- OPŠTINA PRIJEPOLJE –

Opštinska uprava

PRIJEPOLJE
Trg bratstva i jedinstva 1

PREDMET: Primedbe na Nacrt Izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene
HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na reci Lim i
Izveštaj o strateškoj proceni uticaja izmena i dopuna Prostornog plana područja
posebne namene HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na reci Lim na životnu
sredinu

Nakon izvršenog uvida u Nacrt Izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne
namene
HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na reci Lim i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja izmena i
dopuna Prostornog plana područja posebne namene HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na
reci Lim na životnu sredinu, uz konsultacije sa Natašom Špicom, dipl.inž. šumarstva za
pejsažnu arhitekturu (pejsažni arhitekta, licence 373 F485 07 i 474 D298 09), u
blagovremenom roku dostavljam sledeće primedbe:

Na samom početku, kao primedbu stavljam da je obaveštenje o Javnom uvidu postavljeno

samo na sajtu Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i na oglasnoj tabli Opštine
Prijepolje, bez obaveštavanja šire javnosti npr. putem lokalnog lista „Polimlje“ kako je do
sada bila ustaljena praksa. (zaista ne znam osobu koja redovno otvara sajtove resornih
ministarstava ili redovno (bar jednom nedeljno) odlazi do oglasne table opštine, kako bi se
upoznala sa dešavanjima i projektima koja se predviđaju u njegovoj opštini) . Smatram da
oglašavanjem na ovaj način, zainteresovana javnost (fizička i pravna lica) nisu mogla da se
blagovremeno i na pravi način obaveste o Nacrtu prostornog plana i Izveštaju o strateškoj
proceni uticaja i da u blagovremenom roku podnesu svoje primedbe.
Naziv „izmene i dopune“ ..... podrazumeva da je bilo neophodno kao prilog dostaviti i
originalni Prostorni plan područja posebne namene HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na
reci Lim, koji se menja, tj. koji podleže izmenama i dopunama. Veći deo teksta Nacrta izmena
i dopuna Prostornog plana područja posebne namene HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na
reci Lim je napisan sa „menja se“ i „briše se“, te je bilo potrebno omogućiti zainteresovanim
licima da pogleda i originalan predhodni dokument. Zašto isti nije uključen u dokumentaciju
koja je predata za javnu raspravu ?
Na str 27 stoji: „Za plansko područje su relevantne i brojne međunarodne konvencije koje je
prihvatila i čiji je potpisnik i Republika Srbija“, pa je u nabrojanim konvencijama spomenuta
„Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu“ (ESPO 1981).
Na javnoj prezentaciji održanoj 22.juna, na pitanje da li su o izgradnji brana obaveštene
nadležne institucije u Republici Crnoj Gori, dobili smo odgovor da ESPO konvencija neće moći
da se primenjuje u slučaju izgradnje ove dve HE, jer će se sve aktivnosti vezane za izgradnju
odvijati na teritoriji Republike Srbije, a ako i dođe do izgradnje HE „Brodarevo 1“ ,
akumulacija vode će se završavati na 500 m od granice sa Republikom Crnom Gorom, tako da
Republika Srbija nije dužna da obavesti susednu državu o izgradnji pomenute HE.
 Prema čl.3 ESPO Konvencije, čak ako postoji i najmanja verovatnoća da će doći do
negativnih uticaja, oštećena zemlja mora biti obaveštena, a pogranične konsultacije bi
trebalo da se odvijaju u periodu kada se odvijaju nacionalne konsultacije.
Na strani 31 – Zaštita prirodnih vrednosti stoji : „Kod spomenika prirode u Sopotnici, kroz
aktivnosti višegodišnjeg monitoringa se pokazalo da sadašnji prirodni okvir zaštite ne
obezbeđuje potrebe zaštite biodiverziteta ovog područja, koji je znatno bogatiji nego što se
prvobitno znalo, kao ni ciljeve zaštite voda i predela, a moguće proširenje bi se tražilo u više
pravaca : .........
Na planu I.1. referentna karta br. 1 Posebna namena prostora sve reke i potoci pritoke Lim
su ucrtani a jedino nije ucrtana Sopotnica. Ona se izgleda ne uliva u Lim tu negde podno
Lučica. Na referentnoj karti br. 2 Mreža naselja i infrastrukturni sistemi takođe nije ucrtana
reka Sopotnica (sl. 1 a i b). Iako je navedeno preuzeto iz dela tekst o Prostornom planu
opštine Sjenica izostavljeno je da se na neki način ukaže da je odbijena izgradnja derivacionih
mini hidro elektrana na reci Sopotnici čime svakako dolazi do promena i samog nacrta
izmena i dopuna PPPPN HE B1 i B2.

