Ulrich Beck Rizicno Drustvo PDF

Ulrih Bek
RIZIĈNO DRUŠTVO
U susret novoj moderni
Prevela
LJILJANA GLIŠOVIĆ
Redakcija prevoda
Dušan Glišović
„Filip Višnjić", Beograd, 2001.

Naslov originala:
Ulrich Beck
RISIKOGESELLSCHAFT: Auf dem Weg in eine andere
Moderne
Suhrkamp Verlag Frankfurt

am Main 1986
Ευνομία · Biblioteka · Eunomia
Glavni i odgovorni urednik
JAGOŠ ĐURETIĆ
Urednici
SVETOZAR STOJANOVIĆ
VUKAŠIN PAVLOVIĆ
Sadržaj
Reč autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . , . . . . 1 1
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - - - - - - - 1 7
PRVI DEO
NA VULKANU CIVILIZACIJE: KONTURE RIZIČNOG DRUŠTVA
Prvi odeljak
O logici raspodele dobara i raspodele rizika ........... ......................... . .. . 31

1. Nauĉna definicija raspodele štetnih materija i
socijalni poloţaji ugroţenosti .............................. . .............. 38
2. O zavisnosti rizika modernizacije od znanja. ............ ... 41
U mislima sjediniti razdvojeno: pretpostavka o kauzalnosti;
Implicitna etika; Nauĉna i socijalna racionalnost; Višestrukost
definicija: sve više rizika; Lanci uzroka i ciklusi oštećenja:
koncept sistema; Sadrţaj rizika: dogaĊaj koji se još nije zbio
kao stimulans
za akciju; Legitimnost: „latentni sporedni efekti"
3. Klasnospecifiĉni rizici
52
6"' Ulrih Bek
1. Globalizacija rizika c i v i l i z a c i j e , , . , , . . , . . . , , . . , . , . . 5 4
Efekat bumeranga; Ekološko obezvreĊenje i eksproprijacija;
Riziĉni poloţaji nisu klasni poloţaji; Poloţaj ugroţenosti kao
sudbinska ugroţenost; Nove internacionalne nejednakosti
2. Dve epohe, dve kulture: o odnosu percepcije
i proizvodnje r i z i k a . , , , . , . , , , , ............. . ..................... . .66
Utopija svetskog društva .............................................. . ..........

Politiĉki vakuum; Od solidarnosti usled bede do solidarnosti iz
straha?
Drugi odeljak
Politička teorija znanja u rizičnom društvu . ........................ . ...................75

1. Pauperizacija civilizacije.. . , ........ ......... .. .......................... 75
2. Zablude, obmane, greške i istine:
o konkurenciji racionalnosti ......... ............ ............................... 84
Ekonomsko slepilo za rizike; Glasovi „sporednih efekata";
Poricanje kauzalnosti rizika; Jeftin trik: dozvoljene
vrednosti; Prekid nauĉne racionalnosti
3. Javna svest o rizicima: neiskustvo iz druge r u k e . . . . . . 104
Jedno spekulativno doba; Solidarnost ţivih tvari; „Društvo
ţrtvenog jarca"; OphoĊenje prema nesigurnosti: kljuĉna
biografska i politiĉka kvalifikacija
4. Politiĉka dinamika priznatih rizika m o d e r n i z a c i j e . , , . 1 1 1
5. Pogled na prirodu i društvo na kraju XX veka ...................... 116
DRUGI DEO
INDIVIDUALIZACIJA SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI O
detradicionalizaciji načina življenja

u industrijskom društvu ........................................................ . ................... 125
1. Ambivalentnosti: oslobaĊanje pojedinaca u uslovima razvijenog
trţišta rada ............................................................................. ....
126
Treći odeljak
S one strane klase i sloja ................................................................ . . . 131
1. Kulturna evolucija naĉina ţivljenja ................................ .... 133
„Efekat lifta"; Mobilnost; Obrazovanje
Rizično društvo 7
2. Individualizacija i formiranje klasa:

Karl Marks i Maks Veber ....... .................. .. ................. 141
Karl Marks: „Upojedinaĉen pojedinac"; Maks Veber:
Trţištem odreĊen socijalni milje
3. Kraj tradicionalnog društva velikih grupa? .......... ...... 150
4. Individualizacija, masovna nezaposlenost
i novo siromaštvo ............................. . .......................... 153
5. Scenariji budućih razvoja ...... ................................ . 162
Nastajanje nestaleških klasnih solidarnosti; Od porodiĉne ka
politiĉkoj privatnosti; Individualizovano „društvo
nesamostalnih"
Ĉetvrti odeljak
Ja sam ja: o odnosima i konfliktima polova
unutar i izvan porodice ..... ....................................................................173
1. O poloţaju muškaraca i ţena ..................................... ,174
Brak i seksualnost; Obrazovanje, trţište rada i zaposlenost;
Emancipacija ţena i rad u porodici iz perspektive muškaraca;
Teze
2. Industrijsko društvo je moderno staleško društvo ....... 189
3. OslobaĊanje od ţenske i muške uloge? .......... ............ 194
4. Nastajanje svesti o nejednakostima:
mogućnosti izbora i teranje na izbor. ......... .................... 202
5. Scenariji budućih razvoja .......................................... 207
Povratak primarnoj porodici; Jednakost muškaraca
i ţena; S druge strane ţenskih i muških uloga
Peti odeljak Individualizacija,
institucionalizacija i
standardizacija životnih situacija i biografskih matrica ..........................219
1. Analitiĉke dimenzije individualizacije ........................ 220
Individualizacija
2. Posebnosti procesa individualizacije u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj ....... ............................... 222
3. Institucionalizacija biografskih matrica .......... .......... 225
Šesti odeljak Destandardizacija
dohodovnog rada:
o budućnosti obrazovanja i zapošljavanja ...............................................235
8 Ulrih Bek
1. Od sistema standardizovane pune zaposlenosti do sistema

fleksibilne i
pluralizovane hipozaposlenosti. ........ ........................................ 237
2. Avetinjska ţelezniĉka stanica - obrazovanje
bez zapošljavanja ....................................... . .........., , . , . , , 252
3. Raspodela šansi preko obrazovanja?, , , , ......... .................... 258
TREĆI DEO
REFLEKSIVNA MODERNIZACIJA: O GENERALIZACIJI NAUKE I
POLITIKE
Pogled unazad i unapred , , , , . , . ................ .................. . 267
Sedmi odeljak
Nauka s one strane istine i razotkrivanja istine?
Refleksivnost i kritika naučnotehnološkog razvoja .................................... 271
1. Primarna i refleksivna scientizacija ....................................... 276
2. Demonopolizovanje znanja ................................................... 283
Falibilizam u nauĉnoj teoriji; Falibilizam u nauĉno-

istraţivaĉkoj praksi; Razmena internog i eksternog;
Feudalizacija saznajne prakse; Reagovanja: nauka izmeĊu
sumnje u iracionalnost i remonopolizacije
3. Praktiĉni i teorijski tabui
296
4. O procenjivosti „sporednih efekata" ............................. . 301
Autonomizacija primene; O stvaranju objektivnih
ograniĉenja; Uklanjanje uzroka ili savlaĊivanje simptoma;
Nepogrešivost ili sposobnost uĉenja; Specijalizacija u
kontekstu; Pledoaje za teoriju uĉenja nauĉne racionalnosti
Osmi odeljak
Obezgraničenje politike: o odnosu političkog upravljanja i tehnoekonomskih

promena u
rizičnom društvu ................. .. .................................. ............................... 317
1. Politika i subpolitika u sistemu modernizacije ........................ 318
2. Gubitak funkcije politiĉkog sistema:
argumenti i razvoji ............................ . ...................................... 323
Rizično društvo 9
3. Demokratizacija kao razvlašćivanje politike. .......... .. ........... 328

Korišćenje graĊanskih prava i diferencijacija
kulturne subpolitike; Nova politiĉka kultura
4. Politiĉka kultura i tehniĉki razvoj:
kraj konsenzusa o progresu? .............................. . ...................... 341
5. Subpolitika medicine - studija o jednom
ekstremnom sluĉaju ...... ............................................................ 347
6. Dilema tehnološke politike ................................ . 359
7. Subpolitika industrijske racionalizacije ................................ 362
8. Rezime i perspektiva: scenariji moguće budućnosti. .. 374 Vraćanje
u industrijsko društvo; Demokratizacija tehnoekonomskog razvoja;
Diferencijalna politika
Literatura ............. . ...................................... . ............ .. ......................... , 3 9 3

Reč autora
VJ'vaj vek odista nije oskudevao u istorijskim katastrofama: dva

svetska rata, Aušvic, Nagasaki, potom Herisberg, sada Ĉer- nobilj. To
nagoni na opreznost u izbom reĉi i izoštrava pogled na istorijske
osobenosti. Sva patnja, beda, sve nasilje koje su ljudi nanosili ljudima
do sada je poznavalo kategoriju „drugi" - Jevreji, crnci, ţene, azilanti,
disidenti, komunisti itd. Sa jedne strane su postojale ţice, logori,
podeljeni gradovi, vojni blokovi, a sa druge sopstvena ĉetiri zida -
realne i simboliĉne granice, iza kojih su mogli da se povuku oni, koje to
naizgled ne dotiĉe. Svega toga i dalje ima, ali i nema posle Cernobilja.
To je kraj „drugih", kraj svih naših visokorazvijenih sposobnosti
distanciranja, kraj koji je atomskim zagaĊenjem postao iskustven. Beda
se moţe jzopštiti, opasnosti atomskog doba više ne mogu. U tome je
njihova kulturna i politiĉka snaga nove vrste. Njena sila je sila
opasnosti, koja ukida sve zaštitne zone i diferencijacije moderne.
Dinamika opasnosti koja ukida granice ne zavisi od stepena
zagaĊenja i rasprave u vezi sa njenim posledicama. Pre će biti daje
obratno, tako da se svako merenje uvek vrši ispod giljotine koja dotiĉe
sve. Priznati neko opasno atomsko zagaĊenje ravno
12 Ulrih Bek
je priznanju bezizlaznosil za ĉitave regione, zemlje, delove Zemljine

kugle. Nastavljanje ţivota i prepoznavanje, odnosno priznavanje
opasnosti protivureĉi jedno drugom. To je fatum koji raspravi u vezi sa
mernim i dozvoljenim vrednostima, kratkoroĉnim i dugoroĉnim
posledicama tek daje njegovu egzistencijalnu brizantnost. Morali
bismo se barem jednom upitati šta bismo, u stvari, mogli da
promenimo, kada bi i prema sluţbenim merilima došlo do akutno opasnog
zagaĊenja vazduha, vode, ţivotinja i ljudi. Da li bi se onda ţivot -
disanje, jedenje, pijenje - zvaniĉno zaustavio, smanjio? Šta se dogaĊa
sa stanovnicima celog jednog kontinenta koji su u razliĉitim stepenima
(prema „fatalistiĉkim" promenljivima kao što su vetar, voda, udaljenost
od mesta nesreće itd.) neizleĉivo zatrovani? Mogu li se ĉitave grupe
zemalja drţati u karantinu? Da li će unutar njih da izbije haos? Ili će i u
jednom takvom sluĉaju na kraju sve morati da protekne onako kako je
proteklo posle Ĉ0r- nobilja? Sama ova pitanja pojašnjavaju vrstu jedne
objektivne pogoĊenosti, gde se dijagnoza opasnosti poklapa sa uvidom
u neizbeţnu prepuštenost opasnosti.
U razvijenoj moderni, koja je nastupila da bi se ukinula
ograniĉenja raĊanjem i ljudima stvorilo mesto u društvenoj strukturi za
vlastitu odluku i rad, nastaje jedan novi tip „askriptivne" ugroţene
sudbine kojoj, ma kako radili, ne mogu umaći. Ona pre liĉi na stalešku
sudbinu srednjeg veka, nego na klasne poloţaje XIX veka. Doduše, ona
više ne poznaje nejednakost staleţa, (ni periferne društvene grupe, ni
razlike izmeĊu grada i drţave, ni nacionalnu ili etniĉku pripadnost itd.).
Za razliku od staleţa ili klasa, ona nije sa predznakom bede, nego sa
predznakom straha , i upravo nije „tradicionalni relikt", nego produkt
modeme, i to 11a njenom najvišem stepenu razvoja. Atomske centrale -
vrhunci ĉovekovih produktivnih 1 stvaralaĉkih snaga - postale su posle
ĉernobilja takoĊe predznaci suvremenog srednjeg veka opasnosti. One
ukazuju na opasnosti koje istovremeno preobraćaju do vrhunca
dovedeni individualizam moderne u njegovu ekstremnu suprotnost.
Rizično društ\>o 13
Još uvek su ţivi refleksi jednog drugog doba: Kako mogu da

zaštitim sebe i svoje? A saveti u vezi sa onim što je privatno, a što više
ne postoji, veoma su konjunkturni. Ipak svi ţive i u antropološkom
šoku od kroz pretnju iskušene zavisnosti civilizacijskih oblika ţivota
od „prirode", koja je ukinula sve naše pojmove o „punoletstvu" i
„sopstvenom ţivotu", o nacionalnosti, prostoru i vremenu. Veoma
daleko, na zapadu Sovjetskog Saveza, dakle, poĉev od sada: u našoj
neposrednoj okolini dogaĊa se udes - ništa što se htelo, ništa agresivno,
pre dogaĊaj koji je svakako vredelo izbeći, dogaĊaj koji je po svom
iznimnom karakteru ĉak i normalan, štaviše, ljudski. Ne izaziva greška
katastrofu, nego sistemi koji ĉovekove greške pretvaraju u nepojmljive
razorne snage. Svi su radi procene opasnosti upućeni na merne
instrumente, teorije, a pre svega na svoje ne-znanje, ukljuĉujući
eksperte, koji su upravo i obznanili 10.000-godišnje carstvo atomske
bezbednosne verovatnoće, a sada u nekoj novoj bezbednosti, od koje
nam zastaje dah, istiĉu da ova opasnost nikada ne postoji kao akutna.
Pri svemu tome se istiĉe karakteristiĉan mešovit odnos između
prirode i društva, kojim ova opasnost prelazi preko svega što bi moglo
da joj pruţi otpor. Tu je pre svega her- mafrodit, „atomski oblak" -
civilizacijska sila koja je pre- obraćena i pretvorena u prirodnu silu, gde
istorija i vreme ĉine jedno koliko paradoksalno, toliko nadmoćno
jedinstvo, ĉitav svet, elektronski umreţen, kao zaĉaran zuri u njega.
„Preostala nada" u neki „povoljan" vetar (ah, jadni ŠveĊani!) otkriva
tada, više no mnoge reĉi, ĉitavu razmeru bespomoćnosti jednog
visokocivilizovanog sveta, koji je upotrebio bodljikavu ţicu i zidove,
vojsku i policiju, kako bi zaštitio svoje granice. „Nepovoljno"
okretanje istog, još i kiša - kakav peh! - a uzaludnost uzima zamah da
zaštiti društvo od zagaĊene prirode, da atomsku opasnost suzbije na
ono „drugo" „ĉovekove" okoline.
Iskustvo, o koje se za trenutak razbio naš dosadašnji oblik ţivota,
odraţava predavanje svetskih industrijskih sistema industrijski
integrisanoj i zagaĊenoj „prirodi". Konfrontiranje prirode i društva
jeste konstrukt XIX veka koji je sluţio dvostrukoj
14 Ulrih Bek
nameni, da ovlada prirodom i da je ignoriše. Priroda je pot- ĉinjena i

iskorišćena na kraju XX veka, i tako od spoljnjeg postala unutrašnji, od
datog načinjeni fenomen. Tokom svog telmiĉkoindustrijskog
preobraţaja i dovoĊenja 11a trţišta širom sveta, priroda je uvedena u
industrijski sistem. Istovremeno je ona na taj naĉin postala nesavladiva
pretpostavka za voĊenje ţivota u industrijskom sistemu. Zavisnost cd
potrošnje i trţišta sada na novi naĉin ponovo znaĉi zavisnost od
„prirode", a ova imanentna zavisnost trţišnog sistema od „prirode"
postaje u trţišnom sistemu 1 sa trţišnim sistemom zakon voĊenja
ţivota u industrijskoj civilizaciji.
Štiteći se od pretnji spoljne prirode, mi smo nauĉili da gradimo
kolibe i sakupljamo znanja. Industrijskim pretnjama drage prirode,
koja je uvedena u industrijski sistem, prepušteni smo gotovo bez
zaštite. Opasnosti postaju slepi putnici proseĉne potrošnje. One putuju
vetrom i vodom, nalaze se u svemu 1 svaĉemu, i dolaze u kontakt sa
onim što je najneophodnije za ţivot - sa vazduhom, hranom, odećom,
stambenim prostorom - svim, inaĉe, tako strogo kontrolisanim
zaštitnim zonama moderne. Posle nesreće, gde zaštita ili izbegavanje
nemaju smisla, ostaje (naizgled) jedina aktivnost: osporavanje, jedno
umirivanje, koje stvara strah i koje razvija svoju agresivnost u za-
visnosti od stepena na pasivnost osuĊene svepogoĊenosti. U
nepredstavljivosti i neopaţljivosti opasnosti ova preostala aktivnost
ima u realno postojećim preostalim rizicima svoje najdelotvornije
saveznike.
Naliĉje podruštvljene prirode jeste podruštvljeno razaranje
prirode, njen preobraţaj u društvene, ekonomske i politiĉke pretnje
sistema visokoindustrijalizovanog svetskog društva. U globalitetu
zagaĊenja lanaca ţivotnih namirnica i proizvoda širom sveta,
ugroţavanja ţivota u industrijskoj kulturi prolaze kroz društvene
metamorfoze opasnosti: svakodnevna ţivotna pravila okrenuta su
naglavaĉke. Trţišta se ruše. Vlada oskudica u izobilju. Izazivaju se
poplave zahteva. Pravni sistemi se ne bave ĉinjeniĉnim stanjima. Na
pitanja koja nas se najviše tiĉu, odgovara se sleganjem ramenima.
Medicinska zaštita nije
Rizično društvo 15
delotvorna. Zgrade nauĉne racionalnosti se urušavaju. Vlade se

klimaju. Biraĉi, koji glasaju ĉas za jednu ĉas za drugu stranku, beţe. A
sve ovo, dok za naša ĉula stvarnost ostaje neizmenjena, kao da
pogodenost ljudi nema nikakve veze sa njihovim postupcima, njihova
povreĊivanja sa njihovim dostignućima. To je kraj XIX veka, kraj
klasičnog industrijskog društva sa njegovim predstavama o suverenosti
nacionalne drţave, automati ci progresa, klasama, principu uĉinka,
prirodi, stvarnosti, nauĉnom saznanju itd.
I beseda o (industrijskom) rizičnom društvu u ovom i naroĉito u
ovom smislu - na koju sam se usudio pre više od godinu dana, uprkos
velikom unutarnjem i spoljnjem otporu - ima i jedan gorak ukus istine.
Mnogo toga, što je u tekstu izboreno argumentima - neopaţljivost
opasnosti, njihova zavisnost od znanja, njihova nadnacionalnost,
„ekološka eksproprijacija", preokret iz normalnosti u apsurdnost itd. -
ĉita se posle ĉemobilja kao puki opis stvarnosti.
Ah, da je ovo bilo samo prizivanje budućnosti koju valja spreĉiti!
Bamberg, maja 1986. Ulrih Bek

Uvod
T
ema ove knjige je neupadljiv prefiks „post" On je kljuĉna
reĉ našeg vremena. Sve je „post". Već smo se neko vreme na-
vikli na „postindustrijalizam". Još uvek je integrisan u naš poj-
movni aparat. Sa „postmodernom" već sve poĉinje da se razvo-
dnjava. Pojam post-prosvećenosti je tako mraĉan, da bi i bog
rekao laku noć. „Post" je kljuĉna reĉ za bespomoćnost koja se
zaplela u pomodnost. Ona nagoveštava jedno „preko toga", koje
ne moţe da imenuje, a u bitnim elementima koje imenuje i
negira, ostaje privezana za poznato. Prošlost plus „post " - to je
osnovni recept sa kojim u nerazumevanju, punom reĉi i teško
shvatljivih pojmova, stojimo naspram stvarnosti, koja izgleda
da je izašla iz uobiĉajenog toka.
Ova knjiga je pokušaj da se ude u trag reĉci „post" (alter-
nativno: „posle", „kasni", „trans"). Ona istrajava u naporima da
pojmi znaĉenja, koja je istorijski razvoj moderne dao ovoj reĉci
u protekle dve, tri decenije - naroĉito u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj. Ovo moţe da uspe samo kroz teško rvanje sa starim
teorijama i uobiĉajenim naĉinima mišljenja, ĉiji je ţivot veštaĉ-
ki produţen reĉcom „post". Kako su one usaĊene ne samo u
drugima, nego i u meni samom, ponekad se u ovoj knjizi zaĉuje
18 Ulrih Bek
buka od bitke, ĉija jaĉina potiĉe i od toga što i ja moram da potisnem

svoje vlastite primedbe. Stoga neke stvari mogu da ispadnu malo
prejake, preterano ironiĉne ili ishitrene. Ali niko ne moţe da se
odupre sili gravitacije starih naĉina mišljenja sa uobiĉajenim
akademskim balansiranjem.
Izlaganja nisu reprezentativna u smislu pravila koje zahteva
empirijsko sociološko istraţivanje. Ona slede drugaĉiju ambiciju: da
budućnost koja upravo poĉinje da poprima oblik, stavi u vidno polje
nasuprot prošlosti koja još uvek preovlaĊuje. Izlaganja su pisana sa
stanovišta posmatraĉa - govoreći istorij skini poreĊenjem - društvene
scene s poĉetka XIX veka, išĉekujući konture još nepoznatog
industrijskog doba, koje se već svugde pomaljaju iza fasada
feudalnog agrarnog doba koje išĉezava. U vremenima strukturalnih
promena reprezentativnost ulazi u savez sa prošlošću i premešta naš
pogled na vrhove budućnosti, koji sa svih strana zalaze u horizont
sadašnjosti. Utoliko ova knjiga sadrţi nešto od empirijski orijentisane,
projektivne društvene teorije - bez ikakvih metodoloških garancija.
Izlaganja su bazirana na proceni da smo mi svedoci - subjekti i
objekti - jednog sloma unutar moderne, koja se oslobaĊa kontura
klasiĉnog industrijskog društva i poprima novu formu - ovde tako
nazvano (industrijsko) „riziĉno društvo" To zahteva jedno delikatno
balansiranje izmeĊu protivureĉnosti kontinuiteta i diskontinuiteta u
moderni, koji se reflektuju u antagonizmu izmeĊu modeme i
industrijskog društva i izmeĊu industrijskog društva i riziĉnog
društva. Da se ove epohalne distinkcije ĉak danas pojavljuju, jeste ono
što hoću da pokaţem ovom knjigom. Kako se one detaljno mogu
diferencirati, proizlazi iz sagledavanja razliĉitih predloga društvenog
razvoja. MeĊutim, da bi ovde mogla da se postigne jasnoća, mora se
nešto više sagledati budućnost.
Teorijskom sedenju na dve stolice odgovara praktiĉno sedenje.
Onima, koji se sada ĉvršće no ikad drţe prosvećenosti sa premisama
XIX veka nasuprot navali „iracionalnosti duha vremena", isto tako se
odluĉno protivureĉi kao što se protivureĉi
onima, koji bi odmah ĉitav projekat moderne, sa svim njegovim

propratnim anomalijama, pustili niz vodu.
Nije potrebno ništa dodati panorami uţasa civilizacije koja samu
sebe ugroţava i koja je već dovoljno razvijena u svim sektorima trţišta
mišljenja. Isto se odnosi na manifestacije jedne „nove bespomoćnosti"
koja je izgubila klasifikujuće dihotomije jednog industrijskog sveta,
koji je ĉak u svojim antagonizmima bio „normalan". Knjiga koja je
pred vama bavi se narednim, drugim korakom. Ona podiţe sam ovaj
korak do predmeta objašnjenja. Pitanje je kako razumeli i pojmiti u
sociološki inspirisa- nom i informisanom mišljenju ove nesigurnosti
duha vremena, koje bi ideološki bilo ciniĉno negirati, a opasno
nekritiĉki ih prihvatiti. Vodeća teorijska ideja, koja se u tu svrhu
razraĊuje, moţe se najbolje razjasniti ponovo istorijskom analogijom:
Kao što je modernizacija ukinula staleški okoštalo agrarno društvo u XIX veku, i
izvukla sliku strukture industrijskog društva, tako modernizacija danas briše konture
industrijskog društva, a moderna nastavlja da ţivi kroz jednu drugu društvenu formu.
Granice analogije istovremeno ukazuju na posebnosti ove
perspektive. U XIX veku modernizacija se dogaĊa pred pozadinom
njene suprotnosti: tradicionalnim svetom predanja, jednom prirodom,
koju je valjalo spoznati i kojom je valjalo ovladati. Danas, na prelazu u
XXI vek, modernizacija je potpuno istrošila i izgubila svoju suprotnost i
sada pogaĊa samu sebe svojim premisama industrijskog društva i
njegovim funkcionalnim principima. Modernizacija u horizontu
iskustva pre moderne potisnuta je refleksivnom modernizacijom. Dok su u
XIX veku demi- stifikovane staleške privilegije i religiozni pogledi na
svet, danas se demistifikuje razumevanje nauke i tehnologije u kla-
siĉnom industrijskom društvu, naĉini ţivota i rada u primarnoj porodici
i profesiji, predstave o ulozi muškaraca i ţena itd. Modernizaciju na
stazama industrijskog društva zamenjuje modernizacija premisa
industrijskog društva, nešto što nije predviĊeno ni u jednom do danas
korišćenom teorijskom scenariju i ni u jednoj knjizi politiĉkih recepata.
To je onaj antagonizam, koji nastaje izmeĊu moderne i industrijskog
društva (u svim
20 Ulrih Bek
njegovim varijantama), i koji nam danas zamagljuje koordinatni

sistem, s obzirom da smo u potpunosti naviknuti da modernu shvatamo
u kategorijama industrijskog društva.
Ovom distinkcijom izmeĊu modernizacije tradicije i modernizacije
industrijskog društva ili, drugim reĉima, izmeĊu primame i refleksivne
modernizacije bavićemo se još dugo vremena. U daljem tekstu ona će
biti nagoveštena u prolazu kroz konkretne sfere rada. Iako još uopšte
nije sagledivo koje će „zvezde nekretnice" mišljenja industrijskog
društva nestati u toku ovog, tek zapoĉetog, drugog stepena
racionalizacije, već danas se s razlogom moţe pretpostaviti da ovo vaţi
ĉak za naizgled ĉvrste „zakone", kao što su onaj o funkcionalnoj dife-
rencijaciji ili onaj o masovnoj proizvodnji koja je vezana za fabrike.
Na dvema konsekvencama jasno se istiĉe ova neobiĉnost
perspektive. Ona tvrdi ono što je do sada izgledalo nezamislivo: da se,
naime, u svom kontinuitetu industrijsko društvo oprašta od pozornice
svetske istorije tihim korakom normalnosti preko straţnjih stepenica za sporedne
efekte, a ne na naĉin kako je do sada predviĊan u slikovnicama o teoriji
društva: sa jednom politiĉkom eksplozijom (revolucija, demokratski
izbori). Štaviše, ova perspektiva kaţe da „antimodernistiĉki" scenario,
koji trenutno uznemirava svet - novi društveni pokreti i kritika nauke,
tehnologije i progresa - nije u suprotnosti sa modemom, već je izraz
njenog daljeg konsekventnog razvoja izvan projekta industrijskog
društva.
Opšti sadrţaj modeme dolazi u suprotnost sa njegovim
okoštavanjem i cepanjem nadvoje u projektu industrijskog društva.
Pristup ovakvom pogledu blokira jedan neuništivi, do sada jedva
shvaćeni mit, u kome je velikim delom bilo zatoĉeno društveno
mišljenje XIX veka, koje još uvek baca svoju senku na poslednju
trećinu XX veka. Ovim mitom se, naime, tvrdi d a j e razvijeno
industrijsko društvo svojim obrascima rada i ţivota, svojim
proizvodnim sektorima, svojini mišljenjem u kategorijama
ekonomskog rasta, svojini razumevanjem nauke i tehnologije, svojim
oblicima demokratije jedno potpuno savremeno
društvo, vrhunac moderne, ĉije nadvisivanje uopšte nema smisla ĉak

ni razmatrati. Ovaj mit ima mnogo izraţajnih formi. U najdelotvornije
ubraja se suludost o kraju istorije društva. Ovaj je u optimistiĉkim i
pesimistiĉkim varijantama posebno fascinantan za epohu u kojoj se
inovacija permanentno oslobaĊa tradicionalnog bremena. Stoga mi još
ne moţemo ni da zamislimo mogućnost promene društvene forme u
modemi, jer su teoretiĉari industrijskog društva i industrijskog
kapitalizma ovaj oblik modeme, koji u bitnim crtama robuje svojoj
suprotnosti u XIX veku, pretvorili u aprioran. Kantom inspiri- sano
pitanje - Šta ĉini savremeno društvo mogućim? - transformiše se u
pitanje o istorijski uslovljenim konturama, linijama sukoba i
principima funkcionisanja industrijskog kapitalizma i
neophodnostima moderne uopšte. Kuriozitet sociološkog istraţivanja,
kojim se do danas pretpostavlja, da se sve bitno u industrijskom
društvu menja - porodica, posao, preduzeće, klasa, dohodovni rad,
nauka - ali da se istovremeno te iste stvari u principu ne menjaju, samo
je sledeća potvrda ove ĉinjenice.
Hitnije nego ikad potrebne su nam ideje i teorije, koje će nam
dopustiti da novo, koje se stuštilo na nas, shvatimo na nov naĉin i da sa
njim ţivimo i radimo. Istovremeno mi moramo da oĉuvamo dobre
odnose sa trezorima tradicije bez pogrešno shvaćenog okretanja ka
novom, punog tuge zbog rastanka, koje na neki naĉin uvek ostaje
staro. Ući u trag novim pojmovima, koji već poĉinju da se pojavljuju
sa rušenjem starih, jeste teţak poduhvat. Nekima to miriše na
„promenu sistema" i ulazi u sivu zonu nadleţnosti sluţbe za zaštitu
ustavnog poretka. Drugi su se zabarikadirali u krucijalna ubedenja i
shodno svojoj dogmatiĉ- nosti, nastaloj u protivljenju samome sebi - a
to moţe da bude mnogo toga: marksizam, feminizam, kvantitativno
mišljenje, specijalizacija - poĉinju da biju po svemu što miriše na
lutajuće otpadništvo.
Uprkos tome ili moţda baš zbog toga: svet ne propada, u svakom
sluĉaju ne zbog toga što svet XIX veka danas propada. Pri tom se i
preteruje. Tako stabilan, koliko znamo, društveni svet XIX veka nije
nikada bio. Više puta je propadao - u mišlje-
22 Ulrih Bek
nju. Tamo je, u stvari, bio sahranjen pre nego što se valjano i rodio. Mi
danas doţivljavamo da se vizije jednog Niĉea ili na bini inscenirane
braĉne i porodiĉne drame u meĊuvremenu „klasiĉne" (znaĉi: stare)
knjiţevne modeme (manje ili više) reprezentativno zaista odvijaju u
našim kuhinjama i spavaćim sobama. Dakle, ono što je odavno
smišljeno, dogaĊa se. I uvek se dogaĊa sa izvesnim zakašnjenjem od -
otprilike - pola do celog veka. I dogaĊa se već duţe vreme. I verovatno
će se još dugo dogaĊati. I uopšte se ne dogaĊa.
Mi, takoĊe, doţivljavamo - preko onoga što je prethodno
smišljeno u knjiţevnosti - da se mora nastaviti ţiveti nakon što je priča
gotova. Mi doţivljavamo, da tako kaţemo, ono što se dogaĊa dok ne
padne zavesa u nekoj Ibzenovoj drami. Mi doţivljavamo stvarnost
postgraĊanske epohe van pozornice. Ili, s osvrtom na rizike
civilizacije: mi smo naslednici jedne realno postojeće kritike kulture,
koja se upravo zbog toga više ne moţe zadovoljiti dijagnozom kritike
kulture, koja se uvek više smatrala nekom vrstom opominjućeg
pesimizma u pogledu budućnosti. Ne moţe ĉitava jedna epoha da
sklizne u prostor izvan prethodno defmisanih kategorija, a da se to
„izvan" jednom ne opazi i ne razotkrije staje: veštaĉki prolongirano
pravo prošlosti na red, kome su izmakli sadašnjost i budućnost.
U odeljcima koji slede pokušava da se uhvati, kroz raspravu o
razvojnim tendencijama u centralnim sferama društvene prakse,
misaona nit istorije društva i produţi pojmovima i teorijama
industrijskog društva (u svim njegovim varijantama). Vodeća ideja o
refleksivnoj modernizaciji industrijskog društva razvija se iz dva ugla.
Prvo, iz mešanja kontinuiteta i diskontinuiteta na primeru proizvodnje
dobara i proizvodnje rizika. Procena je sledeća: dok u industrijskom
društvu „logika" proizvodnje dobara dominira „logikom" proizvodnje
rizika, u riziĉnom društvu je ovaj odnos obrnut (Prvi deo). Proizvodne
snage su izgubile svoju neduţnost u refleksivnosti procesa mo-
dernizacije. Proizvodnja rizika baca sve veću senku na jaĉanje
tehnoekonomskog „progresa". Samo u nekom ranijem stadijumu oni
se mogu legitimisati kao „latentni sporedni efekti".
Kad se globalizuju, postanu predmet javne kritike i (anti)nauĉnog

istraţivanja, oni skidaju velove latentnosti i dobijaju centralni
znaĉaj u socijalnim i politiĉkim raspravama. Ova „logika"
proizvodnje i raspodele rizika razvija se u poreĊenju sa „logiko m"
raspodele dobara (koja je dosta determinisala dru- štveno-teorijsko
mišljenje). U centru se nalaze rizici i posledice modernizacije, koje se
odraţavaju u ireverzibilnom ugroţavanju ţivota biljaka, ţivotinja i
ljudi. Oni se više ne mogu ograniĉiti na odreĊene lokalitete ili grupe -
poput rizika u XIX i u prvoj polovini XX veka, koji su se odnosili na
preduzeće i profesiju - već više pokazuju tendenciju ka globalizaciji
koja prevazilazi proizvodnju i reprodukciju isto toliko koliko i
nacionalne granice i u tom smislu omogućava nastajanje
nadnacionalnih i klasno nespecifiĉnih globalnih opasnosti sa novim
tipom društvene i politiĉke dinamike (Prvi i Drugi odeljak).
MeĊutim, ove „društvene opasnosti" i njihov kulturni i politiĉki
potencijal samo su jedna strana riziĉnog društva. Druga strana se vidi
kada se u centar diskusije stave imanentne pro- tivurečnosti između moderne
i kontramoderne u okviru industrijskog društva (Drugi i Treći deo). Sa jedne
strane, industrijsko društvo se planira kao društvo velikih grupa u
smislu jednog klasnog ili slojevitog društva i to juĉe, danas i u široj
budućnosti. Sa druge strane, klase ostaju upućene na validnost kultura
i tradicija društvene klase, koje se upravo detradicio- nalizuju u
posleratnom kursu modernizacije Savezne Republike Nemaĉke kao
socijalne drţave (Treći odeljak).
Sa jedne strane, u industrijskom društvu se društveni ţivot
normira i standardizuje prema matrici primarne porodice. Sa druge
strane, primarna porodica bazira se na dodeljenim, da tako kaţemo,
„ staleškim" ulogama muškaraca i ţena, koje poĉinju da se ruše u
kontinuitetu procesa modernizacije (ukljuĉivanje ţena u obrazovanje
i trţište rada, sve veća uĉestalost razvoda itd.). Ali time se pomera
odnos proizvodnje i reprodukcije, kao i sve ostalo što je u vezi sa
industrijskom „tradicijom primame porodice": brak, roditeljstvo,
seksualnost, ljubav itd. (ĉetvrti odeljak).
24 Ulrih Bek
Sa jedne strane, industrijsko društvo se shvata u kategorijama

društva (dohodovnog) rada. Sa drage strane, aktuelne mere racionalizacije
ciljaju upravo na obrazac poretka tog društva: fleksibilizacija radnog
vremena i radnog mesta briše granice izmeĊu rada i ne-rada.
Mikroelektronika omogućava novo umreţavanje odeljenja, preduzeća
i konzumenata unutar i van proizvodnih sektora. Ali tako se
„demodernizuju" dosadašnje pravne i društvene premise sistema
zapošljavanja: masovna nezaposlenost se u novim formama
„pluralizovane hipozaposlenosti" „integriše" u sistem zapošljavanja - sa
svim propratnim rizicima i šansama (Šesti odeljak).
Sa jedne strane, nauka se institucionalizuje u industrijskom
društvu, a time i: metodska sumnja. Sa druge strane, ova sumnja (na
poĉetku) se ograniĉava na eksterno, na objekte istraţivanja, dok
osnovi i konsekvence nauĉnog rada ostaju zaštićeni od interno
podsticanog skepticizma. Ova podela sumnje je isto toliko neophodna
u svrhe profesionalizacije koliko je nestabilna u pogledu sumnje u
pogrešivost: kontinuitet nauĉnotehniĉkog razvoja prolazi kroz
diskontinuitet u svojim internim i eksternim odnosima. Sumnja se
proširuje na osnove i rizike nauĉnog rada, što ima za posledicu -
vraćanje nauci, koja se istovremeno generalizuje i demistifikuje (Sedmi
odeljak).
Sa jedne strane, sa industrijskim društvom ostvaraju se zahtevi i
forme parlamentarne demokratije. Sa drage strane, upola se smanjuje radijus
vaţenja ovih principa. Subpolitiĉka inovacija, institucionalizovana
kao „progres", ostaje u nadleţnosti ekonomije, nauke i tehnologije, za
koje ne vaţe demokratske procedure. Ovo postaje problematiĉno u
kontinuitetu procesa modernizacije tamo gde subpolitika - suoĉena sa
povećanim i riskantnim proizvodnim snagama - preuzima od politike
vodeću ulogu u oblikovanju društva (Osmi odeljak).
Dragim reĉima: komponente jedne industrijalizmu imanentne
tradicionalnosti ubacuju se na razliĉite naĉine u projekat industrijskog
društva - u obrasce „klasa", „primame porodice", „profesionalnog
rada" ili u razumevanje „nauke", „progresa", „demokratije" - a njihove
osnove poĉinju da se raspadaju i
dezintegrišu u refleksivnosti modernizacije. Ma kako ĉudno zvuĉalo:

epohalna iritiranja koja su ovim izazvana uopšte nisu rezultat krize
nego uspeha modernizacije. Ona se više ne odvija u nego suprotno smeru
i kategorijama industrijskog društva. Doţivljavamo promenu osnova
promene. Ali da bi ovo moglo da se shvati, pretpostavlja se, naravno,
revidiranje predstave o industrijskom društvu. Prema svom osnovnom
nacrtu ono je polumoderno društvo, ĉiji ugraĊeni elementi
kontramoderne nisu ništa staro, tradicionalno, već konstrukt i proizvod
samog industrijskog društva. Koncept industrijskog društva poĉiva na
jednoj protivurečnosti izmeĊu univerzalnih principa modeme i
funkcionalne strukture njenih institucija, u kojima se ovi principi
mogu realizovati samo na partikularno-selektivnoj osnovi. Ali to znaĉi da
industrijsko društvo samo sebe destabilizuje svojim razvojem. Kontinuitet
postaje „uzrok" diskontinuiteta. Ljudi se oslobađaju neminovnosti i
naĉina ţivljenja industrijske epohe moderne - na sliĉan naĉin kao što
su u doba reformacije iz svetovnih ruku crkve „pušteni" u društvo.
Potresi koji iz toga nastaju ĉine drugu stranu riziĉnog društva.
Poljuljan je koordinatni sistem ţivota i mišljenja u industrijskoj
modemi - osovine porodice i posla, vere u nauku i progres - a nastaje
jedna nova dvojnost šansi i rizika - upravo konture riziĉnog društva.
Šanse? U riziĉnom društvu principi moderne iskupljuju se za svoje
cepanje nadvoje u industrijskom društvu.
Na mnogo naĉina ova knjiga odraţava proces otkrivanja i uĉenja
njenog autora. Na kraju svakog poglavlja pametniji sam nego na
poĉetku. Postojalo je veliko iskušenje da se ova knjiga nanovo
promisli i napiše, pošavši od njenog zakljuĉka. Nije bilo samo u
pitanju vreme koje mi je za to nedostajalo. Da sam ga imao, samo bi
ponovo nastao neki novi meĊustadijum. Ovo još jednom naglašava
procesualni karakter argumentacije ove knjige i nikako ne treba da se
shvati kao blanko pokriće za primedbe. To je za ĉitaoca prednost, jer
poglavlja moţe da ĉita zasebno ili drugim redosledom, i da ih promisli
sa svesnim pozivom na prihvatanje, doradu argumenata i kontriranje
argumentima.
26 Ulrih Bek
Gotovo svi oni koji su mi bliski bili su u nekom trenutku

konfrontirani sa obilnim prethodnicama ovog teksta i mojom molbom
za njihov komentar. Neki od njih nisu bili baš oduševljeni varijantama
koje su neprestano kuljale. Sve se ulilo u knjigu. Saradnja sa,
uglavnom, mladim nauĉnicima iz kruga mojih istraţivaĉkih aktivnosti
ne moţe se adekvatno istaći ni u tekstu, ni ovde u predgovoru. Za mene
je ona bila jedno ogromno ohrabrujuće iskustvo. Neki delovi ove
knjige upravo su plagijati liĉnih razgovora i ţivota koji delimo. Hteo
bih da zahvalim: Elizabeti Bek-Gemshajm (Elisabeth
Beck-Gemsheim) za našu nesvakidašnjicu u svakidašnjici, za zajedno
proţivljene ideje, za postojano odsustvo respekta; Mariji Rerih (Maria
Rerrich) za mnoge misaone podsticaje, razgovore, kompliko- vanu
preradu materijala; Renati Sic (Renate Schütz) za njenu boţanski
zaraznu filozofsku radoznalost i inspirativne vizije; Volfgangu Bonsu
(Wolfgang Bonß) za uspešne istraţivaĉke razgovore o gotovo svim
delovima teksta; Peteru Bergeru (Peter Berger) za tekst sa njegovim
primedbama koje su mi bile od pomoći; Rristofu Lauu (Christoph Lau)
za njegova promišljanja i obezbeĊivanja kverulantnih argumenata;
Hermanu Štumpfu (Hermann Stumpf) i Peteru Sopu (Peter Sopp) za
mnoga ukazivanja i snalaţljivo nabavljanje literature i empirijskog
materijala; Angeliki Šaht (Angelika Schacht) i Gerlindi Miler
(Gerlinde Müller) za njihovu pouzdanost i entuzijazam u kucanju
teksta.
Iskusio sam i sjajno kolegijalno ohrabrenje od Karla Martina
Bolte (Karl Martin Bolte), Hajnca Hartmana (Heinz Hart- mann) i
Leopolda Rozenmajera (Leopold Rosenmayr). Šta god d a j e ostalo od
ponavljanja i pogrešnih predstava, ovim proglašavam za znakove
svesne nesavršenosti.
Onaj ko tu i tamo izmeĊu redova misli da vidi svetlucanje nekog
jezera, ne greši. Veliki delovi ovog teksta napisani su u prirodi, na
jednom brdu iznad Štarnberškog jezera, tako da su poneki komentari o
svetlosti, vetra i oblacima odmah ugraĊivani u tekst. Ovo neobiĉno
radno mesto - privilegovano preteţno sunĉanim vremenom -
omogućeno je gostoljubivim stara-
njem gospode Rudorfer (Ruhdorfer) i cele njene porodice, koja je ĉak

sklanjala svoju decu da se ne igraju i stoku da ne pase u mojoj blizini.
Fondacija Folksvagenverk je dodelom akademske stipendije
stvorila pretpostavke za slobodno vreme, bez kojih se verovatno
nikada ne bi ušlo u avanturu ove argumentacije. Moje bamberške
kolege Peter Gros (Peter Gross) i Laslo Vaskoviĉ (Laszlo Vaskovics)
sloţili su se sa odlaganjem svojih slobodnih semestara u moju korist.
Srdaĉno zahvaljujem svim ovim ljudima - oni ne snose odgovornost za
moje zablude i preterivanja. Posebno su u to ukljuĉeni i oni koji nisu
remetili moj mir, a podnosili su moje ćutanje.
Bamberg/Minhen, aprila 1986. Ulrih Bek

PRVI DEO
NA VULKANU CIVILIZACIJE:
KONTURE RIZIČNOG DRUŠTVA
Prvi odeljak
O logici raspodele dobara

i raspodele rizika
u razvijenoj moderni društvenu proizvodnju dobara sistematski prati

društvena proizvodnja rizika. Shodno tome se problemi i konflikti koji se
odnose na raspodelu u društvu oskudice preklapaju sa problemima i
konfliktima koji nastaju iz proizvodnje, definicije i raspodele
nauĉnotehniĉki proizvedenih rizika.
Ova promena logike raspodele dobara u društvu oskudice u logiku
raspodele rizika u razvijenoj modemi istorijski je vezana (bar) za dva
uslova.
Prvo, ona se odvija - kao što se to danas moţe spoznati - tamo i u
onoj meri u kojoj stvarna materijalna beda moţe objektivno da se smanji i
društveno izoluje, kako dosegnutim nivoom ljudske i tehnološke
produktivnosti, tako i pravnim zaštitama i uredbama socijalne drţave.
Drugo, ova kategorijalna promena istovremeno je zavisna od ĉinjenice
da se u toku eksponencijalno rastućih proizvodnih snaga u procesu
modernizacije oslobaĊaju rizici i potencijali samougroţavanja u do sada
nepoznatim razmerama.*
* Modernizacija znaĉi talase tehnološke racionalizacije i promene u radu i organizaciji, ali ona
obuhvata i mnogo više od toga: promenu društvenih karakteristika i
32 Ulrih Bek
Jedan istorijski tip mišljenja i delanja relativizovaće se, odnosno,

preklapati sa drugim u onoj meri u kojoj se pojave ovi uslovi. Pojmovi
„industrijsko" ili „klasno društvo" (u najširem Marksovom i Veberovom
smislu) vrte se oko pitanja kako društveno proizvedena dobra mogu da
se raspodele na društveno nejednak, a istovremeno „legitiman" naĉin.
Ovo se preklapa sa novom paradigmom rizičnog društva , koja se u suštini
bazira na rešenju sliĉnog problema, ali sasvim druge vrste. Kako se
mogu spreĉiti, minimizovati, dramatizovati i kanalisati rizici i opa-
snosti, sistematski proizvedeni kao deo procesa modernizacije? Kako
se mogu tamo, gde su u obliku „latentnih sporednih efekata" konaĉno
ugledali svetlost dana, tako ograniĉiti i raspodeliti, da niti spreĉavaju
proces modernizacije, niti prekoraĉuju granice (ekološke, medicinske,
psihološke i društvene) „podnošljivosti"?
Nije, dakle, više reĉ ili nije više reĉ iskljuĉivo o iskori- šćavanju
prirode, oslobaĊanju ĉoveka od tradicionalnih prinuda, nego je takoĊe
i velikim delom reĉ o problemima koji su posledica samog
tehnoekonomskog razvoja. Proces modernizacije postaje „ refleksivan" ,
postaje sopstvena tema i problem. Pitanja razvoja i korišćenja
tehnologija (u oblasti prirode, društva i liĉnosti) preklapaju se sa
pitanjima politiĉkog i nauĉnog „rukovanja" rizicima aktuelno ili
potencijalno koristećih tehnologija - otkrivanje, ubacivanje,
izbegavanje ili prikrivanje — s obzirom na horizonte relevantnosti,
koji treba posebno da se definišu. Obećavanje bezbednosti raste sa
rizicima, i stalno se mora reafirmisati jednoj budnoj i kritiĉkoj javnosti
kozmetiĉkim ili stvarnim zahvatima u tehnoekonomski razvoj .
standardnih biografija, ţivotnih stilova i naĉina ţivljenja, struktura moći i uticaja, formi politiĉke represije
i participacije, poimanja stvarnosti i normi znanja. Sa aspekta društvenih nauka plug, parna lokomotiva i
mikroĉip su vidljivi indikatori jednog znatno dubljeg procesa koji zahvata i preoblikuje ĉitavu društvenu
strukturu, gde se, konaĉno, menjaju izvori izvesnosti sa kojih se napaja ţivot (Kosclleck, 1977., Lepsius,
1977, Eisenstadt, 1979). Obiĉno se pravi distinkcija izmeĊu modernizacije i in dustrijalizacije. Ovde se
zbog jeziĉkog pojednostavljenja uglavnom govori o „modernizaciji" u smislu jednog višeg pojma.
Obe „paradigme" socijalne nejednakosti sistematski se odnose na

odreĊene periode u procesu modernizacije. Raspodela društveno
proizvedenih dobara i konflikti u vezi sa njom u središtu su paţnje
onoliko koliko oĉevidna materijalna beda, „diktatura oskudice",
upravlja mišljenjem i delanjem ljudi (kao što je to danas u velikom
delu takozvanog Trećeg sveta). Pod tim uslovima društva oskudice
odvija se proces modernizacije sa zahtevom da se kljuĉevima
nauĉnotehniĉkog razvoja otvore vrata skrivenim izvorima društvenih
dobara. Ova obećanja o oslobaĊanju od nezasluţenog siromaštva i
zavisnosti zasnivaju se na delanju, mišljenju i istraţivanju u
kategorijama društvene nejednakosti, od klasnog preko slojevitog do
individualizovanog društva.
U visokorazvijenim, bogatim socijalnim drţavama na Zapadu
odvija se sada jedan dvostruki proces: sa jedne strane, borba za „hleb
nasušni" izgubila je urgentnost kardinalnog problema, koji stavlja u
senlcu sve ostalo, u poreĊenju sa materijalnim snabdevanjem u prvoj
polovini XX veka i sa Trećim svetom kome preti glad. Za mnoge ljude
problemi „velikih stomaka" dolaze umesto gladi (o problemu „novog
siromaštva" vidi str. 153 i dr.). MeĊutim, procesu modernizacije se
ovim oduzima njegova dosadašnja legitimna osnova: borba protiv
evidentnih oskudica, zbog koje je, ĉak, postojala spremnost pomirenja
sa ponekim (ne više u potpunosti) neviĊenim sporednim efektom.
Paralelno se širi saznanje o tome da su izvori dobara „zagaĊeni"
sve većim „sporednim efektima opasnosti". Ovo uopšte nije novo, ali
je ostalo dugo nepnmećeno u naporima da se savlada beda. Povrh toga,
ova tamna strana dobija na znaĉaju hiperrazvojem proizvodnih snaga,
U procesu modernizacije sve više i više se oslobaĊaju i destruktivne
snage, pred kojima ljudska imaginacija ostaje potpuno zbunjena. Oba
izvora pothranjuju sve veću kritiku modernizacije, koja glasno i
veoma kritiĉno determiniše javne rasprave.
U sistemskim pojmovima, ranije ili kasnije u kontinuitetu
procesa modernizacije društveni poloţaji i konflikti „društva
34 Ulrih Bek
koje raspodeljuje dobra" društveno-istorijski se ukrštaju sa onima u

„društvu koje raspodeljuje rizike". U Saveznoj Republici Nemaĉkoj
suoĉeni smo - to je moja teza - već ranih sedamdesetih godina sa
poĉetkom ove tranzicije. To znaĉi da se ovde preklapaju dva tipa tema i
konflikata. Mi još..ne ţivimo u riziĉnom društvu, ali više ne ţivimo ni
samo u konfliktima koji se odnose na raspodelu u društvima oskudica. U
onoj meri u kojoj se odvija ova tranzicija, u toj meri će doći do stvarne
transformacije društva, koja će nas izvući iz preĊašnjih kategorija i
puteva mišljenja i delanja.
Nosi li pojam rizika ono društveno-istorijsko znaĉenje koje se ovde
od njega traţi? Ne radi li se o prafenomenu ljudske delatnosti? Nisu li
rizici upravo karakteristika perioda industrijskog društva od kojeg se
ovde odvaja? Sigurno da jesu. Rizici nisu otkriće novog doba. Svako ko
je krenuo da otkriva nove zemlje i kontinente - kao Kolumbo - raĉunao je
na „rizike". Ali to su bili lični rizici, ne globalne opasnosti za ĉitavo
ĉoveĉanstvo, kao one koje nastaju od nuklearne fisije ili skladištenja
radioaktivnog otpada. U tom periodu reĉ „rizik" imala je prizvuk
hrabrosti i avanturizma, a ne mogućeg samouništenja ţivota na Zemlji.
I šume umiru već nekoliko vekova - prvo, njihovim pretvaranjem u
oranice, potom bezobzirnom seĉom. Ali sadašnja umiranja šuma su
globalna i to kao implicitna posledica industrijalizacije - sa sasvim
drugaĉijim društvenim i politiĉkim posledicama. Time su, na primer,
pogoĊene i zemlje upravo bogate šumom (kao Norveška i švedska), koje
same jedva da imaju industrije koje izazivaju velika zagaĊenja, ali
šumama, biljkama i ţivotinjskim vrstama koje umiru moraju da plate
raĉun za zagaĊenja drugih visokorazvijenih industrijskih zemalja.
Priĉa se, da se mornari, koji su pali u Temzu u XIX veku, nisu
utopili, već se pre ugušili od grozno smrdljivih isparenja i otrovne pare
ove londonske kloake. I kretanje kroz uske ulice nekog srednjovekovnog
grada mora daje liĉilo na zlostavljanje ĉula mirisa. „Izmeta ima svuda, na
ulicama, na cokli Ċermova, u fijakerima... Fasade pariških kuća
raspadaju se od urina. Dru-
štveno organizovana konstipacija preti da ceo Pariz uvuĉe u proces

truljenja" (A. Corbin, Berlin, 1984., str. 41 i dr.). MeĊutim, pada u oĉi da
su ondašnje opasnosti, za razliku od današnjih, napadale nos ili oĉi,
dakle, ĉulno bile opaţljive, dok je za rizike civilizacije danas tipiĉno da
izmiĉu opaţaju i da se pre lokalizuju u sferi fiziĉko-hemijskih formula
(npr. toksini u namirnicama, nuklearna opasnost). Druga razlika direktno
je u vezi sa ovim. U prošlosti su se ove opasnosti mogle svoditi na
nedovoljno razvijenu higijenu. Danas se one zasnivaju na industrijskoj
hiperprodukciji. Današnji rizici i ugroţavanja bitno se, dakle, razlikuju
od naizgled ĉesto sliĉnih rizika i ugroţavanja srednjeg veka globalnošću
svoje pretnje (ljudi, ţivotinje i biljke) i svojim savremenim razlozima. To
su rizici modernizacije. Oni su paušalni proizvod mašinerije
industrijskog napretka i sistematski se pojaĉavaju njenim daljim
razvojem.
Rizici industrijskog razvoja u današnjem znaĉenju reĉi rizik
sigurno su onoliko stari koliko i sam razvoj. Pauperizacija velikih delova
populacije - „rizik siromaštva" - drţao je XIX vek u napetosti. „Rizici
kvalifikacija" i „zdravstveni rizici" dugo su tema procesa racionalizacije
i društvenih konflikata, zaštita (i istraţivanja), koji se na njih odnose.
Ipak, rizicima, koji će biti u fokusu onoga što sledi, i koji već nekoliko
godina uznemiravaju javnost, pridaje se jedan novi kvalitet. U nedaćama
koje proizvode oni se više ne mogu vezati za mesto svog nastanka -
fabriku. Po svojoj prirodi oni ugroţavaju ţivot na ovoj planeti, i to u svim
njegovim pojavnim formama. U poreĊenju sa njima, rizici profesija u
primarnoj industrijalizaciji pripadaju jednom drugom dobu. Opasnosti
hemijski i nuklearno visokorazvijenih proizvodnih snaga ukidaju osnove
i kategorije u kojima smo do sada mislili i delali - prostor i vreme, rad i
slobodno vreme, preduzeće i nacionalnu drţavu, ĉak i granice izmeĊu
vojnih blokova i kontinenata.
Društvena arhitektura i politiĉka dinamika ovakvih potencijala za
samougroţavanje civilizacije biće u centru ovih rasprava. Argumentacija
se unapred moţe skicirati u pet teza:
36 Ulrih Bek
(1) Rizici poput onih koji se proizvode u najprogresivnijem

stupnju razvoja proizvodnih snaga suštastveno se razlikuju od dobara.
Kod rizika pre svega mislim na radioaktivnost, koja potpuno izmiĉe
neposrednim ĉovekovim opaţajnim sposobnostima, ali i na štetne i
otrovne materije u vazduhu, vodi, namirnicama, zajedno sa pratećim
kratkoroĉnim i dugoroĉnim efektima na biljke, ţivotinje i ljude. Om
izazivaju sistematska i ĉesto ireverzibilna oštećenja, u suštini ostaju
većinom nevidljiva, a baziraju se na kauzalnim interpretacijama i stoga
inicijalno samo postoje u terminima (nauĉnog ili antinauĉnog) zna nja
o njima. Oni se stoga mogu menjati, umanjivati ili uvećavati,
dramatizovati ili minimizovati u znanju i utoliko su u posebnoj meri
otvoreni za društvene procese definisanja. Tako mediji i nauĉne i zakonske
institucije koje definišu rizik postaju kljuĉne dmštvenopolitiĉke
pozicije.
(2) Raspodelom i narastanjem rizika nastaju socijalni poloţaji
ugroţenosti. Oni, doduše, u nekim dimenzijama slede nejednakost
poloţaja slojeva i klasa, ali ispoljavaju suštastveno drugaĉiju logiku
raspodele: rizici modernizacije zakaĉe, pre ili kasnije, i one koji ih
proizvode ili od njih profitiraju. Oni sadrţe efekat bumeranga, koji razara
klasni obrazac. Ĉak m bogati i moćni nisu pošteĊeni. Ovo su opasnosti
ne samo po zdravlje, nego i po legitimnost, posed i profit: sa
društvenim priznavanjem rizika modernizacije povezana su ekološka
obezvređenja i eksproprijacije, koja se višestruko i sistematski
suprotstavlja interesima profita i svojine, koji unapreĊuju proces
industrijalizacije. Istovremeno rizici proizvode nove internacionalne ne-
jednakosti, sa jedne strane, izmeĊu Trećeg sveta i industrijskih drţava, a
sa druge, izmeĊu samih industrijskih drţava. Om podrivaju poredak
kompetencija nacionalnih drţava. U pogledu univerzalnosti i
nadnacionalnosti prometa štetnih materija, ţivot travki u Bavarskoj
šumi, naposletku, zavisi od sklapanja i poštovanja meĊunarodnih
sporazuma.
(3) MeĊutim, širenje i komercijalizacija rizika ni u kom sluĉaju
ne raskidaju sa logikom kapitalistiĉkog razvoja, nego je umesto toga
podiţu na jedan novi stupanj. Rizici modernizacije
su big business. Oni su nezasiti zahtevi, dugo traţeni od strane

ekonomista. Glad se moţe utoliti, potrebe se mogu zadovoljiti, ali rizici
civilizacija su bure potreba bez dna, nezadovoljivo, beskonaĉno,
samoprodukujuće. Sa rizicima - kao što kaţe Lu- man (Luhmann) -
privreda postaje „samoreferencijalna", nezavisna od okruţenja u kome
se zadovoljavaju ljudske potrebe. Ali to znaĉi: sa ekonomskom
eksploatacijom rizika, koji se tako oslobaĊaju, industrijsko društvo
proizvodi opasnosti i politiĉki potencijal riziĉnog društva.
(4) Dobra moţemo posedovati, ali rizici mogu samo da nas
pogode; njih nam, tako reći, civilizacija dodeljuje. Grubo reĉeno: u
klasnim i staleškim poloţajima biće determiniše svest, dok u
opasnostima svest determiniše biće. Znanje stiĉe jedno novo politiĉko
znaĉenje. Shodno tome, politiĉki potencijal riziĉnog društva mora se
elaborirati i analizirati u nekoj sociološkoj teoriji nastanka i širenja
znanja o rizicima.
(5) Društveno priznati rizici, što se po prvi put jasno ispoljava na
primeru rasprava o uništavanju šuma, sadrţe jednu osobenu zapaljivu
tvar: ono što je do sada vaţilo za nepolitično postaje politično —
otklanjanje „uzroka" u samom procesu industrijalizacije. Odjednom
javno mnjenje i politika proširuju svoje upravljanje na privatnu sferu
menadţmenta preduzeća - planiranje proizvodnje, tehniĉko opremanje
itd. Pri tom na egzemplaran naĉin postaje jasno o ĉemu se, u stvari, radi
u javnim raspravama u vezi sa definisanjem rizika: ne samo o
sekundarnim problemima zdravlja prirode i ĉoveka, nego o socijalnim,
ekonomskim i političkim sporednim efektima ovih sporednih efekata:
kolapsi trţišta, obezvreĊenje kapitala, birokratske kontrole odluka
preduzeća, otvaranje novih trţišta, dţinovski troškovi, sudski postupci,
gubitak ugleda. U manjim ili većim udarima - u najavi opasnosti od
smoga, izlivanja otrova itd. - dakle, onoga što se pojavljuje u riziĉnom
društvu, jeste politički potencijal katastrofa. Za zaštitu od katastrofa i
njihovo savlaĊivanje potrebna je reorganizacija moći i vlasti. Riziĉno
društvo je društvo katastrofa. U njemu vanredno stanje preti da postane
normalno.
38 Ulrih Bek
1. Naučna definicija raspodele štetnih materija i socijalni položaji

ugroženosti
Diskusija o štetnim i otrovnim sadrţajima u vazduhu, vodi i

namirnicama kao i o uništavanju prirode i okruţenja uopšte još uvek se
vodi iskljuĉivo ili dominantno u kategorijama i formulama prirodnih
nauka. Ostaje nesaznato da ove nauĉne „formule pauperizacije" sadrţe
jedno društveno, kulturno i politiĉko znaĉenje. Otuda postoji opasnost
da diskusija o zaštiti ĉovekove okoline, koja se vodi u
hemijslco-biološko-tehnološkim kategorijama, nesmotreno usredsredi
paţnju na ljudska bića, ali samo kao organsku aparaturu. Stoga ovoj
diskusiji preti opasnost da naĉini onu istu grešku, koju je s pravom
zamerala dugo vremena preovlaĊujućem optimizmu u pogledu
industrijskog progresa; opasnost od atrofiranja u diskusiji o prirodi bez
ljudi ne pitajući za stvari od društvenog i kulturnog znaĉaja. Upravo su
diskusije poslednjih decenija, u kojima su još jednom razvijeni i
opisani svi kritiĉki argumenti u odnosu na tehnologiju i industriju,
ostali u suštini tehnokratski i naturalističM. Oni se iscrpljuju u
prizivanju i objavljivanju nivoa zagaĊenosti u vazduhu, vodi i
namirnicama, u relativnim brojkama rasta populacije, energetske
potrošnje, potreba u hrani, nedostatka sirovina itd. To se ĉini sa takvim
ţarom i iskljuĉivošću, kao da nikada nije bilo ljudi kao što je izvesni
Maks Veber, koji je, oĉigledno, uzaludno trošio vreme pokazujući da
bez ukljuĉivanja struktura društvene moći i raspodele, birokratija,
opšte vaţećih normi i racionalnosti takva diskusija je ili beznaĉajna ili
apsurdna, a moţda ijedno i drugo. Uvreţilo se jedno shvatanje, po
kome se moderna redukuje na sistem odnosa tehnologije i prirode na
naĉin poĉinioca i ţrtve. Društveni, kulturni i politiĉki sadrţaji i
posledice rizika modernizacije ostaju skriveni u ovakvom pristupu i od
ovakvog naĉina mišljenja (i mišljenja politiĉkog pokreta za zaštitu
ĉovekove okoline).
Ilustrajmo ovo na jednom primeru. Savet eksperata za ekologiju
(Der Rat der Sachverstandigen fur Umweltfragen) konstatuje u jednom
svom izveštaju da se ,,u majĉinom mleku
ĉesto u zabrinjavajućim koncentracijama nalaze beta-heksahlo-

rocikloheksan, heksahlorobenzol i DDT" (1985., str. 33). Ove otrovne
materije sadrţe se u sredstvima za zaštitu biljaka i u meĊuvremenu su
povuĉene sa trţišta. Prema ovom izveštaju njihovo poreklo nije
utvrĊeno (isto). Na drugom mestu stoji: „Izloţenost populacije dejstvu
olova u prošeku nije zabrinjavajuća" (str. 35). Sta se krije iza ovoga?
Moţda - analogno ovome - sledeća raspodela: dva ĉoveka imaju dve
jabuke. Jedan jede obe. Dakle, u prošeku je svaki pojeo jednu. Prenet na
raspodelu ţivotnih namirnica na globalnom planu, ovaj iskaz bi glasio:
,,U prošeku" svi ljudi na svetu su siti. Cinizam je ovde oĉigledan.
Najednom delu Zemljine kugle ljudi umiru od gladi, dok u drugom
problemi, koji nastaju kao posledica prekomerne ishrane, postaju
glavni faktor troškova. Moguće je, svakako, da onaj iskaz o štetnim i
otrovnim materijama nije ciniĉan, da je prosečna izloţenost i stvarna
izloţenost svih grupa u populaciji. Ali, znamo li mi to? Nije li preduslov
zastupanja ovog stava da znamo koje ostale otrove su ljudi primorani da
udišu i gutaju? ZaĉuĊujuće je samopodrazumevanje sa kojim se pita za
„prošek". Onaj ko pita za prošek time već iskljuĉuje društveno
nejednake opasnosti. Upravo je to ono što ta osoba ne moţe da zna.
Moţda postoje grupe i ţivotni uslovi za koje je ovaj ,,u prošeku
nezabrinjavajući sadrţaj" olova i tome sliĉnog opasan po ţivot.
Sledeća reĉenica ovog izveštaja glasi: „Samo u blizini in-
dustrijskih emisionih izvora ponekad se kod dece nalaze zabrinjavajuće
koncentracije olova." Ono što je karakteristiĉno nije samo odsustvo
svake društvene diferencijacije u ovom i drugim izveštajima o
zagaĊivaĉima i otrovnim materijama. Karakteristiĉno je i kako se vrše
diferencijacije: prema regionalnim stanovištima u odnosu na emisione
izvore i prema starosnim razlikama - dva kriterijuma koja su
ukorenjena u biološkom (ili uopštenije, prirodno-nauĉnom) mišljenju.
Za ovo se ne mogu okriviti ekspertski gremiji. To samo taĉno odraţava
opšte stanje nauĉnog i društvenog mišljenja u odnosu na probleme
ĉove- kovog okruţenja. Oni se generalno smatraju stvarima prirode i
40 Ulrih Bek
tehnologije, ili nauke i medicine. ZaĉuĊujuće je pri tom sledeće:

