstava — a
za tim do-brima helenska narodna svest je najvise zudela — istice neuporedivu
vrednost duse i ceo zivot shvata kao eticki zadatak, kao neprestani rad na sopstvenoj
dusi, on se pojavljuje kao p r e o d r e d i v a c svih helenskih tradicionalnih
vrednosti. To preodredivanje, tj. isticanje svesnog uoblicavanja svog licnog
unutrasnjeg zivota, znacajno je i za problem vaspitanja, jer pravo vaspitanje i nije
drugo neko svrho-vito »obdelavanje duse«, »staranje za dusu« (^u/% 9-epa~si«,
^UX% s7tiu.sXsia, Id. ib. II 1, 19; Plat. Apol. 30 As, 31 Dss, 36C,lach. 185E,
Gorg. 464C, 513 D).
Ciscenju i oblagorodivanju svoje duse najbolje sluzi onaj koji, i pored svih
opasnosti, svagda vrsi posao cestita coveka, cak i onda kad mu preti smrt (Plat. Apol.
28 B). Sokrat je za celog svog zivota vrsio takav posao. Kad mu Hipija zamera:
»Dosta je sto ostale ismejavas time sto ispitkujes i sve pobijas, a sam neces nikome
daodgovaras i kazes svoje misljenje. o icemu«, on odgovara: »Ako vec ne govorim,
a ono delom pokazujem. Ili se "te^i^cifl'uda se po delu ne da bolje prosuditi
ne-goli po govoru?« (Xen. Mem. IV^Q-O^U). Svojim moralnim na&lima ostao je
svagda veran: »One razlog'e koje sampfe isticao^ mogu ni sada odbaciti kad me je
SOKRAT 259
snasla ova sudbina, nego mi izlaze pred oci gotovo onakvi isti, i ja ih postujem i
cenim s istim uverenjem kao i pre« (Plat. Crito 46 BC). I heroizmom svoga
umi-ranja Sokrat ce dati autentican dokaz ne samo za svoje eticko ucenje nego i za
svoje etidko delanje. I svojpm vedrom mucenickom smrcu on ce se pokazati kao
covek dela i potvrditi gornje reci sto ih je kao odgovor uputio Hipiji.
3. BLAZENSTVO
Princip samousavrsavanja vodi najvisem cilju zivota, onom koji daje pravac
svima pokretima volje i predstavlja cilj svih radnji, a to je individualno b l a z e n stvo
(siSSoUEiov'-a) kao najneospomije dobro (Xen. Mem. IV 2, 34). To je trajno
zadovoljstvo sto ga stvara dobar rad i lep napredak (su7tpaEta, Id. ib. IH 9, 14), a
ovi dolaze od naucenosti i uvezbanosti, tj. samousavrsenosti. Prema tome,
pozi-tivno etiSko delanje jeste ono koje coveku omogucuje njegovo najneospomije
dobro — blazenstvo, i vrlina je samousavrsenost, kojom covek cini srecnirn i
blazenim ne samo sebe nego i druge. Na primer: »Kralj je dobar ne onda kad bi
samo svoj zivot dobro udesavao, nego kad bi i onima kojima je kralj bio pocetnik
srece. Jer, i kralj se bira ne zato da se za se lepo stara, nego da po njemu srecni
budu i oni koji ga izaberu«. Tako je i vrlina vojskovoda da srecne cini one kojima
je voda (Id. ib. Ill, 2, 2 s; upor. i I 2, 32). B1 azens t v o je, dakle, tr eci
ma-t e r i j a l n i p r i n c i p Sokratove etike. I za sof istiku je najopstiji princip
etickog drzanja bilo blazenstvo. Ali, dok su sofisti blazenstvo nalazili u
neobuzdanosti individualnih prohteva i strasti i njima podvrgavali opstu korist i ucili
da je bolje nepravdu ciniti nego trpeti je (Plat. Gorg. 492 C), Sokrat iz pojma
blazenstva iz-bacuje svaki hedonizam i uci da je u z d r z 1 j i v o s t (kyx.p&.'vzKx),
tj. obuzdava-nje nagona i strasti, osnova vrline (Xen. Mem. I 5, 4; IV 5, 1—8), jer
bez uz-drzljivosti nije mogucno jasno misljenje ni pouzdano saznanje onoga sto je
istinski korisno. Uzdrzljivost, a ne njena suprotnost, neumerenost, donosi najtrajnije
i najvise zadovoljstvo (Id. ib. IV 5, 9 s), i blazenstvo ne treba stvarati od dobara
kojima se moze prigovoriti, tj. od spoljasnjih dobara, kao sto su telesna lepota,
jakost, bogatstvo, slava itd. (Ib. id. IV 2, 34 ss), nego samo od unutrasnjih, jer su
samo ta dobra neprolazna.
VII POLITICKA ILI SOCIJALNA ETIKA SOKRATOVA
Postoje uglavnom cetiri sfere u kojima dolaze do izraza socijalne osobine
he-lenskog coveka: porodica, krug prijatelja, drzava i religiozna zajednica. Da se
pri-kazu socijalno-eticka shvatanja Sokratova, treba izneti kakva je on shvatanja
imao o drzanju pojedinca u okviru pomenutih sfera.
Sokrat nije u punoj meri uvideo visi eticki znacaj braka. Ljubav kao podloga
braka nema za njega nikakva znacaja, i brak je samo ustanova za proizvodenje
dece i odrzanje ljudskog roda (Xen. Mem. II 2, 4). Ipak on je imao r a z u m
e-v a n j a za p o r o d i c u , sasvim u duhu svoga vremena i svoga naroda.
Lam-prokla, svoga najstarijeg sina, miri s majkom i podseca ga na duznosti prema
njoj (Id. ib. II 2); miri zavadenu bracu, Herefonta i Herekrata i preporucuje im
slogu (Id. ib. II 3). Kad se bude branio pred atinskim sudom, on ce s izvesnim
roditelj-skim ponosom isticati da se ni on nije rodio »od hrasta ni od kamena«, nego
od lju-di, pa ima i svojih srodnika, cak i tri sina, ali kao castan gradanin nije ih
pred sud doveo, da ih pokazuje i na taj nacin da od sudija izmoli oslobodenje (Plat.
Apol. 34 D).
U Platonovu Eutifronu on vraca Eutifrona odvraca od namere da tuzi svoga oca.
Navedeni podaci dokazuju da je Sokrat odnos dece prema roditeljima posmatrao s
17*
260 PETI O D E L J A K
visokog etickog stajalista. Uostalom, on usvaja i brani, »nepisane zakone«, koji, ako i
nisu napisani, vaze kodsvihljudi, ajedan od tih zakona nareduje i postovanje roditelja
(Xen. Mem. IV 4, 19 ss).
Od pojedinih socijalnih oblika Sokrat pridaje najvecu eticku vrednost p r i-j a t e 1 j s
t v u, i ono je doista i bilo jedan od najjacih i najmocnijih cinilaca u he-lenskom etosu, jer
je sluzilo ne samo moralnom nego i duhovnom obogacivanju lic-nosti. On je i sam
osecao duboku potrebu da ima prijatelja, sto se vidi iz celog njegova zivota, kao i iz
njegovih odnosa prema mnogobrojnim prijateljima, ali je i u svojim razgovorima s
velikom udedljivoscu govorio o vrednosti i sustini prija-teljstva, isticao vrednost
prijatelja i davao savete o njihovu izboru (Xen. Mem. II 4 — 6). Doduse, on i prijateljstvo
zasniva u prvom redu na principu korisnosti: ono se sastoji u uzajamnom potpomaganju
(Id. ib. II 6,21). Ali, pored te strane, on istice i njegov idealan znacaj: pravo prijateljstvo
moze postojati samo medu cesti-tim ljudima, pravi prijatelji sve ce uciniti jedan za
drugoga, i vrlina i delotvorna bla-gonaklonost jesu jedino pouzdano sredstvo za sticanje
prijatelja (Id. ib. II 4, 6 s, 6, 14 s, 21 — 39). Koliko je, pak, za njega prijateljstvo imalo
dublji znacaj i koliko je on idealno shvatio svoje duznosti kao prijatelj, to pokazuje ceo
njegov zivot posvecen prijateljima, narocito njegov odnos prema Alkibijadu. Narocito
prijateljstvo izmedu starijih i mladih moze da bude osnovano na sasvim duhovnoj
podlozi. UPlatonovoj Gozbi Sokrat neposredno govori protiv pederastije, koja je duboko
pro-drla u ondasnje atinsko drustvo. Na pederastiji osnovano prijateljstvo Sokrat ostro
odbacuje (Xen. Mem. I 2, 29 s, 3, 8 ss; II 1, 30).
Kad sreca coveka pojedinca ne zavisi od spoljasnjih slucajnosti, nego od njegova
svesnog uoblicavanja svoga licnog unutrasnjeg zivota, utoliko vise namece se pitanje
kakav ce stav individualist Sokrat zauzeti prema najvaznijoj ljudskoj za-zajednici,
d r z a v i , i kako ce on shvatiti odnos pojedinca prema njoj? Kao Ati-njanin on se
iscrpno bavio i pitanjem drzave. Ako i nije izgradio punu politicku teo-riju, ipak njegova
politicka shvatanja imaju znacaja zbog toga sto je on ppjam pravde iz individualne etike
primenio na drzavni zivot, i tako je taj pojam postao osnovni pojam nauke o drzavi, koja
se u njegovo doba pocela razvijati.51 I u pi-tanju drzave pokazuje se nova sustinska
razlika izmedu njega i sofista: dok su se ovi potudili od svoje drzave i u Atini, ondasnjem
zaristu helenske obrazovanosti ziveli kao stranci bez otadzbine, i otud izgubili prisno
osecanje za nju — a otadz-bina i drzava bile su za Helene jedno ■— Sokrat Atinjanin
nalazi u drzavi najvecu i najuzviseniju zajednicu: za nju se on oseca vezan najsvetijim
vezama i nepreko-racljivim obavezama prema njenima zakonima. JerjLzakoni su osnova
reda u drzavi, i ko hoce da u njoj zivi, obavezuje se da ce se njenim zakonima pokoravati.
