1.

TEMA: FIZICKA PRIPREMA KAO SASTAVNI DEO SPORTSKOG

TRENINGA
-Vrste priprema sportista
(fizicka, tehnicka, takticka, psiholoska, teorijska)
-Zahtevi sporta, odn. sportova (prvenstveno dobra fizicka pripremljenost)
- “Fizicka priprema” – definicija (Fizicku pripremljenost karakterisu mogucnosti
funkcionalnog sistema organizma sportiste koje omogucavaju efikasnu sportsku
delatnost, kao i nivo razvijenosti osnovnih motorickih sposobnosti (snage, brzine,
izdrzljivosti, koordinacije i gipkosti prvenstveno).

2. TEMA: FIZICKA PRIPREMA KAO VISEGODISNJI PROCES U TRENINGU

SPORTISTA
-Bioloski rast i razvoj uslovljavaju rad na fizickoj pripremi
-Opredeljenje deteta-omladinca za bavljenje sportom, omogucava treneru da planira i
programira rad na fizickoj pripremi u visegodisnjem kontinuitetu i postupnosti.
-Sportski rezultati su rezultat visegodisnjeg trenaznog procesa, pri cemu fizicka priprema
zahteva sistematsko kontinuirano bavljenje i kontrolisanje.

3. TEMA: OPSTA FIZICKA PRIPREMA U SPORTU

-Pod opstom fizickom pripremom sportiste, obicno se smatra proces harmonicnog
razvijanja kretnih (motorickih) sposobnosti, bez obzira na specificnosti pojedinih
sportova.
-Opsta fizicka priprema je proces kontinuiranog vezbanja u svim periodima trenaznog
procesa, sa razlicitim obimom i intenzitetom treninga, zavisno od perioda trenaznog
procesa.

4. TEMA: POMOCNA FIZICKA PRIPREMA SPORTISTA

-Pomocna fizicka priprema se zasniva na fundamentu opste fizicke pripreme i
orijentisana je na izgradnju specijalne osnove za efikasno ispoljavanje velikog obima
rada koji je usmeren na razvijanje specijalnih motorickih sposobnosti.
-Ova priprema omogucava povecanje funkcionalnih mogucnosti razlicitih organa i
organskih sistema, poboljsanje nervno-misicne koordinacije, povecanju sposobnosti
sportiste da podnese velika opterecenja, kao i omogucavanje sportisti da se brzo oporavi
posle njih.

5. TEMA: SPECIJALNA FIZICKA PRIPREMA SPORTISTA

-Ova vrsta pripreme je strogo usmerena na razvijanje onih motorickih sposobnosti koje su
odgovorne za specificnosti takmicarske discipline na kojoj sportista nastupa.
-Specijalna fizicka priprema je odlika svakog sporta ponaosob.

6. TEMA: ZAKONITOSTI FUNKCIONALNOG USAVRSAVANJA SPORTISTA

-Povecanje aerobnih sposobnosti
-Povecanje anaerobnih spsoobnosti
-Povecanje ekonomizacije rada i efikasnosti ispoljavanja funkcionalnih potencijala
-Usavrsavanje postojanosti i varijabilnosti motorickih i vegetativnih funkcija (u
standardnim i nestandardnim uslovima)
7. TEMA: RADNA SPOSOBNOST SPORTISTA
-Pojam radna sposobnost sportista
-Vrednovanje fizicke radne sposobnosti sportista
-Fizicka radna sposobnost pri pulsu 170 otkucaja u minutu (test PWC 170)
-Kardio-respiratorni sistem pri PWC 170
-Ucestalost srcanih otkucaja direktno je proporcijalna intenzitetu misicnog rada
-Stepen ucestalosti srcanih otkucaja kod nemaksimalnog fizickog opterecenja je obrnuto
proporcijalan sposobnosti sportiste za vrsenje misicnog rada zadatog intenziteta (moci)