industrijsko zagaĊenje ĉovekove okoline i uništavanje prirode sa
svojim mnogostrukim efektima po zdravlje i društveni ţivot ljudi, koji
nastaju tek u visokorazvijenim društvima, karakterišu se gubitkom
društvenog mišljenja. Ovaj gubitak postaje groteska: ovo odsustvo niko
ne pnmećuje, ĉak ni sami sociolozi.
Ispituje se i istraţuje raspodela štetnih materija, otrova,
kontaminacija vode, vazduha, zemlje, ţivotnih namirnica itd. Rezultati,
diferencirani po regionnna, prezentiraju se preplašenoj javnosti na
šarenim „ekološkim mapama". Dokle god se na ovaj naĉin moţe
prezentirati stanje ĉovekove okoline, dotle je ovaj naĉin prezentiranja i
posmatranja oĉigledno prikladan. Ĉim se iz ovoga izvuku
konse/a>ence po ljude, dolazi do kratkog spoja u osnovi ovog mišljenja:
ili se paušalno pretpostavlja da su svi ljudi u istoj meri pogoĊeni u
identifikovanim regionalnim centrima zagaĊenja - nezavisno od
njihovih prihoda, obrazovanja, profesije i sa tim u vezi mogućnosti i
navika u pogledu ishrane, stanovanja i slobodnog vremena (što tek
treba dokazati). Ili se, konaĉno, ljudi i uopšte razmere do kojih su oni
pogoĊeni iskljuĉuju, i priĉa se samo o štetnim materijama i njihovim
raspodelama i delovanjima na dati region.
Diskusija o štetnim materijama, vodena u kategorijama prirodnih
nauka, kreće se na odgovarajući naĉin od pogrešnog zakljuĉka sa
biološke na društvenu pogoĊenost ili u okviru posmatranja prirode i
ĉovekove okoline koja iskljuĉuje selektivnu pogoĊenost ĉoveka, kao i
socijalna i kulturna znaĉenja koja su sa tim u vezi. U isto vreme, ono što
se ne uzima u obzir jeste to da iste štetne materije zavisno od starosnog
doba, pola, navika u pogledu ishrane, vrsti posla, obaveštenosti,
obrazovanja itd. za različite ljude mogu da imaju sasvim različita
znaĉenja.
Posebno oteţavajuće jeste da ispitivanja, koja se bave samo
pojedinim štetnim materijama, nikada ne mogu da utvrde koncentraciju
štetnih materija kod ljudi. Ono što moţe da izgleda „beznaĉajno" za
neki pojedinaĉni proizvod, moţda je izuzetno znaĉajno kad se sakupi u
„potrošaĉkim rezervoarima",
što su ljudi postali u poznijoj fazi totalnog marketinga. Ovde se

nalazimo pred jednom kategorijskom greškom: analiza štetnih materija,
orijentisana na prirodu i proizvode, nije u stanju da odgovori na pitanje
o bezopasnosti, u svakom sluĉaju dokle god „sumnjivost" ili
„nesumnjivost" imaju neke veze sa ljudima koji gutaju ili udišu otpad
(detaljno o tome na str. 94 i dr,). Poznato je da uzimanje više
medikamenata moţe da anulira ili pojaĉa dejstvo svakog pojedinaĉnog
leka. Sada ĉovek, kao što je poznato (još) ne ţivi samo od
medikamenata. On udiše i štetne materije u vazduhu, pije ih u vodi,
jede ih u povrću itd. Drugim reĉima: nesumnjivosti se sumnjivo
sabiraju. Da li time - kako je to uobiĉajeno kod zbirova prema
pravilima matematike - postaju sve nesumnjivije?
2. O zavisnosti rizika modernizacije od znanja
Rizici kao i dobra jesu predmet raspodela. I jedni i dragi

konstituišu poloţaje - rizične poloţaje, odnosno klasne poloţaje. Ali i u
jednom i u drugom sluĉaju radi se o sasvim drugaĉijem dobni i sasvim
drugaĉijoj kontroverzi njegove raspodele. U sluĉaju društvenih dobara
radi se o potrošaĉkim dobrima, zaradama, obrazovnim mogućnostima,
vlasništvu itd. kao ţeljenim stvarima u oskudici. Suprotno tome, rizici
su uzgredan proizvod modernizacije u neţeljenom izobilju. Oni se
moraju ili eliminisati ili osporavati i reinterpretirati. Pozitivna logika
sticanja konfrontira se sa negativnom logikom raspoređivanja,
izbegavanja, osporavanja i reinterpretiranja.
Dok su zarada, obrazovanje itd. potrošna dobra koja pojedinac
moţe da iskusi, postojanje i raspodela rizika i opasnosti u principu se
prenosi argumentom. Ono što škodi zdravlju i uništava prirodu, ĉesto
sopstvenim ĉulima ne moţemo da prepoznamo, a ĉak tamo gde je
prividno uoĉljivo, zahteva, u skladu sa socijalnom konstrukcijom, sud
eksperata da bi se utvrdilo kao „objektivno". Mnoge nove vrste rizika
(nuklearna i hemijska zagaĊivanja, štetne materije u namirnicama,
bolesti civili-
42 Ulrih Bek
zacije) potpuno izmiĉu ĉovekovim moćima direktnog opaţanja. U ţiţu

interesovanja sve više dolaze opasnosti koje ţrtve ĉesto niti mogu da
vide niti mogu da osete, opasnosti koje u nekim sluĉajevima mogu ĉak
da ne deluju u toku ţivotnog veka onih koji su pogoĊeni, nego kod
njihove dece, u svakom sluĉaju opasnosti koje zahtevaju „ĉulne organe"
nauke - teorije, eksperimente, meme instrumente - da bi uopšte mogle da se „vide"
i interpretiraju kao ugroţenosti. Paradigma ovih ugroţenosti je promena
gena kao posledica radioaktivnosti, koja, neosetno po ţrtve, ove - kako
to pokazuje udes reaktora u Herisbergu - pod strašnim nervnim
opterećenjima potpuno prepušta sudovima, greškama i razliĉitim
mišljenjima eksperata.
U mislima sjediniti razdvojeno: pretpostavka o kauzalnosti
Ova zavisnost od znanja i nevidljivost poloţaja civilizacijske

ugroţenosti svakako nije dovoljna da se oni pojmovno definišu; oni
sadrţe i druge komponente. Iskazi o ugroţenostima nikad se ne mogu
redukovati na puko konstatovanje ĉinjenica. Kao svoje konstitutivne
delove oni sadrţe kako teorijsku tako i normativnu komponentu.
Konstatacija „zabrinjavajućih koncentracija olova kod dece" ili
„pesticida u majĉinom mlelcu" kao talcva ništa manje nije poloţaj
civilizacijske ugroţenosti od koncentracije nitrata u rekama ili
sumpor-dioksida u vazduhu. Mora se pridodati jedno kauzalno
tumaĉenje, koje omogućava da se ovo poima kao proizvod industrijskog
naĉina proizvodnje, kao sistematski sporedni efekat procesa
modernizacije. Stoga se u društveno priznatim rizicima pretpostavljaju
instance i akteri procesa modernizacije sa svim njihovim partikularnim
interesima i ovisnostima i stavljaju u direktnu vezu, po modelu uzroka i
posledice, sa znacima oštećenja i opasnostima, koji su od njih
društveno, sadrţinski, lokalno i vremenski potpuno odvojeni. Ţena,
koja u trosobnom stanu u Nojperlahu (predgraĊe Minhena - prim. prev.)
doji svog tromeseĉnog sina Martina, u „direktnoj je vezi" sa hemijskom
industrijom koja proizvodi sredstva za
zaštitu bilja, sa seljacima, koje agrarne smernice Evropske zajednice

obavezuju na specijalizovanu masovnu proizvodnju i hiperfertilizaciju
itd. Radijus u kome se moţe, odnosno treba tragati za sporednim
efektima ostaje širom otvoren. Nedavno je prekomerna doza DDT-a
naĊena ĉak kod pingvina na Antarktiku.
Ovi primeri pokazuju dve stvari: prvo, da se rizici modernizacije
istovremeno pojavljuju i u geografski specifiĉnim podruĉjima i
nespecifiĉno i univerzalno; drugo, kako neproračun- Ijivi i
nepredvidljivi mogu da budu zamršeni putevi njihovih štetnih efekata.
Dakle, u rizicima modernizacije stvari koje su sadrţinski, konkretno,
prostorno i vremenski sasvim razliĉite kauzalno se skupljaju i time
dovode u društveni i pravni kontekst odgovornosti. Ali kao što znamo -
bar poĉev od Hjuma - pretpostavke o kauzalnosti, u principu, izmiĉu
našem opaţanju. One su teorija. One uvek moraju da se zamisle,
podrazumevaju kao istinite, da se u njih veruje. I u ovom smislu su rizici
nevidljivi. Pretpostavljena kauzalnost uvek ostaje manje ili više
neizvesna i privremena. U ovom znaĉenju suoĉavamo se sa teorijskom,
dakle, jednom scientizovanom svešću, ĉak i kod svakodnevne svesti o
rizicima.
Implicitna etika
Ĉak i ova kauzalna veza sa institucionalno odvojenim nije

dovoljna. Doţivljeni rizici pretpostavljaju jedan normativni horizont
izgubljene sigurnosti, uništenog poverenja. Dakle, ĉak i tamo gde nam
dolaze bez reĉi, odenuti u brojke i formule, rizici ostaju u principu
lokalizovani, matematiĉka zgušnjavanja povreĊenih predstava o ţivotu
vrednom ţivljenja. Sa druge strane, u ove ideje se mora verovati, što
znaĉi da se one kao takve ne mogu iskusiti. U tom smislu, rizici su
objektivizovane negativne slike utopija, u kojima se ljudsko biće ili ono
što je ostalo od njega konzervira i ponovo oţivljava u procesu mo-
dernizacije. Uprkos svoj njegovoj neprepoznatljivosti ovaj normativni
horizont, u kome tek riziĉnost rizika postaje saglediva,
44 Ulrih Bek
ne moţe se, naposletku, ukloniti matematikom ili eksperimentima. Iza

svih objektivizacija, ranije ili kasnije, pojavljuje se pitanje
prihvatljivosti, a sa njim i obnovljeno staro pitanje: Kako ţelimo da
ţivimo? Šta je ljudsko u ljudima, šta je prirodno u prirodi što treba
saĉuvati? Priĉa koja se širi o „katastrofi" u ovom smislu je
objektivizovan, naglašen, radikalizovan izraz za to da se ovakav razvoj
ne ţeli.
Obnovljena pitanja - Šta je ĉovek? Šta mislimo o prirodi? mogu se
pomerati tamo-amo izmeĊu svakodnevice, politike i nauke. U
najrazvijenijem stadijumu civilizacije oni ponovo zauzimaju vrlo
visoko mesto na dnevnom redu - čak ili upravo tamo gde još nose
nevidljivi ĉarobni plašt matematiĉkih formula i metodoloških
kontroverzi. Konstatacije rizika jesu forma u kojoj etika, a time i
filozofija, kultura i politika vaskrsavaju unutar centara modernizacije -
u ekonomiji, prirodnim naukama, tehniĉkim disciplinama. Konstatacije
rizika jesu jedna još nepoznata, još nerazvijena simbioza prirodnih i
društvenih nauka, svakodnevne racionalnosti i racionalnosti eksperata,
interesa i ĉinjenice. One u isto vreme nisu niti samo jedno niti samo
drago. One su i jedno i drago, doduše, u novom obliku. One se ne mogu
više izolovati jedne od dragih specijalizacijom i razvijati i fiksirati
prema sopstvenim standardima racionalnosti. One pretpostavljaju
zajedniĉko delovanje preko rovova disciplina, grupa graĊana,
preduzeća, administracije i politike, ili se - što je verovatnije - one
meĊu njima dezintegrišu u protivureĉne definicije i sukobe oko
pojmovnog određivanja.
Naučna i socijalna racionalnost
U ovome leţi suštastvena i sudbonosna posledica: u definicijama

rizika ruši se monopol nauka na racionalnost. Uvek postoje
konkurentni i konfliktni zahtevi, interesi i gledišta razliĉitih aktera
modernizacije i pogoĊenih grupa, koji se silom guraju u definicije
rizika u smislu uzroka i posledice, vinovnika
i oštećene strane. Mnogi nauĉnici pristupaju poslu sa velikim

impulsom i patosom svoje objektivne racionalnosti, a njihovo
nastojanje da budu objektivni raste takoreći proporcionalno sa
politiĉkim sadrţajem njihovih definicija. Ali u centru svog rada oni
ostaju upućeni na društvena i stoga propisana oĉekivanja i vrednovanja.
Gde i kako se mogu povući granice izmeĊu još prihvatljivih i ne više
prihvatljivih izlaganja opasnostima? Koliki su kompromisni
pretpostavljeni standardi? Treba li, na primer, prihvatiti mogućnost
neke ekološke katastrofe, kako bi se zadovoljili ekonomski interesi?
Šta su nuţnosti, šta su pretpostavljene nuţnosti, a šta su nuţnosti koje
moraju da se promene?
Pravo nauka na racionalnost, objektivno istraţivanje riziĉnog kod
rizika, permanentno osporava samo sebe. Prvo, ono poĉiva na kuli od
karata spekulativnih, pretpostavki i kreće se iskljuĉivo u okviru iskaza o
verovatnoći, ĉije prognoze bezbednosti, strogo uzevši, ne mogu da
ospore ĉak ni aktuelni udesi. Drugo, mora se pretpostaviti jedno etičko
gledište, kako bi se o rizicima uopšte moglo smisleno govoriti.
UtvrĊivanja rizika baziraju se na matematiĉkim mogućnostima i samim
društvenim interesima, i upravo tamo, gde se prezentuju sa tehniĉkom
izvesnošću. Baveći se civilizacijskim rizicima, nauke su uvek
napuštale svoju osnovu eksperimentalne logike i ulazile u po- ligamsld
brak sa privredom, politikom i etikom - ili preciznije: one ţive sa njima
u nekoj vrsti „trajnog braka bez venĉanog lista".
Ova skrivena eksterna odredba u istraţivanju rizika postaje
problem najkasnije tamo gde se nauĉnici i dalje javljaju sa
monopolskim pravom na racionalnost. Studije o bezbednosti reaktora
ograniĉavaju se na procenu odreĊenih količinski odred- Ijivih rizika na bazi
verovatnih udesa. Dakle, već od samog poĉetka dimenzionalnost rizika
ograniĉava se na tehničke mogućnosti upravljanja. MeĊutim, za velike
segmente populacije i protivnike nuklearne energije, centralno mesto
zauzima upravo potencijal katastrofa pri korišćenju nuklearne energije.
Bez obzira koliko je mala verovatnoća da se neki udes dogodi, ona
46 Ulrih Bek
je i suviše velika tamo gde jedan udes znaĉi uništenje. Pored toga, u
javnim diskusijama osobine rizika igraju ulogu, koja se uopšte ne
obraduje u studijama o rizicima, kao što su dalje širenje nuklearnog
naoruţanja, protivureĉnost izmeĊu ljudskosti (zablude, podbacivanja) i
bezbednosti, dugoroĉnosti i ireverzi- bilnosti donetih odluka o visokoj
tehnologiji, koje se poigravaju sa ţivotima budućih generacija. Drugim
reĉima, u diskusijama o rizicima postaju jasne pukotiqgjJazovi izmeĊu
naučn&X društvene racionalnosti prema civilizacijskim potencijalima
opasnosti. Diskutuje se u prazno. Na jednoj strani, postavljaju se
pitanja na koja druga strana uopšte ne odgovara,^dok druga ■Strana
daje odgovore na pitanja koja uopšte ne dotiĉu suštinu onoga što se, u
stvari, pitalojjto budi strahove.
jsfauĉpa i .društvena.racionalnost se, doduše, razdvajaju, ali u isto
vreme ostaju utkane jedna u drugiui. upućene jedna na drugu. Strogo
uzevši, ova distinkcija postaje sve manje i manje moguća. Nauĉno
bavljenje rizicima industrijskog razvoja ostaje isto onako upućeno na
društvena oĉekivanja i vrednosne horizonte, kao što su, sa druge strane,
društvena diskusija i percepcija rizika upućeni na nauĉne argumente.
Istraţivanje rizika takoreći crveneći ide stopama „tehnofobije", koju je
pozvana da suzbije i od koje je, štaviše, poslednjih godina dobila
neslućeno veliku materijalnu podršku. Javna kritika i nemir velikim
delom ţive od dijalektike ekspertize i kontraekspertize. Bez nauĉnih
argumenata i antinauĉne kritike nauĉnih argumenata ona nije oštra,
štaviše, ĉesto ĉak ne moţe ni da opazi većinom „nevidljiv" predmet i
dogaĊaj svoje kritike i strahova. Da preinaĉimo poznatu frazu: nauĉna
racionalnost bez društvene racionalnosti ostaje prazna, ali društvena
racionalnost bez nauĉne racionalnosti ostaje šlepa.
Gore reĉeno ne treba da stvori sliku o nekakvoj opštoj harmoniji.
Naprotiv, radi se o višestruko konkurentnim i konfliktnim pravima na
racionalnost, koja se bore da budu prihvaćena. U ova dva tabora u
centru paţnje su sasvim razliĉite stvari, razliĉite stvari se smatraju
promenljivim, odnosno postojanim. Ako se u jednom taboru primarni
znaĉaj daje promeni
naĉina industrijske proizvodnje, onda se u drugom daje promeni

tehnološkog upravljanja verovatnoćama udesa itd.
Višestrulcost definicija: sve više rizika
Teorijski sadrţaj i vrednosti odnos rizika uslovljavaju sle- deće

komponente: opservativnu konfliktnu pluralizaciju i višestrulcost
definicija civilizacijskih rizika. Dolazi da tako kaţemo, do
hiperprodukcije rizika, koji se ponekad relativizuju, ponekad dopunjuju,
ponekad jedni druge nadmašuju. Svaka zaintere- sovana strana pokušava
da definisanjem rizika zauzme od- brambem stav i na taj naĉin potisne
rizike, koji joj se zavlaĉe ĉak u novĉanik. Ugroţavanje zemlje, biljaka,
vazduha, vode i ţivotinja zauzima jedno posebno mesto u ovoj borbi svih
protiv svih za najisplativiju definiciju rizika u onoj meri u kojoj ona
artikuliše opšte dobro i glasove onih, koji sami niti daju glasove niti
imaju glas (moţda će tek aktivno i pasivno biraĉko pravo za fravu i kišne
gliste urazumiti ljude). Ova pluralizacija je evidentna u odnosu na
vrednosti i interese: domet, hitnost i postojanje rizika varira sa
višestrukošću vrednosti i interesa. Manje je oĉigledno da ovo utiĉe na
sadrţinsku interpretaciju rizika.
Nexus causalis, koja se stvara u rizicima izmeĊu aktuelnih i
potencijalnih efekata oštećenja i sistema industrijske proizvodnje, otvara
jedan gotovo beskonaĉan broj pojedinaĉnih interpretacija. U principu,
sve se moţe povezati sa svaĉim, bar probe radi, dokle god se zadrţava
osnovni obrazac - modernizacija kao uzrok, oštećenje kao sporedna
posledica. Mnogo toga neće moći da se potkrepi. ĉak ono što je
potkrepljeno, moraće da se brani od sistematske i postojane sumnje.
MeĊutim, bitno je da kod nepreglednog obilja mogućnosti interpretiranja
pojedinačni uslovi neprestano dolaze u vezu jedni sa drugima. Uzmimo
kao primer uništavanje šuma. Dokle god se potkomjaci, veverice ili
svagda nadleţna šumska uprava budu smatrali uzroĉnicima i krivcima,
još, naizgled, nije reĉ o „riziku modernizacije", nego o javašluku u
šumarstvu ili o proţdrljivosti ţivotinja.
48 Ulrih Bek
Sasvim dmgaĉiji spektar uzroĉnika i krivaca otvara se kada se

prevaziĊe ova tipiĉna lokalna i pogrešna dijagnoza, da rizici moraju
prvo da izbiju, kako bi se priznali, i uništavanje šuma shvati i prizna
kao posledica industrijalizacije. Tek tada to postaje dugoroĉan,
sistemski uslovljen problem, koji više ne moţe da se otkloni 11a
lokalnom nivou, nego zahteva politička rešenja. Kad se jednom
uspostavi ovakva promena gledišta, bezbroj drugih stvari ponovo
postaje moguće. Da li su to sumpor-dioksidi, nitrogenoksidi, njihovi
fotooksidanti, ugljovodonici ili nešto di ugo, što je nama danas još
potpuno nepoznato i što nam podaruje poslednju i veĉnu jesen - lišće
koje opada? Ove hemijske formule samo su prividno same. Iza njih su
firme, industrijske grane, privredne, nauĉne i profesionalne grupe koje
dospevaju u vatrenu liniju javne kritike, jer svaki društveno priznati
„uzrok", a sa njim i sistem rada u kome on nastaje, pada pod snaţan
pritisak za promenu. ĉak 1 kad se odbrani od ovog pritiska javnosti,
poslovi se smanjuju, dolazi do kolapsa trţišta, a „poverenje" kupaca
mora se ponovo steći i uĉvrstiti velikim 1 skupim reklamnim
kampanjama. Da li je automobil „najveći zagaĊivaĉ nacije" 1 stoga
onaj pravi „ubica šuma"? Ili, da li je konaĉno vreme da se u
elektranama na ugalj instaliraju ureĊaji visokog kvaliteta i na
najsavremenijem tehniĉkom nivou za desumporizaciju i deazotizaciju?
Ili moţda ni to neće koristiti, jer se štetne materije koje izazivaju
umiranje šuma isporuĉuju bez transportnih troškova „franco prag naše
kuće" (ili „franeo naša šuma") iz dimnjaka i izduvnih cevi susednih
zemalja?
Gde god u traţenju uzroka padne svetlosni snop, izbija, da tako
kaţemo, poţar, a brzo sazvano i skromno opremljeno ,,ar-
gumentacijsko vatrogasno društvo" mora jednim snaţnim mlazom
kontraargumenata da ga ugasi i spase ono što se moţe spasti. Oni koji
se iznenada izloţe javnoj poruzi kao proizvoĊaĉi rizika osporavaju,
koliko god mogu, argumente koji ih vezuju za stub srama i uz pomoć
„kontranauke", koja se u industriji postepeno institucionalizuje,
pokušavaju da u igru uvuku druge uzroke, a time i druge izazivaĉe.
Stvar se kom- plikuje. Pristup medijima dobija centralni znaĉaj.
Pojaĉava se
nesigurnost u industriji: niko ne zna lco će biti sledeći, na koga će biti

baĉena anatema ekološkog morala. Dobri argumenti ili argumenti koji
bar mogu da proĊu u javnosti postaju uslov poslovnog uspeha. Ljudi
koji rade u javnim institucijama, „struĉnjaci za argumentacije",
dobijaju svoju poslovnu šansu.
Lanci uzroka i ciklusi oštećenja: koncept sistema
Da se još jednom izriĉito kaţe: svi ovi efekti dolaze sasvim

neovisno od toga koliko su odrţive prihvaćene kauzalne interpretacije,
koje mogu da se pojave iz neke moguće nauĉne perspektive, ĉak se i
mišljenja o tome veoma razilaze u naulcama i disciplinama koje se time
bave. Društveni efekat definicija rizika ne zavisi od njihove naučne
odrţivosti.
MeĊutim, i ova višestrukost interpretacija zasniva se na logici
modernizacije samih rizika. Na kraju će ovde pokušati da se poveţu
štetni efekti sa pojedinaĉnim faktorima, koji se jedva mogu izolovati
unutar kompleksnog sistema industrijskog naĉina proizvodnje.
Sistemskoj interdependentnosti visokospecijalizovanih aktera
modernizacije u privredi, poljoprivredi, pravu i politici odgovara
odsustvo pojedinaĉno izdvojivih uzroka i odgovornosti. Da li
poljoprivreda zagaĊuje zemlju ili su poljoprivrednici samo najslabija
karika u lancu ciklusa oštećenja? Nisu li oni moţda samo nesamostalna
i podreĊena trţišta za industrije hemijske hrane i veštaĉkog Ċubriva i ne
treba li ovde krenuti sa preventivnom dekontaminacijom zemlje? Ali
nadleţni organi su odavno mogli da zabrane ili drastiĉno ograniĉe
prodaju otrovnih hemilcalija. MeĊutim, oni to ne ĉine. Naprotiv, uz
podršku nauke oni kontinuirano izdaju dozvole za „bezopasne" otrovne
proizvode, što nama svima sve više i više ide na bubrege (i ne samo na
bubrege). Ko će da preuzme vruć krompir? Nadleţni organi, nauka ili
politika? Ali oni uopšte ne obraĊuju zemlju. Dakle, ipak seljaci? Ali
njih pritiska Evropska zajednica terajući ih na hiperprodukciju. Oni
moraju intenzivno da koriste veštaĉko Ċubrivo kako bi ekonomski
preţiveli...
50 Ulrih Bek
Drugim reĉima: shodno jako diferenciranoj podeli rada postoji

jedno opšte sauĉesništvo i tom sauĉesništvu odgovara jedna opšta
neodgovornost. Svako je uzrok i posledica i stoga «e-uzrok. Uzroci
nestaju u jednoj opštoj promenljivosti aktera i uslova, reakcija i
kontrareakcija, što konceptu sistema donosi društvenu izvesnost i
popularnost.
Ovo na egzemplaran naĉin otkriva etiĉko znaĉenje koncepta
sistema: moţe nešto da se radi i nastaviti to da radi, a da za to ne mora da se
preuzme lična odgovornost. To je kao kada bi neko radio, a pri tom bio
liĉno odsutan. Radi se fiziĉki, a da se ne radi moralno ili politiĉki.
Generalizovan drugi - sistem - radi u i kroz sebe samog: to je ropski
moral civilizacije, u kome ljudi delaju liĉno i društveno kao da su
predmet prirodne sudbine, „zakona gravitacije" ovog sistema. Na ovaj
naĉin se igra „šuge" pred preteĉom ekološkom nesrećom.
Sadrţaj rizika: događaj koji se još nije zbio kao stimulans za akciju
Rizici se naravno ne iscrpljuju u efektima i oštećenjima, koja su

već nastupila. U njima se velikim delom ispoljava jedna buduća
komponenta. Ona se delom bazira na produţavanju sada sagledivih
oštećenja u budućnosti, a delom na opštem gubitku poverenja ili na
pretpostavljenim „pojaĉivaĉima rizika". Po^lvo- joj prirodi rizici su
povezani sa predviĊanjem, sa uništavanjima, koja se još nisu dogodila,
ali prete da se dogode. Rizici su, naravno, upravo u ovom znaĉenju već
danas realni. Jedan primer iz izveštaja Saveta eksperata za ekologiju:
Savet ukazuje na to da visoke koncentracije nitrata usled Ċubrenja
azotnim Ċubrivom do danas jedva da prodiru ili uopšte ne prodiru u
podzemne vode na većim dubinama, odakle mi izvlaĉimo pijaću vodu.
Nitrati se u velikoj meri razgraĊuju u donjem sloju tla. MeĊutim, ne
zna se kako se to dogaĊa i koliko dugo će se to još dogaĊati. Postoje
dobri razlozi da se bezrezervno ne raĉuna sa efektom preĉišćavanja
zaštitnog sloja u budućnosti. „Strahuje se
da će u zavisnosti od brzine isticanja sadašnja nitratna natapanja nakon

nekoliko godina ili decenija dosegnuti i dublje slojeve podzemnih
voda" (str. 29). Drugim reĉima: tempirana bomba otkucava. U tom
smislu rizici pokazuju jednu budućnost koju treba spreĉiti.
Nasuprot pojmljivoj evidentnosti dobara, rizici imaju neĉeg
irealnog. U nekom osnovnom smislu oni su istovremeno stvarni i
nestvarni. Sa jedne strane, mnoge opasnosti i uništavanja već danas su
realna: zagaĊene vode i ţivi svet koji u njima umire, uništavanje šuma,
nove vrste bolesti itd. Sa druge strane, prava društvena teţina rizika leţi
u opasnostima, projektovanim na budućnost. U tom smislu postoje rizici koji
tamo gde se pojave znaĉe uništavanje takvih razmera, da bi nakon toga
praktiĉno bilo nemoguće da se nešto uradi. Stoga ĉak kao pretpostavke,
kao opasnosti u odnosu na budućnost, rizici poseduju i razvijaju
delatnu reievantnost kao prognozu u preventivnom povratnom
zakljuĉivanju. Centar svesti o riziku ne nalazi se u sadašnjosti nego u
budućnosti. U riziĉnom društvu prošlost gubi snagu da determiniše
sadašnjost. Na njeno mesto stupa budućnost, a time nešto nepostojeće,
iskonstruisano, fiktivno, kao „uzrolc" sadašnjeg iskustva i aktivnosti.
Postajemo danas aktivni da bismo spreĉili, ublaţili i preduzeli
preventivne mere u odnosu na probleme i krize od sutra ili od
prekosutra - ili upravo da ne bismo. Uska grla na trţištu rada,
„prognozirana" u matematiĉkim modelima, direktno utiĉu na ponašanje
u obrazovanju: anticipirana, preteĉa nezaposlenost jeste jedna bitna
determinanta uslova i poloţaja u odnosu na današnji ţivot; progno-
zirano uništavanje okoline i nuklearna opasnost uznemiravaju društvo i
izvode velike delove mlaĊe generacije na ulice. U diskusijama koje se
odnose na budućnost imamo posla sa jednom „projektovanom
promenjivom", sa ,jednim projektovanim uzrokom" sadašnjeg (liĉnog
ili politiĉkog) rada. Reievantnost i znaĉaj ovih promenljivih raste
direktno proporcionalno sa njihovom nepredvidljivošću i njihovom
opasnošću, a mi (moramo) da ih planiramo, kako bismo odredili i orga-
nizovali naše sadašnje aktivnosti.
52 Ulrih Bek
Legitimnost: „latentni sporedni efekti"
Ovo naravno pretpostavlja da su rizici uspešno prošli kroz proces

društvenog priznavanja. Ali rizici su pre svega dobra koja treba da se
izbegnu, čije nepostojanje se pretpostavlja dok se ne opozovu - u skladu
sa motom „in dubio pro progres", što znaĉi „in dubio pro praviti se da ne
vidiš". Sa ovim je istovremeno povezan modus legitimnosti, koji se
jasno razlikuje od nejednake raspodele društvenih dobara. Rizici se, u
stvari, mogu legitimisati time da se njihova proizvodnja nije ni videla ni
ţelela. Riziĉni poloţaji moraju da probiju štit tabua koji ih okruţuje i da
se „nauĉno rode" u scientizovanoj civilizaciji. Ovo se većinom dogaĊa u
statusu „latentnih sporednih efekata", koji istovremeno potvrĊuju i
legitimišu realnost opasnosti. Ono što se ne vidi ne moţe se ni spreĉiti,
produkuje se sa najboljim namerama i neţeljeno je problematiĉno dete,
o ĉijem prihva- tanju se dodatno treba izjasniti. Mislena šema „latentnog
sporednog efekta" stoji umesto jedne vrste licence, prirodne sudbine
civilizacije, koja istovremeno priznaje, selektivno rasporeĊuje i
opravdava neţeljene posledice.
3. Klasnospecifični rizici
Vrsta, model i mediji raspodele rizika sistematski se razlikuju od

onih za raspodelu dobara. To ne iskljuĉuje ĉestu raspodelu rizika na
slojno i klasno specifičan naĉin. U tom smislu postoje široke zone
preklapanja klasnog društva i riziĉnog društva. Istorija raspodele rizika
pokazuje da se oni poput dobara drţe klasnog modela, samo obratno:
dobra se akumuliraju na vrhu, rizici na dnu. Stoga izgleda da rizici
jačaju, a ne da ukidaju klasno društvo. Materijalnoj oskudici pridruţuje
se nedostatak sigurnosti i neţeljeno obilje rizika. Suprotno tome, bogati
mogu (dohotkom, moći ili obrazovanjem) da otkupe bezbednost i
slobodu od rizika. Ovaj „zakon" klasnospecifiĉne raspodele rizika i time
jaĉanja klasnih antagonizama koncentrisanjem rizi-
lca kod siromašnih i slabih vaţio je dugo i vaţi još i danas za neke
centralne dimenzije rizika. Rizik da se ostane bez posla danas je
znatno veći kod nekvalifikovanih nego kod viso- kokvalifikovanih
radnika. Rizici od stresa, radijacije i otrovnih hemikalija, koji su
vezani za obavljanje posla u odgovarajućim industrijskim
postrojenjima, neravnomerno su rasporeĊeni u odnosu na specifiĉnost
profesije. Posebno su to jeftina stambena naselja za populacije sa
niskim primanjima, blizu centara industrijske proizvodnje, koje su
stalno izloţene razliĉitim štetnim materijama u vazduhu, vodi i zemlji.
Veća tolerantnost moţe se postići pretnjom gubitka dohotka.
Pri tom nije samo ovaj društveni efelcat preĉišćavanja i po-
jaĉavanja ono što produkuje klasnospecifiĉne nedaće. I mogućnosti i
sposobnosti da se nosi sa rizicima, da se oni izbegavaju ili
kompenzuju, verovatno su nejednako raspodeljene meĊu razliĉitim
dohodovnim i obrazovnim slojevima. Ko god ima potrebne fmansijske
zalihe za duţe vreme, moţe da pokuša da izbegne rizike izborom mesta
stanovanja i samim ureĊenjem stana (ili drugim stanom, odmorima
itd.). Isto vaţi za ishranu, obrazovanje i odgovarajuće oblike
ponašanja u pogledu ishrane i informisanosti. Dovoljno napunjen
novĉanik stavlja vas u poloţaj da sa uţivanjem jedete jaja od „domaćih
kokošaka" i listove „domaće salate". Obrazovanje i senzibilno
ponašanje u odnosu 11a informacije otvaraju nove mogućnosti nošenja
sa rizicima i izbegavanja rizika. Neki proizvodi mogu se izbeći (na
primer jetra starih junadi sa velikom koliĉinom olova), a sofisticiranim
nutricionim tehnikama moţe se varirati nedeljni meni, tako da se teški
metali u ribi iz Severnog mora razrede, dopune ili neutrališu (ili moţda
ipak pojaĉaju?) toksiĉnim sadrţajima u svinjskom mesu i ĉaju.
Kuvanje i hrana postaju neka vrsta implicitne prehrambene hernije,
neka vrsta Ċavolje kuhinje sa ciljem da se umanje opasni efekti. Ovde
je potrebno široko znanje da bi se „nutricionim inţenjeringom"
doskoĉilo hiperprodukciji štetnih i otrovnih materija u hemijskoj
industriji i poljoprivredi. I pored toga, sasvim je moguće da kao
reakcija na novinske i televizijske vesti 0 zagaĊenjima doĊe do
„antihe-
54 Ulrih Bek
mijskih nutricionih i ţivotnih navika" koje su slojnospecifiĉne. Kod

„nutriciono svesnih", obrazovnih slojeva sa visokim zaradama ova
svakidašnja „antihemija" (ĉesto doneta konzumentima lepo
upakovana kao ogranak hemijske industrije) izolcre- nuće sve oblasti
snabdevanja - od hrane do stanovanja, od bolesti do ponašanja u
slobodno vreme (i već je to uĉinila). Odavde se moţe izvući opšta
ocena da se stare društvene nejednakosti upravo kroz ovo refleksivno
i dobro fmansirano bavljenje rizicima uĉvršćuju na novom nivou. Ali
time se upravo ne dolazi do suštine logike raspodele rizika.
Paralelno sa zaoštravanjem riziĉnih poloţaja smanjuju se i
istovremeno propagiraju privatni putevi kojima moţe da se beţi i
kompenzacione mogućnosti. MeĊusobno se uslovljavaju umnoţavanje
rizika, nemogućnost da se oni izbegnu, politiĉka apstinencija i
oglašavanje i prodaja privatnih mogućnosti za izbegavanje rizika. Za
neke namirnice ova privatna akcija zavaravanja još moţe da pomogne,
ali već kod vodosnabdevanja svi društveni slojevi povezani su na isti
cevovod. A kad se konaĉno baci pogled na „šumske kosture" u
„idiliĉnim pejzaţima", daleko od industrije, postaje već jasno da i
klasnospecifiĉne barijere padaju pred otrovnim sadrţajem vazduha
koji svi udi- šemo. U takvim uslovima bi samo nejedenje, nepijenje i
neA\- sanje moglo da pruţi efikasnu zaštitu. A i to pomaţe samo
uslovno, jer znamo šta se dogaĊa sa kamenom u graĊevinama i sa
leševima u zemlji.
4. Globalizacija rizika civilizacije
Svedeno na jednu formulu: beda je hijerarhijska, smog je demokratski.

Proširivanjem rizika modernizacije - ugroţavanjem prirode, zdravlja,
ishrane itd. relativizuju se društvene razlike i granice. Odatle se još
uvek izvlaĉe veoma razliĉite konsekvence. Ali objektivno rizici
razvijaju jedan izjednačavajući efekat unutar svog dometa i meĊu onima
koje oni pogaĊaju. Upravo u tome leţi njihova nova politiĉka snaga. U
tom smislu riziĉna društva upravo nisu klasna društva; njihovi riziĉni
poloţaji ne mogu se shvatiti kao klasni poloţaji, niti njihovi konflikti
kao klasni konflikti.
Ovo postaje još jasnije kada se predoĉi poseban stil, poseban
model raspodele rizika modernizacije. Oni poseduju jednu imanentnu
tendenciju ka globalizaciji. Univerzalnost opasnosti prati industrijsku
proizvodnju, nezavisno od mesta gde se oni produkuju: lanci ishrane
praktiĉno povezuju svakog sa svakim na Zemlji. Oni se provlaĉe ispod
granica. Sadrţaj kiseline u vazduhu ne nagriza samo skulpture i
umetniĉka blaga, nego je već odavno dezmtegnsao savremene
carinske barijere. I u Kanadi su jezera postala kisela, a šume umiru ĉak
na severnim rubovima Skandinavije.
Tendencija ka globalizaciji dovodi do nesreća koje su u svojoj
opštosti ponovo nespecifiĉne. Tamo gde se sve pretvara u opasnost
nekako ništa više nije opasno. Na ono od ĉega više nema beţanja, na to
se konaĉno ne ţeli da misli. Ovaj eshatološki ekološki fatalizam
dopušta da se klatno privatnog i politiĉkog raspoloţenja pomera u
svakom pravcu. Akcija ionako pripada juĉerašnjici. Moţda se svugde i
svagda prisutni pesticidi mogu savladati in(sekt)ima? (igra reĉi: selci
na nemaĉkom znaĉi penušavo vino - prim. prev.).
Efekat bumeranga
Sadrţan u globalizaciji, a ipak jasno diferenciran od nje, jeste

model raspodele rizika koji sadrţi znatnu koliĉinu politiĉkog
eksploziva: ranije ili kasnije oni će doskoĉiti i onima koji ih produkuju
ili od njih profitiraju. Rizici u svom rasprostiranju pokazuju jedan
društveni efekat bumeranga : ĉak ni bogati i moćni nisu bezbedni u
odnosu na njih. Nekadašnji „latentni sporedni efekti" uzvraćaju ĉak po
centrima svoje proizvodnje Sami akteri modernizacije zapadaju
izrazito i veoma konkretno u vrtlog opasnosti, koje oni produkuju i od
kojih oni profitiraju. Ovo moţe da se dogodi na više razliĉitih naĉina.
56 Ulrih Bek
Uzmimo ponovo primer iz poljoprivrede. U Saveznoj Republici

Nemaĉkoj potrošnja veštaĉkog Ċubriva porasla je sa 143 na 378
kilograma po hektaru u periodu od 1951, do 1983., a potrošnja
poljoprivrednih hemikalija sa 25. 000 na 35.000 tona izmeĊu 1975. i
1983. Prinosi po hektaru takoĊe su porasli, ali ni pribliţno tako brzo
kao potrošnja Ċubriva i pesticida. Prinosi kod ţitarica su se
udvostruĉili, a za 20 procenata su veći kod krompira.
Disproporcionalno malo povećanje prinosa u odnosu na korišćenje
Ċubriva i hemikalija u suprotnosti je sa disproporcionalno velikim
povećanjem oštećenja u prirodi, vidljivih i bolnih za seljake. Izuzetan
pokazatelj ovakvog zabrinjavajućeg razvoja jeste jako smanjenje
mnogih divljih biljnih i ţivotinjskih vrsta. „Crvene liste" koje kao
sluţbene „smrtovnice" be- leţe ovu egzistencijalnu ugroţenost sve su
duţe. „Od 680 biljnih vrsta koje se pojavljuju na Grenlandu, 519 je
ugroţeno. Na drastiĉan naĉin se smanjuju postojeće populacije ptiĉjih
vrsta koje zavise od livada, kao što su bela roda, poljska ševa ili
belorepa; ljudi pokušavaju da saĉuvaju poslednje primerke, kao npr. u
Bavarskoj pomoću 'Programa za poljske ptice'... MeĊu ţivotinjama su
ugroţene ptice koje se legu na zemlji, ţivotinje koje su u vrhu lanaca
ishrane, kao što su ptice grabljivice, sove, vilinski konjici, kao i on e
koje su specijalizovane za hranu koja je sve reda, npr. za velike insekte
ili za cvetni nektar, dostupan tokom vegetacije" (Savet eksperata za
pitanja zaštite ĉovekove okoline, str. 20). Nekadašnji „neviĊeni
sporedni efekti" postaju vidljivi glavni efekti, koji ugroţavaju same
centre koji su uzrok njihove produkcije. Proizvodnja rizika
modernizacije prati krivulju bumeranga. Intenzivna industrijska
poljoprivreda, subven- cionisana milijardama, ne izaziva samo u
dalekim gradovima dramatiĉan porast sadrţaja olova u majĉinom
mleku i kod dece. Ona i višestruko podriva samu prirodnu bazu
poljoprivredne proizvodnje: opada plodnost njiva, vitalno vaţne
ţivotinje i biljke nestaju, raste opasnost od erozije zemljišta.
Kruţni tok ovog efekta društvene ugroţenosti moţe se
generalizovati: pod krovom rizika modernizacije, ranije ili kasnije,
počinilac i ţrtva postaju jednaki. Ovo je evidentno u
najgorem zamislivom sluĉaju - u nuklearnom ratu. Ovde postaje jasno

daje Zemlja postala katapultsko sedište, koje više ne zna ni za kakve
razlike izmeĊu bogatog i siromašnog, belog i crnog, Severa i Juga,
Istoka i Zapada. Ali efekat bumeranga postoji samo ako se pojavi, a
kada se pojavi, on više ne postoji, pošto više ništa ne postoji. Ova
apokaliptiĉna pretnja ne ostavlja za sobom nikakve jasne tragove u
vremenu pretnje (upr. Günther Anders, 1983). Drugaĉije je u ekološkoj
krizi. Ona potkopava i prirodne i ekonomske osnove poljoprivrede, a
time i ukupno snabdevanje ljudi hranom. Ovde su vidljivi efekti koji se
odraţavaju ne samo u referencijalnom polju prirode, nego i u nov-
ĉanicima bogatih, u zdravlju moćnih. Od kompetentnih ljudi,
nepodeljenih po politiĉkoj pripadnosti, ovde se mogu ĉuti veoma oštri
apokaliptiĉni tonovi.
Ekološko obezvređenje i eksproprijacija
Efekat bumeranga ne mora da se manifestuje samo u direktnom

ugroţavanju ţivota. On moţe da se odrazi i u sekundarnim medijima:
novcu, vlasništvu, legitimnosti. Na paušalan i izjednaĉujući naĉin on
sve vuĉe u zajedniĉko trpljenje. Umiranje šuma ne prouzrokuje samo
nestajanje ĉitavih ptiĉjih vrsta, već smanjuje i ekonomsku vrednost
zemljišnog i šumskog po- seda. Gde se gradi ili planira izgradnja
nuklearne centrale ili elekrane na ugalj padaju cene zemljišta. Urbana i
industrijska podruĉja, autoputevi i glavne saobraćajnice zagaĊuju sve u
svojoj bliţoj okolini. Još uvek se spori da li je iz ovih razloga već 7%
zemljišta u Saveznoj Republici Nemaĉkoj zagaĊeno da nije moguće
bavljenje nikakvom poljoprivredom ili će do toga doći tek u nekom
trenutku bliske budućnosti. Princip je isti: vlasništvo se obezvreĊuje,
postepeno se „ ekološki ekspropriiše".
Ovaj efekat se moţe generalizovati. Uništavanje i ugroţavanje
prirode i okruţenja, vesti o otrovnim supstancama u namirnicama i
potrošnim artiklima, preteći i gore od toga aktuelni hemijski, toksiĉni
i reaktorslci udesi imaju efekat laganog
58 Ulrih Bek
ili galopirajućeg obezvreĊenja ili eksproprijacije vlasniĉkih prava.

Neobuzdanom produkcijom rizika modernizacije vodi se
kontinuiranim koracima i skokovima, ponekad katastrofalnim
zaoštravanjima, jedna politika činjenja Zemlje nepodesnom za stanovanje.
Ono što se savlaĊuje kao „komunistiĉka opasnost" pojavljuje se kao
zbir vlastitih radnji u drugom obliku preko zaobilazmce kroz zagaĊenu
prirodu. Na bojnom polju trţišnih mogućnosti, s one strane
doktrinamih ideoloških ratova, svako protiv svakog vodi politiku
„sprţene Zemlje" sa uverljivim, ali retko trajnim uspehom. Šta je
zagaĊeno ili se smatra zagaĊenim - ova distinkcija je gotovo
beznaĉajna za gubitak društvene i ekonomske vrednosti - moţe da
pripada kome pripada ili ko to hoće. Ĉak i kada se zadrţi legalni status
vlasništva, ono postaje beskorisno i bezvredno. U sluĉaju „ekološke
eksproprijacije" suoĉavamo se sa društvenom i ekonomskom
eksproprijacijom, dok se legalno vlasništ\>o nastavlja. To vaţi za namirnice
isto onoliko koliko vaţi za vazduh, zemlju i vodu. Vaţi za sve što u
njima ţivi, a pre svega za one koji ţive od onoga što u njima ţivi. Priĉa
o „stambenim otrovima" jasno pokazuje da ovde moţe da bude
ukljuĉeno sve što ĉini kulturu našeg svakidašnjeg ţivota.
Osnovni uvid koji se iza ovoga krije je najjednostavniji moguć:
sve što ugroţava ţivot na Zemlji ugroţava i vlasniĉke i komercijalne
interese onih koji ţive od pretvaranja ţivota i njegovih sredstava u
robu. Na ovaj naĉin nastaje prava protivurečnost, koja se sistematski
pojaĉava, izmeĊu profitnih i vlasniĉkih interesa koji ubrzavaju proces
industrijalizacije i njegovih višestruko ugroţavajućih konsekvenci,
koje takoĊe ugroţavaju i ekspropriišu posed i dobiti (o posedu i dobiti
ţivota da i ne govorimo).
Kod reaktorskih udesa ili kod hemijskih katastrofa u naj-
razvijenijem stadijumu civilizacije ponovo nastaju „bele fleke" na
geografskim kartama. One su spomenici onoga što nam preti. Ĉak
incidenti sa otrovima, iznenadno otkrivene deponije otrovnog otpada
pretvaraju stambena naselja u „naselja otrovnog otpada", zemlju u
„ne-zemlju". Ali postoje i razni prethodni i
skriveni oblici. Ribe iz zatrovanih mora ne ugroţavaju samo ljude koji

ih jedu, nego stoga i sve one ljude koji od nje ţive. Tokom uzbune
zbog smoga Zemlja privremeno umire. Ĉitavi industrijski regiom
pretvaraju se u avetinjske gradove. Tako hoće efekat bumeranga: ĉak
su zaustavljeni i toĉko vi industrija koje izazivaju zagaĊenje. Ali ne
samo njihovi. Smog ne haje za princip izazivača zagađenja. Na
paušalnoj i izjednaĉavajućoj osnovi on pogaĊa sve, nezavisno od
udeia u proizvodnji smoga. Tako smog sigurno nije preporuka za
vazdušne banje, niti njihova reklama. Zakonom utvrĊena obaveza da
se javnost efikasno obaveštava o maksimalnom nivou smoga u
vazduhu (kao što postoje za temperature vode i vazduha), trebalo bi da
uprave banja i industrije godišnjih odmora vrlo brzo pretvori u
odluĉne pristalice jedne efikasne politike za borbu protiv zagaĊenja,
umesto što još uvek vode politiku protiv uvoĊenja ovakvih standarda.
Rizični poloţaji nisu klasni poloţaji
Na ovaj naĉin se globalizacijom rizika modernizacije pokreće

jedna društvena dinamika, koja se više ne moţe formulisati i shvatiti
u kategorijama klasa. Vlasništvo implicira ne- -vlasništvo i time jedan
napet i konfliktan društveni odnos, u kome se društveni identiteti
mogu kontinuirano i uzajamno razvijati i uĉvršćivati - „oni tamo gore,
mi ovde dole". Sasvim je drugaĉija situacija kod riziĉnih poloţaja.
Teško onom ko je ugroţen opasnostima, ali on neće onom koji nije
ugroţen ništa oduzeti. PogoĊenost i ne-pogoĊenost opasnostima ne
polarizuje se kao vlasništvo i ne-vlasništvo. Izraţeno u analogiji:
„klasa" pogoĊenih ne konfrontira se sa „klasom" ne-pogoĊenih. Ona
se u najgorem sluĉaju konfrontira sa „klasom" još-ne-pogoĊenih.
Galopirajuća inflacija zdravlja odvešće ĉak i one koji su danas još
„dobrostojeći" (u pogledu zdravlja i uopšte) u redove „narodnih
kuhinja", koje daju zdravstvena osiguranja, a prekosutra u parijske
zajednice invalida i ozleĊenih. Bespomoćnost nad
60 Ulrih Bek
leţnih organa, suoĉenih sa udesima sa otrovom i skandalima u vezi sa

otrovnim otpadom, kao i lavina pravnih pitanja i pitanja nadleţnosti i
obeštećenja, koja se ovde svagda pokreću, govore sama po sebi. To
znaĉi: sloboda od rizika moţe se preko noći preokrenuti u ireverzibilnu
pogoĊenost rizicima. Sukobi koji nastaju oko rizika modernizacije
raspaljuju se oko sistematskih uzroka , koji se poklapaju sa pokretaĉem
progresa i profita. Om se odnose na razmera i širenje opasnosti i odatle
nastajuće zahteve za obeštećenje i/ili naĉelnu promenu kursa. U ovim
sukobima radi se o pitanju, da li i dalje moţemo da eksplo- atišemo
prirodu (ukljuĉujući vlastitu) i otuda da li su naši pojmovi „progres",
„blagostanje", „privredni rast", „nauĉna racionalnost" još uvek taĉni. U
tom smislu konflikti koji ovde izbijaju primaju karakter civilizacijskih
doktrinamih sukoba oko pravog puta moderne. U poneĉemu oni više liĉe
na religiozne doktrinarne sukobe srednjeg veka nego na klasne sukobe
XIX i ranog XX veka.
Industrijski rizici i uništavanja nemaju nikakvog obzira ni prema
drţavnim granicama. Oni naposletku spajaju ţivot jedne travke u
bavarskoj šumi sa efikasnim meĊunarodnim sporazumom o borbi
protiv zagaĊenja. iVarfnacionalnosti kretanja štetnih materija ne moţe
se više prići pojedinaĉnim nacionalnim naporima. Industrijske zemlje
moraju od sada da se sloţe sa tim, da se razlikuju prema svojim
nacionalnim „emisionim i imisionim bilansima ". Drugim reĉima, nastaju
internacionalne nejednakosti izmeĊu razliĉitih industrijskih drţava sa
„aktivnim", „izjednaĉenim" ili „pasivnim" bilansima zagaĊenja ili
jasnije reĉeno: izmeĊu „prljavih zemalja" i onih koje moraju da oĉiste,
udišu ili plate Ċubre dragih povećanom smrtnošću, eksproprijacijama i
obezvreĊenjima. Socijalistiĉka „bratska zajednica" uskoro će morati da
se suoĉi sa ovom podelom i izvorima konflikta koji su u njoj.
Poloţaj ugroţenosti kao sudbinska ugroţenost
Nadnacionalnoj neukrotivosti rizika modernizacije odgovara

naĉin na koji se oni šire. Njihova nevidljivost ĉak konzu mentu jedva
da ostavlja neku odluku otvorenom. To su „instant proizvodi", koji se
gutaju ili udišu sa drugim stvarima. Om su ,^lepi putnici" standardne
potrošnje. Om putuju vetrom i vodom. Mogu da budu u svemu i
svaĉemu, a sa apsolutnim ţivotnim nuţnostima - sa vazduhom koji
udišemo, hranom, odećom, kućnim nameštajem - prolaze kroz sve
inaĉe strogo kontrolisane zaštitne zone moderne. Za razliku od dobara
koja su privlaĉna, ali mogu da budu i odbojna, kod kojih je uvele
moguć i potreban izbor, kupovina, odluke, rizici i oštećenja se svuda
ušunjavaju implicitno i neometeni slobodnim (!) odlukama. U tom
smislu oni omogućavaju nastajanje jedne nove vrste doznaĉenosti,
„civilizacijske riziĉne askripcije". Ona pod- seća u nekom pogledu na
stalešlai sudbinu u srednjem veku. Sada postoji neka vrsta ugroţene
sudbine u razvijenoj civilizaciji, sa kojom se raĊamo, kojoj uza sve
napore ne moţemo da umaknemo, sa „malom razlikom" (to je ona sa
velikim efektom) što smo svi mi na sliĉan naĉin konfrontirani sa tom
sudbinom.
U razvijenoj civilizaciji koja je nastupila da bi se uklonile
askripcije, ljudima otvorile mogućnosti odluĉivanja, da bi se ljudi
oslobodili prirodnih stega, nastaje jedna nova vrsta globalne askripcije
rizika, nasuprot kojoj jedva da postoje individualne mogućnosti
odluĉivanja, iz prostog razloga što su štetne i otrovne materije utkane
u prirodnu bazu i u elementarne ţivotne procese u industrijskom svetu.
Iskustvo sa ovom pogo- Ċenošću rizicima, koje je zatvoreno za odluke,
umnogome ĉini razumljivim šok, bespomoćan bes i „no
future-osećanje" sa kojim mnogi ljudi reaguju ambivalentno,
automatski se koristeći kritikom najnovijih dostignuća tehniĉke
civilizacije. Moţe li se uopšte uspostaviti i saĉuvati kritiĉka distanca
prema neĉemu što se ne moţe izbeći? Sme li se samo zbog toga što se
ona ne moţe izbeći odustati od kritiĉke distance i pobeći u
62 Ulrih Bek
neminovnost podsmevanjem ili cinizmom, indiferentnošću ili

likovanjem?
Nove internacionalne nejednakosti
Izjednaĉavanje opasnih poloţaja širom sveta ne sme da nas

zavara o novim socijalnim nejednakostima u pogoĊenošću rizicima.
One nastaju naroĉito tamo gde se preklapaju klasni i riziĉni poloţaji -
isto tako u meĊunarodnim razmerama. Proletarijat svetskog riziĉnog
društva nastanjuje se u podnoţju fabriĉkih dimnjaka, pored rafinerija i
hemijskih fabrika u industrijskim centrima Trećeg sveta. „Najveća
industrijska katastrofa u istoriji" (Der Spiegel), udes sa otrovom u
Bopalu u Indiji, urezao se u svest svetske javnosti. Riziĉne industrije
lzmeštene su u zemlje sa niskim zaradama. To nije sluĉajnost. Postoji
jedno sistematsko „privlaĉenje" izmeĊu ekstremnog siromaštva i
ekstremnih rizika. Na ranţirnoj stanici gde se raspodeljuju rizici
naroĉito su omiljene stanice u „zaostalim provincijskim zabitima". A
treba biti naivna budala pa i dalje pretpostavljati kako odgovorni
skretniĉari ne znaju šta rade. Tome u prilog govori i potvrĊena „veća
prihvatljivost" „novih" tehnologija (koje omogućavaju posao) od
strane nezaposlene (!) provincijske populacije.
U meĊunarodnim razmerama velika je istina da se materijalna
beda podudara sa slepilom za rizike. O nemarnom korišćenju
pesticida, u Šri Lanki, na primer, saopštava jedan nemaĉ- ki struĉnjak
za razvoj: „Tamo se DDT posipa golim rakama, ljudi su beli od
praška." Na antilskom ostrvu Trinidadu (1,2 miliona stanovnika)
1983. zabeleţeno je ukupno 120 smrtnih sluĉajeva od pesticida.
„Jedan farmer: 'Ako se posle prskanja ne osećate bolesnim, niste
dovoljno isprskali'" (Der Spiegel, br. 50/1984., str. 119).
Za ove ljude su sloţena postrojenja hemijskih fabrika sa
impozantnim cevima i rezervoarima skupi simboli uspeha. Suprotno
tome, smrtna opasnost koju ona sadrţe ostaje velikim
delom nevidljiva. Za njih veštaĉka Ċubriva, pesticidi i herbicidi, koje

oni proizvode, oznaĉavaju pre svega oslobaĊanje od materijalne bede.
Oni su pretpostavke „zelene revolucije" koja je - sistematski
potpomognuta od strane zapadnih industrijskih zemalja - proteklih
godina povećala proizvodnju hrane za 30 procenata, a u nekim
zemljama Azije i Latinske Amerike ĉak za 40 procenata. Ali ĉinjenica
da se svake godine „više stotina hiljada tona pesticida... isprska... na
polja pamuka i pirinĉa, na plantaţe duvana i voća" (isto, str. 119)
uzmiĉe pred ovim opipljivim uspesima. U konkurenciji izmeĊu
vidljive opasnosti od smrti od gladi i nevidljive opasnosti od smrti od
otrovnih supstanci pobeĊuje evidentna borba protiv materijalne bede.
Bez širom rasprostranjenog korišćenja hemijskih supstanci zemljišni
prinosi bi se smanjili, a insekti i buĊa bi pojeli svoj deo. Sa
hemikalijama siromašne periferne zemlje mogu da naprave svoje
sopstvene zalihe ţivotnih namirnica, steknu nešto malo nezavisnosti
u odnosu na moćne centre industrijskog sveta. Hemijske fabrike u
Trećem svetu pojaĉavaju ovaj utisak nezavisnosti u proizvodnji i od
skupih uvoza. Borba protiv gladi i za autonomiju pravi štit iza kojeg
se rizici koji se ionako ne mogu opaziti potiskuju, minimizuju i time
umnoţavaju, šire i konaĉno preko lanca ishrane vraćaju bogatim
industrijskim zemljama.
Propisi o bezbednosti i zaštiti nedovoljno su razvijeni, a tamo
gde postoje ĉesto su samo obiĉno parĉe papira. „Industrijska
naivnost" ruralne populacije koja ĉesto ne zna ni da ĉita ni da piše, a
kamoli poseduje zaštitnu odeću, otvara menadţmenta neslućene
mogućnosti za legitimno ophoĊenje sa rizicima, koje su odavno
nestale u miljeu industrijskih drţava, svesnijem rizika. Menadţment
moţe da izda propise o bezbednosti, znajući da su nesprovodljivi, a da
insistira na tome da se poštuju. Na taj naĉin, oni iz menadţmenta
ostaju ĉisti i mogu odgovornost za udese i smrt, na jeftin naĉin i mirne
savesti, da prebace na kulturno slepilo naroda za rizike. U sluĉaju
katastrofa opšta dţungla u pogledu nadleţnosti i materijalni interes
siromašnih zemalja nude dobre mogućnosti za jednu politiku
minimiziranja i prikrivanja, koja selektivnim definisanjem problema
prigušuje
64 Ulrih Bek
razarajuće posledice. Ekonomski povoljni uslovi proizvodnje,

osloboĊeni stega legitimnosti, kao magnet privlaĉe industrijske
koncerne i vezuju ih sa partikulamim interesima zemalja u
prevazilaţenju materijalne bede i sticanju nacionalne autonomije u
jednu, u pravom smislu te reĉi, eksplozivnu smešu: Đavo gladi bori se
sa demonom umnoţavanja rizika. Naroĉito opasne industrije izmeštaju
se u siromašne periferne zemlje. Siromaštvu Trećeg sveta pridruţuje
se uţas od osloboĊenih destruktivnih snaga razvijene riziĉne
industrije. Slike i izveštaji iz Bopala i Latinske Amerike govore same
po sebi.
Vila Pansi
„Najprljaviji hemijski grad na svetu nalazi se u Brazilu... Svake godine
ljudi koji stanuju u slamovima moraju ponovo da prave svoje plehane krovove,
jer ih razjeda kisela kiša... Svako ko ovde duţe ţivi dobija gnojave bubuljice,
'aligatorsku koţu', kako kaţu Brazilci.
Najgore je stanovnicima u Vila Pansi, jednom slamu od 15.000 ljudi, od
kojih je većina dogurala do skromnih malih kućica od sivog kamena. Ovde se
gas-maske prodaju ĉak u samouslugama. Većina dece ima astmu, bronhitis,
bolesti grla i nosa i ospe na koţi.
U Vila Parisi moţete se lako orijentisati po mirisu. U jednom uglu klokoće
otvoreni kanal, u drugom teĉe zeleni sluzasti potok. Smrad kao od sagorelog
kokošijeg perja nagoveštava ĉeliĉanu, dok miris pokvarenih jaja ukazuje na
hemijsku fabriku. Emisioni memi ureĊaj, koji su postavili nadleţni gradski
organi, zakazao je 1977., nakon godinu i po dana rada. Oĉigledno da nije dorastao
zagaĊenju.
Istorija najprljavijeg grada na svetu poĉela je 1954., kad je Pe - gropras,
brazilska naftna kompanija izabrala priobalsku baruštinu za mesto svoje
rafinerije... Ubrzo dolaze ICosipa, brazilski koncem ĉelika i Kopegras,
ameriĉko-brazilski koncern veštaĉkog dubnva, posle kojih slede multinacionalne
kompanije kao Fiat, Dow Chemical i Union Caipide. Bio je to b um brazilskog
kapitalizma. Vojna vlada pozvala je inostrana preduzeća da kod njih izraĊuju
proizvode koji ne zagaĊuju okolinu. 'Brazil je u stanju i da izveze zagaĊenje',
hvalio se ministar za planiranje Paulo Velosa 1972. godine na Konferenciji o
zaštiti ĉove- kove okoline u Stokholmu. Jedini ekološki problem Brazila bila je
beda.
'Glavni razlozi bolesti jesu neuhranjenost, alkohol i cigarete', rekao je
Pegroprasov predstavnik za štampu. 'Ljudi su već bolesni kad
doĊu iz Kopataoa', sloţio se Paulo Figueiredo, direktor kompanije Union Carpide,