Za-koni, dakle, nisu drugo no izraz utvrdene volje slobodnih ljudi koji cine drzavu i kao
clanovi drzavne zajednice i kao saradnici u drzavnoj upravi i zakonodavstvu, tako da
vrsenjem zakona vrse u stvari svoju volju. Dok su stariji sofisti, Protagora, Antifont i
Anonim, jos priznavali nuznost i nepovredivost drzavnog poretka, mladi su pozitivnom
pravu protivstavljali prirodno pravo, tvrdeci da su zakoni samo pro-izvoljne ljudske
uredbe, koje vaze samo dotle dok ne dodu u sukob s prirodnim pravom, a u takvu sukobu
svaki gradanin ima pravo da zakonima uskrati poslus-nost. Protiv ove opasne teorije
Sokrat je i svojim ucenjem i svojim zivotom branio teoriju da se covek pojedinac u
svakom slucaju mora pokoravati zakonima, cak i onda kad mu je ucinjena nepravda;
zakoni se mogu i menjati, ali ne silom, nego od-lukom gradana, dakle onako kako su i
doneseni. Ako se koine ne svida koji zakon, on ga ne sme ni silom oboriti a ni
uskracivanjem poslusnosti gaziti, nego od dveju mogucnosti treba odabrati jednu: ili
ostaviti grad koji mu svojim zakonima
51
H. v. Arnim Die politischen Theorien des Altertums, Wien 1910, pg. 25—26.
SOKRAT 261
nareduje nesto sto protivreci njegovu uverenju ili uveriti gradane da im zakoni ne
valjaju! Ali, cim je zakonska odluka donesena, on joj se mora bez ustezanja pokoravati,
cak i kad mu se cini najveca nepravda. Obrazlozenje ove teorije cini sadrzaj Platonova
Kritona.
U svom politickom shvatanju Sokrat se pojavljuje kao pravi sin svoga naroda u V
veku i kao nosilac najboljih tradicija atinske demokratske drzave, koja ne-sumnjivo
predstavlja prvu pravnu drzavu u istorijskom razvitku. Pa ipak se on u svom odnosu
prema drzavi mnogo razlikuje od ostalih Atinjana: zbog sloma svih dota-dasnjih
socijalno-etickih normi tadasnja atinska drzava nalazila se vec u punoj mo-ralnoj
rastrojenosti, jer su beskrupulozni demagozi u svima vaznim pitanjima imali presudnu
rec,52 i s takvom upravom aticki kriticki mislilac morao je doci u sukob. U svom veoma
jakom rodoljublju i u svojoj do najvece mere razvijenoj eticko--politickoj svesti, on se
nije mogao pomiriti s tim da drzavom upravljaju oni koji ne znaju kako se drzava
odrzava, razvija i unapreduje.
Osnovna politicka misao Sokratova jeste v l a d a v i n a d u h o v n e i mo-
r a i n e elite: »Kraljevi i vladaoci« — govorio je on — »nisu oni koji nose zezlo, ni oni
koji su izabrani ma od kojih ni oni koji su izabrani kockom, ni oni koji su krmilo uzeli
nasiljem ili prevarom, nego samo oni koji u m e j u v l a d a t k (Xen. Mem. Ill 9, 10 ;
upor. i 4, 6; 6, 14). Dobar vladar ima da bude pastir gra-danima, i njegova vrlina sastoji
se u tome da gradane cini srecne (Id. ib. Ill 2, 4). Navedeno mesto pokazuje da je Sokrat
bio protiv atickog drzavnog uredenja, po kome je izbor cinovnika odredivan kockom. S
polozajern vezana je i odgovornost, i zato on najostrije osuduje takvo biranje cinovnika,
jer ono daje polozaj i onome koji ne moze nositi odgovornost vezanu za njega, i tako se
drzavni poslovi poveravaju slepoj sreci, jer o sudbini drzave ne odlucuju najvaljaniji i
najsposobniji, nego oni koje izabere slep slucaj (Ib. ib. I 2, 9). Kao sto niko nece brod
poveriti nevestu krmilaru, ni u bolesti zvati lekara neznalicu, ni zidanje kuce poveriti losu
gradi-telju, tako se ni drzavni poslovi ne smeju poveravati ma kome, a bas kad je rec o
njima i o upravljanju drzavom, svako misli da je pozyan kazati svoje misljenje. Drzavni
poslovi treba da se poveravaju samo strucnjacima, onima koji se u njima razumeju.
Sokrat je, dakle, za vladavinu aristokratije uma i karaktera. Jednako shva-tanje imali su i
pitagorovci (Stob. VI 1, 40'H), i ta dva politicka shvatanja, pita-gorovacko i sokratsko,
ostavice veoma dubok utisak u Platonu, i on ce ih naucno razviti u svojoj teoriji o
filosofima kao vladarima i vladarima kao filosofima {Reip. 41?> D). Dodajmojos daje
Sokrat, radikalnije nego Platon i Aristotel, pobijao helen-sku predrasudu o radu tezaka i
malih zanatnika i da je bas iz te oblasti najradije uzimao gradivo za svoja uporedenja.5^
lako je upravljanje drzavom (TtpoffTaTsustv TTJ? TTOXSCOC) smatrao za najvisi
poziv i u drzavnickoj sposobnosti nalazio najlepsu i najvecu sposobnost, »kraljevsku
vestinu« (Xen. Mem. Ill 6, 2; IV 2, 11), Sokrat je ipak smatrao da mu je poziv da
vaspitava druge za drzavnike, a ne sam da to bude. Dve su ga stvari odvracale od
drzavnih poslova: atinske politicke prilike i njegov unutrasnji glas (Plat. Apol. 31 C ss).
Javni zivot atinski bio je takav da se onaj ko bi odlucno i bez straha ustao protiv
samovoljnosti gomile i njenih nepravednih odluka ne bi mogao u njemu odr-zati. A
Sokrat se odusevljavao starim odlikama i starim sjajem svoje otadzbine i smatrao da
mora ziveti radi preporodaja atinskog drustva. Nije se mogao obracati na-
52 Upor. M. Pohlenz Staatsgedanke und Staatslehre der Griechen, Leipzig 1923, Kap. IV; Der
Niedergang der Polls.
53 Upor. Al. Labriola La dottrlna di S. secondo Senofonte, Platone, Aristotele, Napoli 1871. Ovo je
prva studija o Sokratu u kojoj se njegovo ucenje posmatra s gledista istorijskog ekoncmizma; A. Labriola
Socrate, nuova ed. a cura di B. Croce, Bari 1934; 1953s.
262 PETI ODE LJAK SOKRAT 263

rodu kao celirti, i zato je mislio da ce drzavi najbolje posluziti ako pode od
pojedi-naca i u njima odneguje vrline koje ce im kao drzavnicima biti potrebne. 54 J. Tate Soct: and the Myths. Cl. Quart. 27 (1933), 74 ss. Vidi i W. Kranz Die Fromniqkeit des
Kad mu je Antifont zamerio sto druge cini dobre drzavnike, a sam se ne bavi Sokrates, Theol. Studien und Kritiken 108 (1937—1938): 265—281.
drzavnim poslovima, odgovorio mu je: »Zar bih bolje vrsio drzavne poslove da ih
vrsim samo ja nego da se trudim da ih sto vise bude vrsno vrsiti?« (Xen. Mem. I 6,
15).
Sto se tice Sokratova odnosa prema r e 1 i g i j i, on, kao i Solon, nije mario za
mitove.54 Nije mnogo verovao u gradske bogove, jer ga inace ne bi bili mogli
optu-ziti za bezb^znost, ali je ipak bio duboko religiozan covek. Vec tim sto
religioznost racuna u vrline i stavlja je naporedo s pravednoscu, mudroscu,
trezvenoscu i hrab-roscu, nesumnjivo pokazuje da je priznavao i predmet religioznosti
— b o z a n s t v o , i on ga obelezava mnozinskim izrazom »bogovi« (ol &soi),
cesce jedninskim »bog« (6 S-so?) ili bezlicno (TO S-stov, TO Saifxoviov). Molio se
Suncu, Mesecu, narocito Apolonu, u cijem je hramu bio natpis Upoznaj sebe.
Smisao toga natpisa uzeo je kao svoj glavni filosofski princip, i ceo svoj rad smatrao
je kao sluzbu bogu Apolonu (-J) TOO S-sou XaTpsEa, Plat. Apol. 23 C). Svoju veru u
bozanstvo on moti-vise sasvim na originalan nacin, sasvim teleoloski: vec svrhovita
udesenost ne samo celog vaseljenskoga sklada nego i ljudskog organizma ukazuje na
egzistenciju bo-zanstva kao svemirskoga uma, koji sve vidi i sve cuje, koji stvara i
odrzava sklad u svetu, i koji je izvor sve dobrote i lepote (Xen. Mem. I 4, IV 3). I
bogovi atinske drzave predstavljaju za njega zive moci, i treba ih postovati po
drzavnom zakonu, ali kad im se covek obraca, treba da im se moli prosto da dadu
dobro, jer oni najbolje znaju sta je dobro. Pri zrtvovanju presudan znacaj ima
jacina poboznosti, a ne velicina prinosene zrtve (lb. ib. I 3, 1 ss, IV 3, 17). Uopste
Sokrat smatra, kao i nas Boza Knezevic, daje p o s t e n r a d n a j b o l j i n a c i n
za p o s t i - z a n j e m i l o s t i b o z j e (Id. ib. Ill 9, 15). U svakom slucaju
bogovi su za njega predstavnici, uzori i zastitnici moralnih sila. O njegovu
unutrasnjem glasu ili bozanskom znaku vec je bilo reci. To je zacelo bila nesvesna
slutnja, koju je on bolje u sebi opazao, jer se vise bavio svojim unutrasnjim
zivotom. S takvom religioz-noscu on ce izici pred atinski sud, i s njom ce najzad
otici u tamnicu i u smrt.

VIII SOKRAT PRED ATINSKIM SUDOM, U TAMNICI I

PRED SMRCU
Sokrata kao kritickog mislioca dugo je branila prosveta Periklova vremena,
dok pad Atine, na kraju peloponeskog rata, nije resio njegovu sudbinu.
Tadasnju socijalnu i ekonomsku bedu, koja se srucila na atinsku drzavu u
de-setogodisnjoj agoniji posle 413. god., demagozi su uzeli kao kaznu boziju, zato sto
je omladina toboze postala bezbozna, drska i razuzdana i nije postovala zakone,
ro-ditelje, otadzbinu, bogove. Omladinu su, govorilo se, rdavim putem poveli razni
sofisti, koji su potkopavali u njoj religioznost, rusili autoritet roditelja i trovali ljubav
prema otadzbini, a najvise Sokrat, glavni sofist i ispitivac nebeskih stvari, koji ju je
poucavao bez honorara i time je lakse pridobivao za sebe. Doduse, niko u njemu nije
video sofista od zanata. Ali, kako se on razumevao u sve sofisticke vestine i voleo
da svoju dijalekticnost pokazuje u paradoksima i da ono sto je po sebi veoma
ra-zumljivo obrce u njegovu suprotnost, lako se doslo do toga da su njegovu
dijalektiku pomesali sa sofistickom besednickom dovitljivoscu koja je slabiji govor
umela da ucini jacim. Osim toga, i Sokrat je, kao sofisti, neprestano govorio o
vrlini, o pravu i pravednosti, o drzavi i drzavnim stvarima. On je govorio da ne
treba paziti
na to koliko je kome godina, nego koliko je pametan, i zbog te izjave prekoravali
su ga da buni sinove protiv nerazumnih roditelja. Sokrat je imao i licnih neprijatelja,
jer dokazivati ljudima da ne znaju nista jeste najnepodesniji poziv koji ko moze
izabrati. Na stvaranje neraspolozenja prema njemu uticalo je i javno mnenje, koje
se ogledalo u tadasnjoj komediji. Tako se krivica celog drustva slegla na njega.