8. TEMA: FUNKCIONALNO USAVRSAVANJE LOKOMOTORNOG SISTEMA

-Poznavanje lokomotornog sistema coveka (funkcionalna anatomija)-repetitorijum
-Karakteristike lokomotornog sistema u odnosu na uzrast i pol
-Opsti motoricki razvoj (ontogeneza motorike)
-Senzitivne faze razvoja motorickih spsoobnosti
-Centralna determinisanost motorickih sposobnosti (hijerarhijska uredjenost)
-Dejstva treninga na muskulaturu (hipertrofija, kailarizacija, koncentracija materija,
prirast bioloskih katalizatora, povecanje stepena korisnosti, prag nadrazaja, porast snage)
-Metodicka pravila usavrsavanja lokomotornog sistema

9. TEMA: ENERGETSKI RESURSI KRETNE AKTIVNOSTI

-Ostvarivanje energije unosenjem hrane
-Energetske materije: ugljeni hidrati i masti
-Uloga kiseonika u proizvodnji energije
-Proizvod sagorevanja je ATP
-Resinteza ATP u misicima putem: alaktatno-anaerobnog nacina; laktatno-anaerobnog i
aerobnog nacina.

10. TEMA: FIZICKA PRIPREMA U PRIPREMNOM PERIODU TRENINGA

-Zadaci fizicke pripreme u ovom periodu: postavljanje funkcionalne osnove neophodne
za ispoljavanje velikih obima specijalnog rada usmerenog na neposrednu pripremu
motorike i vegetativnih funkcija ka ostvarivanju visokih sportskih ostvarenja,
usavrsavanje motorickih navika, razvijanje specijalnih motorickih sposobnosti
-Opstepripremna etapa pripremnog perioda-povecanje nivoa opste fizicke
pripremljenosti, povecanje funkcionalnih sposobnosti, razvijanje neophodnih sportsko-
tehnickih i psiholoskih osobina
-Specijalno-pripremna etapa-trening je u ovoj etapi usmeren na postavljanje sportske
forme, sto se postize primenom specijalno-pripremnih vezbi koje su veoma bliske
takmicarskoj aktivnosti

11. TEMA: FIZICKA PRIPREMA U PREDTAKMICARSKOM PERIODU

TRENINGA
-Obim vezbi smanjiti, intenzitet povecati
-Ne menjati sredstva treninga, odnos OPV i SPV (50:50%)
-Koristiti samo poznate oprobane vezbe
-Sve vise primenjivati sredstva (vezbe), specijalno-pripremna
12. TEMA: FIZICKA PRIPREMA U TAKMICARSKOM PERIODU TRENINGA
-Ocuvanje i dalje povecanje dostignutog nivoa specijalne pripremljenosti
-Primena takmicarskih i njima veoma bliskih vezbi
-Neposredna priprema sportiste za takmicenje
-Odnos OPV i SPV (30:70%)
-Talasastost opterecenja, pogotovo u seroji takmicenja

13. TEMA: FIZICKA PRIPREMA U PRELAZNOM PERIODU TRENINGA

-Prvenstveno odmor, oporavak
-Promena aktivnosti
-Obim i intenzitet opterecenja se jako smanjuju
-Moguc i potpuni pasivni odmor
-Prelazni period moze biti od 3-8 nedelja, zavisno od duzine sezone i od periodizacije

14. TEMA: ELEMENTI PLANIRANJA FIZICKE PRIPREME SPORTISTA

-Fizicka priprema se realizuje po elementima plana, a to su:
-Zdravstveno stanje, uzrast, pol, duzina sportskog staza, odn. trenaznog procesa, nivo
pripremljenosti sportiste-nivo motorickih sposobnosti, period trenaznog procesa, morfo-
funkcionalni pokazatelji, motivisanost, psihicko stanje sportiste, nacin ishrane i dr.