'a ako još više obole, onda to prebacuju na nas. To je jednostavno nelogiĉno.'
Guverner Sao Paula već dve godine pokušava da dovede sveţ vetar u zagaĊeni
Kopatao. Otpustio je 13 sluţbenika trome agencije za zaštitu sredine i postavio
kompjutere za nadgledanje emisija. Ali male kazne od nekoliko hiljada dolara
nisu omele ekološke prestupnike.
Katastrofa se dogodila 25. februara ove godine. Zbog javašluka Pegroprasa
700.000 litara ulja izlilo se u moĉvara sa sojenicama, u Vila Soco. U roku od dve
minute vatrena stihija prošla je kroz favelu. Izgorelo je preko 500 ljudi. Tela male
dece nikada nisu pronaĊena. 'Ona su jednostavno isparila od vreline', rekao je
jedan brazilski sluţbenik" (Der Spiegel, br. 50/1984., str. 110).
Bopal
„Ptice su padale sa neba... Indijanski bivoli, krave i psi leţali su mrtvi na
ulicama i poljima - naduti posle nekoliko sati na suncu Centralne Azije. A svuda
ugušeni ljudi, zgrĉeni, sa penom na usnama, zgrĉenih ruku zabijenih u zemlju:
3.000 ţrtava krajem prošle nedelje, a nove se još uvek nalaze; nadleţni organi
prestali su da broje. Verovatno će 20.000 ljudi oslepeti. Više od 200.000 je
povredeno. U gradu Bopalu, u noći izmeĊu nedelje i ponedeljka, dogodila se
industrijska apokalipsa kojoj nema ravne u istoriji: iz jedne hemijske fabrike
izašao je otrovni oblak i raširio se poput platna iznad 65 gusto naseljenih
kvadratnih kilometara; kad je konaĉno nestao, raširio se sladunjav miris
raspadanja. Grad se pretvorio u bojno polje, usred mira. Hindusi su spaljivali
mrtve na mestima za kremiranje, 25 u isto vreme. Ubrzo je nestalo drveta za
ritualno spaljivanje, tako da je plamen od kerozma lizao oko mrtvih tela.
Muslimansko groblje postalo je i suviše tesno. Stare grobnice morale su da se
otvore, kršeći time svete zapovesti islama. 'Ja znam da je greh sahraniti dva
ĉoveka u jednu grobnicu', ţalio se jedan od grobara. 'Neka nam Alah oprosti.
Stavljamo tri, ĉetiri, ĉak i više"' (isto, str. 108).
Za razliku od materijalne bede, pauperizacija Trećeg sveta kroz rizike

zarazna je za bogate. Umnoţavanje rizika izaziva zbijanje svetskog društva u
zajednicu opasnosti. Efekat bumeranga pogaĊa upravo i one bogate zemlje koje su
se nadale da su se izmeštanjem riziĉnih industrija oslobodile rizika. Ali zato
66 Ulrih Bek
moraju da uvoze ţivotne namirnice, po povoljnim cenama. U voću,

zrnima kalcaoa, namirnicama, listićima ĉaja itd. pesticidi se vraćaju
u svoju visokomdustrijalizovanu domovinu. Estremne meĊunarodne
nejednakosti i isprepletanost svetskog trţišta guraju siromašne ĉetvrti
u perifernim zemljama na vrata bogatih industrijskih centara. Oni
postaju legla svetske zaraze, koja - poput zaraznih bolesti siromašnih
u zbijenosti srednjo- velcovnih gradova - ne štedi m bogate ĉetvrti
svetske zajednice.
5. Dve epohe, dve kulture: o odnosu percepcije i proizvodnje rizika
Nejednakosti u klasnim i riziĉnim društvima mogu se preklapati,

meĊusobno uslovljavati, jedni mogu da proizvode druge. Nejednaka
raspodela društvenih dobara pruţa jedva savladive odbrambene
zidove i opravdanja za proizvodnju rizika. Ovde se mora napraviti
precizna razlika izmeĊu kulturne i politiĉke paţnje u pogledu rizika i
njihovog aktuelnog širenja.
Klasna društva su društva u kojima je, uprkos svim klasnim
jazovima, najvaţnije vidljivo zadovoljenje materijalnih potreba. Ovde
se konfrontiraju glad i izobilje, moć i nemoć. Bedi nije potrebno
samopotvrĊivanje. Ona postoji. Njena direktnost i oĉi- giednost
korespondira sa materijalnom evidentnošću bogatstva i moći.
Neminovnosti klasnih društava jesu u tom smislu neminovnosti
kulture vidljivosti: košĉata glad u kontrasta sa masnom sitošću, palate sa
straćarama, raskoš sa bedom.
Ove evidentnosti opipljivog upravo više ne vaţe u riziĉnim
društvima. Vidljivo pada u senku nevidljivih opasnosti. Ono što
izmiĉe mogućnostima percepcije više se ne poklapa sa nestvarnim, ali
moţe da poseduje ĉak povišen stepen opasne stvarnosti. Neposredna
potreba takmiĉi se sa poznatim elementom rizika. Premoć rizika
pomraĉuje svet vidljivih oskudica ili izobilja.
Trku izmeĊu opaţljivih dobara i neopaţljivih rizika ne mogu da
dobiju ovi drugi. Ne moţe se takmiĉiti vidljivo sa
nevidljivim. Paradoks hoće da upravo iz tog razloga trku dobiju nevidljivi

rizici.
Ignorisanje ionako neopaţljivih rizika, koje svoje opravdanje
uvek nalazi u eliminisanju opipljive bede - i zaista i ima (vidi Treći
svet!) - jeste kulturno i politiĉko tlo na kome rizici i opasnosti rastu,
cvetaju i napreduju. U preklapanju i takmiĉenju izmeĊu problema
klasnog, industrijskog i trţišnog društva sa jedne strane i onih riziĉnog
društva sa druge strane, pobeĊuje logika proizvodnje dobara u skladu
sa odnosima moći i merilima relevantnosti - i upravo iz tog razloga na
kraju pobeđuje rizično društvo. Evidentnost bede potiskuje percepciju rizika,
ali samo percepciju, ne njihovu realnost ili njihove efekte: negirani
rizici uspevaju naroĉito brzo i dobro. Na jednom odreĊenom stupnju
društvene proizvodnje, koja se karakteriše razvojem hemijske
industrije, ali takoĊe i tehnologijom reaktora, mikroelektronikom,
genetskim inţenjeringom, premoć logike i konflikti proizvodnje
dobara i stoga socijalna nevidljivost riziĉnog društva nisu dokaz
njegove nestvarnosti. Naprotiv, to je ĉak pokretaĉ nastanka riziĉnog
društva, a time i dokaz da ono postaje stvarnost.
To pokazuje preklapanje i proširivanje klasnih i riziĉnih poloţaja
u Trećem svetu; ali ništa manje mišljenje i delanje u bogatim
industrijskim zemljama. Osiguranje ekonomskog zamaha i rasta još
uvek ima neosporno najveći prioritet. Priziva se preteći gubitak radnih
mesta, da bi se podalje drţali trikovi za utvrĊivanje dozvoljenih
vrednosti emisija štetnih materija i popustila njihova primena, ili
spreĉilo svako istraţivanje odreĊenih otrovnih ostataka u
namirnicama. Cak.se uopšte ne evidentiraju ĉitave porodice otrovnih
materija s obzirom na njihove moguće ekonomske posledice; pravno
one ne postoje i upravo zbog toga mogu slobodno da se stave u promet.
Pri tom se prećutkuje kontradikcija, da je savlaĊivanje ekoloških
rizika u meĊuvremenu postala industrijska grana koja cveta i koja
milionima ljudi u Saveznoj Republici Nemaĉkoj garantuje sigurna (i
suviše sigurna) radna mesta.
68 Ulrih Bek
U isto vreme su izoštreni instrumenti za definicijska „savlaĊivanje"

rizika; odgovarajuće grane uzimaju maha. Oni koji ukazuju na rizike
dezavuišu se kao „defetisti" i proizvoĊaĉi rizika. Njihovo prikazivanje
rizika smatra se „nedokazanim". Efekti po ĉoveka i ĉovelcovu okolinu,
na koje oni ukazuju smatraju se „bezmemo preteranim", Potrebno je
više istraţivanja, kaţu oni, da bi bili sigurni kakva je situacija i da bi se
preduzele odgovarajuće mere. Prema njihovom mišljenju samo jedan
brzo rastući društveni proizvod mogao bi da stvori pretpostavke za
poboljšanu zaštitu ĉovekove okoline. Pozivaju se na poverenje u nauku
i istraţivanje. Njihova racionalnost do sada je, navodno, pronašla
rešenja za sve probleme. Suprotno tome, nauĉna kritika i strahovi u
pogledu budućnosti ţigosani su kao „iracionalnost". Oni se smatraju
pravim korenima svih zala. Rizik pripada progresu kao što pramĉani
talas pripada brzom brodu. Rizik nije otkriće savremenog doba. On se
tole- riše u mnogim oblastima društvenog ţivota. Smrtni sluĉajevi u
saobraćajnim nezgodama, na primer. Godišnje, takoreći bez traga,
nestane jedan grad osrednje veliĉine u Saveznoj Republici Nemaĉkoj.
Ljudi su se ĉak na to navikli. Tako ostaje još puno slobodnog prostora i
vazduha za udese sa otrovom i „manje katastrofice" sa radioaktivnim
materijama ili otpadom i sliĉno (koje su ionako krajnje neverovatne s
obzirom na nemaĉku bezbednosnu tehnologiju).
Ĉak ni dominantnost ove interpretacije ne moţe da nas zavara u
pogledu njene nestvarnosti. Njena pobeda je Pirova pobeda. Tamo gde
ona preovlaĊuje, proizvodi ono što negira: poloţaje ugroţenosti u
riziĉnom društvu. Ali u tome nema utehe nego, naprotiv, porasta
opasnosti.
6. Utopija svetskog društva
Zbog toga i upravo u negiranju i neopaţanju nastaje objektivno

zajedništvo globalnog poloţaja ugroţenosti. Iza mnoštva interesa preti i
raste stvarnost rizika, koja više ne zna za
društvene i nacionalne razlike i granice. Iza zidova indife- rentnosti

širi se opasnost. To, naravno, ne znaĉi da će s obzirom na sve veće
rizike civilizacije nastati velika harmonija. Upravo u ophoĊenju sa
rizicima pojavljuju se nove višestruke socijalne diferencijacije i
konflikti. Om se više ne drţe šeme klasnog društva. Oni nastaju pre
svega zbog dvostrukog lica rizika u razvijenom trţišnom društvu:
rizici ovde nisu samo rizici, oni su i trţišne šanse. Upravo sa razvojem
riziĉnog društva razvijaju se i antagonizmi izmeĊu onih koji su
pogođeni rizicima i onih koji od njih profitiraju. Na sliĉan naĉin raste
društveni i politiĉki znaĉaj znanja, a sa njim raspolaganje medijima da
se znanje oblikuje (nauka i istraţivanje) i da se širi (masovni mediji).
Riziĉno društvo je u tom smislu i društvo nauke, medija i informacija.
Stoga se u njemu otvaraju novi antagonizmi izmeĊu onih koji produkuju
definicije rizika i onih koji ih konzumiraju.
Ove tenzije izmeĊu posla i otklanjanja rizika, proizvodnje i
potrošnje definicija rizika provlaĉe se kroz sve oblasti društvene
delatnosti. Ovde leţe suštinski izvori borbe u vezi sa definisanjem razmera,
stepena i urgentnosti rizika.
Trţišno ekspanzivna eksploatacija rizika pogoduje jednom
opštem tamo-amo izmeĊu zamagljivanja i odmagljivanja rizika - sa
efektom da na kraju više niko ne zna, da li je „problem" moţda
„rešenje" ili obrnuto, ko od ĉega profitira, gde se kroz pretpostavke o
uzrocima razotkrivaju ili pokrivaju vinovnici i nije li ĉitava priĉa o
rizicima izraz prikrivene politiĉke dramaturgije, koja, u stvari,
namerava nešto sasvim drago.
Ali za razliku od dobara rizici uvek proizvode samo parcijalnu
polarizaciju, baziranu na prednostima koje oni takođe proizvode, jer još
nisu potpuno razvijeni. Ĉim element opasnosti doĊe u vidno polje,
prednosti i razlike nestaju. Rizici daruju, pre ili kasnije, ĉak i pre tnje,
koje relativizuju i podrivaju sa rizicima povezane prednosti i upravo sa
porastom opasnosti omogućavaju da kroz mnogostrukost interesa i
zajedništvo rizika postane stvarnost. Na taj naĉin, pod „krovom"
pogoĊenosti rizicima - svejedno koliko on pokriva - iza svih
antagonizama
70 Ulrih Bek
nastaju i zajedništva. Da bi se spreĉile opasnosti od nuklearne

energije, otrovnog otpada ili evidentnog uništavanja prirode,
pripadnici razliĉitih klasa, partija, profesionalnih grupa i starosnih
grupa organizuju se u graĊanske inicijative.
U tom smislu riziĉno društvo proizvodi nove antagonizme
interesa i novi tip zajedništva ugroţenih, ĉiji politiĉki kapacitet u
svakom sluĉaju ostaje potpuno otvoreno pitanje. U meri u kojoj se
rizici modernizacije pojaĉavaju i generalizuju i time ukidaju preostale
zone ne-pogoĊenosti, riziĉno društvo (za razliku od klasnog društva)
razvija jednu tendenciju ka objektivnom ujedinjenju pogoĊenih u
globalnim riziĉnim poloţajima. U graniĉnom sluĉaju su tako prijatelj i
neprijatelj, Istok i Zapad, iznad i ispod, grad i zemlja, crno i belo, Jug
i Sever izloţeni istom pritisku rastućih rizika civilizacije. Riziĉna
društva nisu klasna društva - to dovoljno ne kazuje. Ona u sebi sadrţe
ba- znodemokratsku razvojnu dinamiku, koja prelazi granice, kroz koju su ljudi
saterani u jedinstven poloţaj civilizacijskog samougroţavanja.
Utoliko riziĉno društvo raspolaţe novini izvorima sukoba i
konsenzusa. Umesto eliminisanja oskudice dolazi eliminisanje rizika. Iako
za ovo (još) nedostaju svest i forme politiĉkog organizovana, ipak se
moţe reći da riziĉno društvo kroz dinamiku ugroţavanja, koja se u
njemu pokreće, podriva granice nacionalnih drţava, kao i granice vojnih
saveza i ekonomskih blokova. Dok se klasna društva mogu organizovati
kao nacionalne drţave, riziĉna društva omogućavaju nastajanje
objektivnih „zajedništava ugroţenosti", koja se, konaĉno, mogu
skupiti samo u okviru svetskog društva.
Potencijal samougroţavanja, koji razvija civilizacija u procesu
modernizacije, ĉini utopiju svetskog društva malo realnijom ili bar
hitnijom. Kao što su ljudi u XIX veku morali pod kaznom ekonomske
propasti da nauĉe da se podrede uslovima industrijskog društva i
najamnog rada - isto tako moraju i danas i u buduće da se nauĉe da pod
korbaĉem apokalipse civilizacije sednu za sto i da preko svih granica
iznaĊu i sprovedu rešenja za opasnosti koje su sami izazvali. Pritisak u
tom pravcu moţe
se već danas osetiti. Ekološki problemi mogu se resiti samo na

objektivno smisaoni naĉin, pregovorima koji prevazilaze granice i
meĊunarodnim sporazumima, i u skladu sa tim put ka ovome vodi u
konferencije i sporazume koji prevazilaze vojne saveze. Opasnost od
skladištenja nuklearnog naoruţanja nezamislive razorne snage
uznemirava ljude u obe vojne sfere i stvara zajedništvo ugroţenosti,
ĉija politiĉka izdrţljivost tek treba da se pokaţe.
Politički vakuum
Pokušaji da se izvuĉe bar politiĉki smisao iz uţasa koji ne moţe

da se razume, ne treba da nas zavara o tome kako su u politiĉkom i
ekonomskom smislu ova novonastajuća objektivna zajedništva
ugroţenosti do sada lebdele u bezvazdušnom prostom. Naprotiv, ona
se sukobljavaju sa nacionalnodrţavnim egoizmima i preovlaĊujućim
unutardruštvenim partijskim i interesnim organizacijama industrijskih
društava. Nema mesta u dţungli korporativnog društva za takve
nadgrupne globalne rizike. Ovde svaka organizacija ima svoju
klijentelu i svoj „društveni milje" koji se sastoji od oponenata i
saveznika koje treba aktivirati i izigrati. Zajedništvo ugroţenosti
stavlja pluralistiĉku strukturu interesnih grupa pred gotovo nerešive
probleme. To unosi zbrku u usaglašene i uobiĉajene kompromisne
rutine.
Istina je: opasnosti rastu, ali se politiĉki ne pretvaraju u
preventivnu politiku za savlaĊivanje rizika. Štaviše, nije jasno koja
vrsta politike i politiĉkih institucija bi za to uopšte bila sposobna.
Nastaje jedno nepojmljivo zajedništvo koje odgovara nepojmljivosti
rizika. Ali ono ostaje više ideal nego stvarnost. U isto vreme, sa ovim
jazom nastaje vakuum politiĉke kompetentnosti i institucionalnosti,
ĉak predstava o tome. Otvorenost pitanja kako se treba politiĉki
odnositi prema opasnostima u jakom je kontrastu sa rastućom
potrebom za kreiranjem akcije i politike.
72 Ulrih Bek
Medu mnogim pitanjima koja se iza ovoga kriju jeste i pitanje o

političkom subjektu. Teoretiĉari klasnih društava XIX veka iz dobrih
razloga su za to izabrali proletarijat. Imali su zbog toga teškoća i do
danas ih imaju. Društvena i politiĉka evidentnost ove pretpostavke je
retrogradna, upravo zbog toga što je bila taĉna. Tekovine politiĉkog i
sindikalnog radniĉkog pokreta bile su velike, toliko velike da su ĉak
potkopale njegovu raniju ulogu kao vode u budućnosti. On je više
postao zaštitnik onoga što je već postignuto, što budućnost nagriza,
nego izvor politiĉke imaginacije koja traţi i nalazi odgovore na
opasnosti riziĉnog društva.
Ono što odgovara politiĉkom subjektu klasnog društva -
proletarijatu - u riziĉnom društvu je samo pogođenost svih manje ili više
uhvatljivim dţinovskim opasnostima. Tako nešto uvek se lako moţe
potisnuti. Za to su svi odgovorni i niko za to nije odgovoran.
Uostalom, svako je u tome, makar jednom nogom. Dragom je u borbi
za svoje radno mesto (zaradu, porodicu, kućicu, automobile, ţelje u
pogledu odmora itd. Ako se ovo izgubi, u svakom sluĉaju ste u sosu -
sa zagaĊenjem ili bez njega.). Ovo zaoštrava pitanja: Da li se
neuhvatljive univerzalne pogoĊenosti uopšte mogu politiĉki
organizovati? Da li su „svi" sposobni da budu politiĉki subjekti? Ne
skaĉe li se suviše ishitreno i lako sa globalne prirode opasnosti na
zajedništvo politiĉke volje i akcije? Nisu li globalnost i izloţenost svih
opasnostima upravo razlozi da se ne primećuju problematiĉne situacije
ili da se to radi samo indirektno, da se svaljuje na drage? Nisu li to
koreni koji vode stvaranju ţrtvenog jarca?
Od solidarnosti usled bede do solidarnosti iz straha?
Iako je politiĉki izraz otvoren, a politiĉke konsekvence vi -

šeznaĉne, u tranziciji od klasnog društva u društvo rizika poĉinje da se
menja kvalitet zajedništva. Šematski, dva potpuno razliĉita vrednosna
sistema izraţena su u ova dva tipa modernog društva. Klasna društva u
svojoj razvojnoj dinamici (u svojim
razliĉitim formulacijama, od Jednakosti šansi" do varijanti so-

cijalistiĉkih društvenih modela) ostaju vezana za ideal jednakosti. Ali
ne i riziĉno društvo. Njegov normativni kontrapro- jekat, koji je
njegova osnovna i pokretaĉka snaga, jeste bezbednost. Namesto
vrednosnog sistema „nejednakog" društva dolazi, dakle, vrednosni
sistem „nesigurnog" društva. Dok utopija o jednakosti sadrţi obilje
sadrţinsko-pozitivnih ciljeva koji se odnose na društvene promene,
utopija o bezbednosti ostaje karakteristiĉno negativna i defanzivna.
Ovde, u principu, nije više reĉ o tome da se postigne nešto „dobro"
nego još samo o tome da se spreči ono najgore. San klasnog društva je
da svi hoće i treba da učestvuju u podeli kolaĉa. Cilj riziĉnog društva
je da svi treba da budu pošteđeni od trovanja.
Shodno ovome se razlikuje i osnovna društvena situacija u kojoj
ljudi ţive u oba društva i spajaju se, a koja ih pokreće, odvaja ili
fuzioniše. Pokretaĉka snaga u klasnom društvu moţe se saţeti u jednu
reĉenicu: Ja sam gladan! Sa druge strane, pokret koji inicira riziĉno
društvo izraţen je iskazom: Ja se plašim! Namesto zajedništva usled
bede dolazi zajedništvo iz straha. Tip riziĉnog društva oznaĉava u tom
smislu jednu društvenu epohu u kojoj nastaje solidarnost iz straha i
postaje politiĉka snaga. Ali još je potpuno nejasno kako funkcioniše
vezivna snaga straha. Do koje mere se mogu opteretiti zajedništva iz
straha? Koje motive i snage za akciju ona pokreću? Kako se ponaša
ovo novo solidarno društvo uplašenih? Da li će društvena snaga
straha stvarno slomiti individualnu procenu koristi? Koliko su
spremna na kompromis zajedništva usled ugroţenosti koja produkuju
strah? U kakve oblike delovanja će se ona organizovati? Da li će strah
naterati ljude u iracionalnost, ekstremnost, fanatizam? Do sada strah
nije bio osnova racionalnog ponašanja. Zar i ova pretpostavka više ne
vaţi? Nije li strah - za razliku od materijalne bede - veoma nesigurna
osnova za politiĉke pokrete? Neće li već slaba promaja kontra-
informacija da oduva zajedništvo iz straha?
Drugi odeljak
Politička teorija znanja u

rizičnom društvu
Onaj koga pokreću ova pitanja mora da je - pored tehniĉko-

-hemijsko-biološko-medicinskog know-how - zainteresovali za
društveni i politički potencijal riziĉnog društva. To je ono ĉime ćemo se
ovde baviti. Analogija sa XIX vekom nudi se kao polazna taĉka. Moja
teza glasi da smo u riziĉnom društvu suoĉeni sa jednim tipom
pauperizacije koji je porediv, a uopšte i nije, sa pauperizacijom
radniĉkih masa u centrima rane industrijalizacije. Zašto
„pauperizacija" i u kom smislu?
1. Pauperizacija civilizacije
I u XIX veku i danas konsekvence, koje je većina ljudi doţivela

kao uništavajuće, povezane su sa društvenim procesom
industrijalizacije i modernizacije. U obe epohe suoĉeni smo sa
drastiĉnim i pretećim zahvatima u ĉovekove ţivotne uslove. Oni se
pojavljuju u vezi sa odreĊenim stupnjima u razvoju proizvodnih
snaga, integracije trţišta, odnosa vlasništva i moći. Svaki put moţe da
se radi o drugaĉijim konsekvencama - onda: materijalna
pauperizacija, nedaća, glad, teskoba; danas: ugro -
76 Ulrih Bek
ţavanje i uništavanje prirodnih osnova ţivota. Postoje i poredivi

aspekti, kao što su sadrţaj opasnosti i sistematika modernizacije kojom
se on proizvodi i raste. U tome je njena interna dinamika: ne zla
namera, nego trţište, konkurencija, podela rada, samo danas sve to
nešto globalnije. Kao i ranije, latentnost („sporedni efekti") se u oba
sluĉaja moţe probiti samo sukobom. Onda, kao i danas, ljudi su izlazili
i izlaze na ulice da protestuju, bilo je i ima glasne kritike progresa i
tehnike; bilo je ludizma - i lcontraargumenata.
Potom je - što danas moţe da se vidi - došlo do postepenog
priznavanja problema. Sistematski proizvedena patnja i ugnjetavanje
postajali su sve vidljiviji i morali su ih priznati oni koji su ih poricali.
Pravo svoja jedra širi prema vetru, nikako dobrovoljno, već uz snaţnu
podršku politike i ulice: opšte biraĉko pravo, pravo na društveno
staranje, pravo na rad, pravo saodluĉivanja. Paralele u odnosu na
današnjicu su oĉigledne: bezopasne stvari pretvaraju se u opasne -
vino, ĉaj, rezanci itd. Veštaĉka Ċubriva postaju dugoroĉni otrovi sa
posledicama širom sveta. Nekada jako hvaljeni izvori dobara
(nuklearna energija, hemijska industrija, genetski inţenjering)
pretvaraju se u nepredvidljive izvore opasnosti. Oĉiglednost opasnosti
sve više i više se suprotstavlja potrošaĉkim rutinama mimmizovanja i
prikrivanja. Agenti modernizacije - u privredi, nauci i politici - vide
sebe u neprijatnom poloţaju okrivljenog, koji poriĉe, i koga lanac
indicija tera na dobro preznojavanje.
Gotovo bi se moglo reći: svega toga je već bilo. Niĉeg novog. Ali
upravo padaju u oĉi sistematske razlike. Neposrednost liĉno i
društveno doţivljene bede danas je u kontrastu sa neuhvatljivošću
civilizacijskih opasnosti, koje dolaze do svesti tek u scientizovanom
mišljenju i ne mogu direktno da se odnose na primamo iskustvo. To su
opasnosti koje se sluţe jezikom hemijskih formula, bioloških odnosa i
medicinsko- -dijagnostiĉkih pojmova. Ovo ustrojstvo znanja ne ĉini
ih, naravno, manje opasnim. Naprotiv, jedna velika grupa populacije
suoĉena je danas, namerno ili ne, kroz udes ili katastrofe, u ratu ili
miru, sa pustošenjem i razaranjem, pred kojima nas izdaje
jezik, zakazuje moć imaginacije, pred kojima zakazuju sve medicinske i

moralne kategorije. U pitanju je apsolutno i neograniĉeno NE koje nam
preti, ne- uopšte, nezamislivo, nepojmljivo ne, ne, ne.
Ali: samo preti. Samo? Ovde je nagoveštena jedna druga suštinska
razlika: mi danas imamo posla sa pretečom mogućnošću koja tu i tamo
uţasnutom ĉoveĉanstvu pokazuje da nije samo mogućnost već ĉinjenica
na opoziv (a ne samo himera fantasta).
Ova razliĉitost u vrsti izmeĊu stvarnosti i mogućnosti dopunjuje se
ĉinjenicom da se - bar u Saveznoj Republici Nemaĉkoj, a o njoj ovde
govorim - pauperizacija kroz opasnosti poklapa sa suprotnošću
materijalne pauperizacije (bar kad se pred oĉima imaju slike XIX veka i
zemalja Trećeg sveta u kojima se umire od gladi). Ljudi nisu
osiromašeni, nego su ĉesto imućni, ţive u društvu masovne potrošnje i
izobilja (što izvesno moţe da bude praćeno pojaĉavanjem socijalnih
nejednakosti), uglavnom su dobro obrazovani i informisani, ali se plaše,
osećaju se ugroţenim i organizuju se tako da ne dopuste da se dogodi
jedino moguća provera njihovih realistiĉno-pesimistiĉnih vizija
budućnosti, u stvari, da je spreĉe. Potvrda ugroţenosti bila bi ne-
povratno samouništenje, a to je argument koji delotvomo transformiše
projektovanu opasnost u konkretnu. U tom smislu problemi koji se ovde
pojavljuju ne mogu se savladati povećanom proizvodnjom,
preraspodelom, povećanjem društvene bezbednosti itd. - kao u XIX
veku - nego zahtevaju ili ciljnu i temeljnu „politiku
kontrainterpretacije" ili fundamentalnu promenu mišljenja i
reprogramiranje vaţećih paradigmi modernizacije.
Ove razlike omogućavaju i da se shvati kako su onda i sada
pogoĊene sasvim razliĉite grupe. U prošlosti, pogoĊenost je bila
predodreĊena klasnom sudbinom, ĉovek se raĊao sa njom. Ona je
prianjala za njega. Protezala se od mladosti do starosti. Sadrţala se u
svemu: gde je ĉovek radio i šta je radio, šta je jeo, kako i sa kim je ţiveo,
kakve kolege i prijatelje je imao, koga je proklinjao i protiv koga je, ako
se moralo, izlazio na ulicu da protestuj e.
78 Ulrih Bek
Nasuprot tome, poloţaji ugroţenosti sadrţe sasvim drugi tip

pogoĊenosti. Ništa se u njima ne podrazumeva samo po sebi. Oni su
nekako univerzalni i nespecifiĉni. Ĉujemo za njih ili ĉitamo o njima.
Ovo prenošenje znanja znaĉi da su one grupe koje naginju tome da
budu pogoĊene boije obrazovane i da se aktivno informišu.
Nadmetanje sa materijalnom bedom ukazuje na jednu drugu
karakteristiku: svest o riziku i angaţman pre će se javiti tamo gde je
popustio ili nestao direktan pritisak u pogledu osiguranja egzistencije,
dakle, u bogatijim i zaštiće- šujim grupama (i zemljama). Opsena
nevidljivosti rizika moţe se otkloniti i liĉnim iskustvom, kao što su
znaci umiranja na omiljenom drvetu, planirana nuklearna centrala u
blizini, udes sa otrovnim otpadom, medijsko izveštavanje o tome i
sliĉno, koje nanovo pojaĉavaju senzibilitet za nove simptome,
toksiĉne ostatke u namirnicama itd. Ova vrsta pogoĊenosti ne stvara
socijalno jedinstvo, koje bi bilo vidljivo po sebi i drugima, ništa što bi
se moglo oznaĉiti ili organizovati kao društveni sloj, grupa ili klasa.
Ova razlika u tome kako ljude pogaĊaju klasni i riziĉni poloţaji je
suštastvena. Nešto oštrije reĉeno: u klasnim poloţajima biće
determiniše svest, u riziĉnim poloţajima je obrnuto, svest (znanje)
determiniše biće. Presudno za ovo jeste vrsta znanja, naime nemanje
liĉnog iskustva i veliĉina zavisnosti od znanja koje obuhvata sve
dimenzije definisanja ugroţenosti. Potencijal pretnji, koji se nalazi u
determinantama klasnog poloţaja - gubitak posla, na primer -
evidentan je svakome lco je pogoĊen. Za to nisu potrebna posebna
kognitivna sredstva: nisu potrebna merenja, statistiĉko istraţivanje,
nisu potrebne refleksije o validnosti, nije potrebno ispitivanje pragova
tolerancije. PogoĊenost je jasna i u tom smislu nezavisna od znanja.
Onaj lco sazna da ĉaj koji svakodnevno pije sadrţi DDT, a
novokupljena kuhinja fonnaldehid, nalazi se u sasvim drugaĉijoj
situaciji. Njegova pogoĊenost ne moţe se determinisati vlastitim
kognitivnim sredstvima i potencijalnim iskustvima. Da li se DDT
sadrţi u ĉaju ili formaldehid u kuhinji i u kojoj dozi, ostaje van dometa
njihovog znanja, kao i pitanje da li i u kojim
Rizično društvO 79
koncentracijama ove supstance imaju dugoroĉan ili kratkoroĉan štetni

efekat. Ali kako će se odgovoriti na ova pitanja, deter- miniše na ovaj
ili onaj naĉin njegovu pogodenost. Bilo da ili ne, stepen, razmera i
pojavne forme njegove ugroţenosti u principu su zavisne od eksternog
znanja. Poloţaji ugroţenosti na ovaj naĉin stvaraju zavisnosti koje
nisu poznate u klasnim poloţajima: pogoĊeni postaju nekompetentni za
stvari koje se tiĉu njihove vlastite pogoĊenosti. Oni gube bitan deo
svoje kognitivne suverenosti. Štetno, opasno, neprijateljsko vreba
svuda. Bilo da je neprijateljsko ili prijateljsko, ono izmiĉe vlastitim
sposobnostima prosuĊivanja, ostaje prepušteno pretpostavkama,
metodama, kontroverzama producenata eksternog znanja. Shodno
tome, u riziĉnim poloţajima stvari svakodnevnog ţivota mogu se,
takoreći preko noći pretvoriti u „trojanske konje" iz kojih iskaĉu
opasnosti, a sa njima i eksperti za rizike, i u svaĊi jednih sa drugima
objavljuju ĉega se treba plašiti, a ĉega ne. Ĉak odluka da li ih treba
pustiti ili uopšte moliti za savet, više nije u rukama onih koji su
pogoĊeni. PogoĊeni više ne traţe eksperte za rizike, nego eksperti za
rizike iznalaze ţrtve. Mogu da doĊu iznebuha, jer ugroţenosti se mogu
projektovati na sve predmete iz svakodnevnog ţivota. I tu se oni sada
nalaze - nevidljivi, a ipak sveprisutni - i prizivaju eksperte kao izvore
odgovora na pitanja koja glasno postavljaju. Poloţaji ugroţenosti su u
tom smislu vrela iz kojih kuljaju pitanja na koja pogođeni ne znaju
odgovor.
Sa druge strane, ovo takoĊe znaĉi da sve odluke koje se donose u
okviru produkovanja znanja o rizicima i ugroţenostima civilizacije
nikada nisu samo odluke o sadrţaju znanja (upitnici, hipoteze,
metode, procedure, dozvoljene vrednosti itd.). One su u isto vreme i
odluke o pogođenostima, o razmeri i tipu ugroţenosti, o elementima
opasnosti, o populaciji na koju se odnose, o zakasnelim efektima, o
merama koje treba pre- duzeti, o onima koji su odgovorni, o zahtevima
za obeštećenje. Ako se danas na društveno obavezujući naĉin
konstatuje da su formaldehid, DDT itd., u koncentracijama u kojima
se ove hemijske supstance javljaju u svakodnevnim potrošnim
predme
80 Ulrih Bek
tima i namirnicama, opasni po zdravlje, to je jednako katastrofi, jer su

svuda prisutni.
Time je jasno da se prostor za naučno istraţivanje sve više
smanjuje, dok potencijal opasnosti raste. Da se danas prizna kako se
pogrešilo sa utvrĊivanjem dozvoljenih vrednosti u pogledu
podnošljivosti pesticida - što bi u principu bilo normalno u nauci - bilo
bi ravno izazivanju političke (ili ekonomske) katastrofe i već bi se
zbog toga moralo spreĉiti. Destruktivne snage, sa kojima nauĉnici
danas moraju da se bore na svim poljima, nameću im nehumani zakon
o nepogrešivosti. Nije samo kršenje ovog zakona jedna od najljudskijih
osobina, nego je sam zakon u jasnoj protivureĉnosti sa nauĉnim
idealima progresa i kritike (up. str. 309 i si.).
Za razliku od vesti o smanjenju dohotka i sliĉnih, vesti o
otrovnim supstancama u namirnicama, potrošnim dobrima ltd. sadrţe
jedan dvostruki šok. Samoj pretnji pridruţuje se gubitak suverenosti u
odnosu na procenu opasnosti, kojima smo direktno izloţeni. Otvara se
ĉitava birokratija znanja sa svojim dugim hodnicima, klupama za
ĉekanje, nekompetentnim, polu- kompetentnim i nerazumljivim
sleganjem ramenima i pozerima. Postoje prednji ulazi, sporedni ulazi,
tajni izlazi, saveti i (kontra)informacije: kako se dolazi do znanja,
kako to treba raditi, ali, u stvari, kako se miksira, podešava, izvrće i
uvrće, i na kraju tako lepo predstavi, da se ne kaţe šta stvarno znaĉi, a
oznaĉi ono što bi ljudi pre trebalo da zadrţe za sebe. Sve to ne bi
trebalo da bude tako dramatiĉno i moglo bi lako da se ignoriše, kad se
ne bi radilo o stvarnim i liĉnim opasnostima.
Sa druge strane, ispitivanja istraţivaĉa rizika paralelno se
odvijaju i u svaĉijoj kuhinji, ĉajdţinici ili vinskom podrumu. Svaka od
njihovih centralnih kognitivnih odluka izaziva takoreći - ako se prvo
premosti cela podela rada - skakanje ili padanje nivoa otrova u krvi
populacije. Dakle, u riziĉnim poloţajima se - drugaĉije nego u klasnim
poloţajima - kva.li.tet ţivota i proizvodnja znanja direktno potiskuju i
ukrštaju.
Sledi da su politiĉka sociologija i teorija riziĉnog društva u
suštini sociologija znanja, a ne sociologija nauke; upravo socio
logija svih primesa, amalgama i aktera znanja u njihovom konfliktnom

kombinovanju i suprotstavljanju, njihovim osnovama, njihovim
zahtevima, njihovim zabludama, njihovim iracionalnostima, njihovim
istinama i njihovim nemogućnostima da znaju znanje na koje polaţu
pravo. Da rezimiramo: nije vidljiva sadašnja kriza budućnosti; ona je
mogućnost na putu ka stvar- i nosti. Ali, kako se to upravo dogaĊa sa
mogućnostima, to je jedna 1pretpostavka, za koju se nadamo da se neće
ostvariti. Pogrešnost ove tvrdnje leţi, dakle, u nameri prognoze. Ona je
jedno nevidljivo dopadanje bede pred bogatstvom koje cveta, u
principu globalnih jrazmera, ali bez politiĉkog subjekta. A ipak je to
jasno i nedvosmisleno padanje u bedu, ako se taĉno ima pred oĉima i
ono što je | zajedniĉko i ono što je razliĉito u odnosu na XIX vele. Pored
lista jsmrtnih sluĉajeva, bilansa zagaĊenja i statistika udesa, i drugi
indi- i katori govore u prilog ovoj tezi o dopadanju bede.
Faza latentnih rizičnih pretnji primiče se kraju. Nevidljive
opasnosti postaju vidljive. Oštećivanje i uništavanje prirode ne vrši se
samo van liĉnog iskustva u sferi hemijsko-fiziĉko-bio- loških lanaca
efekata, nego nas sve više peĉe za oĉi, hvata za nos i probada u ušima.
Da navedemo samo najupadljivije fenomene: rapidno pretvaranje
šuma u kosture, penom krunisani 'unutarnji reĉni putevi i mora, naftom
izmazani leševi ţivotinja, jsmog, erozija zgrada i kulturnih spomenika
usled zagaĊenja, i'lanac udesa sa otrovom, skandali i katastrofe u vezi
sa otrovom i saopštavanje o tome u medijima. Sve su duţe liste otrova
i štetnih materija u namirnicama i svakodnevnim potrošnim dobrima.
Barijere „dozvoljenih vrednosti" izgleda da su podesnije za zahteve za
švajcarski sir (što više rupa, to bolje), nego za zaštitu zdravlja naroda.
Demanti odgovornih sve su glasniji, a slabiji u pogledu argumentacije.
Iako neke stvari ovde ostaju teza koju treba argumentovati, ipak je već
po ovoj listi jasno da kraj latentnosti ima dve strane, sam rizik i (javnu)
percepciju rizika. Nije jasno da li su se pojaĉali rizici ili se izoštrio naš
pogled na njih. Obe strane se poklapaju, uslovljavaju, pojaĉavaju jedna
drugu i zato što su rizici rizici u znanju, percepcija rizika i rizici nisu
dve razliĉite nego jedna ista stvar.
82 Ulrih Bek
Lista umiranja biljaka i ţivotinja praćena je izoštrenom svešću

javnosti u pogledu rizika, povećanim senzibilitetom za ugroţenosti
civilizacije, koji uzgred ne treba brkati sa otporom prema tehnici i
demonizovati ga kao takvog. Upravo mladi ljudi koji su zainteresovali
za tehniku vide i imenuju ove opasnosti. Povišena svest o rizicima
moţe se videti na meĊunarodnim komparativnim ispitivanjima javnog
mnjenja u zapadnim industrijskim drţavama, kao i na većoj relativnoj
vrednosti odgovarajućih vesti i izveštaja u masovnim medijima. Ovaj
gubitak latentnosti, ova rastuća svest o rizicima civilizacije, koja je još
pre jedne decenije bila potpuno nezamisliv fenomen, a sada je već
politiĉki faktor prvog reda, nije rezultat jednog opšteg buĊenja, nego
se bazira na sistematskim razvojima.
Prvo, scientizacija rizika se povećava; drugo - jedno uslovljava
drugo - posao sa rizicima raste. Daleko od toga da je samo kritika,
pokazivanje ugroţenosti i rizika civilizacijskog razvoja - uprkos svim
otporima i demonizujućim akrobacijama —faktor ekonomskog uspona
prvog reda. Sve to postaje i suviše jasno na razvoju odgovarajućih
ekonomskih branši i grana ekonomije, a isto tako na sve većim javnim
utrošcima za zaštitu ĉovekove sredine, za savlaĊivanje bolesti
civilizacije itd. Industrijski sistem profitira od neprilika koje proizvodi,
i to sasvim lepo (up. M. Jänicke, 1979).
Proizvodnjom rizika potrebe se definitivno izvlaĉe iz svoje
preostale usidrenosti u prirodnim faktorima i time iz svoje ko-
naĉnosti, ispunjivosti. Glad se moţe utoliti, potrebe zadovoljiti, a
rizici su „bure potreba bez dna", nezavršivi, beskonaĉni. Nasuprot
potrebama, rizici se mogu ne samo izazvati (reklamom i si.), produţiti
shodno potrebama prodaje, nego se, kratko reĉeno, njima moţe
manipulisati. Menjanjem definicije rizika mogu se stvarati potrebe
potpuno novog tipa, a time i trţišta. Pre svega potreba za
izbegavanjem rizika - otvorena za tumaĉenja, kauzalno izvodljiva,
beskonaĉno umnoţljiva. Proizvodnja i potrošnja se etabliranjem
riziĉnog društva podiţu na sasvim novi nivo. Namesto utvrĊenih i
manipulativnih potreba kao referentne taĉke proizvodnje roba dolazi
samoproizvodljiv rizik.
Ako ne zaziremo od smelijeg poreĊenja, moţemo reći daje u

proizvodnji rizika razvijeni kapitalizam apsorbovao, gene- ralizovao i
normalizovao razornu snagu rata. Sliĉno kao u ratu, rizici civilizacije
kojih ljudi postaju svesni, mogu da „unište" naĉine proizvodnje (na
primer, automobili koji izazivaju jako zagaĊenje, poljoprivredni
viškovi), dakle da savladaju krize u prodaji i stvore nova trţišta, koja
povrh toga mogu na nov naĉin da se proširuju. Proizvodnja rizika i
njeni kognitivni predstavnici - kritika civilizacije, kritika tehnike,
kritika ekologije, dramaturgija i istraţivanje rizika u masovnim
medijima - jesu sistemski imanentna normalna forma revolucionisanja
potreba. Sa rizicima - kao što bi rekao Luman - privreda postaje „samo-
referencijalna" , nezavisna od konteksta zadovoljenja ljudskih potreba.
Ali za ovo je bitno „savlaĊivanje" simptomatičnih i simboličnih
rizika. Sa savlaĊivanjem rizika rizici takoreći moraju da rastu. Oni, u
stvari, ne smeju da se uklanjaju kao uzroci, kao izvori. Sve mora da se
odvija u okviru kozmetike rizika: upa- ldvanja, smanjivanja
simptomatiĉnih zagaĊenja, ugradnja filtera, a zadrţavanje izvora
zagaĊenja. Dakle, nikakva preventivna , nego simboliĉna industrija i
politika eliminisanja umnoţavanja rizika. Ono „kao da" mora da
pobedi i postane program. Za to su potrebni „alternativni bukaĉi" isto
koliko i kritiĉki i tehnološki orijentisani nauĉnici koji se bave rizicima
i alternativni nauĉnici. Delom samofmansirajuće („samopomoć"!),
delom javno fmansirane, ove grupe su generalno, moţe se reći,
„agencije za pridobijanje javnosti unapred" za stvaranje novih
prodajnih trţišta za rizike.
Fikcija? Polemika? Tendencija razvoja u ovom pravcu mo ţe se
već danas dokazati. Ukoliko bi ovo uspelo, onda bi i ova pobeda bila
Pirova pobeda, jer bi rizici kroz svu ovu kozmetiku, u stvari, rasli, a time
i globalna ugroţenost svih. Ovde bi nastalo jedno društvo u kome bi
eksplozivna snaga rizika svakome dobro zabiberila i zatrovala ukus'
profita. Bez obzira na to, već mogućnost ilustruje misao, koja ovde
zauzima centralno mesto: industrijsko društvo - uostalom,
kapitalistiĉko isto ona-
84 Ulrih Bek
ko kao „socijalistiĉko" - sistematski proizvodi svoju vlastitu

ugroţenost i dovoĊenje u pitanje samog sebe kroz umnoţavanje i
ekonomsku eksploataciju rizika. Ova društvenoistorijska situacija i
njena dinamika sasvim su poredivi sa situacijom na izmaku feudalnog
doba na pragu industrijskog društva. Isto kao što je feudalno plemstvo
ţivelo od graĊanstva koje je privreĊivalo (preko od feuda zavisnog
davanja prava na trgovinu i ekonomsko korišćenje, kao i preko
obrtniĉkih poreza) i pot- pomagalo ga iz vlastitog interesa i na taj
naĉin ne ţeleći nuţno stvorilo naslednika, koji je postajao sve moćniji,
isto tako se razvijeno industrijsko društvo „hrani" rizicima koje
proizvodi i na taj naĉin stvara socijalne poloţaje ugroţenosti i
politiĉke potencijale, koji dovode u pitanje osnove dosadašnje
modernizacije.
2. Zablude, obmane, greške i istine: o konkurenciji racionalnosti
Tamo gde višak rizika baca u zasenak višak dobara, dobij a na

znaĉaju naizgled bezazlena razlika izmeĊu rizika i percepcije rizika -
i: istovremeno gubi svoju opravdanost. Monopol na racionalnost koji
uţiva nauĉna definicija rizika stoji i pada sa ovom podelom, jer se sa
njom pretpostavlja mogućnost objektivnog i obavezujućeg
utvrĊivanja rizika na specijalizovan naĉin i preko struĉnog autoriteta.
Nauka „utvrĊuje rizike", a narod „opaţa rizike". Odstupanja pokazuju
dimenziju „iracionalnosti" i „odbojnosti prema tehnici". Ova podela
sveta na eksperte i ne-eksperte sadrţi i sliku o javnoj sferi.
„Iracionalnost" „devijantne" javne „percepcije" rizika leţi u ĉinjenici
da se u oĉima tehnološke elite većina populacije još ponaša kao stu -
denti tehniĉkih fakulteta u prvom semestru ili pre njega. Oni su,
doduše, neuki, ali pokazuju dobru volju, trude se, ali nemaju pojma.
Na toj slici populaciju ĉine samo „nabeĊem inţenjeri", koji još ne
poseduju dovoljno znanja. Om samo treba da se nakljukaju tehniĉkim
detaljima, a onda će se prikljuĉiti gledištu
i proceni eksperata o tehniĉkom upravljanju rizicima i time

beznziĉnošću rizika. Protesti, strahovi, kritika, otpori u javnosti jesu
čist informacioni problem. Kada bi ljudi samo znali ono što znaju
tehniĉki struĉnjaci i kako oni misle, umirili bi se - inaĉe su upravo
beznadeţno iracionalni.
Ovo shvatanje je pogrešno, ĉak u svom visokomatema-
tiĉko-statistiĉkom ili tehnološkom ruhu iskazi o rizicima sadrţe iskaze
tipa: tako ţelimo da ţivimo - dakle, iskaze na koje, samo permanentnim
prekoračivanjem granica svojih disciplina, jedino prirodne i tehniĉke
nauke mogu da pruţe odgovore. Ali time se uloge izokreću:
neprihvatljivost nauĉne definicije rizika nije nešto što se populaciji
moţe predoĉiti kao „iracionalnost", nego, upravo suprotno, ukazuju na
to da su kulturne premise prihvatljivosti, sadrţane u
nauĉnotehnološkim iskazima o rizicima, pogrešne. Tehniĉki eksperti
za rizike greše u empirijskoj taĉnosti svojih implicitnih vrednosnih
premisa, naime u pretpostavkama o tome šta narodu izgleda
prihvatljivo, a šta ne. Priĉa o „pogrešnoj, iracionalnoj" percepciji
rizika kod populacije, u stvari, kruniše ovu zabludu: nauĉnici
sklanjaju od empirijske kritike svoje pozajmljene predstave o
kulturnoj prihvatljivosti, podiţu svoje predstave o predstavama dragih
ljudi u dogmu i penju se na ovom klimavom tronu do presuditelja
„iracionalnost" naroda, o ĉijoj predstavi bi oni zapravo morali da
saznaju i uzmu je za osnovu svoga rada.
Ovo se moţe i drugaĉije videti: u bavljenju rizicima prirodne
nauke su se nedobrovoljno i neviĊeno same delom razvlastile, prisilile
na demokratiju. Iskazi o rizicima sadrţe u svojim implicitnim
kulturnim vrednosnim predstavama o ţivotu vrednom ţivljenja nešto
malo saodhičivcmja. Nauĉnotehnološka percepcija rizika moţe se,
doduše, odupreti saodluĉivanju - kao što su se feudalci suprotstavili
uvoĊenju opšteg biraĉkog prava - obrtanjem pretpostavke o
iracionalnosti, ali se ona u isto vreme sama obavezuje na to, ako ne
ţeli da permanentno i sistematski donosi argumente suprotne svojim
vlastitim zahtevima za empirijsku taĉnost svojih pretpostavki.
86 Ulrih Bek
I razlika izmeĊu (racionalnog) nauĉnog utvrđivanja rizika i

(iracionalne) percepcije rizika preokreće ulogu nauĉne i socijalne
racionalnosti u nastajanju svesti o civilizacijskim rizicima. Ona je
falsifikovanje istorije. Danas priznato znanje o rizicima i
ugroţenostima nauĉno-tehniĉke civilizacije moglo je da se ustanovi
samo suprotstavljanjem golemim osporavanjima, ĉesto ţestokom
otporu „nauĉnotehnološke racionalnosti", zatoĉene u samodovoljno i
tesnogrudo verovanje u progres. Nauĉno istraţivanje rizika svuda
hramlje za socijalnom kritikom industrijskog sistema iz perspektive
zaštite ĉovekove okoline, progresa i kulture. U tom smislu, u
nauĉno-tehniĉkom bavljenju rizicima civilizacije uvek postoji jedan
dobar deo nepriznatog kulturnokritičkog preobraćanja, a zahtev
tehniĉkih nauka za monopol na racionalnost u percepciji rizika time je
ekvivalentan zahtevu na nepogrešivost pape koji je prešao u
protestantizam.
Rastuća svest o rizicima mora se rekonstruisati kao borba
konkurentnih, delom protivureĉnih, delom poklapajućih zahteva za
racionalnost. Hijerarhija kredibiliteta i racionalnosti ne moţe se
pretpostaviti, nego se mora pitati kako na primeru percepcije rizika
socijalno nastaje „racionalnost", dakle, kako se u nju veruje, sumnja,
kako se ona definiše, redefiniše, stiĉe i proigrava. U tom smislu treba
da se razvije logika, odnosno ne-logika kao i suprotstavljanje i
kooperacija nauĉne i socijalne percepcije i procene rizika civilizacije.
Pri tom se moţemo pozabaviti pitanjem: koji sistematski izvori
grešaka i zabluda su ugraĊeni u naučnu percepciju rizika, koji postaju
vidljivi tek u referencijalnom horizontu socijalne percepcije rizika? I
obratno: do koje mere socijalna percepcija rizika ostaje upućena na
nauĉnu racionalnost, ĉak tamo gde je ona sistematski osporava i
kritikuje i preti da je pretvori u oţivljavanje precivilizacijskih
doktrina?
Moja teza je da poreklo kritike nauke i tehnike i nauĉne skepse ne
leţi u „iracionalnosti" kritiĉara, nego u tome što nauĉnotehnološka
racionalnost zakazuje pred sve većim rizicima i civilizacijskim
ugroţenostima. Ovo zakazivanje nije neka puka prošlost, nego akutna
sadašnjost i preteća budućnost. To ĉak tek postepeno postaje vidljivo u
svojoj punoj razmeri. Niti
je to zakazivanje pojedinih nauĉnika ili disciplina, već je sistematski

zasnovano u institucionalno-metodološkom pristupu nauka rizicima.
Nauke tako kako su konstituisane - sa svojom hiperspecijalizovanom
podelom rada, svojim koncentrisanjem na metodologiju i teoriju,
svojom eksterno determinisanom apstinencijom od prakse - uopšte
nisu u stanju da adekvatno reaguju na rizike civilizacije, jer izuzetno
uĉestvuju u nastajanju i rastu rizika. Nauke pre postaju - delom sa
jasnom svešću o „ĉistoj nauĉnosti", delom sa sve većom griţom savesti
- legitimni pokrovitelji globalnog industrijskog zagaĊivanja i
kontaminacije vazduha, vode, ţivotnih namirnica itd., kao i sa tim
povezanog opšteg poboljevanja i umiranja biljaka, ţivotinja i ljudi.
Kako se ovo moţe pokazati? Svest o rizicima modernizacije
probila se nasuprot otporu nauĉne racionalnosti. Do nje vodi široki
trag nauĉnih zabluda, pogrešnih procena i mini- mizacija. Istorija
rastuće svesti i socijalnog priznavanja rizika poklapa se sa istorijom
demistifikacije nauka. Druga strana priznavanja je opovrgavanje onog
nauĉnog „ništa ne vidim, ništa ne ĉujem, nikakav miris ne osećam,
ništa ne znam".
Ekonomsko slepilo za rizike
Prvobitna zabluda o riziĉnosti neke tehnologije leţi u pogrešnom shvatanju

i mimmizaciji nuklearnih rizika. Ĉitalac danas ne veruje svojim oĉima kad ĉita
šta se savetuje ljudima 1959. godine u jednom oficijelnom uputstvu savezne vlade
(Zapadna Nemaĉka - prim. prev.) o „ponašanju prilikom vazdušnih napada":
„Jaka zaslepljujuća svetlosna munja je prvi znak detonacije atomske
bombe. Njen toplotni efekat izaziva opekotine.
Stoga... munjevitom brzinom pokriti osetljive delove tela kao što su oĉi,
lice, vrat i ruke!
Munjevitom brzinom skoĉiti u neku rupu na zemlji, jamu ili jarak!
U nekom prevoznom sredstvu odmah se sagnuti ispod prozora, zaustaviti
vozilo, baciti se na pod vozila i zgrĉivši se zaštititi lice i ruke!
88 Ulrih Bek
Ako je moguće, potraţiti zaštitu ispod nekog ĉvrstog stola, pi saćeg stola,
tezge, kreveta ili drugih delova nameštaja!
U podrumu imaš više izgleda da preţiviš nego u gornjim spra - tovima. Ne
ruši se svaki podrumski plafon!
Pri pojavi ABH-oruţja odmah staviti ABH-zaštitnu masku!
Ako nemaš ABH-zaštitnu masku, ne udiši duboko, zaštiti disajne puteve
drţeći po mogućstvu vlaţnu maramicu preko usta i nosa!
Oĉisti i dekontaminiraj se od radijacije, zaraze i otrova u zavisnosti od
okolnosti!
Ne dozvoli paniku, izbegni bezglavu ţurbu, ali radi!"*
Apokaliptiĉna katastrofa se eufemizira na meru „liĉne svar-

ljivosti", „Kraj komparativa" (Ginter Anders), koji leţi u svakoj
nuklearnoj opasnosti, potpuno se pogrešno razume i minimizuje.
Saveti nenamerno slede humoristiĉnu horor-logiku: „Ako si mrtav,
pazi! Opasno je odlagati!" (G. Anders, isto).
Ovaj pragreh nuklearne fizike i nuklearne tehnologije nije
sluĉajnost. On nije ni individualno uslovljen niti je neki specifiĉan
„operativni udes" neke prirodno-nauĉne discipline. On nas
prvenstveno svojom radikalnošću ĉini svesnim centralnog
institucionalnog izvora greške tehniĉkih nauka u ophoĊenju sa
samoproizvedenim rizicima: u naporima za povećanjem produk-
tivnosti uvek su se zanemarivali i još se zanemaruju rizici koji su sa tim
povezani. Najveći prioritet nauĉno-tehniĉke radoznalosti tiĉe se koristi za
produktivnost , a tek posle toga, a ĉesto ni u drugom koraku, razmišlja se
i o ugroţenostima koje su sa ovim povezane.
Dakle, prvi razlog proizvodnje rizika i njihovog pogrešnog
shvatanja jeste jedna „ekonomska kratkovidost" prirodno-nauĉ-
notehnološke racionalnosti. Njen pogled je uperen na prednosti za
produktivnost. Time je ona u isto vreme pogoĊena jednim sistematski
uslovljenim slepilom za rizike. Dok se mogućnosti privredne
iskoristljivosti jasno predviĊaju, razvijaju, isprobavaju i istraţuju po
svim pravilima, sa rizicima ljudi uvek tapkaju u mraku i potom bivaju
strašno iznenaĊeni i uplašeni
* (Wehrpolitische Information, Wehrberichterstattung aus aller Welt , Kö ln, 1959, cit irano prema
Günt her Anders, Die atomare Bedrohung, München, 1983, st r. 133 i dr.).
njihovim „nepredviĊenim" ili ĉak „nepredvidljivim" dolaskom.

Suprotna ideja da se prednosti za produktivnost „neviĊeno" i
„neţeljeno" registruju kao latentni sporedni efekti svesne kontrole
rizika tek naknadno, suprotstavljajući se otporima riziĉno
orijentisane prirodne nauke, izgleda potpuno apsurdna. To još
jednom pojašnjava kako se po sebi razumljivo jedan tip interesovanja za
znanje koje povećava produktivnost (kako kaţe Habermas) istorijski
ispoljava u prirodno-nauĉno usmerenom tehniĉkom razvoju, jedno
interesovanja koje se odnosi na logiku proizvodnje dobara i ostaje
utkano u nju.
Glasovi „sporednih efekata"
Ono što na jednoj strani izaziva povećanje produktivnosti, na

drugoj ĉini ljude bolesnim. Roditelji ĉija deca pate od napada
pseudogušobolje razbijaju glavu o zidove nauĉnog poricanja
postojanja rizika modernizacije. O beskrajnom strahu govore svi om
koji su doţiveli da njihovo dete noću kašlje kao magarac, leţeći u
krevetu oĉiju razrogaĉenih od straha i boreći se za vazduh. Od kada
znaju da štetne materije u vazduhu ne ugroţavaju samo drveće,
zemlju i vodu, nego pre svega bebe i decu, više ne prihvataju napade
kašlja kao udare sudbine. Širom Savezne Republike Nemaĉke
udruţili su se u više od 100 graĊanskih inicijativa. Njihov zahtev je
„Smanjiti sumpor-dioksid umesto samo o tome trabunjati!" (up. U.
Konig, Der Stern, april 1985).
O problemima svoga poloţaja više ne moraju da razmišljaju.
Ono što su za nauku „latentni sporedni efekti" i „nedokazane veze",
za njih su deca koja kašlju kao magarci, koja pomodre po maglovitom
vremenu, koja se krkljajući bore za vazduh. Na njihovoj strani ograde
„sporedni efekti" imaju glasove, oči, lica, suze. Tako su uzdrmane izjave
o irelevantnosti, a pitanja se izokreću gotovo sama od sebe. A ipak će
uskoro morati da saznaju kako njihova vlastita objašnjenja i iskustva
ništa ne vrede, dogod su u koliziji sa etabliranom nauĉnom
90 Ulrih Bek
naivnošću. Krave seljaka pored novoizgraĊene hemijske fabrike mogu

da poţute, ali dogod se to „nauĉno ne dokaţe", to nije sporno.
Dakle, sami ljudi postaju mali, privatni alternativni eksperti za
pitanja rizika modernizacije. Rizici za njih nisu rizici, nego deca koja
ţalosno pate, jeĉe, koja modre. Ljudi se bore za svoju decu. Rizici
modernizacije, za koje u jednom visolcoprofesio- nalizovanom
sistemu, u kome svako ima svoju odgovornost, inaĉe nilco nije
odgovoran, imaju advokata: roditelji poĉinju da sakupljaju podatke i
argumente. „Bele mrlje" rizika modernizacije, koje za nauĉnu
racionalnost ostaju „neviĊene" i „neosigurane", njihovim kognitivnim
pristupom vrlo brzo poprimaju oblik. Roditelji otkrivaju da su
utvrĊene dozvoljene vrednosti za štetne materije u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj i suviše visoke. Mada su ispitivanja pokazala da već kod
kratkotrajne koncentracije od 200 mikrograma sumpor-dioksida po
kubnom metru vazduha deca upadljivo ĉesto boluju od
pseudogušobolje, prema vaţećim dozvoljenim vrednostima u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj dozvoljeno je dvostruko više, što je
ĉetiri puta više od onoga što Svetska zdravstena organizacija smatra
prihvatljivim kao kratkotrajnu vrednost. Roditelji dokazuju da su
rezultati merenja u okvirima „dopuštenog" samo zbog toga što se
najviše vrednosti iz jako zahvaćenih gradskih podruĉja i vrednosti iz
zelenih stambenih ĉetvrti svode na srednju vrednost i time na neki
naĉin potiru. „Ali naša deca se", kaţu oni, „ne razboljevaju od srednje
vrednosti."
Razotkrivena „praksa podvaljivanja" nauĉnika ukazuje na
kategorijalne razlike izmeĊu nauĉne i socijalne racionalnosti u
ophoĊenju sa rizicima.
Poricanje kauzalnosti rizika
Na poĉetku bejahu različite pogođenosti. Ljudi su se našli sa obe

strane iste ograde. Ako se nauĉniku potkrade neka greška, to će u
najgorem sluĉaju malo da naruši njegovu re
putaciju (ako je „greška" dobrodošla, moţe mu ĉak doneti una-

preĊenje). Na strani pogoĊenih ista stvar poprima sasvim drugaĉije
pojavne forme. Greška u odreĊivanju dozvoljene vrednosti ovde pod
odreĊenim okolnostima znaĉi ireverzibilna oštećenja jetre, opasnost
od raka. Shodno tome su drugaĉije i urgentnosti, vremenski horizonti i
norme prema kojima se men pogrešivost greški.
Nauĉnici insistiraju na „kvalitetu" svoga rada, jako poštuju
teorijskometodološke standarde, kako bi osigurali svoju karijeru i
materijalnu egzistenciju. Upravo odatle proistiĉe jedna svojevrsna
ne-logika u njihovom ophoĊenju sa rizicima. Insistiranje na
nedokazanim vezama moţe lepo da pristaje nekom nauĉniku i da u
principu bude vredno hvale. Pri ophoĊenju sa rizicima ovo se za
pogoĊene pretvara u suprotnost: to umnoţava rizike. Pri tom su uvek u
pitanju opasnosti koje treba izbeći i ĉija neznatna verovatnoća već ima
preteći efekat. Ako se uskrati priznavanje rizika na osnovu „nejasnog"
saznanja, to znaĉi da izostaje neophodno kontradelovanje i da
opasnost raste. Povećavanjem standarda nauĉne ispravnosti
minimizuje se krug priznatih i time za akciju relevantnih rizika, a
sledstveno tome se implicitno daju naučne propusnice za umnoţavanje
rizika. Formulisano malo oštrije: insistiranje na „čistoti" nauĉne ana-
lize vodi u zagađenost i kontaminaciju vazduhci, namirnica, vode i
zemlje, biljaka, ţivotinja i ĉoveka. Nastaje dakle, jedna tajna koalicija
izmeĊu striktne nauĉne prakse i opasnosti po ţivot, koju ona dopušta
ili potpomaţe.
To više nije samo jedna opšta i, stoga, apstraktna veza. Za to
postoje konkretni kognitivni instrumenti. Kljuĉni karakter ovde dobij
a konstatacija pretpostavke kauzalnosti, sadrţane u rizicima
modernizacije, ĉije dokazivanje je već iz nauĉno- teorijskih razloga
teško, ako ne i nemoguće (saţeto W. Steg- miiller, 1970). Mi smo
ovde zainteresovani za mogućnost upravljanja procesom priznavanja
rizika pomoću kriterijuma validnosti dokaza kauzalnosti. Što se ovi
kriterijumi više podignu, to je manji krug priznatih rizika, a veće
akumuliranje nepriznatih rizika. Naravno, taĉno je i da utoliko više
rastu rizici
92 Ulrih Bek
iza zidova njihovog priznavanja. Insistiranje na podignutom kriteriju

validnosti je, dakle, veoma efikasna i najlegitimnija konstrukcija, smišljena
da se zaustavi i kanališe bujica rizika modernizacije, ali sa jednom
ugraĊenom blendom koja povećava rast rizika obrnuto proporcionalno
sa nastalim „osporavanjem" rizika.
Liberalizacija dokaza kauzalnosti pod ovim uslovima liĉila bi na
probijanje brane i sa njom bujicu rizika i oštećenja koja treba da se
priznaju. Ona bi svojim širokim dejstvom potresla ĉitavu socijalnu i
politiĉku strukturu u Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Tako se i kod nas
kao i ranije - u lepoj harmoniji nauke i prava - koristi takozvani „princip
prouzrolcovanja" kao ustava za priznavanje, odnosno osporavanje rizika. Zna se
da se rizici modernizacije zbog svoje strukture u principu ne mogu
dovoljno interpretirati prema principu prouzrokovanja. Uglavnom
postoji ne jedan izazivaĉ, nego štetni sastojci u vazduhu, koji dolaze iz
mnogih dimnjaka i koji su pored toga ĉesto u korelaciji sa
nespecifiĉnim bolestima, za koje uvek dolazi u obzir veliki broj
„uzroka". Ko pod ovim uslovima insistira na striktnom dokazu
kauzalnosti maksimizuje osporavanje a minimizuje priznavanje
industrijski uslovljenih kontaminacija i bolesti civilizacije. Nevinošću
„ĉiste" nauke istraţivaĉi rizika brane „veliku umešnost dokazivanja
kauzalnosti", spreĉavaju tako graĊanske proteste, guše ih u korenu
„nedostajućeg" dokaza kauzalnosti. Prividno štede troškove za
industriju, ĉuvaju politiĉarima odstupnicu, a, u stvari, otvaraju brane
za jedno opšte ugroţavanje ţivota.
Ovo je istovremeno dobar primer kako „racionalnost" moţe da se
preobrati u „iracionalnost", u zavisnosti od toga da li se isto mišljenje
i delanje vidi u referencijalnom okviru proizvodnje dobara ili
proizvodnje rizika. Insistiranje na striktnom dokazu o kauzalnosti je
centralni elemenat prirodno-nauĉne racionalnosti. Biti ovde ispravan i
„ništa ne poklanjati" sebi i drugima je jedna od centralnih vrednosti
prirodno-nauĉnog etosa. Ali u isto vreme ovaj princip potiĉe iz drugih
problemskih konteksta, a moţda ĉak iz neke druge intelektualne
epohe.
U svakom sluĉaju je principijelno nepodesan za rizike modernizacije.