Najvise se okomila na njega demokratska stranka, koja je god. 403., posle pada
Tridesetorice, ponovo zavladala i htela da sofistickom obrazovnom radu, koji je naj-
vise krivila za bedu poslednjih godina, ucini kraj uklanjanjem onoga koga je smatrala
njegovim glavnim predstavnikom. Opasnost njegova dijalekticko-elenktickog posla
ona je mogla dokazivati cinjenicama, tj. truloscu politickog morala onih koji su bili
u njegovu drustvu. Alkibijad je otadzbini najvise naskodio tim sto ju je iz sujete
nagovorio na rat protiv Sirakuse (god. 415 — 413), i, kao odmetnik, podstakao
Spartu da posalje Sirakusi pomoc. Oholi Kritija mrzio je na demokratiju, a voleo
lakonsku aristokratiju i pomagao joj u ratu protiv Atine; kao izgnanik bunio je u
Tesaliji seljake protiv gospodara (Xen. Hell. II 3, 36); kad je Sparta, god. 404.,
primorala Atinu da se preda, on je postao glava Tridesetorice, koji su, kao sto je
Trasibulov glasnik dovikivao onima koji su se branili, prolili krvi vise nego
Pelopone-sani u deset godina teskoga rata. Osim toga, Kritija je bio stetan i kao
tragicar: u svom Sisifu iznosio je bezverske misli, govoreci za bogove da su ih
izmislile drevne mudre glave na strah neobrazovanim ljudima. Nekad je Kritija
mladog Eutidema mamio na prljav posao. Sokrat je Kritiju odvracao od toga, a kad
ovaj nije hteo da poslusa, on mu, u prisustvu mnogih drugih, pa i u prisustvu
Eutidemovu, rece da mu se cini da se Kritija ponasa kao svinja kad zeli da se
ocese o Eutidema, bas kao prase o kamen. Zato je Kritija zamrzio na Sokrata, pa je
docnije, kao clan Tridesetorice, pokusao da ga izlozi srarnoti kad mu je naredio da
zatvori pomenutog Leonta, a kad ni to nije pomoglo, pokusao je da ga bar ucutka:
sa Hariklom, zakonodavcem, doneo je zakon kojim se zabranjuje ucenje
besednistva, a time je hteo da pogodi Sokrata kao narodnog prosvetitelja (Xen.
Mem. I 2, 29 — 31). Posle pada Tridesetorice Ksenofont ostavlja otadzbinu, mada
ga je od neposredne opasnosti cuvala amnestija, i odlazi kao najamnik u sluzbu Kiru
Mladem, koji je pomagao Spartu, protivnicu Atine, a zatim prelazi u sluzbu
Agesilaju i ostaje mu veran i onda kad Agesilaj tuce saveznicku vojsku kod
Koroneje (god. 394).
Eto, kakvi su bili, govorilo se, prijatelji Sokratovi! Nesreca je, medutim,
bila u tome sto se iz Sokratova drustva nije nasao nijedan clan koji bi drzavu
naro-citim radom unapredio. Ni sam Sokrat nije nalazio uzora u otadzbini, jer se
robo-vlasnicka demokratija nije upravljala prema nacelima uma. Osim toga, Sokrat je
kao eticke ideale postavio mudrost, pravednost, poboznost, razboritost i hrabrost, a
ljud-ska stada ne mare za takve ideale niti, uopste, imaju^visokih duhovnih teznji.
Ma koliko njegov dijalekticki manir i protrepticko-elenkticki postupak bili
izvanredno vesto primenjivani, on se izlagao opasnosti da njegove namere ne budu
pravilno shvacene. Sve su to bili razlozi da se on optuzi. Atinski demagozi i atinski
revo-lucionar nisu se razumeli, njihove teznje i njihova misljenja morali su se
sukobiti, i tako je Sokrat postao zrtva umnog ispitivanja i postavljanja novog
etickog ideala.
Tri gradanina doista su i optuzili Sokrata. Glavni tuzilac bio je formalno
neznatni tragicar M e 1 e t© a pored njega potpisali su tuzbu kozar A n i t i retor
L i k o n. Glavni protivnik bio je u stvari Anit, bogatas i veoma uticajan demokratski
reakcionar (Xen. Apol. 29), koji se sa Sokratom sukobio narocito onda kad je
ovaj njegova sina pridobio za vise duhovno obrazovanje, a on je hteo da mu sin
produzi kozarske poslove.©Glavni cilj tuziocima bio je da Sokratu ometu dalji
55 O Meletu: Plat. Euthyphr. 2 B i Schol. uz Plat. Apol. 18 A i 23 E.
56 O Anitu: Plat. Meno 90 ss, A. Busse Sokrates, pg. 216 ss; W. Aly Anytos, der Anklager des Sokr.,
Neue Jahrbb. 31 (1913), 269—193.
264 PETI ODE LJAK
rad. Kako u optuznicu nisu mogli da unesu politicke motive, i to zbog amnestije iz god.
403., uzeli su u pomoc religiju, pa su optuzbu doneli u ime drzave, jer je za nju steta ako
se rusi religija i kvari omladina. Parnica je, dakle, bila drzavna, i to za bezboznost
(ypy.o-q aaz^ccq).^ Optuznica je glasila ovako: -raSs eypa/ia-ro xal avTCO[xoaaTO
MiX-qroq MSXY]TOU TII-V&SUC, ScoxpaTSL SwQpov'azou 'AXca7r£x-?i&sv aoV.s? ScoxpaTYji;
oO? jxsv vj TEOXI? vofil^si S-sou? ou voui^cov, sTspa. Ss xatva Saiaovia ekv)You(j.evoc;,
aSY/.si Se xai TOO? veou? Siacp&sEpcov. fiuTjua ftavaTo? = »ovu optuzbu podnese i
zakletvora potvrdi Melet, sin Meletov izPita, protiv Sokrata, Sofroniskova sina iz
Alopeke: kriv je Sokrat sto ne veruje u bogove u koje veruje drzava, a uvodi druga nova
bica demonska, a kriv je i sto omladinu kvari. Pred-lazem smrt« (D. L. II 40; malo
slobodnije Xen. ApoL 10, Mem. I, 1 1). Kazna je bila velika, ali se Sokrat mogao spasti
bekstvom, kao Anaksagora i Protagora, jer takav je obicaj uopste praktikovan, i to su od
njega ocekivali. Medutim, iako je znao da mu preti opasnost (Plat. ApoL 19 A, 24 A, 28
A), on je dosao glavom pred sud da se brani. Nije mario da vestacki sastavi odbrambenu
besedu, i na savete prijatelja da se brani kicenim recima odgovorio je da se za odbranu
spremao ceo svoj zivot, jer doista nema bolje odbrane no sto je castan zivot i zasluzna
proslost (Xen. ApoL 3, Menu IV 8, 4).
Kako se Sokrat ponasao pred sudom, o tome nas obavestava Ksenofontov
sa-cuvani spis Odbrana Sokratova. Kao sto je vec receno, pod istim naslovom napisao je
spis i Platon, Sokratov jevandelist, koji je, pored mnogobrojnih Sokratovih pristalica i
prijatelja, i sam sudenju prisustvovao (Plat. ApoL 33 E, 34 A, 38 B). Ako u njegovu
stilisanom spisu i nije sve istorijski verno,58 jpak je u njoj najbolje dan pravi duh i smisao
onoga sto je Sokrat pred sudom govorio, i zato cemo Sokratovo drzanje pred njim
prikazati po torn spisu.
Najpre su govorili tuzioci, Melet kao glavni s malo uspeha, zatim Anit i Likon.
Anit je narocito naglasio da je Sokrat mogao bio i ne doci na sud, ali kad je vec dosao,
treba ga bezuslovno osuditi, jer ako.bude osloboden, omladina ce se zanimati njegovim
ucenjem i sasvim se iskvariti (Plat. ApoL 29 C).
Bez narocitog pripremanja, Sokrat se branio spokojno i nesavitljivo, ozbiljno i
saljivo, s ironijom prema tuziocima, ali svagda sa samosvescu coveka koji se klanja
samo istini i s uverenjem da je pravda na njegovoj strani. Nije se ponasao kao optuzenik,
nego kao ucitelj sudija (Cic. De or at. I 54, 231), koji je svoj do-lazak pred sud upotrebio
da pred stotinama slusalaca objavi svoj socijalno-politicki zavet.
U prvom i najopseznijem delu svoje odbrane (cap. 1 — 24) Sokrat se najpre brani
od javnoga mnenja, jer na njemu je osnovana optuznica: on se nikad nije bavio stvarima i
pojavama ispod zemlje i na nebu, i ko mu to pripisuje, taj ga mesa s prirodnjakom kakav
je, na primer, Anaksagora. A ko mu pripisuje kako se neistinita i nepravedna stvar moze
da prikaze kao istinita i pravedna, taj ga ne raz-likuje od sofista. Njega se ne tice ni jedno
ni drugo. Zatim objasnjava kako je ovakvo javno mnenje moglo da nastane. Ono je
nastalo samo zato sto je Herefont, njegov prijatelj, uputio bogu u Delfima pitanje ko je
mudriji od Sokrata i dobio odgovor da niko nije mudriji od njega (upor. i Schol. ad Arist.
Nitbes 144; D. L. II 37). Da utvrdi sta je bog hteo da kaze svojim odgovorom, on je
obilazio drzavnike, pesnike i zanatnike i pokazivao im da ne znaju ono sto misle da
znaju. Naposletku je dosao do zakljucka: bog je oglasio Sokrata za najmudrijega zato sto
on jedini
57
O sporovima zbog bezboznosti uopste: P. Decharme Le critique des traditions religieuses
cher les decs des origines au temps de Plutarque Paris 1904 ch. VI, 141 ss.
58
Veoma interesantan spis o istoricnosti Platonove Odbrane R. Hackforth The Composition
of Plato's Apology, Cambridge 1933.
SOKRAT 265
zna da nista ne zna. To ga nije uverilo da covek ne moze nista znati nego da obicno ne
mari znati. Zato se svim zarom posvetio tome da ispita svoje i tude znanje. Tako se u
gradana stvorilo misljenje da on sve zna, jer inace ne bi mogao pokazivati da oni ne
znaju. Stoga su veoma mnogi na njega omrzli i stali ga oblagivati da kvari omladinu
ucenjima sofista: pravi razlog nisu iznosili na svetlost, a svako je u ono doba lako
verovao da i on uci isto sto i toliki drugi. Omladina se ugledala na njega, pa se i ona stala
baviti ispitivanjem ljudi, i otuda se razvilo uverenje da je pokvarena.
