DESK I REDAKCIJE:

1. Nacela organizacije u proizvodnji novina i emisija

Desk i redakcije (rubrike) su institucije unutar informativnih medija koje omogućavaju
kontinuiranu “proizvodnju” medijske robe – novina i emisija. Cilj našeg kursa je da objasnimo
dominatne oblike organizacije “proizvodnje informacija” u našim medijima i opišemo sadržaj i
način rada osnovnih organizacionih oblika unutar te “proizvodnje”. Kao osnovne institucije u
“proizvodnji” informativnog medijskog proizvoda smatramo: glavnog i odgovornog urednika,
desk i redakcije (rubrike).
Načela organizacije u proizvodnji informativnih novina i emisija
• Stroga hijerarhija u odlučivanju;
• Višeslojna kontrola kvaliteta;
• Elastičnost u raspoređivanju poslova;
• Timski rad i stalna konsultacija;
• Strogo poštovanje rokova za izvršenje poslova;
• Legitimnost inicijative svakog učesnika;

2. Glodur
• Glavni i odgovorni urednik je organizator proizvodnje i kreator novina i emisija i njemu
može biti nadređen samo direktor medija, ali ne i u domenu sprovođenja uređivačke
politike;
• Glavni i odgovorni urednik odgovoran je za svaki proizvod medija i pred zakonom
(prema oštećenim subjektima) i pred vlasnicima medija;
• Glavni i odgovorni urednik bira sve svoje saradnike;
• Praksa razdvajanja glavnog od odgovornog urednika je uglavnom napuštena

3. Ko bira glodura
Glavnog i odgovornog urednika bira upravni odbor medija u skladu sa statutom
preduzeća koje izdaje novine ili emituje program, a u statutu se može predvideti način učešća
novinara u redakciji u postupku izbora.

4. Uloga i ovlascenja glodura

Glavni i odgovorni urednik:
- predstavlja medij prema vlasnicima, trećim licima i u javnosti;
- suodgovoran je po svakoj tužbi prema mediju;
- formuliše i sprovodi koncepciju informativnog medijskog proizvoda;
 - uspostavlja organizaciju proizvodnje medijskog proizvoda;
- bira i raspoređuje saradnike u institucionalne oblike unutar medija;
- može da izdaje naređenja i radne naloge svakom zaposlenom i direktno i preko
naredbodavaca nižih nivoa;
- arbitar je kvaliteta i može intervenisati u svakom medijskom proizvodu;
- svoja unutrašnja ovlašćenja može preneti na zamenika, pomoćnike ili šefa deska, ali ne i
svoju odgovornost prema zakonu i vlasnicima.

5. Definisite desk
Desk je stalna ili dežurna uredničko-novinarska ekipa u dnevnim informativnim
medijima, koja konkretnog dana organizuje i finalizuje proizvodnju novina ili radijske, odnosno
televizijske informativne emisije, a kojom rukovodi šef deska ili dežurni urednik. Desk svakog
jutra planira novine (odnosno informativne emisije) i određuje okvirnu količinu i raspored
materijala koji treba pripremiti u korelaciji sa procenom važnosti događaja dana i aktuelnošću
tema koje se obrađuju. Desk raspoređuje raspoloživi informativni prostor na rubrike odnosno
redakcije i koordinira njihov rad. Desk određuje koji će izveštaji i tematski prilozi imati prioritet
u novinama i informativnim emisijama – u čemu posebno značajno mesto imaju prve stranice
novina i generalne najave radijskih i televizijskih emisija.

6. Sta desk radi sa informacijama koje stizu u redakciju

Desk obrađuje informativni materijal koji u redakciju stiže od specijalizovanih agencija
(novinskih, foto, radijskih i televizijskih) i na taj način „pokriva“ događaje koje redakcija ne
može da prati preko svojih ljudi i svoje tehnike. Desk je dežuran sve do zaključenja novina ili do
kraja poslednje informativne emisije dana i ovlašćen je da reaguje na neočekivane događaje
vanrednim nalozima novinarima i dežurnim ekipama – te da u skladu sa ocenom važnosti tih
događaja menja već uređene stranice u novinama ili već pripremljene blokove u radijskim i
televizijskim novinama. Deskom rukovodi šef deska, a jedino je glavni i odgovorni urednik
ovlašćen da mu izdaje naloge i da menja njegove odluke.