Gde izloţenosti štetnim materijama mogu da se shvate i mere samo u
okviru meĊunarodne razmene uzoraka i odgovarajućih bilansa,
oĉigledno da nije moguće da se pojedinaĉni proizvoĊaĉi pojedinaĉnih
štetnih materija dovedu u direktnu uzroĉnu vezu sa odreĊenim
oboljenjima, koja ĉesto pospešuju i uslovljavaju i drugi faktori. To liĉi
na pokušaj da se matematiĉke mogućnosti jednog kompjutera
izraĉunaju korišće- njem sopstvenih pet prstiju. Ko insistira na
striktnoj kauzalnosti osporava realnost veza, koje zbog toga ništa
manje ne egzistiraju. Ali samo zbog toga što prirodnjaci ne mogu da
iden- tifikuju pojedinaĉne uzroke pojedinaĉnih oštećenja neće se
smanjiti štetne materije u vazduhu i namirnicama, neće se povući
otekline na disajnim putevima usled izloţenosti smogu, kao što se isto
tako neće smanjiti smrtnost koja signifikantno raste pri
koncentracijama sumpor-dioksida od preko 300 mikrograma po
kubnom metru.
U drugim zemljama primenjuju se sasvim druge norme za
validnost kauzalnih dokaza. Cesto se, naravno, ustanovljavaju tek
kroz socijalne konflikte. S obzirom na globalnu meĊusobnu
povezanost rizika modernizacije, sudije u Japanu su odluĉile da
nemogućnost rigidnih prirodno-nauĉnih dokaza kauzalnosti više ne
interpretiraju na štetu ţrtava i time konaĉno na štetu svih. Oni već
priznaju neku uzroĉnu vezu ako se dokaţu statističke korelacije
izmeĊu sadrţaja štetnih materija i odreĊenih oboljenja. One fabrike
koje emituju takve štetne materije mogu se onda uĉiniti zakonski
odgovornim i osuditi na odgovarajuća obeštećenja. U Japanu je po toj
osnovi u spektakularnim procesima u vezi sa zaštitom ĉovekove
okoline niz firmi bio obavezan da plati dţinovske iznose oštećenoj
strani. Za ţrtve u Saveznoj Republici Nemaĉkoj poricanje kauzalnosti
oštećenja i bolesti koje su doţiveli mora da je izgledalo potpuno
apsurdno. Dok se argumenti koje su sakupili i podneli blokiraju, oni
doţivljavaju gubitak realnosti u nauĉnoj racionalnosti i praksi, koja se
uvek slepo i kao stranac konfrontirala sa samoproizvedenim rizicima
i opasnostima.
94 Ulrih Bek
Jeftin trik: dozvoljene vrednosti
Postoje i druge „kognitivne ustave za otrove", kojima upravljaju

nauĉnici koji se bave rizicima. Oni raspolaţu i zaista velikom
magijskom moći: abrakadabra!, abrakadabra! U odreĊenim regionima
se slavi i kao „ples kisele kiše". Jasnije reĉeno, odreĊivanje
dozvoljenih vrednosti ili propisivanje maksimalnih koncentracija.
Dragi izrazi za nemanje pojma. Pošto nauĉnici nikada nisu neznalice,
za svoje nemanje pojma imaju mnogo reĉi, mnogo metoda, mnogo
cifara. Centralna reĉ za „ni ja ne znam" u bavljenju rizicima jeste
„dozvoljena vrednost". Da vidimo šta znaĉi.
U vezi sa raspodelom rizika dozvoljene vrednosti za „dopuštene"
tragove štetnih materija u vazduhu, vodi i hrani imaju znaĉenje koje se
moţe porediti sa principom efikasnosti za nejednaku raspodelu
dobara: oni dopuštaju emisiju otrova i istovremeno je legitimišu u
upravo tom ograniĉenom obimu.
Onaj ko ograniĉava zagaĊenje takoĊe ga je i odobrio. Ono što je
sad još moguće po socijalnoj definiciji je „neškodljivo" - ma kako
moglo biti škodljivo. Dozvoljene vrednosti mogu, doduše, da spreĉe
„najgore od najgoreg", ali su u isto vreme i „blanlco ĉekovi" za to da se
priroda i ĉovek malo otraju. Reĉ je o tome koliko veliko sme da bude
ovo „Malo". Pitanje da li biljke, ţivotinje i ljudi podnose malo ili veliko
Malo otrova i koliko veliko Malo i šta pri tom znaĉi „podnositi" -
draţesna su horor-pitanja iz otrovne i antiotrovne kuhinje progresivne
civilizacije koja se postavljaju prilikom odreĊivanja dozvoljenih
vrednosti.
Ne ţelimo da se ovde bavimo ĉinjenicom da su vrednosti, ĉak
dozvoljene vrednosti, nekada bile predmet etike , ne hernije. Mi, dakle,
imamo posla sa „Propisom o maksimalnim koliĉinama sredstava za
zaštitu biljaka i ostalih hemikalija kao i dragih pesticida u ili na
ţivotnim namirnicama i duvanskim proizvodima" - tako stoji na
rogobatnom sluţbenom jeziku - što znaĉi sa biološkom nusetikom
razvijene industrijske civilizacije. MeĊutim, ona ostaje neobiĉno
negativna. Ona izraţava
princip, nekada razumljiv po sebi, da ljudi ne smeju da truju jedni

druge. Ili preciznije: da potpuno ne truju jedni druge. Jer ironija je da
ona omogućava upravo ono ĉuveno i sporno Malo. Predmet ovog
„propisa" nije, dakle, sprečavanje trovanja, nego dopuštena mera
trovanja. Da je trovanje dopušteno, više nije pitanje ovog propisa.
Dozvoljene vrednosti su u ovom smislu povratne linije jedne
civilizacije koja se snabdeva obiljem štetnih i otrovnih materija. Zaista
oĉigledan zahtev za netrova- njem ona odbija kao utopijski.
U isto vreme ono „Malo" trovanja koje treba da se utvrdi postaje
normalnost. Ono nestaje iza dozvoljenih vrednosti. Dozvoljene
vrednosti omogućavaju permanentno sledovanje kolektivnog
standardizovanog trovanja. Ali one u isto vreme izazivaju da se
trovanje, koje dopuštaju, ne dogodi, delclarišući trovanje koje se
dogodilo kao bezopasno. Ako se neko pridrţava dozvoljenih
vrednosti, onda u tom smislu nije otrovao nikoga i ništa - svejedno
koliko je stvarno otrova sadrţano u namirnicama koje proizvodi.
Kada bi ljudi mogli da se sloţe o ne potpuno besmislenom naĉelu
da uopšte ne truju, ne bi bilo problema. Ne bi m bio potreban „propis o
maksimalnim koncentracijama". Stoga problemi leţe u koncesivnom
karaktera, u dvostrukom moralu, u ,,vaţi-ne vaţi" propisu o
maksimalnim koncentracijama. Ovde se više uopšte ne bavimo
pitanjima etike, nego koliko se smeju kršiti najminimalnija pravila
socijalnog ţivota - da ne trujemo jedni druge. Reĉ je, konaĉno, o tome
koliko dugo se trovanje neće zvati trovanje i od kada će se trovanje
zvati trovanje. Bez sumnje, vaţno pitanje - i suviše vaţno da bi se
prepustilo samo ekspertima za otrove. Od njega, ne samo u
figurativnom smislu, zavisi ţivot na Zemlji. Kad se jednom krene na
klizav put „dopuštenog trovanja" pitanje - Koliko trovanja je
„dopušteno"? - dobija onaj znaĉaj koji je mladi Hamlet - malo
patetiĉno - sveo na alternativu „biti ili ne biti". To se krije u „propisu o
maksimalnim koncentracijama" - svojevrsnom dokumentu ove epohe.
Ali o tome se ovde neće govoriti. Mi ţelimo da preĊemo na teren
samog odreĊivanja dozvoljenih vrednosti i da ispitujemo
96 Ulrih Bek
njegovu logiku, odnosno ne-logiku, dakle, da pitamo da li uopšte moţe

da zna ono što tvrdi da navodno zna.
Ako se trovanje uopšte dopušta, potreban je propis o dozvoljenoj
vrednosti. Ali onda ono što ne stoji u njemu postaje još vaţnije od
onog što u njemu stoji. Jer se onda ono što u njemu ne stoji, što on
uopšte ne obuhvata ne smatra otrovom i moţe da se slobodno i
nesmetano pusti u promet. Ćutanje propisa o dozvoljenoj vrednosti,
njegove „bele mrlje" jesu njegovi najopasniji iskazi. Ono o ĉemu on
ne govori, najviše nas ugroţava. Sa propisom o maksimalnim
koncentracijama definicija pesticida i onoga što on iskljuĉuje iz svoga
dometa kao „ne-pesticidne otrove" postaje prvo skretanje na pruzi ka
dugoroĉnom i permanentnom trovanju ĉoveka 1 prirode. SvaĊa oko
definicija, makar se vodila u akademijama, ima dakle više ili manje
otrovne konsekvence po sve.
Ono što se ne uklapa u pojmovni poredak, jer fenomeni još nisu
dovoljno jasno shvaćeni ili su suviše kompleksni, što je suprotno ovoj
pojmovnoj šemi, i gde mora da se saĉeka istraţivanje - sve se to
obuhvata zahtevom pojmovnog poretka za definisanjem i
nepominjanjem oslobađa sumnje u toksičnost. „Propis o maksimalnim
koncentracijama" bazira se na krajnje sumnjivom i opasnom
tehnokratskom pogrešnom zaključku: ono što (još) nije registrovano ili
ne moţe da se registruje, nije otrovno, ili drugaĉije formulisano: u
sluĉaju sumnje, molimo, zaštitite otrov od opasnog pristupa ĉoveka.
Sluĉaj (!?) hoće da propis o maksimalnim koncentracijama u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj pokazuje dţinovske rupe - ĉak u
poreĊenju sa drugim industrijskim zemljama. Ĉitave familije otrova
ne pojavljuju se u ovom aktu, pošto u oĉima zakona nije reĉ o
„pesticidima". Sadrţinski i vremenski, proširivanje liste štetnih
materija bespomoćno hramlje za proizvodnjom i kori- šćenjem
hemijskih supstanci. Ameriĉka ekološka uprava upozorila je još pre
nekoliko godina na precenjivanje poznatih parametara za zagaĊivaĉe u
odnosu na one bezbrojne hemikalije, o ĉijoj toksiĉnosti nema jasne
slike, ĉije se koncentracije ne mere i ĉiji se potencijalni efekti
zagaĊivanja ne umanjuju nikakvim
propisima. Ukazuje se na više od ĉetiri miliona hemijskih jedinjenja,

ĉiji broj kontinuirano raste. „Veoma malo znamo o mogućim
posledicama ovih novih jedinjenja po zdravlje..., ali već sam broj...,
mnogostrukost njihove primene i negativni efekti koji su se već
pojavili kod nekih od njih, ĉine sve ve- rovatnijim to da su hemijsld
zagaĊivaĉi u našem okruţenju postali signifikantan detemiinativan
faktor ljudskog zdravlja i ţivotnog veka" (Enviromental Qucdity - 1975 , 6.
izveštaj CEQU, Washington, str. 326, ovde citirano po: M. Jänicke,
Wie das Industriesystem von seinen Mißständen profitiert, isto, str. 60).
Kad se uopšte sazna za nova jedinjenja, onda precenjivanje, po
pravilu, traje tri do ĉetiri godine. U svakom sluĉaju toliko dugo mogu
neometano da cirkulišu.
Ove praznine ćutanja mogu se dalje pratiti. Ostaje tajna
arhitekata dozvoljenih vrednosti kako se uopšte mogu utvrditi dozvoljene
vrednosti pojedinačnih supstanci. Po jednom shvatanju, koje nije baš
nasumice izmišljeno, kod dozvoljenih vrednosti reĉ je o podnošljivosti
datih supstanci za čoveka i prirodu. Ali to su kolektori za sve moguće
štetne i otrovne supstance u vazduhu, vodi, zemlji, hrani, nameštaju
itd. Ko zaista ţeli da utvrdi graniĉne vrednosti podnošljivosti mora da
shvati ovo sabiranje. MeĊutim, onaj ko kod pojedinaĉnih otrovnih
supstanci utvrĊuje dozvoljene vrednosti ili polazi od potpuno
pogrešne pretpostavke da ĉovek guta samo taj otrov, ili, pak, od samog
polazišta svog mišljenja i istraţivanja potpuno propušta mogućnost da
govori o dozvoljenim vrednostima za čoveka. Što je više štetnih
supstanci u prometu, što se utvrĊuje više dozvoljenih vrednosti koje se
odnose na pojedinaĉne supstance i što se dozvoljene vrednosti
liberalnije fiksiraju, utoliko je besmisleniji ĉitav ovaj hokus-pokus sa
dozvoljenim vrednostima, jer raste ukupna ugroţenost populacije od
otrova.- pod pretpostavkom proste jednaĉine da ukupan volumen
razliĉitih toksiĉnih supstanci znaĉi i veći stepen ukupne zatrovanosti.
Na sliĉan naĉin se moţe argumentovati i sadejstvo pojedinaĉnih
otrovnih supstanci. Šta mi vredi da znam da je ovaj
98 Ulrih Bek
ili onaj otrov u ovoj ili onoj koncentraciji štetan ili da nije štetan, kad
uopšte ništa ne znam o tome kakva reakcija se izaziva zajedniĉkim
delovanjem ovih mnogobrojnih otrova. Već je iz oblasti interne
medicine poznato da lekovi mogu da ublaţavaju ili pojaĉavaju jedni
druge. Stoga nije potpuno besmisleno da se sliĉno pretpostavi i za
nesagledive parcijalne toksiĉne efekte koji su dopušteni dozvoljenim
vrednostima. Ni na ovo centralno pitanje propis o dozvoljenim
vrednostima ne daje odgovor.
Pri tom obe ove logiĉke pukotine nisu sluĉajne, nego se zasnivaju
na problemima, koji se sistematski pojavljuju kada se naĊemo na
klizavom terenu mogućih parcijalnih toksiĉnih efekata. Jer, deluje
podrugljivo, ako ne i ciniĉno, da se sa jedne strane odreĊuju
dozvoljene vrednosti i time dopušta trovanje do izvesnog stepena, a sa
druge strane se uopšte ne ulaţu nikakvi intelektualni napori u vezi sa
pitanjem koje konsekvence ima zbrajanje otrova u njihovom sadejstvu.
To podseća na priĉu o višeĉlanoj bandi trovaĉa, koja, stojeći pred
ţrtvom, uverava sudiju nevinim izrazom lica da nilco od njih nikako
nije prešao dozvoljen stepen trovanja propisa o dozvoljenim
vrednostima i stoga treba da budu osloboĊeni!
Sada će mnogi reći: lepi zahtevi, ali to nije moguće i to iz
principijelnih razloga. Mi imamo samo specijalizovano znanje o
pojedinaĉnim štetnim supstancama. A to već jadno hramlje za
industrijskim umnoţavanjem hemijskih jedinjenja i supstanci.
Nedostaje nam personal, istraţivaĉki kapaciteti i ... Ali, da li uopšte
ljudi znaju o ĉemu se ovde govori? Zbog toga ponuĊeno znanje o
dozvoljenim vrednostima neće biti ni za jotu bolje. UtvrĊivanje
dozvoljenih vrednosti za pojedinaĉne štetne materije je obmana, ako
se u isto vreme dopušta hiljade štetnih supstanci, o ĉijem zajedniĉkom
delovanju se baš ništa ne kaţe!
Ako ovo zaista nije moguće ni na jedan drugi naĉin, onda to ništa
ne znaĉi, osim da sistem profesionalne hiperspecijalizacije i njegova
oficijelna organizacija zakazuju pred rizicima koje pokreće
industrijski razvoj. On moţe da pogoduje razvoju produktivnosti, ali
ne suzbijanju opasnosti. Ljudima u
njihovim poloţajima civilizacijske ugroţenosti sada nuţno prete ne

pojedinaĉne otrovne supstance nego njihova celovitost. Odgovoriti
tabelama dozvoljenih vrednosti za pojedinaĉne supstance na pitanje
koje im se nameće o njihovoj celovitoj ugroţenosti liĉi na kolektivnu
porugu sa posledicama koje više nisu samo latentno smrtonosne.
Moguće je da neko moţe da naĉini ovakvu grešku u vremenu opšteg
verovanja u progres. Ali drţati se toga danas, kada smo suoĉeni sa
opštim protestima, statistikama o morbiditetu i mortalitetu - i to pod
legitimnom zaštitom nauĉne „racionalnosti dozvoljenih vrednosti" -
daleko prevazilazi dimenzije krize verovanja u progres i dovoljno je
da se pozove javni tuţilac.
Ali ostavimo ova razmišljanja izvesno vreme po strani.
Pogledajmo nauĉnu konstrukciju jedne dozvoljene vrednosti. Razume
se, na ĉisto logiĉan naĉin. Da skratimo: svako odreĊivanje dozvoljene
vrednosti bazira se na najmanje dva pogrešna zakljuĉka:
Prvo, iz rezultata eksperimenata na ţivotinjama izvlače se
pogrešni zaključci o reakcijama ljudi. Izdvojimo Seveso-otrov, TCDD,
(up. Umweltbundesamt, Berichte 5/1985, kao i M. Ur- ban, ,,Wie das
Sevesogift wirkt", u: SZ, 30. 5. 85). On nastaje pri proizvodnji jednog
velikog broja hemijskih proizvoda, npr. zaštitnih sredstava za drvo,
herbicida i sredstava za dezinfekciju. Pored toga se razvija u procesu
sagorevanja Ċubreta i to utoliko više što je niţa temperatura
sagorevanja. Kancerogeno dejstvo TCDD-a dokazano je kod dve
ţivotinjske vrste. Njima su poturili ovaj otrov. A sada dolazi kljuĉno
metodološko pitanje iz otrovnog kazana civilizacije: Koliko moţe
ĉovek da podnese? Ĉak sitne ţivotinje reaguju veoma različito:
morsko prase, na primer, deset do dvadeset puta jaĉe nego miševi i tri
do pet hiljada puta senzitivnije od hrĉka. Još se ne raspolaţe
rezultatima o lavovima, a već se vrše posmatranja slonova...
Ostaje još uvele kao neotkrivena tajna ţonglera dozvoljenih
vrednosti, kako se moţe na osnovu ovakvih rezultata donositi
zakljuĉak o podnošljivosti otrova za ĉoveka. Pretpostavimo daje
moguće govoriti o „ĉoveku". Potrpajmo bebe, decu, penzionere,
100 Ulrih Bek
epileptiĉare, trgovce, trudnice, one koji stanuju blizu i daleko od

fabriĉkih dimnjaka, alpske seljake i Berlince u veliki sivi dţak „ljudi".
Pretpostavimo da laboratorijski miš reaguje isto onako kao crkveni
miš. Još uvek ostaje pitanje kako doći iz A u B, od ekstremno
vanrajućih ţivotinjskih reakcija do potpuno nepoznatih ljudskih
reakcija, koje nikada nisu izvodljive iz ţivotinjskih?
Da skratimo: samo po modelu lotoa - markirati polje i saĉekati.
Kao što kod lotoa postoji metod, tako i ljudi imaju svoj „metod". Kod
lotoa dozvoljenih vrednosti on se zove ,.faktor sigurnosti". Šta je
„faktor sigurnosti"? „Praksa" nas uĉi šta je faktor sigurnosti (up.
„Hochstmengen", Nalur 4/1985, str. 46-51). Dakle: ne samo markirati
nego upravo i saĉekati. Ali to bi moglo odmah da se uradi. Ne bi za to
morali da muĉe ţivotinje. Da kaţemo još jednom: od rezultata
eksperimenata na ţivotinjama, koji ionako samo pod veštačkim
uslovima pruţaju odgovore na veoma ograničena pitanja i ĉesto
pokazuju ekstremna variranja reakcija, samo vidovnjačke sposobnosti
vode do „trpeljive" doze otrova za „ljude". Konstruktori dozvoljenih
vrednosti su proroci, imaju „treće oko". Oni su alhemiĉari kasnog
industrijskog doba, koji koriste ĉarobne formule oglednih nizova i
koeficijenata. Bez obzira kako benevolentno neko gledao na ovo,
ĉitava stvar ostaje veoma nepriliĉan naĉin, pun nepotrebnih reĉi i
brojki, da se kaţe: ni mi to ne znamo. Samo treba ĉekati. Praksa će nam
pokazati. Ovim smo došli do druge taĉke.
Dozvoljene vrednosti sigurno ispunjavaju funkciju simbolične
detoksikacije. U neku ruku to su simboliĉne pilule za umirenje protiv
gomilajućih vesti o otrovima. One signalizuju da se neko trudi i da
pazi. Faktički one imaju efekat izvesnog podizanja praga za
eksperimente na ĉoveku. Nema zaobilaznog puta: tek kada. se data
supstanca pusti u promet, moţe se otkriti kako deluje. I upravo ovde leţi
drugi pogrešan zakljuĉak, koji, u stvari, uopšte nije pogrešan
zakljuĉak nego je skandal:
Efekat na ĉoveka pouzdano se moţe ispitivati, konaĉno, samo na
ĉoveku. Ponovo ne ţelimo da raspravljamo o etiĉkim
pitanjima, nego ţelimo da se potpuno okrenemo eksperimen talnoj

logici. Date supstance se na sve zamislive naĉine plasiraju medu ljude:
kroz vazduh, vodu, lance ishrane, lance proizvoda itd. Pa šta? Gde je
tu pogrešan zakljuĉak? Upravo u tome što se ništa ne dogaĊa.
Eksperiment koji se odvija na čo- ve/at se ne odvija. Taĉnije: on se
odvija tako što se data supstanca daje ljudima kao što se daje
oglednim ţivotinjama, u odreĊenim dozama. Eksperiment se ne odvija
u tom smislu što se reakcije kod ljudi ne utvrĊuju i ne procenjuju
sistematski. Naĉin delovanja na oglednim ţivotinjama nije, doduše,
validan za ĉoveka, ali je on briţljivo zabeleţen i povezan. Predo-
stroţnosti radi, reakcije samih ljudi se ĉak ne beleţe - osim ako se
neko javi i moţe da dokaţe da je upravo taj otrov onaj koji mu šteti!
Ogled na ĉoveku se doduše odvija, ali nevidljivo, bez sistematske
nauĉne kontrole, bez procenjivanja, bez statistike, bez korelativne
analize, pod uslovom da ţrtve ne znaju za eksperiment - i sa na drugog
svaljenim dokaznim materijalom, ukoliko se dogodi da ipak nešto
opaze.
Nije da se ne moţe znati kako otrovne porcije pojedinaĉno ili u
zbiru deluju na ljude. Ne ţeli da se zna! Pa sami ljudi treba da ih
otkriju! Vrši se takoreći trajni eksperiment, u kome ogledna ţivotinja -
ĉovek, pomaţući sebi na neki naĉin, mora da sakupi i dokaţe podatke
o svojim sopstvenim simptomima trovanja ekspertima koji kritiĉki
mršte ĉelo. Ni već publikovane statistike o bolestima, umiranju šuma
itd. oĉigledno ne izgledaju dovoljno recite ovim magovima
dozvoljenih vrednosti.
Reĉ je, dakle, o jednom trajnom, velikom eksperimentu sa
obavezom saopštavanja ne svojevoljno na ogled primoranog
ĉoveĉanstva o simptomima toksiĉnosti koji su se kod njega sakupili,
sa na drugog prebaĉenim i naduvanim dokaznim materijalom. Na
njihove argumente se ne mora obazirati samim tim što postoje
dozvoljene vrednosti koje su ispoštovane! Ove dozvoljene vrednosti,
koje bi, u stvari, tek mogle da se odrede po reakcijama ljudi, veoma se
poštuju, kako bi se negirali strahovi i bolesti pogoĊenih oglednih
ljudi! I sve to u ime „nauĉne racionalnosti"! Nije problem u tome da
akrobate do
102 Ulrih Bek
zvoljenih vrednosti to ne znaju. Priznanje tipa „ni ja ne znam" bilo bi

blagotvorno. A to da ne znaju, a da se prave kao da znaju, jeste ono
nezgodno i opasno, kao i to da ĉak i tamo dogmatski insistiraju na
svom „znanju" koje ne moţe da se zna, gde je trebalo već odavno da
znaju bolje od ostalih.
Prekid naučne racionalnosti
Nastanak svesti o riziku u visokoindustrijalizovanoj civilizaciji

sigurno nije slavna stranica u istoriji (prirodnih) nauka. Nastala je
protiv kontinuiranog nauĉnog poricanja, koje ju još uvek potiskuje; do
sada se većina nauĉnika stavlja na dragu stranu. Nauka je postala
namesnik jednog globalnog zagađivanja čoveka i prirode. Utoliko i nije
preterano, ako se kaţe da su nauke naĉinom na koji se ophode sa
rizicima civilizacije u mnogim oblastima do daljeg prokockale svoj
istorijski kredit na racionalnost. „Do daljeg", tj. dok ne opaze teorijske i
institucionalne izvore svojih grešaka u ophoĊenju sa rizicima i dok ne
nauĉe da samokritiĉno i praktiĉno prihvate konsekvence koje odatle
proizlaze (up. u vezi sa ovim Sedmi odeljak, str. 271 i dr.).
Povećanje produktivnosti venĉano je sa filozofijom sve
usitnjenije podele rada. Rizici prema tom trendu pokazuju jedan
prodirući odnos. Oni dovode ono što je sadrţinski, prostorno i
vremenski razdvojeno u jednu direktnu, zastrašujuću vezu. Pro -
sejavaju se kroz sito hiperspecijalizacije. Oni su ono što leţi između
specijalizacija. SavlaĊivanje rizika primorava na sagle davanje, na
saradnju iznad i preko svih briţno etabliranih i ne- govanih granica.
Rizici se suprotstavljaju podeli na teoriju i praksu, granicama
specijalnosti i disciplina, specijalizovanim kompetencijama i
institucionalnim nadleţnostima, podeli izmeĊu vrednosti i ĉinjenice (i
time izmeĊu etike i prirodne nauke) i naizgled institucionalno
odvojenim oblastima politike, javne sfere, nauke i ekonomi je. U tom
pogledu u riziĉnom društvu (^diferencijacija subsistema i
funkcionalnih oblasti, rekonstrukcija umreţenja specijalista i ujedinjenje
rada radi suzbija-
nja rizika postaje kardinalni problem teorije i organizacije sistema.

U isto vreme, nesmetana proizvodnja rizika imanentno nagriza
ideale produktivnosti, ka kojima je orijentisana nauĉna racionalnost.
„Tradicionalna politika zaštite ĉovekove sredine, koja prvenstveno
savlaĊuje simptome i bavi se ĉinjenicama, ne moţe trajno da zadovolji
ni ekološke ni ekonomske standarde. Ekološki gledano, ona na kraju
uvek zaostaje za prethodnim proizvodnim procesima koji štete prirodi;
ekonomsla gledano, nastaje problem sve većih troškova sanacije sa
sve manjim ekološkim uspesima. Šta su razlozi ove dvostruke neefika -
snosti?
Glavni razlog mora da je u tome što tradicionalna politika zaštite
ĉovekove okoline poĉinje na kraju proizvodnog procesa, a ne na
poĉetku, tj. u izboru tehnologija, mesta, sirovina, sastojaka,
pogonskog goriva, proizvoda koji treba da se pro- lzvedu... Reĉ je
ovde o ex post facto sanaciji oštećenja ĉove- kovog okruţenja
korišćenjem end-of-the-pipe tehnologija. Po- šavši od postojeće
ekološki štetne tehnologije do izvesnog stepena bi trebalo da se
izbegne širenje akumuliranih štetnih i otpadnih materija. Instaliranjem
tehnologija za uklanjanje štetnih supstanci i otpada na kraju
proizvodnog procesa, potencijalne emisije se zadrţavaju u fabrici i
sakupljaju u koncentrisanoj formi. Tipiĉni pnmeri za ovo su
postrojenja za filtriranje, koja tretiraju štetne supstance pre nego što
izaĊu u atmosferu, kao što su postrojenja za desumporizaciju i deazoti-
zaciju, postrojenja za uklanjanje otpada i otpadnih voda, ali takoĊe i
tehnologije katalizacije izduvnih gasova, o kojima se trenutno ţuĉno
raspravlja...
Sada je (gotovo) u svim oblastima zaštite ĉovekove sredine
ĉinjenica da troškovi ĉišćenja (u smislu troškova za zadrţavanje i
sakupljanje štetnih supstanci) rastu disproporcionalno sa po-
većavanjem stepena ĉišćenja - što uostalom vaţi i za reciklaţu kao
proizvodni postupak. A ukupno ekonomski gledano, to znaĉi da se sa
kontinuiranim ekonomskim rastom mora da odvaja sve veći deo
ekonomskih resursa, kako bi se osigurao
104 Ulrih Bek
dati nivo emisija, a da se ne vrši temeljno prestrukturiranje proizvodne

i tehnološke strukture, resursa koji onda više nisu raspoloţivi u
potrošne svrhe. Ovde leţi opasnost od jednog, ukupno uzevši,
kontraproduktivnog razvoja industrijskog sistema" (K. Leipert/U. E.
Simonis, Arbeit und Umwelt, Forschungsbericht, Berlin, 1985).
Tehniĉke nauke sve jasnije stoje pred jednom istorijskom prelomnom
tačkonr. ili će i dalje raditi i misliti idući utrtim stazama XIX veka, kada
će pobrkati probleme riziĉnog društva sa problemima klasiĉnog
industrijskog društva, ili će se suoĉiti sa iskušenjima jednog pravog,
preventivnog savlaĊivanja rizika, kada će morati da nanovo razmotre i
promene svoje vlastite predstave o racionalnosti, o znanju i praksi, kao
i o institucionalnim strukturama u kojima se ove ostvaruju (up. u vezi
sa ovim Sedmi odeljak).
3. Javna svest o rizicima: ne-iskustvo iz druge ruke
Za nauĉnokritiĉku civilizacijsku svest vaţi suprotno: ono protiv

ĉega se argumentuje, na to se na kraju mora pozivati: na nauĉnu
racionalnost; time sami sebe opravdavamo. Pre ranije nego kasnije
sudaramo se sa ĉvrstim zakonom: dogod rizici nisu nauĉno priznati, oni
ne „postoje" - u svakom sluĉaju ne pravno, medicinski, tehnološki i
socijalno i stoga se i ne spreĉavaju, ne tretiraju, ne obeštećuju. Protiv
toga ne pomaţe kolektivno kukumavkanje. Samo nauka. Monopol
nauĉnog suda primorava na istinu, dakle, upravo one koji su pogoĊeni
da se koriste svim sredstvima i metodama nauĉne analize, kako bi
ostvarili svoje zahteve. Ali oni su u isto vreme primorani i da modifikuju
analizu. .U tom smislu demistifikacija nauĉne racionalnosti koju su
oni izvršili dobija jedno krajnje ambivalentno znaĉenje upravo za
kritiĉare industrijalizma: sa jedne strane, neophodno je ublaţavanje
nauĉnih zahteva za znanjem, kako bi se dobio prostor za izlaganje
sopstvenog gledišta. Uĉi se da se rukuje polugama skretnica u nauĉnim
argumentacijama, koje jednom
puštaju voz u pravcu trivijalizacije, drugi put u pravcu ozbiljnog

tretiranja rizika. Sa drage strane, kako rastu nesigurnosti nauĉnog suda
tako raste i siva zona nepriznatih pretpostavljenih rizika. Ako je
ionako nemoguće da se kauzalni odnosi deter- minišu jednoznaĉno i
definitivno, ako je nauka samo jedna prikrivena zabluda na opoziv,
ako ,,anything goes", odakle se onda uzima pravo da se u jedne rizike
„veruje" a u drage ne? Upravo kriza nauĉnog autoriteta moţe da
pogoduje opštem zamagljivanju rizika. Nauĉna kritika je i
/confraproduktivna za priznavanje rizika.
Shodno tome je i svest pogoĊenih o rizicima, koja se višestruko
ispoljava u pokretu za zaštitu ĉovekove okoline, kritici industrije,
eksperata i civilizacije, većinom i jedno i drago: i naučnokritična i
naučnoverujuća. Solidna pozadina vere u nauku je deo paradoksalnog
osnovnog orada kritike modernizacije. Stoga svest o rizicima nije ni
tradicionalna ni laiĉka svest, nego je suštinski determinisana naukom i
orijentisana ka nauci. Jer: da bi se rizici uopšte opazili kao rizici i
uĉinili referencijalnom taĉkom vlastitog mišljenja i delanja, mora se
verovati u principijelno nevidljive kauzalne odnose izmeĊu predmetno,
vremenski i prostorno veoma divergentnih uslova, kao i u više ili
manje spekulativne projekcije, kako bi postali imuni na primedbe koje
su uvek moguće. Ali to znaĉi da ono što je nevidljivo - ĉak više od
toga, ono što u principu izmiĉe percepciji, što je samo teorijski
povezano i iskalkulisano - postaje u svesti o krizi civilizacije neproblematičan
element ličnog mišljenja, opaţanja, iskustva. „Iskustvena logika"
svakodnevnog mišljenja takoreći se izokreće. Ne samo što se više od
liĉnih iskustava ne ide na opšte sudove, nego opšte znanje lišeno
liĉnog iskustva postaje centralna determinanta liĉnog iskustva.
Hemijske formule i reakcije, nevidljivi sadrţaji štetnih supstanci,
biološki ciklusi i lanci reakcija moraju da vladaju gledanjem i mišlje-
njem, ako ţeli da se ide na barikade protiv rizika. U tom smislu kod
svesti o rizicima nije više reĉ o „iskustvu iz druge rake", nego o
„neiskustvu iz druge ruke". Štaviše: niko naposletku ne moţe da zna o
rizicima, dogod znati znaĉi svesno iskusiti.
106 Ulrih Bek
Jedno spekulativno doba
Pomenuta fundamentalna teorijska crta svesti o rizicima je od

antropološkog znaĉaja: opasnosti civilizacije omogućavaju nastajanje
jedne vrste novog „carstva mrtvih", poredivo sa carstvom bogova i
demona u davna vremena, koje se krije iza vidljivog sveta i ugroţava
ljudski ţivot na Zemlji. Ljudi više ne korespondiraju sa „duhovima"
koji obitavaju u stvarima, nego vide sebe izloţene „zraĉenjima",
gutaju „toksiĉne sadrţaje", a strahovi od „nuklearnog holokausta" ne
napuštaju ih ni u snovima. Namesto antropomorfne interpretacije
prirode i ĉoveko- vog okruţenja došla je svest o modernim rizicima
civilizacije sa svojom neopaţljivom, a ipak svuda prisutnom
latentnom kauzal- nošću. Opasne, neprijateljske supstance kriju se iza
bezazlenih fasada. Sve mora dvostruko da se gleda i moţe ispravno da
se shvati i proceni tek kroz ovu dvostrukost. Svet vidljivog mora se
ispitivati, relativizovati i procenjivati s obzirom na drugu zamišljenu
realnost, koja se ipak krije u tom svetu. Merila ovog procenjivanja
nalaze se samo u drugom, a ne u vidljivom svetu. Onaj ko koristi stvari
prosto, uzima ih onakvim kakve se pojavljuju, onaj ko samo diše i jede
ne pitajući za toksiĉnu prikrivenu stvarnost, nije samo naivan, nego i
pogrešno razume opasnosti koje mu prete i stoga im se izlaţe bez
zaštite. Samozaborav, neposredno uţivanje, ono jednostavno „to je
tako" više ne postoje. Svuda se cere štetne i otrovne supstance i haraju
kao Ċavoli u srednjem veku. Ljudi su im gotovo bezizlazno izloţeni.
Disanje, jedenje, stanovanje, oblaĉenje - u sve su prodrli. Otputovati
nekuda pomaţe isto onoliko malo kao jedenje ovsenih pahuljica.
Opasnosti ĉekaju i u odredišnom mestu, kriju se i u zmevlju. One su
uvek tu, poput jeţa u trci sa zecom. Njihova nevidljivost nije dokaz
njihovog nepostojanja, nego ona - pošto se njihova stvarnost ionako
odvija u sferama nevidljivog - pruţa gotovo neograniĉen prostor svom
pretpostavljenom ĉudovištu.
LLsvim oblastima svakodnevnog ţivota sa kritiĉkom svešću o
rizicima civilizacije na scenu svetske istorije stupa teorijski
determinisana svest o stvarnosti. Poput pogleda egzorcista i po gled

savremenika, izmuĉenih štetnim supstancama, upravljen je na nešto
nevidljivo. Sa riziĉnim društvom poĉinje jedno spekulativno doba u
svakodnevnom opaţanju i mišljenju. Oduvek su se ljudi prepirali oko
suprotnih interpretacija stvarnosti. Tako se u razvoju filozofije i
teorije nauke u teorijsku interpretaciju sve više i više unosila
stvarnost. Ali danas se dogaĊa nešto drugo. U Platonovoj „alegoriji
pećine" vidljivi svet postaje puka senka, odsjaj jedne stvarnosti, koja
u principu izmiĉe našim saznajnim mogućnostima. Svet vidljivog se
time paušalno obezvreĊuje, ali nije izgubljen kao referencijalna
taĉka. Sliĉno vaţi i za Kantovo gledište, da „stvari po sebi" u principu
izmiĉu našem znanju. Ovo je upereno protiv „naivnog realizma", koji
udvostruĉuje vlastitu percepciju u „svet po sebi". Ali to ništa ne
menja; svet nam izgleda ovako ili onako. Jabuka koju drţim u ruci
nije ništa manje crvena, okrugla, zatrovana, soĉna itd., iako je samo
stvar za mene.
Tek korakom ka civilizacijskoj svesti o rizicima, svakodnevno
mišljenje i svakodnevna predstava izdvajaju se iz uţle- bljenosti sa svetom
vidljivog, U raspravi oko rizika modernizacije reĉ više nije o
saznajnoteorijskoj vrednosti onoga što nam se pojavljuje u percepciji,
već pre o onome što u stvarnosti postaje predmet kontroverze, što
svakodnevna svest ne vidi, ne moţe da opazi: radioaktivnost, štetne
supstance, opasnosti u budućnosti. Sa ovakvim odnosom prema
teoriji, lišenim vlastitog iskustva, rasprava u vezi sa rizicima
civilizacije uvek se kreće po ivici noţa i preti da se pretvori u neku
vrstu „ modernog prizivanja duhova " sredstvima (anti)nauĉne analize.
Ulogu duhova preuzimaju nevidljive, ali sveprisutne štetne i
otrovne supstance. Svako ima svoje privatne neprijateljske odnose sa
specijalnim subotrovima, svoje rituale izbegavanja, bajalice,
osetljivost na vreme, slutnje i izvesnosti. Kad se nevidljivo jednom pusti da
uđe, ubrzo više neće postojati samo duhovi štetnih supstanci, koji determinišu
mišljenje i ţivot ljudi. Sve ovo moţe se osporiti, polarizovati ili
fuzionisati. Nastaju nova zajedništva i alternativna zajedništva, ĉiji se
pogledi na
108 Ulrih Bek
svet, norme i neminovnosti grupišu oko centra nevidljivih opasnosti.
Solidarnost ţivih tvari
Njihov centar je strah. Koja vrsta straha? Na koji naĉin strah ima
efekat stvaranja grupa? Na kom pogledu na svet se zasniva?
Senzibilnost i moral, racionalnost i odgovornost, koji se ponekad uĉe, a
ponekad krše u procesu dolaţenja do svesti o pogodenosti rizicima,
više se ne mogu razumeti, kao u graĊanskom i industrijskom društvu,
na osnovu ukrštanja trţišnih interesa. Ono što se ovde artikuliše nisu
konkurentno orijentisani pojedinaĉni interesi, koje „invisible hand"
trţišta (Adam Smit) zaklinje u opšte dobro svih. Ovaj strah i njegove
politiĉke forme ispoljavanja ne zasnivaju se ni na kakvoj procem
koristi. Verovatno bi bilo suviše lako i suviše brzo da se u ovome vidi
samozasnovani interes razuma u razumu, ovoga puta direktno
preformulisan u kontekst prirodnih i humanih osnova ţivota.
U generalizovanoj svesti o pogodenosti rizicima, koja se ispoljava
sociološki i politiĉki sasvim uopšteno u pokretu za zaštitu ĉovekove
sredine, u mirovnom pokretu, ali i u ekonomskoj kritici industrijskog
sistema, na dnevni red se iznose i sasvim druge vrste iskustava: tamo
gde se seĉe drveće, gde se uništavaju ţivotinjske vrste, i sami ljudi se u
odreĊenom smislu osećaju pogoĊenim, „povreĊenim". Ugroţavanje
ţivota u razvoju civilizacije dotiĉe iskustvene zajednice organskog
ţivota, koje povezuju vitalne potrebe ĉoveka sa potrebama biljaka i
ţivotinja. U umiranju šuma ĉovek sebe doţivljava kao „prirodno biće
sa moralnim zahtevom", kao pokretnu, povredivu tvar medu tvarima,
kao prirodni deo jedne ugroţene prirodne celine za koju on snosi
odgovornost. PovreĊuju se i bude nivoi jedne humane svesti o prirodi, koji
podrivaju, ukidaju dualizam tela i duše, prirode i ĉoveka. U opasnosti
ĉovek saznaje da diše kao biljka i da ţivi od vode kao što riba ţivi u
vodi. Opasnost od trovanja omogućava mu da oseća da je on svojim
telom deo
tvari — jedan „metaboliĉki proces sa svešću i moralom" - i sledstveno

tome da on moţe poput kamenja i drveća da erodira u kiselim kišama.
Moţe da se oseti jedno novo zajedništvo izmeĊu Zemlje, biljaka,
ţivotinja i ĉoveka, jedna „ solidarnost ţivih tvari", koja u opasnosti
jednako obuzima sve i svakoga (up. R. Schiitz, 1984).
„Društvo ţrtvenog jarca"
PogoĊenost opasnostima ne mora da se pretoĉi u svest o

ugroţenosti, već moţe da provocira suprotno: osporavanje iz straha.
Raspodela dobara i rizika razlikuje se i preklapa u ovoj mogućnosti da
sami potiskujemo pogoĊenost opasnostima. Glad se ne moţe utoliti
osporavanjem, ali opasnosti uvek mogu da se interpretiraju kao da ih
nema (do god se ne pojave). U doţivljaju materijalne bede neraskidivo
su povezani stvarna pogoĊenost i subjektivno iskustvo ili patnja. Ne i
kod rizika. Za njih je, naprotiv, karakteristiĉno da upravo pogoĊenost
moţe da uslovi nesvesnost: sa širenjem opasnosti raste verovatnoća
osporavanja i minimizacije rizika. Za to uvek ima razloga. Uostalom,
rizici nastaju u znanju i stoga se u znanju mogu smanjiti, povećati ili
jednostavno skinuti sa ekrana svesti. Ono što je za glad hrana, za svest
o rizicima je eliminisanje rizika ili interpretiranje da ih nema. Znaĉaj
poslednjeg raste do one mere do koje prethodno nije (liĉno) moguće.
Proces dolaţenja do svesti o rizicima stoga je uvek reverzibilan. Posle
nemirnih vremena i uznemirenih generacija mogu da doĊu druge, za
koje je strah, ukroćen tumaĉenjima, osnovni element mišljenja i
iskustva. Ovde se opasnosti drţe u kognitivnom kavezu njihovog
(uvek labilnog) „nepostojanja" i u tom smislu se s pravom mlaĊe
generacije mogu zabavljati onim, što je uznemiravalo njihove „stare".
Ugroţenost nuklearnim oruţjem nepojmljive razorne snage se ne
menja. Percepcija takve opasnosti radikalno fluktuira. Decenijama je
to znaĉilo: „ţiveti sa bomboni". Onda to ponovo natera milione na
ulice. Agitovanje i umirivanje mogu
110 Ulrih Bek
da imaju isti uzrok: nezamislivost neke opasnosti sa kojom ipak mora

da se ţivi.
Za razliku od gladi i bede, kod rizika su lakše moguće i
interpretativne zaobilciznice potpirivanih nesigurnosti i strahova. Ono
što se ovde dogada ne mora se cvde savladati, nego se moţe skrenuti u
jednom ili drugom pravcu, mogu se traţiti i naći simboliĉna mesta,
objekti i osobe za savlaĊivanje njihovog straha. Dakle, u svesti o
rizicima naroĉito lako su mogući i traţeni izmešteno mišljenje i
delanje, izmešteni socijalni konflikti. L) tom smislu, upravo sa
porastom opasnosti uz istovremenu politiĉku nepreduzimljivost
riziĉno društvo sadrţi jednu imanentnu tendenciju da postane „društvo
ţrtvenog jarca": odjednom nisu opasnosti te koje provociraju opšti
nemir, nego su to oni koji ukazuju na njih. Ne konfrontiraju li se
vidljiva dobra uvek sa nevidljivim rizicima? Nije li cela stvar jedna
intelektualna fantazija, patka sa radnog stola intelektualnih tvoraca
straha i dramaturga rizika? Nisu li špijuni Istoĉne Nemaĉke,
komunisti, Jevreji, Arapi, ţene, muškarci, Turci, azilanti oni koji
naposletku stoje iza toga? Upravo sve veća neuhvatljivost opasnosti i
bespomoćnost ljudi pogoduje radikalnim i fanatičnim reakcijama i
političkim tendencijama, koje socijalne stereotipe i grupe koje oni
pogaĊaju pretvaraju u uhvatljive „gromobrane" za nevidljive
opasnosti, koje su nedostupne za direktnu akciju.
Ophođenje prema nesigurnosti: ključna biografska i politička

h'alifikacija
Za preţivljavanje u starom industrijskom društvu suštinska stvar

bila je sposobnost ljudi da savladaju materijalnu bedu i da izbegnu
gubljenje socijalnog statusa. Ka tome je bilo usred- sreĊeno mišljenje
i delanje sa kolektivnim ciljem „klasne solidarnosti", kao i
individualnim ciljevima obrazovnog ponašanja i planiranja karijere. U
riziĉnom društvu dodatno postaju vitalno potrebne druge sposobnosti.
Bitan znaĉaj dobija ovde sposob
nost anticipiranju i podnošenja opasnosti, biografskog z političkog ophođenja sa

opasnostima. Namesto strahova od gubljenja socijalnog statusa, klasne
svesti ili orijentisanosti ka napredovanju, kojima smo manje ili više
nauĉili da upravljamo, dolaze druga centralna pitanja: Kako se nosimo
sa dodeljenim ugroţenim sudbinama i strahovima i odgovornostima koje
obitavaju u njima? Kako moţemo da savladamo strah kad ne moţemo
da savladamo uzroke straha? Kako moţemo da ţivimo na vulkanu
civilizacije, a da ga svesno ne zaboravimo, ali i da se ne ugušimo od
strahova - a ne samo od gasova koje ispušta vulkan?
Gube na znaĉaju tradicionalne i institucionalne forme
savlaĊivanja straha i nesigurnosti u porodici, braku, ulogama polova,
klasnoj svesti i politiĉkim partijama i institucijama koje se na njih
odnose. U istoj meri se zahteva od pojedinaca da savlaĊuju strah i
nesigurnost. Ranije ili kasnije moraće se pojaviti novi zahtevi, upućeni
društvenim institucijama, u pogledu obrazovanja, terapije i politike
usled sve većih pritisaka da pojedinci sami izaĊu na kraj sa
nesigumošću (up. u vezi sa ovim Drugi deo). Stoga u riziĉnom društvu
ophoĊenje prema strahu i nesigurnosti biografski i politiĉki postaje
ključna civilizacijska kvalifikacija, a razvijanje sposobnosti koje se za to
zahtevaju bitan zadatak pedagoških institucija.
4. Politička dinamika priznatih rizika modernizacije
Kao što su pokazali pm znaci umiranja šuma, tamo gde su rizici

modernizacije uspešno prošli kroz proces socijalnog saznavanja,
odnosno priznavanja menja se poredak sveta - ĉak i kada se najpre pojavi
manja aktivnost. Padaju granice specijalizovane odgovornosti.
Javnost saodluĉuje o tehniĉkim detaljima. Industrijska preduzeća, koja
su dugo vremena bila ma- ţena u trţišnoprivrednom konsenzusu zbog
svojih fiskalnih do- broĉinstava i svog milosrdnog kreiranja radnih
mesta, odjednom vide sebe kako sede na optuţeniĉkim klupama ili
taĉnije,
112 Ulrih Bek
vezani za stub srama i konfrontirani pitanjima koja su se ranije

koristila za maltretiranje trovaĉa, uhvaćenih na delu.
Kad bi bilo samo to! ĉinjenica je, meĊutim, da kolabiraju trţišta,
da su troškovi na pragu, da prete zabrane, sudski postupci, da se vrše
pritisci da se proizvodnotehmĉki sistem iz osnova reorgamzuje - a da
biraĉi beţe. Niko ne zna, kuda. Tamo gde su ljudi mislili da su medu
svojom felom - u tehniĉkim, ekonomskim i pravnim detaljima -
odjednom svi hoće da k mešaju, i to naposletku ne sa sliĉnim ili
poredivim maksi- i .ama, nego iz jednog sasvim drugaĉijeg odnosnog
sistema: privredne i tehnološke pojedinosti istraţuju se u svetlu
jednog novog ekološkog morala. Onaj ko je objavio krstašici rat štetnim
supstancama, mora industrijska preduzeća da stavi pod elcolo-
ško-moralnu lupu. A pre toga one koji su kontrolisali preduzeća, ili još
bolje: koji je trebalo da ih kontrolišu. A potom one koji profitiraju od
grešaka koje se sistematski pojavljuju.
Tamo gde su rizici modernizacije jednom „priznati" - a za to je
potrebno mnogo, ne samo znanje o njima, nego kolektivno znanje o
njima, verovanje u njih i politiĉko osvetljavanje propratnih lanaca
uzroka i posledica - tamo rizici razvijaju jednu neverovatnu politiĉku
dinamiku. Oni sve gube: svoju latentnost, svoju umirujuću „strukturu
sporednih posledica", svoju neizbe- ţnost. Odjednom su problemi
prosto tu, bez opravdanja, kao ĉisti, eksplozivni pozivi na akciju. Iza
uslova i objektivnih ograniĉenja pomaljaju se ljudi. Uzroci se
pretvaraju u uzročnike i izdaju objašnjenja. „Sporedne posledice"
javljaju se za reĉ, organizuju se, idu pred sud, dokazuju se, ne
dozvoljavaju da više budu odvraćene. Kao što je reĉeno: svet se
izmenio.
Ono što ovde poĉinje da se dogaĊa, treba, naravno, spreĉiti
odbijanjem priznavanja. To još jednom baca karakteristiĉnu svetlost
na to o ĉemu je, u stvari, reĉ u procesu priznavanja rizika
modernizacije. Presudni faktor ovde nisu, ili bar ne samo, posledice
po zdravlje, posledice po ţivot biljaka, ţivotinja i ljudi, nego socijalne,
ekonomske i političke sporedne posledice ovih sporednih posledica-, kolapsi
trţišta, obezvreĊenje kapitala, pritajena eksproprijacija, nove
odgovornosti, pomeranja trţišta, politiĉki
pritisci, kontrole odluka u fabrikama, priznavanje zahteva za

obeštećenje, dţinovski troškovi, sudski postupci, gubljenje ugleda.
Ekološke i zdravstvene posledice mogu se uzeti kao hipo- tetiĉke,
opravdane, minimizovane ili dramatizovane, kako hoćete. Gde se u
njih veruje, imaju pomenute socijalne, privredne, politiĉke i pravne
posledice. To se i ovako moţe formulisati: ako ljudi rizike
doţivljavaju kao realne, onda su oni realni. Ali ako su u ovom smislu
realni, onda oni potpuno izokreću strukturu socijalne, politiĉke i
privredne odgovornosti. Tako se pod pritiskom sve većih opasnosti sa
priznavanjem rizika modernizacije stvara jedan specifiĉni politiĉki
eksploziv. Onome što je juĉe bilo moguće, danas se iznenada
postavljaju granice: onaj ko i dalje minimizuje umiranje šuma, mora
biti spreman na javnu osudu zbog cinizma. „Prihvatljiva izlaganja
opasnostima" pretvaraju se u „izvore opasnosti koji se ne mogu
tolerisati". Ono što je još donedavno bilo van mogućnosti politiĉkog
intervenisanja, sada dospeva u radijus politiĉkog uticaja. Postaje
oĉigledna relativnost dozvoljenih vrednosti i promenljivih,
nedostupnih politizovanju. OdreĊuju se nove granice i nova teţišta
politiĉkog i ne-politiĉkog, neophodnog i mogućeg, datog i
promenljivog. Izuzetno stabilne tehniĉko-ekonomske „konstante" -
kao, na primer, emisije štetnih supstanci, „neodrecivost" nuklearne
energije - preinaĉuju se u promenljive koje se mogu politiĉki uobliĉiti.
Ovde više nismo suoĉeni samo sa etabliranim instrumentarijem
politike - konrolisanje trţišta ekonomskom politikom, preraspodele
zarada, mere socijalne sigurnosti - nego ne-politike: uklanjanje uzroka
ugroţenosti u samom procesu modernizacije postaje političko. Pitanja
koja spadaju u suvereni domen industrijskog menadţmenta, kao što su
detalji o planiranju proizvoda, proizvodnim procesima, tipovima
energije i uklanjanju otpada, nisu više samo pitanja menadţmenta indu-
strijske organizacije, nego postaju „vruć krompir" za vladinu politiku,
koja po mišljenju biraĉa ĉak mogu da konkurišu problemima masovne
nezaposlenosti. Kako rastu pretnje nestaju
114 Ulrih Bek
stari prioriteti, a paralelno sa ovim raste intervencionistička politika

vanrednog stanja, izvlaĉeći iz ovog pretećeg odnosa šire nadleţnosti i
mogućnosti za intervenisanje. Tamo gde opasnost postaje normalnost,
ona trajno poprima institucionali- zovanu formu. U tom pogledu rizici
modernizacije pripremaju polje za parcijalnu preraspodelu moći - delom,
zadrţavajući formalne odgovornosti, delom, izriĉito ih menjajući.
Što izrazitije rastu opasnosti u procesu modernizacije, što su time
oĉiglednije ugroţene centralne vrednosti javnosti i što to jasnije dolazi
do svaĉije svesti, to je dublje uzdrmana uigrana, na podeli rada bazirana
struktura moći i kompetencija u odnosima izmeĊu privrede, politike i
javnosti i utoliko je verovatnije, da će se pod uticajem preteĉe opasnosti
odgovornosti redefinisati, kompetencije za akciju centralizovati, a sve
pojedinosti procesa mo-dernizacije pokriti birokratskim kontrolama i
planiranjima. U njihovom delovanju priznavanjem rizika modernizacije i
povećanjem opasnosti koje oni sadrţe, dolazi do nekih promena sistema. To
se, naravno, ne dešava u formi jedne otvorene, nego „mirne revolucije",
kao konsekvenca promene u svesti svih, kao rušenje bez subjekta, bez
promene elita i uz zadrţavanje starog poretka.
Neobuzdanom razvoju civilizacije takoreći se pripisuju kvazi-
revolucionarne situacije. One nastaju kao modernizacijom uslovljena
„civilizacijska sudbina" i stoga su sa jedne strane pod pla- štom
normalnosti, a sa druge imaju ovlašćenje za katastrofe, koje sa porastom
opasnosti moţe sasvim lepo da dosegne i presegne politiĉku
signifikantnost revolucija. Riziĉno društvo stoga nije revolucionarno
društvo, nego više od toga: društvo katastrofa. U njemu vanredno slanje preti
da postane normalno stanje.
Da aktuelna ili potencijalna katastrofa nije uĉiteljica demokratije,
znamo i suviše dobro iz istorije Nemaĉke u ovom veku. Koliko je
ambivalentan i razoran eksploziv koji nastaje, postaje već savršeno
jasno iz izveštaja „mudraca za pitanja zaštite ĉovekove sredine"*,
uprkos njima samima. Urgentnost
* Rat der Sachverständigen für Umweltfragen, 1985. U daljem tekstu povodom ovog pitanja autor
oznaĉava stranice Izveštaja Saveta eksperata za ekologiju - prim. prev.
opisanih ekoloških opasnosti po ţivot biljaka, ţivotinja i ljudi

„legitimiše" jezik ovih autora sa ĉistom savešću ekološkog morala, u
kome vrvi od izraza poput „kontrola", „oficijelno odobrenje",
„oficijelni nadzor". Na karakteristiĉan naĉin zahtevaju se dalekoseţne
mogućnosti i prava intervenisanje, planiranja i kontrolisanja, ĉiji
redosled zavisi od teţine oštećenja ĉovekovog okruţenja (45).
Diskutuje se o „širenju informacionog i nadzornog sistema za
poljoprivredu" (45). Dramatizuju se pozivi na „opseţno planiranje
okoline" sa „kartama u koje su uneti bio- topi" i „planovima za zaštitu
odreĊenih oblasti", koje se baziraju na „nauĉno egzaktnim snimanjima
do nivoa pojedinaĉnog komada zemlje" i koje treba sprovesti
„nasuprot konkurentnih zahteva za korišćenje" (48 i dr.). Savet
preporuĉuje, kako bi sproveo svoju politiku „renaturalizacije" (51)
„da vlasnicima najznaĉajnijih površina... potpuno uskrate obraĊivanje
datih površina" (49). Zemljoradnike bi trebalo „motivisati nadokna-
dom... da se odreknu odreĊenih prava na korišćenje ili da pre- duzmu
zahtevane zaštitne mere" (49). Diskutuje se i o „dozvolama za
Ċubrenje", za koje su potrebna sluţbena odobrenja, o „zakonski
obavezujućim planovima za Ċubrenje sa konkretnim odredbama o
vrsti, meri i vremenu nanošenja Ċubriva" (53). Ovo „Ċubrenje po
planu" (59) poput dragih „zaštitnih mera" zahteva i diferencirani
sistem „nadgledanja ĉovekove okoline", koji mora da se ustanovi na
nivou industrijskih organizacija, regionalno i nadregionalno (61) i
„zahteva reviziju i dalji razvoj osnovnih pravnih uslova" (64).
Ukratko, ocrtava se panorama jednog naučno-birokratskog autoritarizma.
Predstava o seljaku koji je vekovima vaţio za „hranitelja" i koji
je teškom mukom sticao „plodove" sa zemlje, od kojih je zavisio
svaĉiji ţivot i preţivljavanje, poĉinje da se transformiše u svoju
suprotnost. Poljoprivreda sa ovog aspekta postaje mesto distribuiranja
otrova, koji ugroţavaju ţivot biljaka, ţivotinja i ĉoveka. Da bi se
otklonile preteće opasnosti na dostignutom visokom nivou
poljoprivredne produktivnosti, ljudi zahtevaju eksproprijaciju i/ili
planiranja i kontrole, koje upravljaju svakim detaljem rada, sve pod
pokroviteljstvom nauke. Nisu samo ovi
116 Ulrih Bek
zahtevi (ĉak ni razumljivost po sebi sa kojom se oni obznanjuju) ono

što je ovde uznemirujuće, već to da su oni cleo logike zaštite od
opasnosti i da uopšte neće biti lako, s obzirom na opasnosti koje se
naziru, da se ukaţe na političke alternative, koje zaista spreĉavaju ono
što se mora spreĉiti pod diktaturom opasnosti.
Upravo sa porastom opasnosti u riziĉnom društvu nastaju potpuno
nove vrste izazova demoliratiji. Riziĉno dmštvo ima tendenciju ka
jednom „legitimnom" totalitarizmu zaštite od opasnosti, koji uzimajući
pravo da spreĉi najgore na jedan sasvim dobro poznati naĉin stvara
nešto još gore. Politiĉki „sporedni efekti" civilizacijskih „sporednih
efekata" ugroţavaju kontinuirano postojanje demokratskog politiĉkog
sistema. Ovaj sistem upada u neprijatnu dilemu ili da ne funkcioniše, s
obzirom na sistematski proizvedene opasnosti, ili da preko autoritarnih,
represivnih „oslonaca" suspenduje osnovne demokratske principe.
Lišiti se ove dileme jeste jedan od najvaţnijih zadataka demokratskog
mišljenja i delanja u već vidljivoj budućnosti riziĉnog društva (up.
Osmi odeljak, str. 317 i dr,).
5. Pogled na prirodu i društvo na kraju XX veka
Sa industrijski forsiranim razgraĊivanjem ekoloških i prirodnih

osnova ţivota, pokreće se jedna istorijski ni sa ĉim porediva, do sada
potpuno nepojmljiva dinamika društvenog i politiĉkog razvoja, koja
primorava i na novo shvatanje odnosa izmeĊu prirode i društva. Ova
teza zahteva kraće teorijsko objašnjenje. Neke orijentacione taĉke i
smernice, neophodne za hrabrost upuštanja u ono što će doći, na kraju
će biti date i u vidu pogleda u budućnost.
U svom zbiru prethodna razmatranja znaĉe: kraj suprotstavljanja
između prirode i društva. To znaĉi: priroda ne moţe više da se shvati
bez društva, a dmštvo više ne moţe da se shvati bez prirode. Društvene
teorije XIX veka (kao i njihove modifikovane verzije u XX veku)
uglavnom su shvatale prirodu
kao nešto dato, dodeljeno, što treba potĉiniti, a time uvek kao nešto
suprotstavljeno nama, tude, kao ne-društvo. Ove pretpostavke ukinuo
je sam proces industrijalizacije, moţe se reći, istorijski falsifikovao. Na
kraju XX veka „priroda" nije ni data ni dodeljena, nego je postala
istorijski proizvod, unutarnja dekoracija civilizacijskog sveta,
uništenog ili ugroţenog u prirodnim uslovima svoje reprodukcije. Ali
to znaĉi da uništavanja prirode, integrisana u univerzalno kruţenje
industrijske proizvodnje, prestaju da budu „puka" uništavanja prirode i
postaju integralna komponenta društvene, ekonomske i politiĉke dina-
mike. NeviĊeni sporedni efekat podruštvljavanja prirode jeste
podruštvljavanje uništavanja i ugroţavanja prirode, njihovo
transformisanje u ekonomske, socijalne i politiĉke kontradiktornosti i
konflikte: kršenje prirodnih uslova ţivota pretvara se u globalna
medicinska, socijalna i ekonomska ugroţavanja ljudi sa potpuno
novom vrstom izazova za socijalne i politiĉke institucije
visokoindustrijalizovanog svetskog društva.
Upravo ova transformacija opasnosti po prirodu od civilizacije u
opasnosti po socijalni, ekonomski i politiĉki poredak jeste realan
izazov sadašnjosti i budućnosti, koji opravdava pojam riziĉnog društva.
Dok se pojam klasiĉnog industrijskog društva bazira na
suprotstavljanju prirode i društva (u smislu XIX veka), pojam
(industrijskog) riziĉnog društva polazi od civilizacijski integrisane
„prirode", prateći metamorfoze povreda prirode kroz društvene
subsisteme. Šta znaĉi „povreda", predmet je u uslovima
industrijalizovane sekundarne prirode - kao što je pokazano - nauĉniih,
antinauĉnih i socijalnih definicija. Ova kontroverza se ovde ponavlja
na putokazu nastanka rizika modernizacije i nastajanja svesti o njima.
To znaĉi da su „rizici modernizacije" pojmovni aranţman, kategorijski
okvir, u kome su društveno uhvaćene povrede i razaranja civilizaciji
imanentne prirode, u kome se odluĉuje o validnosti i urgentnosti rizika
i naĉinu potiskivanja rizika i/ili tretmana prema rizicima. Rizici
modernizacije su scientizovani „sekundarni moral", u kome se na
društveno „legitiman" naĉin, tj. sa zahtevom za efi
118 Ulrih Bek
kasnu pomoć, vode pregovori o povredama industrijski iscrpljene

prirode koja to više nije.
Centralna konsekvenca je da se upravo u razvijenoj modemi
društvo sa svim svojim podsistemima privrede, politike, porodice i
kulture više ne moţe razumeti kao autonomno u odnosu na prirodu.
Ekološki problemi nisu više problemi okruţenja, nego su - u svojoj
genezi i posledicama - potpuno društveni problemi, problemi ljudi,
njihove istorije, njihovih ţivotnih uslova, njihovog odnosa prema
svetu i stvarnosti, njihovog ekonomskog, kulturnog i politiĉkog
ustrojstva. Industrijski transformisana „unutrašnja priroda"
civilizacijskog sveta upravo se mora pojmiti kao egzemplarno
ne-okruţenje, kao unutrašnje okruţenje, naspram kojeg zakazuju sve
naše visokorazvijene sposobnosti distanciranja i iskljuĉivanja. Na
kraju XX veka priroda je društvo, a društvo je (takoĊe) ,,priroda". Onaj
ko danas još govori o prirodi kao ne-društvu, govori u kategorijama
nekog drugog veka, koje više ne dotiĉu našu stvarnost.
Danas se svuda srećemo sa sintetiĉkim proizvodom visokog
stepena, sa veštaĉkom „prirodom". Nijedna dlaka, nijedna mrvica nije
na njoj više „prirodna", ako „prirodno" znaĉi ostati prepušten samom
sebi. ĉak se prirodnjaci više ne konfrontiraju sa artefaktom „priroda",
koji istraţuju sa profesionalnim nauĉnim strpljenjem, na ĉisto nauĉni
naĉin. U svom delanju i saznavanju oni su egzekutori generalizovanog
društvenog zahteva za ovladavanjem prirodom. Tamo gde se oni
nagnu nad svojom materijom, sami ili u regionalnim istraţivaĉkim
laboratorij ama, svi im u izvesnom smislu gledaju preko leĊa. Kad
pokreću ruke, to su ruke neke institucije i u tom smislu ruke svih nas.
Ono što se tu tretira kao „priroda" jeste interna „sekundarna priroda",
koja je uneta u civilizacijski proces i stoga natovarena i pretovarena ne
baš „prirodnim" sistemskim funkcijama i znaĉenjima. Ma šta nauĉnici
radili pod ovim uslovima, merili, pitali, pretpostavljali ili proveravali,
0111 će unapređivali ili pogoršavati zdravlje, ekonomske interese, prava
vlasništva, odgovornosti ili ovlašćenja. Drugim reĉima, pošto je to
priroda koja cirkuliše i iskorišćava se unutar sistema, priroda je
postala politična, ĉak i
u objektivnim rukama nauĉnika (prirodnih nauka). Rezultati merenja,

neopterećeni nijednom evalucionom reĉcom niti najmanjim
normativnim znakom uzvika, koji se sa krajnjom objek- tivnošću kreću
u lingvistiĉkoj pustinji brojeva i koji bi starom dobrom Maksu Veberu
bili pravi uţitak, mogu da sadrţe takvu eksplozivnu snagu koju nikada
neće postići apokaliptiĉne formulacije društvenih nauka, filozofa ili
etiĉara.
Pošto je njihov predmet tako društveno „natovaren", nauĉnici
prirodnih nauka rade u jednom jakom političko-ekonomsko-kulturnom
magnetnom polju. Oni ga primećuju i u svom radu na njega reaguju: u
razvoju procedura za merenje, odlukama o pragovima tolerantnosti,
praćenju kauzalnih hipoteza itd. Magnetne sile ovog polja mogu ĉak da
usmere njihove pisaljke. One dopuštaju ispitivanje u tragovima, koje
potom, naravno, mora da se obrazloţi na ĉisto sadrţinskoj osnovi. A
one su verovatno i izvori energije iz kojih se napajaju crvene koĉione
lampice karijere, koje zasvetle pri odreĊenim pravcima skretanja
argumentacije. Sve ovo samo nagoveštava, da su pod uslovima
podruštvljene prirode prirodne i tehniĉke nauke postale u brojeve
zaodenuta podruţnica politike, etike, privrede i pravosuđa, uprkos
eksternom zadrţavanju sve njihove objektivnosti (up. Sedmi odeljak).
Time su prirodne nauke istorijski skliznule u jedan poloţaj rada i
iskustva, koji su društvene nauke oduvek poznavale, imajući u vidu
ionako politiĉki karakter njihovog „predmeta". Dolazi, takoreći, do
pribliţavanja nauĉnom jedinstvu, koje, što je ironija, potiĉe od
politizacije predmeta, a ne od onoga, što bi se prvo pretpostavilo: od
pribliţavanja polunauĉnog karaktera društvenih nauka superegu
prirodnih nauka. Za ulogu svih nauka u budućnosti će centralno mesto
biti saznanje da je potreban institucionalno ojačan i zaštićen
moralno-politički oslonac, kako bi uopšte moglo da se obavi valjano
istraţivanje. Istraţivanje, koje će, razume se, svesno prihvatiti i izneti
teret politiĉkih implikacija. Na izvestan naĉin bi se suštastveni kva-
litet i politiĉko znaĉenje nauĉnog rada jednoga dana mogli usaglasiti.
To bi pre svega znaĉilo da obrnuto proporcionalno sa
120 Ulrih Bek
tabu-zonama, koje rastu zahvaljujući politiĉkim senzibilitetima, raste