Prelazeci na samu optuznicu Sokrat se najpre brani od optuzbe da kvari omladinu.
Pitanjima koja upucuje Meletu on dokazuje da Melet uopste ne zna sta je vaspitanje i da
niko pametan ne moze namerno kvariti svoje ucenike. Ali, i kad bi to i bila istina da
Sokrat kvari omladinu, on bi to mogao ciniti samo nena-merno, a u tome slucaju ne bi
zasluzivao optuzbu i osudu, nego savet i opomenu.
Optuzbu da odrice bogove Sokrat pobija na taj nacin sto Meleta primorava da tu
optuzbu pojaca do tvrdenja kako Sokrat uopste ne veruje u bogove. Tako Sokratu polazi
za rukom da pobije tu tacku optuzbe: on veruje u bogove i de-mone, i ove smatra za decu
bogova; a kad veruje u decu, mora verovati i u ro-ditelje.
U produzenju (cap. 16 ss) optuzenik daje sustinu svoga politickog postojanja, i taj
deo predstavlja vrhunac njegove odbrane. On kaze, ako ga i osude, on nece biti poslednji,
i neka i ne misle da on zeli da bude osloboden osude ako smatraju da ju je zasluzio; neka
ga osude, on se smrti ne boji, jer vrsi duznost i stoji na mestu koje ne moze ostaviti. Nije
se smrti bojao ni onda kad je stavljan na mesta gde se moze poginuti, pod Potidejom, pod
Amfipoljem i kod Deliona. A zasto da se i boji smrti na polozaju na koji ga je sam bog
postavio? Kad bi ga sud i hteo osloboditi pod uslovom da napusti svoj posao, on ne bi na
to pristao. On odaje postu sudijskoj predusretljivosti, ali ce se vise pokoravati bogu no
njima (TO;[GOU.G« Ss [xaXXov -rw &£w v) -qiilv 29 D), i dokle god bude u njemu daha
i snage, nece prestati baviti se ispitivanjem istine i gradane savetovati i poucavati.
Osudujuci njega, oni osuduju sebe.
»Jer, ako mene pogubite, necete Iako naci drugoga meni slicna, koga bi, ako je
malo i smesno reci, bog bas posiao gradu na vrat kao na konja koji je, doduse, velik i
plemenit, ali bas zbog velicine pomalo spor, i zato mu je potrebno da ga neko kucka
ostrugom. Tako, eto, cini mi se, bog je mene gradu pridelio kao takva coveka, koji ce
vas bez prestanka po ceo dan, bacajuci vam se svugde na ramena, podsticati, i
nago-varati, i koriti svakog pojedinog. Ovakav drugi, dakle, nece vam se lako roditi,
sugra-dani moji, nego ako me poslusate, postedecete me. Vi cete se, mozda, ljutiti, kao
drem-ljivi kad ih bude, pa me udariti i, slusajuci Anita, lako pogubiti, i zatim cete ceo
ostali zivot neprestano spavati, ako se bog za vas ne postara i posalje vam koga
drugoga« (30 E ss).
Svojim zivotom i radom on dokazuje protivno onome sto tvrde tuzioci i javno mnenje:
radio je za dobro gradana, pokoravajuci se drzavnim zakonima, bozjein pozivu i glasu
svoga srca; odbacio je sve prijatnosti zivota i zapustio svoju domacu privredu, samo da bi
druge mogao »podsticati« na vrlinu. Naposletku se poziva na sjajno svedocanstvo svojih
drugova i prijatelja i njihove rodbine. Nece plakati za milost, jer to nije ni lepo, ni
pravedno, ni bogu pristupacno.
Kad je Sokrat svrsio svoju odbranu, pozvao je predsednik porotu da glasa. Prema
broju glasova kojima je osuden, cini se da je Sokrat imao uspeha. Od pet stotina i jednog
glasa bilo ih je samo dve stotine i osamdeset za to da je kriv, a oslobodilo ga je dve
stotine i dvadeset; da je za njega pao jos trideset i jedan glas, dobio bi vecinu od dve
stotine pedeset i jednoga glasa i bio osloboden.
Zatim se preslo na glasanje o visini kazne. Po atinskom zakonu, optuzenik je po
izrecenoj presudi imao pravo da i on sa svoje strane predlozi kaznu.
266 PETI ODELJA.K
U drugom delu Odbrana (cap. 25 — 28) Sokrat izjavljuje da ga presuda nimalo
ne uzbuduje, jer ona je u stvari njegova pobeda, i razlaze kako riista nije skrivio,
nego je, naprotiv, svojim pozrtvovanim radom zasluzio dozivotnu hranu u
Pri-taneju. Ali, ako vec treba da za se predlozi kaznu, on samo na molbu prijatelja
predlaze trideset mina globe, jer za toliko oni jamce, dok bi sam od svoga najvise
mogao da plati jednu minu.
Zatimjeporotaponovoglasala, i to za predlog ili Meletov ili Sokratov. Utisak
koji je Sokrat mogao ostaviti u sudijama drugim predlogom vec je unapred unisten
prvim: hranom u Pritaneju. Taj predlog uvredio je sudije toliko da ih je kod
glasanja o kazni osamdeset vise bilo protiv njega negoli kod glasanja o krivici.
Tako je osuden na smrt (D. L. II 42).
U trecem delu (cap. 29 — 33), dakle posle izrecene kazne, Sokrat je malo
uporniji i sudije, koje su ga osudile, kori i opominje: svojom presudom oni su na
grad navukli sramotu, a da su samo jos koju godinu pricekali, smrt bi njega ovako
stara ionako svalila u grob. A varaju se ako misle da su se sada oslobodili njegova
neprijatnog ispitivanja. Bice ih vise koji ce to isto ciniti; on ih je dosad zadrzavao, ali
posle njegove smrti nece ih niko vise ustaviti. Za one koji su ga optu-zili kaze da su
od istine zasluzili »zig nevaljalstva i nepravednosti«. A one koji su glasali za
njegovo oslobodenje tesi i sokoli: ta gle, on je spokojan, jer mu unutras-nji glas
nista ne zamera, a na onom svetu nada se samo boljemu. Jer sta je smrt? Hi je kao
san u kome covek nista ne sniva ili seoba bogu. Ako je san, onda je ona blagodat,
jer celo ovo vreme nije nimalo duze nego jedna takva noc. Ako je, pak, seoba na drugo
mesto, gde ne kroje pravdu atinske nazovisudije, nego prave sudije, Minoj, Eak,
Radamant i Triptolem, i gde borave oni koji u svome zivotu behu pravedni, onda to
nije losa seoba. Tu bi se sastao s Orfejem, Musejem, Hesiodom, Homerom, pa s
Palamedom i Ajantom Telamonovim, s Agamemnonom, Odisejom i Sisifom i
hiljadama drugih i provodio bi onde svoj zivot i s t r a z u j u c i i ispi-tuj uci, kao
ove na zemlji, ko je od njih mudar, i ko misli da je, a nije. »S njima se onde
razgovarati i biti s njima u drustvu i i s p i t i v a t i ih, to bi bilo neizmerno
blazenstvo«. Sokrat, dakle, i zivot posle smrti zamislja kao produzenje svoga
ispitivackog posla na zemlji, kao besprekidan duhovni megdan. Tako je jos samo
Napoleon govorio na Sv. Jeleni: »Kad ja urnrem, svi cete se vratiti u Evropu, .videcete
opet svoje zene, a ja cu se na Jelisejskim poljanama sastati sa svojim vojni-cima. Svi ce
mi oni izici u susret: Davu, Dirok, Nej, Mira, Masena, Bertije, razgo-varacemo se o
zajednickim delima. Ja cu im pripovedati poslednje dogadaje mog zi-vota. Kad mene
ugledaju, zaokupice ih stari zanos, stara njihova slava. Onda cemo se o nasim
ratovima zabavljati sa Skipionima, sa Hanibalom, Kesarom, Frid-rihom. To ce biti
veselje. Samo da se ne uplase ovde na zemlji kad se okupe toliki vojnici«. Poslednja
Sokratova zelja, u neku ruku testament, jeste zelja neka s njego-vom decom
postupaju onako kao sto je on postupao s njima, tj. neka ih opominju i kore ako
vide da se brinu za sve pre nego za dusu. »Ali vreme je vec da od-lazim — ja u
smrt, a vi u zivot. A ko od nas ide ka bpljem spasenju, to niko ne zna nego sam
bog.«
Time se i zavrsava Odbrana Sokratova, »jedno od najuzvisenijih dela svetske
knjizevnosti« (B. Petronijevic).59
59
Literatura o Sokratovu procesu: P. W. Forchhammer Die Athener und S., die Gesetzlichen
mid der Revolutionar, Berlin 1837; J. Bendixen Ober den tieferen Schriftsinn des revol. S. it. der
gesetzl. Athener, Husum 1838; C. F. Hermana De S. accitsatoribits, Gott. 1854; M. Lessona Le
cause del processo di S., Riv. di filol. 14(1886), 465—522; IT K. B'Zouv.iSrfi 'H Sbo) TOU
Swxpa-TOU;, Berlin 1918; M. Alsberg Der Process des S. im Lichte moderner Jurispnidenz und
Psychologie, Mannheim 1926; H. Gomperz Die Anklage des S. in Hirer Bedeiitung fur die
Sokratesforschung, Neue Jahrbb. 53 (1933), 129 ss; J. O. Lohberg The Trial of S., Class. Journal 23
(1928), 601 ss_; E. Derenne Les proces b'impiite, Liege-Paris 1930, 71 ss; L. Majoli II processo di
Socrate, Napoli 1933: A. Menzel Hellenika (I: Untersiichimgen zitm Sokratesproces.s), Baden bei
Wien 1938, 5—65.