15. TEMA: BAZICNE MOTORICKE SPOSOBNOSTI

-Rad na bazicnim motorickim sposobnostima: snaga, brzina, izdrzljivost, koordinacija,
gipkost, ravnoteza, preciznost.
-Utvrditi nivo bazicnih motorickih sposobnosti putem standardizovanih testova
-Odrediti dominantne motoricke sposobnosti za pojedine sportove
-Principijelno, razvijati one motoricke sposobnosti koje sportista poseduje u vecem
stepenu, a razvijati i one koje su mu slabije (po genetskom kodu)

16. TEMA: PLANIRANJE FIZICKE PRIPREME U POLIMAKROCIKLUSU

-Obezbediti organizaciju trenaznog procesa koja ce omoguciti usloznjavanje programa
treninga od jednog do drugog makrociklusa u visegodisnjem planiranju
-Etapa pocetne pripreme
-Etapa prethodne bazicne pripreme
-Etapa specijalizovane bazicne pripreme
-Etapa realizacije maksimalnih individualnih mogucnosti
-Etapa ocuvanja dostignuca

17. TEMA: PLANIRANJE FIZICKE PRIPREME U MAKROCIKLUSU

-Struktura trenaznog makrociklusa (jednogodisnji period)
-Treninzi fizicke pripreme u pripremnom periodu (opstepripremna etapa, specijalno-
pripremna etapa)
-Treninzi fizicke pripreme u predtakmicarskom periodu
-Treninzi fizicke pripreme u takmicarskom periodu
-Treninzi fizicke pripreme u prelaznom periodu
-Zbirni obim i odnos rada razlicitog usmerenja u toku makrociklusa
18. TEMA: PLANIRANJE FIZICKE PRIPREME U MEZOCIKLUSU
-Mezociklusi su sastavni deo makrociklusa
-Mezociklusi se obicno sastoje od 4-6 mikrociklusa
-Tipovi mezociklusa: uvodni, bazni, kontrolno-pripremni, predtakmicarski, takmicarski
-Fizicka priprema po tipovima mezociklusa
-Osnovni plan fizicke pripreme u mezociklusima, bazira se na planu rada na fizickoj
pripremi u makrociklusu
-Postovanje principa postupnosti, svestranosti, blage specijalizacije, potpune
specijalizacije
-Kontrola efekata treninga putem kontrolnih takmicenja

19. TEMA: PLANIRANJE FIZICKE PRIPREME U MIKROCIKLUSU

-Mikrociklusi traju od 3-4, odn. 10-14 dana
-Tipovi mikrociklusa: Uvodni, udarni, pripremni, oporavljajuci, takmicarski
-Problem izmene opterecenja i odmora
-Reakcije sportiste na odnos rada i oporavka u mikrociklusu, najcesce se ogledaju u:
maksimalnom rastu treniranosti, osrednjem trenaznom efektu i premoru sportiste.
-Pazljiv odabir trenaznih sredstava, kao i dobra aplikacija opterecenja i oporavka.

20. TEMA: PLANIRANJE FIZICKE PRIPREME ZA JEDNU TRENAZNU

JEDINICU
-Razlike u doziranju opterecenja zavisno od tipa mikrociklusa (udarni, uvodni,
oporavljajuci, takmicarski)
-U odnosu na tip mikrociklusa, odredjuje se i opterecenja na jednom treningu
-Izbor sredstava (vezbi)
-Izbor opterecenja
-Reakcija sportiste se prati (licni osecaj sportiste) posle odredjenih vezbi i opterecenja

21. TEMA: KARAKTERISTIKE FIZICKE PRIPREME U ODNOSU NA POL

-Polne odlike (morfoloske, motoricke, funkcionalne, psihicke)
-Izbor vezbi razlicit u odnosu na pol
-Izbor opterecenja razlicit u odnosu na pol
-Ucestalost treninga fizicke pripreme razlicita po polu (kod osoba zenskog pola retko se
primenjuje dva treninga fizicke pripreme dnevno)
-Odnos dana treninga fizicke pripreme i odmora (razliciti modaliteti)