institucionalno omogućena spremnost da se one bezobzirno i
kompetentno probiju prvobitnim zahtevom za znanje. To bi bacilo
svetio na institucionalno vezane, nauĉno odreĊene rutine i rituale
prikrivanja egzistencijalnih rizika civilizacije.
Pod ovim uslovima prirodno-nauĉno registrovane egzistencijalne
opasnosti tehnoekonomski uobliĉenog i kontroli- sanog procesa
modernizacije bi tamo, gde se na takav naĉin utvrĊuju i osvetljavaju,
mogle da daju jedan novi kvalitet društvenoj kritici. Hemijske,
biološke, fiziĉke i medicinske formulacije opasnosti potajno se
pretvaraju u „objektivne vrednosne premise" za kritiĉke analize
društva. Time se pokreće pitanje kako se meĊusobno odnose kritika
rizika i sociološka kritika kulture.
Sociokulturna kritika moderne uvek mora da se rve sa
(sociološki) opštepoznatom ĉinjenicom da se tradicionalne norme
jednostavno krše u toku moderne. Protivureĉnosti izmeĊu tako
potvrĊenih normi i društvenog razvoja jesu jezgro naj- svakodnevnije
svakidašnjice. U tom smislu su same društvene nauke otupile oštricu
maĉa društvenonauĉne kulturne kritike. Samo loš sociolog mogao bi
neprestano da ukazuje na loše strane moderne sa optimizmom, koji,
kao što je poznato, kulminira u trijumfu razumnosti razuma.
Nešto je drugaĉije sa sociološkim dokazivanjem da se grupe
prenebregavaju, da se socijalne nejednakosti pojaĉavaju, a da
ekonomske krize sustiţu jedna dragu. Imajući u vidu organizovana
branilaštva u ovome je, kao što je poznato, veliki deo razorne snage.
Ipak, postoji jedna paralela, koja povezuje ove oblike mišljenja sa
prethodno pomenutim i razlikuje ih od prirodno-nauĉnog izveštaja o
rizicima: transgresija vrednosti je selektivna i permanentno se moţe
mslitucionalizovati. Isto vaţi za socijalne nejednakosti. To se ne odnosi
na posledice modernizacije, koje ugroţavaju preţivljavanje. One slede
jednu um- verzalizovanu egalitarnu baznu matricu. Njihova
institucionalizacija, koja je, kao što smo iskusili, naravno moguća,
ireverzibilno oštećuje zdravlje svih. „Zdravlje" je sigurno i kulturno
visokokotirana vrednost, ali ono je - i više od toga - upravo i

pretpostavka za ţivot, odnosno preţivljavanje. Univerzalizacija
opasnosti stvara opasnosti po egzistenciju, uvek i svuda, koje sada
odgovarajućom oštrinom prodiru u ekonomski i politiĉki sistem. Ovde
se ne narušavaju samo kulturne i politiĉke premise, ĉime se, kako
pokazuje put moderne, moţe ţiveti uprkos svim suzama koje su zbog
toga prolivene. U dubinskoj dimenziji, koja se narušava, pokreće se
pitanje, koliko dugo se još crvene liste ugroţenih biljnih i ţivotinjskih
vrsta mogu ograniĉavati na biljke i ţivotinje. Moguće je da se nalazimo
na poĉetku jednog istorijskog procesa navikavanja. Moguće je da će
već sledeću generaciju ili onu posle nje isto onako malo uznemiriti
slike defektno roĊenih, poput slika riba i ptica, prekrivenih tumorima,
koje danas kruţe po svetu, kao što je to danas sluĉaj sa narušenim
vrednostima, novim siromaštvom i konstantno visokim nivoom
masovne nezaposlenosti. To ne bi bio prvi sluĉaj da narušavanjem
standarda nestaju sami standardi. Još uvek ostaje osnovana
pretpostavka da se to neće tako dogoditi, da će se, naprotiv, sa
industrijalizacijom prirode uništavanja prirode umverzalizovati i
percepirati kao industrijska samougroţavanja (nad ĉim se naroĉito u
interesu profesionalizacije kritike nikako ne moţe likovati).
Ovo moţe da zvuĉi paradoksalno za uši sociologa, odviknute od
formula, ali vraćanje na hemijsko-biološko-medicinske formule
rizika - bilo da su (anti)nauĉno ili na neki drugi naĉin opravdane - moţe
sasvim dobro da opskrbi draštve- nonauĉnu analizu kritiĉkim
normativnim premisama. Obratno, implicitni sadrţaj ovih premisa
verovatno bi postao prepoznatljiv tek njihovim sistematskim
proširivanjem u društvenu i politiĉku sferu. To naravno znaĉi i da su
nauĉnici društvenih nauka, ništa drugaĉije od ostalih, upućeni na
„ne-iskiistvo iz druge ruke", koje kontrolišu profesionalci izvan svoga
polja - pri ĉemu im sve nepostojeće krune njihove profesionalne auto-
nomije padaju s glave. Ovome teško da moţe da konkuriše ono što
društvene nauke mogu da ponude iz sopstvenih snaga.
DRUGI DEO
INDIVIDUALIZACIJA
SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI
O detradicionalizaciji
načina življenja u
industrijskom društvu
T
Logika raspodele rizika modernizacije, kako je elaborirana u
prethodnom delu, jeste bitna, ali samo jedna dimenzija riziĉnog
društva. Tako nastajuće globalne riziĉne situacije i u njima sadrţana
društvena i politiĉka dinamika razvoja i konflikata jesu nove i znatne,
ali se preklapaju sa društvenim, biografskim i kulturnim rizicima i
nesigurnostima, koje su u razvijenoj moderni istanjile i pretopile
unutrašnju društvenu strukturu industrijskog društva - društvene klase,
oblike porodice, status polova, brak, roditeljstvo, profesiju - i u njih
uklopljene osnovne neminovnosti voĊenja ţivota. Ova draga strana će
od sada biti u centru paţnje. Obe strane zajedno, zbir rizika i
nesigurnosti, njihovo meĊusobno pojaĉavanje ili neutralisanje, ĉine
društvenu i politiĉku dinamiku riziĉnog društva. Obuhvatnije se ovako
moţe formulisati teorijska pretpostavka koju slede obe perspektive: na
prelazu u XXI vek razbuktali proces modernizacije ne samo da
prevazilazi potĉinjenost prirode koja je protivstavljena društvu, nego
slabi i koordinatni sistem samog industrijskog društva: njegovo
poimanje nauke i tehnike, koordinatne ose izmeĊu kojih je razapet
ţivot ljudi: porodicu i profesiju, raspodelu i odvajanje od demokratski
legitimisane politike sa jedne strane i
126 Ulrih Bek
subpolitike sa druge strane (u smislu ekonomije, tehnike i nauke).
Ambivalentnosti: oslobaĎanje pojedinaca u uslovima razvijenog tržišta rada
U centru ovog odeljka stoji procena da smo mi svedoci jedne

društvene transformacije unutar moderne, u toku koje se ljudi
oslobađaju socijalnih formi industrijskog društva - klase, sloja,
porodice, statusa polova muškaraca i ţena - sliĉno kao što su ljudi u
doba reformacije iz svetovne vlasti crkve bili „pušteni" u društvo.
Argumentacija se moţe skicirati u sedam teza:
(1) U svim bogatim industrijskim zemljama na Zapadu - naroĉito
u Saveznoj Republici Nemaĉkoj - u modernizaciji socijalne drţave
posle Drugog svetskog rata došlo je do pomaka u individualizaciji
društva dosada nepoznatnog dometa i dinamike (i to pri veoma
postojanim odnosima nejednakosti). To znaĉi: imajući za pozadinu
relativno visok materijalni standard ţivota i razvijene sisteme socijalne
sigurnosti, ljudi se u jednom prekidu istorijskog kontinuiteta
oslobaĊaju tradicionalnih klasnih obaveza i tradicionalnog staranja o
porodici okrećući se više sebi samima i svojim individualnim
biografijama na trţištu rada, sa svim rizicima, šansama i
protivureĉnostima.
Proces individualizacije do sada je preteţno iziskivao razvijeno
graĊanstvo. On je, meĊutim, u drugaĉijem obliku karakteristiĉan i za
„slobodnog radnika" u modernom kapitalizmu, za dinamiku procesa
trţišta rada u uslovima masovnih demokratija socijalnih drţava.
Ulaskom na trţište rada za ljude se stalno vezuju nova oslobaĊanja - u
odnosu na porodiĉne, kom- šijske i profesionalne veze, kao i u odnosu
na vezanosti za regionalnu kulturu i regionalni pejzaţ. Ovi talasi
individualizacije takmiĉe se sa iskustvima kolektivne sudbine
(masovna nezaposlenost, dekvalifikacija itd.). MeĊutim, u osnovnim
uslovima socijalne drţave, onako kako su se oni razvili u Saveznoj
Republici Nemaĉkoj, oni vode ka oslobađanju pojedinca iz socijalnih

klasnih veza i statusa polova muškaraca i ţena.
(2) Stoga u odnosu na interpretaciju društvene nejednakosti
nastaje jedna ambivalentna situacija. Moguće je da se ništa bitno nije
promenilo za marksistiĉke teoretiĉare klasa, kao i za istraţivaĉe
društvenih slojeva. Razlike u hijerarhiji dohotka i fundamentalni uslovi
dohodovnog rada ostali su isti. Sa druge strane, u pogledu delatnosti
ljudi, vezanost za socijalne klase ĉudnovato se povlaĉi u pozadinu.
Staleški baziram društveni miljei i ţivotni stilovi, tipiĉni za klasne
kulture, izgubili su svoj sjaj. Nastaje tendencija ka
individualizovanim formama, i uslovima egzistencije koje nagone
ljude - zarad sopstvenog materijalnog preţivljavanja - da sebe naĉine
centrom svog vlastitog planiranja i voĊenja ţivota. U ovom smislu
individualizacija ide na ukidanje ţivotnih osnova jednog mišljenja u
tradicionalnim kategorijama društava velikih grupa - dakle, klasa,
staleţa i društvenih slojeva.
U marksistiĉkim teorijama antagonizam klasa se jednom za-
svagda povezao sa „bićem" industrijskog kapitalizma. Ovo do-
gmatsko promišljanje istorijskog iskustva moţe se formulisati kao
princip isključenja trećeg u razvoju industrijskog društva: ili se
kapitalizam uz „praprasak revolucije" oprašta od pozornice svetske
istorije kroz vrata koja su mu jedino otvorena - sve oštriju klasnu borbu
- i ponovo pojavljuje kroz sporedna vrata sa transformisanim
svojinskim odnosima kao socijalistiĉko društvo ili se klase bore i bore i
bore. Teza o individualizaciji potvrĊuje iskljuĉenje trećeg, jer je
dinamika trţišta rada, osigurana socijalnom drţavom, oslabila ili
ukinula društvene klase u kapitalizmu. Mi se - marksistiĉki gledano -
sve više i više konfrontiramo sa (još neshvaćenim) fenomenom jednog
kapitalizma bez klasa sa svim strukturama i problemima socijalne
nejednakosti, koji su sa tim povezani.
(3) Ova tendencija ka „besklasnosti" socijalne nejednakosti
egzemplarno se pojavljuje u raspodeli masovne nezaposlenosti. Sa
jedne strane raste broj nezaposlenih koji su dugo vremena bez posla,
kao i broj ljudi koji su trajno izašli sa trţišta rada ili u
128 Ulrih Bek
njega nikada nisu ni ušli. Sa drage strane, konstantnost broja

nezaposlenih - daleko iznad dva miliona - ne odgovara konstantnosti
registrovanih sluĉajeva i osoba pogoĊenih nezaposlenošću. Od 1974.
do 1983. godine (u Saveznoj Republici Nemaĉkoj - prim. prev.) bilo
je oko 12,5 miliona nezaposlenih ili svaka treća radnosposobna osoba
bila je bar jednom bez posla. Istovremeno rastu sive zone izmeĊu
registrovane i neregistrovane nezaposlenosti (domaćice, omladina,
prevremeno pen- zionisani), kao i izmeĊu zaposlenosti i
hipozaposlenosti (fleksi- bilizovanje radnog vremena i formi
zaposlenosti). Veliko širenje manje ili više prolazne nezaposlenosti
poklapa se, dakle, sa sve većim brojem dugoroĉno nezaposlenih i
novih hibrida izmeĊu nezaposlenosti i zaposlenosti. Kultura
društvenih klasa nije u stanju da za ovo pruţi orijentacioni kontekst.
Prepliću se pojaĉavanje i individualizacija socijalnih nejednakosti.
Posledica je da se problemi sistema politiĉki smanjuju i transformišu
u liĉni neuspeh. U detradicionalizovanim naĉinima ţivljenja nastaje
jedna nova neposrednost pojedinca i društva, neposrednost krize i bolesti u
smislu da se društvene krize pojavljuju kao individualne i da se mogu
opaziti kao društvene samo veoma uslovno i posredno.
(4) Ovo oslobaĊanje u odnosu na društvene klase sa staleškim
karakteristikama preklapa se sa oslobaĊanjem u odnosu na status
polova, što se bitno odraţava u promenjenom poloţaju ţena. Najnoviji
podaci jasno o tome govore: nije nedostatak obrazovanja niti
društveno poreklo, nego razvod ono što postaje klopka za upadanje
ţena u „novo siromaštvo". Ovo izraţava stepen oslobaĊanja ţena od
staranja o braku i domaćinstvu, koje se više ne moţe revidirati. Time
spirala individualizacije zadire i u porodicu: trţište rada,
obrazovanje, mobilnost - sada sve dvostruko i trostruko. Porodica
postaje jedno trajno ţongliranje višestrukih divergentnih ambicija
izmeĊu profesionalnih zahteva, obrazovnih prinuda, roditeljskih
obaveza i monotonog kućnog posla. Nastaje tip „porodice, ugovorene
na odreĊeno vreme", u kojoj osamostaljene individue razliĉitih
polova radi
regulisanja razmene emocija ulaze u jedan veoma protivureĉan savez,

koji uvek moţe da se opozove.
(5) Ono što se zaodeva u privatnu formu „problema odnosa"
izmeĊu muškarca i ţene jesu - sa stanovišta teorije o društvu -
suprotnosti jedne u osnovi industrijskog društva prepolovljene
moderne, koja je nedeljive principe moderne - individualnu slobodu i
jednakost preko ograniĉenja roĊenjem - uvek delila i roĊenjem jednom
polu uskraćivala, drugom pripisivala. Industrijsko društvo nikada nije
bilo i nije moguće samo kao industrijsko društvo, nego je uvek bilo
moguće samo kao pola industrijsko pola stalešlco društvo, ĉija staleška
strana nije relikt tradicije, nego proizvod i fundament industrijskog
društva. Na taj naĉin se sa uspostavljanjem industrijskog društva uvek
pro- movisalo ukidanje njegovog porodiĉnog morala, njegovih sudbina
polova, njegovih tabua o braku, roditeljstvu i seksualnosti, ĉak
ponovno ujedinjenje kućnog i dohodovnog rada.
(6) Ovo pojašnjava posebnosti sadašnje individualizacije (u
poreĊenju sa sliĉnom ili pak drugaĉijom u renesansi ili u ranom
industrijskom dobu). Novi aspekt je u konsekvencama. Šemat- sld
izraţeno: namesto staleţa više ne dolaze društvene klase, namesto
društvenih klasa više ne dolazi stabilan referencijalni okvir porodice.
Sam pojedinac, on ili ona, postaje reproduktivna jedinica društvenog u
svetu ţivota. Ili drugaĉije formulisano: unutar i izvan porodice
pojedinci postaju akteri svoje posredstvom trţišta osigurane
egzistencije i planiranja i organizovanja ţivota u vezi sa tim.
Ali ova diferencijacija individualnih poloţaja u razvijenom
društvu trţišta rada ne sme da se izjednaĉi sa postignutom
emancipacijom. U ovom smislu individualizacija takoĊe ne znaĉi
poĉetak samokreiranja sveta od strane vaskrslog pojedinca. Ona pre
prati tendencije ka institucionalizaciji i standardizaciji naĉina ţivota.
OsloboĊene "individue postapT ^HVrSnF^ftrzišta rada, a time od
obrazovanja, potrošnje, od socijalnopravnih regulativa i staranja, od
saobraćajnog planiranja, proizvodnih ponuda, mogućnosti i moda u
medicinskom, psihološkom i pedagoškom savetovanju i staranju. Sve
ovo ukazuje na posebnu
130 Ulrih Bek
strukturu kontrole „institucionalno zavisnih individualnih poloţaja",

koji se otvaraju i za (implicitna) politiĉka oblikovanja i upravljanja.
(7) Sledi da se ovde pod individualizacijom podrazumeva istorijski
kontradiktoran proces podruštvljavanja. Kolektivitet i standardizaciju
nastalih individualizovanih naĉina ţivota je, naravno, teško prozreti.
Uprkos tome, izbijanje ovih protivu- reĉnosti i rastuća svest o njima jesu
upravo ono što moţe da dovede do nastajanja novih sociokulturnih
zajedništava. Bilo da se formiraju graĊanske inicijative i društveni
pokreti u vezi sa rizicima modernizacije i riziĉnim poloţajima. Bilo da
se u toku procesa individualizacije sistematski bude oĉekivanja u obliku
ţelje za „malo vlastitog ţivota" (u materijalnom, prostornom i
vremenskom smislu i u oblikovanju društvenih odnosa), ali oĉekivanja
koja se upravo u procesu svoga ostvarivanja suoĉavaju sa društvenim i
politiĉkim preprekama i otporima. Na taj naĉin stalno nastaju novi
društveni pokreti koji traţe i delom eksperimentišu sa društvenim
odnosima, sopstvenim ţivotom i telom u razliĉitim varijantama
alternativne i omladinske subkulture. Tako se zajedništva, izmeĊu
ostalog, formiraju iz protestnih formi i protestnih iskustava, koja
raspaljuju administrativna, industrijska mešanja u privatnu sferu, u
„vlastiti ţivot" i protiv kojih razvijaju svoju agresivnu snagu. U tom
smislu su novi društveni pokreti (ekološki, mirovni, ţenski) sa jedne
strane izraz novih riziĉnih poloţaja u riziĉnom društvu i nastajućih
protivureĉnosti izmeĊu polova. Sa druge strane, forme njihove
politizacije i problemi u vezi sa postojanošću nastaju iz procesa
formiranja društ\>enog identiteta u detradicionalizovanim,
individualizovanim kulturama.
Treći odeljak S one strane
klase i sloja
Ko danas postavi Gretino pitanje* o realnosti klasa i slojeva u Saveznoj

Republici Nemaĉkoj i drugim progresivnim društvima, naći će se
konfrontiran sa jednim, naizgled, protivu- reĉnim stanjem: sa jedne strane
struktura društvene nejednakosti u razvijenim zemljama pokazuje sve
atribute jedne iznenaĊujuće stabilnosti. Rezultati datih istraţivanja
pokazuju nam da se uprkos svim tehnološkim i ekonomskim
transformacijama i svim reformskim naporima u poslednje tri decenije
odnosi nejednakosti izmeĊu velikih grupa našeg društva (Savezne
Republike Nemaĉke - prim. prev.) nisu bitno izmenili, izuzev
pojedinaĉnih pomeranja do u sedamdesetim i osamdesetim, u toku
masovne nezaposlenosti.
Sa druge strane, u istom vremenskom periodu socijalno su se
zaoštrila pitanja nejednakosti. Ĉak pred brojem nezaposlenih, koji prelazi
granicu od dva miliona i koji je još pre nekoliko godina izazivao traumu,
protest do sada izostaje. Doduše, pitanja nejednakosti su poslednjih
godina ponovo dobila veći
* Pitanje koje zadire u neku škakljivu problematiku, prema pitanju koje je Grcta uputila Faustu:
„Reci, kako stojiš sa religijom?", Goethe, Faust I, 3415 - prim. prev.
132 Ulrih Bek
znaĉaj (diskusija o „novom siromaštvu"). Ona izranjaju u drugim

kontekstima i provokativnim varijantama (borba za ţenska prava,
graĊanske inicijative protiv nuklearnih centrala, nejednakosti medu
generacijama, regionalni i religiozni konflikti). Ali ako se javna i
politiĉka diskusija uzme kao vaţan indikator aktuelnog razvoja, onda
se nameće ovaj zakljuĉak: uprkos i dalje postojećim i novonastajućim
nejednakostima, mi već danas ţivimo u Saveznoj Republici Nemaĉkoj
u odnosima izvan klasnog društva, u kojima slika klasnog društva
ostaje u ţivotu samo u nedostatku bolje alternative.* Ova suprotnost
postaje razrešiva ako se pozabavimo pitanjem koliko se u protekle tri
decenije promenio socijalni značaj nejednakosti ispod praga paţnje
istraţivanja nejednakosti. Moja teza je da su sa jedne strane odnosi
društvene nejednakosti u posleratnom razvoju Savezne Republike
Nemaĉke ostali relativno stabilni, a sa druge strane su se radikalno
izmenili ţivotni uslovi stanovništva. Posebnost razvoja društvenih
struktura u Saveznoj Republici Nemaĉkoj jeste „efekat lifta": „klasno
društvo" se ukupno popelo sprat više. Pored svih istrajnih nejednakosti
ili nejednakosti koje se tek uhodavaju postoji jedno kolektivno više u
zaradama, obrazovanju, mobilnosti, pravu, nauci, masovnoj potrošnji.
Posledica ovoga je da se subkulturni klasni identiteti i klasne veze tanje
ili nestaju. Istovremeno se pokreće proces individualizacije i
diverzifikacije ţivotnih poloţaja i ţivotnih stilova, koji podriva
hijerarhijski model društvenih klasa i slojeva i dovodi u pitanje njegovu
vezu sa stvarnošću.
* Ovo se ne odnosi u istoj meri na sve zapadnoevropske industrijske drţave. Razvoj u Saveznoj
Republici Nemaĉkoj razlikuje se npr. od razvoja u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Tako je u Velikoj Britaniji
pripadnost socijalnoj klasi još uvek veoma vidljiva i u svakidašnjem ţivotu i predmet je svesne
identifikacije. Ona se manifestuje u naĉinu govora (akcenat, naĉin izraţavanja, reĉnik), u strogoj klasnoj
podeli mesta stanovanja („housing classes"), tipovima obrazovanja, odevanju i s vemu što se moţe podvesti
pod pojam „ţivotni stil":
1. Kulturna evolucija načina življenja
Pomeranjem nivoa kod postojanih struktura nejednakosti moţe se

izgubiti socijalni klasni karakter uslova i naĉina ţivota. U stvari, široki
krugovi populacije su podizanjem ţivotnog standarda u toku
ekonomske obnove pedesetih i šezdesetih i ekspanzije obrazovanja
šezdesetih i sedamdesetih godina doţi- veli promene i poboljšanja
svojih ţivotnih uslova, koja su za njihova vlastita iskustva bila vaţnija
od razlika u odnosu na druge velike grupe, koje su iste kao i ranije. Ovo
se posebno odnosi na grupe koje su zapostavljene na temelju društvene
hijerarhije. Ako se proseĉna realna zarada industrijskog radnika u
periodu od 1880. do 1970. više nego utrostručila (pri ĉemu je najveći
skok bio u periodu posle 1950), onda ponovni dokaz o razlikama u
zaradama izmeĊu radnika i sluţbenika, koje su otprilike ostale iste,
samo uslovno govori o stvarnim ţivotnim uslovima samih radnika.
Posledice ovog „draštveno-istorijski revolucionarnog poboljšanja
zarada" mogu se pratiti kroz detalje ţivotnih uslova u radniĉkom miljeu
(up. J. Mooser, 1983). Tek pedesetih, još jasnije šezdesetih, radnici su
stresli jaram „proleterske teskobe", koja je do tada diktirala njihov
ţivot. Još do 1950. hrana, ode- vanje i stanovanje gutali su tri ĉetvrtine
kućnog budţeta, dok je 1973. - pri nivou koji se kvalitativno povećao -
ovaj udeo pao na 60%. Istovremeno dolazi do neke vrste
„demokratizacije" potrošaĉkih dobara koji su bili statusni simboli -
radija, televizije, mnogo ismevanog friţidera i automobila. Stanovi se
povećavaju i bolje opremaju. Dnevna soba smenjuje proletersku
kuhinju koja je sluţila i kao dnevna soba. Višak novca otvorio je nove
prostore kretanja. Putovanje na odmor i oporavak, nekada dostiţno
samo dobrostojećem graĊaninu, danas je dostupno više nego svakom
drugom radniku. Dovoljan je ĉak i za stvaranje liĉne svojine. Dok
razlike u odnosu na druge velike grupe koje vuku zaradu ostaju
neizmenjene, radnici napuštaju status „proleterskog golje": kvota
štednje (udeo ušteĊevine u odnosu na raspoloţivu neto zaradu) znatno
se povećala, sa l%-2%
134 Ulrih Bek
1907. na 5,6% 1955., a do 1974. se još jednom udvostruĉila na 12,5%.

Pri tom više nije reĉ o štednji za crne dane, nego se sada štedi radi
nabavke potrošnih dobara velike vrednosti. ĉak je „cilj snova" - kuća ili
stan u vlasništvu - postao dostiţan. Dok je 1950. bilo 6% radniĉkih
domaćinstava koja su sebi mogla da ispune ţelju o vlastita ĉetiri zida,
taj broj je 1968. porastao na 32%, a 1977. na 39%.
Povećanje materijalnog ţivotnog standarda jeste samo jedna od
mnogih mogućnosti koje menjaju ţivotne uslove ljudi pri (statistiĉki
deflnisanim) postojanim nejednakostima. Tek u zajedniĉkom
delovanju ĉitavog niza komponenata dolazi do procesa
individualizacije, koji ljude oslobaĊa tradicionalnih klasnih veza i ĉini
ih - zarad njihovog materijalnog preţivljavanja - akterom vlastitih
biografija posredstvom trţišta rada.
„Efekat lifta"
Ţivotni vek, radno vreme, dohodak - jesu tri komponente koje su se

razvojem Savezne Republike Nemaĉke pomerile u korist razvijanja
ţivotnih šansi:* proseĉan ţivotni vek povećao se za nekoliko godina (u
toku proteklog veka kod muškaraca za 10, kod ţena ĉak za 13 godina);
proseĉno radno vreme smanjilo se za više od četvrtine (ne raĉunajući u
prošeku za dve godine kasniji ulazak na trţište rada i za tri godine raniji
odlazak u penziju). U isto vreme realne zarade su se učetvorostručile
(vidi napred). Snaţnim istorijskim zamahom ţivot ljudi u društvu
dohodovnog rada dobrim delom se oslobodio jarma dohodovnog rada
(intenziviranjem rada). U celini duţi ţivotni vek, kraće radno vreme i
više mogućnosti ulaganja zaraĊenog novca - to su potpore kroz koje se
„efekat lifta" ispoljava u biografskom ţivotnom formatu ljudi. Pri
konstantnim odnosima nejednakosti desio se preokret u odnosu između
rada i ţivota.
* O istorijskom pregledu razvoja socijalne nejednakosti u Nemaĉkoj u poslednjih sto godina vidi
Pctcr Bcrger, Emtnikturierte Klassengesettschaft? Opladcn, 1986.
Ne-dohodovno radno vreme se produţilo i znatno materijalno

poboljšalo, naravno uz pretpostavku uĉešća u dohodovnom radu. Reĉ
je, dakle, o procesu oslobaĊanja, koji je pokrenuo ţivotne uslove ljudi
ne u, nego izvan dohodovnog rada. Nove materijalne i vremenske
razvojne mogućnosti poklapaju se sa izazovima masovne potrošnje i
dovode do nestajanja kontura tradicionalnog naĉina ţivota i socijalnih
miljea.
Više novca i više slobodnog vremena u odnosu na dohodovno
radno vreme u koliziji su sa tradicionalnim tabu-zonama klasno i
porodiĉno determinisanog ţivota. Novac nanovo meša društvene
krugove i istovremeno izaziva njihovo gubljenje u masovnoj potrošnji.
Kao i ranije postoje mesta gde se ,jedni" sreću, a „drugi" ne, ali rastu
zone ukrštanja, a granice izmeĊu udruţenja i gostionica, omladinskih
sastajališta i staraĉkih domova, koje su još u Carevini i u Vajmarskoj
republici i izvan rada prepoznatljivo delile ţivot na „svetove klasa",
postaju neraspoznatljive ili se ukidaju. Na njihovo mesto dolaze
nejednaki stilovi potrošnje (u opremanju stana, odevanju, masovnim
medijima, liĉnom insceniranju itd.), koji su - i pored sve
demonstrativne razliĉitosti - skinuli atribute klasne kulture. Ova
diferencijacija individualnih poloţaja moţe se pokazati i na dve druge
komponente trţišta rada: na (a) mobilnosti i na (b) obrazovanja.
Mobilnost
U vekovnom istorijskom poreĊenju pada u oĉi da ĉesto citirana

„industrijska revolucija" - bar u odnosu na tokove društvene
mobilnosti koje je ona izazvala - ni u kom sluĉaju nije bila tako
revolucionarna, kao što se moţe pretpostaviti po njenom nazivu. Tako
je u Praškoj broj industrijskih radnika izmeĊu 1822. i 1861. porastao
samo sa 3% na 7%. Stvarni skok u pogledu mobilnosti dešava se tek u
posleratnom periodu. Sirenjem sektora usluga šezdesetih i
sedamdesetih godina ovog veka šanse za društveni napredak u donjoj
trećini društvene
136 Ulrih Bek
hijerarhije znatno su se poboljšale, dok su razlike u odnosu na druge

velike grupe sluţbenika i ĉinovnika ponovo ostale iste. Upravo sinovi i
ćerke iz radniĉkih porodica profitiraju od ekspanzije usluţnih
delatnosti u socijalnoj drţavi i propratnih promena u strukturi profesije.
Godine 1971. iz generacija roĊenih od 1920. do 1936. regrutuje se oko
polovina niţih i srednjih sluţbenika i ĉinovnika, kao i gotovo jedna
trećina viših sluţbenika iz radniĉkih porodica, pri ĉemu su 15% bili
sinovi nekvalifikovanih radnika, 23% sinovi polulcvalifikovanih
radnika, 31% sinovi kvalifikovanih radnika i 45% sinovi predradnika i
majstora.
Društvena mobilnost - kao uostalom i geografska mobilnost, pa
ĉak i svakidašnja mobilnost izmeĊu porodice i radnog mesta kovitla
ţivotne puteve i ţivotne situacije ljudi. Sa svim ovim vrstama
mobilnosti, a naroĉito u njihovom zbiru, neprestano su povezani
procesi individualizacije, koji se odnose na porodiĉne, susedske,
kolegijalne, profesionalne i poslovne veze, kao i veze sa jednom
odreĊenom regionalnom kulturom i okolinom. Ţivotni putevi ljudi
osamostaljuju se u odnosu na uslove i veze iz kojih oni potiĉu ili u koje
ulaze na nov naĉin i u odnosu na njih stiĉu jednu sopstvenu realnost,
koju mogu da doţive tek kao ličnu sudbinu.
U više novca, koji stoji na raspolaganju privatnim domaćinstvima,
klije se znatno više dohodovnog rada ţena. Doduše, spolja gledano,
udeo ţena od nekih 36% u broju svih zaposlenih već gotovo ĉitav vek
zaĉuĊujuće ostaje postojan. Ali ţene su se u vezi sa brakom dobrim
delom oslobodile jednog meĊustatusa „plaćene pomoći" i takoreći
„osamostalile" dohodovnim radom. IzmeĊu 1950. i 1980. broj
„pomoćnica" u odnosu na sve udate ţene pada sa 15% na 4%, a poput
slike u ogledalu raste kvota samostalno zaposlenih udatih ţena sa 9%
na 36% (paralelno kontinuirano raste broj ţena, koje ostaju da rade i u
toku braka, pa ĉak i za vreme porodiljskog odsustva).
„Samostalno zaraĊen novac" nema samo svoju materijalnu
vrednost, nego i društvenu i simboliĉnu. On menja odnose moći u braku
i porodici. Sigurno da donosi sa sobom nove pritiske dohodovnog rada.
Ali suoĉeni sa onim što inaĉe preti - bezre
zervno utapanje u kućni posao - oni se ĉak tolerišu. „Vlastiti" novac

razvija svoju društvenu razornu snagu upravo tamo, gde se u uslovima
svoje društvene vrednosti uskraćuje, u kvazi- feudalnom staranju ţene
o domaćinstvu i braku. Suštinska osnova kvaliteta društvenog odnosa
koji se time konzervira jeste u neraspolaganju vlastitim novcem. To
pokazuju mnogi intervjui sa zaposlenim ţenama svih dohodovnih
grupa, koje se tek novcem koji same zarade stavljaju u poloţaj da se
delom oslobode ĉvrste vezanosti za porodicu i brak, pa ĉak da o tome
uopšte govore unutar porodice.
Ovo se pojaĉava i time što paralelno sa smanjivanjem dohodovnog
radnog vremena i povećavanjem uĉešća udatih ţena i majki u
dohodovnom radu nepoljuljani fatum muškarca lišenog kućnih poslova
postaje porodiĉni politikum. Ali „vlastiti novac", kojim ţene napokon
mogu da se oslobode njima dodeljenog statusa „kuhinjskog nameštaja
koji ĉak govori" iziskuje sa druge strane obrazovanje, mobilnost,
opaţanje vlastitih interesa itd. i time produţava proces
individualizacije unutar porodiĉnih odnosa.
Pri tom se u uslovima tradicionalno dodeljenih uloga moţe poći
odToga™tla~še koJlnuskaraca profesionalna mobilnost i
porodiĉnaIriobilnost poklapaju. Ali zahtev za mobilnošću koji je
povezan sa trţištem rada pokazuje se i kao otrov za porodicu. Ako se do
kraja promisli, ovaj klin se zabija u porodicu: ili su oboje ono što
zahteva trţište rada, naime potpuno mobilni, i onda im preti sudbina
„razapete porodice" (sa kupeom za decu u brzom vozu), ili jedan deo -
znamo već koji - ostaje i dalje „brakom spreĉeno imobilan" sa
zapostavljenostima i opterećenjima koja su sa tim u vezi. Upravo na
ovome postaje jasno kako konsekventno sprovoĊenje industrijskog
društva ugroţava, odnosno ukida njegove vlastite ţivotne osnove.
Ovde je to nejednakost „braĉnog statusa" polova u primarnoj porodici.
138 Ulrih Bek
Obrazovanje
I u pogledu obrazovanja nudi se ista slika: stabilni klasni odnosi

do posleratnog razvoja, potom vaţne promene sa ekspanzijom
obrazovanja šezdesetih i sedamdesetih godina. Nije reĉ ovde samo o
opštem podizanju obrazovnog nivoa, nego i o jasnim pomeranjima u
odnosima nejednakosti. U ĉitavom XIX veku postojao je samo jedan,
doduše, dramatiĉan razvojni skok: suzbijanje nepismenosti. Inaĉe su
suprotnosti izmeĊu jedne neznatne manjine „obrazovanih" i većine
„neobrazovanih" (sa blagim diferencijacijama izmeĊu osnovnog
obrazovanja i profesionalnog doškolovanja, koje uostalom nisu klasno
izoštrene, i diferencijacije kod radnika) ostale znatno stabilne. Efekti
„revolucije obrazovanja" odraţavaju se, na primer, u kvantitativnom
gubljenju znaĉaja osnovnih škola i dobijanja znaĉaja vrsti škola kojima
se nastavlja školovanje. Dok je još 1952. oko 81% trinaestogodišnjih
devojĉica i 78% deĉaka istog starosnog doba (u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj - prim. prev.) završilo školovanje sa osnovnom školom,
1981. je to bilo samo 35% devojĉica i 42% deĉaka. To znaĉi da se za tri
decenije broj onih koji su završili neku višu školu (ili realku ili
gimnaziju, odnosno srednju školu) kod devojaka gotovo utrostruĉio, a
kod mladića gotovo udvostručio.
Na sliĉan naĉin se dešavaju promene na drugoj strani piramide
obrazovanja, sa fakultetima. Tako se od 1960. pri apsolutno rastućem
nivou u toku ekspanzije obrazovanja broj brucoša, ĉiji su oĉevi radnici,
više nego učetvorostručio. Godine 1928. bilo je 2,1%, 1951. 4%, 1967.
već 9,2%, a 1982. konaĉno 17,3%. Istovremeno su u odlasku na studije
ţene gotovo stigle muškarce. Dok su u gimnazijskom obrazovanju već
sredinom sedamdesetih bile ĉak u neznatnoj prednosti, kvota
brueoškinja je 1983. još ispod polovine, odnosno oko 43% (1960. tek
25%, već 1975. 34%). Na ovome se vidi daje ekspanzija obrazovanja u
suštini bila i ekspanzija obrazovanja ţena. U svakom sluĉaju korak u
obrazovanje je uspeo. Ovo je do sada isto onoliko malo promenilo
vezanost za kućni posao koliko malo su se otklonile
nesigurnosti i nejednakosti u profesionalnoj integraciji. Odatle naravno

nastaje pitanje kako je šezdesetih godina uopšte bilo moguće (ipak od
muškaraca u principu veoma neoprezno) otvaranje u pogledu
feminizacije obrazovanja (bez aktivnog ţenskog pokreta!).
U tom smislu je masovna potrošnja visokog obrazovanja -
nezavisno od toga da li se isplaćuje u novcu od struke - prouzrokovala
nastajanje jednog generacijskog jaza u posle- ratnoj Nemaĉkoj, koji,se
tek postepeno nazire u delovanju po širini i dubini na odnos izmeĊu
polova, vaspitno ponašanje roditelja, na politiĉku kulturu (novi
društveni pokreti). Na taj naĉin se delom oprostilo od veza sa klasnom
kulturom i prednostima miljea porekla. Produţavanjem školskog
obrazovanja univerzalistiĉki uslovi uĉenja i poduĉavanja, sadrţaji
znanja i jeziĉke forme relativizuju ili potiskuju tradicionalne orijenta -
cije, naĉine mišljenja i ţivotne stilove. Obrazovanje omogućava - u
zavisnosti od duţine i sadrţaja - minimum procesa samo- nalaţenja i
refleksije. Povrh toga obrazovanje je vezano za selekciju i stoga
zahteva individualnu orijentaciju pri uzdizanju, koja ostaje delotvorna
ĉak i tamo, gde je „uzdizanje kroz obrazovanje" iluzorno i gde se
obrazovanje pretvara i obezvreĊuje u neophodno sredstvo protiv
uzdizanja (o tome kako se ovo dogodilo u toku ekspanzije obrazovanja
vidi str. 258 i si.). Konaĉno, formalizovani procesi obrazovanja mogu
se završiti samo kroz „individualizujuće iglene uši" ispita, završnih
ispita i testova, koji sa svoje strane otvaraju mogućnosti pristupa
individualizovanim diplomama o obrazovanju i karijerama na trţištu
rada.
U odnosu na proleterska klasna okruţenja radništva - kakva su, na
primer, postojala negde do tridesetih godina, podeljena prema
socijaldemokratskom, katoliĉkom, protestantskom itd. „pogledu na
svet" - ovo znaĉi jedan prekid kontinuiteta, koji se tek postepeno
ispoljava u smeni generacija. Ranije je ulaţenje u radniĉki pokret za
pojedinca bio uglavnom „prirodan proces", koji se gradio na
porodiĉnom iskustvu i „klasnoj sudbini" koja se u njemu uvek
(interpretirana) ogleda, da bi potom
140 Ulrih Bek
preko suseda, omladinskih sportskih udruţenja itd. do socijalizacije na

poslu, takoreći predodređeno, odvodio u jednu od politiĉkih struja
radniĉkog pokreta. Danas je ova veza koja obuhvata iskustvo i kontrolu
klasnom kulturom obeleţenog socijalnog miljea višestruko pokidana, a
pojedinac, upućen na sebe, otkriva elemente „klasne sudbine" tek u
svom vlastitom ţivotu.
Kod ţena je izjednaĉavanjem u obrazovanju nastala jedna veoma
teška situacija. Napredovanje u poslu je s obzirom na konstantnu
masovnu nezaposlenost (i velike mogućnosti racionalizacije specifiĉno
ţenskih radnih mesta) isto tako zatvoreno kao što je put natrag, u
domaćice i supruge (izmeĊu ostalog i zbog sve većeg broja razvoda).
Sve je moguće i ništa nije moguće. Nejednakost izmeĊu muškaraca i
ţena od sada je neizbrisivo vidljiva. Isto obrazovanje ţena je njeno ţivo
merilo. Pretpostavimo da se mnoge ţene daju potisnuti sa trţišta rada u
porodicu. Onda (gotovo) istovetno obrazovani rade svrstani i
opterećeni na stari ekstremno nejednak naĉin. To znaju i moraju da se
izbore sa ovom otvorenom protivureĉnošću, koja prelazi na liĉni i
privatni plan. Obrazovanje ništa ne garantuje. Ali jednakost
obrazovanja izmeĊu muškaraca i ţena garantuje da su nejednakosti
njihovih poloţaja u porodici i poslu svuda postavile biografske znake
opomene. Argument da one to ne mogu istorijski je odbaĉen. One to
mogu, ali muškarac ih ne pušta! Nejednakost je postala liĉna,
svakodnevna, bez opravdanja, a time i politička (u tradicionalnom i
privatnom smislu). Feminizacija obrazovanja već je promenila
porodiĉni poslovni svet, jer je nejednakost uĉinila svesnim i pretvorila
u nepravdu. Od sada se uvek zna da pri istom obrazovanju...
Krug se zatvara. Faza poleta socijalne drţave izazvala je kulturnu
eroziju i evoiuciju ţivotnih uslova, koja na kraju dopušta i ispoljavanje
nejednakosti izmeĊu muškaraca i ţena, dok relacije nejednakosti ostaju
iste. Ovo je dinamika procesa individualizacije, koji u zajedniĉkom
delovanju svih navedenih komponenata - više slobodnog vremena, više
novca, mobilnosti, obrazovanja itd. intenzivira strukturne promene i
slama ţivotne odnose klase i porodice.
2. Individualizacija i formiranje klasa:

Karl Marks i Maks Veber
„Individualizacija društvene nejednakosti" - zar se time sve ne

zaboravlja, sve ne shvata pogrešno, sve ne govori u prazno: klasni
karakter, prijemĉivost sistemu, masovno društvo, preplitanja kapitala,
ideološka varka, otuĊenje, antropološke konstante i diferencijacija
dmštvenoistorijske stvarnosti? Ne dolazi li i sociologija sa pojmom
procesa individualizacije prisilno do svog ranog kraja, ne zvone li joj
moţda posmrtna zvona?
Ovo nas prisiljava na teorijsko preciziranje: Kako se razlikuju ovi
razvoji od nastajanja graĊanske individue u XVIII i XIX veku?
Građanska individualizacija u suštini je poĉivala na posedu kapitala i
razvijala svoj društveni i politiĉki identitet u borbi protiv feudalnog
pravnog poretka i feudalnog poretka vlasti. Naspram ovome, u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj izbija na videlo individualizacija trţišta
rada, koja se — kao što je pokazano - razvija u podizanju ţivotnog
standarda, obrazovanju, mobilnosti itd. Zašto i u kom smislu upravo
„individualizacija trţišta rada"? Prodaja radne snage kao robe jednom
je vaţila, a mnogima i danas vaţi, kao trenutak koji je determinisao
antagonizam klasa u kapitalizmu. Zašto i kako se motor formiranja
klasa preokreće u individualizaciju društvenih klasa?
I ovde razlika leţi u onom Novom, koje nastaje razvojem Savezne
Republike Nemaĉke - u „amortizovanju" dohodovnog rada drţavom
blagostanja, socijalnom pravdom i radniĉkim pravima. U okvirnim
uslovima XIX veka i onim u drugoj polovini XX veka isto je, u stvari,
izazvalo suprotno. Ljudi se danas više neće stapati u velike grupe, u
socijalno i politiĉki delajuće „klase", kao što je to bilo u XIX veku pod
pritiskom bede i doţivljenog otuĊenja na poslu u proleterskim
siromašnim ĉetvrtima narastajućih gradova. Oni će uĉiniti upravo
obratno. U pozadini u meĊuvremenu izborenih društvenih i politiĉkih
prava oslobodiće se klasnih odnosa u svem ţivota i
142 Ulrih Bek
radi sticanja zarade za ţivot više okrenuti sebi samima. Ekspanzija

dohodovnog rada, regulisana socijalnom drţavom, preokrenuće se u
individualizaciju društvenih klasa. Ovaj razvoj nije bio nikakav poklon
milosrdnih kapitalista-samarićana radniĉkoj klasi, koja je zbog njih
pala u bedu. On je izboren, proizvod je borbe i time izraz jednog jakog
radniĉkog pokreta, koji je svakako i kroz svoje uspehe menjao vlastite
uslove. Sprovodenje ciljeva (ili suštinskih), ciljeva radniĉkog pokreta
jeste ono što je promenilo pretpostavke njegovog uspeha i što sada
eventualno ugroţava njegovo postojanje, bar kao „radniĉkog" pokreta.
Karl Marks: „Upojedinačen pojedinac"
Sasvim je moguće upravo Marksa smatrati jednim od

najrezolutnijih „teoretiĉara individualizacije", koji - ostajući potpuno
konsekventan u svojoj istorijsko-politiĉkoj perspektivi - veoma rano
razlaţe argumente koji se na ovo odnose. Na mnogim mestima u svojim
radovima Marks je neprestano naglašavao da se ekspanzijom
modernog industrijskog kapitalizma pokreće jedan do sada nepoznati
proces oslobađanja. Nije samo oslobaĊanje od feudalnih veza i odnosa
zavisnosti pretpostavka za etabliranje kapitalistiĉkih proizvodnih
odnosa. I u kapitalizmu se ljudi u uvek novim talasima oslobaĊaju
tradicionalnih, porodiĉnih, susedskih, poslovnih i kulturnih veza i
kovitlaju u svojim ţivotnim putevima.
U svakom sluĉaju, Marks se nije dalje bavio ovde navedenom
razvojnom varijantom jednog društva koje se individualizuje. Za
njega će ovaj permanentni proces upojedinjavanja i oslobaĊanja u
sistemu kapitalizma već zapoĉeti kolektivnim iskustvom pauperizacije i
kroz njega izazvanom dinamikom klasne borbe. Ako sam pravilno
shvatio, Marksov argument glasi da upravo zato što se proces
oslobaĊanja vrši masovno i zato što je vezan za jedno kontinuirano
pogoršanje ţivotnog
poloţaja radnika u kapitalizmu, on ne vodi ka rascepkavanju nego ka

solidarizaciji i ka organizovanom ujedinjavanju radniĉke klase. Tako
se u kolektivnom iskustvu pauperizacije unutar i izvan rada ukida
izolacija: „klasa po sebi" smatra se i organizuje kao „klasa za sebe".
Pitanje koje bi bilo blisko njegovim vlastitim argumentima - Kako je
pri kovitlanju ţivotnih puteva, koje se sistematski odvija u kapitalizmu,
moguće uobliĉavanje stabilnih solidarnih veza proletarizovanih
trţišnih subjekata? - za Marksa nije pitanje, jer on procese
individualizacije u tom smislu već ukida u procesima formiranja klasa
kroz zajedniĉki doţivljenu pauperizaciju i otuĊenje u radu. Izgleda da
je ovo u suštini još uvek stav mnogih savremenih teoretiĉara klasa.
Upravo kao u ogledalu, sada se teorema o individualizaciji moţe
bliţe odrediti prema Marksovoj argumentaciji. Procesi
individualizacije u smislu na koji se ovde misli, odvijaju se tek onda i
upravo do one mere, do koje se savlađuju uslovi formiranja klasa
pauperizacijom i otuĊenjem, onako kako ih je Marks predskazao.
Pojavljivanje tendencija ka individualizaciji time je povezano sa
opštedništvenim (socijalnim, ekonomskim, pravnim i političkim)
osnovnim uslovima, koji su se do sada - ako uopšte jesu - ostvarili samo
u malom broju zemalja, a i tu tek u veoma kasnoj fazi njihovog razvoja
kao socijalnih drţava. U to, kao što je pokazano, spadaju: opšti
ekonomski prosperitet i sa tim u vezi potpuna zaposlenost, izgradnja
socijalne drţave, institucionalizacija zastupanja sindikalnih interesa,
ekspanzija obrazovanja, proširenje sektora usluga i na taj naĉin
otvorenih šansi u pogledu mobilnosti, smanjenja radnog vremena itd.
Uzmimo primer radnog prava. Razume se po sebi da je tarifnom
autonomijom „ukroćene" klasne borbe saznatljivo odreĊen kolektivni
program delovanja. Pojedinac moţe da prihvati delovanje velikih grupa
i da ga direktno odmerava po promenama teţine svog novĉanika.
Tako su individualizaciji uvek postavljene evidentne granice.
Istovremeno sa pravnim sprovo- Ċenjem interesa posloprimalaca
nastaju sada i mnogostruka individualna prava - u zaštiti od otpuštanja,
u osiguranju nezaposlenih, doškolovanju itd. - koja pojedinac mora
individualno
144 Ulrih Bek
da dobavi u hodniku biroa rada (i ponovo biroa rada) ili, ako je

potrebno, zatraţi sudskim putem u hodniku suda. Radniĉki pokret se, da
tako kaţemo, obespravljenjem ulice premestio u hodnike nadleštava i tu se
odrţava kao ĉekanje, sedenje, ĉekanje, sedenje, popunjavanje
formulara, popunjavanje formulara, a potom savetovanje sa (delimiĉno
kompetentnim ili) nekompetentnim sluţbenikom koji nekadašnju
„klasnu sudbinu" obraĊuje u individualizujućim pravnim kategorijama
„pojedinaĉnog sluĉaja" (i/ili je dalje prosleĊuje).
U ovome su sadrţane dve konsekvence. Prvo, u okvirnim uslovima
socijalne drţave se, grubo reĉeno, etabliranjem dohodovnog rada raspada
tradicionalno klasno društvo. U stvari se i sa Saveznom Republikom
Nemaĉkom povećava ulazak ljudi (ţena, omladine) u dohodovni rad.
Tako je u periodu od 1950. do 1976. broj samostalnih radnika pao sa
14,5% na 9%, dok se u istom periodu broj nesamostalno zaposlenih
popeo sa 71% na 86%. Ali ovaj ulazak ljudi na trţište rada - ovaj u
Marksovom smislu objektivni porast klase dohodovnih radnika - odvija
se u datim okvirnim uslovima kao generalizacija individualizacije, u stvari:
na opoziv. Drugo, ovo ukidanje klasa vezano je za odreĊene osnovne
uslove i moţe se sa druge strane ukinuti ugroţavanjem ovih osnovnih
uslova. Ono što je juĉe i danas individualizovalo klase, moţe se sutra i
prekosutra pod drugim okvirnim uslovima - na primer, radikalno
zaoštravajuće nejednakosti (masovna nezaposlenost, automatizacija u
preduzećima) - ponovo preokrenuti u „procese formiranja klasa" novog
tipa i upravo ne više u tradicionalnom smislu. Ovi procesi
pretpostavljaju postignutu individualizaciju. „Kapitalizam bez klasa" -
to znaĉi: bez staleški oznaĉenih klasa, koje iz XIX seţu u XX vek, a
time i bez „radniĉke" klase. Ali to znaĉi i da nije iskljuĉena mogućnost
procesa formiranja nove vrste netradicio- nalnih „klasa", koji se
odvijaju suprotno društvenim klasnim granicama u uslovima, na primer,
jedne sistematski zaoštravajuće krize na trţištu rada. Zaista je taĉno:
treće nikad nije iskljuĉeno.
Maks Veber. Trţištem određen socijalni milje
Maks Veber je bio u mogućnosti da razmatra vremenske periode,

koji su njega kao malo koga predodredili da shvati epohalno znaĉenje
oslobaĊanja ljudi od tradicionalnih oblika ţivota, koje je pokrenuto
modernom. Pri tom je - na prekretnici u XX vek - za njega u centru
paţnje bilo odvajanje od tradicionalnog sveta religioznih veza, u
kojem su još meĊusobno spojeni ovaj ţivot i zagrobni ţivot. Video je
kako gubitak crkvom vezane onostranosti stavlja ovostranost u jednu
beskonaĉnu priljeţnost. Ljudi su u boţjoj zatvorenosti, boţjoj
zagonetnosti, u bezboţnosti svoje egzistencije otpušteni u beskonaĉnu
usamljenost i time upućeni na sebe same. Njima je ostao samo jedan
religiozno predodreĊen put da ipak dosegnu boga, koji je po- meren iz
centra njihove paţnje, uprkos njegovoj neuhvatljivosti. Morali su da
puste da iz njih samih nastane ono što su izgubili, da sami savladaju
neizvesnost, koja je izbila stvaranjem ovo- zemeljskih sigurnosti. Oni
su morali da prodru u svet, da ga preobraze, „demistifikuju",
„modernizuju", da obrazovanjem i primenom svih ljudskih kapaciteta
produktivno oslobode svoja implicitna blaga i akumuliraju ih kao
kapital, kako bi u potĉinjenom i prisvojenom svetu našli nenalaţljivu
zaštitu od njihove boţje nezbrinutosti. Video je kako deluje ovaj jalov
pokušaj u industrijskom kapitalizmu XIX i s poĉetka XX veka,
neprekidno preokrećući i demistifikujući u svojoj produktivnoj
nemoći sve što je ranije dato, sve što je tradicionalno. Osa-
mostaljivanje napretka i njegovo nesmetano napredovanje preko ruku
koje su ga stvorile nije ništa drugo nego iskliznuti sistemski napor da
se na još preostalom tasu ovozemaljskog nagomila tako mnogo
samostvorene, racionalno iznuĊene materijalne izvesnosti, kako bi se
ipak poravnala praznina druge strane, ono što je zauvek izgubljeno u
znanju o uzaludnosti.
Maks Veber je bio analitiĉar i kritiĉar modeme o kojoj je
razmišljao i koju je video kako dolazi, kako se usavršava. Uostalom,
on ju je i postavio na kolosek industrijskog društva. Odavde ona sve
okreće tumbe. Ali kolosek - to je racionalna.
146 Ulrih Bek
birokratska vlast, profesionalni etos, porodica, raznovrsnost klasa koje

se diferenciraju - ostaje pošteĊen dinamike promena. Stoga je Veber o
moderni mislio u formama i strukturama industrijskog društva, koje su
postojale ili nastajale pred njegovim oĉima. Pre će biti da je u kasnijim
dopunama citirana ona u njegovim spisima više puta navedena
mogućnost jedne samo- revizije moderne, u kojoj moderni felasi
modernog sveprisutnog Egipta nastalu ĉauru potĉinjenosti, koju su om
naĉinili svojim vlastitim rukama, skidaju ili sami olabavljuju. To da se
ljudi, kao što su pri kraju srednjeg veka iz svetovnih ruku crkve pušteni
u priljeţnost industrijskog kapitalizma, u jednom daljem procesu istog
pokreta oslobaĊaju formi i veza tako nastalog industrijskog društva i
time se u novoj formi ponovo okreću sebi samima u postindustrijskoj
usamljenosti, sadrţano je misaono, ali ne i pismeno u njegovim
knjigama.
Stoga Veber i vidi neprekidnost dinamike uvoĊenja novog. Ali
ona ostaje u nekoj vrsti proraĉunljivosti, koju donosi svetu, i sama uvek
proraĉunljiva. Ne zahvata kao novina u paoce novine; ne obnavlja ono
što vaţi za „proraĉunljivo". Preneto na polje društvene nejednakosti, to
znaĉi da je Maks Veber - sasvim drugaĉije od Marksa - video
mnogostruke diferencijacije društvene strukture. Njegova fina
pojmovna odmeravanja odraţavaju pluralizam koji je on video da se
otvara i pokušaj da se on kategoriše. Ali i suprotno je taĉno. I
tendencije ka par- celisanju za njega su bile ukinute u kontinuitetu i
vaţenju sta- leških tradicija i subkuitura. One su se u sistemu
kapitalistiĉkog industrijskog društva posedovanjem kompetentnosti i
trţišnim šansama pretopile u „socijalne poloţaje klasa", koji realno
mogu da se razlikuju.
Kod Maksa Vebera je ovim već dato šta u detalje predoĉavaju
marksistiĉki inspirisani poslenici socijalne istorije radniĉkog pokreta
krajem šezdesetih godina, naime: ţivotne norme, vrednosne
orijentacije i ţivotni stilovi koji su karakteristiĉni za ljude u
industrijskom kapitalizmu koji se razvija, a po svom poreklu manje
proizvod industrijskog formiranja klasa (u Marksovom smislu) a
mnogo više relikt /jrecflcapitalistiĉkih,
predindustrijskih tradicija. „Kapitalizam kao kultura" je u tom smislu

manje samostalna tvorevina. Pre je to izvesna „poststa- leška" kultura,
koja se u sistemu industrijskog kapitalizma ,,mo- dernizuje",
„konzumira" i time pretapa i izjeda. Stoga se „demistifikacija" nikada
ne primenjuje na nju samu. Ostaje jedna demistifikacija nesavremenih,
tradicionalnih ţivotnih stilova u formi opštenja, koja se kao ono što
treba demistifikovati, neprestano obnavlja, odnosno istrajava i tako u
neku ruku beskonaĉno stoji na raspolaganju kao hrana za
demistifikaciju istih u njihovom beskonaĉnom realizovanju.
Individualizacije, koje višestruko deluju, uvek ostaju uhvaćene u
industrijski obnavlja- jućim tendencijama ka zatvaranju u formu
staleški obojenih socijalnih klasa, koje se odrţavaju posredstvom
trţišta.
U stvari, mnogi znaci još u prvoj polovini ovog veka govore u
prilog ovoj Veberovoj interpretaciji društvene strukture: uprkos svim
prelomima kontinuitet „socijalno-moralnog miljea" i tradicionalnih
ţivotnih stilova i ţivotnih orijentacija u prvoj polovini ovog veka ostaje
i dalje neprekinut. Isto se odnosi na delotvomost staleški obeleţenih
intergenerativnih barijera mobilnosti i sa tim povezanih „kolektivnih
iskustava", specifiĉnih za dati milje, na homogenost kontaktnih mreţa,
susedske odnose, brakove itd.
Ovo se odnosi na razvoj do pedesetih godina, ali se ne odnosi nci
razvoj do danas, Ovde poĉinje da se slama kompleksno, labilno
jedinstvo staleški obojene „trţištem odreĊene zajednitosti", koju je
Maks Veber saţeo u pojam „socijalnih klasa". Sve veća zavisnost od
obrazovanja, pritisci i mogućnosti u pogledu mobilnosti, ekspanzija
konkurentskih odnosa itd. razla- ţu ili menjaju do neprepoznatljivosti
njene razliĉite elemente: materijalni poloţaj, koji je odreĊen
specifiĉnim trţišnim mogućnostima, delotvomost tradicija i
„poststaleških" ţivotnih stilova i doţivljenu svest o ovom jedinstvu u
zajedniĉkim uslovima i kontaktnim mreţama.
Tradicionalne unutrašnje diferencijacije i „socijalno-moralni
milje" (koji je još bio tipiĉan za radništvo u Carevini i Vajmarskoj
republici) - ukoliko nisu svesno ukinuti već pod
148 Ulrih Bek
nacistiĉkom vlašću - kontinuirano išĉezavaju posle pedesetih.

Poravnjavaju se razlike kod industrijskog radništva sela i grada (na
primer, do tada još široko rasprostranjen „mešovito privredni"
mdustrijsko-seljaĉki naĉin ţivota). Paralelno sa ustanovljenom
reformom obrazovanja svuda raste zavisnost od obrazovanja. Sve više
grupa zapada u vrtlog obrazovne aspiracije. U toku ove rastuće
zavisnosti od obrazovanja nastaju nove unutrašnje diferencijacije, koje
primaju, doduše, stare, tradicionalne crte miljea, ali se svojom
obrazovnom odreĊe- nošću od njih suštinski razlikuju. Na taj naĉin se
ispoljavaju nove socijalne „unutrašnje hijerarhije", koje se (pošto ne
dodiruju niti prelaze pretpostavljene graniĉne linije u perspektivi
velikih grupa) još pravilno ne shvataju u pogledu njihovog znaĉaja za
voĊenje ţivota i ţivotne perspektive ljudi.
Ovaj razvoj se ne zaustavlja na društvenim crtama klasa, nego se
produţava u privatnu sferu, u porodicu. U istom vremenskom periodu
tradicionalne stambene odnose i strukture naselja sve više zamenjuju
nova „urbana" gradska naselja. Na- mesto jaĉe komunalno
orijentisanih stambenih oblika i oblika naselja koji preseţu porodicu
dolaze moderna naselja velikih ili malih gradova sa svojim tipiĉnim
izmešamm društvenim sastavom i svojim mnogo labavijim odnosima
meĊu komšijama i poznanicima. Tako se slama unapred dati komšiluk,
a nastajući društveni odnosi i mreţe kontakata sada se moraju
individualno izabirati, uspostavljati i odrţavati. To moţe da znaĉi:
,,ne-odnosi", društvena izolacija; ali i: samoizabrane i samoizgraĊene
mreţe poznanstava, komšijslcih veza i prijateljstava. Na prelazu iz
jedne u drugu generaciju mogu nastati i nove stambene forme, jedno
novo okretanje komunalno-komšijskom, stambenim zajednicama itd. sa
ovde otvarajućim mogućnostima isprobavanja društvejog suţivota.
U fazama relativne društvene sigurnosti i „detradicio- nalizacije"
otvara se jedan istorijski prostor mogućnosti sa više slojeva i lica za
razvoje u privatnoj sferi, u koje, izmeĊu ostalog, spada preobraćanje
razvojnih zahteva u politiĉko, takoreći novi fenomen jednog
„političkog privatizma". To znaĉi: jedno
interne konsekventno, eksterno zazorno rastezanje istorijski nastajućih

privatnih slobodnih prostora preko u njima sadrţanih društvenih
pravnih graniĉnih linija i jedno oprobavanje novih društvenih odnosa i
naĉina ţivljenja oko kulturnih neuralgiĉnih taĉaka
„dozvoljeno-zabranjenog" - sa svim iz toga izrastajućim (politiĉkim)
efektima pojaĉavanja i meĊusobnim procesima stvaranja identiteta i
doznaĉavanja identiteta do cepanja na kultura i „kontrakultura", na
društvo i „alternativno društvo", kako ih u sve novijim i novijim
talasima doţivljavamo u poslednjih 20 godina.
Tek u osamdesetim godinama u pozadini izvršene ekspanzije
obrazovanja i konstantne masovne nezaposlenosti moći će da se
prepoznaju nove tendencije ka zatvaranju u Maks Ve- berovom smislu:
pred hiperponudom obrazovanja i oskudicom radnih mesta dolazi do
paradoksalnog devalorizovanja i reva- lorizovanja diploma. Bez
dokaza o obrazovanju padaju šanse na trţištu rada negde na nulu. Sa
dokazima o obrazovanju stiĉu se samo prava uĉešća u davanju šansi za
radno mesto, ali ne i sama radna mesta. Sa jedne strane, diplome
postaju sve manje dovoljne za osiguranje profesionalne egzistencije, i
stoga su deva- lorizovane. Sa drage strane, postaju sve neophodnije da
bi se uopšte moglo uĉestvovati u konkurentskoj borbi za sve reĊa radna
mesta, i stoga su revalorizovane. Ako je na poĉetku Savezne Republike
Nemaĉke stajao kolektivni uspon, osamdesete godine obeleţavaju
kolektivni pad: isti oni sertifikati o obrazovanju (matura, diploma,
profesionalna obuka), koji su još do sedamdesetih otvarali sigurne
šanse na trţištu rada, više ne nude nikakvu garanciju da se uopšte ulovi
neko radno mesto koje obezbeĊuje egzistenciju. Ali ovaj „efekat lifta"
nadole pruţa starim „staleškim" kriterijumima izbora jedno novo
znaĉenje. Sama diploma više nije dovoljna; pored nje su potrebni
„nastup", „veze", „retorika", „lojalnost" - sve ekstrafunkcionalni
pozadinski kriterijumi pripadnosti „društvenim krugovima", koje je
upravo ekspanzija obrazovanja trebalo da eliminiše (detaljno o tome
str. 264).
150 Ulrih Bek
Ipak je taĉno da je u posleratnom razvoju u Saveznoj Republici

Nemaĉkoj osloboĊena jedna društveno-strukturalna dinamika, koja se
u potpunosti ne moţe shvatiti ni u Marksovoj tradiciji „formiranja
klasa" ni u Veberovoj tradiciji staleški i trţišno odreĊenog zajedništva
u socijalnim klasama. Dva velika „bedema", koja iz perspektive
Marksa i Vebera odbijaju delo- tvorne tendencije ka oslobaĊanju i
odvajanju pojedinca u razvijenom trţišnom društvu - formiranje klasa
ili pauperizacijom ili staleškim zajedništvom - ruše se razvojem
socijalne drţave. Posledica ovoga: dovedeno je u pitanje mišljenje i
istraţivanje u tradicionalnim kategorijama velikih grupa - u staleţima,
klasama i slojevima.
3. Kraj tradicionalnog društva velikih grupa?
U ophoĊenju sa pojmom klasa i slojeva karakteristiĉno su

isprepletani opis, prognoza, teorija i politika. To odluci o pojmovima
daje jednu implicitnu dramatiĉnost, koja se teško moţe kontrolisati
samo empirijskim i teorijskim ukazivanjima. Ako se ovde posumnja u
društvenu stvarnost paradigmi klasa i slojeva, onda je to na odreĊen
naĉin razumljivo. O „klasama" se ovde uvek velikim delom govori u
smislu XIX i poĉetka XX veka, dakle, u smislu jednog istorijskog
iskustva, kome ovaj pojam ima i da zahvali na svojim socijalnim i
politiĉkim sadrţajima.
U centru interesovanja je staleško obeleţje i društvena
(samo)opaţljivost klasa u smislu stvarno u svom delovanju i ţivotu
jednih na druge upućenih velikih grupa, koje se preko lcontakata,
pomoći i brakova ograniĉavaju ka unutra, a u procesima meĊusobnog
dodeljivanja identiteta sa drugim velikim grupama neprestano traţe i
odreĊuju svoju svesnu i doţivljenu posebnost. Ovde se misli na pojam
klasa, ĉije se centralno obeleţje sastoji u tome da on nikada nije moguć
samo kao naučni pojam naspram društvene predstave. Misli se,
naprotiv, na jedno stanje, u kome se moţe govoriti o klasama samo u
društvenom i nauĉnom dvojstvu. Društvo se razume i samo se
ureduje u „klase", a sociološki pojam to prihvata i reflektuje, lcritikuje

u njemu sadrţane pretpostavke. To ne mora, ĉak ne srne da bude
kongruentno. Ali tamo gde pojam klasa izgubi svoju društvenu
opaţljivost na osnovu samog razvoja društvene strukture, on postaje
usamljen, prokleto usamljen. Mora li on da nosi ĉitav teret sadrţaja koji
su njim obuhvaćeni, ĉak protiv stvarnosti, ka kojoj je usmeren. Štaviše,
on mora da uĉestvuje i u produkovanju svoje vlastite stvarnosti preko
teorijskog hiper- potraţivanja u apstraktnim molitvenim mlinovima. To
je najteţi rad na pojmu, volšeban rad kojim se priziva stvarnost, a
izmiĉe društvena stvarnost. To znaĉi: društvo koje više ne dela u
društveno opaţljivim klasnim kategorijama nalazi se u potrazi za
nekom drugom društvenom strukturom i ne moţe se povratno oĉistiti, a
da se ne kazni opasnim gubitkom stvarnosti i relevantnosti zbog
neprestanog zalaţenja u kategoriju klase.
Pojam sloja je u tom smislu jedan liberalizovan pojam klase, jedan
pojam klase u stanju opraštanja, jedan prelazni pojam, kome društvena
realnost klasa već nestaje iz ruku, ali koji se još ne usuĊuje da prizna
vlastitu bespomoćnost i koji onda svojevoljno pušta da se dogodi ono
što mnogi nauĉnici rado ĉine kad postanu bespomoćni - ĉiste svoje
oruĊe za rad. Bilo bi smešno da to ne moţe! Stvarnost se mora uklopiti!
Pojmovi moraju da budu obliji, blaţi, otvoreniji za sve ono što se više u
njih ne uklapa, ali sasvim oĉigledno njima pripada. Ova uzdrhtala masa
sa superoperativnom opremom - to je „moderan" pojam sloja. Na
njemu se vide mase podataka, koje on, permanentno šireći sve svoje
veze sa realnošću, ovako ili onako - sa „gornjim pod-pod slojem" ili
„donjim gornjim srednjim slojem" - mora da obradi, da ih smesti u
sebe. Tako nešto oznaĉava! Preostaje još samo jedno - odvojiti podatke
o pitanju realnosti. Nekako ih sortirati. I to dalje zvati „slojevima".
Uvek za to ima sprovodnice u jednoj dobro institucionalizovanoj nauci,
koja ume dugoroĉno da se nosi sa svojim problemima. Ovde se ona
zove: klasifikacija. Poslednji korak klase preko slojeva u stvarnu
nestvarnost „ĉiste" klasifikacije, u kojoj se sa jedne strane još sadrţi
pojam klase, ali koja istovremeno slo
152 Ulrih Bek
bodnom ţarenju i paljenju nauke pruţa svaki moguće zamisliv prostor.