7. Ko je deo deska
• Stalno ustrojeni desk obično sačinjavaju šef deska, sekretarica šefa deska, zamenik šefa
deska, urednici u desku, saradnici u desku, rirajteri-redaktori, lektori, tehnički urednici ili
realizatori emisija, foto urednici i ilustratori;
• U sistemu ad hoc formiranja dežurnog deska šef ekipe je dežurni urednik, a sačinjavaju je
dežurni saradnici ili urednici ključnih rubrika, odnosno redakcija (političke, spoljno-
političke, sportske), voditelji (prezenteri) i spikeri, kao i dežurni realizatori;
8. Uloga i duznosti sefa deska
• Šef deska je ovlašćen da na jutarnjem sastanku odredi okvirni prostor kojim će
raspolagati određene rubrike (odnosno redakcije), da izda nalog da se za prvu stranicu
lista (ili generalnu najavu) pravi posebna verzija izveštaja ili priloga, te da odredi koji deo
novina ili emisije će sam urediti desk, odnosno da odredi događaje koji će imati prioritet;
• Šef deska raspoređuje materijal za obradu članovima deska i daje naloge u pogledu
dužine ili akcenata u tim izveštajima ili prilozima.
• Za poslednja izdanja novina postoji funkcija “noćnog urednika”, koji, u kontaktu sa
šefom deska ili glavnim urednikom ažurira pojedine stranice lista u skladu sa poslednjim
vestima
9. Jutarnji kolegijum deska
• Desk počinje rad sastankom “kolegijuma” kome po pravilu pored šefa deska prisustvuju
svi urednici rubrika (odnosno redakcija), te glavni urednik (sa zamenikom i
pomoćnicima). Na tom sastanku se analizira predhodni broj novina (odnosno emisije iz
predhodnog dana), planira priprema današnjeg broja i utvrđuju pripremni poslovi za
naredni dan ili naredne dane;
• Na jutarnjem kolegijumu urednici rubrika (odnosno redakcija) prijavljuju svoje planove
za dan i sugeriraju koji bi izveštaji i prilozi trebalo da budu objavljeni ili započeti na
naslovnoj strani (odnosno najavljeni na naslovnoj strani), to jest koji izveštaji i prilozi
treba da budu najavljeni u generalnoj najavi emisije.
• Šef deska je ovlašćen da na jutarnjem sastanku odredi okvirni prostor kojim će
raspolagati određene rubrike (odnosno redakcije), da izda nalog da se za prvu stranicu
lista (ili generalnu najavu) pravi posebna verzija izveštaja ili priloga, te da odredi koji deo
novina ili emisije će sam urediti desk, odnosno da odredi događaje koji će imati prioritet;

10. Odnos sefa deska i glodura

• Glavni urednik je nadređen šefu deska i celom desku i može im izdavati obavezne
naloge;
• Šef deska je glavni saradnik glavnog urednika i zbog toga je u tom odnosu potrebno
međusobno poverenje, usaglašenost osnovnih pogleda i sličnost stila i ukusa;
• Glavni urednik arbitrira pri sporovima šefa deska i urednika rubrika odnosno redakcija;
• Šef deska je nadređen urednicima rubrika odnosno redakcija u pogledu odluka o
konkretnom broju novina ili emisije;
• Urednici rubrika (odnosno blokova u rtv emisijima) dužni su da se povinuju odlukama
šefa deska i da izvrše njegove naloge;
• Šef deska odgovoran je za celinu lista (emisije) i dužan je da parafira sve stranice,
odnosno pregleda celu emisiju.
11. Kako se upucuje na prioritete u stampi
• Isticanje napisa na prvu stranu lista;
 • Isticanjem najave napisa na prvoj strani lista, ako se on objavljuje unutar lista;
• Odobravanjem dužine napisa;
• Smeštanjem napisa u gornji levi ugao stranice lista;
• Veličinom naslova i opremom napisa (nadnaslov, podnaslov, međunaslovi, glose,
enrtfilei, ilustracije, grafikoni, itd);
• Kada uz napis ide fotografija, što veća to je veće upućivanje na važnost napisa;

Raspored materijala na stranici lista:

• Najvažniji napisi gore levo do polovine lista;
• Posle polovine, gore levo na desnoj stranici;
• Krupnija slova u naslovu obezbeđuju gornji deo stranice;
• Ako je važna vest kratka, naslov može biti duži;
• Kratke vesti se ističu i debelim okvirom;
• Kratka važna vest se podržava i krupnom slikom što proizvodi optiču varku u pogledu
dužine napisa;
• Ako je deo napisa izvučen na prvu stranu, on se mora ponoviti tamo gde se napis
objavljuje u celini;
• Objavljivanje napisa u štrihu, popularno, ali nepreporučljivo.
12. Kako se upucuje na prioritete u el.medijima
◼ Isticanje skraćene vesti u vesti dana;
◼ Posebna najava priloga;
◼ Objavljivanje priloga u vrhu emisije;
◼ Dužina priloga;
◼ Tonske izjave unutar priloga;
◼ Komentarski dodaci prilogu i odjava.

13. Obrada agencijskih vesti

◼ I agencijske vesti mogu biti podržane politikom prioriteta;
◼ Redaktor može sam formulisati naslov vesti, ali za taj naslov mora imati podršku u
tekstu;
◼ Pravilo da se u naslov može izvući samo ono što piše u napisu, može se narušavati u
okviru politike prioriteta;
◼ Agencijske vesti se mogu prerađivati i dorađivati;
◼ Ukoliko se naglašava ime agencije koja je emitovala vest – nekorektno je tu vest
prerađivati;
 ◼ Mogu se miksati vesti o istom događaju od raznih agencija, ali treba istaći da se to čini.

14. Objavljivanje ekskluzivnih informacija i uloga deska

• Redakcija može isticati ekskluzivnost informacije koju objavljuje;
• Smatra se korektnim da redakcija objasni kako je došla do ekskluzivne infomacije;
• Redakcija, međutim, nije dužna da otkrije svoj izvor;
• Može se isticati i novinar koji je došao do ekskluzivnog materijala;
• Redakcija je dužna da zašititi svog novinara, ako je uverena da je on doneo istinitu
informaciju;
• Čak i ako je novinar pogrešio, redakcija treba da objasni kako je došlo do greške i da
ističe da je do greške došlo uprokos “dužne novinarske pažnje”.