22. TEMA: KARAKTERISTIKE FIZICKE PRIPREME U ODNOSU NA UZRAST

-U mladjim uzrastima svestrana (opsta) fizicka priprema (plasticni uzrasti-u razvoju)
-Sa godinama zivota i godina treninga, postepeno se prelazi na specijalizaciju trenaznih
sredstava, ali ne zanemarivati opstu fizicku pripremu
-Sa godinama zivota i sportskog staza, povecavati ucestalost treninga nedeljno
-Sa godinama zivota i sportskog staza, postepeno povecavati opterecenja
-U kasnoj adolescenciji, moguca maksimalna opterecenja
23. TEMA: SVESTRANOST FIZICKE PRIPREME U DECIJEM UZRASTU
-Svestrana fizicka priprema odlikuje deciji uzrast (od 6-10 godina)
-Treninzi 3 puta nedeljno
-Izbor sredstava veoma veliki
-Intenzitet opterecenja do velikog, ponekad spontano kroz igru i do submaksimalnog
-Rad na bazicnim motorickim sposobnostima uglavnom kroz igru
-Stvaranje sve veceg broja motorickih navika
-Omoguciti deci bavljenje i nekim drugim aktivnostima, osim onog sporta za koji su se
opredelila (plivanje, gimnastika, skijanje, klizanje, atletska kretanja, elementarne igre i
dr.)

24. TEMA: FIZICKA PRIPREMA U PIONIRSKOM UZRASTU

-Period od 10-15 godina
-Buran bioloski rast i razvoj
-Ucestalost treninga fizicke pripreme –3-4 puta nedeljno
-Sirok dijapazon sredstava-vezbi, pomalo specijalizovanog karaktera
-Opterecenja selektivna u odnosu na motoricku sposobnost (oprez kod snage-staticke,
izdrzljivosti, brzine i gipkosti)
-Intenzitet opterecenja do submaksimalnog

25. TEMA: FIZICKA PRIPREME SPORTISTA U PUBERTETU

-Karakteristike pubertetskog perioda (morfoloske, funkcionalne, motoricke, psihicke,
socijalne)
-Ucestalost treninga fizicke pripreme 3-4 nedeljno
-Obim opterecenja relativno veliki, intenzitet veliki do submaksimalnog
-Mnostvo vezbi koristiti, posebno vezbe koordinacije i gipkosti
-Sa vezbama snage, oprez
-Vezbe izdrzljivosti i uopste izdrzljivost kao bazicnu motoricku sposobnost ne forsirati
-Sa osobama zenskog pola poseban oprez oko opterecanja i intenziteta opterecenja
-Problem emocija (zaljubljivanje) kod osoba zenskog pola i ostanka u sportu, posebno
suptilan pristup trenera

26. TEMA: FIZICKA PRIPREME SPORTISTA U OMLADINSKOM UZRASTU

-Period posle puberteta (posle 15, do 19. godine)
-Bazicne motoricke sposobnosti ka maksimumima
-Period mogucih vrhunskih rezultata
-Ucestalost treninga fizicke pripreme nedeljno 4-5
-Opterecenja submaksimalna, pa i maksimalna
-Obim opterecenja nesto u smanjenju, intenzitet u povecanju
-Specijalizovana sredstva-vezbe dominiraju
-Ne zapostavljati opstepripremne vezbe

27. TEMA: FIZICKA PRIPREMA KOD SENIORA

-Period posle 19. godine
-Uglavnom zavrsen fizicki rast i razvoj
-Motoricke sposobnosti konstituisane i moguci maksimumi u njima
-Rad na fizickoj pripremi svakodnevan, pa i vise puta dnevno, cesto i individualni
treninzi (po potrebi sportiste, radi resavanja nedostataka u motorici i fizickoj
pripremljenosti)
-Visoka specijalizacija
-Psiha stabilna
-Opterecenja maksimalna
-Maksimalni rezultati
-Ne zapostavljati opstepripremne vezbe

28. TEMA: OPSTEPRIPREMNE I SPECIJALNOPRIPREMNE VEZBE

-Opstepripremne vezbe (OPV)-slicne takmicarskoj aktivnosti
-Specijalnopripremne vezbe (SPV)-identicne takmicarskoj aktivnosti
-Primena OPV (kada, zasto, koliko)
-Primena SPV (kada, zasto, koliko)