SOKRAT 267
Posle toga, Sokrat je odveden u tamnicu, gde bi trebalo bilo da odmah ispije
otrov. Medutim, bas u dan pre sudenja poceo se praznovati delski praznik, a dok je
on trajao, tj. dok se svecana Delska galija, koja je iz Aline sa svetom zrtvorri i
svecarima isla na Del, ne bi vratila, niko u Atini nije smeo da bude kaznjen
smrcu. Tako se izvrsenje smrtne kazne zateglo za trideset dana, jer toliko se dana
galija nije vratila. Glas da ce se ona uskoro vratiti podstakao je Kritona — njega po
Platonu, a po drugima Eshina (D. L. II 60) — da nocu dode Sokratu u tamnicu i
da mu predlozi bekstvo, isticuci dva razloga: sramotu pred svetom i nepravdu
prema deci. Sokrat je pobijao i jedno i drugo. Ne treba obracati paznju na to sta ce
reci svetina, nego sta ce reci onaj koji se razume u pravdu i nepravdu, a taj ce se
sloziti sa Sokratom. Sramota bi bilo bezati. Nije nepravda pokoravati se drzavnim
zakonima, nego je nepravda nasiljem ih gaziti. U prvoj partiji (Plat. Crito, cap. 9
— 17), Sokrat iskazuje lepe misli o ljudskom drustvu. Ono na cemu pociva velika
drustvena zajednica jesu zakoni, a oni su stvoreni »dogovorom drustva«. Ko se ne
drzi toga dogovora, taj ne moze biti clan ljudskog drustva: Treba razume se,
razlikovati zakone i njihove izvrsioce, pa ne okrivljivati zakone za ono sto cine
iz-vrsioci. Ako drustvene prilike zahtevaju promenu zakona, treba ih menjati
sporazum-no, bez nasilja. Poslednjega dana svog zivota govorio je Sokrat o
besmrtnosti duse. Taj razgovor je predmet Platonova Fedona.
U torn spisu opisao je Platon poslednje casove Sokratove, i oni su protekli
ovako. Kad mu se priblizavao cas da ispije otrov,60 obratio mu se Kriton pitanjem
kako zeli da ga sahrane. Sokrat mu najpre ispravlja nacin izrazavanja: jer on, Sokrat
nada se da ce otici u krajeve blazenih, a sahranice samo njegovo telo, pa mu
odgo-vara neka telo sahrani kako hoce i kako misli da bi obicaju najbolje
odgovaralo. Zatim je otisao u odeljenje za kupanje.
»A kad se okupao, doveli su mu decu — imao je dva mala sina i jednog velikog
— a pohodile su ga i zene od roda. Porazgovarao se s njima u prisustvu Kritonovu i
saopstio im svoje poslednje zelje. Zatim je zenama i deci kazao da idu, a sam je dosao k
nama. I vec je bilo blizu smiraja sunceva, jer se dugo vremena zadrzao u odeljenju. A
kad je k nama dosao, sedne okupan, i tek sto se posle toga samo malo porazgovorio,
ude sluga Jedanaestorice, pristupi k njemu i rece: ,0 tebi, Sokrate, necu misliti sto
mislim o drugima, koji se ljute na me i proklinju me kad ih pozovem da po naredenju
vlasti piju otrov. Ali tebe sam ja i inace upoznao za ovo vreme kao n a j p 1 e m
e-n i t i j e g a i n a j o z b i l j n i j e g a i n a j b o l j e g a c o v e k a medu svi-ma
o n i m a koji su i k a d a o v a mo dosli. Zato sam i sada tvrdo uve-ren da se ne ljutis
na me, nego na krivce, a ti ih poznajes. I znas, razume se, radi cega sam ti sada dosao,
pa mi ostaj zbogom i gledaj da sto lakse podneses ono sto je neminovno'! I pri torn
zaplaka, okrenu se i ode. A Sokrat pogleda za njim i rcce: »Ostaj mi zbogom i ti, a ja cu
to uciniti«. I u isti man obrati se k nama:
Sokrat. Kako li je blagorodan taj sluga! 1 za celo vreme pohodio me, i sa mnom
se razgovarao ponekad, i bio veoma ljubazan! Pa i sad, evo, kako su mu iskrene suze
sto ih nada mnom lije! Nego dela, Kritone, slusajmo ga, i neka mi ko donese otrov
ako je istucan; ako li nije, neka ga covek istuca.
Kriton. Ali ja, Sokrate, mislim, sunce jos sija na gorama i jos nije zaslo. A znam
ujedno i za druge da su posle naredenja veoma dockan otrov uzimali; a i pre toga jos
su se obilno najeli i napili, a neki su se, cak, sastali i sa zenama za kojima su zudeli.
Zato nemoj da naglis! Jos ima vremena!
Sokrat. Razume se, Kritone, oni o kojima ti govoris rade tako: oni misle da ce
nesto postici ako to rade. Ali ja, razume se, necu to raditi; jer ako ispijem otrov malo
docnije, mislim da tim necu dobiti nista drugo no sam sebi steci sramotu, zato sto
zudno prianjam za zivot i postedujem ga kad u njemu nicega vise nema. Nego hajde,
poslusaj me i cini onako kao sto ti kazem!
60
Vid. J. de Boer The Death of Socrates. A historical and Experimental Study on the Actions
of coniine and conium maculatum, Arch, intern, de Pharmacodynamie & de Therapie 83, 4 (1950)
473-490.
268 PETI ODE LJAK
LXVI Kad je to cuo, namignu Kriton svom sluzi, koji je stajao pored njega. I
sluga izide, a posto se dugo vremena zadrzao, dode s onim covekom koji je imao
na-redenje da rau pruzi otrov, i vec ga je nosio u peharu istucana.
A kad Sokrat ugleda coveka rece: Dobro, dragi moj, ti serazumes u
timstva-rima: sta treba da radim?
Sluga. Nista drugo nego, kad popijes, da hodis okolo dok ti noge ne otezaju, a
onda lezi! Otrov ce vec sam uciniti svqje.
I pri torn pruzi pehar Sokratu. A on ga uze i sasvim vedro, Ehekrate, ni da bi i
malo zadrhtao ili promenio boju ili lice, nego, kao sto je bio njegov obicaj iskolaci
oci na coveka i zapita ga:
Sokrat. Sta kazes za ovaj napitak? Sme li se sto izliti kome za zrtvu ili ne?
Sluga. Samo toliko, Sokrate, priredujemo koliko mislimo da je dovoljno.
Sokrat. Razumem, ali je valjda slobodno bar pomoliti se bogovima, a to je, cak,
i potrebno da seoba odavde k njima bude srecna. To ja i molim ovim, i neka mi se to
ispuni!
I cim to rece, primace pehar k ustima pa sasvim Iako i prijatno otrov ispi. I
vecina od nas umela je prilicno da se uzdrzava od placa, ali kad ga videsmo kako pije
i kako je ispio, ne mogosmo se vise savladivati, nego i meni samome, mada sam se
otimao, suze potokom potekose, tako da sam lice pokrio i stao sebe oplakivati; ne
njega, nego svoju sudbinu sto moram da gubim takva prijatelja! A Kriton je vec pre
mene bio ustao,jer nije mogao da zaustavi suze. A Apolodor je vec i pre neprestano suze
ronio, a sada bas udari u ridanje i stade plakati i zalostiti se, tako da je sve prisutne
dirnuo u srce, osim samoga Sokrata. A ovaj ce reci:
Sokrat. Sta to radite, cudnovati ljudi? Ja sam zene bas zato i uklonio odavde,
da ne grese tako, jer sam cuo da treba umirati u poboznoj tisini. Zato cutite i budite
hrabri!
Posle tih reci, mi se postidesmo i p.restadosmo plakati. A on proseta malo, pa
kad primeti da mu noge otezavaju, legne na leda, kao sto mu je covek savetovao. I u
isti mah onaj sto mu je pruzio otrov stane ga pipati i na mahove ogledati mu stopala i
udove; zatim mu stopalo cvrsto stisne i zapita ga da li oseca, a on odgovori da ne
oseca. I zatim opet ucini to i to i sa golenicama; i pritiskujuci tako po telu poka-zivase
nam kako se ohladuje i koci. I on ga je i dalje pipao i najzad rece: kad mu otrov stigne
do srca, onda ce preminuti. Vec mu je bio trbuh gotovo ohladneo, i on se ot-krije, jer
je bio zastro glavu, i rece poslednje reci:
Sokrat. Kritone, Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu zrtvu, nemojte
zabo-raviti!
Kriton. Prinecemo, nego gledaj imas li sto drugo jos da nam kazes?
Na to pitanje Sokrat vise ne odgovori, nego se za trenutak stane trzati a onaj ga
covek otkrije: oci mu behu ukocene. Kad Kriton to vide, zatisnu mu usta i zaklo-pi
oci.
LXVII. Tako nam se, Ehekrate, prestavio nas prijatelj; to je bio syrsetak co-
veka koji je, kao sto mi smemo tvrditi, od svih savremenika, koje smo mi upoznali,
bio najbolji, i uopste, najumniji i najpravedniji« (115 B ss)M
To se dogodilo u prvoj polovini meseca juna 399. god. U vecoj lepoti i s vecom pobedom
nije umro nijedan revolucionar. Ima vesti po kojima bi se Atinjani uskoro bili pokajali za svoje
delo. U znak zalosti zatvorili su gimnazije i druge skole, Meleta osudili na smrt, ostalu dvojicu
tuzilaca prognali, a Sokratu postavili statuu od bronze, rad Lisipov. A kad je uskoro prikazivan
Euripidov Palamed, svima gledaocima pa-dala je na pamet slicna sudbina Sokratova, i kad je hor
pevao:
»Ubili ste, ubili ste od Helena
najboljega i najmudrijega, koji
nikom nije zla cinio — slavuja
Muza.«
celajepublikaproplakala(D. L. II 43—44; DiodorXIV37, 6;Plut. Deinvid, cap. 6)
61 Upor. G. Allievo Gli ultimigiorni cli S., Riv. rosminiana, Voghera 1914; G. Melli La morte
di Socrate, Atene e Roma N. 51, 69—76.
SOKRAT 269
Svojom delatnoscu, koju on sam zove cpiXocoosiv (Plat. Apol. 28 E, Gorg. 256 C, Phaed 63
E), Sokrat je postao prva zrtva covekove fanaticne teznje za istinom. Staro vreme i njegovo pravo da
snagu svakoga gradanina savija pod autoritet opste svesti nikako se nisu mogli uspostaviti, a
najmanje onakvom anahronistickom osu-dom kakvorn je osuden Sokrat, neustrasivi zastavnik
religiozne i eticke autonomije. On ne samo da nije bio kriv sto su prosla stara vremena i sa svojim
slavama i sa svojim prezivelostima, nego je svojim savremenicima, u danima moralnog sumraka,
bas ukazivao na put eticke reforme, a to je bio jedini nacin na koji se moglo izici iz teskoca
ondasnjega stanja. Kad je bio osuden, sam on niti je hteo da moli za milost niti je hteo da bezi iz
tamnice, jer bi time sam sebe izdao, razorio delo svog zivota, porekao svoju svestenu misiju i
prestao da bude ono sto je on hteo da bude: savest Atine. Njegov znacaj lezi ne samo u moralnoj
jacini nego i u specijalnoj isto-rijskoj misli njegove licnosti, a ta misija bila je za ono vreme
apsolutno nuzna, i u tome je atinski revolucionar jedinstven. Medutim, mesto uspeha kome se
na-dahu njegovi protivnici, njegova smrt je imala suprotan efekat, tako da se za njega. moze reci isto
sto i za Hrista: mors potentior erat quam vita.62 Jer, ako mui nije poslo za rukom da sam pred sudom
ponisti osudu, pa ako i ne bi bila istina da su Atinjani tuzioce kaznili i tako sami ponistili svoju
osudu, pa ako su ga neki noviji istoricari (Niebuhr, Gutschmid, Beloch) bezobzirno osudivali, ipak
je presudu atin-skoga suda sasvim ponistila istorija: smrt njegova bila je najveca potvrda njegova
ucenja i delanja, blistav venae njegova zivota, apoteoza mislioca i njegove misli. Sokrat je sudijama
prorekao da ce ih, po njegovoj smrti, stici mnogo teza kazna nego ona kojom su njega ubili (Plat.