15. Ispravljanje greske u stampi i el.medijima

• Objavljivanje ispravke i odgovora (u skladu sa ustavnim pravom svakog na ispravku i
odgovor);
• Ispravka i odgovor se prema Zakonu o informisanju po pravilu objavljuju na istom mestu
u listu;
• Ispravka ili odgovor moraju biti koncentrisani na pogreške u napisu i ne smeju biti duži
od osnovnog napisa;
• Na ispravku i odgovor redakcija može reagovati, ali ne u istom broju lista, već u
sledećem;
• Moguće su i indirektne ispravke, preko objave izjave ili intervjua sa povređenim licem

16. Rubriciranje
Dnevne novine u Srbiji po obimu se obično kreću na prostoru između 16 i 40 stranica.
Taj prostor se u načelu mora izdeliti na određene manje ili više stalne rubrike. Čitalac voli da
posle izvesnog vremena zna šta gde u listu može brzo pronaći. Zbog toga se svaki list manje ili
više čvrsto rubricira. I elektronske informativne emisije dana praktično imaju stalnu, uobičajenu
strukuturu, ali je rubriciranje u ovim emisijama manje čvrsto nego u štampi. Rubriciranje nije
važno samo za čitaoce, nego i za unutrašnju organizaciju posla u redakciji. Iako u svakim
novinama desk mora imati stalni pregled poslova u svim rubrikama, ipak su rubrike te koje
praktično autonomno pripremaju svoje delove novina.

17. Navedi rubrike

Uobičajeni redosled rubrika, odnosno tema je:
• Glavni događaji i vesti;
• Politika;
• Privreda;
• Društvo;
• Crna hronika;
• Lokalni događaji;
• Kultura i obrazovanje;
• Zabava;
• Feljtoni;
• Oglasi;
• Sport;
• Vreme i zanimljivosti.
U planiranju elektronske informativne emisije takođe se ide na određeni ustaljeni
redosled materijala. Nekada su, na primer, u RTS dnevniku unutrašnjo politički događaji deljeni
na dve kategorije - politiku 1 i politiku dva, a i spoljnopolitički na svet jedan i svet dva – pa se
išlo redosledom politika 1, svet 1, politika 2, svet 2, društvo, pa kulutura, sport i vreme.
Veoma važni događaji iz pojedinih rubrika, naravno, mogu iskočiti na mesto događaja
dana, a zanimljivosti iz bilo koje oblasti mogu dobiti mesto na kraju dnevne informativne emisije
ili biti povezani sa sličnom zanimljivošću iz druge oblasti. Dakle, redosled u elektronskim
medijima, čak lakše nego u novinama, može biti ispreturan – ako urednik za to nađe opravdanje i
u tome nađe neki kreativni smisao.
- Rubrike ne zauzimaju jednak prostor svakog dana, nego se svakog dana planira list, to
jest određuje koliko će koja rubrika konkretnog dana dobiti prostora;
- Pošto pojedinih dana idu i stalni nedeljni dodaci u listu, orijentaciono se uspostavlja
nedeljni raspored prostora, ali ni on ne mora biti čvrsto ustaljen;
- Rubrike obično imaju adekvatne nadnaslove i u njima redakcija može nešto preciznije
uputiti čitaoca šta ga na određenoj strani očekuje;
U okviru pojedinih rubrika, takođe se uspostavlja određeni ustaljeni red rasporeda
materijala: određuje se gde će biti prostor za vesti i izveštaje, za analitički članak, za stalni
komentar, noseću fotografiju ili intervju;
- Iako ima i drugačijih pristupa, uočeno je da čitaoci vole ustaljeni raspored materijala, a
njegova atraktivnost zavisi od mikro prioriteta koji im se daje i od konkretne sadržine i opreme
napisa.
- Na jutarnjem sastanku šef deska i urednici ili predstavnici rubrika iznose svoje planove
za konkretna dan - najavljuju događaje koje će pratiti, teme koje će obrađivati, sagovornike za
izjave i intervjue, itd;
 - Na jutarnjem sastanku šef deska daje prvi predlog koliko će kojoj rubrici, a koliko
samom desku biti namenjeno prostora ili vremena;

18. Uobicajen redosled rubrika u CIPE

Urednik deska u saradnji sa dežurnim novinarima navedenih redakcija određuje trajanje i
sadržaj pojedinih tematskih rubrika ili blokova iz pojedinih oblasti. Svaka CIPE podrazumeva
jasno definisanu strukturu i po prioritetima ima ustaljen redosled koji nije statičan i u zavisnosti
od aktuelnosti dolazi do promene rasporeda određenih grupacija vesti u emisiji. Nakon vesti dana
ostale grupacije informacija plasiraju se u CIPE utvrdjenim redosledom. U svetu ali i kod nas
desk koristi metodološki opravdan postupak da se na kraju emisije ponavljaju vesti dana ili se
plasira poslednja vest koja je pristigla u redakciju u toku emitovanja CIPE.