Klasifikacije mogu prema sudskoj odluci teorije nauke da u
sopstvenom predmetu budu ili taĉne ili pogrešne.
„Slojevi" su, dakle, nerešeni prelazni stadijumi izmeĊu klasa i
klasifikacija. Naposletku, oni su „još samo-klasifikacije" sa ka spolja
još ne ispunjenim zahtevom stvarnosti, od koga su se unutra ĉak
oslobodili. Kroz masu ovi podaci treba ponovo da uvedu onu stvarnost,
koju su osnovne kategorije izgubile. Masa ĉini stvarnost (u masovnom
društvu masa je veoma znaĉajna). Operacionalizacije sluţe kao druga
sabirna mreţa. Njihovim usavršavanjem klasifikatorna nestvarnost
kategorija slojeva se takoreći „krpi iz druge ruke"...
Ovakvoj vrsti polemike uvek se moţe suprotstaviti time, da bitne
osnove mišljenja u kategorijama klasa i slojeva ostaju netaknute u
razvoju Savezne Republike Nemaĉke. Razlike izmeĊu (potĉinjenih)
velikih grupa u bitnim dimenzijama se ne smanjuju, a budućnost kao
determinativni faktor dodeljivanja društveno nejednakih šansi i dalje
se primenjuje. Za javnu i nauĉnu diskusiju razvoja socijalnih struktura
u Saveznoj Republici Nemaĉkoj karakteristiĉno je ovo tamo-amo
izmeĊu konstantnosti odnosa društvene nejednakosti i pomeranja u nivou.
Ovo je već šezdesetih godina dovelo do kontroverzi o „pograđanjivanju
radniĉke klase", ali i do rasprave o „nive- lisanom društvu srednjeg sloja ",
koje je Helmut Šelski (Helmut Schelsky) video kako se formira u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Distancirajući se od ovih koncepcija i
debata, moţe se dalje izvesti teza o individualizaciji društvene
nejednakosti.
Mišljenje u kategorijama velikih grupa klase ili sloja ima posebne
teškoće sa poimanjem „efekta lifta", koji je tipiĉan za razvoj Savezne
Republike Nemaĉke. Sa jedne strane, moraju se spoznati paušalne
izmene na nivou ţivotnih uslova jedne cele epohe. Ali sa druge strane,
to u ovakvom mišljenju uspeva samo ako se oni ponovo prenesu na
model ţivota jedne velike grupe, i potom interpretiraju kao tendencije
ka izjednačavanju ţivotnih uslova jedne klase sa drugom. Ali ovo je u koliziji
sa konstantnošću odnosa. Kako se radniĉka klasa moţe pribliţiti
ţivotnim uslovima graĊanstva, kad brojke jasno pokazuju suprotno:

razlike izmeĊu radnika i graĊana ostale su iste, a u nekim taĉkama su se
ĉak povećale. Doduše, istorijski prelom je na neki način izmenio
ţivotne poloţaje ljudi, ali „oĉigledno" irelevantno u pogledu sloja i
klase: stare razlike ponovo se uspostavljaju na novom nivou.
U mišljenju i istraţivanju u kategorijama klasa i slojeva saţima se
ono što bi sa tezom o individualizaciji trebalo upravo da se razdvoji:
pitanje o razlikama izmeĊu podreĊenih velikih grupa - odnosni aspekt
društvene nejednakosti - sa jedne strane i pitanje o karakteru klasa i
slojeva društvene strukture sa druge strane. Na odgovarajući naĉin se
pošavši od konstantnosti ovog odnosa lako donosi pogrešan zakljuĉak
o konstantnosti društvenih klasa i slojeva (ili se obratno, podizanja u
nivou pogrešno interpretiraju kao pribliţavanja meĊu klasama). Su-
protno tome, ovde je najvaţnije da se odnosi društvene nejednakosti i
njihov socijalni klasni karakter mogu menjati nezavisno jedno od
drugog: dok su razlike u dohotku itd. ostale konstantne, društvene klase
su se u toku procesa individualizacije u posleratnom razvoju socijalne
drţave detradicio- nalizovale i ukinule, i obratno: ukidanje društvenih
klasa (slojeva) moţe pod drugim okvirnim uslovima - na primer, ma-
sovne nezaposlenosti - da bude praćeno pojačavanjem socijalnih
nejednakosti. „Efekat lifta" nadole dobija na znaĉaju od osamdesetih
godina.
4. Individualizacija, masovna nezaposlenost i novo siromaštvo
Da li je „kraj društva velikih grupa" moţda vaţilo za juĉe, a danas

više ne vaţi. Zar ne doţivljavamo masovnom nezaposlenošću i novim
siromaštvom budućnost klasnog društva posle njegovog objavljenog
kraja?
U stvari se društvena nejednakost ponovo povećava i to u
uţasavajućoj meri. Brojke Zavoda za statistiku Savezne Re
154 Ulrih Bek
publike Nemaĉke pokazuju da već od 1975., i jasnije osamdesetih

godina, razvoj dohotka samostalnih radnika i preduzeća (naroĉito
elektronskih industrija budućnosti) jako ide nagore. Dohoci
sluţbenika, ĉinovnika i penzionera u izvesnim platnim razredima kreću
se otprilike paralelno sa proseĉnim razvojem. Brojke onih koji primaju
pomoć za nezaposlene i socijalnu pomoć kreću se nadole. Pored sve
razliĉitosti u tumaĉenju, mogu da se prepoznaju dva pravca u pogledu
dohotka: jedno opšte razdvajanje izmeĊu preduzetnika i samostalnih
radnika na jednoj strani i svih radnika na dragoj strani. Ovo je praćeno
zaštitom jednog dela populacije, koji je ĉvrsto integrisan u trţište rada,
koje se generalno uzevši smanjuje i sve veće manjine, koja više nije
manjina i koja u sivoj zoni hipozaposlenosti, zaposlenosti na izvesno
vreme i trajne nezaposlenosti ţivi od javnih sredstava koja sve slabije
dotiĉu ili od „neformalnog" rada (individualni rad, rad na crno itd.).
Procene o ovoj poslednjoj grupi koja ţivi negde na granici socijalne
pomoći i siromaštva - što se drugaĉije i ne oĉekuje, imajući u vidu
nepostojanost uslova za obezbeĊenje egzistencije - znatno se razilaze.
One se kreću izmeĊu dva i više od pet miliona. Pri tom ova grupa
kontinuirano raste, kao što pokazuje u meĊuvremenu za jednu trećinu
povećan broj (registrovanih!) nezaposlenih od 2,2 miliona (jesen
1985), koji uopšte ne primaju pomoć za nezaposlene. „Alternativni
radni odnosi" u pogledu politike zapošljavanja uprkos velikom odjeku
u štampi u kvantitativnom smislu ne donose neku veliku korist. U
procenama se polazi od toga da u veoma nejasno markiranoj sceni u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj postoji negde 30.000 aktivnih grupa, u
kojima je angaţovano izmeĊu 300.000 i 600.000 (većinom mlaĊih)
ljudi.
Individualizacija ne protivureĉi, već objašnjava ono što je
svojstveno ovom „novom siromaštvu". Masovna nezaposlenost se u
uslovima individualizacije nameće ljudima kao teret liĉne sudbine. Ona
ih više ne pogaĊa društveno vidljivo i kolektivno, nego je specifična za
određene faze ţivota. Oni koji su njom pogoĊeni moraju da izaĊu na
kraj sami sa sobom, za šta im
ţivotni odnosi koji su klasno obeleţeni i koji su iskusili siromaštvo

pripremaju i isporuĉuju rasterećujuća kontratumaĉenja, oblike zaštite i
pomoći. Kolektivna sudbina u individualizovanim ţivotnim
poloţajima, u kojima nema klasnih odnosa, prvo postaje lična sudbina,
pojedinačna sudbina sa još samo statistiĉki opaţenim socijetetom, koji
više ne moţe da se doţivi, a da bi mogao morao bi iz ovog razbijanja u
liĉno da se ponovo sastavi u kolektivnu sudbinu. Referencijalna
jedinica, koju pogaĊa grom (nezaposlenosti i siromaštva) nije više
grupa, klasa, sloj, nego pojedinac na trţištu u njegovim posebnim
okolnostima. U punom jeku je cepanje našeg društva (Savezne Re-
publike Nemaĉke - prim. prev.) 11a sve manju većinu onih koji poseduju
radno mesto 1 sve veću manjinu nezaposlenih, pre- vremenih
penzionera, radnika koji rade od prilike do prilike i onih koji više
uopšte ne uspevaju da udu na trţište rada. Ovo postaje jasno na
strukturiranju nezaposlenosti i sve većem broju sivih zona izmeĊu
registrovane i neregistrovane nezaposlenosti (up. saţeto Biichtemann,
1984).
Broj nezaposlenih na duţe vreme kontinuirano raste. Godine 1983.
bilo je već 21% nezaposlenih, a 1984. ĉak 28% onih koji su bili bez
posla duţe od godinu dana i jedva 10% duţe od dve godine. Ovo se
pokazuje i na drastiĉnim preraspodelama izmeĊu primalaca naknade za
nezaposlene i primalaca pomoći za nezaposlene. Još pre 10 godina je
od oko 76% primalaca nadoknade medu nezaposlenima 61% primalo
nadoknadu za nezaposlene, a 15% pomoć za nezaposlene; 1985. se ovaj
odnos drastiĉno pogoršao. Samo 65% registrovano nezaposlenih su
„primaoci nadoknade" - kako se to kaţe na sluţbenom ne- maĉkom - a
od toga još samo 38% prima nadoknadu za nezaposlene, a već 27%
pomoć za nezaposlene.
Uprkos širokoj rasprostranjenosti, nezaposlenost se kon- centriše
na grupe koje su ionako zapostavljene u pogledu svojih profesija. Rizik
da će se biti bez posla i ostati bez posla povećava se kod osoba sa
malim ili nikakvim radnim kvalifikacijama, kod ţena, kod starijih i
stranih radnika, kao i kod osoba oštećenog zdravlja 1 kod omladine. Pri
tom duţini za
156 Ulrih Bek
poslenja u preduzeću pripada kljuĉna uloga. To je i razlog velikog

broja nezaposlenosti kod mladih radnosposobnih osoba. Još više nego
duţina pripadnosti jednom preduzeću ĉeste promene radnih mesta
unutar preduzeća, a pre svega nezaposlenost, koja je tome prethodila,
povećavaju rizik da se (ponovo) ostane bez posla. Obratno, u sadašnjim
uslovima na trţištu rada dobre šanse za ponovni ulazak imaju još samo
„mladi kvalifikovani muškarci koji nisu dobili otkaz iz liĉnih nego iz
poslovnih razloga" (Büchtemann, isto, str. 80).
Istovremeno rastu sive zone neregistrovene sive nezaposlenosti. IzmeĊu
ostalog ovo postaje jasno po skokovitom porastu broja osoba koje su u
vezi sa nezaposlenošću: (a) privremeno ili dugoroĉno potisnute u
„mirnu rezervu"(1971.: 31.000; 1982.: 322.000); (b) povremeno
uĉestvuju u programu za usavršavanje, prekvalifikaciju i dalje
obrazovanje, finansiranom u skladu sa AFG* (1970.: 8.000; 1982.:
130.000); (c) povlaĉe se u „ostale nedohodovne poslove" (preteţno rad
domaćica) (1970.: 6.000; 1982.; 121.000) ili se (d) „eksportuju" u
inostranstvo (1970.: 6.000; 1982.: 171.000).
Ovo jasno i sve jaĉe društveno strukturiranje nezaposlenosti praćeno
je širokim rasprostiranjem nezaposlenosti, koja ga je objektivno već
odavno oslobodila stigme „klasnog iskustva" i „normalizovala".
Naspram (i dalje) konstantnom broju - znatno iznad dva miliona -
stoji mnogo veći broj onih koji su pogođeni nezaposlenošću. Tako je u periodu
izmeĊu 1974. i 1983. oko 12,5 miliona razliĉitih osoba jedanput ili više
puta bilo bez posla. Drugim reĉima: svaka treća radnosposobna osoba je
u tom periodu najmanje jednom liĉno iskusila nezaposlenost.
Nijedna kvalifikacijska i profesionalna grupa ne nudi više zaštitu od
nezaposlenosti. Sablast nezaposlenosti ugnjezdila se i tamo, gde bi se
teško mogla pretpostaviti. Isto tako je porasla nezaposlenost
kvalifikovanih radnika (1980.: 108.000; 1985.: 386.000), kao i
inţenjera (mašinski, autoinţenjeri, elektro-
* Zakon o unapreĊivanju rada - prim. prev.

inţenjeri itd., 1980.: 7.600; 1985.: 20.900) ili lekara (1980.: 1.434;
1985.: 4.119; prema informaciji Saveznog zavoda za rad).
U svakom sluĉaju ovo ne treba shvatiti kao da su svi u istoj meri
pogoĊeni nezaposlenošću (vidi napred). Uprkos ovoj grup-
nospecifiĉnoj širokoj raspodeli, dve trećine radnosposobnih osoba nisu
liĉno morale da iskuse nezaposlenost. Od 33 miliona registrovanih
sluĉajeva otpada „samo" 12,5 miliona ljudi, a to opet znaĉi daje u
prošeku svaki pogoĊeni bio bez posla dobrih 1,6 puta.
Posebno obeleţje masovne nezaposlenosti je ova dvoznač- nost:
sa jedne strane, rizik da se bude i ostane bez posla punom snagom
pogaĊa ionako već zapostavljene grupe (zaposlene majke, osobe bez
profesionalne kvalifikacije, bolesne osobe, starije osobe i strance, kao i
slabo kvalifikovanu omladinu). Pri tom statistika o nezaposlenima više
ne registmje porast njihovog broja. Ali ovim faktorima rizika - ma kako
istrajno se u njima ispoljava i obeleţje društvenog porekla - ne
odgovaraju društveni odnosi, ĉesto ni „kultura siromaštva". Ovde se
sve veća nezaposlenost (a kao posledica njenog trajanja: siromaštvo)
sreće sa individualizacijom lišenom klasnih odnosa. Sa dinge strane,
konstantnost brojki - daleko iznad dva miliona već više godina i sa
stabilnim izgledima za devedesete - stvara pogrešku predstavu o tome
kako nezaposlenost odmah ulazi u ţivot kao trajni fatum, a ne ĉesto
prvo tihim koracima kao nešto što je prolazno, što dolazi i odlazi,
dolazi i odlazi, i onda se u nekom trenutku spusti, nastani, u stvari se
teţinom razočarane savlaĊanosti ugnezdi u samu dušu.
Posluţimo se za ovo Šumpeterovom (Schumpeter) metaforom:
autobus masovne nezaposlenosti zauzela je jedna grupa stalno
nezaposlenih, koji sedenjem manifestuju svoj poloţaj. Inaĉe, vlada
opšte dolaţenje i odlaţenje. Stalno ulaze nove osobe, a druge izlaze. Iz
ovog opšteg tamo-amo mogu se, doduše, sa spoljne taĉke posmatranja -
recimo iz ptiĉije perspektive jednog helikoptera koji leti iznad
autobusa - izvući neka obeleţja i ustanoviti odgovarajuće grupacije. Za
one koji uĉe
158 Ulrih Bek
stvuju u neposrednom opaţanju radi se o jednoj nasumice skupljenoj

gomili ljudi, koji trenutno sede jedni pored drugih, pojedincima koji
ĉekaju izlaz. Kao u podzemnoj ţeleznici. Putuje se nekoliko stanica, a
onda se ponovo izlazi. Kod ulaţenja se već misli na izlaţenje. Ljudi se
nekako zbunjeno susreću. Hteti izaći, što svako već nosi sa sobom, kao
što svako ima posebnu priĉu na usnama u vezi sa ulaţenjem, naravno,
ne zbliţava. Samo noću, kada voz stoji, poĉinju oni koji u opštem
guranju ka vratima, koja se uvek brzo automatski zatvaraju, nisu uspeli
da izaĊu (koji to, kako to posmatraĉ spolja ume da saopšti reĉima koja
su slaba uteha, „statistiĉki" gledano uopšte nisu mogli da postignu -
broj je visok i konstantan), da oprezno kroz rešetke krivice, koju su
sebi sami dodelili, idu jedni ka drugima ispruţenih ruku i razgovaraju
jedni sa drugima.
Preteţna većina nezaposlenih za sebe i drage - još - ostaje u sivoj
zoni dolaţenja i odlaţenja. Klasna sudbina je rascep- kana u svoje
najmanje jedinice - u „prolazne ţivotne faze". Ona rešeta biografije,
pojavljuje se ovde i tamo (prelazi granice koje su joj ranije bile svete),
ponovo odlazi, ostaje duţe, oko- reva, ali u ovim „kriškama ţivotnih
faza" postaje ponovo jedan gotovo „normalan" meĊudogaĊaj
profesionalne standardne biografije ĉitave jedne generacije. To je ono
bivstvovanje nomada, specifično po fazama ţivota, koje vodi masovnu
nezaposlenost u uslovima individualizacije (sa u meĊuvremenu
znatnim tendencijama ka ustaljivanju), koja u isto vreme ĉini
mogućom protivureĉnost: masovnost i izolovanost „sudbine", brojke
od ĉije visine se vrti u glavi i konstantne brojke, koje se ipak nekako
krune, jedna usitnjena, ka unutra okrenuta masovna sudbina, koja
svojom neumitnom snagom pojedincu glasom liĉnog promašaja
prikriva svoju milionsku veliĉinu, a pojedinaĉno gori u duši.
Preneto na statistiku o nezaposlenima, to znaĉi: slučajevi
nezaposlenosti koji su registrovani u birou rada ne dopuštaju nikakvo
izvođenje zaključaka o pojedincima. Kao prvo, mnogo više osoba moţe
privremeno da bude pogoĊeno nezaposlenošću od onoga što iskazuje
konstantnost brojki. Kao drugo, iste
osobe mogu sa prekidima više puta u jednom vremenskom periodu da

budu prijavljene kao nezaposlene. Preneto na metaforu sa vozom: broj
mesta za stajanje i mesta za sedenje ne poklapa se sa rekom ljudi,
obuhvaćenom dolaţenjem i odlaţenjem. Ali u ulasku i izlasku ima i
ĉesto istih liea i nekih stalnih gostiju, tako da i brojanje ovih reka ljudi
direktno ništa ne kaţe o tome koliko ljudi je zaista pogoĊeno
nezaposlenošću: slučajevi, dolasci i odlasci i osobe rasturaju se u
raspodeli koja je specifična, po ţivotnim fazama. Srazmerno veliki jeste
efekat širenja. Nezaposlenost u svojoj raspodeli kao pojedinaĉna sud-
bina, koja je specifiĉna za ţivotne faze, nije više sudbina klasa ili
perifernih grupa, već se generalizovala i normalizovala.
Ova, po ţivotnim fazama specifiĉna, raspodela karakteristiĉna je i
za novo siromaštvo. Ona objašnjava ambivalentnost u kojoj se ono širi,
jaĉa, a ipak okreće u privatno, ostaje skriveno. Pri tom ono što je
prolazno ni u kom sluĉaju ne mora da proĊe, a za sve više ljudi i ne
prolazi, ali se prvo pojavljuje kao prolazni dogaĊaj. Ţenama u posebnoj
meri preti zapadanje u siromaštvo. Karakteristiĉno je da razlog tome
nije nedostatak obrazovanja ili poreklo. Mnogo više je razvod postao
znaĉajan faktor, koji - posebno majke sa decom - potiskuje u ţivotne
uslove ispod egzistencijalnog minimuma. I ovde vaţi da mnogi ne ţive
u uslovima koji odgovaraju stereotipu donjeg društvenog sloja.
Siromaštvo je za njih ĉesto jedan «7<?d«dogaĊaj. One su (takoreći, a
delom i stvarno) samo „za jedno venĉanje" udaljene od savlaĊivanja
siromaštva. Ako se ne mogu otresti siromaštva, one su mu u svakom
sluĉaju mnogo bespoštednije izloţene, jer nisu upoznate sa
mogućnostima zaštite i društvenim manirima kulture koja zna da ţivi
sa siromaštvom.
Shodno tome, novo siromaštvo se sakriva iza vlastita ĉetiri zida,
koja to dešavanje ovde ima, aktivno sakriveno u obeleţju skandala.
Nije jasno šta je lošije - biti otkriven ili ne biti otkriven, morati primati
pomoć ili se nje i dalje lišavati. Brojke su tu, ali se ne zna gde su ljudi.
Postoje tragovi. Odjavljen telefon. Iznenadno istupanje iz kluba. Ali
oni samo još jednom
160 Ulrih Bek
upućuju na zidove prividne privremenosti, sa kojom se novo

siromaštvo okruţuje ĉak i tamo gde je postalo konaĉno.
To je razvoj sa takve dve oštrice da se, u stvari, o njemu moţe
govoriti samo reĉenicama sa dvostrukim znaĉenjem, koje uvek kaţu i
suprotno. Na taj naĉin izbija skandal o konstantnoj masovnoj
nezaposlenosti od preko dva miliona sa dugoroĉnim izgledima.
Masovna nezaposlenost, rastavljena u (prividno) prolazne faze, ĉisti se
pod tepih normalnosti. Nezaposlenost u ovom redu vrednosti prihvata
se bez politiĉke povike, takoreći deindividualizuje. Ona se pojavljuje
nekako kao „ugašeni barut", ĉija eksplozivnost nije uništena i sasvim
neoĉekivano moţe da se aktivira.
U uslovima ove skandalozne masovne nezaposlenosti ova forma
raspodele ima onda i aspekte ublaţavanja. Tamo gde je nezaposlenost
stvarno prolazna, rasporeĊuje se na mnoga pleća, više ne pogaĊa svom
ţestinom jednu klasu, nego se na izvestan naĉin demokratizuje. Ni „oni
gore" sada više nisu sigurni u pogledu nezaposlenosti. Još jednom se
mora reći da se u ovome u isto vreme krije i otrov koji povezuje i
parališe politiĉke snage. Drugim reĉima, u ovom delu demokratizacije
masovne nezaposlenosti je i deo preraspodele oskudice, jedan deo
ujednaĉavanja šansi nadole.
Ovome odgovara odreĊen biografski obrazac raspodele. Ono što
se ranije udeljivalo kao grupna sudbina, danas se - uz mnoga
ograniĉenja - raspoređuje takoreći biografski poprečno, Šematski
iskazano, antagonizmi društvene nejednakosti ponovo se pomaljaju
kao antagonizmi ţivotnih faza unutar jedne biografije. Ovde se
naravno preteralo sa formulacijom. Prenaglašava se saglediva
tendencija da biografije individualizacijom postaju raznovrsnije, sa
više suprotnosti, lomnije, nesigurnije, podloţnije katastrofalnim
rušenjima, ali i šarolikije, obimnije, protivureĉnije, sve do ĉinjenice da
je sve veći broj ukupne populacije bar „prolazno" izloţen
nezaposlenosti (i siromaštvu).
PoleĊina ove prolaznosti sa kojom dolazi nezaposlenost jeste
pretvaranje spoljnih uzroka u sopstvenu krivicu, a problema sistema u
lični neuspeh. Prolaznost koja se tek u stalnim i
neprestanim pokušajima pretvara u trajnu nezaposlenost, koja više nije

prolazna, jeste put do raspeća samosvesti. U kontinuiranom
iskljuĉivanju mogućeg, nezaposlenost, dakle, nešto spoljašnje, korak
po korak se utiskuje u osobu, postaje njena osobina. Novo siromaštvo
je pre svega, ali ne samo, jedan materijalni problem. On je i
samouništenje, koje se uz nemo prihvatanje odvija u ritualnom
prolaţenju uzaludnih pokušaja otklanjanja, sa kojim ispod površine
buja masovna sudbina.
Ovaj odnos se moţda ublaţava i znanjem o uzrocima, statistiĉkim
potvrdama masovnog karaktera nezaposlenosti, ali se stvarno ne
prekida. Ukazivanje na „društvenu uslovljenost" ostaje samo
ukazivanje, ono ne odgovara ţivotnim uslovima. Brojke i ţivot kreću se
u razliĉitim pravcima. Sluĉajevi nisu ljudi. Brojke obaveštavaju o
ţivotu koji one više ne umeju da interpretiraju, da odrede. One ukazuju
na izgubljenu sigurnost, na bedu koja se širi, ali to ne povezuju, ne
ukidaju njihovu izolovanost. One su naĉin da se registruju tragovi koje
ono što je kolektivno izolovano ostavlja za sobom. One su time i
apstraktan imenilac, kojim pojedinci mogu da saznaju o svom
kolektivitetu, taĉnije, da ĉuju. Brojke postaju rezervna stvarnost jedne
društvene stvarnosti, koja samu sebe ne poznaje. One su preostale
„klasne ĉaure", koje se skupljaju u apstraktnosti statistike. Ono što se
krije iza brojki individualizacijom je nestalo iza zidova pojedinaĉnog
sluĉaja i sve je teţe odatle ga izmamiti.
Naposletku ovi pokušaji da se išĉupa iz klišea „ţenskih" i
„muških" uloga i da se za sopstveni ţivot izbori nešto malo sa-
moopredeljenja ĉak otkrivaju pozadinu, pred kojom se opasnost od
nezaposlenosti moţe pretvoriti i u šansu. Ono što je XIX vek nazvao
„proletanzacijom" stiĉe tako i sjaj jednog društvenog kretanja u neko
„drugo" društvo. Nastajuće društvene nejednakosti delimiĉno se
slamaju u jednom drugaĉijem tipu dru- štveno-kulturnog horizonta
oĉekivanja, koji više ne zastupa onako ĉvrsto samorazumljivost jednog
statusno i dohodovno orijentisanog mišljenja o usponu, koje se
naposletku zasniva na konstataciji društvene nejednakosti. Ovde se
suštinski zahtevi
162 Ulrih Bek
za „smislom rada", njegovom društvenom koristi, za onim što se

naziva „ispunjen ţivot" takmiĉe sa vrednostima ekonomskih sigurnosti
i statusa. U ekstremnom sluĉaju moţe ĉak neki samo- ispunjeni i
smisaoni rad, koji se iskopa uprkos premoći datih odnosa, da nadigra
„obesmišljenost" jednog dohodovno sigurnog i statusno orijentisanog
rada u industriji ili birou. Kao posledica ovoga nejednakosti zalaze
korak dalje u sociokulturnoj promeni ţivotnih stilova i naĉina
ţivljenja, kao i u njoj sadrţane fluktuacije merila. Na kraju nije jasno,
da li je otuĊenje jedne ekonomski i društveno sigurne egzistencije bilo
veće od otuĊenja u ekonomski nesigurnoj borbi za nove naĉine
ţivljenja. Upravo ova promena kulture i nestajanje strogih merila
raspodele, koji su u proteklim vekovima pustili da u društvu kritika
nejednakosti postane oruţje, jeste veo iza kojeg se razvodnjavaju ĉak
sve oštrije nejednakosti i koji, s obzirom da apsorbuje otpore, ponovo
doprinosi njihovom pojaĉavanju.
5. Scenariji budućih razvoja
Šta se zapravo dogaĊa - to je pitanje koje postaje glavna tema

rasprave - kada u toku istorijskog razvoja kopni ţivotni identitet
društvenih klasa, a istovremeno se pojaĉavaju društvene nejednakosti?
Šta se dogaĊa kada se proširuju rizici dohodovnog rada, ali ne prema
modelu „proletarizacije" velikih grupa, nego usitnjene u prolazne i ne
više prolazne ţivotne faze nezaposlenosti, hipozaposlenosti,
siromaštva? Da li je to kraj klasa ili početak jednog novog
netradicionalnog formiranja klasa? Moţe li se još uopšte shvatiti stanje
jedne nejednake društvene strukture u procesu individualizacije u
hijerarhijskom modelu društvene nejednakosti? Da li individualizacije
idu naruku ili utiĉu na nastajanje novih vrsti (na primer, posredstvom
masovnih medija), koje slede jedan potpuno drugi ritam, ali imaju i
druge domete? U kojim pravcima se odvija individualizacijama
pokrenuto traganje za novim socijalnim identi
tetima, naĉinima ţivljenja i politiĉkim uĉešćem i u koje konflikte i

protivureĉnosti su oni uvuĉeni?
Ovde se protivstavljaju tri razvojne varijante, koje se ni u kom
sluĉaju ne iskljuĉuju:
(1) Kraj tradicionalnog klasnog društva jeste poĉetak eman-
cipacije klasa iz regionalnih i partikularnih ograničenja. Poĉinje novo
poglavlje istorije klasa, koje tek treba napisati i rastumaĉiti.
Detradicionalizaciji klasa u kapitalizmu socijalne drţave mogla bi da
odgovara modernizacija formiranja klasa, koja zahvata nastali nivo
individualizacije, resocijalizuje ga i repo- litizuje.
(2) U toku pokazanog razvoja radna organizacija i radno mesto
gube znaĉaj kao mesta stvaranja konflikata i formiranja identiteta.
Stvara se novo mesto nastajanja društvenih veza i konflikata:
uređivanje i uobličcivanjeprivatnih društvenih odnosa, načina ţivota i
rada; shodno tome dolazi do nastajanja novih društvenih mreţa,
identiteta i pokreta.
(3) Sve jaĉe se sistem pune zaposlenosti otcepljuje od sistema
fleksibilne, pluralizovane, individualizovane hipozaposlenosti.
Nejednakosti, koje postaju sve veće, i dalje ostaju u sivoj zoni. Ţivotno
teţište premešta se sa radnog mesta i organizacija u uobliĉavanje i
oprobavanje novih ţivotnih formi i stilova. U prvi plan dolaze
antagonizmi izmeĊu ţena i muškaraca, koji nastaju razbijanjem forme
porodice.
Nastajanje nestaleških klasnih solidarnosti
Novo siromaštvo gubi se u svojoj nemosti i u njoj raste. Ovo je

koliko skandalozno toliko i teško stanje, kome je hitno potrebno
politiĉko i organizacijsko branilaštvo. Bez toga sama ova ĉinjenica
ostaje sakrivena u svojoj nepostojećoj samosvesti. MeĊutim,
siromaštvo, koje se razvija iz klasnih kolektora socijalnih struktura i
klasnih politiĉkih organizacija, koje se u individualizaciji i gubi i
pojaĉava, time još dugo neće nestati. Naprotiv, ono će postati izraz
masovne labilizcicije egzisten
164 Ulrih Bek
cijalnih uslova u kapitalizmu socijalne drţave. Politiĉka delotvomost

egzistencijalnih uslova je isto toliko nova koliko i neprocenjiva i
globalna. Na ĉemu se onda zasniva utisak o „bezazlenosti" ovog
razvoja? On visi o dve svilene niti: na dolaţenju i odlaţenju u
milionskom vozu masovne nezaposlenosti i na susretu nezaposlenosti
sa jednom istorijski predodreĊenom, sociokulturnom fazom
oprobavanja, u kojoj linije biografija moraju da se lome i ponovo
,,do-ţive" (u aktivnom smislu reĉi). Ali obe stvari mogu se okrenuti
upravo u suprotnom smeru: najmanje jedna trećina aktivne dohodovne
populacije nije samo ugroţena nezaposlenošću, nego ju je već
najmanje jedanput osetila na sopstvenoj koţi. Brojke registrovane
trajne nezaposlenosti ukazuju jaku tendenciju naviše. Dubokim
nespokojima u pogledu onoga u ţivotu što je po sebi razumljivo:
odnosi izmeĊu polova, brak, porodica i ugroţeni civilizacijski poloţaji,
pridruţuje se globalna materijalna nesigurnost u voĊenju ţivota, gde
konstantne brojke nezaposlenih iznad dva i po miliona pokazuju samo
vrh ledenog brega. Nije samo alarmantan aktuelni materijalni proboj,
koji se lspo- Ijava u porasUi broja primalaca socijalne pomoći i
skitnica. Uz ovo velikim delom dolazi globalni šok materijalne
nesigurnosti iza još netaknutih fasada normalne egzistencije sve do
porodica kvalifikovanih radnika, koje su se na najbolji mogući naĉin
integrisale i koje dobro zaraĊuju, i porodica viših sluţbenika. Ovaj
eho-efekat širenja masovne nezaposlenosti jasno se naslućuje u
zjapljenju više od dva i po miliona „sluĉajeva" i mnogo više od
četrnaest miliona ljudi koji su time pogoĊeni. Druga strana
demokratizacije masovne nezaposlenosti jeste njen izvoz u nekadašnje
rajeve za zapošljavanje. Nezaposlenost, ali bez mene" više ne postoji.
Kao avet ugnezdi se (gotovo) svuda i poĉinje da hara i u gradskim
ĉetvrtima, razmaţenim dobrim standardom, i stanovima za odmor.
Naprotiv, strah se ne moţe odagnati time što se, u najgorem sluĉaju, i
dalje prima socijalna pomoć o kojoj jedan proseĉan Indijac moţe samo
da sanja. Voţnja mercedesom isto onoliko je riziĉna koliko i polovnim
folksvagenom. Uklanjanje straha - a ne ţeljeni san o socijalnoj
pomoći za ljude iz Trećeg sveta - jeste politiĉki faktor koji de-

terminiše budućnost u (nekadašnjoj) zemlji privrednog ĉuda, Saveznoj
Republici Nemaĉkoj.
Ni kad se ima u vidu ova pozadina, ne dobija se na uver- ljivosti
ako se govori u tradicionalnim klasnim kategorijama. Diskusiju o
radniĉkoj klasi i radniĉkom pokretu u drugoj polovini XX veka
karakteriše jedna pogrešna alternativa. Na jednoj strani se uvek novim
argumentima ukazuje da se poloţaj radnika u kapitalizmu znatno
poboljšao (materijalno blagostanje, otvaranje šansi za obrazovanje,
sindikalno i politiĉko orgam- zovanje, a time izvojevana prava i
društvene sigurnosti). Na dragoj strani se kaţe da su uprkos svim
poboljšanjima klasnog poloţaja, tj. odnosi dohodovnog rada i u njima
sadrţane zavisnosti, otuĊenja i rizici ostali nedirnuti, ĉak da su se
proširili i pojaĉali (masovna nezaposlenost, dekvalifikacija itd.). Tamo
je cilj argumentacije: dokaz o ukidanju, a ovde: dokaz o kontima tetu
radniĉke klase - sa politiĉkim procenama koje su svagda sa tim
povezane.
U oba sluĉaja se razvoj o kome ovde diskutujemo pogrešno
shvata, naime, da se ukida istorijska simbioza staleţa i klase i to tako,
da sa jedne strane iščezavaju staleške subkulture, a da se u isto vreme
sa druge strane generalizuju osnovna obeleţja klasnog karaktera.
Ovakvim detradieionalizovanjem društvenih klasa u socijalnoj drţavi
sve manje je moguće da se nastajanje solidarnosti, specifiĉnih po
grupama i radnicima, utvrdi na istorijskom arhetipu „proleterskog
radnika u proizvodnji". Priĉa o „klasi radnika", „klasi sluţbenika" itd.
gubi svoju ţivotnu evidentnost, ĉime otpadaju osnova i referencijalna
taĉka beskonaĉne razmene argumenata u vezi sa tim da li se proletarijat
„pograĊanio" ili se sluţbenik „proletarizovao". U isto vreme dinamika
trţišta rada zahvata sve veće krugove populacije; grupa onih koji ne
zavise od plate sve je manja, a grupa onih koji navaljuju na trţište rada
(ţene!) sve je veća. Uprkos svim razlikama rastu i zajedništva, naroĉito
zajedništ\>a usled rizika, nezavisno od razlika u visini dohotka,
obrazovanja.
166 Ulrih Bek
Posledica ovoga je da se sa jedne strane znatno proširuje moguća i

stvarna klijentela sindikata, ali se sa druge strane i ugroţava na nov
naĉin. U slici proletarizacije odmah je zamišljeno i ujedinjavanje
pogoĊenih evidentnošću materijalne pauperizacije i iskustva
otuĊenosti. Ali sami rizici dohodovnog rada ne stvaraju nikakva
zajedništva. Za njihovo savlaĊivanje potrebne su društveno-politiĉke i
pravne mere, koje sa svoje strane izazivaju individualizacije socijalnih
zahteva, a prvo se moraju uĉiniti spoznatljivim - u svom kolektivitetu
- i to suprotno od individualno-terapeutskih naĉina leĉenja. Tako
sindikalne i politiĉke forme rada konkuiišu mdividualizujućim
pravnim, medicinskim i psihoterapijskim staranjima i kompen-
zacijama, koje u odreĊenim uslovima mnogo konkretnije i za
pogoĊene evidentnije mogu da savladaju nastala oštećenja i
opterećenja.
Od porodične ka političkoj privatnosti
Mnoga sociološka istraţivanja pedesetih i šezdesetih go dina

dokazala su da se u svim zapadnim industrijskim zemljama odnos ljudi
prema radu moţe razumeti tek u ukupnom kontekstu porodiĉnog
ţivota i ţivota na poslu. Gotovo bez izuzetka se moţe videti d a j e i
kod industrijskih radnika teţište ţivota u porodici, a ne u iskustvu
dohodovnog i industrijskog rada.
Ovaj potpuno ambivalentan razvoj privatne sfere, forsiran
industrijom kulture i industrijom slobodnog vremena, nije samo
ideologija, nego jedan realan proces i jedna realna šansa za
samooblikovanje ţivotnih uslova. Ovaj proces imao je samo svoj
poĉetak u porodiĉnoj privatnosti, kakav je bio gotovo bez izuzetka
pedesetih i šezdesetih godina. Ali on moţe da, što se u meĊuvremenu
jasno pokazalo, poprimi raznovrsne pojavne forme i da razvije
sopstvenu dinamiku, koja konaĉno - u promeni znaĉenja porodice i
seksualnosti, braka i roditeljstva, ali i u brzoj promeni alternativnih
kultura - i iznutra puni ovu politiĉku privatnost i širi granice izmeĊu
privatnosti i javnosti
ili pušta da one nestanu. Na sasvim nov naĉin i moţda jednim dubljim
zahvatanjem od politiĉkih reformskih pokušaja ovde se permanentnom
praksom „drugaĉijeg ĉinjenja na malo" preko permanentne erozije i
evolucije sociokulturnih ţivotnih formi društveno-politiĉka struktura
stavlja pod pritisak promena i prilagoĊavanja. U tom smislu je
detradicionalizacija poslednjih decenija oslobodila jedan proces
uĉenja, ĉiji se istorijski efekti (npr. na odnose u vaspitanju i na odnose
medu polovima) oĉekuju s nestrpljenjem.
Pedesetih i šezdesetih godina ljudi su na pitanje kojim ciljevima
teţe odgovarali jasno i nedvosmisleno u kategorijama „srećnog"
porodiĉnog ţivota, sa planovima za porodiĉnu kuću, novi auto, dobro
obrazovanje za decu i povećanje svog ţivotnog standarda. Danas
mnogi o tome govore jednim drugaĉijim jezikom, koji se - nuţno
neodreĊen - kreće oko „samoostva- renja", „traganja za vlastitim
identitetom", „razvoja liĉnih sposobnosti" i koji ima za cilj „ostajanje u
pokretu". To ni u kom sluĉaju ne pogaĊa sve populacione grupe u istoj
meri. Ova promena je velikim delom proizvod mlade generacije, boljeg
obrazovanja i većeg dohotka, dok starije, siromašnije i slabije
obrazovane populacione grupe ostaju jasno vezane za vrednosni sistem
pedesetih godina. Konvencionalni simboli uspeha (dohodak, karijera,
status) za mnoge više ne zadovoljavaju novopro- buĊene potrebe za
samonalaţenjem i samopotvrĊivanjem, njihovu glad za jednim
„ispunjenim ţivotom".
Posledica je da ljudi sve naglašenije zapadaju u lavirint
nesigurnosti u sebe, samopreispitivanja i samopotvrĊivanja.
(Neprestano) vraćanje pitanjima: „Da li sam zaista srećan?", „Da li sam
zaista zadovoljan sobom?" „Ko je zapravo onaj koji ovde kaţe 'ja' i
postavlja pitanja?" vodi uvek u nove mode odgovora, koje se na razne
naĉine pretapaju u trţišta za eksperte, industrije i religijske pokrete. U
potrazi za samoispunjenjem ljudi po turistiĉkom katalogu putuju u sve
taĉke na Zemljinoj kugli. Rasturaju najbolje brakove i stalno se u
brzom sledu upuštaju u nove veze. Prekvalifikuju se. Poste. Dţogiraju.
Iz jedne grupne terapije idu u drugu. Opsednuti ţeljom za
samoostvarenjem,
168 Ulrih Bek
ĉupaju svoje korene, kako bi mogli da provere da li su njihovi koreni

zaista zdravi.
Ovaj vrednosni sistem istovremeno sadţi i postulate jedne nove
etike, koja poĉiva na principu „duţnosti prema samom sebi". Za
tradicionalnu etiku ovo predstavlja jednu protivureĉ- nost, pošto
duţnosti imaju društveni karakter i ĉinjenje pojedinca usklaĊuju sa
celinom i sa njom ga povezuju. Stoga se ove nove vrednosne
orijentacije i olako (pogrešno) shvataju kao izraz egoizma i narcizma.
Ali time se ne prepoznaje suština onog novog koje se ovde pojavljuje.
Ono se usmerava na sa- moprosvećivanje i samooslobaĊanje kao
svojevoljan, ţivotno praktiĉan proces; ovo ukljuĉuje i traganje za
novim društvenim vezama u porodici, na poslu i u politici.
Politiĉka moć radniĉkog i sindikalnog pokreta bazira se na
organizovanom uskraćivanju radnog uĉinka putem štrajka. Nasuprot
tome, politiĉki potencijal razvijajuće privatne sfere leţi u opaţanju
mogućnosti samooblikovanja, u tome da se direktnim aktom drugaĉijeg
ĉinjenja krše i prevaziĊu duboko ukorenjene kulturne izvesnosti.
Ilustrujmo ovo na jednom primeru: „Moć" pokreta ţena bazira se i na
preoblikovanju svakidašnjice i stvari koje se razumeju po sebi, koje se
proteţu od porodiĉne svakidašnjice preko svih oblasti formalnog rada i
pravnog sistema do razliĉitih centara odluĉivanja i koja politikom
„uboda igle" traţi bolne promene za „staleški" obeleţen i zatvoren svet
muškaraca. Ako se ovo uopšti, onda znaĉi da u iskustveno mogućem
ugroţavanju svesno opaţenih, ekspanzivno razvijenih privatnih sfera
delanja i odluĉivanja leţi ona varnica, koja danas (drugaĉije nego u
vremenima, determi- nisanim klasnom kulturom) raspiruje socijalne
konflikte i pokrete.
Individualizovano „društvo nesamostalnih"
Motor individualizacije radi punom parom i stoga ne moţe da se

shvati kako uopšte mogu da se zasnuju novi, trajni
društveni odnosi u ţivotu, poredivi sa dubinskom strukturom socijalnih

klasa. Nasuprot tome bi upravo narednih godina trebalo da se radi
savlaĊivanja nezaposlenosti i oţivljavanja privrede uvedu društvene i
tehnološke inovacije koje bi otvorile nove dimenzije procesa
individualizacije. To se odnosi na stvaranje fleksibilnih odnosa na
trţištu rada, a naroĉito na uvoĊenje novih regulativa za radno vreme,
ali se odnosi i na uvoĊenje novih informacionih i komunikacionih
medija. Ako se ova procena pokaţe taĉnom, nastaće jedan ĉudan
prelazni stadijum, u kome će se susresti preostale nejednakosti ili
nejednakosti koje se pojaĉavaju sa elementima jednog detradicio-
nalizovanog i lndividualizovanog „postklasnog društva", koje nema
niĉeg zajedniĉkog sa vizijama Marksovog besklasnog društva:
(1) Društvene institucije - politiĉke partije, sindikati, vlade,
zavodi za socijalnu pomoć itd. — postaju konzervatori jedne društvene
stvarnosti, koje je sve manje. Biografske slike klase, porodice, posla,
ţene, muškarca gubeći svoj stvarni sadrţaj i vodeću snagu u budućnosti
konzervišu se u „starateljskim institucijama" i dokazuju u odnosu na
„devijantne" razvoje i orijentacije. Nedostajuća klasna svest uĉi se
ponavljanjem na kursevima za obuku. Stalnim biraĉima koji politiĉki
„varaju" svoje stranke nareĊuje se da se vrate zaklinjanjima u ,,de-
mokratiju raspoloţenja javnosti". Jedno društvo s one strane
industrijskog društva otcepljuje se od jednog u institucijama
konzerviranog industrijskog društva, koje svet više ne razume.
Parafrazirajući Brehta moglo bi se reći: sve više i više dolazimo u
situaciju, u kojoj se vlade vide nagnane da ponište narod, a društva ne
mogu a da ne otpuste svoje ĉlanove.
(2) Socijalne klasne razlike gube svoj ţivotni identitet, a sa njima
nestaje ideja društvene mobilnosti u smislu promene pojedinaca meĊu
iskustvenim velikim grupama, koja je u ovom veku dobrim delom bila
društvena i politiĉka tema velike snage u pogledu stvaranja identiteta.
Ali time se nejednakosti ni u kom sluĉaju ne eliminišu, nego se samo
redefinišu u individualizaciju društvenih rizika. Posledica ovoga je da
se dru
170 Ulrih Bek
štveni problemi direktno transformišu u psihiĉke dispozicije: u liĉna

nezadovoljstva, osećaje krivice, strahove, konflikte i neuroze. Tako
nastaje - dosta paradoksalno - jedna nova neposrednost izmeĊu
pojedinca i društva, neposrednost krize i bolesti u smislu da se
društvene krize pojavljuju kao individualne i da se više ne opaţaju ili
samo veoma indirektno u svojoj društvenosti. Ovde leţi koren
sadašnjeg „psihotalasa", U istoj men dobija na znaĉaju mišljenje o
individualnom radnom uspehu, tako da se moţe reći da će društvo
usmereno na radne rezultate sa svojim mogućnostima (prividnog)
priznavanja društvene nejednakosti tek u budućnosti razviti svu svoju
problematiku.
(3) I ovde su ljudi radi savlaĊivanja društvenih problema
prinuĊeni na društvene i politiĉke koalicije. Ali one ne moraju da se
stvaraju po nekoj šemi, na primer, klasnoj šemi. Izolaciju jednih prema
drugima osamostaljenih privatnih egzistencija društveno-politiĉki pre
mogu da probiju razliĉite vrste dogaĊaja i razvoja. Shodno tome se
punktuelno, situaciono i tematski sklapaju i ponovo raskidaju koalicije
naizmeniĉno razliĉitih grupa iz razliĉitih poloţaja. Moţe se
istovremeno, na primer, radi otklanjanja buke od aviona, stupiti u
koaliciju sa saveznicima u nekoj graĊanskoj inicijativi, biti ĉlan
Sindikata metalske industrije, a politiĉki se desno opredeliti. Koalicije
su u tom smislu savezi sa odreĊenim ciljem koji zavise od situacije i
osoba u individualnoj borbi za egzistenciju na razliĉitim društveno
predodreĊenim borilištima. Ovde se jasno moţe videti kako u toku
procesa individualizacije linije i teme sukoba doţivljavaju jednu
karakterističnu pluralizaciju. U individualizovanom društvu sprema
se teren za nove, raznovrsne konflikte, ideologije i koalicije koje
prevazilaze dosadašnje šematizacije: više ili manje tematski specifiĉni,
ni u kom sluĉaju jedinstveni, nego vezani za situacije i pojedince.
Nastajuća društvena struktura postaje podloţna modernim temama i
konfliktnim modama, koje forsiraju masovni mediji.
(4) Trajne linije sukoba sve više nastaju duţ „doznačenih"
obeleţja, koja su kao i ranije vezana za zapostavljenosti: rasa,
boja koţe, pol, etniĉka pripadnost (strani radnici na privre menom

radu), starosno doba, telesna oštećenja. Ove vrste ,,kva - ziprirodom
odreĊenih" nejednakosti dobijaju u uslovima progresivne
individualizacije posebne šanse u pogledu organizovanja i politizacije
11a osnovu njihove neizbeţnosti, njihove vremenske postojanosti,
njihove protivureĉnosti u odnosu na princip rada, njihove
konkretnosti i direktne opaţljivosti 1 time omogućenih
ldentiflkacionih procesa. Pri tom dve epohalne teme dolaze u prvi
plan: ugroţenosti (svetskog) riziĉnog društva (vidi Prvi deo) i do sada
za porodicu vezani antagonizmi izmeĊu ţena i muškaraca.
Ĉetvrti odeljak
Ja sam ja: o odnosima i konfliktima

polova unutar i izvan porodice
Jeziĉki barometar pokazuje oluju: „The war over the family" (Berger i
Berger), „The battle of the sexes" (Erenrajh/Ehren- reich) ili „ teror
intimnosti" (Senet/Sennett). Da bi se pokazalo stanje medu polovima
sve ĉešće se poseţe za ne baš miroljubivim vokabularom. Onaj ko
jezik prihvata kao stvarnost, mora da misli da su se lj ubav i intimnost
preokrenuli u svoju suprotnost. Izvesno je da su to jeziĉka
preterivanja u takmiĉenju za javnu paţnju. Ali ona ukazuju i na veliku
nesigurnost, ranjivost i: „naoruţanu bespomoćnost" sa kojom se
muškarci i ţene konfrontiraju u svakidašnjici braka i porodice (ili
onoga što je od toga ostalo).
Kad bi u pitanju bili samo porodica i brak! Ali onaj ko utvrĊuje
odnose meĊu polovima samo na osnovu onoga što oni izgledaju da
jesu: odnosi izmeĊu polova ukljuĉujući teme o seksualnosti, neţnosti,
braku, roditeljstvu itd. ne shvata da su oni to, ali u isto vreme i sve
drugo: posao, profesija, nejednakost, politika, privreda. To je ona
neizbalansirana mešavina svega, najrazliĉitijeg, koja ĉini sva ova
pitanja tako zamršenim. Ko govori o porodici, mora da govori i o
poslu i novcu, a ko govori o braku, mora da govori o obrazovanju,
profesiji, mobilnosti, a,
174 Ulrih Bek
u stvari, o 7?ejednakoj raspodeli, ne uzimajući u obzir sadašnje

(gotovo) iste obrazovne pretpostavke.
1. O položaju muškaraca i žena
Da li je stvarno poĉela da se menja ova omnidimen- zionalnost

nejednakosti izmeĊu muškaraca i ţena u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj u protekloj ili protekle dve decenije? Podaci govore
dvoznaĉnim jezikom. Na jednoj strani su se dogodile epohalne
promene, naroĉito na polju seksualnosti, prava i obrazovanja. Ali u
celini (ne uzimajući u obzir seksualnost), ovo su pre promene u svesti i
na papiru. Na drugoj strani, one su u suprotnosti sa konstantnošću u
ponašanju i konstantnošću poloţaja muškaraca i ţena (naroĉito na trţištu
rada, ali i u oblasti socijalne sigurnosti). Ovo ima - naizgled
paradoksalan - efekat da više jednakosti još jasnije dovodi do svesti o
nejednakostima, koje i dalje postoje i pojaĉavaju se.
Ova istorijski nastala mešavina nove svesti i starih uslova
eksplozivna je u dvostrukom smislu: mlade ţene su - izjednaĉavanjem
obrazovnih mogućnosti i povećanom svešću o svom poloţaju -
izgradile nadu u veću jednakost i partnerstvo u profesionalnom i
porodiĉnom ţivotu, koja se odnosi na suprotno usmerene razvoje na
trţištu rada i u ponašanju muškaraca. Muškarci, obratno, praktikuju
jednu retoriku jednakosti, ne prelazeći sa reĉi na dela. Na obe strane
nailazi se na tanak led iluzija: izjednaĉavanjem pretpostavki (u
obrazovanju i pravu) poloţaji muškaraca i ţena postaju još više
nejednaki, još manje legitimni, a svest o njima još veća. Protivureĉnosti
izmeĊu ţenske nade u jednakost i realnosti nejednakosti, izmeĊu
muških slogana o zajedniĉkoj odgovornosti i zadrţavanja starog
dodeljivanja uloga zaoštravaju se i determinišu budući razvoj u
potpuno protivureĉnoj raznovrsnosti njihovog ispoljavanja u politici i
na privatnom planu. Mi, dakle, stojimo tek na početku oslobaĊanja od
„staleški" dodeljenih uloga polova - sa svim suprotnostima,
mogućnostima i protivureĉnostima. Svest ide
ispred uslova. Za neverovati je da neko moţe da vrati skazaljke na

ĉasovniku svesti. Mnogo ĉinjenica govori u prilog predviđanju jednog
dugog konflikta: sukobi medu polovima odrediće godine koje dolaze.
Ova teza treba prvo da se empirijski objasni na osnovu podataka o
„omnidimenzionalnosti" poloţaja muškaraca i ţena, a potom da se
teorijski razradi.
Brak i seksualnost
U svim zapadnim industrijskim zemljama ima signala o sve većem

broju razvoda. Mada se Savezna Republika Nemaĉka - u poreĊenju sa
npr. SAD - još mnogo ne istiĉe, i kod nas se u meĊuvremenu razvodi
gotovo svaki treći brak (u velikim gradovima već gotovo svaki dragi, u
malim gradovima i seoskim sredinama otprilike svaki ĉetvrti) - sa
tendencijom porasta. Do 1984. bilans razvoda mogao se porediti sa
pozitivnim bilansom ponovnog venĉavanja. U meĊuvremenu se sve
manje razvedenih odluĉuje na novi brak. To je u skladu sa opštim
trendom smanjenja broja venĉanja. Suprotno njemu raste kvota
razvoda ponovo venĉanih parova, kao i kvota razvoda za parove sa
decom. Stoga raste i dţungla roditeljskih odnosa: moja, tvoja, naša
deca sa svagda sa tim povezanim razliĉitim regu lativama,
osetljivostima i zonama konflikata za sve koji su time pogoĊeni.
Skokovit porast broja „nevenčanih brakova " u stvarnosti (verovatno)
još više prevazilazi podatke zvaniĉne statistike o razvodima i
venĉanjima. Procenjuje se da u Saveznoj Republici Nemaĉkoj
trenutno izmeĊu 1 i 2,5 miliona osoba ţivi u van- braĉnim
zajednicama. Ali nijedna statistika ne obuhvata razvode nevenĉanih
brakova. Pri tom se broj ove forme zajedniĉkog ţivota
uĉetvorostruĉio u protekloj deceniji. ZaĉuĊujuća je i sa -
morazumljivost sa kojom je u meĊuvremenu opšte prihvaćen ovaj
„konkubinat", koji je još šezdesetih godina bio sporan i suzbijan. Ova
kvaziinstitucionalizacija vanzakonskih i vanporo- diĉnih oblika
zajedniĉkog ţivota signalizira tempo promene, moţda više nego i sam
fenomen.
176 Ulrih Bek
Još šezdesetih godina su porodica, brak i profesija kao sprega

ţivotnih planova, ţivotnih situacija i biografija znatno obavezivale. U
meĊuvremenu su se po svim ovim taĉkama otvorile mogućnosti izbora
i prinude na izbor. Više nije jasno da li se ĉovek venĉava, kad se
venĉava, da li zajedno ţivi a ne venĉava se, venĉava se a ne ţivi
zajedno, da li prihvata i podiţe dete unutar ili izvan porodice, sa onim
sa kojim zajedno ţivi ili sa onim koga voli, a koji ţivi sa nekim drugim,
pre ili posle karijere ili usred nje. Kako se sve to kratkoroĉno,
dugoroĉno ili prolazno moţe spojiti sa prinudama ili ambicijama u
pogledu obezbeĊenja egzistencije, karijere, profesije svih onih koji u
tome uĉestvuju. Sve takve vrste planiranja i dogovaranja u principu su
raskidive i time sa manjom ili većom nejednakošću opterećenja, koja
su u njima sadrţana, zavisna od svoje legitimnosti. Ovo se moţe
shvatiti kao odvajanje i diferencijacija elemenata ţivota i ponašanja, koji
su (nekada) bili obuhvaćeni porodicom i brakom. Stoga će biti sve teţe
da se pojam i stvarnost dovedu u vezu. Jednoobraznost i konstantnost
pojmova - porodica, brak, roditeljstvo, majka, otac itd. - pre- ćutkuju i
prikrivaju sve veće mnoštvo poloţaja i situacija koje se iza toga kriju (npr.
razvedeni oĉevi, oĉevi jednog deteta, oĉevi koji sami podiţu decu,
oĉevi koji imaju vanbraĉnu decu, oĉevi koji su stranci, oĉusi,
nezaposleni oĉevi, oĉevi koji vode domaćinstvo, oĉevi u stambenim
komunama, oĉevi za vikend, oĉevi sa zaposlenom ţenom itd; up. M.
Rerrich 1986, str. 44).
Pri tom pravac ovog razvoja signalizira sastav domaćinstva: sve
više ljudi ţivi samo. Broj jednoĉlanih domaćinstava u meĊuvremenu je u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj prešao jednu četvrtinu (30%). Godine
1900. u oko 44% svih privatnih domaćinstava ţivelo je pet ili više
osoba. Godine 1981. taj broj je pao na nekih 9%. Nasuprot tome je
porastao broj onih koji zajedno ţive u dvoĉlanim domaćinstvima sa
15% 1900. na 29% 1981. Već poĉetkom osamdesetih u Saveznoj
Republici Nemaĉkoj nekih 7,7 miliona ljudi (oko 12,5% populacije)
ţivi samo - sa tendencijom porasta njihovog broja. Pri tom je, u stvari,
samo delom reĉ o osobama koje odgovaraju stereotipu „samaca":
mlade zaposlene osobe koje nisu oţenjene, odnosno udate. U
većini sluĉajeva reĉ je o starijim udovcima, preteţno udovicama (up.