29. TEMA: ODNOS OPV I SPV PO PERIODIMA TRENINGA

-U pripremnom periodu odnos OPV i SPV kao 3:1
-U predtakmicarskom periodu odnos OPV i SPV kao 1:1
-U takmicarskom periodu odnos OPV i SPV kao 1:3
-U prelaznom periodu primenjuju se prvenstveno druge aktivnosti nevezane za sport
kojim se sportista bavi

30. TEMA: SREDSTVA I METODE OPTERECENJA U TRENINGU

-Izbor sredstava fizicke pripreme uslovljen polom, uzrastom, pripremljenoscu, sportskim
stazom, periodom treninga, sporrtskom specijalizacijom i dr.
-Metode treninga fizicke pripreme direktno zavisne od motorickih sposobnosti na kojima
se radi, od perioda trenaznog procesa, kao i od uzrasta
-Postovati principe odredjivanja trenaznih opterecenja (postupnost, heterohronost,
talasastost, diskontinuiranost, prepokrivanje i dr.)

31. TEMA: PROGRAMIRANJE FIZICKE PRIPREME

-Program fizicke pripreme sacinjava se u odnosu na ciljeve periodizacije, odn. od
dugorocnih i kratkorocnih ciljeva
-Makrostruktura zahteva stratesko planirane i programiranje fizicke pripreme, odn.
dugorocno programiranje (globalni izbor sredstava, vezbi, opterecenja (obima i
intenziteta), u procentima prema periodizaciji
-Mezostruktura zahteva detaljnije programiranje izbora sredstava, opterecenja, plana
takmicenja i prognozu uspeha.
-Dobro programiranje zahteva dobru dijagnostiku prvenstveno motorickih, ali i drugih
sposobnosti sportista
-Programiranje mikrociklusa ima za cilj postizanje forme na odredjenom takmicenju
32. TEMA: INICIJALNO STANJE MOTORICKIH SPOSOBNOSTI,
(DIJAGNOSTIKA)
-Pre zapocinjanja trenaznog procesa, odn. rada na fizickoj pripremi u ma kom periodu,
neophodno testiranje relevantnih motorickih sposobnosti
-Primeniti standardizovanu metodologiju testiranja
-Testirati bazicne motoricke sposobnosti, ali i specificne, odn. specijalne
-Na bazi testova, saciniti program fizicke pripreme u odredjenom vremenu sa akcentom
na poboljsanju motorickih sposobnosti

33. TEMA: IZBOR SREDSTAVA FIZICKE PRIPREME

-Zavisi od pripremljenosti, pola, uzrasta, sportskog staza, perioda trenaznog procesa,
sportske specijalnosti i dr.
-Sredstva treba da pogadjaju relevantne misicne grupe, odn. funkcije pojedinih organskih
sistema koji su odgovorni za konkretni sport
-Sredstva rasporediti prema periodu trenaznog procesa, a opterecenje varirati u odnosu na
napred iznete karakteristike sportista, odn. sportova

34. TEMA: IZBOR METODA, OPTERECENJA I TRAJANJA TRENINGA

FIZICKE PRIPREME
-Izbor metoda zavisan od motoricke sposobnosti koju treba razvijati, od perioda
trenaznog procesa
-Primena opterecenja zavisna od perioda trenaznog procesa, od pola, uzrasta,
pripremljenosti, sportskog staza, kao i od aspiracija sportiste i trenera u odnosu na
planirana takmicenja
-Maksimalna opterecenja primenjivati najcesce 1 put nedeljno
-Treninzi fizicke pripreme mogu da traju od pola sata do dva sata po trenaznoj jedinici,
zavisno od zadataka i ucestalosti treninga nedeljno
-Kada je akcenat na obimu opterecenja, trajanje moze biti duze, a kada je akcenat na
intenzitetu, trajanje treninga je krace

35. TEMA: AEROBNA GIMNASTIKA KAO SREDSTVO FIZICKE PRIPREME U

SPORTU
-Aerobna gimnastika preporucljiva u fizickoj pripremi sportista
-Razlozi primene: povecanje aerobne izdrzljivosti, povecanje aerobno-anaerobne
izdrzljivosti, povecanje anaerobne izdrzljivosti
-Poboljsanje koordinacije kretanje
-Poboljsanje gipkosti
-Poboljsanje ritmicnosti kretanja
-Eliminisanje zasicenosti i stereotipnosti treninga
-Emotivno rasterecenje (posebno zbog uticaja muzike)
-Kolektivni duh, posebno kod individualnih sportova
-Poboljsavanje kinestezije i ravnoteze
-Razbijanje monotonije treninga fizicke pripreme