19. Da li rubrike zauzimaju svakog dana isti prostor i trajanje

Svaka CIPE podrazumeva jasno definisanu strukturu i po prioritetima ima ustaljen
redosled koji nije statičan i u zavisnosti od aktuelnosti dolazi do promene rasporeda određenih
grupacija vesti u emisiji. Urednik deska u saradnji sa dežurnim novinarima navedenih redakcija
određuje trajanje i sadržaj pojedinih tematskih rubrika ili blokova iz pojedinih oblasti.

20. Ko odlucuje da li je neka vest dogadjaj dana

Urednik deska vrši selekciju i izbor informacija koje će biti emitovane u informativnoj
emisiji i daje zaduženja svom timu u kom važnu ulogu ima pomoćnik urednika (koji najčešće
uređuje blok iz unutrašnje politike). Urednik određuje okvirni kvantitet (trajanje) pojedinih
televizijskih priloga i utvrđuje eventualne fono (telefonske) izveštaje ili link uključenja u CIPE.

21. Sta je CIPE

Od kada je daleke 1953. godine Džon Kameron Švajz prezentovao jednu od kultnih
televizijskih emisija (Camel News Caravan) na američkom kanalu CBS pa do danas, prva
asocijacija kada pomislimo na informativne televizijske ili radijske medijske kuće je emisija koja
se sa pažnjom prati i kojoj se veruje.
Najvažniji segment svakog medija koji ima informativni program je centralna informativna
politička emisija (CIPE) koja se u elektronskim medijima različito naziva (Dnevnik, Vesti, Info
plus, Akcenti,...).
CIPE predstavlja medijski proizvod u kojem se emituju najvažnije informacije i to one koje
su obeležile jedan dan i po toj vrsti emisija prepoznaju se pojedini mediji (Dnevnik na RTS-u,
Vesti na B92, Nacionalni dnevnik na TV Pinku,...).
 Ako pogledamo globalno medijsko tržište videćemo da je 2002. godine 68,3% Amerikanaca i
72,9% Amerikanki, kao primarni izvor informacija navelo televizijske vesti dok je nešto manji
procenat pomenuo radio kao redovan izvor informacija.

22. Sta zahteva proizvodnja CIPE

Proizvodnja CIPE je sa aspekta medijske teorije višeslojno i složeno pitanje ali ako ga
simplifikujemo i rasčlanimo na ključne elemente, možemo izdvojitio sledeće:
• medijska priprema za proizvodnju CIPE
• novinarsko (uredničko) angažovanje
• tehnička realizacija
Priprema za proizvodnju CIPE podrazumeva novinarski, tehnički i produkcijski rad na
formiranju planova za praćenje određenih medijskih događaja i sastoji se od procene važnosti,
broja raspoloživih kadrovskih potencijala, tehnoloških kapaciteta, uređivačke politike medija.

23. Sta za novinara predstavlja i sta sadrzi radni nalog

• Nakon što se napravi mesečni i nedeljni plani i rasporede ekipe, novinar u dogovoru sa
urednikom piše radni nalog, koji organizatori (producenti) predaju šefu produkcije na
dalju realizaciju.
• Na osnovu tog naloga u kom se precizira: početak snimanja, mesto snimanja, navodi se
kraći opis rada na terenu, izlaže se projektovana dužina novinarskog žanra koji će biti
proizveden, upisuje se naziv emisije za koju novinar snima materijal i iznose se posebni
zahtevi za dodatnim tehničkim kapacitetima (rasveta, tonski snimatelj, logistička podrška,
posebno vozilo,...).
• Na osnovu naloga koji potpisuje odgovorni urednik, ekipa sastavljena od novinara,
snimatelja i vozača (po potrebi se angažuje i tonac) izlazi na terenski rad. Po završetku
snimanja novinar dobijeni („sirovi“) materijal pregleda, analizira i na osnovu svojih
zabeleški i snimaljene izjave, intervjua, razgovora, piše tekst koji pošto ga pregledaju
urednik i lektor, u tonskoj sinhronizaciji učitava tj. snima na nosačima zvuka (tekst koji
učitava na kompjuter ili traku naziva se off).

24. Sta radi urednik CIPE

Uredničko angažovanje u cilju uobličavanja emisije koje se sastoji od:
• selekcije i izbora informacija
• obrade vesti, podataka, informacija
• određivanje strukture CIPE (redosled vesti, priloga, link uključenja, izveštaja,..)
 • utvrđivanje kvantiteta emisije
• koordiniranja rada redakcija
• Urednik deska vrši selekciju i izbor informacija koje će biti emitovane u informativnoj
emisiji i daje zaduženja svom timu u kom važnu ulogu ima pomoćnik urednika (koji
najčešće uređuje blok iz unutrašnje politike).
• Urednik određuje okvirni kvantitet (trajanje) pojedinih televizijskih priloga i utvrđuje
eventualne fono (telefonske) izveštaje ili link uključenja u CIPE
Jedna informativna emisija priprema se u desku koji podrazumeva prostoriju u kojoj grupa
medijskih radnika (urednik, pomoćnik, dežurni novinari) analizira, obrađuje, definiše i plasira
informacije u određenim novinarskim žanrovima koji su uobličeni u informativnu emisiju ili
CIPE.