Statistisches Bundesamt (Hg.), 1983, str. 54).
Ali ove razvojne tendencije u odnosima izmeĊu muškaraca i ţena
ne treba pravolinijski interpretirati u smislu sve veće anarhije i beţanja od
vezivanja. Postoji i trend u suprotnom smeru. Ipak se broju razvoda,
povećanih za jednu trećinu, suprotstavljaju dve trećine nerazvedenih
brakova i porodica (ma šta se iza toga krilo). Doduše, unutar jedne -
generacije - a naroĉito kod devojaka - došlo je do upadljivih promena u
seksualnom ponašanju. Tako je ranije samo mladim muškarcima - i to
samo neoficijelno i gledajući im kroz prste - bilo dozvoljeno da imaju
seksualna iskustva. Danas više od polovine svih devojaka (61%)
otvoreno smatra d a j e za ţene vaţno da imaju seksualna iskustva, ĉak
svaka druga vidi izvesnu draţ u tome da istovremeno ima dva prijatelja
(Seidenspinner/Burger, 1982, str. 30). MeĊutim, ovo ne sme da nas
zavara kako je i slobodnije seksualno ponašanje jako normirano.
Omladina u većini sluĉajeva - ĉak i kada sumnja u ideale o braku i
porodici - ne teţi ţivotu van braka i porodice. I danas je ideal stabilnog
partnerstva u prvom planu. „Vernost se ĉesto pojavljuje kao
nešto što se podrazumeva po sebi - samo - bezoficijelnih
potvrĊivanja i prisila drţavnog prava i crkvenog morala" (K.
Allerbeck, W. Hoag, str. 105). Razvoj je, dakle, dvoznaĉan. Na pitanje
o kome se mnogo diskutovalo, odnosno da li brak i porodica pripadaju
eposi koja nestaje, moţe se odgovoriti sa jednim jasnim i da i ne.
Obrazovanje, trţište rada i zaposlenost
Pravno izjednaĉavanje ţene zacrtano je Ustavom Savezne

Republike Nemaĉke. Ali suštinske nejednakosti u pravnom poloţaju
uklonjene su tek 1977. novim zakonom o braku i porodici. Na papiru
više nema nijedne norme koja razliĉito tretira muškarca i ţenu.
Ţenama se ostavlja mogućnost da zadrţe svoje devojaĉko prezime.
Odgovornost ţena za domaćinstvo i poro-
178 Ulrih Bek
dicu, koja je do tada bila zakonski fiksirana, ukinuta je, a odluka o

voĊenju domaćinstva ostavljena je braĉnim partnerima. Isto tako
oboje imaju pravo da se bave dohodovnim radom. Roditeljsku brigu o
deci otac i majka uprkos razlikama u mišljenju - tako doslovno glasi
tekst Ustava - „moraju da pokušaju dausaglase" (up. Frauenlexikon,
1983, str. 79).
Pored ovog znatnog pravnog izjednaĉavanja muškarca i ţene,
verovatno je dogaĊaj koji najviše upada u oĉi u razvoju Savezne
Republike Nemaĉke upravo revolucionarno izjednačavanje
obrazovnih mogućnosti (up. u vezi sa ovim i sa razvojem dohodovnog
rada kod ţena gore izneto na str. 136 i si.). Još poĉetkom šezdesetih
godina bila je oĉigledna zapostavljenost devojaka u obrazovanju
(iznenaĊujuće je daje u višim slojevima znatno veća nego u svim
ostalim). Godine 1983. devojke su ĉak po nekim pitanjima premašil e
mladiće (npr. više ţenske nego muške omladine teţi da maturira; u
pogledu završetka osnovnog školovanja mladići su u prednosti u
odnosu na devojke). Ima i razvoja koji se kreću u suprotnom smeru.
Tako se poreĊenjem završenog profesionalnog obrazovanja još uvek
pokazuje jak pad kod ţena (40% ţena koje se bave dohodovnim
radom, a samo 21% muškaraca poĉetkom osamdesetih godina nemaju
profesionalno obrazovanje). I spremnost maturantldnja da studiraju
pala je u proteklih 10 godina sa 80% na 63% (a kod maturanata sa 90%
na 73%). Kao i ranije, studentkinje su i dalje više zastupljene u
odreĊenim studijskim smerovima (preko 70% biraju oblasti duhovnih
nauka, lingvistike i pedagogije). One se pre kvalifikuju za „niţe"
škole.
Izgleda da se ipak ne preteruje ako se - s obzirom na poĉetnu
situaciju - govori o feminizaciji obrazovanja u šezdesetim i
sedamdesetim godinama. Ali ovu revoluciju u obrazovanju ne prati
revolucija na trţištu rada i u sistemu zapošljavanja. Naprotiv, vrata
koja su otvorena u obrazovanju... „ponovo se zatvaraju na trţištu
zapošljavanja i rada" (G. Seiden- spinner/A. Burger, 1982, str. 11).
Nasuprot malom porastu broja devojalca u „muškim profesijama"
stoji golemo istiskivanje devojaka iz svih ostalih oblasti. „Integrisanje
ţena u rad", zahte-
vano (i podrţavano) sedamdesetih godina, neprestano prati „stalešku

zakonitost" obratne hijerarhije polova: što je neka oblast „centralnije"
(defmisana) za društvo, što je neka grupa „moćnija", to je manje ţena
u njoj zastupljeno i obratno: što je neka oblast „perifernija", što je
manje „uticajna" neka grupa, to je veća verovatnoća da će ţene u tim
poljima iskoristiti mogućnosti zapošljavanja. To pokazuju
odgovarajući podaci u svim oblastima - politici, privredi, univerzitetu,
masovnim medijima itd.
Na najvaţnijim pozicijama u politici kao i ranije, ţene su
izuzetak. Sa jedne strane se prisustvo ţena u politiĉkim telima u
kojima se donose odluke kontinuirano poboljšava od 1970, sa druge
strane se njihov broj smanjuje što se više pribliţavaju politiĉkim
centrima odluĉivanja. Ţene su najviše ušle u partijska tela (sa 14%
1970. na u prošeku 20,5% 1982). Njihov uticaj na karakteristiĉan
naĉin preovlaĊuje kod zelenih (do 50%). U parlamentima broj ţena
raste odozgo nadole; najveći je na komunalnom nivou (broj ţena u
saveznim parlamentima kreće se izmeĊu 6% i 15%; u opštinskim i
gradskim skupštinama ţene su zastupljene izmeĊu 9,2% i 16,1%). U
privredi je samo 2,7% ţena, koje imaju dispoziciona ovlašćenja, što je
veoma malo, dok je njihova prisutnost veća u manje uticajnim obla-
stima preduzeća (npr. personalni biroi). Na jednom višem stupnju
sliĉna je i slika u pravosuđu. Broj ţena ovde je znatno veći (1977: oko
11% sudija, 10% drţavnih tuţilaca, 7% advokata). Ali u „saveznim
sudovima, tamo, dakle, gde se donose ustavne odluke našeg
zakonodavstva, gde se daju decenijske smernice našem pravosuĊu,
ţene (gotovo) da nemaju šta da traţe" (B. Wiegmann, 1979, str. 130).
Na fakultetima su ţene u vrhu piramide radnih mesta - na profesorskim
mestima platne grupe C 4 -još uvek izuzetak (1980. od ukupno 9.431
mesta samo 239 su zauzimale ţene), dok nadole njihov broj
kontinuirano raste (gotovo dvostruko veći je njihov broj u platnoj
grupi C 3 i potom mnoštvo na nesigurnim mestima pomoćnog nauĉnog
osoblja - naroĉito u „perifernim oblastima"). I u masovnim medijima
ista slika: što se više penjete, to rede ţene vode
180 Ulrih Bek
glavnu reĉ. Ako ţene rade na televiziji, onda preteţno u oblasti koja je
srednja po vaţnosti, i u „šarenim" resorima - ali manje u „vaţnim"
politiĉkim i privrednim tematskim oblastima, a gotovo nikada u savetu
radija i televizije. Broj ţena na vodećim pozicijama javno-pravnih
institucija koje su spojene u radnu zajednicu iznosio je 1978. 3%
(Frauen 80, hrsg. vom Bundesminister für Jugend, Familie und
Gesundheit, str.31).
Ovo ne dotiĉe Icvalifilcovani profesionalni rad mladih ţena. Mlade
ţene su solidno obrazovane, a u odnosu na svoje majke (a delom i u
odnosu na svoje oĉeve!) ĉesto postiţu jasan napredak (v. napred, str. 136
i sl.). I ovde, u stvari, mir obmanjuje. U mnogim oblastima dohodovnog
rada ţene su osvojile „brodove koji tonu". Tipiĉne ţenske profesije su ĉesto
one ĉija je budućnost nesigurna: sekretarice, prodavaĉice, uĉiteljice,
kvalifi- kovane industrijske radnice. Upravo tamo gde ţene najviše
rade dolazi do naroĉito jake racionalizacije ili postoje - reĉnikom
sociologa - „znatne rezerve za racionalizaciju". Ovo se upravo odnosi i
na rad u industriji. Većinu „ţenskih" radnih mesta - u elektroindustriji i
prehrambenoj industriji, u industriji odeće i tekstilnoj industriji - delom
karakterišu „zabrane mehanizacije", ali i „deficit mehanizacije" ili
„preostali radovi" u visoko- mehanizovanim, odnosno
poluautomatizovanim proizvodnim sistemima, koji će verovatno
otpasti u budućim mikroelektron- skim talasima racionalizacije.
Ovo istiskivanje ţena iz radnog odnosa odraţava se već u razvoju
nezaposlenosti. Broj ţena koje su prijavljene kao nezaposlene poslednjih
godina je bio uvek iznad broja muškaraca - sa tendencijom porasta.
Godine 1950. kvota nezaposlenosti kod ţena iznosila je 5,1%
(muškarci: 2,6%); 1982. ona se popela na 8,6% (muškarci: 6,8%). Od
više od 2,5 miliona nezaposlenih u Saveznoj Republici Nemaĉkoj od
1983. - pri zaposlenosti ţena koja je za oko trećinu manja od
zaposlenosti muškaraca - polovinu u meĊuvremenu ĉine ţene.
Nezaposlenost onih sa fakultetskom spremom popela se, meĊutim, od
1980. do 1982. kod muškaraca za 14%, a kod ţena ĉak za 39%. Nisu pri
tom ubrojane one ţene, koje - više ili manje do-
brovoljno - izlaze iz poslovnog ţivota da bi bile domaćice. Tako se

broj osoba koje, prikljuĉujući se broju nezaposlenih, povlaĉe u „ostale
nedohodovne delatnosti" - preteţno rad u kući - umnogostruĉio u
proteklih deset godina (1970.: 6.000, ali 1982. već 121.000!). Drugim
reĉima, sve se menja: učešće u dohodovnom radu, neučešće u
dohodovnom radu i siva nezaposlenost kod ţena.
Ovaj deprimirajući razvoj na trţištu rada u jasnom je neskladu sa
oĉekivanjima koja je izgradila i ispoljava nova generacija ţena. Jedan
od znaĉajnih rezultata studije koju su objavili G. Zajdenšpiner i A.
Bürger Devojke 82. (Mädchen 82) jeste ĉinjenica da za devojke izmeĊu 15
i 19 godina ostvarenje ţelje u vezi sa poslom stoji na prvom mestu - i da je
rangirano više od venĉanja i materinstva (str. 9). Ova velika
motivisanost u vezi sa poslom i obrazovanjem kod mladih ţena nailazi
na suprotne razvojne tendencije trţišta rada i ostaje da se saĉeka, kako
će se ovaj „ šok dodira sa stvarnošću " kratkoroĉno i dugoroĉno prevazići,
privatno i liĉno.*
OslobaĊanje iz „staleški" dodeljenih uloga polova nikada ne
pogaĊa samo jednu stranu - ţenu. Ono je moguće i to samo onoliko,
koliko i ukoliko i muškarci promene ono što je za njih razumljivo po
sebi i svoje ponašanje. Ono se ne vidi samo na novopostavljenim
zaprekama sistema zapošljavanja nego i duţ drugih osovina
tradicionalnog „ţenskog posla": svakodnevni rad u kući, rad sa decom,
rad u porodici.
* Ova turobna slika ţenske podprivilegovanosti u pozivu zaokruţena je sa - u proseku - slabijom

zaradom. Radnice u industriji zaraĊivale su 1982. godine sa 11,38 DM 73% satnice muškaraca (15,66
DM). PoreĊenje iz 1960. pokazuje da su se razlike u bruto zaradi po satu rada izmeĊu muškaraca i ţena
- relat ivno gledano - smanjile. Ali. uprkos istoj kvalifikaciji i pr ibliţno istim godinama starosti muškarci
u proseku više zaraĊuju nego ţene. Na primer, preko 3.000 DM zaraĊivalo je 1979. godine 29%
muškaraca sa punim radnim vremenom iznad 40 godina starosti, obrazovanih za posao samostalnog
trgovca, ali svega 9% ţena (up. Quintessenzen 1984, „Frauen und Arbeitsmarkt", str. 33 i sl.).
182 Ulrih Bek
Emancipacija ţena i rad u porodici iz perspektive muškaraca
Reprezentativna empirijska studija Muškarac (Der Mann), koju su

ujesen 1985. objavile S. Mec-Gekel (S. Metz- -Göckel) i U. Miler (U.
Müller) pokazuje jednu ambivalentnu, ali u svojoj ambivalentnosti
potpuno jednoznaĉnu sliku. Harmoniĉno muško viĊenje poretka
polova, o ĉemu je još sredinom sedamdesetih pisala Helga Pros (Helge
Pross) - „muškarac je jaĉi, on ţeli posao i ţeli da bude hranitelj
porodice; ţena je slabija, ona ţeli svoju sadašnju ulogu u porodici i
samo povremeno neki i to ne mnogo zahtevan posao i da moţe da se
posveti muškarcu" (1978, str. 173) - je ustuknulo pred verbalnom
oh>orenošću pri grčevitoj nepromenljivosti ponašanja muškaraca. „Muškarci
se dele prema svojim reagovanjima. Gde delaju glavom, ništa ne
ostvaruju. Iza parola zajedništva faktiĉki kriju nejednakost" (str. 18).
Naroĉito se malo ili gotovo ništa nije promenilo u starim
odgovornostima za domaćinstvo i decu. „Oĉevi ne kuvaju, ne peru, ne
brišu. Oni gotovo uopšte ne uĉestvuju u kućnim poslovima.
Zadovoljavaju se što finansijski doprinose voĊenju domaćinstva i
vaspitanju dece" (str. 21). Stoga „većinsko prihvatanje uloge
muškarca koji vodi domaćinstvo vaţi samo za druge muškarce" (str.
63). Izvesnom lukavošću verbalne spretnosti istrajava se na starim
odgovornostima. Za muškarce nema nikakve protivureĉnosti u
odbrani vlastite „slobode u pogledu kućnih poslova" i prihvatanja
ravnopravnosti ţena. Oni se upravljaju novim argumentima.
Pre deset godina većina muškaraca nedovoljnom kvalifikacijom
objašnjava zapostavljenost ţena u poslovnom ţivotu. Pošto se ovi
argumenti zbog ekspanzije obrazovanja nisu mogli dugo odrţati,
danas se podiţu drugi zaštitni bedemi: uloga majke. „61% muškaraca
vidi u porodiĉnom opterećenju ţene presudni razlog spreĉavanja
profesionalne karijere... Upitani kako jedna porodica sa decom (ispod
deset godina) na najbolji naĉin moţe meĊu sobom da raspodeli
profesionalni rad, voĊenje domaćinstva i vaspitanje dece, većina
muškaraca u Nemaĉkoj zauzima se za model: ţena ostaje kod kuće, a
muškarac radi
(80%)... Sve ovo u percepciji muškaraca ne predstavlja nikakvo

zapostavljanje ţena, već jednu zakonomernost... Pitanje ţena
pretvoriti u pitanje dece, jeste najstabilniji bastion protiv izjed-
naĉavanja ţena" (str. 26 i sl.). Istorijska ironija je htela da u isto vreme
jedan mali, ali sve veći broj muškaraca - oĉevi koji sami vaspitavaju
svoju decu i vode domaćinstvo - upravo potkopava ovu arhaiĉnu
poziciju.
Autorice dvoznaĉnom ironijom opisuju protivureĉnost nove
muške slike ţena. „'Ţena za šporetom' je prošlost. Autonomiji ţena u
odluĉivanju pridaje se velika vrednost. Ţeli se samostalna ţena koja
zna šta hoće. Nova samostalnost ţena je u tome da samostalno i
odgovorno upravlja svojim stvarima (i stvarima ostalih ĉlanova
porodice) i time doprinosi rasterećenju muškarca... U ovoj vrsti
emancipacije muškarci nalaze ĉak puno pozitivnih strana. Probleme sa
emancipacijom muškarci imaju kada 'samostalnost' ţene preti da se
okrene i protiv njih, kada pred njih postavlja zahteve i kada se
ostvaruju interesi protiv njih" (str. 22 i sl.).
Prva istraţivanja nestajuće manjine muškaraca, koji su zamenili
uloge i postali novi očevi i staratelji domaćinstva, upotpunjuju ovu
sliku (up. A. Hoff, J. Scholz, 1985). Prema njihovim podacima, to je
odluka koja je samo uslovno dobrovoljna. Oni su sledili „ţelju ili
zahtev bračnog partnera da moţe dalje da radi. U pojedinim
sluĉajevima to je bio ĉak uslov za ostajanje u drugom stanju" (str. 5).
Karakteristiĉno je da staru ideologiju muškaraca o oslobaĊanju od
kućnih poslova više ne zastupaju muškarci koji su sa ovih reĉi prešli na
dela. „Znaĉajno iskustvo muškaraca koji obavljaju kućne poslove jeste
izolacija i osećaj neispunjenosti kućnim radom, koji se doţivljava kao
monotona rutina" (str. 17). Muškarci koji obavljaju kućne poslove pate
od sindroma ţena koje obavljaju kućne poslove: nesagledivost posla,
nemanje priznanja, nemanje samosvesti. Jedan od njih kaţe:
„...najgore je ĉišćenje, najneprijatnije, stvarno odvratno... to se stvarno
upozna tek kada se radi svakoga dana, kada se, recimo, petkom nešto
spremilo, a sledeće nedelje u isto vreme na istom mestu isto
184 Ulrih Bek
Ċubre. I to je zaista ono gotovo poniţavajuće u ovom poslu, ako ne

ubitaĉno po nerve... Moglo bi se ĉak reći daje to borba sa
vetrenjaĉama" (str. 17 i si.). Suoĉeni sa ovim iskustvom, ĉak muškarci
koji su svesno „otuĊeni profesionalni rad" zamenili za rad u kući,
revidiraju svoju sliku o poslu, prepoznaju znaĉaj dohodovnog rada za
samopotvrĊivanje i potvrĊivanje od drugih i teţe bar za poslom sa
skraćenim radnim vremenom (str. 8, 43). Kako malo je do sada
društveno prihvaćena ova vrsta zamene uloga proizlazi iz toga da
okolina hvali ove muškarce, dok one loše strane padaju na suprugu.
Ona se izlaţe prekorima da nije prava majka (str. 16).
Da rezimiramo: iza fasade idealnog partnerskog odnosa, koji
neguju obe strane, nagomilavaju se sukobi. U zavisnosti od toga kuda
se gleda, mogu se prepoznati usponi i padovi. Prvo kod ţena. Bez
sumnje su se u centralnim dimenzijama ţivota mladih ţena - u
poreĊenju sa generacijom njihovih majki - otvorili novi prostori; u
oblasti prava, obrazovanja i seksualnosti, ali i u poslu (up. saţeto E.
Beck-Gernsheim, 1983). Ali jedan pogled na aktuelan razvoj i budući
razvoj, ĉije se konture već naziru, pokazuju i da su ti prostori
društveno potpuno nesigurni. Na osnovu razvojnih tendencija
dohodovnog rada i staleške zatvorenosti sveta muškaraca u politici,
privredi itd. temelji se pretpostavka da su svi dosadašnji sukobi bili još
prava harmonija, a da faza konflikata tek predstoji.
Pri tom su ishodišne situacije i perspektive obavijene višestrukim
ambivalentnostima. Kada se izvrši generacijsko poreĊe- nje, ţene
uopšte ne stoje loše (bolje obrazovanje, stoga u principu i bolje
poslovne šanse). U isto vreme njihovi sopstveni muţevi, koji su
pribliţno isto obrazovani, profesionalno su ih prevazišli i
nepromenjeno od njih zavisi pr&suda „doţivotno rad u kući".
Nasuprot interesu ţena za samostalnu ekonomsku sigurnost i
oslanjanje na individualizujuću delatnost kao i ranije stoji interes za
partnerski odnos i materinstvo, i to upravo kod onih ţena koje znaju šta
to znaĉi za njihove profesionalne šanse i njihovu ekonomsku zavisnost
od muţa. Tamo-amo izmeĊu „vlastitog ţivota" i „postojanja za druge"
sa novom svešću po
kazuje neodlučnost procesa individualizacije kod ţena. U svakom

sluĉaju, „duh jednakosti" se više ne moţe zatvoriti u flašu. Bila je to -
iz perspektive muškaraca - jedna izuzetno kratko vida i naivna
strategija, da se putem obrazovanja ţenama izoštri pogled, raĉunajući
sa tim da neće prozreti providna muška „opravdanja" staleškog poretka
polova u porodici, na poslu i u politici, i da će ih prihvatiti i u
budućnosti.
I na strani muškaraca se nešto pokrenulo u proteklih 10 godina.
Stari kliše „ĉvrstog muškarca" više ne postoji. I muškarci većinom
ţele da pokaţu mnoga osećanja i slabosti. Om više ne misle da je
neprijatno kad muškarac plaĉe (Metz/Gockel/Muller, str. 139). Om
poĉinju da razvijaju novi odnos prema seksualnosti. Seksualnost „se
ne pojavljuje više kao izolovani nagon, već kao sastavni deo njihove
liĉnosti, koji se razume po sebi. Vodi se raĉuna o partneru" (str. 139).
Ali muškarci se nalaze u jednom dingom poloţaju. Reĉ „izjedna-
ĉavanje" za njih ima jedan drugi smisao. Ona ne znaĉi - kao kod ţena
- više obrazovanje, bolje profesionalne šanse, manje rada u kući, nego
komplementarno: više konkurencije, odustajanje od karijere, više rada
u kući. I dalje većina muškaraca gaji iluziju da kolaĉ moţe dva puta da
se pojede. Oni smatraju daje izjednaĉavanje ţene i muškarca bez
daljeg kompatibilno sa zadrţavanjem stare podele rada (naroĉito u
sopstvenom sluĉaju). Oslanjajući se na potvrĊeno pravilo, da tamo gde
preti ravnopravnost mora da se umeša priroda, om se zavaravaju o
protivureĉnostima izmeĊu reĉi i dela biološkim obrazloţenjima
postojećih nejednakosti. Polazeći od sposobnosti ţene da raĊa
zakljuĉuje se o njenoj odgovornosti u pogledu dece, rada u kući i
porodice i odatle odustajanja od profesije i podreĊivanja u poslu.
Pri tom konflikti koji izbijaju upravo naroĉito jako pogaĊaju
muškarce. Prema tradicionalnom muškom stereotipu uloga polova,
„uspeh" muškarca je velikim delom vezan za ekonomski, poslovni
uspeh. Tek siguran dohodak omogućava mu da sledi muški ideal
„dobrog hranitelja" i „briţnog supruga i oca porodice". U tom smislu
je i konformno trajno zadovoljenje
186 Ulrih Bek
seksualnih potreba vezano za ekonomski merljiv uspeh. Sa druge

strane, to znaĉi i da za postizanje ovih ciljeva i ispunjenje ovih
oĉekivanja muškarac mora na poslu „da da sve od sebe", mora da se
sam nosi sa pritiscima, vezanim za svoju karijeru, mora sebe da troši,
ĉak „izrabljuje". Ova struktura „muške radne sposobnosti" sa jedne
strane je pretpostavka disciplinskih strategija nagraĊivanja i
kaţnjavanja. Onaj ko ima da hrani ţenu i dvoje dece, ĉim ono što mu se
kaţe. Sa drage strane, trošenje muške radne snage usmereno je ka
„harmoniĉnom domu", koji simboliše ţena. Otelotvorenje „poslovnog
ĉoveĉanstva" ĉini muškarce u velikoj meri emocionalno
nesamostalnim. Oni se sami povezuju u jednu podelu rada, u kojoj
bitne strane svoga Ja i svojih sposobnosti u opštenju sa sobom samima
delegiraju ţeni. Paralelno raste pritisak da se odnos meĊu polovima po
svim pitanjima liĉini harmoniĉnim. Muškarci razvijaju jednu
upadljivu sposobnost da ne primaju k znanju konflikte koji se
zakuvavaju. Isto tako ih moţe povrediti dozirano i konaĉno lišavanje
emocionalne razmene u okvira njihovog shvatanja partnerskih odnosa.
Ako odnos sa ţenom nije harmoniĉan, nego je konfliktan, to ih
dvostruko pogaĊa: uz lišavanje dolazi bespomoćnost i nerazumevanje.
Teze
Ali teme i konflikti izmeĊu muškaraca i ţena nisu samo

ono što se ĉim da jesu: teme i konflikti izmeĊu muškaraca i
ţena. U njima se slama i društvena struktura u privatnoj sferi.
Ono što se pojavljuje kao „konflikt u odnosima" ima jednu opštu,
društveno-teorijsku stranu, koja će se ovde razviti u tri teze:
(1) Pripisivanje polovima odreĊenih osobina jeste baza indu-J
strijskog društva, a ne nekakav tradicionalni relikt, koga bi bilo
lako odreći se. Bez podele na muške i ţenske uloge ne bi bilo
tradicionalne primame porodice. Bez primarne porodice ne bi
bilo industrijskog društva sa svojim modelom rada i ţivota. Slika
graĊanskog industrijskog društva bazira se na nepotpunom,
taĉnije: prepolovljenom komercijalizovanju ljudskih radnih spo-

sobnosti. Totalna industrijalizacija, totalna komercijalizacija i
porodice u tradicionalnim formama i dodeljenim ulogama meĊusobno
se iskljuĉuju. Sa jedne strane, dohodovni rad pretpostavlja rad u kući,
a trţišno odreĊena proizvodnja pretpostavlja forme i dodeljene uloge
primame porodice. Industrijsko društvo u tom pogledu zavisi od
nejednakih poloţaja muškaraca i ţena. Sa druge strane, ove
nejednakosti su u suprotnosti sa principima moderne i postaju
problematiĉne i konfliktne u kontinuitetu procesa modernizacije. Ali
time se u toku akiuelnog izjednaĉavanja muškaraca i ţena dovode u
pitanje osnove porodice (brak, seksualnost, roditeljstvo itd.). To
znaĉi: u fazi modernizacije posle Drugog svetskog rata poklapaju se
unapreĊenje i ukidanje industrijskog trţišnog društva. Univerzalizam
trţišta ĉak ne prepoznaje svoje vlastite, samopostavljene tabu-zone i
slabi veze ţena sa njihovim industrijski proizvedenim „stale- škim
sudbinama" obaveznog rada u kući i staranja o braku. Time postaju
lomna biografska usklaĊivanja produkcije i reprodukcije, kao i podela
rada i norme u porodici, a vidljive praznine u socijalnoj zaštiti ţena.
Ono što mora da se rašĉisti u konfliktima koji danas izbijaju izmeĊu
muškaraca i ţena jesu personalizovane protivureĉnosti jednog
industrijskog društva, koje u svojoj celovitoj modernizaciji i
individualizaciji uništavaju istovremeno modeme i staleške osnove
njihove sposobnosti da ţive zajedno.
(2) Dinamika individualizacije, koja odvaja ljude od klasnih
kultura, ne zaustavlja se ni pred vratima porodice. Ljudi se oslobaĊaju
okova polova, njihovih kvazistaleških atributa i datosti, ili su
uzdrmani do dna duše, a pokretaĉ je sila koju om sami ne razumeju,
iako su om njeno unutarnje otelotvorenje, ma kako ĉudno ih ono
zadesilo. Zakon koji ih obuzima, glasi: Jci sam ja, a potom: ja sam
ţena. Ja sam ja, a potom: ja sam muškarac. Svetovi zjape izmeĊu ja i
ţene koju smo očekivali, izmeĊu ja i muškarca koga smo očekivali.
Ovde proces individualizacije u odnosima polova ima potpuno
kontradiktorne konsekvence: sa jedne strane, muškarci i ţene se u
traganju za
188 Ulrih Bek
„vlastitim ţivotom" oslobađaju tradicionalnih formi i dodeljivanja

uloga. Sa druge strane, ljudi se u razredemm društvenim odnosima,
tragajući za srećom u partnerstvu, teraju na vezivanje. Potreba za
zajedniĉkom intimnošću, onako kako je izraţena idealom braka i
ţivota udvoje, nije prvobitna potreba. Ona se povećava gubicima, koje
individualizacija donosi kao naliĉje svojih mogućnosti. Posledica toga
je da direktan put iz braka i porodice većinom, ranije ili kasnije,
ponovo vodi u njih - i obratno. Ono što je s one strane frustracije i ţelje
polova uvek je ponovo frustracija ili ţelja polova, njihova suprotnost,
zavisnost, uzajamnost, indiferentnost, izolovanost, deljivost - ili
odjednom sve to zajedno.
(3) U svim formama zajedniĉkog ţivota ţena i muškaraca (pre
braka, u braku, pored braka i posle braka) izbijaju vekovni konflikti.
Ovde oni uvek pokazuju svoje privatno, intimno lice. Ali porodica je
samo mesto, ne uzrok dogaĊaja. Pozornice se mogu menjati. Komad
koji se igra ostaje isti. Ulaţenje polova u slojevitost posla,
roditeljstvo, ljubav, profesiju, politiku, razvoj i samoostvarenje u
drugom i naspram drugog je poljuljano. U braĉnim (i vanbraĉnim)
odnosima otvaranje mogućnosti izbora (na primer divergentna
profesionalna mobilnost braĉnih partnera, podela kućnih poslova i
briga o deci, vrsta kontracepcije i seksualnost) inicira konflikte. U
donošenju odluka ljudi postaju svesni razliĉitih protivureĉnih
konsekvenci i rizika za muškarce i ţene, a time i suprotnosti njihovih
poloţaja. Odluĉivanje o odgovornosti za decu takode zavisi od
profesionalne karijere roditelja, a time od njihove sadašnje i buduće
ekonomske zavisnosti i nezavisnosti, sa svim sa ovim nanovo
povezanim razliĉitim konsekvencama po muškarce i ţene. Ove
mogućnosti odluĉivanja imaju jednu liĉnu / jednu institucionalnu
stranu. To znaĉi: nedostatak institucionalnih rešenja (npr. nedovoljno
deĉ- jih vrtića, nemanje fleksibilnog radnog vremena, nedovoljna
socijalna zaštita) potencira konflikte u privatnim odnosima, i obratno:
institucionalnim merama spreĉavaju se nepotrebne privatne prepirke
polova. Shodno tome, povezano se moraju sagledati privatne i
politiĉke strategije rešenja.
Tri osnovne teze - „staleški karakter" industrijskog društva,

tendencije individualizacije u ţenskom i muškom kontekstu ţivota i
prepoznavanje konfliktnih situacija na osnovu mogućnosti izbora i
prinuda na izbor biće jedna za drugom razvijene i razjašnjene u daljem
tekstu.
2. Industrijsko društvo je moderno staleško društvo
Posebnosti antagonizama u ţivotnim uslovima muškaraca i ţena

mogu se teorijski determinisati njihovim diferenciranjem od klasnih
uslova. Klasni antagonizmi u XIX veku produbljivali su se
materijalnom pauperizacijom velikih delova radništva. Oni su se javno
ispoljavali. Antagonizmi medu polovima, koji se ispoljavaju sa
detradicionalizacijom porodice, izbijaju uglavnom u privatnim
odnosima i vode se u kuhinji, spavaćoj sobi i deĉjim sobama. Njihova
zvuĉna pozadina i simptomi jesu veĉne diskusije o odnosima ili nemo
sukobljavanje u braku, bekstvo u samoću i povratak; gubitak
poverenja u partnera koji se odjednom više ne razume; bol razvoda,
oboţavanje dece, borba za deo sopstvenog ţivota, koji se izbori od
partnera, a ipak i dalje mora da deli sa njim; otkrivanje tlaĉenja u
trivijalnostima svakodnevnog ţivota, tlaĉenja koje smo sami.
Nazovimo to kako hoćemo: „rovovski rat polova", „povratak u
subjektivno", „doba narcizma". To je upravo naĉin na koji u privatnoj
sferi puca društvena forma - staleška unutrašnja struktura
industrijskog društva.
Klasni antagonizmi, koji nastaju sa industrijskim sistemom, na
neki naĉin su „inherentno modemi", zasnovani u samom industrijskom
naĉinu proizvodnje. Antagonizmi izmeĊu polova niti se priklanjaju
šemi modernih klasnih antagonizama niti su puki relikt tradicije. Oni
su nešto treće. Isto onako kao što postoje antagonizmi izmeĊu rada i
kapitala, oni su proizvod i osnova industrijskog sistema i to u smislu da
dohodovni rad pretpostavlja kućne poslove, i da se u XIX veku
odvajaju i stvaraju sfere i forme proizvodnje i porodice. U isto vreme,
190 Ulrih Bek
poloţaji muškaraca i ţena, koji tako nastaju, baziraju se na

dodeljivanju uloga samim roĊenjem. U tom pogledu su oni onaj ĉudan
hibrid „modernih staleţa". Sa njima se u moderni etablirala staleška
hijerarhija industrijskog društva. Svoju eksplozivnu snagu i logiku
konflikta crpe iz protivurečnosti izmeĊu moderne i kontramodeme u
industrijskom društvu. Stoga sta- lešlci dodeljene uloge polova i
staleški antagonizmi polova ne izbijaju poput klasnih antagonizama u
ranoj modemi, nego u ;;rwrindustrijskoj modernizaciji, dakle, tamo
gde su društvene klase već detradicionalizovane, a moderna se više ne
zaustavlja pred vratima porodice, braka, roditeljstva i kućnih poslova.
U XIX velcu proboj industrijalizma praćen je stvaranjem formi
primarne porodice, koja se danas ponovo detradicionalizuje.
Proizvodnja i rad u porodici podreĊuju se suprotnim organizacionim
principima (up. M. Rerrich, 1986). Dok ovde vaţe pravila i moć
trţišta, tamo se obavljanje svakodnevnog rada bez naknade uzima
zdravo za gotovo. Ugovorna priroda odnosa u suprotnosti je sa
kolektivnom zajednitosti braka i porodice. Individualna konkurencija i
mobilnost, koja se traţi za proizvodnu oblast, u porodici nailazi na
suprotan zahtev: ţrtvovanje za druge i nestajanje u kolektivnom
zajedniĉkom projektu porodice. U sklopu porodiĉne reprodukcije i
trţišne proizvodnje su dve epohe sa suprotnim organizacionim
principima i vrednosnim sistemima - moderna i moderna
kontramoderna - ĉvrsto spojene u osnovi industrijskog društva, dve
epohe koje se dopunjuju, uslovljavaju i meĊusobno osporavaju.
Isto tako su epohalno razliĉiti ţivotni uslovi koji se stvaraju i
dodeljuju odvajanjem od porodice i proizvodnje. Ne postoji, dakle,
samo jedan sistem nejednakosti koji ima svoju bazu u proizvodnji:
razlike u plaćanju, profesijama, poloţaju u odnosu na proizvodna
sredstva itd. Postoji i sistem nejednakosti, koji je poprečno lociran i
koji sa jedne strane obuhvata epohalne razlike izmeĊu „porodiĉne
situacije" u njenoj relativnoj jednakosti i mnoštvo proizvodnih
situacija sa druge strane. Proizvodni rad se odreĊuje trţištem rada i on
se obavlja za novac. Preuzimanje proizvodnog rada ĉini ljude - bez
obzira koliko ĉvrsto su vezani
za zavisan rad - samoizdrţavaocima. Oni postaju nosioci procesa

mobilnosti, stvaranja planova koji se na njih odnose itd. Neplaćeni rad
u porodici venĉanjem se dodeljuje kao prirodni miraz. Njegovo
preuzimanje znaĉi principijelnu nesamostalnost u pogledu
izdrţavanja. Onaj ko ga preuzme - a mi znamo ko je to - vodi
domaćinstvo novcem iz „druge ruke" i ostaje zavisan od braka kao
beoĉuga samoizdrţavanja. Raspodela ovih poslova - a u tome leţi
feudalna osnova industrijskog društva - lišena je odluĉivanja. Oni se
dodeljuju roĊenjem i polom. U principu sudbina je čak i u
industrijskom društvu već u kolevci: rad u kući celog ţivota ili voĊenje
ţivota shodno trţištu rada. Ove staleške „sudbine polova" se
ublaţavaju, ukidaju, zaoštravaju ili prikrivaju ljubavlju koja se
njima.posvećuje. Ljubav je šlepa. Pošto se ljubav pojavljuje i kao izlaz
iz nevolje koju sama stvara, nejednakost koju ona predstavlja ne moţe
da bude stvarna. Ali ona je stvarna i to je ono što ĉini ljubav praznom
i hladnom.
Ono što se pojavljuje kao „teror intimnosti" i na šta se tuţi, jesu -
u pojmovima teorije društva i istorije društva - protivu- rečnosti u
osnovi prepolovljene moderne industrijskog društva, koje je uvek delilo
nedeljive principe modeme - individualnu slobodu i jednakost s one
strane ograniĉenja steĉenih roĊenjem. RoĊenjem je jednom polu
uskraćivala, drugom dodeljivala. Industrijsko društvo nikada nije bilo
i nije moguće samo kao industrijsko društvo, nego je uvek samo pola
industrijsko, pola staleško. Njegova staleška strana nije relikt tradicije,
nego fundament i proizvod industrijskog društva, ugraĊen u
institucionalnom modelu rada i ţivota.
U modernizaciji socijalne drţave posle Drugog svetskog rata
dogaĊa se jedan dvostruki proces: sa jedne strane se zahtevi za
trţišnozavisnom standardizovanom biografijom proširuju na ţivotne
odnose ţena. Time se u principu ne dešava ništa novo, samo primena
principa razvijenih trţišnih društava preko i iznad linije polova. Sa
drage strane se na ovaj naĉin stvaraju potpuno novi tabori unutar
porodice i izmeĊu muškaraca i ţena uopšte, ĉak se ukidaju staleške
osnove industrijskog društva. Sirenje
192 Ulrih Bek
industrijskog trţišnog društva preko specifiĉne podele polova vodi već

u ukidanje njegovog porodiĉnog morala, njegovih sudbina polova,
njegovih tabua o braku, roditeljstvu i seksualnosti, ĉak u ponovno
ujedinjenje rada u kući i dohodovnog rada.
Staleška hijerarhija u industrijskom društvu jeste zgrada,
saĉinjena od mnogo elemenata: podele sfera rada u proizvodnji i
porodici i njihova suprotna organizacija, dodeljivanja odgovarajućih
ţivotnih uslova samim roĊenjem, prikrivanja ukupnih i odnosa
obećanjima o neţnosti i leku od usamljenosti koje nudi ljubav, brak i
roditeljstvo. Posmatrano iz retrospektive, ova zgrada se morala podići,
dakle završiti uprkos otporu. Do sada je modernizacija posmatrana i
suviše jednostrano. Ona, u stvari, ima dva lica. Paralelno sa
nastajanjem industrijskog društva u XIX veku ustanovljen je moderni
staleški poredak polova. U tom smislu modernizaciju u XIX veku prati
kontramodernizacija. Epohalne razlike i antagonizmi izmeĊu
proizvodnje i porodice se etabliraju, opravdavaju i proglašavaju za
doveka. Jedna veza muški inspirisane filozofije, religije i nauke vezuje
celu stvar- -što se mora, mora se - sa „bićem" ţene i „bićem"
muškarca.
Modernizacija, dakle, ne ukida samo feudalne odnose agrarnog
društva, nego stvara i nove i poĉinje ponovo da ih ukida. Ista stvar -
modernizacija - ima suprotne konsekvence u razliĉitim osnovnim
uslovima XIX i kraja XX veka: onda su posledice bile razdvajanje rada
u kući i dohodovnog rada, a danas borba za nove forme ponovnog
ujedinjenja; onda, ukljuĉivanje ţena u bračnu zbrinutost, a danas
njihova navala na trţište rada; onda, uspostavljanje stereotipnih
muških i ţenskih uloga, sada, oslobaĊanje muškaraca i ţena od
staleških diktata polova.
To su simptomi prelaska moderne u kontramodernu, koju je
ugradila u industrijsko društvo: ruše se odnosi polova koji su
prikovani za odvajanje proizvodnje i reprodukcije i povezani sa svim
što kompaktna tradicija primarne porodice moţe da ponudi u
koncentrisanoj zajednitosti, dodeljivanju uloga i emocionalnosti.
Odjednom sve postaje nesigurno, ukljuĉujući naĉine zajedniĉkog
ţivota, ko, gde, kako, šta radi,
shvatanje seksualnosti i ljubavi i njihova veza u braku i porodici.

Institucija roditeljstva se raspada u sukobu materinstva i oĉinstva.
Deca sa svojom prirodnom, sada već anahro- nom, jakom sposobnošću
vezivanja postaju poslednji partneri koji ne odlaze. Poĉinje jedan opšti
proces borbe i ekspen- mentisanja sa „formama ponovnog
ujedinjavanja" rada i ţivota, kućnog i dohodovnog rada itd. Ukratko:
privatna sfera postaje politiĉka i proţima sve oblasti.
Ali ovo samo ukazuje na pravac razvoja. Naroĉito vaţna taĉka
ovih razmišljanja leţi u sledećem: problemi etabliranog trţišnog
društva ne mogu se savladati u socijalnim naĉinima ţivljenja i
institucionalnim strukturama podeljenog trţišnog društva. Tamo gde
muškarci i ţene moraju i ţele da vode jedan ekonomski samostalan
ţivot, to ne moţe da se dogodi ni tradicionalnim dodeljivanjem uloga
u primarnoj porodici ni u institucionalnim strukturama profesionalnog
rada, socijalnog prava, gradskog planiranja, škola itd., koje
pretpostavljaju upravo tradicionalnu sliku primame porodice, koja se
bazira na staleškom odnosu polova.
„Vekovni konflikti" koji se prazne u liĉnim osećanjima krivice i
razoĉarenjima 11 odnosima polova imaju svoj razlog i u ĉinjenici, da
se još uvek (znatno) pokušava oslobaĊanje od stereotipa polova, čak u
privatnom konfrontiranju muškaraca i ţena, i to u osnovnim uslovima
primame porodice, dok institucionalne strukture zadrţavaju svoju
postojanost. Ovo liĉi na pokušaj da se izvrši neka društvena promena,
a da društvene strukture u porodici ostanu iste. Ono što onda ostaje
jeste razmena nejednakosti. OslobaĊanje ţena od kućnih poslova i
braĉnog staranja treba da se iznudi vraćanjem muškaraca u ovu
„modernu feudalnu egzistenciju", što je upravo ono što ţene odbijaju
za sebe. To liĉi - istorijski - na pokušaj da se plemstvo naĉini robovima
seljaka. Ali muškarci su isto onoliko malo koliko i ţene voljni da slede
poziv „Natrag u kuhinju!" (što bi, u stvari, ţene trebalo najbolje da
znaju). Ali to je samo jedna karakteristika. Ono što je u centru paţnje
jeste ovo saznanje: izjednačavanje muškaraca i ţena ne moţe se postići
u insti
194 Ulrih Bek
tucionalnim strukturama koje pretpostavljaju njihovu nejednakost. Mi ne

moţemo nove „okrugle" ljude sabijati u stare ,,ćo- škaste" kutije
trţišta rada, sistema zapošljavanja, planiranja grada, sistema
socijalnog osiguranja itd. Ako se to pokuša, onda niko ne treba da se
iznenadi što privatan odnos polova postaje pozornica sukoba, koji se
samo neadekvatno mogu „rešavati" velikim opterećenjem
„razmenjivanja uloga" ili „mešovitim ulogama" muškaraca i ţena.
3. OslobaĎanje od ženske i muške uloge?
Skicirana perspektiva je, u stvari, u karakteristiĉnom neskladu sa

prethodno izloţenim podacima. Oni ĉak i impresivno dokumentuju
suprotni trend obnavljanja staleške hijerarhije polova. U kom smislu se
ovde uopšte moţe govoriti o „oslobaĊanju"? Da li se ţene i muškarci
podjednako oslobaĊaju diktata njihovih „polom odreĊenih sudbina"?
Koji uslovi tome pogoduju, koji ne?
Vaţne prekretnice su u proteklim decenij ama - kao što potvrĊuju
gore saţeti podaci - na izvestan naĉin oslobodile ţene tradicionalnog
tretmana, dodeljenog prirodom ţene. Pri tom se istiĉu pet centralnih
uslova, koji ni u kom sluĉaju nisu uzroĉno povezani.
Pre svega se produţenjem ţivotnog veka pomerila biografska
struktura, sukcesivnost ţivotnih faza. Ovo je, kao što to naroĉito
pokazuje Artur E. Imhof (Arthur E. Imhof) u svojim
društvenoistorijskim studijama, dovelo do „demografskog oslobaĊanja
ţena". Dok je u prethodnim vekovima ţivotni vek ţena - statistiĉki
gledano - bio upravo dovoljan da donese na svet i odgoji društveno
„poţeljan" broj dece koja će preţiveti, ove „majĉinske duţnosti"
završavaju se danas negde sa 45-om godinom. „Ţivot radi dece"
postao je prolazna faza u ţivotu ţena. Posle toga dolaze još u proseku tri
decenije „praznog gnezda" - iza tradicionalnog fokusa ţivota ţena.
„Tako danas samo u Saveznoj Republici Nemaĉkoj ţivi preko pet
miliona ţena u
'najboljim godinama' u postroditeljskim odnosima... ĉesto... bez

konkretne smisaone delatnosti" (Imhof, 1981, str. 181).
Drugo, procesi modernizacije su prestrukturirali i kućni posao,
naroĉito posle Drugog svetskog rata. Sa jedne strane, socijalna izolacija
kućnog posla ni u kom sluĉaju nije inherentno strukturalno obeleţje
kao takvo, nego rezultat istorijskih razvoja, naime,
detradicionalizacija globalnih oblika ţivljenja. U toku procesa
individualizacije primarna porodica zaoštrava svoje demarkacione
linije i formira se jedna „insularna egzistencija", koja se osamostaljuje
u odnosu na preostale veze (klasne kulture, susedstva, poznanstva).
Tek na taj naĉin jedna egzistencija domaćice postaje izolovana radna
egzistencija par excellence. Sa druge strane, procesi tehničke
racionalizacije proširuju se i na kućne poslove. Raznovrsni ureĊaji,
mašine i ponude potrošnih dobara rasterećuju i smanjuju posao u po-
rodici. On postaje nevidljiv i beskrajan posao koji joj je preostao
izmeĊu industrijske proizvodnje, plaćenih usluţnih delatnosti i
tehniĉki savršene unutrašnje opremljenosti privatnog domaćinstva. I
jedno i drugo - izolacija i racionalizacija - uslovljavaju dekvalifikaciju
rada kod kuće (Klaus Ofe/Claus Offe), koja ţene u potrazi za
„ispunjenim" ţivotom upućuje i na profesionalni rad van kuće.
Treće: Ukoliko je taĉno da je materinstvo i dalje najĉvršće
nadovezivanje na tradicionalnu ulogu ţene, onda verovatno nije
precenjen znaĉaj, koji imaju sredstva za kontracepciju i za planiranje
trudnoće, kao i pravne mogućnosti da se prekine trudnoća (paragraf 218), za
oslobaĊanje ţena od tradicionalnih predstava. Deca, a time i
materinstvo (sa svim svojim posledicama) nisu više „prirodna
sudbina" već - u principu - ţeljena deca i nameravano materinstvo.
Podaci pokazuju i da je materinstvo bez ekonomske zavisnosti od
supruga i bez porodiĉne odgovornosti za mnoge još uvek utopija. Ali
mlada generacija ţena - za razliku od svojih majki - moţe da
(sa)odluĉuje o tome da li, kada i koliko dece hoće da ima. Istovremeno
se ţenska seksualnost oslobaĊa „fatuma materinstva" i moţe da se i
spram muških normi samosvesno otkriva i razvija.
196 Ulrih Bek
ĉetvrto, sve veći broj razvoda ukazuje na fragilnost braĉnog i

porodiĉnog staranja. Ţene su ĉesto samo „za jednog muškarca"
udaljene od siromaštva. Gotovo 70% svih samohranih majki mora da
sa manje od 1.200 maraka meseĉno izdrţava sebe i decu. One i
penzionerke su najĉešći klijenti socijalne pomoći. Na taj naĉin su ţene
„osloboĊene", tj. odse- čene od doţivotne garancije ekonomske
sigurnosti koju obezbe- Ċuje muškarac. Statistiĉki dokumentovana
navala ţena na trţište rada (što će verovatno raspršiti sve prognoze o
savlaĊivanju nezaposlenosti u devedesetim godinama) pokazuje i da
su mnoge ţene razumele ovu istorijsku lekciju i da odatle izvode
zakljuĉke.
U istom smeru deluje peto, izjednaĉavanje obrazovnih
mogućnosti, što je izraz jake profesionalne motivacije medu mladim
ţenama (vidi napred).
U svemu - demografskom oslobaĊanju, dekvalifikaciji posla kod
kuće, kontracepciji, razvodu, obrazovanju i profesiji - kumulativno se
izraţava stepen oslobađanja ţena od njihove moderne ţenske staleške
sudbine, koji se više ne moţe revidirati. Stoga se spirala
individualizacije: trţište rada, obrazovanje, mobilnost, planiranje
karijere sada udvostruĉava i utrostruĉava u porodici. Porodica postaje
stalno ţongliranje centripetalnih višestrukih ambicija izmeĊu
profesija i njihovih zahteva u pogledu mobilnosti, pritisaka za
obrazovanjem i obaveza prema deci i svakodnevnoj monotoniji posla
u kući, koje im se pre- preĉuju.
Ali ovim uslovima, koji vode ka individualizaciji, stoje na putu
drugi koji ponovo vezuju ţene za tradicionalno dodeljene uloge.
Stvarno etablirano trţišno dmštvo, koje svim ţenama i muškarcima
omogućava samostalnu ekonomsku egzistencijalnu sigurnost,
izazvalo bi višestruko povećanje ionako skandaloznih cifri
nezaposlenosti. To znaĉi: u uslovima masovne nezaposlenosti i
istiskivanja sa trţišta rada, ţene su, doduše, osloboĊene braĉnog
staranja, ali ne mogu da vode autonoman ţivot putem dohodovnog
rada. To znaĉi i da su one kao i ranije velikim delom upućene na
ekonomsku zaštitu svojih muţeva,
koje više nema. Ovaj meĊustatus izmeĊu „osloboĊenosti" i „ne-

mogućnosti" u konteksta stvarnog ponašanja prema dohodovnom radu
dodatno se pojaĉava njihovim ponovnim vezivanjem za materinstvo.
Dogod ţene raĊaju decu, doje decu, osećaju se odgovornim za decu, u
deci vide vaţan deo svog ţivota, deca ostaju ţeljene „prepreke"
profesionalne konkurencije i izazova za jednu svesnu odluku protiv
ekonomske samostalnosti i karijere.
Tako su ţene u svom ţivotu rastrzane protivureĉnošću
oslobaĊanja i ponovnog vezivanja za stare dodeljene uloge. To se
ogleda i u njihovoj svesti i ponašanju. One beţe od kućnih poslova u
profesiju, i obratno, i pokušavaju da u razliĉitim fazama svoje
biografije kontradiktornim odlukama „kako-tako" obdrţe
centripetalne uslove svoga ţivota. Protivureĉnosti okoline pojaĉavaju
i njihove: pred sudijom za razvod braka ţene moraju da dopuste
pitanje zašto su zapustile svoje profesionalne obaveze. Što se tiĉe
politike porodice, moraju da dozvole pitanje zašto su zapustile svoje
materinske obaveze. Suprugu oteţavaju svojim profesionalnim
ambicijama već ionako teţak profesionalni ţivot. Pravo na razvod,
realnost razvoda, nedostatak socijalne sigurnosti, zatvorena vrata
trţišta rada i glavni teret porodiĉnog posla oznaĉavaju neke
kontradiktornosti, koje je proces individualizacije uneo u ţenski
kontekst ţivota.
Poloţaj muškaraca je sasvim drugaĉiji. Dok ţene i iz razloga
ekonomskog obezbeĊenja egzistencije moraju da se delom oslobode
starih doznaĉenih uloga kao što je „ţivot za druge" i da tragaju za
novim socijalnim identitetom, kod muškaraca se samostalno
ekonomsko osiguranje egzistencije poklapa sa starim identitetom
uloge. U muškom stereotipu uloge polova, u „profesiji zavetovanom
ĉovelcu" spojeni su ekonomska individualizacija i tradicionalno
muško ponašanje. Staranje ţene kao braĉnog partnera za muţa,
muškarcima je istorijski nepoznato, a „sloboda na" dohodovni rad pri
istovremenom obezbeĊivanju egzistencije porodice sasvim
razumljiva. Pripadajući pozadinski rad obavlja tradicionalno ţena. U
radostima i obavezama oĉinstva oduvelc je moglo da se dozirano uţiva
kao
198 Ulrih Bek
u zadovoljstvu u slobodno vreme. U oĉinstvu nije postojala nikakva

prepreka za obavljanje profesije. Naprotiv, nagon ka njoj. Drugim
recima, sve komponente koje ţene oslobađaju od tradicionalne uloge
otpadaju na muškarce. Oĉinstvo i profesija, ekonomska samostalnost i
egzistencija porodice nisu u ţivotnom kontekstu muškaraca
kontradiktornosti, koje se moraju izboriti i obdrţavati protiv uslova
porodice i društva, a njihova kompatibilnost je štaviše data i osigurana
tradicionalnom ulogom muškarca. Ali to znaĉi: individualizacija (u
smislu trţišno odreĊenog voĊenja ţivota) ohrabruje muško ponašanje
prema dodeljenoj ulozi.
Ako se muškarci i okrenu protiv diktata svoje uloge u odnosima
polova, onda to ĉine iz drugih razloga. I u fiksiranju muške uloge u
profesiji postoje protivureĉnosti, na primer, ţrtvovanje u profesiji za
nešto, za ĉije uţivanje potom nedostaje slobodno vreme, štaviše,
potrebe i sposobnosti; agresivno nadmetanje nizašta; iscrpljivanje za
profesionalne i poslovne ciljeve sa kojima ĉovek ne moţe da se
identifikuje, ali ipak nekako mora; „ravnodušnost" koja odatle
proizlazi, a koje, u stvari, nikada nema itd. Pa ipak, bitni impulsi za
oslobaĊanje od muške uloge nisu inherentni, već su indukovani spolja
(preko promena kod ţena) i to u dvostrukom smislu. Sa jedne strane,
muškarci se većim uĉešćem ţena u dohodovnom radu oslobaĊaju
jarma uloge jedinog hranitelja porodice. Time slabi ona primoranost
na potĉinjavanje u profesiji volji i ciljevima drugih zarad ţene i dece.
Posledica ovoga jeste d a j e u profesiji i u porodici moguć jedan
drugaĉiji angaţman. Sa drage strane remeti se „porodiĉna harmonija".
Poljuljana je ona strana muške egzistencije koju determinišu ţene. U
isto vreme, muškarci poĉinju da naziru svoju nesamostalnost u
stvarima svakodnevnog ţivota i emocionalnu upućenost na ţene. I u
jednom i u dragom nalaze se vaţni impulsi za manje identifikovanje sa
diktatima muške uloge i za isprobavanje novih naĉina ţivljenja.
Kroz konflikte se jasnije ispoljavaju antagonizmi izmeĊu
muškaraca i ţena. Dve teme su centralni „katalizatori" konflikata:
deca i ekonomska sigurnost; u oba sluĉaja oni latentno
mogu da postoje u braku, ali se otvoreno ispoljavaju u sluĉaju razvoda.

Karakteristiĉno je da se pri tom menja raspodela tereta i mogućnosti u
prelazu sa tradicionalnog modela na model gde dvoje zaraĊuje u
braku. U sluĉaju kada muţ izdrţava porodicu - šematski gledano -
ţena posle razvoda ostaje sa decom i bez prihoda, a muţ, suprotno
tome, sa prihodom i bez dece. U drugom modelu se na prvi pogled
mnogo toga ne menja. Ţena raspolaţe nekim prihodom i ima decu
(saglasno vaţećoj zakonskoj praksi). Ali ovde se nejednakost
preokreće u jednom vaţnom vidu. U onoj meri u kojoj se smanjuje
ekonomska nejednakost izmeĊu muškaraca i ţena - bilo kroz
profesionalnu delatnost ţena, bilo kroz regulative o alimentaciji u
zakonu o razvodu ili kroz brigu o starosti - očevi postaju svesni svog
nepovoljnog poloţaja, delom prirodnog, delom u zakonskom smislu.
Ţena poseduje dete, to nepoznato biće koje se rada kao proizvod
njenog tela, koje, kao što svi znamo, njoj pripada, biološki i zakonski.
Vlasniĉki odnosi izmeĊu ţenskih jajašca i muških spermatozoida se
diferenciraju. Otac u detetu uvek ostaje zavisan od majke i njene volje.
Ovo vaţi i za sva pitanja prekida trudnoće. Onoliko koliko se
povećava distanciranje od uloge ţena i muškaraca, toliko klatno preti
da se vrati natrag. Muškarci koji se oslobaĊaju „fatuma" profesije i
okreću svojoj deci zatiĉu kod kuće prazno gnezdo. Ĉinjenica da se
povećava broj sluĉajeva (naroĉito u SAD) da oĉevi kidnapuju decu,
koja im nisu dodeljena u brakorazvodnoj parnici, govore za sebe.
Ali individualizacija, koja razdvaja muškarce i ţene, sa druge
strane ih gura u zajedniĉki ţivot. Kako slabe tradicije, rastu nade u
partnerski odnos. Sve što se gubi u jednom, bezna- deţno se traţi u
drugom. Prvo je Bog nestao (ili smo ga potisnuli). Reĉ „vera" koja je
nekada znaĉila „iskušavati" danas ima malo otrcan prizvuk „protiv
sopstvenog ubeĊenja". Sa nestankom Boga nestaje i odlazak kod
sveštenika i tako raste krivica koja se više ne moţe zbaciti. Pošto
distinkcije izmeĊu ispravnog i pogrešnog postaju nejasne, krivica se
ne smanjuje budnim ispitivanjem, nego samo postaje neodreĊenija,
neodredljivilja. Kultura društvenih klasa, koja je bar umela da
200 Ulrih Bek
interpretira patnju koja se u klasama sakupila, isparila je iz ţivota u

govore i brojke. Susedstva, koja su rasla sa sećanjima i interakcijom
nestala su zbog mobilnosti. Poznanstva mogu da se sklapaju, ali kruţe
oko svog sopstvenog centra. Moţe se ući i u udruţenja. Paleta
kontakata postaje veća, šira, šarenija. Ali njihova mnogobrojnost ĉim
ih površnijim, prijemĉivijim za prikazivanje spolja. U
proklamovanom interesu - jedni za druge, svako razmišljanje o
neĉemu višem odmah se odbacuje. Ĉak i intimnosti se mogu na ovaj
naĉin razmenjivati, površno, gotovo kao rukovanje. Sve ovo se moţe
drţati u pokretu i otvarati „mogućnosti", ali verovatno da mnoštvo
odnosa ipak ne moţe da nadomesti snagu koja gradi identitet jednog
stabilnog primarnog odnosa. Kao što pokazuju istraţivanja,
neophodno je i jedno i drugo: raznovrsnost odnosa i trajna intimnost.
Srećno udate domaćice imaju probleme sa uspostavljanjem kontakta i
društveno su izolovane. Razvedeni muškarci, koji formiraju grupe
kako bi razgovarali o svojim problemima, ne mogu da savladaju
usamljenost, ĉak m onda kada su ukljuĉeni u društvene krugove.
Kroz idealizovanja modernog ideala ljubavi još jednom se
odraţava put modeme. Egzaltacija je refleksija gubitaka, koje
moderna ostavlja za sobom. Nije Bog, nije sveštenik, nije klasa, nisu
susedi, onda bar Ti. A veliĉina ovoga Ti je izokrenuta praznina, koja
inaĉe vlada.
Ovo znaĉi i: manje su materijalna osnova i ljubav, a više strah od
toga da se bude sam, ono što odrţava brak i porodicu. Ono što preti ili
ĉega se ĉovek plaši u braku i porodici jeste uprkos svim krizama i
sukobima moţda najstabilnija osnova braka: usamljenost.
U svemu ovome je pre svega jedna fundamentalna relativi- zacija
kontroverzi o porodici. Primarna graĊanska porodica, kroz ĉiju formu
je normiran zajedniĉki ţivot polova u visokomdu- strijalizovanim
zapadnim demokratijama, proglašava se svetom ili osuĊuje; ljudi su
videli kako jedna kriza sustiţe drugu, ili su videli kako porodica
vaskrsava iz oreola krize, koji joj je bio namenjen. Sve ovo ostaje
vezano za anatemu pogrešne alterna-
tive. Svako ko opterećuje porodicu svim onim što je rdavo ili svim
onim što je dobro, neće daleko stići. Porodica je samo površina na
kojoj mogu da se vide istorijske konfliktne situacije između muškaraca i
ţena. U porodici ili van porodice polovi stalno nailaze jedni na druge,
a sa njima i protivureĉnosti koje su meĊu njima nagomilane.
U kom smislu se onda moţe govoriti o oslobađanju u odnosu na
porodicu? Širenjem dinamike individualizacije na porodicu radikalno
poĉinju da se menjaju forme zajedniĉkog ţivota. Slabi veza izmeĊu
porodice i individualne biografije. Doţivotna standardna porodica,
koja ukida roditeljske biografije muškaraca i ţena, koje su njom
obuhvaćene, postaje graniĉni sluĉaj, a pravilo postaje napred-nazad
izmeĊu razliĉitih porodiĉnih i ne-porodiĉnili formi zajedniĉkog
ţivota, specifiĉnih za pojedinaĉne ţivotne faze. Veza izmeĊu porodice
i biografije se narušava duţ vremenske ose izmeĊu faza ţivota, / lako
ukida. U porodiĉnim odnosima, koji postaju razmenljivi, autonomija
muške i ţenske individualne biografije odvaja porodicu unutra i spolja.
Svaka osoba proţivi nekoliko porodiĉnih ţivota kao i ne-porodiĉnih
naĉina ţivljenja, koji zavise od ţivotne faze i upravo zbog toga ţivi sve
više svoju vlastitu biografiju. Dakle, tek u poprečnom preseku
biografije, a ne u datom trenutku ili u porodiĉnim statistikama - vidi se
individualizacija porodice, tj. preokretanje prioriteta individualne
biografije i porodice (u i van porodice). Empirijski stepen oslobaĊanja
iz porodice otuda proizlazi iz biografskih sinopsisa podataka o razvodu
i ponovnom venĉanju, kao i predbraĉnim, meĊubraĉnim i vanbraĉnim
formama zajedniĉkog ţivota, koji - uzeti individualno i u odnosu na
pro i kontra u pogledu porodice - ostaju kontradiktorni. Stavljeni
izmeĊu ekstrema porodice i ne-porodice, sve veći broj ljudi poĉinje da
se „odluĉuje" za jedan treći put, za jednu kontradiktornu, pluralističku
opštu biografiju u tranziciji. Ovaj biografski pluralizam naĉina
ţivljenja, tj. alternacije izmeĊu porodica, pomešanih sa i isprekidanih
drugim formama zajedniĉkog ţivota ili samaĉkog ţivota postaje
(paradoksalna) „norma" odnosa „jedno s drugim" i „jedno pro
202 Ulrih Bek
tiv dmgog" izmeĊu muškaraca i ţena u uslovima individualizacije.

Ako se posmatra ĉitav ţivot, većina ljudi je, dakle, ušla u jednu u
bolovima i strahovima istorijski propisanu probnu fazu svojih formi
zajedničkog ţivljenja, ĉiji se kraj i ishod danas uopšte ne mogu
sagledati. Ali sve propaćene „zablude" nikoga ne mogu da odvrate od
ponovnog „pokušaja".
4. Nastajanje svesti o nejednakostima:

mogućnosti izbora i teranje na izbor
Razlike i antagonizmi u poloţajima muškaraca i ţena ne postoje

tek od juĉe. A ipak ih do šezdesetih godina preteţna većina ţena
prihvata kao „razumljive po sebi". Već dve decenije posvećuje im se
sve veća paţnja, a postoje i politiĉki napori, ĉiji je cilj postizanje
ravnopravnosti ţena. Sa prvim uspesima jača svest o nejednakostima.
Stvarne nejednakosti, njihovi uslovi i razlozi, moraju se razlikovati od
nastajanja svesti o njima. Antagonizmi izmeĊu muškaraca i ţena imaju
dve strane, koje mogu da variraju potpuno nezavisno jedna od druge:
objektivnost poloţaja i njihovo delegitimisanje i nastajanje svesti o
njima. Ako neko poredi dugi period prihvatanja nejednakosti sa
kratkim periodom, kada je ona problemati- zovana, i u isto vreme vidi
da je tek smanjenje nejednakosti zaista otvorilo ljudima oĉi u pogledu
nejednakosti, neće potce- niti autonoman znaĉaj nastajanja svesti o
nejednakostima. Sada ćemo se pozabaviti uslovima nastajanja svesti o
nejednakostima.
Kako odmiĉe modernizacija umnoţavaju se odluke i pritisci na
odluke na svim poljima društvenog rada. Uz malo preterivanja moţe
se reći: ,,anything goes". Ko pere sude i kada, ko povija bebu, ko vodi
raĉuna o nabavci, ko gura usisivaĉ po kući - postaje isto onoliko
nejasno koliko i - ko zaraĊuje za hleb, ko odluĉuje o mobilnosti i zašto,
u stvari, lepa noćna zadovoljstva u krevetu moraju i smeju da se
uţivaju samo sa
venĉanim svakodnevnim saputnikom, predviĊenim za to preko

opštinskog odeljenja matiĉnih knjiga. Brale se moţe odvojiti od
seksualnosti, a ovaj još jednom od roditeljstva; roditeljstvo se moţe
mnoţiti, a sve se moţe podeliti zajedniĉkim ili odvojenim ţivotom i
potencirati mogućnošću za više boravišnih mesta i uvek prisutnom
mogućnošću revidiranja. Iz ove matematiĉke operacije dobija se sa
desne strane znaka jednakosti jedan dosta veliki, mada fluktuirajući
broj, koji pomalo daje utisak o raznovrsnosti direktnih i višestruko
uglavljenih egzistencija u senci, koje se danas sve ĉešće kriju iza
nepromenjenih i tako vernih reĉi - brak i porodica.
U svim biografskim dimenzijama otvaraju se mogućnosti izbora i
prinude na izbor. Planiranja i dogovaranja koja su za to potrebna u
principu su opoziva i zavisna od legitimnosti u nejednakim
opterećenjima, koja su u njima sadrţana. U diskusijama i dogovorima,
u greškama i sukobima, koji se odnose na ove izbore, sve jasnije se
izdvajaju razliĉiti rizici i posledice po muškarce i ţene. Pretvaranje
datosti u odluke ima - sistematski posmatrano - dvostruko znaĉenje:
Opcija neodlučivanja teţi da postane nemoguća. Mogućnost
odluĉivanja razvija jednu kom- pulzivnu osobinu koja se ne moţe lako
povući. Neophodno je da se proĊe kroz vodenice privatnih odnosa,
probleme i time odmeravanja razliĉitih posledica. Ali ovo sa druge
strane znaĉi da odluke koje treba da se promisle postaju graditelji
svesti o nejednakostima koje u njima iskrsavaju, kao i o konfliktima koje
raspaljuju i naporima da se oni rese. Ovo već poĉinje sa, u principu,
još konvencionalnom odlukom o profesionalnoj mobilnosti. Sa jedne
strane, trţište rada zahteva mobilnost ne obazirući se na liĉne
okolnosti. Brak i porodica zahtevaju suprotno. Do kraja promišljen
trţišni model modeme pretpostavlja društvo bez porodice i bez braka.
Svako mora da bude samostalan, otvoren za zahteve trţišta, kako bi
osigurao svoju ekonomsku egzistenciju. Trţišni subjekat je konaĉno
sam pojedinac, a ne individua „ometena" partnerskim odnosom,
brakom ili porodicom. Stoga je razvijeno trţišno društvo i društvo bez
204 Ulrih Bek
dece - ukoliko deca ne rastu sa mobilnim samohranim oĉevima i

majkama.
Ova protivureĉnost izmeĊu zahteva partnerskog odnosa i zahteva
trţišta rada mogla je da ostane skrivena sve dotle dok se nije utvrdilo
da brak za ţenu znaĉi odricanje od profesije, odgovornost za porodicu
i „zajedniĉku mobilnost" u skladu sa profesionalnom sudbinom
supruga. Ova protivureĉnost pojavljuje se tamo gde oba partnera
moraju ili ţele da budu slobodna da zaraĊuju za ţivot dohodovnim
radom. Za ovu protivureĉnost izmeĊu porodice i trţišta rada verovatno
bi se mogla smisliti institucionalna rešenja ili ublaţavanja (na primer,
minimalan dohodak za sve graĊane ili socijalna zaštita koja nije
vezana za profesionalni rad; uklanjanje svih prepreka koje oteţavaju
zajedniĉko zapošljavanje braĉnog para; odgovarajući „kriterijumi
prihvatljivosti" itd.). Ali ona niti postoje niti su uopšte predviĊena.
Stoga braĉni parovi moraju da traţe privatna rešenja, koja se prema
mogućnostima koja im stoje na raspolaganju svode na internu
raspodelu rizika. Pitanje glasi: Ko će se odreći ekonomske
samostalnosti i sigurnosti, dakle, upravo onoga što je neosporna
pretpostavka za voĊenje ţivota u našem društvu? Jer onaj ko potegne,
mora da raĉuna na (većinom) znatne profesionalne gubitke, ako ne i da
ona bude izbaĉena iz svoje profesionalne karijere. Tako raste nivo
konflikata. Brak, porodica i partnerslci odnos postaju mesta gde više
ne mogu da se kompenzuju ni personalizovane protivureĉnosti
potpuno modemizovanog trţišnog društva.
Gretinom pitanju o profesionalnoj mobilnosti pridruţuju se druga
Gretina pitanja: vreme, broj i staranje o deci; stalno sporno pitanje
nikada jednake raspodele dnevnih poslova; .jednostranost"
kontraceptivnih metoda; noćne more u vezi sa prekidom trudnoće;
razlike u vrsti i uĉestalosti seksualnih odnosa, a ne treba zaboraviti ni
iritiranost optikom, kojom se seksizam naslućuje ĉak u reklami za
margarin. U svim ovim konfliktnim kljuĉnim temama zajedniĉkog
ţivota muškaraca i ţena javlja se svest o disocijaciji poloţaja:
podešavanje vremena za roditelj stvo suoĉava se sa sasvim razliĉitim
pretpo
stavkama i preprekama u ţivotnom kontekstu ţena i muškaraca itd.