36. TEMA: TRENAZERI KAO SREDSTVO FIZICKE PRIPREME SPORTISTA

-Definicija trenazera
-Vrste trenazera (podela)
-Metodicke napomene u primeni trenazera u treningu sportista
-Namena trenazera sa opisom vezbi
-Odredjivanje opterecenja na trenazerima
-“Zivi teg” u treningu sportista
-Rekviziti u treningu fizicke pripreme u sportu

37. TEMA: MISICNA ANALIZA POKRETA RUKU I RAMENOG POJASA

-Pokreti ruku i ramenog pojasa u svim ravnima
-Analiza aktivnosti misica u pojedinim pokretima ruku i ramenog pojasa
-Vezbe snage ruku i ramenog pojasa
-Vezbe koordinacije ruku i ramenog pojasa
-Vezbe gipkosti ruku i ramenog pojasa

38. TEMA: MISICNA ANALIZA POKRETA TRUPA

-Pokreti trupa u svim ravnima
-Analiza aktivnosti misica u pojedinim pokretima trupa
-Vezbe snage u pokretima trupa (trbusni i ledjni misici)
-Vezbe gipkosti trupa

39. TEMA: MISICNA ANALIZA POKRETA NOGU I KARLICNOG POJASA

- Pokreti nogama i u karlicnom pojasu u svim ravnima
- Analiza rada misica u pokretima nogu i karlicnog pojasa
- Vezbe snage nogu i karlicnog pojasa
- Vezbe koordincije nogu
- Vezbe gipkosti nogu i karlicnog pojasa

40. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA AEROBNE IZDRZLJIVOSTI

-Dijagnoza aerobne izdrzljivosti (Kuper-ov test ili “istrajno cunasto trcanje” iz baterije
“Eurofit”
-Uglavnom primena u pripremnom periodu, u obe faze, a u ostalim periodima,
odrzavanje
-Istrajna kontinuirana trcanja (20-30 minuta), puls od 120 do 140 otkucaja u minutu
-Duzinu laganog trcanja povecavati saglasno poboljsanju aerobne izdrzljivosti
-Primenjivati uglavnom kontinuirani metod u pocetku rada
-Kombinovati kontinuirani i diskontinuirani metod
-Ucestalost treninga aerobne izdrzljivosti (3-5 puta nedeljno), kombinovanjem prethodna
dva metoda rada
-Primena fartleka i futinga

41. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA ANAEROBNE IZDRZLJIVOSTI

-Primena uglavnom u drugoj fazi pripremnog i u predtakmicarskom i takmicarskom
periodu
-Trcanje promenljivim tempom
-Primena intervalnog metoda treninga
-Trcanje deonica od 1000-100 metara
-Ucestalost treninga 3-5 nedeljno
-Deonice u pocetku duze (1000m x4-5), kasnije deonice skracivati, a brzinu trcanja
povecavati, pauza izmedju deonica do vrednosti pulsa od oko 120 otkucaja u minuti na
kraju pauze (odmora)
-Donice od 400m x10, sa pulsom od oko 160 otkucaja u minutu, sa smirivanjem pulsa na
oko 120 otkucaja u minutu na kraju odmora
-Skracivanje deonica (200,100m), po 10 puta, puls na kraju opterecenja do 180 otkucaja u
minutu, pauze do spustanja pulsa na oko 120 otkucaja u minutu
-Mogucnost skracivanja deonica, zavisno od potreba sporta

