Funkcionalna stilistika

- nauka koja proučava stil

- f. stilovi – nadindividualna obeležja
F. stilovi
Stilovi/funkcije komunikativna apelativna emotivna kontaktna estetska
(referencijalna) (volutativna)
razgovorni + + + + -
književnoumetničk + (+) - + (+) - +
i
naučni + - - - -
publicistički + + + - -
administrativni + + - -

Književni stil
PROZNI POETSKI DRAMSKI
priča lirika komedija
novela roman u stihu tragedija
pripovest poema drama
roman balada
oda

U osmišljavanju sveta oko sebe, čovek u prvi plan može istaći estetski odnos te je to umetničko
stvaranje. Za književni stil je karakterističan način mišljenja u obliku mašte kojom se realnost
pretvara u umetničku realnost – transformacija realnosti.
Književnik je najslobodniji. KFS je otvoren za sve ono što se nalazi u jeziku, autor dela može iz jezika
uzeti ono što mu odgovara – arahizme, žargonizme, kolokvijalizme i leksiku visoke tonalnosti. Jedina
granica je ona između umetnosti i neumetnosti.

Razgovorni stil
- najkraće pretvaranje jedne informacije u drugu
- Semantička informacija – široka, raznorodna, nepredvidiva
- Leksika
visoko učešće emotivna i hipokoristici i upotreba dopuna
glagola ekspresivna pežorativi vulgarizama i gestovima i
leksika žargona mimikom
- Načela komunikacije – kvantitet, kvalitet, modalitet, releventnost
- Podela – molba, zahtev, izvinjenje, ubeđivanje, trač
Svakodnevna komunikacija između ljudi, koja se susreće na svim mestima kada čovek čoveku
saopštava misli, rasloženja, osećanja, savetuje ga i slično. U osnovi RFS nalazi se spontano,
nepripremljeno i vremenski ograničeno razmišljanje.
Odabir građe u govornoj situaciji nije široka kao u RFS, ali je obimniji od ostalih stilova.
RFS nema žanrove, ali se može podeliti prema broju učesnika, spontanosti, odnosu između
sagovornika itd.)
Naučni stil
- Podstilovi: 1. strogo naučni (akademski), 2. naučno-udžbenički, 3. naučno-popularni (Politikin
Zabavnik)
- Vrste naučnog rada: 1. radovi tokom obrazovanja (doktorske disertacije, magistarski radovi,
diplomski, seminarski, maturski), 2. radovi u formi publikacija (monografije, udžbenici,
studije, knjige, priručnici), 3. radovi sa usmenom realizacijom (referati, saopštenja,
predavanja)
- Autor – pojedinac ili kolektiv; poruka – veliki broj termina i složena sintaksa; primalac – sa
razumom i bez duše
- Vrste radova u užem smislu: 1. naučni rad (analiza npr. novinskih članaka na jednu temu), 2.
pregledni članak (sistematizuje tuđi rad), 3. stručni članak, 4. naučna knjiga, 5. recenzija
(prikaz druge naučne knjige)
Čovek u procesu rada i za istraživanje koristi ono što ga okružuje, osmišljava prirodne i društvene
pojave i stiče znanja o sebi i prirodi i društvu oko sebe – takva aktivnost nazvana je nauka. Naučni stil
se bazira na analizi, postavljanju zadataka, traženju dokaza i otkrivanja zakonitosti – znanstveni način
mišljenja. Što se tiče odabira građe, zakonodavcu je u najvećem broju slučajeva, kao i naučniku, izbor
sužen na neekspresivna jezička sredstva.

Administrativni stil
- Podela: zakonodavno-pravni (zakoni, statuti, odredbe, odluke, rešenja, naredbe), društveno-
politički (deklaracije, rezolucije, povelje, programi, referati, saopštenja, izjave), diplomatski
(protokoli, memorandumi, izjave, zabeleške), poslovni (ugovori, dogovori, sertifikati,
specifikaije, računi, narudžbe), personalni (autobiografije, testament, punomoć)
Čovek stvara sisteme normi, pravila, propisa radi regulisanja odnosa u kolektivu – zakonodavno-
pravna aktivnost. AFS podrazumeva da nešto treba normirati, propisati i svodi se na objektivno
regulisanje radnih i životnih tokova u društvu.
Što se tiče odabira građe, zakonodavcu je u najvećem broju slučajeva, kao i naučniku, izbor sužen na
neekspresivna jezička sredstva.
Publicistički stil
Podela: 1. informativni (članak, kraća informacija, šira informacija, hronika, pregled pitanja štampe,
saopštenje, intervju, izveštaj i slično), 2. analitički (komentar, uvodnik, osvrt, kritički članak, prikaz,
recenzija), 3. beletristički (reportaža, feljton).
Aktivnost čoveka usmerena je i na informisanje široke javnosti putem kanala veze. U procesu koji
dovodi do stvaranja publicističkog stila, nema transformacija stvarnosti, fantazija je isključena kao
mogućnost. Postoje samo konstatacije.
Što se tiče odabira građe, za novinara se zna kada može upotrebiti stilistički obojena sredstva.

Pojmovi:
frazeme – klišei, izlizano
stileme – oneobičavanje, informacija se saopštava na neki drugi način
subverzivno – pisanje protiv vlasti
egzoterično – jasna namera, nedvosmisleno
ezoterično – dostupnost određenoj grupi, poruka je tajna, hermetička
intertekstualnost – kada se autor oslanja na autore drugih dela