25. Sta radi pomocnik urednika deska

26. Termini fono i link ukljucenja u sistemu rada deska

Urednik određuje okvirni kvantitet (trajanje) pojedinih televizijskih priloga i utvrđuje
eventualne fono (telefonske) izveštaje ili link (uživo) uključenja u CIPE. Kvalitet opreme u
velikoj meri utiče na pouzdanu realizaciju CIPE koja po strukturi može biti složena sa link
(živim) uključenjima što do izražaja dolazi u neplaniranim tj. vanrednim situacijama. U tom
slučaju desk zavisi od mobilne tehnike, link vozila, precizne i brze montaže, razmene i niza
tehničkih službi koje su neizostavna karika u lancu uspešne realizacije jedne informativne
emisije.

27. Koliko puta u toku nedelje se moze angazovati urednik deska

Urednik deska može se angažovati na poslovima proizvodnje CIPE najviše dva puta
nedeljno jer se jedan dan odvaja za pripremu (informisanje, plan snimanja, praćenje političkih
procesa i događaja,...), drugi dan je namenjen realizaciji emisije a narednog dana se vrši analiza
medijskog proizvoda (propusti, problemi u realizaciji, rejting emisije, preporuke za forsiranje
neke teme,...).

28. Koje profesionalne kvalitete mora imati urednik deska

• Za centralnu informativnu političku emisiju možemo konstatovati da predstavlja složenu i
zahtevnu formu i stoga je posao urednika deska koji se angažuje na proizvodnji iste
odgovoran i naporan.
 • Urednik mora posedovati široka profesionalna znanja, treba da bude dobro informisan,
mora imati veliki broj kontakata u raznim društvenim oblastima, treba da poštuje etički
kodeks i poželjno je da ima određeno iskustvo.
• Od svih osobina najvažnija je moć procene i ocene najvažnijih informacija a to može
samo onaj novinar/ka koji imaju znanje ali i predispozicije za prepoznavanje prave vesti.
• Elektronski mediji su davno preuzeli dominaciju nad štampanim po pitanju brzine
plasiranja informacije a televizija i radio su i pored značajne ekspanzije interneta još uvek
najčešći izvori obaveštavanja najvećem broju konzumenata informacija. To je garant da
će kvalitetna, kreativna i aktuelna CIPE i dalje nastaviti da bude identifikacija svoje
medijske kuće i da će gledaoci/slušaoci po njenoj najavnoj špici, još dugo navijati sat.

29. Unutrasnje politicka rubrika

Jedna od najvažnijih rubrika u svakom listu (odnosno rtv stanici) s obzirom na ogroman
interes koji čitaoci, slušaoci i gledaoci pokazuju za političke teme. Urednik političke rubrike daje
ton čitavoj rubrici, usmerava generalni pristup lista ovim temama, određuje srazmere i prioritete
tema i deli stalna ili povremena zaduženja i konkretne poslove saradnicima. Prioritet se obično
daje parlamentarnim strankama, ali list mora da vodi politiku podjednake distance prema svim
političkim centrima i strankama.

30. Sektorska zaduzenja u rubrici unutrasnje politike

Unutar rubrike raspoloživo ljudstvo dobija stalna sektorska zaduženja. Ta zaduženja se
obično vezuju za određene institucije vlasti (vlada, skupština) ili za određene institucije politike
(političke stranke, nevladin sektor, klubovi). Saradnici treba u okviru svog sektora da steknu
krug stalnih izvora informacija (javnih ili tajnih) i da uredniku rubrike skreću pažnju na
očekivane događaje, trendove, značajne odluke i prognoze;

31. Ko moze ocenjivati politicke dogadjaje iz svog licnog ugla u redakciji unutrasnje
politike
Politički analitičari i kolumnisti mogu ocenjivati politička zbivanja sa svoje ideološke ili
političke tačke gledišta, ali to treba da naglase i razjasne.

32. Redakcija spoljne politike svet

Veoma je značajna jer treba:
⚫ da zadovolji interes čitalaca za globalna zbivanja;
⚫ da zadovolji interes naših građana za događaje u susednim državama;
⚫ da prenese svetske obrasce i uzore u domaći život i poglede;
 ⚫ da učini novine zanimljivim

33. Kako se moze pratiti redakcija spoljne politike

⚫ Preko sopstvenih dopisnika iz inostranstva;
⚫ preko ad hoc dopisnika;
⚫ preko redakcijskih specijalista;
⚫ preko gostujućih eksperata;
⚫ putem informativnih agencija;
⚫ preradom informacija nadležnih spoljnopolitičkih instiitucija.

34. Zasto rubrika spoljne politike ima visok rejting kod citalaca
⚫ Zato što je povezana ne samo sa aktuelnim državnim interesima, nego je oslonjena i na
istorijska sećanja, pojedine nacionalne, verske i kulturne mitove;
⚫ zato što su stereotipi u spoljnoj politici prijemčivi, a otuda i opasni;
⚫ zato što se često spoljnopolitičke teme koriste za unutrašnjopolitičke ciljeve;
⚫ zato što čitaoci smatraju da su njihove novine obavezne da uoče ključne nacionalne
spoljnopolitičke odluke i da im skrenu pažnju na njih.