42. TEMA: ZNACAJ FARTLEKA ZA FIZICKU PRIPREMU SPORTISTA

-Fartlek-igra brzine, uglavnom u prirodi, po ispresecanom terenu
-Primena fartleka u svim periodima trenaznog procesa
-Primena fartleka u pripremnom periodu, znacajna zbog interesantnosti, izbegavanje
monotonije, rad po osecaju
-Primena fartleka u predtakmicarskom periodu, osvezenje sportiste, izbegavanje
stereotipa kretanja
-Primena fartleka u takmicarskom periodu-izuzetno ponekad, kada se primeti zasicenje,
premor
-Primena fartleka u prelaznom periodu, veoma preporucljiva
43. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA STATICKE SNAGE
-Staticku snagu ne razvijati pre zavrsetka puberteta
-U pocetku razvijanja staticke snage, zadrzavanja polozaja kraca (do 5-6 sekundi)
-Sve znacajnije misicne grupe za pojedini sport posebno tretirati i to podjednako
-Opterecenja povecavati postepeno, ali ne prelaziti vreme zadrzavanja polozaja ili
stavova preko 20-30 sekundi
-Dodatna opterecenja (tegove) dodavati tek nakon odlicne pripreme muskulature bez
dodatnih opterecenja
-Posle vezbi staticke snage, upraznjavati vezbe istezanja i labavljenja

44. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA REPETITIVNE SNAGE

-Pre vezbi repetitivne snage, za pripremu, upraznjavati vezbe misicne izdrzljivosti za sve
misicne grupe
-Obaviti prethodnu pripremu aerobne izdrzljivosti
-Uzrast sa kojim poceti rad na repetitivnoj snazi (pre puberteta)
-U pubertetu ne dodavati velika opterecenja (ne preko polovine svoga maksimuma)
-Vezbe repetitivne snage sa dodatnim opterecenjem preko polovine svoga maksimuma,
primenjivati posle puberteta
-Velika i submaksimalna opterecenja primenjivati u adolescenciji

45. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA EKSPLOZIVNE SNAGE

-Pre vezbi eksplozivnog karaktera, uvek obaviti kompletno zagrevanje
-Pre zapocinjanja rada na eksplozivnoj snazi, obaviti dobru pripremu u repetitivnoj snazi
-Eksplozivnu snagu razvijati u pretpubertetskom uzrastu (vec oko 9. godine)
-U pubertetu izbegavati maksimalna eksplozivna naprezanja
-Paraleno za eksplozivnom snagom, poboljsavati i gipkost i koordinaciju kretanja
-U pocetku rada na eksplozivnoj snazi, raditi eksplozivnu snagu bez prethodne
amortizacije, razlicita eksplozivna kretanja projekcije sopstvenog tela u daljinu i visinu
-Posle obavljene pripreme, poceti sa vezbama eksplozivne snage udarnog karaktera
-Nakon dobre usvojenosti vezbi udarnog, preci i na vezbe ostrog udarnog karaktera

46. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA BRZINE

-Brzinu poceti razvijati kroz deciju igru jos u nizeskolskom uzrastu
-Pre zapocinjanja rada na brzini, obavezno obaviti kompletno zagrevanje
-Brzinu razvijati pre puberteta
-Paralelno sa razvijanjem brzine, raditi i na razvijanju izdrzljivosti, snage, koordinacije i
gipkosti
-Pripremne vezbe za brzinu u pocetku treninga obavezno nauciti
-Razvijati brzinu kao kompleksnu motoricku sposobnost
-Analiticki, raditi i na elementarnim oblicima ispoljavanja brzine (brzina reakcije, brzina
pojedinacnog pokreta, frekvencija pokreta-kretanja)
-Voditi racuna o raznovrsnosti sredstava za razvijanje brzine, kako ne bi doslo do
dinamickog stereotipa, odn, brzinske barijere

47. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA KOORDINACIJE

-Koordinaciju razvijati takoreci od rodjenja
-U predskolskom uzrastu aplikacija mnostva razlicitih igara, penjalica
-U nizim razredima osnovne skole-elementarne igre
-U visim razredima osnovne skole poseban rad na koordinaciji po vrstama koordinacije
primena poligona, prepreka, akrobatike i sl.
-U pubertetu posebno mnogo raditi na koordinaciji
-U pojedinim sportovima akcenat je upravo na koordinaciji (gimnastika, ritmicko-
sportska gimnastika, umetnicko klizanje, sportski aerobik, i dr.)
-U svakom sportu paznju posvetiti koordinaciji, jer je ona neophodna za ucenje novih
motorickih aktivnosti (tehnika u sportu)
-U trenaznom procesu ni jedan trening ne treba da prodje bez rada na koordinaciji

48. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA GIPKOSTI

-Gipkost razvijati od najranijeg detinjstva
-Elementarne igre u kojima dominira gipkost, davati u osnovnoskolskom uzrastu
-Poseban rad na gipkosti sprovoditi u “stvaranju” sportista, posebno u sportovima u
kojima dominira gipkost (akrobatika-gimnastika, ritmicko-sportska gimnastika, sportski
aerobik, umetnicko klizanje, rvanje, dzudo, karate, skokovi u vodu i dr.)
-U svakom sportu voditi racuna o gipkosti i razvijati je u potrebnom odnosu, posebno sa
snagom
-Savremeni oblici rada na gipkosti (strecing, joga, pilates), veoma primenljivi i u sportu

49. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA PRECIZNOSTI

-Preciznost razvijati od najranijeg detinjstva
-Poseban akcenat na preciznosti dati u onim sportovima u kojima je ona dominantna
sposobnost (sportske igre, streljastvo, strelicarstvo, macevanje, borilacki sportovi i dr.)
-Pre sportske specijalizacije, preciznost razvijati u razlicitim uzrastima dece gadjanjem i
ciljanjem u raznim uslovima (bacanje kamena, razlicitih lopti i sl.)
-Specijalizacija u pojedinim sportovima zahteva rad na preciznosti u standardizovanim
uslovima (odredjena lopta za kosarku, gadjanje kosa sa odredjenih pozicija i sl.)
-Da bi preciznost u standardnim uslovima bila jos bolja, odn. da bi bila velika
verovatnoca preciznosti, igrace stavljati u razlicite situacije (situaciona preciznost).

50. TEMA: METODIKA RAZVIJANJA RAVNOTEZE

-Ravnotezu razvijati od detinjstva
-Igre ravnoteze (na balvanu, gredi, obaranje sa grede i sl.)
-Razvijanje ravoteze u razlicitim varijabilnim uslovima narusavanja ravnoteze
-Razvijanje ravnoteze putem razlicitih aktivnosti otezane ravnoteze (klizanje, roleri,
skijanje, bicikl, surf i sl.)
-Razvijanje ravnoteze u sportovima ravnoteze (greda u gimnastici, surf, skijanje, klizanje,
hokej na ledu, moto-sport i sl.)

51, 52. 53. 54. 55. TEMA: MOTORIKA ANALIZA POJEDINIH SPORTSKIH
GRANA
-Analiza sportskih igara kolektivnih (fudbal, rukomet, kosarka, odbojka, vaterpolo, ragbi,
americki fudbal, bejzbol, hokej na ledu, hokej na travi)
-Struktura kretanja
-Analiza motorickih sposobnosti potrebnih za izvodjenje odredjenih kretanja
-Uocavanje manjkavosti u fizickoj pripremljenosti pojedinaca za obavljanje kretnih
(takmicarskih) zadataka
-Posmatranje pojedinih sportova na osnovu video snimaka utakmica
-Modeli fizicke pripreme za pojedine sportove

56. 57. 58. 59. 60. TEMA: MOTORICKA ANALIZA POJEDINIH SPORTSKIH
GRANA
-Individualni sportovi (tenis, stoni tenis, atletika, plivanje, gimnastika, biciklizam, brzo
klizanje, umetnicko klizanje, ritmicko-sportska gimnastika, sportski aerobik
-Struktura kretanja
-Analiza motorickih sposobnosti potrebnih za izvodjenje odredjenih kretanja
-Uocavanje manjkavosti u fizickoj pripremljenosti pojedinaca za obavljanje kretnih
takmicarskih) zadataka
-Posmatranje pojedinih sportova na osnovu video snimaka nastupa-meceva
-Modeli fizicke pripreme za pojedine sportove