Slika 1.a. Referentna karta 1.1. Posebna namena prostora – gde je reka Sopotnica ?

Slika 1.b. Referentna karta 1.2. Mreža naselja i infrastrukturni sistemi – gde je reka Sopotnica ?
Takođe na strani 32 stoji i da je planskom dokumentacijom opštine Prijepolje predviđeno
formiranje „izvorištavodosnabdevanja iz karstnog dela Sopotnice.......“. Opet se ponavlja
pitanje zašto je Sopotnica jedina reka koja nije ucrtana ? Tekst koji je napisan u ovom nacrtu
a predstavlja opisnu verziju planskih dokumenata opštine Prijepolje vezanu za Sopotnicu je
u suprotnosti sa predhodno osporenim planovima i DUP-om za izgradnji dve MHE.
Na 32 strani stoji: „Ukoliko dođe do formiranja akumulacija „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“
ukupna saobraćajna i druga infrastruktura u dolini Lima biće značajno promenjena što će
zahtevati proveru dostupnosti šireg područja Sopotnice.“ Sa ovom rečenicom se počinje i
završava svaka priča o promeni saobraćajne infrastrukture i na koji način će se ovo pitanje
rešiti. Opet se vraćam na javnu prezentaciju, gde je Dragana Biga dipl.inž.arh. u svom
izlaganju, jasno napomenula da nijedna saobraćajnica izgradnjom ove dve HE neće biti
ugrožena, poplavljena niti izmeštena.
Strana 35 i 36 tiče se povlašćenih potrošača električne energije. U čl.70. Zakona o energetici,
navedeni su energetski subjekti koji mogu steći status povlašćenog proizvođača električne
energije za elektranu, odnosno deo elektrane, u tački 5. navedeno je da „ima licencu za
obavljanje delatnosti u skladu sa ovim zakonom“.
Pošto je „REW ENERGY“ D.O.O. naručilac i same strateške procene uticaja, predpostavlja se
da je pomenuto društvo sa ograničenom odgovornošću i investitor. Nije poznato, zašto u
okviru dokumentacije za javnu raspravu nije priloženo, da li je i po kom osnovu „REW
ENERGY“ D.O.O. dobio licencu ? Da li će možda dobiti licencu nakon izgradnje brana i
dobijanja upotrebne dozvole ? Da li imaju lice koje je stručno osposobljeno da bude nosilac
takve licence, osim ako se za ovako bitne zahvate ne zahteva neka specijalna stručna i
profesionalna osposobljenost.
Na stranama 35 i 36 piše se i o obnovljivim izvorima energije. Potpuno je jasno navođenje
na što veće korišćenje vodnih potencijala. Potencijali vetra i sunca se jedva pominju. Da li je
potrebno pominjati da je celo područje jugozapdne Srbije sušno i da klimatske prilike
stvaraju velike potencijale za korišćenje drugih stvarno obnovljivih izvora energije, jer vodni
resursi više se ne mogu biti svrstani u tu kategoriju.
Koliki je broj sunčanih dana ? Koliki bi bio procenjen potencijal solarne energije ali bez
zauzeća većih prostora/površina ? Da li je pomenuto da je u jako kratkom vremenskom
periodu od jedva 5-6 godina unazad, primećena drastična promena u vodostaju čak i na reci
Lim u sušnom periodu godine ?
Iskoristljivost solarne energije i vetra bi svakako jako doprinelo poboljšanju standarda
građana i ostvarilo velike uštede po domaćinstvima, a svakako da bi ceo taj kraj najzad
mogao da počne da primenjuje principe samoodrživosti za koje se sada ceo svet zalaže. Da li
država treba da navlači totalnu zavisnost od EPSA i trošenje novca na sve veće račune za
struju u situaciji kada pola stanovništva Republike ima primanja manja od realne minimalne
zarade .
Tokom izrade projekta Čistija proizvodnja 2007/2009 g. zaključci ekspertskih timova su već
tada ukazivali na to da se hidroelektrane i energija proizvedena iz njih više ne mogu smatrati
„čistom“ proizvodnjom zbog taloženja mulja i drugih rečnih nanosa, koji se pokazao jako
štetnim za rečne ekosisteme i smatra se otpadom koji je neophodno periodično uklanjati.
Nameće se i potreba za pitanjem – kolika je projekcija taloga na godišnjem nivou u zoni
planiranih brana, gde će se lagerovati talog, i da li i koliki pritisak taloga brana može da
izdrži, a da ne trpi nikakve posledice ?
Na str.37 navedene su seizmičke karakteristike planskog područja. Udaljenost “ Brodareva 2“
od jedva desetak kilometara do Prijepolja i njegovog centra svakako da je malo rastojanje za
vodenu stihiju koja bi mogla da nastane pucanjem brane i izlivanjem akumulacionog jezera.
Još je gora situacija sa udaljenošću „Brodareva 1“ od naselja Brodarevo. Samim tim nije
poznato da li postoje ili su u planu mere postupanja u kriznim i rizičnim situacijama zaštite
stanovništva ne samo sela već i samog Prijepolja u slučaju poplava usled prelivanjem brana i
u slučaju pucanja brane. Pored toga miniranjem i proširivanjem profila Brodrevo 2 i
dubinskim radovima na samom koritu reke, svakako da se remeti i stabilnost litica kanjona
Lima. Pre jedva dve nedelje bio je slučaj pucanja brane u SAD-u.
Da li su izvršena ispitivanja i sa aspekta ove problematike (slika 2) ?