Apol. 39 C). I gle, njegova licnost i heroizam njegova umiranja zapalili su oganj zanosa u sreima
mnogobrojnih njegovih ucenika, od kojih ce se najvise istaci Platon, 63 i njegova dva spisa Odbrana
Sokratova i Fedon, jesu »veciti spomenik podignut velikom ucitelju od jos veceg ucenika« (B.
Petro-nijevic). A njegovu ponosnu rec da ce se vise pokoravati bogu nego ljudima, rec koju je
izrekla i Sofoklova Antigona, uzece mlado hriscanstvo kao svoju parolu (Act. V 29, IV 19). Atinski
revolucionar za sva vremena doneo je istinu da je vrlina sve u zivotu, jedina nerazrusiva osnova
ljudske srece, i zato ga je voleo i Dositej Obra-dovic, nas racionalist i prosvetitelj, koji je priinio celo
njegovo ucenje o vrlini, te "a svaki cas pominje u svojim delima i daje njegovu biografiju u VI knjizi
svoga So-branija.64 Naposletku Sokratov pogled na zivot i savladivanje zivota imaju trajnu
aktualnost.65 Jedan od najvecih pisaca helenske istorije, G. Grote, smatra Sokrata u izvesnom smislu
za najvisu licnost: »Iako je Helada proizvela velike pesnike, be-sednike, spekulativne filosofe,
istoricare itd., ipak su se druge zemlje gotovo izjed-nacile s njome u svima tirn oblastima, a u
nekima je i nadmasile. Ali ima li negde u helenskom svetu i izvan njega nesto slicno Sokratu?«6e
Od svih ucitelja covecanstva Sokratu su najblizi Konfucije i Isus. Ta tri ucitelja pisac ovih
redova uporedio je u svojoj Istoriji helenske knjizevnosti u vremenu politicke samostalnosti, i to
uporedenje otuda, s malim dopunama, prenosi ovamo.
62
Pseudo-Cyprianus De duplici martyrio 16.
63
C. Siegel Platon undSokrates, Darstellung des platonischen Lebenswerks auf neuer Grund-
lage, Leipzig 1920.
64
Vid. Pavle Popovic O »Sobraniju« Dositeja Obradovica, Glas Srp. akad. nauka CLXXVI
(1938), 67—77.
65
G. Uphues Sokrates und Platon. Was wir von ihnen lernen konnen. Osterwick 1904; R.
Millet S. et la pensee inoderne, Paris 1920.4
66 History of Greece, vol. VIII, 1851, 671—2.
 PETl ODELJAK
270
IX SOKRAT — KONFUCIJE — ISUS
I po nacinu svoga zivota i po svome ucenju o .vrliiii kao znanju, s atickim
misliocem moze se uporediti K o n f u c i j e (Kungtse), koji je umro deset godina
pre rodenja Sokratova. Kao u Sokratu duh starih Helena, tako je i u njemu dull
Ki-neza stigao do svoje samosvesti.
Ono isto sto je Sokrat bio u Heladi, tj. onaj.koji je savladao sofistiku i
omogucio spekulaciju svoga vreraena, to je bio Konfucije u. Kini. Jer sofistika se
razvila ne samo u helenskoj, nego i u indijskoj i kineskoj starini, i kao sto se u
Heladi Sokrat pojavljuje posle sofista, tako i Konfucije posle sofista u Kini.67
Videli smo da je Sokrat ziveo veoma skromno. I Konfucije zahteva za mudraca
prost zivot: »Ucen covek koji se posveti istini a stidi se lose haljine i prosta jela
ne zasluzuje da se o njemu vodi racun« (Lun-yii IV 9). O samom sebi kaze: »Kad
imam prosta pirinca da jedem, vode da pijem i svoju savijenu ruku mesto jastuka,
ja se tada osecam srecnim. Bogatstvo i ugled, steceni nepravicnim nacinom, lice na
oblake koji ce se rasturiti« (VII 15).
Kao Sokrat, i on je ziveo, sasvim za svoje ucenike i za svoje ucenje, zbog
cega nije mogao posvecivati dovoljnu paznju svom porodicnom zivotu. Bio je covek
najfinijeg drustvenog vaspitanja, voleo lepo drustvo i dobro pio, a da pri tome nikad
nije gubio samosavladivanje i razboritost, i bio hrabar u opasnosti. Kao Atinjanin,
i Kinez je bio odan tradiciji i verovao u mantiku i snove.
Ne samo kao licnost nego kao i mislilac imao je Konfucije mnogo zajednickih
crta sa Sokratom. Lun-yii pocinje lepoin recenicom: »Zar to nije radost uciti se i
neprestano se vezbati?« (I 1).
Kao atinski eticar, ni on sebe nije smatrao za sveca, ili za savrseno vrlovita,
ali je tezio da to postane i neumorno se irudio da druge pouci (VII 33). I on je
savetovao ljudima da budu svesni granica svoga znanja. Covek treba casno da prizna
svoje neznanje a ne graditi se da nesto zna sto u stvari ne zna (II 17).
Njegovo ucenje ogranicavalo se gotovo sasvim na etiku, nije mario za filosofiju
prirode i matematiku, a od metafizike jedva ima u njega koji trag. Ni on ne daje
potpun filosofijski sistem, nego hoce samo svoje ucenike i prijatelje da podstakne na
samostalno filosofsko misljenje.
Nekoliko Sokratovih stavova kao, na primer, u p o z n a j sebe i v r l i n a je
z n a n j e izrekao je i Konfucije na veoma slican nacin: 68 Znanje nsavrsavati znaci
ispitivati stvari; kad je to izvrseno, znanje je savrseno, misljenje istinito; kad je
misljenje istinito, srce je cisto; a kadje srce cisto, karakter je potpun; a kadje
karakter potpun, kuca je uredena, a s kucom i drzava. Drugim recima: vrlina je
znanje.
Jednako se obrazlaze i altruizam: »Sto neces da se tebi ucini, ne cini drugome!«.
Sokrat je ucio da je vrlina znanje i da se ona moze nauciti, a Konfucije je
vrlo dobro znao da se vrlina ne stice jednostranim izgradivanjem intelektualne
stra-ne, da se ona ne moze nauciti, kao sto se moze nauciti citanje i pisanje, i da
je znanje, doduse, veliko dobro, ali da ono u najboljem slucaju moze spreciti
po-gresne korake, ali nikad ne moze pozitivno stvoriti vrlinu {Lun-yii VI 25 i XII
15). Znao je Konfucije i to da, pored znanja, u izgradivanju vrline jednako ucestvuju
i osecanje i volja (Tschung-yung XX 9, 10): vrlina je rezultat harmonije svih dusevnih
snaga.
SOKRAT 271
Atinski mudrac, autodidakt (Xen. Symp. I 5) znao je stajati na jednom mestu
od zore do zore, puna dvadeset i cetiri casa, neprestano razmisljajuci, pa da opet
govori: »Znam da nista ne znam«, a kitajski: »Cesto ceo dan nisam nista jeo i celu
noc nisam spavao da bih razmisljao, pa opet mi to nije koristilo. Mnogo je bolje
uciti« (Lun-yii XV 30). Ali se sa Konfucijem, koji nije bio teoreticar morala nego
samo njegov propovednik,69 Sokrat slagao u tome sto nije mario za metafizicke teme
ni za probleme iz filosofije prirode, nego se sav posvecivao praktickoj filosofiji
zivota, a takav je bio i kitajski mudrac.
Helenska istorija, mitologija i dramska umetnost ne mogu se razumeti bez
helenskog preziranja snage i velicine kad one prelaze meru. Helenska prosvecenost
brzo je urodila bezmernoscu individualnog samoodredivanja, a Sokrat ide za istinom
kao merom. I kao helenska priroda sto penu i huku postajanja kristalise u
mramor-na brda s ostrim i jasnim konturama, tako i Sokrat penu i huku pohlepa i
strasti tezi da uoblici u sklad i spokojstvo, u meru i cistotu pojmova. Kao
uspostavljac mere atinski mudrac je pravi Helen, i u njemu je helenska nauka
samosvesno nasla isto nacelo na kome se osniva i helenska umetnost. Takav je i
kitajski mudrac: naj-potpunija vrlina, po njemu, jeste ona koja se drzi prave mere,
ali nju praktikuje vec odavno samo malen broj ljudi (Lun-yii VI 275 vid. i XIII 21).
I jedan i drugi sluze se metodom razgovora: trude se da ucenici u
razgo-voru s njima sanii u danom slucaju nalaze istinu i ono sto je eticki
ispravno. Kako je Sokrat postupao, videli smo, a Konfucije bi ucenicima rekao neku
izdvojenu, zagonetnu ili paradoksnu recenicu, pa bi se potom povukao da ih
primora da se jedni s drugima sami probiju do saznanja!,I kao drugi veliki
ucitelji, na primer Buda, Zaratustra, Isus, tako i Konfucije i Sokrat nisu sami
napisali svoje spise, nego su svojima ucenicima i pristalicama ostavili da oni
zabeleze njihove izjave i pouke.
Kad bi se s kime razgovarao, Sokrat se nije hvalio nego se pretvarao i
go-vorio da nista ne zna; pazio je da ne bude povrsan u misljenju i nista nije
tvrdio dok se dugim ispitivanjem u razgovoru ne bi uverio da se probio do istine.
Jednako je postupao i Konfucije: »Imam li saznanje? Nemam ga, ali ako mi
pristupi prost i neuk covek, pa mi iskreno i prostodusno postavi jedno pitanje, ja
se onda od pocetka do kraja trudim da ga proucim« (Lun-yii IX 7).
Kao i Sokrat, i Konfucije se, dakle, sam stavljao u red onih kojima znanje
nije urodeno, nego su upuceni na ucenje i njime ga sticu. Ideal onoga koji uci sastoji
se u tome da bude plemenit. Tu Konfucije vrsi svetsko-istorijsku prekretnicu:
do-tad je plemenitost bila aristokratsko-klasni pojam, a on iz toga pojma pravi
moralan kvalitet. Plemenit se vise ne postaje rodenjem nego radom i
samovaspitanjem. Tako je postupio i Sokrat: on je ucio da se aps-r/] ne sastoji u
spoljasnjem kvantitetu i telesnoj snazi i lepoti nego u unutrasnjem kvalitetu, u
svesnu i pouzdanu znanju, u oblagorodivanju duha, u neprestanom
samousavrsavanju. Tako i Konfucije (Lun-yii XIV 45).