35. Zasto je vazno pratiti desavanja u susednim zemljama i regionu

1. zbog neposrednih veza koje čitalaštvo ima sa ljudima u tim zemljama,
2. zbog komapracija,
3. zbog ekonomskih interesa,
4. zbog neposredne opasnosti:
• da se ne bi izazvale međunarodne napetosti i komplikacije;
• da se ne provociraju neprijateljski ispadi i teroristički napadi;
• da se ne uvrede strani državnici (koji se štite i krivičnim zakonom);
• da se ne izazovu kontra propagandne kampanje u drugim zemljama;
• da se ne ugroze širi državni ekonomski interesi .
Ključno je pratiti svetska zbivanja preko međunarodnih institucija (Ujedinjene nacije,
Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska unija).
Aktivnost svetskih sila presudna je za međunarodnu političku situaciju.
36. Zbog cega za spoljno-politicke novinare kazemo da su skupi
Spoljnopolitički novinari moraju biti obrazovani, znati vodeće svetske jezike i posećivati
druge države. Zbog toga su to „skupi novinari.

37. Sta obradjuje rubrika drustvo

◼ - Preko ove rubrike prate se raznovrsni događaji i teme koje se tiču socijalne sigurnosti,
porodice, zdravlja, kvaliteta života, obrazovanja, stanovanja, letovanja itd.
◼ - Veoma čitana rubrika jer se tiče osnovnih egzistencijelnih svakodnevnih potreba;
◼ - Novinari ove rubrike obično se raspoređuju po sektorima vezanim za društvene
institucije.
◼ - Ne treba favorizovati životne probleme u gradu, a zapostavljati selo;
◼ - Treba se oslanjati na najširi krug izvora informacija;
◼ - Značajno je afirmisati ličnosti koje mogu uticati na obrasce ponašanja u društvu;
◼ - Moralna pitanja uvek su zanimljiva;
◼ - Porodični život je uvek zanimljiva tema.
◼ U rubrici Društvo, redakcija može uraditi kvalitetno istraživanje na različite teme:
narkomanija, male verske zajednice, problem razvoda brakova, maloletničko nasilje.

38. Da li se drustvo preplice s ostalim rubrikama

U ovu rubriku neretko urednici “trpaju” sve što tematski ne može da stane u ostale
rubrike. Veoma često se rubrika Društvo prepliće sa ostalim rubrikama, tako da dolazi do
“sukoba nadležnosti”, npr. sa Hronikom.

39. Podela privredne rubrike

◼ Kako je privređivanje za život jedna od osnovnih ljudskih aktivnosti i uslov opstanka, sve
teme vezane za ovu oblast od vitalnog su interesa za svakog potrošača informacija;
◼ Privredne teme možemo podeliti na makroekonomske i mikroekonomske teme.
Makroekonomske su one koje se tiču svih pojedinaca i svih privrednih subjekata, a
mikroekonomske obrađuju svaki slučaj za sebe i pokazuju kako deluju privredne
jedinice;
◼ Makroekonomskim temama i praćenjem institucija koje vode makroekonomsku politiku
(vlada, parlament, centralna banka) bave se iskusni novinari i analitičari;
 ◼ U makroekonomske teme spadaju i sva pitanja i svi fenomeni koji se tiču standarda
građana (inflacija, zaposlenost, kamate, infrastruktura);
◼ Posao u privrednoj rubrici deli se u zavisnosti od broja novinara određenih za ovu oblast.
Obično su mikroekonomske teme podeljene prema granama delatnosti: industrija,
poljoprivreda, građevinarstvo, saobraćaj, trgovina, spoljna trgovina, finansijske usluge;
◼ Ekonomski komentatori prate makroekonomska kretanja i dužni su da složene institute
ekonomske nauke prevedu na razumljiv jezik, kako bi svako mogao razumeti suštinu
stvari.

40. Makroekonomske teme

Makroekonomske su one koje se tiču svih pojedinaca i svih privrednih subjekata, a
mikroekonomske obrađuju svaki slučaj za sebe i pokazuju kako deluju privredne jedinice.
Makroekonomskim temama i praćenjem institucija koje vode makroekonomsku politiku (vlada,
parlament, centralna banka) bave se iskusni novinari i analitičari. U makroekonomske teme
spadaju i sva pitanja i svi fenomeni koji se tiču standarda građana (inflacija, zaposlenost, kamate,
infrastruktura).

41. Problem prikrivenog oglasavanja u privrednoj rubrici

U ovoj rubrici veoma je važno sprečiti korumpiranje novinara, kako oni preko
raznovrsnih oblika „prikrivenog oglašavanja“ ne bi narušili kredibilitet lista.

42. Crna hronika

◼ Ovo je sigurno najčitanija/najgledanija rubrika jer veliki broj konzumenata informacija
zanimaju teme: kriminal, saobraćajne nezgode, sudska hronika, ubistva, droga, nasilje i
sl.
◼ Teško je objasniti zbog čega konzumente informacija zanimaju ovi elementi ali su
različita istraživanja pokazala da većina čitalaca dnevnih listova prvo konsultuje ove
sadržaje.
◼ Iako u redakcijama postoji nepisano pravilo da mladi novinari/ke, rade u ovoj hronici, u
suštini je to zahtevan posao koji traži određeno znanje, pre svega iz oblasti prava.