Slika 2. Kratak pregled posledica pucanja brane u Indiji

Treba napomenuti da su 24-26.06.2020 g. dogodile poplave i da video snimci posledica

poplava postoje (slika 3).

Slika 3. Poplave 24-26.06.2020 g. Arilje – put se obrušio i nastaloje novo rečno korito maltene iste
širine kao vodozahvat ove MHE. Logičan zaključak je da je sama MHE uzrok izmene toka reke ne
samo usled pregrađivanja već i zbog narušene stabilnosti zemljišta na gradilištu gde su radovi u toku i
bez ikakve zaštite terena.

Na profilima na slici 4 i na slici 5, priloženoj u daljem tekstu - se lako vide obim planiranih
izmena, sve zajedno sa dubinom ukopa u rečno korito i intenzitetom iskopa odn. proširivanja
kanjona na pojedinim mestima. Da li su ovakve izmene dozvoljene na osnovu celokupne
zakonske regulative ?

Slika 4. Poprečni presek Brodarevo 2, izvor list br. I.1.1.6 Detaljna karta prikaza elemenata HE
Brodarevo 2 Planirana namena i plan regulaije i nivelacije
Braon bojom je označen nivo terena ; Sivom bojom je označen nivo/ravan ukopa
Ispada da su kote terena date u metrima a dimenzije u milimetrima – da li je to tačno ? Nisu
upisane sve kote (kota terena dna rečnog korita npr.) Nisu obeležene sve dimenzije
(cela dubina ukopa u odnosu na dno rečnog korita i td.).
Biće interesantan obračun „zemljanih masa“ tj. stena potrebnih za odvoženje tokom iskopa
Brana je jedva nešto ispod nivoa državnog puta, tj. svega 47 cm (490,87 m n.v. – 490,40 m
n.v.) u odnosu na osu puta.
Ispada da je ukop u rečno korito veći od 11 m
Kota vodostaja akumulacije je predviđena na 488.0 m n.v.

Na istoj strani 37, a završava se str.41, obrađena je tema Demografski razvoj , gde piše da se
posmatrano područje suočava sa visokom depopulacijom, da demografsko pražnjenje
odlikuje odliv mlađeg, radno sposobnog stanovništva, da bi pojedina naselja u dugoročnom
periodu mogla ostati bez stalnih stanovnika. „Ne treba očekivati da će se mlade generacije
osloboditi iseljeničkog sindroma bez krupnih promena u smislu bitnog poboljšanja njihovog
ekonomskog i socijalnog statusa , kao što je malo verovatno da će ona lica koja su uspela da
u novoj sredini ostvare povoljniji ekonomski i socijalni status vratiti u naselja iz kojih su
emigrirali, ako se u međuvremenu ne stvore objektivni utemeljeni uslovi ubrzanog
ekonomskog, društvenog i regionalnog razvoja.“ Sa izgradnjom brana, plavljenjem zemljišnih
površina u neposrednoj blizini imanja starosedelaca, zaista će onemogućiti svakoj osobi koja
je otišla „trbuhom za kruhom“ da se jednog dana vrati na svoju dedovinu, da ima želju da
deo novca koji je zaradila (najćešće u inostranstvu) uloži u obnovu i očuvanje svojih imanja,
što je danas veoma česta praksa.