Ksenofont s pravom kaze za Sokrata: »Ta priznaje se da nikad niko od
pamti-veka nije smrti lepse podneo« (Mem. IV 8, 2). Sokratova smrt je jedna od
najuzvi-senijih uspomena covecanstva,' i ono sto vazi za smrt Isusa Nazarecanina
vazi i za smrt ovog Atinjanina: on je morao umreti da bi pobedio. Ali, dok je Isus
govorio: »Oce moj! Ako me ne moze ova casa mimoici da je ne pijem, neka bude
volja tvoja!« i »IIi! Ili! lama savahtani (= Boze moj! Boze moj! Zasto si me
ostavio?«) CMat. 26, 42; 27, 46), i tek posle teske unutrasnje borbe probio se do
bozanske jasnosti, Sokrat je bio ozaren spokojnom i vedrom jasnoscu uma kako u
toku celog svog zivota tako i u casu samrtnom. »Sta je u toj smrti tako narocito?«
pita V. Vindelband i odgovara: »Tu nema nikakva tragicnog osecanja mucenika i
ni-
67
Vid, Paul Masson-OurselPhilosophie comparee, Paris 1923, 26 s i 90 ss. 69
W. Gruber Die chinesische Philosophie, Kultur der Gegenwart I, 5, 79 s.
65
A. ForkeGeschichte der alten chinesischeii Philosophie,Hamburg 1926, 116.
272 PET I ODE LJAK
kakva pobedonosna klicanja u propasti. Tu nema nikakve strasne zudnje za umi-ranjem
niti ikakva otimanja u trzajima bola . . . Tu je samo spokojstvo i jasnost i ponosna svest o
nuznosti: ,Tako rnora da bude — pa neka bude!'... To je kraj coveka koji je pobedio
vreme i njegovu promenu, jer mu je pogled bio uperen u vecno«.70
Isus, uopste, ima zajednickih crta sa Sokratom.71
I jedan i drugi, krotki i smerni u srcu, mrze na one koji se grade uceni, mudraci i
razumni, na sofiste i demagoge, na knjizevnike i f'ariseje; odbacuju pisanje knjiga i
saobracaju sa bliznjima zivom recju, i to Sokrat kao logicar obraca se njihovu umu. a
Isus kao prorok njihovu srcu.
I jedan i drugi veruju da se obnova zivota ne moze ocekivati od promene drzav-nih
oblika ili drzavnih ustanova, nego od coveka pojedinca, od njegova jasnog mis-Ijenja
i-razvijenog shvatanja odnosa prema bliznjima, a iz takva shvatanja razvice se zdrav i
skladan zajednicki zivot u drustvu i drzavi.
I jedan i drugi obracaju se unutrasnjem zivotu coveka pojedinca. Sokrat je govorio:
»A nije te stid sto se staras za blago kako ces ga sto vise nagomilati. . . a za dusu da bude
sto bolja, za to se ne staras i nimalo ne hajes?« A Isus: »Jer kakva je korist coveku ako
sav svet dobije a dusi svojoj naudi? Ili kakav ce otkup dati covek za svoju dusu?«
I jedan i drugi veruju da delaju u ime vise sile koja ih je poslala da budu videlo
koje gori i svetli: propovednik iz Galileje u ime Oca nebeskog, a mudrac iz Alopeke u
ime delfijskog boga, i s inalim jezikoni i sa malo reci govore o najvecim i najdubljim
stvarima, Sokrat sluzeci se pojmovima, a Isus parabolama.
I jedan i drugi imaju ceo jedan svet protiv sebe, a samo malen broj prijatelja i
apostola uza se, Sa Sokratom bilo je dvanaest neposrednih ucenika i knjizevnih apostola:
Antisten, Aristip, Eshin, Euklid, Kriton, Ksenofont, Platon, Simon, Si-mija, Kebet,
Fedon, Kritija. Toliko ih je bilo i sa Isusom: Simon Petar i brat mu Andrija, Jakov i
Jovan, sinovi Zevedejevi, Filip i Vartolomej, Toma, Matej, Jakov Alfejev, Tadija, Simon
Kananit i Juda iz Kariota. Sokrata izdao je Kritija, zbog zudnje za vlascu, a Isusa Juda
zbog srebroljublja.
I jedan i drugi bili su optuzeni za svoje ucenje. Sokrata su optuzili Anit, Likon i
Melet, a Isusa glavari svestenicki i knjizevnici, ali se atinski narod brzo pokajao i
prognao Sokratove tuzioce, a narod koji je pred Pilatom vikao i »Raspni ga, raspni«, i
video kako je, kad Isus izdahnu, pala tama i pomrcalo sunce, vracao se sa Golgote bijuci
se u grudi.
I jedan i drugi vrse delo kojim jednu oblast dele na dva dela: Sokrat istoriju
filosofije, a Isus istoriju religije.
I jedan i drugi potvrduje svoje ucenje smrcu: Isus Hristos strada za vreme Pon-tija
Pilata od krsta, koplja i sundera, a Sokrat za vremena arhonta Laheta od ot-rova kukutina.
Ali dok je Isusovo umiranje najveci bol koji se ikada video izmedu neba i zemlje, i
njegova smrt kosmicka drama, pri kojoj se zemlja trese, kamenje raspada i sunce
pomracuje, Sokratov oprostaj sa zivotom, bez ikakva klicanja u
70 W. Windelband Praludien, Bd. I, Tubingen 1919,6 86—87.
71
Upor. E. Vaihinger Neutestamentl. Parallelen zu Plat. Apol. d. Sokr., Blaubeuren
1901 Pr.; A. v. Harnack Sokrates u. die alte Kirche, Giessen 1906; J. Geff'cken Sokr. und das alte
Christentum, Heidelberg 1908; P. Natali S. nel giudizio dei padri apologisti, Ascoli Piceno 1912;
W. F. Bostic Jesus and Sokrates, Bibl. World aw. 1916; C. Ritter Platonismus und Christentum,
Tubingen 1934; M. J. Lagrange Socrate et Notre Seigneur Jesus- Crist. Rev. bibl. 44 (1935), pg. 5 ss;
Th. Deman Socrate et Jesus Paris 1944; upor. i moj ogled Naiodna Pesma, kulturno-filosofske ori-
jentacije (gl. II), Prosvetni glasnik 1923, str. 752 idd; E. Fascher Sokrates und Christus, Zeitschr.
fur die Neutestam. Wiss. 45 (1954), 1—41.
SOKRAT 273
propasti, i bez ikakva otimanja u trzajima bola, lici na sunce koje blago na gorama sija i
tiho prosipa svoje poslednje zlato. Mladi Isus, sin bozji, pobeduje smrt ve-rom u
vaskrsenje, a stari Sokrat, sasvim ljudski covek, spokojstvom coveka. cije su duhovno
bice vec ozarili zraci vecnosti.
[X SOKRAT KAO ODRAZAJ VEKA PROSVECENOSTI
Svojim principom vrline kao znanja Sokrat jednostrano precenjuje uticaj uma na
moralno delanje, a o drugoj polovini covekove svesti, o volji, ne vodi ra-cuna, i zato mu
je vec Aristotel, bolji poznavalac tajni ljudske prirode, s pravom zamerio da je zanemario
»alogicki deo duse«: »Sokrat je vrline nacinio znanjima, a to je nemoguce, Sva znanja
pripadaju razumu, a razum se nalazi u dianoetic-kom delu duse. Prema tome, po njemu,
sve se vrline nalaze u razumskom delu duse. Dakle, cineci vrline znanjima, on ne uzima u
obzir nerazumski deo duse (TO aXoyov [Lepoc, T% diu-/;/];), a kad tako postupa,
zanemaruje cuvstvo (TOX&OI;) i nacin cuvstvovanja (vi&oc). Stoga s te strane nije vrline
pravilno objasnio« (Magna mor. I 1 p. 1182 a 16 —■ 23). Sokrat bi imao potpuno pravo
kad bi se volja svagda uprav-ljala prema religiozno-moralno orijentisanom saznanju, ali
svakodnevno iskustvo pokazuje da urn isuvise cesto podleze nagonskim snagama i
elementarnoj provali slepih pozuda i strasti.
Snagu alogickog dela duse istice i apostol Pavle (Rim. VII 18, 19, 23). A jos pre
njega Euripid, savremenik Sokratov, poznaje one tamne sile koje iz metalogickih dubina
duse izbijaju tolikom snagom da im um ne moze odoleti. One umom toliko mogu da
ovladaju da pred njima cak i svetlost i snaga materinske ljubavi ostaju ne-mocne. Za to
svedoci Euripidova Medeja:
Vec vidim kakva mislim zla da ucinim,
al' strast je pobednik nad mojim razborom,
ona je ljudma izvor jada najvecih
(st. 1078—1080)7i
Da je samo um dovoljan za moralno delanje, ne bi Fedra u Euripidovu Hipolitu mogla
reci:
Mi znamo sta je dobro, razumemo to, al' ne
marimo
(st. 379—380)73
kao ni Ovidijeva Medeja
Video meliora proboque
deteriora sequor
(Ovid. Metamorph. VII 20).
Vec davno pre nego je Euripid prikazao borbu izmedu strasnog srca i razuma u
Me-dejinoj dusi, Heraklit je iskazao ovu misao: »Tesko je boriti se sa srcem, jer sto god
ono hoce on kupuje za svoju dusu« (frg. 85). Ovaj aforizam prihvatio je De-mokrit, da bi
ga na svoj nacin dalje razvio: »Sa srcem boriti se tesko je, doduse, ali odneti pobedu nad
njim stvar je mislena coveka« (frg. 236).
72
Upor. moj ogled Euripidova Medeja i njen eticki znacaj (Mala biblioteka Kol. nar. univer.
sv. 4), Beograd 1939; E. R. Dodds Eur. the Irrationalist, Class. Rev. 43 (1929), 97 ss.
73
Upor. moj ogled Momacki ponos i zenska strast u Euripidovu Hipolitu, Vidici I (1938)^
341—343, 389—389.
18 Istorija helenske etike
 274 PETI ODE LJAK
Do svog pogresnog precenjivanja znanja u izgradivanju moraine svesti, kao
i do intelektualisanja zivota, Sokrat je dosao otud sto je on svoje umne odlike i
svoju vrlinu i unutrasnju srecu sastavio u uzrocno-posledicnu vczu. Sam on bid je
moralan i srecan, jer nije bio igracka neobuzdanih i slepih strasti kao drugi. Ali
sto je za njega vazilo kao istina, nije vazilo za sve; jer, da mu je priroda dala
nemirnu krv Alkibijadovu, nikakvo znanje ne bi mu pomoglo da zivi punom
saglas-noscu izmedu uma i volje. On je ziveo takvom saglasnoscu, i tako je doslo
da preceni znacaj uma za moralno delanje. Ipak zato jalova je mrznja kojom je, u
svojim spisima Radanje tragedije, Volja k modi i Sumrak i'dola, atinskog racionalista
mrzio F. Nice,74 voluntaristicki admirator esteticki friziranih samovolja i siledzija.