43. Da li je rad u hronici opasan po bezbednost novinara i primeri

Novinar koji radi u ovoj rubrici mora znati da je njegov angažman pod budnim okom
okrivljenih tj. kriminalaca, koji ne prezaju od pretnji i ucena. Zbog toga su novinari Hronike po
pravilu hrabri i spretni ljudi. Koliko je opasan njihov posao najbolji primer je ubistvo Milana
Pantića novinara Večernjih novosti koji je likvidiran 2001. godine, zbog pisanja o nelegealnoj
privatizaciji i kriminalu u Jagodini. Nagrada za novinarsku hrabrost nosi njegovo ime.
44. Rubrika kultura
◼ Kulturna rubrika jedna je od ključnih rubrika za konstituisanje identiteta lista i
prepoznavanje ciljne grupe određenog medija;
◼ Kulturni horizont koji obuhvata određena rubrika veoma je bitan za čitaoce, jer je kultura
aksiom svake ljudske zajednice (po njoj se ljudi razlikuju na nacije, socijalne grupe,
političke zajednice);
◼ Kultura nije samo umetnost – nego obuhvata ceo život: kulturu rada, stvaranja, ishrane,
stanovanja, ponašanja, saobraćaja, komunikacije, razmene, itd;
◼ Iz kulturne rubrike ponekad su izvučeni obrazovanje, zabava (šou biznis), dokolica.

45. Profesionalni kvaliteti urednika kulture

Urednik kulturne rubrike predstavlja ne samo ovaj deo redakcije, nego spada u onu grupu
urednika po kojoj se prepoznaje i orijentacija lista. Zbog toga on mora biti kompletna, „javna
ličnost“ – kako bi mogao da angažuje širok krug spoljnih saradnika, bez koga i nema dobre
kulturne rubrike.

46. Ko se angazuje kao kriticar u rubrici kulture

◼ U kulturnoj rubrici treba razlikovati novinare od kritičara i drugih specijalista za pojedine
oblasti umetničkog stvaralaštva;
◼ I novinari kulturne rubrike moraju se držati svih pravila novinarske profesije i
novinarskih žanrova – oni nisu umetnici, nego novinari;
◼ Specijalisti – kritičari i kolumnisti imaju prava, a i obavezu, da imaju svoj estetski kredo,
i da u skladu s njim ocenjuju umetnička dela;
◼ Za svaku redakciju je bolje ako može da za kritike angažuje već afirmisane ličnosti sa
javne scene, jer je veoma rizično sam ulagati u stvaranje takve ličnosti, a s druge strane je
potrebno s vremena na vreme menjati kritičare, kao se ne bi konzervirao estetski kredo
koji protežira redakcija;
◼ Spoljni saradnici na kulturnoj rubrici doprinose dinamici rubrike, izazivaju produktivne
polemike i privlače širi krug čitalaca, a list se pri tome ne eksponira kao uporište ovog ili
onog ideološkog stajališta;
◼ Treba razlikovati novinarsko od kritičarskog praćenja određenog kulutrnog događaja.
Novinar ne ulazi sam u ocene, već prenosi tuđe ocene tog događaja. Kritičar vrednuje.
◼ Ažurnost praćenja kulutrnih događaja veliki problem jer se oni po pravilu odvijaju u
vreme kada list već mora u štampu (u večernjim satima);
47. Odnos politike i kulture
◼ Politika i kultura – to je veoma važan odnos jer vrednovanje kulturnog događaja i
umetničkog dela često zalazi u idieološka pitanja;
◼ Za list je veoma opasno ako se njegovi novinari i kritičari opredele za jedan klan ili
pravac i pri tome demonstriraju prostrasnost;
◼ I kulturnoj rubrici pitanje informativnosti presudno je za kvalitet rubrike

48. Polozaj sportske rubrike u listu

► Sportska rubrika je po pravilu među najčitanijim, odnosno ona je najslušanija i
najgledanija što joj daje izuzetan značaj u glasilu. Čak i manji lokalni listovi i radio ili tv
stanice imaju sportsku rubriku, koja prati mesne klubove i lokalna sportska dešavanja.
► U većini listova ova rubrika zahvata najveći deo prostora i okuplja najbrojniju novinarsku
ekipu. Mnogi sportski novinari su vema poznati: Aca Stojanović, Jovan Memedović,
Zvonko Mihajlovski,Milojko Pantić ...
► Saradnici sportske rubrike se specijalizuju za jedan ili grupu sportova;
► Sportski izveštaji sadrže ne samo infomacije nego i komentare i ocene koji moraju biti
odmereno dozirani;
► Sportska rubrika mora afirmisati etiku sporta, fer borbu i mora se odlučno boriti protiv
upotrebe doping sredstava i svih drugih oblika narušavanja zdravlja sportista radi
trenutnih uspeha u takmičenju.

49. Zadaci urednika sportske rubrike

► Urednik sportske rubrike daje ton rubrici, organizuje praćenje sportskih događaja, deli
poslove i određuje obim pojedinih priloga. Urednik sportske rubrike po pravilu je stariji
novinar sa mnogo iskustva.
► Na televiziji često uređuje ili vodi neku sportsku emisiju. Tradicionalno na radiju se
vikendom emituju dugačke sportske emisije (Sportsko popodne) gde se prenose
utakmice, daju se komentari i sl.;

50. Sportovi favorizovani u sportskoj rubrici

► Većina listova bira nekoliko sportova koje će pratiti iscrpnije od drugih i za te sportove
specijalizuje određene novinare. Pored “najvažnije sporedne stvari na svetu”, tu su i
košarka, odbojka, vaterpolo i ostali sportovi gde imamo uspeha.
 ► Sa pripermama za olimpijska takmičenja više prostora dobijaju i sportovi koji nisu tako
poznati kao što je npr. streljaštvo;
► Po pravilu određeni sportovi se favorizuju kada naši sportisti postignu uspehe, kao što je
slučaj sa Đokovićem i tenisom.