Sa uništavanjem prirodne sredine u kojoj rođeni, statistika koja je prikazana u ovom tekstu
zaista će se i obistiniti. Izgradnja brana, kao i druge aktivnosti koje su planirane u ovoj
opštini, a tiču se eksploatacije prirodnih bogatstava kojima ovaj kraj obiluje, dovešće do brže
realizacije pustošenja pojedinih naselja. Tvrdnju opravdava i tekst na str.81 i glasi:

„Izgradnja hidroenergetskog sistema „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ dovodi do promene u

uslovima života stanovništva na tom području. Zbog menjanja tradicionalnog pejsaža i
gubitka nepokretnosti, izgradnja akumulacije je svojevrstan emotivni stres za domicilno
stanovništvo u okolini akumulacije. Formiranje akumulacije takođe može prouzrokovati
presecanje lokalnih infrastrukturnih objekata tj. komunikacija domaćinstva okolnog
stanovništva sa njihovim posedima.
Poražavajući je zaključak sa kojim se poglavlje „Demografski razvoj“ završava, a glasi:
„ Demografska ograničenja: broj stanovnika po naseljima područja beleži opadanje
poslednjih 20 godina. Na čitavom području izražena je pojava depopulacije i denataliteta;
veoma nepovoljna starosna struktura stanovništva, kao posledica odseljavanja stanovništva;
veliki udeo staračkih; veliki broj neobrazovanog stanovništva; niska pokretljivost
stanovništva koje se u velikom procentu bavi poljoprivredom.“
Da li su ove karakteristike trenutnog stanja opravdanje da deo prirodnog bogatstva države
Srbije, pređe u kontrolu i trajno vlasništvo nekolicine ljudi?
Identičan tekst se može pročitati i na strani 63 u glavi III. Osnovna planska rešenja i
propozicije, poglavlje: III.2. Uticaj posebne namene na razvoj pojedinih oblasti, potpoglavlje:
III.2.2. Demografsko-socijalni aspekt razvoja i mreže naselja, naslov: Demografski razvoj

Na str.66 obrađena je tema planska koncepcija demografskog razvoja na planskom

području, gde su opisane mere koje bi trebalo preduzeti za ostanak i povratak populacije
radno sposobnog stanovništva i bazira se na sledećim strateškim opredeljenjima
(spomenuću samo neke):
- „Određenim planskim politikama i aktivnostima uvećati atraktivnost ovog područja
kako bi se privuklo stanovništvo van obuhvata Prostornog plana da koje bi se naselilo
plansko područje i time sprečilo gašenje seoskih ekonomija i raseljavanje.“
Ponovo ću naglasiti da je u opštini Prijepolje predviđena eksploatacija prirodnog
bogatstva na svim lokacijama koje pripadaju opštini što dovodi do neizvesnosti i brige
stanovništva, jer će biti ugroženi elementarni uslovi za normalan život, tako da se o
uvećanju atraktivnosti ovog područja ne može govoriti.
- „Formiranje sistema centara sa određenim funkcijama, unapređenje obrazovanja i
obuke radi zapošljavanja u službama koje će pospešiti razvoj turizma i za rad u
turizmu (svih vrsta) kao i rad u sekundarnom i tercijalnom sektoru gde god su
utvrđeni turistički i drugi razvojni potencijali.“
Da li će izgradnja ove dve HE kao i izgradnja niza MHE na svakoj rečici i potočiću koja
je planirana u ovoj opštini biti atraktivne za razvoj turizma? Netaknuta priroda,
organski proizvodi, etno kulturni ambijent ovog područja sa brojnim specifičnostima
mešovite etničke sredine i tradicionalno gostoprimstvo su glavne odlike ovog kraja i
glavni adut za privlačenje turista. Pored toga, rafting na Limu je turističko sportska
 delatnost koja je u razvoju i međunarodnog je karaktera, spada u oblast ekološkog
turizma i biće ugašen izgradnjom ove dve hidroelektrane.

Na strani 83 „svi poslovi vezani za izgradnju .... će biti povereni domaćoj građevinskoj
operativi“. Ispada da je izgradnja brana jako jednostavan građevinski zahvat.
Takođe, ceo ovaj poduhvat zarad zapošljavanja samo 45 ljudi ? Pa javno komunalno
preduzeće verovatno broji veći broj zaposlenih, tako da se sa izgradnjom brana, ne može se
očekivati neki značajan boljitak u smanjenju nezaposlenosti.

