Pismeni ispit iz TEORIJE ELEMENTARNIH QESTICA,

16. septembar 2014. godine

1. Izospinska SU (2) grupa

Po otkriu neutrona 1932. godine Hajzenberg je primetio da se u jakim interakcijama proton i
neutron ponaxaju isto, kao i da su im mase priblino iste. Zato je predpostavio su to dva stanja
iste qestice. Kasnije su i druge qestice sa priblinim masama, a razliqitim naelektrisanjima
svrstane u multiplete izospinske SU (2) grupe.
a) Ako se zna da su proton i neutron izospinski dublet, a pioni izospinski triplet nai odnos
efikasnih preseka za rasejanja:

p + π+ → p + π+ ,
p + π− → p + π−
p + π− → n + π0 .

(8)
b) Koristei Jungove xeme razloiti direktan proizvod ireducibilnih reprezentacija SU (2)
grupe u direktan zbir. Rezlutat prokomentarisati u svetlu teoreme o slaganju angularnih
momenata.
⊗
(4)
v) Na osnovu zakona odranja dopuniti sledee procese:

∆− → π − + ? π0 + p → K + + ? + n K − + ? → π 0 + Λ0 .

(3)
2. Higsov mehanizam u Standardnom modelu
Razmotrimo teoriju sa neabelovom kalibracionom grupom simetrije SU (2)L ×U (1)
 Y . Grupa SU (2)L
νe
je grupa slabog izospina, a grupa U (1)Y grupa slabog hipernaboja. Neka su i eR izospinski
eL
dublet i singlet. Hipernaboji se biraju tako da vai Gel-Man–Nixiimina formula Q = I3 +Y /2.
a) Znajui naelektrisanja elektrona i neutrina, izraqunati hipernaboj dubleta i singleta. (1)
 +
φ
b) Uvedimo izospinski dublet kompleksnih skalarnih polja Φ = , gde indeksi oznaqavaju
φ0
naelektrisanja. Koliki je hipernaboj ovog dubleta? (1)
v) Razmotrimo lagranijan L = (Dµ Φ)† (Dµ Φ) − V (Φ), gde je V (Φ) = −µ2 Φ† Φ + λ(Φ† Φ)2 , µ2 , λ > 0 i
Dµ Φ = (∂µ − 2i g1 Y Bµ − 2i g2 τ a Wµa )Φ, a τ a su Paulijeve matrice. Nai minimum ovog potencijala.
(3)
 
0
g) Ako se vakuum izabere kao hΦi = √v2 , koji generatori ostaju oquvani posle spontanog
1
naruxenja SU (2)L × U (1)Y simetrije? Koja je rezidualna grupa simetrije? (3)
! !
0 i 1 1 2 2 3 3 0
d) Ako se uvede smenu Φ(x) = U −1 v+H(x) √
= e 2v (τ ξ (x)+τ ξ (x)+(τ −Y )ξ (x)) v+H(x)
√
i zatim kali-
2 2
0
braciona transformacija Φ → Φ = U Φ, napisati deo lagranijana L koji je kvadratiqan po
transformisanim poljima. (2)
) Odrediti masu Higsovog polja H. (2)
0 0
e) Definiximo polja Wµ± = √1 (W 1
2 µ ∓ iWµ2 ). Izraqunati njihove mase. (3)
Bµ
 
1
Wµ3 M 2


) Qlan kvadratiqan po poljima Bµ i Wµ3 napisati u obliku Bµ , i nai svo-
2 W µ3
jstvene vrednosti matrice M 2 . (4)
2
MW
z) Parametar ρ = 2 cos2 θ
MZ W
se eksperimentalno odreuje i njegova vrednost je priblino 1(MZ2
g1
je nenulta svojstvena vrednost matrice M 2 ). Ako je tan θW = g2 izraqunati ρ. (1)
− +
i) Nacrtati Fejnmanov dijagram za raspad H −→ e + e i odrediti njegovu xirinu. (10)

Vreme za rad 4q.