51. Da li je dozvoljena pristrasnost u sportskoj

List ne sme da pokaže za koje timove ili sportiste navija u domicilnim takmičenjima, a
kada je reč o takmičenjima u kojima učestvuje nacionalna reprezentacija ili u kojima naši
sportisti učestvuju na međunaordnom planu, podrazumeva se dozirano navijanje i izražavanje
podrške.

52. Zasto je vazna gradska rubrika

⚫ Gradska ili lokalna rubrika odnosno redakcija je veoma važna za svaki medij, jer ona
donosi informacije i teme koje su najbliže ciljnoj grupi, pošto je reč o informacijama koje
su vezane za svakodnevni život čitalaca, slušalaca i gledalaca u određenoj užoj sredini.
⚫ Zbog toga onaj medij koji poštuje taj interes svojih korisnika ima najstabilniju publiku.
⚫ Kod nas je situacija složena, jer određena istraživanja ukazuju da naši mediji ne pokazuju
veliko interesovanje za lokalne teme, a medija koji su specijalizovani za lokalna pitanja je
malo.
⚫ Lokalna rubrika u nacionalnim ili regionalnim medijima često ima ambiciju da zameni
lokalne medije i da ima celu strukuturu novina ili emisije (od politike do sporta) – što se
pokazalo pretencioznim, to jest neuspešnim.
⚫ Ove emisije ostvaruju najprisniji kontakt sa publikom jer u njima može da se pojavi i niz
ličnosti koje nisu javne ličnosti sa gledišta nacionalnih medija, niti su po većini drugih
kriterijuma javne ličnosti.

53. Teme za gradsku rubriku

Prema istraživanjima korisnici medija traže da imaju informacije i teme koje se tiču
njihovog svakodnevnog života. Najčešće teme koje zanimaju građane prema upitnicima
istraživača su pitanja: ishrane, stanovanja, napajanja vodom, strujom, grejanjem, transportom do
posla i zabave, parkiranjem, opravke kućnih aparata i prevoznih sredstava, nabavka
svakodnevnih potrepština, rekeracija, mogućnost zabave, praćenje sportskih događaja,
upoznavanje sa lokalnim društvenim i važnijim porodičnim događajima. Uglavnom, uspešne
lokalne rubrike sadrže vesti u vezi sa lokalnim političkim životom i radom organa lokalne
samouprave, sa komunalnim preduzećima, sa realizacijom urbanističkog plana, izgradnjom
javnih objekata u lokalnoj sredini, sa tekućim snabdevanjem, transportom, lečenjem i drugim
javnim uslugama. Po pravilu, lokalna rubrika treba da sakuplja i takozvane servisne informacije
(radno vreme određenih službi i njihove adrese i telefonske brojeve, lokaciju i vreme početka
određenih događaja u gradu, itd).

54. Emisije gradske hronike prepoznatljive u nasoj sredini

⚫ U većini medija lokalna rubrika je vidno istaknuta kao zasebna celina u listu ili se čak na
elektronskim medijima objavljuje kao zasebna emisija (Novosadske razglednice,
Beogradska hronika).
⚫ Ove emisije ostvaruju najprisniji kontakt sa publikom jer u njima može da se pojavi i niz
ličnosti koje nisu javne ličnosti sa gledišta nacionalnih medija, niti su po većini drugih
kriterijuma javne ličnosti.

55. Zadaci novinara gradske rubrike

⚫ Sistem rada u lokalnoj rubrici je smenski odnosno na početku nedelje pravi se raspored,
sa dežurnim urednikom i pomoćnikom koji za određeni dan realizuju emisiju lokalne
rubrike.
⚫ Ostali novinari iz te rubrike imaju zadatak da emisiju “pune”, odnosno rade reportaže,
izveštaje,...da bi upotpunili strukturu emisije.
⚫ Novinari gradske rubrike treba da imaju brzinu reagovanja i moć zapažanja problema u
gradu.
⚫ Mladi novinari najčešće počinju karijeru baš iz lokalne redakcije.

56. Struktura emisije gradske hronike

Struktura emisije lokalnog elektronskog medija treba da ima:
⚫ Aktuelnost koja je najznačajnija za lokalnu zajednicu (izgradanja saobraćajnica,
rekonstrukcija vodovoda, otaranje škole i sl).
⚫ Goste koji će učešćem u emisiji upotpuniti njen sadržaj.
⚫ Novinarske “priloge” koji su u direktnoj vezi sa temom emisije i imaju funkciju
istraživanja problema lokalne zajednice (anketa, poziv građana i sl).
⚫ Novinari gradske rubrike treba da imaju brzinu reagovanja i moć zapažanja problema u
gradu.
⚫ U ovoj rubrici ima najviše tema koje su od javnog značaja za lokalnu zajednicu,a moć
medija na ovom području je najuočljivija.