Tabela 30 na strani 84 – samo ću napomenuti detalj da se nekom pravnom licu poklanja

36,54 ha i da je ukupna površina plavljenja 42,19 ha. Brdski i planinski krajevi svakako da
oskudevaju sa ravničarskim delovima na kojima je mnogo lakše organizovati poljoprivrednu
proizvodnju. Nepotrebno je detaljisati o problemu urbanizacije i zauzeća površina zarad
smeštanja delatnosti koje su potrebne čoveku, o ovoj temi su pisane hiljade studija u celom
svetu.
Prirodna bogatstva su dobra kojima je zakon odredio to svojstvo, a u svojini su Republike
Srbije. (čl.9 st.1 ZJS-a) Većina prirodnih bogatstava npr. (rudna bogatstva, vode) su opšta
dobra i nisu ni u čijoj svojini. Ona postaju predmet svojine i drugih stvarnih prava kada se
zahvate ili odvoje od svog ležišta ili staništa, na osnovu koncesije ili dozvole nadležnog
organa.
Opšta dobra su delovi prirode koji po svojim osobinama ne mogu biti u vlasti fizičkog ili
pravnog lica pojedinačno, nego je mogu upotrebljavati (koristiti svi pod jednakim uslovima)
kao što su atmosferski vazduh kao celina, voda u rekama i jezerima kao celina i sl. Tako
svojstva opšteg dobra imaju korita reke, dno jezera, obale reka i jezera kao celina.
Opšta dobra nisu u pravnom prometu – ne mogu biti objekat prava svojine (privatne, a ni
javne) ili drugog stvarnog prava. Opšta dobra mogu da koriste sva pravna i fizička lica pod
jednakim uslovima. Korišćenje ili upotreba ovih dobara od svih lica mora ipak da obezbedi
država, ali u ulozi suverena, a ne vlasnika tih dobara.
Po kom osnovu se opšte dobro predaje/otuđuje manjoj grupi ljudi u vidu pravno
registrovanog društva sa ograničenom odgovornošću D.O.O. ? Nama je dato da živimo na
ovim prostorima, tu su se naši preci naselili. Prirodu niko nije posedovao niti će je ikada
posedovati.
Postoji li bilo kakva odluka ili neki ugovor o preuzimanju opšteg dobra i zašto isti nisu
priloženi u nacrtu ? Ovakva dokumenta su bitan sadržaj planske i projektne dokumentacije
kako bi se izbegle sve nesuglasice i sprečila eventualna i potencijalna korupcija, te je nejasno
zašto nisu priložena. U kom Zakonu ili zakonima i u kom članu ili članovima nekog zakona je
dozvoljeno da ovolika površina opšteg dobra bude u vlasništvu pravnih lica u vidu D.O.O.
odn. društva sa ograničenom odgovornošću. Pored Zakona o izgradnji postoji i Zakon o
javnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima te bi bilo dobro da se izvrši
usklađivanje i sa odrednicama tog pomenutog zakona. A postoje i drugi Zakoni sa kojima bi
ovaj poduhvat došao u konflikt.
Po kom osnovu bilo ko ima prava da za „kratkotrajno korišćenje“ unosi drastične
geomorfološke izmene na terenu u vidu ne samo miniranja, proširenja klisura već i u vidu
TOTALNOG UNIŠTENJA REČNOG KORITA, A TIME I CELOKUPNE HIDROCENOZE.

Na 87 i 88 strani date su karakteristike brana, o čemu je već bilo reči u predhodnom tekstu
na više mesta.
Nije jasno zbog čega je udaljenost mašinske zgrade Brodarevo 2 u odnosu na branu B2, skoro
duplo veća od udaljenosti mašinske zgrade Brodrevo 1 u odnosu na branu B1. Nameće se
sumnja u dalju stabilnost terena nakon bušenja kanala. Da li su izvršena sva neophodna
ispitivanja koja bi pružila odgovore na ove sumnje?
Na osnovu samo ove analize poprečnih profila potpuno je nepotrebno i čitati Stratešku
procenu uticaja na životnu sredinu. Ponavljam da je reka opšte dobro, da je kanjon reke
takođe opšte dobro. Izmene na dva prikazana profila svakako su dokaz totalnog uništenja
reke naročito na tim mestima s najjačim zahvatima. Pored toga uočeno je da se strateške
procene uticaja na životnu sredinu ne pišu objektivno već se pišu kao opravdanje projekta.
Većina primedbi koje su napisane u ovom tekstu trebale su da se pojave u strateškoj proceni
uticaja.