Slaba strana Sokratova racionalizma proizlazi, dakle, otud sto je on jedan deo
poistovetio sa celinom, jedan od uslova moralnog delanja podigao na visinu principa.
Uzroci takvu postupku leze ne samo u njemu samom nego i u vremenu u kome je
atinski eticar ziveo i razvijao se. To je doba prosvecenosti, i ono je najjace
obele-zeno p r e o v l a d i v a n j e m r a c i o n a 1 n o s t i u s v i m a o b 1 a s t i m a
l j u d s k o g a -zivota.
Jedan od glavnih uzroka toj pojavi jeste nestajanje stare vere i rasturanje i
ras-clanjivanje pojedinih dusevnih snaga iz jedinstvene osnove. Urn se usavrsio, a u
srcu se rasplamsale zudnje za zemaljskira dobrima. Razvio se nesklad u shvatanjima i
tez-njama, nestalo postojanih i doslednih karaktera. Taj nesklad najbolje pokazuju
Euri-pidove drame.75 S nestajanjem stare vere a sa sve vecim usavrsavanjem uma, tj.
sa prelazenjem iz naivnog i neproizvoljnog u svesno postojanje, u samosvesno delanje
i stvaranje, razvijalo se i drustveno i drzavno uredenje. Svugde, a narocito u Atini,
koja je tada postala srediste svega prosvetiteljstva, obrazuje se samosvesna i mocna
robovlasnicka demokratija, koja je onemogucila aristokratiju po krvi, i svima
gra-danima izvojevala aktivno ucestvovanje u politickom zivotu i time stvorila
nepregled-no popriste za Slobodan razmah i razvitak duhovnih snaga. Demokratija
stvara veoma povoljno tlo za razvitak besednistva, koje ce u Atini narocito
procvasti zbog slo-bode govora, a ova je bila jedan od stubova "drzavnog zivota
atinskog.
S besednistvom usavrsene su dve sposobnosti: misljenje i iskazivanje misli,
zatim ucenje o stilu. Gradiva za misljenje bilo je i suvise: u domovima, u skupstini,
na sudu, u carsiji, u pozoristu, pretresani su problemi politicki, privredni. eticki,
umetnicki, pedagogijski itd. Podsticaj za umovanje davalo je uporedivanje jednih
pojava sa drugima, a to je izazivalo kriticku refleksiju. »Stari oblici drzavnog zivota
ne pojavljuju se vise u svojoj naivnoj prvobitnosti — uporedivanje izaziva kritiku
— jedinka se oseca ispunjena zudnjama, a njihovo zadovoljavanje ne spada vise u
krug drzavne sposobnosti. Najplemenitija od njih jeste svakako teznja da covek
misijenjem shvati vec nerazumljivi svet morala i drzavnog zivota.«76 Trgovina,
ra-tovi, savezi, doseljivanje stranaca iz svih krajeva, mesanje obicaja, samosvesniji
po-lozaj robova — sve je to veoma prosirilo duhovne vidike atinskih gradana i
izazvalo u njima teznju za reformama u svim oblastima ljudskog delanja i
stvaranja. Tezilo se da svaka duhovna i prakticka delatnost bude podvrgnuta oceni
uma kao jedinog regulatora svih pravila i normi. Svugde je trazeno mctodicko
obrazovanje u misljenju i govorenju, isticane stalne norme i utvrdivan sistem pravila u
drzavnom, privrednom i duhovnom zivotu.
Tako je nastala obilna literatura najrazlicnijih udzbenika, medicinskih,
niate-matickih, o teoriji umetnosti itd. L a s iz Hermione — ucitelj Pindarov, pise o
muzici
74
Upor. H. Hasse Das Problem des Sokr. bei F. Nietzsche, Leipzig 1918: K. Hildebrandt
Nietzsches Wettkampf mil S. und Platon, Dresden 1922.
75
Upor. G. Murray Euripides and his Age, London 19277.
76
W, F. Volkmann Die Lehre des Sokrates in ihrer historischen Stellung, Prag 186f, 6; vidi
X W. Nestle Die Entwickhingdergriech. Aufklarung bis aufSokrates, NeueJahrbb. (1899), 177—203.
SOKRAT 275
Damon iz Oe, ucenik Lamproklov i Agaloklov i ucitelj Periklov, takode o muzici,
A g a t a r h sa Sama o skenografiji, S o f o k l e o pevackom horu, I k t i n o
Partenonu, P o 1 i k 1 e t o pravilu, tj. o idealu ljudskog lika i razmerama ljudskog:
tela, D e m o k r i t iz Abdere o vrstanju, o macevanju, o dijetetici, o ritmovima i
harmoniji, o perspektivi, o ratarstvu, A n a k s a g o r a o perspektivi, lekar i
as-tronom M e t o n iz Leukonoje o svojim kalendarskim studijama,
H i p o d a m iz Mileta i Falej a iz Halkedona pisu prve politicke teorije o najboljoj
drzavi,. H i p i j a iz Elide o ritmovima i harmoniji, S i m o n o jahanju,
K s e n o f o n t o uputstvima Hiparhu, o jahanju, o lovu, o ekonomiji, H e r o d i
k, lekar iz Se-limbrije, o dijetetici, M i t e k o sicilskom kuvanju, F i 1 o k s e n s
Leukade o priredivanju smokova.
U takvu razvitku Sokratov racionalni radikalizam znaci vrhunac. Nije cudo sto
je on, ziveci u torn vremenu, isticao svoju veru da vrednost zivota zavisi od saznanja.
istine. »Jer ja sam ne samo sada nego i uvek takav covek da u sebi ne slusam
nikakav drugi razlog do onaj koji mi se u razmisljanju pokaze kao najbolji« (Crito
46 B). On je video kako se svi otimaju o zemaljska dobra, a nesrecni su; video je opet
kako on ne trci za materijalnim blagom, a ipak zivi spokojno i blazeno. Tako se u
njemu utvrdilo uverenje da je sreca u vrlini, a da drugi ne mogu naci srecu zat'o
sto ne znaju cene svakom dobru. Tako su mu um i znanje postali sve. Nesum-njivo je
da je on svojim racionalizmom, kojim je hteo da savlada racionalizam prosvecenosti,
precenio znacaj uma, a prevideo znacaj i snagu ostalih psihickih aktivnosti-kao
cinilaca moralnog delanja. Ipak, Sokratovo isticanje uma ostaje u svojoj jezgri
opravdano: saznanje je doista mocna poluga morala. Ono u misljenje unosi princip
reda i harmonije, koji nuzno tezi da se prenese (ako se i ne prenosi svagda) i u
Ijud-sko delanje. Tvrdenjem da je vrlina znanje Sokrat je u oblasti morala pronasao
spe-cificnu snagu kojom se covek uzdize nad prirodu, i kojom on, kao moralno
bice,. moze priredu da usavrsi novim visim oblikom. 77
77
Pored vec navedene literature obracam paznju citaocu i na ovu noviju literaturu, Popis
literature do god. 1921. dao je P. K. Bt^ouy.tSY); pod naslovom 'Em.oT»ju,ovtxai vrtpfal ~spl
Stoxpa-ou?, Atijiia 1921; J. van Dijk Socrates, Haarl. 1922; M. M. Davvson Ethics of Socrates,
London — New York 1925; M. Meunier La legende de S., Paris 1926; Cristoph Schrempf Socrates.
Seine Personlichkeit und sein Glaube, Stuttgart 1927, 1955,3 jH Gesammelte Werke, Bd IX; H. F.
Carlill Socr. or the Emancipation of Mankind, London N. Y. 1927; B. Daniec Sokrates w swietle
starozytnosci i nowoczesnej hauki, Przegl. Fil. 1927 i 1928; J. Stenzel RE II Reihe 5. Halbband
(1927) 811—890; J. Humbert Polycrdtes. L'accusation de S. et le Gorgias, Paris 1930; -C. Ritter
Sokrates, Tubingen 1931; A. E. Taylor Socrates, London 1932; A. K. Rogers The Socratic Problem,
New Haven — London 1933; H. Kuhn Sokrates: Ein Versuch iiber den Urs-prung d. Metaphysik,
Berlin 1934; A. J. Festugiere Socrate, Paris 1934; J. Treves L'evangile de Socrate, Paris 1935; D.
Tarrant 7ViePseudo-Platonic Socr., Cl. Quart. 32 (1938) 167 ss; R. Belmont Testament de Socrate,
Paris 1938; G. BastideXe moment historique de Socrate, Paris 1939; A. Banfi Socrate, Milano 1944;
Olof Gigon Sokrates. Sein Bild in Dichtung und Geschichte,, Bern 1947;. L. Nelson Socratic Method
and Critical Philosophy, Selected Essays, New Haven Yale Univ. Pr. 1949; Moreau Socrate, son
milieu historique, son actualite, Bull, de l'Assoc. G. Bude 3e Ser. No 2. 1951, 19—38; S. Eitrem
Sokrates, Oslo 1952; L. Sinclair Sokrates. Toronto 1952; V. de Ma-galhaes-Vilhena Socrate et la
legende Platonicienne, Paris 1952, i Leprobleme de Socrate. Le Socrate historique et le Socrate de
Platon, Paris 1952 (punih devedeset i pet strana ispunjava bibliografija);. J. W. Miller The
Development of the Philosophy of Socr., Rev. de Metaph. VI (1953), 551 —562; A. Tovar Vida de
Socrates, Madrid 19532; C. Librizzi La morale di Socrate, Napoli 1954; W. K. Richmond Socrates
and the Western World. An Essay in the Philosophy of Education, London, 1954. U nas Filip
Kovacevic, Sokrat, Crnogorka I (1884); P. Jemersic Sokrat i njegova filosofija, Izvj. senjske gimn.
1885; P. Valjavec Sokrat, Zagreb 1909; B._M. Lorenc Sokrat, Nastavnik 20 (1909) .81—99; Dragutin
Anastasijevic Sokrat o narodnoj istoriji, Sisicev Zbornik, Zagreb 1929, 221—227; Ksenija
Atanasijevic Sokrat, Srp. knjiz. glasnik VIILN. S. (1923) 104—115, 196—203; Milos N. Duric
Sokrat i njegovo eticko ucenje, Glasnik Jugosl. prof, drustva knj. XVIII (1938), sv. 6—8 (i po-sebno
str. I—48).
18*