Slika 5. Poprečni presek Brodarevo 1, izvor list br. I.1.2.a Detaljna karta prikaza elemenata HE
Brodarevo 1 Planirana namena i plan regulaije i nivelacije
Svetlo ljubičastom (ciklama) bojom je označen nivo terena
Svetlo braon bojom je označen nivo/ravan ukopa
Ispada da su kote terena date u metrima a dimenzije u milimetrima.
Obim iskopa je mnogo veći nego kod Brodareva 2. Biće interesantan obračun „zemljanih
masa“ tj. stena potrebnih za odvoženje tokom iskopa
Brana je maltene u ravni državnog puta, tj. svega 11 cm (516,11 m n.v. – 516,00 m n.v.) u
odnosu na osu puta. Poprečan pad puta je na suprotnu stranu od reke a kota krajnje ivice
puta je za jedva 2 cm iznad kote brane.
Ispada da je ukop u rečno korito skoro 20 m (kota rečnog dna je nešto malo iznad kote 499
m n.v., kota donjeg iskopa je 479,20 m n.v.) ovo je previše i zašto toliko ?
Kota vodostaja akumulacije je predviđena na 513.0 m n.v.
 Što se tiče Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu izmene i dopune
prostornog plana područje posebne namene HE „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ na reci Lim,
samo se može zaključiti da su na 95 strana teksta date mere zaštite koje se moraju primeniti
kod realizacije projekta, iako na strani 75 Izmena i dopuna planskog dokumenta stoji: „ U
postupku procene uticaja na životnu sredinu Izmena i dopuna planskog dokumenta,
razmatrani su svi aspekti uticaja u ekološkim zonama Brodarevo 1 – Kruševica i Brodarevo 2
– Brusovnik, kao i potencijalni uticaj valorizovanih ekoloških zona, odnosno funkcionalnih
delova hidroelaktrana na prirodnu, društvenu i životnu sredinu, zaštićena područja, predela
izuzetnih odlika „Kamena Gora“ na levoj obali Lima i „Ozren-Jadovnik“ na desnoj obali Lima i
ekološke mreže.“
U izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu nije pronađena procena mogućih
uticaja, efekata i posledica po prirodnu i životnu sredinu, zdravlje i bezbednost stanovništva i
svih korisnika prostora.

Na osnovu navedenog, dovodi se u pitanje smislenost postupka javnih rasprava i javnih uvida
pa čak i ranih javnih raspava i ranih javnih uvida, jer ispada da je plan moranje te se odbijanje
zajednice ne prihvata. Zajednica nikada neće odbiti dobro razrađene, profesionalno urađene
i argumentovane planove lokalnog, regionlnog i državnog značaja. Svakako da će bilo koja
zajednica odbiti nepotpune, nedovoljno razrađene i nametnute planove koji su sumnjivih
namera. Najveća sumnja je kada se sve aktivnosti podvode manjoj grupi pojedinaca i/ili
stranih državljana što je svakako u potpunoj suprotnosti značenja pojmova javni i državni
interes. Stanovništvu je usled loše politike razvoja područja nametnuta sveopšta degradacija
uslova života te bi većina bila spremna da prihvati bilo kakvo rešenje, pa čak i ono
najnepovoljnije i za njih i za državu kako bi se nadali nekom boljitku. Manipulativno su
navedeni da žive u lošim uslovima da se iseljavaju jer jetakvo stanje u celoj Republici Srbiji.
Oni koji se bave vođenjem jedne države su samo servis građana i kao takvi moraju o njima da
misle a ne da ih svesno manipulišu i navode na prihvatanje pogrešnih odluka i loših planova.
Planske HE neće spasiti Prijepolje i Brodarevo. Spas je samo u kompletnom razvoju područja
kroz povećanje proizvodnje u što više proizvodnih delatnosti i pružanja usluga, znači od
poljoprivrede, preko pametnog šumarstva, industrije, obnove starih potencijla pa do novih
vidova turizma i poboljšanja povezanosti i komunikacije sa ostalim područjima Srbije kao i sa
Crnom Gorom.

U Prijepolju, Tatjana Dragutinović

30.06.2020. Ivanje bb
31300 PRIJEPOLJE