Ako se onda brak na kraju sklapa „na opoziv" - takoreći
„primereno razvodu" (kako to zahtevaju knjige braĉnih saveta sa
ugovornim odredbama koje se odnose na sve detalje, od podele
imovine do vanbraĉnih seksualnih veza) - onda se razdvajanje, koje
treba da bude izbegnuto, unapred odreĊuje, a iz svih odluka i odredaba
sve otvorenije proizlaze nejednake posledice. Ono što se ovde
pojavljuje o porodici u smislu deta- buizovanja i novih tehniĉkih
mogućnosti - pomislimo samo na unapred izreţirane mogućnosti
formiranja deĉjih liĉnosti putem psihologije i pedagogije, mogućnosti
zahvata u majĉinu utrobu koje otvara hirurgija, a o
nauĉno-fantastiĉnoj stvarnosti humane genetike da i ne govorimo (o
tome str. 349 i dr.) - deli one pozicije koje su u njoj nekada bile
sjedinjene, komad po komad: ţena protiv muškarca, majka protiv
deteta, dete protiv oca. Tradicionalno jedinstvo porodice razbija se u
odlukama na koje je prinuĊena. Ljudi mnoge od problema, kao što to
moţda veruju ili sebi prebacuju, ne unose u porodicu. Skoro sve
konfliktne teme imaju jednu institucionalnu stranu (tema koja se
odnosi na decu poĉiva, na primer, najvećim delom na institucionalno
dobro obezbeĊenoj nemogućnosti objedinjavanja brige o detetu sa
profesionalnim obavezama). Ali taj uvid, naţalost, ne moţe da
nadomesti staranje o deci! Jednom odreĊenom neminovnošću se sve
što spolja upada u porodicu - sa trţišta rada, sistema zapošljavanja,
prava itd. - preokreće u liĉno i skraćuje. U porodici (i u svim njenim
alternativama) nastaje tako ona sistematski uslovljena uobrazilja kako
u njoj leţe svi konci i poluge, kojima se u konkretnom ţivotu udvoje
moţe promeniti sudbina zapoĉetog veka nejednakosti.
I jezgro porodice, njegova svetinja roditeljstvo, poĉinje da se
raspada na svoje sastavne delove, na pozicije materinstva i oĉinstva. U
Saveznoj Republici Nemaĉkoj već danas svako deseto dete odraste u
porodici sa jednim roditeljem, što znaĉi pod brigom samohranog
muškarca ili ţene. Broj porodica sa jednim roditeljem se penje, dok
broj porodica sa dva roditelja
206 Ulrih Bek
opada. Samohrana majka pri tom više nije samo ona koja je ostavljena,
već je to jedna mogućnost izbora, za koju se odluĉuje, a imajući u vidu
konflikte sa ocem (koga ţena u suštini treba samo za oca i nizašta
drugo) porodicu sa jednim roditeljem mnoge ţene vide kao naĉin da se
više nego ikada doĊe do ţeljenog deteta.
Sa procesom individualizacije unutar porodice menjaju se - kako
pokazuju Elizabet Bek-Gemshajm i Marija Rerih - i društveni odnos i
kvalitet veze sa detetom. Sa jedne strane dete je prepreka u procesu
individualizacije. Staje rada i para, neuraĉunljivo je, vezuje, i pravi
dar-mar briţno saĉinjenim dnevnim i ţivotnim planovima. Svojom
pojavom dete razvija i usavršava „diktaturu zahteva" i roditeljima
nameće biološki ţivotni ritam pukom snagom glasnih ţica i sjajem
svojih osmeha. Ali to ga sa druge strane upravo ĉini nezamenljivim.
Dete postaje poslednji preostali, neotkaziv i nezamenljiv primarni
odnos. Partneri dolaze i odlaze. Dete ostaje. Na njega se usmerava sve
ono što se priţeljkuje, a ne moţe da se ostvari u partnerstvu. Dete sve
većom fragilnošću odnosa izmeĊu polova stiĉe monopol na praktiĉan
ţivot udvoje, na izraţavanje ose- ćanja u biološkom davanju i
uzimanju, što inaĉe postaje sve rede i problematiĉnije. U njemu se
kultiviše i slavi jedno anahrono socijalno iskustvo, koje procesom
individualizacije postaje upravo neverovatno i koje se priţeljkuje.
Prekomerna neţnost prema deci, „insceniranje detinjstva" koje se
pruţa - ovim jadnim, nadasve voljenim bićima - i ljuta borba oko dece
u toku i posle razvoda jesu neki simptomi ovoga. Dete postaje
poslednja alternativa usamljenosti, koju ljudi mogu da izgrade protiv
ljubavnih mogućnosti koje im izmiĉu. To je privatan oblik „ponovne
mistifikacije", koja dobija svoj znaĉaj demistifikacijom i iz
demistifikacije. Stopa nataliteta se smanjuje, ali znaĉaj deteta raste. U
tom sluĉaju se uglavnom nema više od jednog deteta. Za veći broj
dece sav ovaj trud nije dovoljan. Ali onaj ko veruje da (ekonomski)
troškovi odvraćaju ljude od raĊanja dece spopliću se o sopstvenu
zatoĉenost u matrici mišljenja trošak-zarada.
Deo srednjeg veka, koje industrijsko društvo nije samo

konzerviralo, već ga i proizvodilo, nestaje. Ljudi se oslobaĊaju laţno
shvaćenih staleških ljuštura polova. Vaţno je da se ovo spozna u
svojim istorijskim dimenzijama, jer se ta društveno- istorijska
promena odvija kao privatni, liĉni konflikt. Psihologija
(psihoterapija), koja svodi patnju koja masovno hrli ka njoj, na
individualnu istoriju socijalizacije u ranom detinjstvu, donosi
pogrešne zaključke. Gde ljudima konflikti nastaju iz naĉina ţivljenja
koji su im zadati, gde njihov zajedniĉki ţivot biva lišen uzora, njihova
boljka više ne moţe da se objašnjava propustima i skretanjima u
njihovoj individualnoj razvojnoj istoriji. Seksualnost, brak, erotika,
roditeljstvo imaju, u uslovima oslobaĊanja od modernih staleških
sudbina polova muškaraca i ţena, dosta veze sa nejednakošću,
profesijom, trţištem rada, politikom, porodicom i onim u njih
utisnutim naĉinima ţivljenja, koji su postali neupotrebljivi za
budućnost. Takva istorizacija ili društvenoistorijska revizija njenih
oblika mišljenja psihologiji tek predstoji, ako ne ţeli da nasedne
prividu i individualizaciji od koje profitira, tako što uzroke za
probleme koje ljudi imaju prebacuje na njih.
5. Scenariji budućih razvoja
Stogodišnji konflikti se nagomilavaju. Ali kako će oni da se

„savladaju" - privatno i politiĉki - ostaje i dalje otvoreno pitanje. Na
osnovu navedenih objektivnih momenata oslobaĊanja ne moţe da se
zakljuĉuje o svesti i ponašanju ţena i muškaraca. To zavisi u velikoj
meri - pored individualnih sklopova i upravo u porodiĉnim i intimnim
odnosima sadrţanih liĉnih mogućnosti oblikovanja - od politiĉkog
razvoja i institucionalnih mogućnosti potpore i kompenzacije.
Istorijski nastajući prostor mogućnosti ovde treba omeĊati trima
varijantama (koje se ni u kom sluĉaju ne iskljuĉuju): (1) povratak
porodici u tradicionalnim formama; (2) egalizacija po ugledu na
muškarce; i (3) oprobavanje novih naĉina ţivljenja sa one strane
ţenske i muške uloge.
208 Ulrih Bek
Povratak primarnoj porodici
Po pitanju budućnosti „porodice" ĉesto se polazi od pogrešnih

pretpostavki. Poznata forma primame porodice konfrontira se sa
nekim razvodnjenim stanjem „odsustva porodice" ili se pretpostavlja
da primarnu porodicu zamenjuje neki drugi tip porodice. Mnogo je
verovatnije, da ako je taĉna gore skicirana analiza - jedan tip porodice
ne potiskuje neki dragi, nego nastaje i postoji jedan širok spektar jednih
pored drugih van- j;.,iti porodiĉnih i vanporodiĉnih formi zajedniĉkog
ţivota. Karakteristiĉno je da se mnoge od njih - samaĉki ţivot,
predbraĉni i braĉni suţivot, zajedniĉki ţivot u stambenim
zajednicama, roditeljstva koja variraju preko jednog ili dva razvoda
itd. - integrišu kao razliĉite faze u jednoj opštoj biografiji.
Ali mnogi ĉak ovu diferencijaciju i pluralizaciju formi ţivota kao
posledice „prirodnih" procesa modernizacije doţivljavaju i ţigošu kao
ugroţavanje kulturnih vrednosti i osnova ţivota u modernom svetu.
Mnogima beţanje iz braka i porodice izgleda kao ekscesivan
individualizam, kome se mora politiĉki i institucionalno suprotstaviti
ciljanim kontramerama da bi se zaštitila porodica. Naroĉito su ţene te
koje ţele da se izbore za „sopstveni ţivot" s one strane uloge koja im je
aodeljena u poslovima kod kuće i staranju o porodici, a njihovi
privatni i politiĉki napon suoĉavaju se sa posebnim strahovima,
skepsom i otporom. Mere za spasavanje „porodice" orijentišu se
prema standardnoj normi zajedniĉkog ţivota - suprug koji zaraĊuje za
hleb, supruga koja kuva i dva do tri deteta - normi, koja je nastala tek
sa industrijskim društvom u XIX veku. Uprkos svim pokazanim
tendencijama ka individualizaciji i oslobaĊanju postoje i uslovi i
razvoji koji stavljaju društveni naglasak na zahtev „Natrag za šporet!"
Preteţna većina ţena veoma je udaljena od jedne ekonomski
samostalne, profesionalno osigurane biografije. To se odraţava ĉak u
broju uĉešća ţena u radu. Juna 1984. (u SRN - prim. prev.) pri sve
većem profesionalnom angaţmanu samo je preko pola (51,7%) svih
ţena izmeĊu 15 i 65 godina radilo, tj.
ili bilo zaposleno van kuće ili oficijelno prijavljeno kao nezaposleno
(1983.: 50,7%). Od svih muškaraca u istom vremenskom periodu
radilo je više od četiri petine (1983.: 82%; 1984.: 81,4%) (up. Spiegel
der Frauenpublizistik, 5. 11. 1985., str. 8). Drugim recima, veliki i sve
veći broj ţena ostaje zavisan od zbrinjavanja putem braka i od svojih
supruga. Kontinuirana masovna nezaposlenost i ograničeni, pre bi se
reklo sve manji kapaciteti trţišta rada u principu konzerviraju i
restabilizuju tradicionalne uloge i odgovornosti muškaraca i ţena. Ova
tendencija oslobaĊanja od dohodovnog rada i prelaska u braĉno
staranje podrţana je ţeljom mnogih ţena da imaju decu. Oba
stabilizatora uloge ţene - nezaposlenost i ţelja za decom - mogu da
budu naroĉito efikasni tamo gde i dalje postoje deficiti u obrazovanju
mladih ţena ili takvi deficiti tek nastaju: u profesionalnom
obrazovanju, i tako dovode do polarizacije biografskih matrica u
ĉitavom toku obrazovne hijerarhije kod generacije ţena koja dolazi.
Ako neko spas porodice vidi u zatvorenim vratima trţišta rada,
pravi raĉun bez ţena i muškaraca, koji treba i ţele da ţive zajedno pod
tim okolnostima. Prvo, ostaje potpuno nejasno kako će mlade ţene
podneti neispunjenje svoje jasno ispoljene ţelje u pogledu profesije i
sa tim povezanu zavisnost od muţa. Isto je tako otvoreno pitanje, da li
je stvarno jedan relativno veliki broj mladih muškaraca spreman (i sa
aspekta vlastite profesionalne situacije uopšte i sposoban) da još
jedanput preuzme na sebe jaram doţivotne uloge hranitelja. U svakom
sluĉaju se diskrepancije koje nastaju izmeĊu sistematski proizvedenih
oĉekivanja jednakosti ţena i nejednakosti u stvarnosti u pogledu
profesije i porodice svaljuju na privatnu sferu unutar i izvan braka i
porodice. Nije teško predskazati da to vodi pojačavanju sukoba u
odnosima, indukovanom iz spoljne sfere. Na kraju proizlazi da bi
barijere trţišta rada samo naizgled mogle da stabilizuju primarnu
porodicu. U suštini ĉine upravo suprotno, puneći hodnike pred
sudijama za razvod ili ĉekaonice braĉnih savetovališta i
psihoterapeuta.
210 Ulrih Bek
U isto vreme se na taj naĉin unapred programira nova beda ţena.

Ko pod okolnostima sve veće stope razvoda ponovo gura ţene sa
trţišta rada za šporet, mora, barem, da zna, da će za jedan veliki deo
društva rezervisati rupe u socijalnoj mreţi.
To ukazuje na principijelne manjkavosti u mišljenju i delanju
svih pokušaja da se u porodici i profesiji vaspostave stari odnosi
izmeĊu muškaraca i ţena. Prvo, oni su u otvorenoj protivureĉnosti sa
naĉelima demokratski ustrojenih društava, koji su u meĊuvremenu
pravno fiksirani, po kojima se nejednake pozicije ne dodeljuju po
roĊenju, već se stiĉu rezultatima i udelom u dohodovnom radu, što
svakom stoji na raspolaganju. Drugo, promene unutar porodice i
izmeĊu polova suţavaju se na privatni problem i fenomen i ne
spoznaje se veza sa socijalnom i kulturnom modernizacijom.
To se izmeĊu ostalog ogleda i u ĉesto propagiranim predlozima,
po kojima treba ponovo uspostaviti izgubljenu porodiĉnu harmoniju.
Neki misle da bi „kursevi za vaspitanje porodice" mogli da budu od
pomoći. Drugi vide glavnu porodiĉnu terapiju u profesionalizaciji
izbora braĉnog partnera. Kad budemo imali dovoljno porodiĉnih
savetovališta i terapeutskih institucija, smatraju treći, problemi će već
kapitulirati. Za „krizu porodice" optuţuje se sve redom, poĉev od
pornografije preko legalizo- vanih prekida trudnoće pa do feminizma,
i traţe odgovarajuće protivmere. Pri tom odsustvo saveta i
bespomoćnost kumuju svakom objašnjenju. Potpuno izvan vidokruga
ostaju istorijski razvoj i društveni odnosi iz kojih nastaju ovi konflikti.
Ali modernizacija nije - da se posluţimo jednim pore- Ċenjem
Maksa Vebera - fijaker iz kojeg se, ako nekom ne odgovara, moţe
izaći na sledećem ćošku, Ko stvarno ţeli da vaspostavi primarnu
porodicu u formama iz pedesetih godina, morao bi da vrati ĉasovnike
modernizacije, a to znaĉi - na primer, nadoknadom za porodilje ili
negovanjem imidţa obavljanja kućnih poslova - potisne ţene sa trţišta
rada, ne samo skriveno nego otvoreno, i to ne samo sa trţišta rada, već
odmah i iz obrazovanja; nejednakosti u platama bi morale da se
povećaju; na kraju bi morala da se revidira i zakonska jednakost;
trebalo bi proveriti da li je nesreća već poĉela sa opštim pravom glasa;

mobilnost, trţište, nove medije i informacione tehnologije trebalo bi
ograniĉiti ili zabraniti. Ukratko, nedeljivi principi moderne morali bi
da se podele i to tako, da se jednom polu - naravno - dodele, a onom
dragom - naravno - ospore i to jedanput zasvagda.
Jednakost muškaraca i ţena
Kao kontrazahtev traţi se ravnopravnost ţena u svim društvenim

oblastima. Svevaţeće principe modeme treba utuţiti zbog njenog
patrijarhalnog prepolovljeni a i sprovesti - u kućnim poslovima, u
parlamentima i vladama, u fabrikama, u rne- nadţmentu itd. U
diskusijama ţenskog pokreta zahtev za jedna- košću većinom se
povezuje sa zahtevom za promenama neravnopravnih odnosa u
profesiji. Bon se za ekonomsku sigurnost, uticaj, saodluĉivanje ţena,
ali i za to da se time u društveni ţivot unesu drage „ţenske"
orijentacije, vrednosti i forme ophoĊenja. Za to šta „jednakost" znaĉi u
pojedinaĉnom sluĉaju, potrebne su dodatne interpretacije. Ovde ćemo
se osvrnuti na - ĉesto neviĊenu - posledicu jedne odreĊene
interpretacije. Ako se „jednakost" tumaĉi i praktikuje u smislu
sprovoĊenja društva trţišta rada za sve, onda se jednakošću -
implicitno - na kraju stvara potpuno mobilno društvo ljudi koji ţive
sami.
Osnovna figura potpuno razvijene moderne je - ako se do kraja
promisli - osoba koja ţivi sama (L. Gravenhorst/ L. Gra- venhorst). U
zahtevima trţišta rada ne obazire se na zahteve porodice, braka,
roditelj stva, partnerstva itd. Onaj ko u ovom smislu zahteva mobilnost
na trţištu rada, ne obazirući se na privatne interese - upravo kao
apostol trţišta - vrši rasturanje porodice. Ova protivureĉnost izmeĊu
trţišta rada i porodice (ili partnerstva uopšte) mogla je da bude onoliko
dugo prikrivana koliko dugo je brak za ţenu znaĉio isto što i
odgovornost za porodicu, odricanje od profesije i mobilnosti. Ona se
danas pojavljuje u onoj meri u kojoj se odlukom (braĉnih) partnera
212 Ulrih Bek
vrši podela porodiĉnog i profesionalnog rada. Sa ovom inter-

pretacijom zahteva za jednakošću u saglasnosti sa trţištem, spirala
individualizacije sve jaĉe obuhvata odnose izmeĊu muškaraca i ţena.
Da ovo nije samo misaoni eksperiment, pokazuje skokovit porast, u
meĊunarodnim razmerama, broja jednoĉlanih domaćinstava i
samohranih majki i oĉeva. Ovo postaje jasno i po naĉinu voĊenja
ţivota, koji se pod ovim uslovima zahteva od ljudi.
U ţivotu koji - uprkos svakoj socijalnoj orijentaciji i
raznovrsnosti - u biti treba, odnosno mora da se vodi sam, potrebne su
mere predostroţnosti, koje ovaj naĉin voĊenja ţivota štite od rizika
koji su u njega ugraĊeni. Krugovi kontakata moraju se graditi i
negovati za najrazliĉitije prilike. To zahteva puno spremnosti sa
sopstvene strane da se pomogne u nošenju tereta drugih. Intenziviranje
mreţe prijateljstava ostaje neza- menljivo, a to je i zadovoljstvo koje
se nudi onome ko ţivi sam. Ĉak i dobro izabrane kratkotrajne veze
imaju svoje draţi. Sve ovo pretpostavlja jednu što je moguće sigurniju
profesionalnu poziciju - kao što su izvor prihoda, samopotvrĊivanje i
socijalno iskustvo - koje se na odgovarajući naĉin mora negovati i
odrţavati. „Kosmos vlastitog ţivota", koji tako nastaje, kroji se i
balansira s obzirom na Ja kao centar sa svojim ranjivostima,
mogućnostima, slabostima i snagama.
Ali u onoj meri u kojoj uspeva ovo individualizovano voĊenje
egzistencije, raste opasnost da ono ne postane nepremostiva prepreka
za partnerstvo (brak, porodicu), kome se ipak teţi u većini sluĉajeva.
Kod osobe koja ţivi sama, raste ĉeţnja za drugim (drugom) isto koliko
nemogućnost da se ta osoba uopšte integriše u arhitekturu sada zaista
„sopstvenog ţivota". Ţivot se ispunio ne-prisustvom drugih. Sada više
nema mesta za njega (nju). Sve odiše otporom usamljenosti:
raznovrsnost odnosa, prava koja im se dopuštaju, navike stanovanja,
raspolaganje vremenskim planom, vrste povlaĉenja, da bi iza fasada
savladali bolove koji ih muĉe. Finu i teškom mukom podešenu
ravnoteţu svega ovoga ugroţava ţeljeni ţivot udvoje. Konstrukcije
samostalnosti postaju zatvorske rešetke usamljenosti.
Krug individualizacije se zatvara. „Vlastiti ţivot" se mora bolje

osigurati, a zidovi koji potpomaţu nastanku bolova, od kojih oni treba
da ih štite, moraju se podići više.
Ovaj oblik egzistencije osobe koja ţivi sama nije devi- jantan
sluĉaj na putu moderne. On je arhetip potpuno razvijenog društva
trţišta rada. Negiranje socijalnih veza, koje dolazi do izraţaja u logici
trţišta, poĉinje u svojoj najrazvijenijoj fazi da ukida i pretpostavke
trajnog ţivota udvoje. Time je on paradoksalan sluĉaj
podruštvljavanja, u kome se više ne pojavljuje visok stepen
društvenosti, koji u njemu izbija na videlo. Na ovde prikazan naĉin
ovo razmišljanje ima pre „tipiĉno idealni" karakter. Kao što pokazuju
podaci (vidi napred), njemu izvesno pripada sve veći segment
stvarnosti. Štaviše: on je verovatno neviđena i neţeljena posledica u
koju vodi zahtev za jednakošču polova pod datim institucionalnim
uslovima. Savršeno je pravo svakoga - poput delova ţenskog pokreta -
da produţava tradicije pod kojima je nastupila moderna i da zahteva i
stremi ravnopravnosti muškaraca i ţena u saglasnosti sa trţištem. Ali
se mora videti da je sva verovatnoća da na kraju tog puta ne stoji
harmonija sa jednakim pravima, nego izolacija u tokovima i
situacijama koje idu suprotno i odvojeno jedne od drugih, za šta danas
već ima mnogo znakova ispod površine puta ljudi koji ţive zajedno.
S druge sirane ţenskih i muških uloga
Obe ekstremne varijante pogrešno shvataju osnovno stanje stvari,

koje ovde zaokuplja našu paţnju. Protivureĉnosti koje se pojavljuju
izmeĊu porodice i trţišta rada neće se resiti u prvom modelu
konzerviranjem porodice ili u drugom generalizacijom trţišta rada.
Ostaje nesaznano, da nejednakost izmeĊu muškaraca i ţena nije
površinski fenomen koji se moţe korigovati u strukturama i formama
porodice i profesionalne sfere. Ove epohalne nejednakosti su pre
ugraĊene u osnovni plan industrijskog društva, u njegove odnose
izmeĊu proizvodnje i reprodukcije,
214 Ulrih Bek
izmeĊu porodice i dohodovnog rada. Sa njima se pojavljuju

protivureĉnosti izmeĊu moderne i lcontramoderne u industrijskom
društvu. Stoga se i ne mogu eliminisati favorizovanjem „slobode
izbora" izmeĊu porodice i profesije. Ravnopravnost muškaraca i ţena
ne moţe se postići u institucionalnim strukturama koje su po svojoj
koncepciji vezane za nejednakost. Samo u onoj meri u kojoj se ukupna
institucionalna struktura razvijenog industrijskog društva promisli i
promeni tako da odraţava vitalne pretpostavke porodice i partnerstva,
moţe se korak po korak postići novi tip ravnopravnosti s one strane
uloga muškaraca i ţena. Pseudoalternativi „refamilijarizacije" ili
,,/?otrţištvljenja" ovde se protivstavlja treći put ograničavanja i sabijanja
trţišnih odnosa, vezanih za ciljno omogućavanje socijalnih naĉina
ţivljenja. U daljem tekstu samo ćemo predoĉiti osnovnu koncepciju.
Princip se moţe shvatiti upravo kao odraz u ogledalu teorijske
interpretacije, koja je ovde skicirana: individualizacijom porodice,
moţe se reći, vrši se odvajanje proizvodnje i reprodukcije u jednom
drugom istorijskom koraku u porodici. Stoga se protivureĉnosti koje
odatle izbijaju mogu savladati samo ako se na nivou postignutog
odvajanja, i to u svim komponentama divergentnih trţišnih biografija,
ponude ili omoguće institucionalne mogućnosti ponovnog ujedinjenja rada i
ţivota.
Poĉnimo sa trţišno uslovljenom mobilnošću. Sa jedne strane, bilo
bi shvatljivo da se sabiju efekti individualizacije same mobilnosti. Do
sada se velikim delom podrazumevalo da je mobilnost individualna
mobilnost. Porodica, a sa njom ţena, prihvata je. Alternativa koja tu
iskrsava: ţenino odricanje od karijere (sa svim dugoroĉnim
posledicama) ili porodica u obliku špage (kao prvi korak na putu ka
razvodu) ostavlja se braĉnom paru kao liĉni problem. Nasuprot tome,
trebalo bi isprobati i institucionalizovati partnerske tipove mobilnosti
na trţištu rada po principu: ako ga ţeliš ili je ţeliš, moraš i za nju ili
njega da stvoriš mogućnost za zaposlenje. Zavod za zapošljavanje
morao bi da za porodice organizuje profesionalno savetovalište i
posredovanje. I preduzeća (drţava) bi trebalo ne
samo da se zaklinju u „vrednosti porodice", nego i da pomognu da se

one osiguraju putem partnerskih modela zapošljavanja (moţda preko
više organizacija). Paralelno bi trebalo ispitati da li bi u odreĊenim
oblastima (na primer, na trţištu akademskog rada sa kraćim radnim
vremenom) mogle da se redukuju postojeće prinude na mobilnost. Na
istoj liniji nalazi se socijalno i pravno priznavanje imobilnosti iz
porodiĉno-partnerskih razloga. Za oĊmeravanje „raspoloţenja" za
promene radnog mesta morali bi se uzeti u obzir i rizici po porodicu.
U svakom sluĉaju, s obzirom na postojanu masovnu ne-
zaposlenost od preko dva miliona (u SRN - prim. prev,), zahtev za
redukovanjem opšte mobilnosti deluje još nerealnije nego što već
jeste. Sliĉni efekti moţda bi se mogli postići sa sasvim drugih polaznih
taĉaka, na primer, da se ukupno oslabi veza između učešća na trţištu
rađa i obezbeđenja egzistencije, bilo da se poveća socijalna pomoć u
pravcu minimalnog dohotka za sve graĊane, bilo da se problemi
zdravstvenog i starosnog osiguranja regulišu nezavisno od
dohodovnog rada itd. Ovo popuštanje zavrtanja na trţištu rada ima
svoju tradiciju (garancije socijalne drţave, smanjenje radnog vremena
itd.). Ono suprotnim razvojem, koji se ispoljava u masovnoj neza-
poslenosti - navala ţena na trţište rada istovremeno sa smanjenjem
obima rada povećanjem produktivnosti (o ovome Šesti odeljalc) -
ionako stoji na dnevnom redu društva.
Ali ĉak „porodici naklonjena" prigušena dinamika trţišta rada
bila bi samo jedna strana rešenja. Socijalna koegzistencija ljudi
morala bi ponovo da se omogući. Primarna porodica, istanjena u
svojim socijalnim odnosima, predstavlja ogromno intenziviranje rada.
Mnoge probleme koje bi mogle lako ili lakše da reši više porodica
zajedno, postaju dugoroĉno opterećenje, ako se neko sam suoĉi sa
njima. Najbolji primer za ovo jesu zadaci i brige roditelja. Ali grupe
koje ţive i pomaţu jedne druge obuhvatajući više porodica većinom su
iskljuĉene već samim stambenim situacijama. Profesionalna mobilnost
i teţnja ka tome da se ţivi sam već su postali deo stvarnosti. Stanovi se
smanjuju. Oni se i dalje kroje za individualnu mobilnost po
216 Ulrih Bek
rodice. Iz idejnih nacrta stanova, kuća i stambenih ĉetvrti iskljuĉuje se

mogućnost da više porodica ţeli zajedno da ţivi i da zajedno bude
mobilno. Pri tom je ovo samo jedan primer. Nisu samo arhitektura,
planiranje grada itd. ono što propisuje individualizaciju i iskljuĉuje
društveni ţivot. Teško da ima granica fantaziji o konkretnim
promenama. Vaspitanje dece moglo bi se, na primer, olakšati ne samo
omogućavanjem komšijske pomoći, nego i novim specijalnostima -
„dnevne majke" - ili školskim sistemom koji roditeljsku ispomoć ne
ĉini sastavnim delom „tajnog nastavnog programa" itd.
O pitanju mogućnosti realizovanja i finansiranja „ove utopije"
izvesno je da se moţe nešto reći. Ali to ovde nije naša tema. Ovde se,
u suštini, mnogo više bavimo teorijskim argumentom, naime time da
pokaţemo pogrešnost alternative izmeĊu porodiĉnog konzervativizma
i usaglašavanja trţišta. Razume se da se ovim ili drugim
institucionalnim promenama uvek moţe stvoriti i osigurati prostor za
mogućnosti. Sami muškarci i ţene moraju da otkriju i isprobaju nove
forme zajedniĉkog ţivota sa druge strane staleški dodeljenih uloga.
Time mnogo naruţene „izbeglice privatnosti i prisnosti" dobijaju
centralni znaĉaj. Samo na prvi pogled izgleda da je društveni pokret
sedamdesetih godina utonuo u „subjektivnu samorefleksiju". Bez
obzira kako je ĉovek u stanju da to sagleda, danas se obavlja teţak rad
u svakodnevici odnosa i veza unutar i izvan braka i porodice pod
teretom naĉina ţivljenja, nepodesnih za budućnost. Moramo se odvići
da ukupne promene, koje se ovde pojavljuju, smatramo privatnim
fenomenom. Ono što se tu nakupilo u senzitivnoj praksi svake vrste
zajedniĉkog ţivota, u pokušaju renoviranja odnosa izmeĊu polova, ne
obazirući se na iskustva unazaĊenja, u oţivljenoj solidarnosti,
baziranoj na podeljenom i dopuštenom ugnjetavanju, potkopava društvo
moţda ĉak drugaĉije nego „strategije promene sistema", koje ostaju u
visinama svojih teorija (up. G. Muschg. 1976, str. 31).* Regre-
* Rajner Marija Rilke, koji je mnogo znao o zabludama koje se ovde uopštavaju, već je na
prekretnici veka (1904) izrazio nadu: „Devojke i ţene, u njihovom novom
sije u progresu rezultiraju iz mnogo toga. Ali sigurno i iz tereta

protivstavljajućih institucionalnih uslova. Za mnogo toga što se
muškarcima i ţenama danas obija o glavu, oni nisu liĉno odgovorni.
Ako ovaj pogled prokrĉi sebi put, postiglo bi se mnogo, moţda ĉak
pribavljanje politiĉke energije, potrebne za ove promene.
vlast itom razvoju samo će privremeno bit i podraţavaoci muške valjanosti i ne -valjanosti i sledbenici
muških profesija. Posle nesigurnosti takvih prelaza pokazaće se da su ţene prošle obilje i promenu onog
(ĉesto smešnog) prerušavanja, kako bi svoju vlast itu suštinu oĉistile od izopaĉujućih uticaja drugog
pola... Ova ĉoveĉnost ţene, roĊena u bolu i poniţenju, pojaviće se kada se ona otrese konvencija
samoţenskosti u preobraţajima svoga spo ljašnjeg stanja, a muškarci koji još ne osećaju da to dolazi,
biće time iznenaĊeni i pogoĊeni. Jednoga dana će (za šta već danas, bar u nordijskim zemljama, govore
i svet le pouzdani znaci), postojat i tip devojke i ţene, ĉije ime neće više znaĉit i samo supr otnost od
muškog, već nešto za sebe, nešto pri ĉemu se ne misli ni na kakvu dopunu ili granicu, nego samo na ţivot
i postojanje - ţenski ĉovek. Ovaj napredak će (pre svega, protiv volje nadmašenih muškaraca)
preobrazit i doţivljaj ljubavi, koji je sada pun zabluda, iz temelja ga promenit i, preinaĉit i ga u jedan
odnos koji znaĉi ĉovek prema ĉoveku, a ne ĉovek prema ţeni. A ova ĉoveĉnija ljubav ( koja će se
manifestovati beskonaĉno paţljivo i tiho, i dobro i jasno u vezivanju i rastajanju, liĉiće na onu ljubav
koju pripremamo sa takvim naporom i borbom, ljubav koja se sastoji u tome da se dve usamljenosti št ite,
ograniĉavaju i pozdravljaju" (Rainer Maria Rilke, Briefe, Frankfurt/Main. 1980, str. 79 i sl.)
Peti odeljak
Individualizacija, institucionalizacija i
standardizacija životnih situacija i
biografskih matrica
"Individualizacija" - jedan hiperznaĉajan pojam. Nejasan, moţda ĉak

abominacija, ali koji ukazuje na nešto što je vaţno. Do sada se
pokušavalo da mu se pribliţi sa strane onoga što je znaĉajno, sa strane
realnosti. Klupko znaĉenja ove reĉi pri tom je, koliko je to bilo
moguće, ostavljeno po strani. U dva argumentacijska koraka
pridodaćemo sada nekoliko pojmovnih i teorijskih objašnjenja. Prvo
će se skicirati jedan opšti, analitiĉki, u isto vreme neistorijski model
individualizacije; ovde se moţe videti mnogo toga iz klasiĉne rasprave K.
Marksa preko M. Vebera do E. Dirkema (E. Durkheim) i G. Zimela (G.
Simmel), a moţda i iznaći neki centralni nesporazumi. Drugo, ovaj
„model" će se dopuniti i objasniti preko prethodnih izlaganja,
primenjujući ga na posleratne uslove u Saveznoj Republici Nemaĉkoj.
Tako će se teorija o individualizaciji zgusnuti u centralnu tezu: ono što
se manifestuje poslednje dve decenije u Saveznoj Republici Nemaĉkoj
(a moţda i u dragim industrijskim drţavama na Zapadu), ne moţe se
više razumeti u okvira postojećih konceptualizacija kao promena
svesti i poloţaja ljudi, nego se mora shvatiti - neka mi se oprosti na
ovoj monstruoznoj reĉi - kao poĉetak jednog novog modusa podruštvlja-
220 Ulrih Bek
vanja, kao neka vrsta „metamorfoze" ili „kategorijalne promene" u

odnosu izmeĊu pojedinca i društva.*
1. Analitičke dimenzije individualizacije
„Individualizacija" nije pojava ni izum druge polovine XX veka.

Odgovarajući „individualizovani" stilovi ţivota i ţivotne situacije
naĊeni su u renesansi (Burkhart/Burckhard), u dvorskoj kulturi
srednjeg veka (Elijas/Elias), u unutrašnjoj askezi protestantizma
(Maks Veber), u oslobaĊanju seljaka od staleške potĉinjenosti (Marks)
i u XIX i ranom XX veku u slabljenju meĊugeneracijskih porodiĉnih
veza (Imhof), kao i u procesima mobilnosti - na primer, bekstvo sa sela
i brzi rast gradova (Lederer/Lederer), (Koka/Kocka) itd. U ovom
opštem smislu „individualizacija" se odnosi na odreĊene
subjektivno-biografske aspekte civilizacijskog procesa (u smislu N.
Elijasa), naroĉito u svom poslednjem stadijumu industrijalizacije i
modernizacije (sadrţajno u smislu E. Bek-Gernshajm, a metodski u
smislu K. M. Bolte): modernizacija ne vodi samo u formiranje jedne
centralizovane drţavne moći, u koncentracije kapitala, u jednu sve
gušće izatkanu mreţu podela rada i trţišnih odnosa, u mobilnost,
masovnu potrošnju itd. Ona isto tako vodi - i tu smo stigli do opšteg
modela - u jednu trostruku „individualizaciju": odvajanje od istorijski
propisanih socijalnih formi i veza u smislu tradicionalnih odnosa
vladanja i staranja („dimenzija oslobaĊanja"), gubitak tradicionalne
sigurnosti u odnosu na praktiĉno znanje, veru i vodeće norme
(„dimenzija demistifikacije") i - ĉime se znaĉenje pojma istovremeno
pretvara u svoju suprotnost - jedan novi tip socijalnog integrisanja
(„dimenzija kontrole, odnosno reintegracije").
Ove tri dimenzije - izdvajanje (odnosno oslobaĊanje), gubitak
stabilnosti, ponovna integracija - jesu već po sebi ne
* Sliĉno verovatno imaju na umu i M. Koli /M. Kohli i G. Robert /G. Robert (1984), kad govore
o „individualnosti kao (istorijski novoj) formi podruštvljavanja".
pregledan rezervoar nesporazuma. Oni ĉine jedan opšti, neistorijski

model individualizacije. Ĉini mi se d a j e ipak bitno da ovaj model
pojmovno diferenciram na osnovu jedne druge dimenzije: naime,
prema (objektivnoj) ţivotnoj poziciji i (subjektivnoj) svesti (identitet,
personalizacija). Tako nastaje tabela sa šest polja:
Individualizacija
Ţivotna situacija Svest/identitet

objektivno subjektivno
oslobaĊanje
gubitak stabilnosti
vrsta kontrole
Glavni nesporazum koji je povezan sa reĉju „individualizacija"

proizlazi iz poistovećivanja sa desnim gornjim poljem: kod mnogih se
javlja asocijacija da je „individualizacija" individuacija jednako
personalizacija jednako neponovljivost jednako emancipacija. To je
moţda taĉno. Moţda, ali moţda je i suprotno taĉno. O celoj desnoj strani
do sada je rečeno malo ili skoro ništa. To bi bila posebna knjiga. U suštini su
se izlaganja ograniĉavala na levu objektivnu stranu. To znaĉi: pod
individualizacijom se podrazumevala istorijsko-sociološka, društve-
noistorijska kategorija, kategorija koja stoji u tradiciji prouĉavanja
ţivotnih pozicija i biografija i vrlo dobro ume da razlikuje izmeĊu
onoga što se dogaĊa sa ĉovekom i onoga kako se oni nose sa tim u svom
ponašanju i svojoj svesti.* Naspram
* U suštini je desna strana centralna tema kritike kulture - „kraj individue" - kao kod Adorna
(Adorno) i Landmana (Landmann). Na drugi naĉin su odgovarajuće problemske postavke stvar teorije
socijalizacije i njenog istraţivanja (kako je npr. saţeta kod Go jlena/Geulen). Moj je utisak da ovde
spadaju i novija razmišljanja N. Lumana o „autopoiesis svesti" (1985), vidi saţeto i G. Nuner/G.
Nunncr-Vinkler/Winkler (1985).
222 Ulrih Bek
onih problemskih postavki, koje su primamo orijentisane na svest,

identitet, socijalizaciju i emancipaciju, glavno pitanje ovog dela je:
Kako se „individualizacija" moţe shvatiti kao promena ţivotnih
situacija i biografskih matrica? Koji model ţivotnih situacija, koji tip
biografije se probija u uslovima razvijenog trţišta rada?
2. Posebnosti procesa individualizacije u Saveznoj

Republici Nemačkoj
Kako se ovaj opšti model moţe konkretizovati na posleratnom

razvoju Savezne Republike Nemaĉke? Dakle: Koje su to socijalne
forme i sigurnosti staranja kojih se ljudi oslobaĊaju? Koji su to uslovi
i mediji koji unapreĊuju ovo oslobaĊanje? U koje nove forme kontrole
i podruštvljavanja one vode?
Do sada su razraĊene dve ţiţne taĉke oslobaĊanja. Dve druge se
ocrtavaju za budućnost (i tema su sledećeg odeljka). Prvo smo bili
suoĉeni sa odvajanjem od staleški označenih društvenih klasa, koje se
moţe pratiti unatrag sve do poĉetka ovog veka, ali koje u Saveznoj
Republici Nemaĉkoj sada dobija jedan nov kvalitet. Ova oslobaĊanja
odnose se na socijalne i kulturne klasne veze u oblasti reprodukcije.
Pri tom njih, naravno, prate i promene u oblasti proizvodnje: opšte
podizanje nivoa obrazovanja i raspoloţivog dohotka, ozakonjenje
radnih odnosa, promene u socijalnoj strukturi itd. uz zadrţavanje
bitnih socijalnih odnosa nejednakosti (up. najposle Bolte/Hradil
1984.; Schafers 1985). Ovo se moţe opisati na promenama struktura
porodica, stambenih uslova, prostornih raspodela, susedskih odnosa,
ponašanja u slobodno vreme, klupskih ĉlanstava itd. (up. i Her-
kommer, 1983). Ovo „ukidanje proleterskog miljea" (J. Mooser, 1983)
odraţava se - projektovano na ukupnu socijalnu strukturu - u
endemskim teškoćama da se protumaĉe modeli istraţivanja klasa i
slojeva na jedan empirijski sadrţajan naĉin u odnosu na tendencije ka
diferencijaciji i pluralizaciji. Ove teškoće su sa
jedne strane odvele u metodski skriveni konvencionalizam u određivanju granica

između slojeva (za prvi primer K. M. Bolte, 1958), a na drugoj strani u
povratak u neistorijsku aprior- nost klasnog antagonizma. Druga ţiţna taĉka
oslobaĊanja leţi u promenama poloţaja ţena. Ţene se oslobaĊaju od
braĉnog staranja, materijalnog kamena temeljca tradicionalne egzi-
stencije domaćice. Time ĉitava struktura porodiĉnih veza i staranja
pada pod pritisak individualizacije. Tako se formira tip porodice po
ugovoru na određeno vreme , u kojoj individue, orijentisane na obrazovanje,
trţište rada i profesiju, ukoliko u samom poĉetku ne daju prednost
vanporodiĉnim formama ţivota, ulaze u jedan svojevrstan odnos na
opoziv, pun protivureĉnosti, sa ciljem regulisanja razmene emocija.*
Pored klasnih kultura i struktura porodiĉnih odnosa postoje dve
ţiţne taĉke za oslobaĊanje. One više nemaju svoja ishodišta u sferi
reprodukcije, nego u sferi proizvodnje i pojavljuju se kao oslobaĊanja
u odnosu na profesiju i preduzeće. Misli se naroĉito na flelcsibilizaciju
radnog vremena i decentralizaciju radnog mesta (od kojih je rad za
kompjuterom kod kuće ekstremni sluĉaj). Na taj naĉin nastaju novi tipovi
fleksibilne, pluralizovane hipozaposlenosti (vidi Šesti odeljak). Oni pokreću
(socijalno-pravne) probleme staranja i istovremeno omogućavaju
nastajanje novih tipova ţivotnih situacija i matrica biografskog
razvoja.
Toliko ukratko o argumentaciji ove taĉke. A sada o pro-
duktivnijem pitanju: Koji modus reintegracije i kontrole je povezan sa ovim
nastajućim individualnim situacijama? O tome, pre svega, tri teze:
(1) Jedna bitna posebnost procesa individualizacije u Saveznoj
Republici Nemaĉkoj leţi u njenim poslediccima: on se više ne moţe
zaustaviti nekom socijalnom referencijalnom
* Da ovo no podrazumeva samo odnose izmeĊu roditelja, nego i poloţaj dece / omladine, pokazali
su u vezi sa rezultatima Šelove studije o omladini Fuks/Fuchs, a nedavno teorijski temeljno L.
Rosenmayr, 1985, W. Hornstein, 1985. i M. Bacthge, 1985; o posebnim problemima ţenske omladine i
mladih radnica vidi naroĉito Bilden/Diezmger, 1982.
224 Ulrih Bek
jedinicom u oblasti reprodukcije. Veoma šematski izraţeno: namesto

staleţa više ne dolaze društvene klase, a namesto društvenih klasa više
ne dolazi stabilni referencijalni okvir porodice. Sam pojedinac (on ili
ona) postaje reproduktivna jedinica društvenog u svetu ţivota. Ili
drugim recima: raspada se porodica kao „pretposlednja" sinteza
ţivotnih situacija izmeĊu generacija i polova, a individue unutar i
izvan porodice postaju akteri svoje trţišno odreĊene egzistencije, kao
i planiranja i organizovanja svojih biografija.
(2) Ali ovu diferencijaciju „individualnih poloţaja" istovremeno
prati visok stepen standardizacije. Taĉnije reĉeno: Upravo mediji, koji
izazivaju individualizaciju, izazivaju i standardizaciju. To se odnosi na
trţište, novac, zakon, mobilnost, obrazovanje itd., svagda na razliĉit
naĉin. Individualne situacije koje nastaju u potpunosti su zavisne od
trţišta (rada). One su takoreći širenje trţišne zavisnosti u sve pore
(obezbeĊivanja) egzistencije, one su njihov kasni rezultat u fazi
socijalne drţave. One nastaju u potpuno etabliranom trţišnom društvu
i društvu trţišta rada, koje jedva da poznaje ili ne poznaje
tradicionalne mogućnosti staranja. Već je G. Zimel grafiĉki
demonstrirao kako novac istovremeno individualizuje /'
standardizuje. To se odnosi ne samo na novĉano zavisnu masovnu
potrošnju i „oslobaĊanja na trţištu rada", nego i na odvajanje od i
ponovno vezivanje za trţišno društvo usavršavanjem,
ozakonjivanjem, scijentizacijom itd.
(3) Istovremenost individualizacije, institucionalizacije i
standardizacije još nedovoljno obuhvata nastajuće individualne
situacije. One, naime, pokazuju jedan novi karakter. Zahvataju
odvojene oblasti privatne sfere i različite oblasti javne sfere. Nisu više
samo privatne situacije, nego su uvek i institucionalne. Imaju
protivureĉno dvostruko lice institucionalno zavisnih individualnih
poloţaja. Ono prividno spoljašnje kod institucija postaje ono
unutrašnje u individualnoj biografiji. Ovaj oblik ţivotnih situacija
koji prelazi institucionalne granice nastaje upravo iz njihove
institucionalne zavisnosti (u najširem smislu): osloboĊene individue
postaju zavisne od trţišta rada i
zbog toga od obrazovanja, potrošnje, od socijalno-pravnih propisa i

staranja, od planiranja saobraćaja, potrošaĉkih ponuda, mogućnosti i
moda u medicinskom, psihološkom i pedagoškom savetovanju i
staranju. Sve to ukazuje 11a institucionalno zavisnu kontrolnu strukturu
individualnih situacija. Individualizacija postaje najprogresivnija
forma podmštvljavanja, koja zavisi od trţišta, prava, obrazovanja itd.
3. Institucionalizacija biografskih matrica
Klasne razlike 1 porodiĉni odnosi nisu stavljeni van snage u toku

procesa individualizacije, već pre u pozadinu u odnosu na
novonastajući „centar" biografskog ţivotnog plana. Istovremeno
nastaju nove zavisnosti. One ukazuju na imanentne antagonizme u
procesu individualizacije. U razvijenoj modemi individualizacija se
odvija u opštim uslovima procesa podmštvljavanja, koji u sve većoj
meri ĉini nemogućim individualna osamostaljivanja: pojedinac se,
doduše, odvaja od tradicionalnih veza i odnosa staranja, ali ih menja
za prinude trţišta rada i potrošaĉke egzistencije 1 u njima sadrţane
standardizacije i kontrole. Namesto tradicionalnih veza i društvenih
formi (društvene klase, primarna porodica) dolaze sekundarne
instance i institucije koje daju peĉat biografiji pojedinca i ĉine je za-
visnom od moda, odnosa, konjunktura i trţišta, suprotno predstavi 0
individualnom raspolaganju, koja se ustanovljava kao oblik svesti.
Upravo tako individualizovana privatna egzistencija postaje sve
jaĉe i oĉiglednije zavisna od odnosa i uslova koji potpuno izmiĉu
njenom domašaju. Paralelno nastaju konfliktne, riziĉne i
problematiĉne situacije, koje po svom poreklu i obliku odbacuju svaku
individualnu obradu. Kao što je poznato, one obuhvataju gotovo sve
što se društveno i politiĉki diskutuje i što je sporno: od takozvanog
„grubog ili finog socijalnog sita" preko pregovora o platama i radnim
uslovima do odbrane birokratskih
226 Ulrih Bek
samovoljnosti, pruţanja obrazovnih mogućnosti, regulisanja

saobraćajnih problema, zaštite od uništavanja okruţenja itd.
Individualizacija zahvata upravo opšte društvene uslove, koji ĉak
manje nego ikada dopuštaju individualnu autonomnu privatnu
egzistenciju.
Staleški obojeni biografski ritmovi klasne kulture i porodice
preklapaju se ili zamenjuju institucionalnim biografskim matricama: ulazak i
izlazak iz obrazovnog sistema, ulazak i izlazak iz dohodovnog rada, ili
socijalno-politiĉko fiksiranje starosne granice za penziju. A sve ovo
postoji u popreĉnom preseku biografije (u doba detinjstva,
adolescencije, zrelosti, penzionisanja i starosti), kao i u dnevnom
ritmu i ekonomisanju vremenom (usklaĊivanje porodiĉne, obrazovne i
profesionalne egzistencije). Podruĉje preklapanja naroĉito je jasno u
sluĉaju „standardne biografije" ţena. Dok muškarce u njihovim bio-
grafijama mnogo ne dotiĉu porodiĉni dogaĊaji, ţene vode jedan
kontradiktoran porodiĉno i institucionalno obojen dvostruki ţivot. Za
njih još uvek vaţi porodiĉni ritam, a u većini sluĉajeva već i obrazovni i
profesionalni ritam, odakle nastaju konfliktna zaoštravanja i
neprestano neusaglasivi zahtevi.
Individualizacija znaĉi trţišnu zavisnost u svim dimenzijama
ţivljenja. Forme egzistencije koje nastaju jesu izolovano masovno
trţište, nesvesno samog sebe i masovna potrošnja paušalno skiciranih
stanova, nameštaja, artikala za dnevnu potrošnju, kao i mišljenja,
navike, stavovi i ţivotni stilovi, lansirani i usvojeni preko masovnih
medija. Drugim reĉima, individualizacija prepušta ljude jednoj spoljnoj
kontroli i standardizaciji, koje su bile nepoznate u enklavama staleških i
porodiĉnih subkultura.
Ovi naĉini na koje se institucije utiskuju u biografiju znaĉe da su
regulative u obrazovnom sistemu (npr. vremena obrazovanja), u
profesionalnom sistemu (npr. radna vremena na dnevnoj osnovi i u
ukupnoj biografiji) i u sistemu socijalne zaštite direktno zahvaćene fazama
u biografiji ljudi: institucionalna odreĊivanja i mtervenisanja
istovremeno su (implicitno) i odreĊivanja i intervenisanja u ĉovekovoj
biografiji. Povećanjem
minimuma godina za deĉije vrtiće ţenama se, na primer oteţava ili

onemogućava da spoje majĉinske i profesionalne obaveze (što takoĊe
znaĉi: ţene se istiskuju sa trţišta rada). Smanjenjem starosne granice
za penziju ukazom se povećava duţina „socijalnog starosnog doba" za
ĉitavu jednu generaciju (sa svim propratnim problemima i
mogućnostima). Istovremeno se pre- duzima jedna preraspodele
participacije rada na sledeće mlade generacije. Stoga upravo
individualizacija znaĉi: institucionalizacija, institucionalno oblikovanje i
stoga mogućnost da se biografije i ţivotne situacije politički uobličavaju.
Njihovo uobliĉavanje većinom se odvija „neviĊeno" kao „latentni spo-
redni efekat" odluka koje se eksplicitno odnose na interne
organizacijske stvari (obrazovni sistem, trţište rada, dohodovni rad
itd.). Jedan gotovo ţivopisan primer - televizija - moţe da ilustmje ovu
vezu.
Televizija izoluje i standardizuje. Sa jedne strane, ona oslobaĊa
ljude od tradicionalno oblikovanih i povezanih konteksta
konverzacije, iskustva i ţivota. Ali u isto vreme svi se nalaze u sliĉnoj
situaciji: svi konzumiraju institucionalno fabri- kovane televizijske
programe i to od Honolulua do Moskve i Singapura. Individualizacija
- preciznije: oslobaĊanje od tradicionalnih ţivotnih konteksta -
praćena je unifikacijom i standardizacijom naĉina ţivljenja, ĉak u
porodici svako sedi izolovan i zuri u televizor. Na taj naĉin nastaje
slika socijalne strukture jedne individualizovane masovne publike ili -
oštrije formulisano - standardizovano kolektivno biće izolovanih ma-
sovnih eremita (up. G. Anders, 1980).
Ovo se u isto vreme dogaĊa trcmskulturalno i transnacionalno. Ljudi
se prelazeći staleške granice sreću širom sveta, takoreći svako veĉe, na
centralnom mestu u selu, pred televizorom, i konzumiraju vesti. U tom
smislu se individualne situacije više ĉak ne mogu odrediti u svojoj
institucionalnoj zavisnosti od nacionalnih drţava. Oni su deo globalno
standardizovane medijske mreţe. Više od toga: institucionalne i
nacionalne granice u jednom odreĊenom smislu više nisu va- lidne.
Preko medija mi vodimo neku vrstu prostorno i socijalno
228 Ulrih Bek
dvostrukog ţivota. Mi smo istovremeno ovde i negde drugde; mi smo

sami sa sobom, a ipak slušamo isti koncert Njujorške filharmonije, ili
smo dok ovde izolovani veĉeramo svi sau- ĉesnici i posmatraĉi
strašnih scena iz graĊanskog rata u Libanu. Moţe se ĉak reći da ove
ţivotne situacije ukazuju u svojoj „bilokalnosti" na jednu
individualno-institucionalno šizofrenu strukturu. Doduše, sa sasvim
razliĉitim mogućnostima da se ona iznutra ili spolja prozre.
Transparentnost je sasvim ograniĉena ako ste unutra, ali je moguća za
one koji su spolja ili gore. Granice izmeĊu unutra i spolja istovremeno
postoje i ne postoje.
Sa ovim su povezani i novi tipovi političkih mogućnosti kontrole i
uticaja. Imajući u vidu televizijske navike širokih slojeva populacije
(koje izazivaju simptome povlaĉenja ako se ne upraţnjavaju),
televizijski program istovremeno oblikuje i dnevni i nedeljni porodiĉni
raspored.
Privatna sfera nije ono što izgleda da jeste: sfera koja je odvojena
od okruţenja. Ona je spoljna strana odnosa i odluka, ola'enuta unutra i
učinjena privatnom, koje se donose negde drugde: u televizijskim
stanicama, u obrazovnom sistemu, u firmama, na trţištu rada, u
sistemu saobraćaja itd., uz veliku dozu neobaziranja na
privatno-biografske posledice. Ko ovo ne vidi, pogrešno shvata jednu
suštinsku i osnovnu karakteristiku socijalnih naĉina ţivljenja u fazi
razvijene modeme: preklapanje i umreţavanje nastajuće
individualizovane privatnosti sa naizgled institucionalno odvojenim
oblastima i proizvodnim sektorima obrazovanja, potrošnje,
saobraćaja, proizvodnje, trţišta rada itd.
Sa ovom institucionalnom zavisnošću raste podloţnost krizama
nastajućih individualnih situacija. Institucionalna zavisnost ne postoji
svuda, nego u odreĊenim prioritetima. Kljuĉ ţivotne sigurnosti leţi u
trţištu rada. Podobnost za trţište rada iziskuje obrazovanje. Kome je
jedno ili drugo uskraćeno, suoĉava se sa društvenim i materijalnim
Ništa. Bez odgovarajućih svedoĉanstava o obrazovanju situacija je
isto onoliko strašna kao i sa svedoĉanstvima, ali bez odgovarajućih
dohodovnih
radnih mesta. Tek u ovim uslovima u društvenom smislu padaju u

bezdan oni koji su odbijeni već kod ulaza u profesionalni obrazovni
sistem. Spremnost na uĉenje ili odbijanje uĉenja postaje pitanje ulaska
ili izlaska u društvo ili iz društva. U isto vreme konjunkturnim i
demografskim „usponima i padovima" čitave generacije mogu da budu
bačene na margine egzistencije. To znaĉi: institucionalno zavisne
individualne situacije omogućavaju generacijski specifiĉna
zapostavljanja ili favori- zovanja u odgovarajućim „oglednim
grupama". Ali one se uvek manifestuju kao nedovoljna briga i staranje
drţavnih institucija, na koje se na taj naĉin vrši pritisak da spreĉe,
odnosno kompenzuju institucionalno unapred programiran
nedostatak šansi ĉitavih generacija, faza ţivota i starosnih nivoa
pravnim odredbama i preraspodelama socijalne drţave.
institucije delaju u pravno fiksiranim kategorijama „normalnih
biografija", koje su sve manje u vezi sa stvarnošću. Kiĉma normalnih
biografija je normalan radni odnos. Tako je socijalni sistem sigurnosti
skrojen prema taĉki preseka uĉešća u dohodovnom radu. Istovremeno
raste broj onih koji uprkos spremnosti ne uspevaju ili samo s naporom
uspevaju da uĊu u sistem zapošljavanja. U osnovi socijalnog
osiguranja nalaze se standardi normalnosti, koji zbog konstantne
masovne nezaposlenosti sve manje mogu da se realizuju i kojima sve
manje odgovara razvoj ţivotnih uslova u porodici i izmeĊu muškaraca
i ţena. Koncepciju „hranitelja porodice" potisnula je porodica sa
podeljenim ulogama hranitelja i staratelja, odgajivaĉa i va- spitaĉa
dece, koje se menjaju u zavisnosti od faza i odluka. Namesto
„potpunih" došle su razliĉite varijante „nepotpunih" porodica. Sve
veća grupa samohranih oĉeva suoĉava se sa diskriminacijom zakona o
razvodu, koji je fiksiran za monopol majke.
Društvo koje se razvija iz osovina naĉina ţivljenja industrijskog
društva - socijalne klase, primarna porodica, uloge polova i profesija -
suoĉava se sa sistemom institucija staranja, upravljanja i politike, koje
sada sve više preuzimaju neku vrstu funkcije zastupnika industrijske
epohe koja je na zalasku. One
230 Ulrih Bek
normativno, pedagoški, disciplinujuće utiĉu na ţivot koji „odstupa"

od oficijelnih standarda normalnosti. Postaju zakleti pobornici
nekadašnjih sigurnosti, koje još vaţe za samo jedan sve manji deo
populacije. Tako se zaoštravaju suprotnosti između institucionalno
zamišljene i društveno vaţeće „normalnosti", a konstrukcija
industrijskog društva preti da sklizne u nonna- tivno-pravnu sferu.
Institucionalnom zavisnošću mdividualizovano društvo u isto
vreme postaje podloţno svim mogućim konfliktima, vezama i
koalicijama, suprotnim od tradicionalnih klasnih granica. Suprotnost
strana na trţištu rada povlaĉi se kao odreĊena suprotnost, a u centar
stupaju raznovrsni oblici, kroz koje potisnuta društvenost uvek
konfliktno probija u privatni ţivot: moţda su to dogaĊanja poput
planiranog prolaska ulice u blizini sopstvene bašte, po decu sve gore
stanje u školi, ili izgradnja deponije nuklearnog otpada u našoj blizini,
koja izazivaju prodiranje u svest aspekata „kolektivne sudbine".
Odluĉujuće je, meĊutim, kako se institucionalno oblikovana
sudbina pojavljuje u ţivotnom kontekstu ljudi u mdivi- dualizovanom
društvu, kako se percipira i obraĊuje. Ako bismo ovo ţeleli da
iskaţemo nekom metaforom, mogli bismo reći: konkavno ogledalo
klasne svesti puca, ali se ne raspada, a svaki komad srĉe reflektuje
sopstvenu totalnu perspektivu, a da pri tom površina ogledala,
razuĊena u fine i grube naprsline, nije u stanju da oblikuje zajedniĉku
sliku. Kako se ljudi u talasima individualizacije oslobaĊaju socijalnih
veza i privatizuju, pojavljuje se dvostruki efekat. Sa jedne strane,
opaţajne forme postaju privatne, a u isto vreme i - zamišljene u
vremenskoj osi - neistorijske. Deca već više ne znaju ţivotni kontekst
roditelja, a kamoli babe i dede. To znaĉi da se vremenski horizonti
ţivotne percepcije sve više suţavaju, dok se konaĉno u gra niĉnom
sluĉaju istorija ne pretvori u (večnu) sadašnjost i sve ne poĉne da se
okreće oko ose sopstvenog Ja, sopstvenog ţivota. Sa druge strane,
smanjuju se oblasti gde zajedno artikulisano delanje afirmiše
sopstveni ţivot, a rastu pritisci da se sopstvena
biografija samostalno oblikuje i to i tamo i upravo tamo gde nije ništa

drago do produkt odnosa.
Individualizacija znaĉi u ovom smislu da se biografija ĉoveka
oslobaĊa unapred datih šematizovanih fiksacija i stavlja otvoreno i
zavisno od odluka u rake svakog pojedinca. Broj biografija, koje su u
principu zatvorene za odluĉivanje, smanjuje se, a raste broj biografija,
koje su otvorene za odluĉivanje, koje se same grade. Individualizacija
ţivotnih pozicija i tokova glasi: biografije postaju „autorefleksivne";
socijalno šematizo- vana biografija transformiše se u biografiju koja je
liĉno stvorena i koja treba liĉno da se stvara. Odluke o školovanju,
profesiji, radnom mestu, mestu stanovanja, braĉnom partnera, broju
dece sa svim svojim odlukama odluka ne samo da se mogu već se
moraju donositi, ĉak i tamo gde je razgovor o „odlukama" visokoparna
kategorija, jer nema ni svesti ni alternativa, pojedinac će morati da
„iskija" posledice svojih nedo- nesenih odluka. To znaĉi:
institucionalnim i biografskim smer- nicama nastaju, moţe se reći,
samosklopive konstrukcije kom- binatornih mogućnosti. Na prelasku iz
„standardne ka biografiji po izboru" (Ley, 1984) stvara se konfliktan i
istorijski ne- uveţban tip „uradi sam-biografije" (Gross, 1985).
„Ili-ili" bogatih i zapostavljenih ţivotnih, odnosno konfliktnih
situacija relativizuje se nagomilavanjem problema po specifiĉnim
fazama ţivota (npr. za mlade ljude konvergencija odluka o braku, deci
i profesiji braĉnog partnera), za koje su privatno i institucionalno
potrebna posebna planiranja i dogovaranja.
U individualizovanom društvu pojedinac pod pretnjom kazne
permanentnom zapostavljenošću mora da nauĉi da sebe shvata kao
centar delanja, kao biro za planiranje u odnosu na sopstvenu
biografiju, svoje sposobnosti, orijentaciju, partnerske odnose itd.
„Društvo" pod uslovima biografije koja se stvara mora individualno
da se tretira kao „promenljiva". Svakako je oskudnost šansi za
obrazovanje problem koji sve pogaĊa; ali šta to znaĉi za kovanje moje
vlastite sudbine, što niko drugi ne moţe da uĉini osim mene? Šta
mogu, šta moram da preduzmem da bih i sa prosekom ocena od 3,5
mogao da studiram me
232 Ulrih Bek
dicinu? Na taj naĉin društvene determinante, koje se usecaju u

sopstveni ţivot, moraju da se shvate kao „promenljive okru ţenja",
koje se „kreativnim merama", koje se tiĉu sopstvenog radijusa delanja,
mogu ublaţiti, izvrdati ili staviti van snage shodno „internim
diferencijacijama" mogućih kontakata i aktivnosti za sopstveni ţivotni
prostor.
Traţi se aktivan model delanja. u svakodnevnom ţivotu, u ĉijem
centru je Ja, koje mu dodeljuje i otvara šanse za delanje i na taj naĉin
omogućava da smisleno i u detalje odradi nove mogućnosti
oblikovanja i odluĉivanja u odnosu na vlastiti ţivot. To znaĉi da iza
intelektualnog maĉevanja pred ogledalom za potrebe vlastitog
preţivljavanja mora da se stvori jedna egocentrična slika sveta, koja
odnos Ja i društva takoreći okreće naglavaĉke i promišlja ga i ĉini
manipulativmm za potrebe individualnog oblikovanja biografije.
Posledica ovoga je da se otvaraju brane za subjektivizaciju i
individualizaciju društveno i institucionalno proizvedenih rizika i
protivureĉnosti. Za pojedinca institucionalne pozicije koje ga
determinišu nisu više samo dogaĊaji i odnosi, koji se preko njega
slamaju, već u najmanju ruku i posledice odluka koje je sam doneo,
koje kao takve mora da sagleda i prema njima dela. Tome pogoduje i
da se ispod ţita menja karakter tipiĉnih dogaĊaja, što pojedinca
izbacuje iz koloseka. Ako je ono što ga je ranije pogaĊalo bilo pre
nekakav „udarac sudbine", poslat od boga ili prirode, na primer rat,
prirodne katastrofe, smrt braĉnog druga, ukratko, dogaĊaj za koje sam
nije snosio nikakvu odgovornost - onda su to danas u velikoj meri
dogaĊaji koji se vrednuju kao „liĉni neuspeh", poĉev od nepoloţenog
ispita pa do nezaposlenosti ili razvoda. U individualizovanom društvu,
posmatrano ĉisto kvantitativno, ne povećavaju se samo rizici, već
nastaju i kvalitativno novi oblici liĉnog rizika: stvaraju se, što je
dodatno opterećenje, i novi oblici „zadate krivice". Iz takvih pritisaka
za samoodreĊivanjem, samoplaniranjem i stvaranjem sopstvene
biografije mogle bi na kraće ili duţe staze da nastanu i novi zahtevi u
pogledu obrazovanja, staranja, terapije i politike.
Na kraju da pomenemo poslednju prividno suprotnu ka-

rakteristiĉnu crtu: mdividualizovane biografije, na jednoj strani u
svojim strukturama vezane za sopstveno oblikovanje, gotovo do u
beskraj se otvaraju na drugoj strani. Sve što se u perspektivi teorije
sistema pojavljuje odvojeno, postaje integralni deo individualne
biografije: porodica i dohodovni rad, obrazovanje i zaposlenje,
administracija i saobraćaj, potrošnja, medicina, pedagogija itd.
Granice parcijalnih sistema odnose se na parcijalne sisteme, ali ne na
ljude u individualnim pozicijama, koje zavise od institucija. Ili
nadovezujući se na J. Habermasa: individualne sitaacije nalaze se
poprečno u odnosu na distinkcije sistema i sveta ţivota. Granice
parcijalnih sistema prolaze kroz individualne pozicije. One su takoreći
biografska strana institucionalno razdvojenog. Reĉ je dakle, tako po-
smatrano, o individualizovanim institucionalnim pozicijama, ĉije
zapostavljene odnose i pukotine u ravni sistema permanentno stvaraju
nesuglasice, teškoće u odluĉivanju i pro- tivureĉnosti u i izmeĊu
individualnih biografija. Ţivljenje postaje pod tim uslovima
biografsko ukidanje sistemskih proti- vurečnosti (npr. izmeĊu
obrazovanja i zaposlenja, pravno pretpostavljene i realne standardne
biografije).* Biografija je - nadovezujući se na formulaciju N. Lumana
- zbir racionalnosti parcijalnih sistema, a ni u kom sluĉaju njihovog
okruţenja. I kupovina kafe u obliţnjem dućanu, izmeĊu ostalog,
postaje pitanje sauĉesništva u izrabljivanju radnika na plantaţama u
Juţnoj Americi. I poĉetni kurs iz (anti)hemije zbog sveprisutnosti
pesticida postaje preduslov za opstanak. I pedagogija i medicina,
socijalno pravo i planiranje saobraćaja pretpostavljaju
* Jedna konsekvenca po istraţivaĉku praksu: istraţivanje biografija, koje samo prati tragove
istraţivanja porodice i slojeva, postaje problematiĉno. Onaj ko ţeli da istraţuje standardizaciju i
(implicitnu) polit iĉku uobliĉljivost individualnih situacija, mora da zna i ponešto o obrazovanju,
uslovima zapošljavanja, industrijskom radu, masovnoj potrošnji, socijalnom pravu, siste mu saobraćaja i
urbanom planiranju. Istraţivanje biografije u ovom smislu bi bilo - bar prema oift mc što sc od njega
zahteva - nešto poput interdisciplinarnog socijalnog istraţivanja iz perspektive subjekta - istraţivanje,
koje leţi upravo poprečno u odnosu na šemu spccijalizovanc sociologije.
234 Ulrih Bek
- kako se to lepo kaţe - „misleću individuu", koja se snalazi u ovoj

dţungli prolaznih konaĉnosti zahvaljujući sopstvenom jasnom
sagledavanju. Svi ovi i svi drugi eksperti izruĉuju svoje
protivureĉnosti i prepirke pred pojedinca i otpuštaju ga sa zahtevom,
koji je najĉešće još i dobronameran, da sve to proceni prema vlastitim
predstavama. Decentralizacijom i stvaranjem globalnih medijskih
mreţa biografija se sve više i više oslobaĊa svojih neposrednih
ţivotnih krugova i otvara preko granica zemalja i eksperata u jedan
daljinski moral, koji pojedinca pre- mešta u stanje potencijalnog
konstantnog zauzimanja stava. Dok tone u beznaĉajnost, on
istovremeno prividno biva podignut na tron odakle oblikuje svet. Dok
vlade (još) delaju u sklopu nacionalnih drţava, biografija je već
otvorena ka svet- slcom društvu. Staviše: svetsko društvo postaje deo
biografije, iako se ova trajna prenapregnutost moţe podneti samo su-
protnim reagovanjem: neslušanjem, pojednostavljivanjem, apatijom.
Šesti odeljak
Destandardizacija dohodovnog rada: o

budućnosti obrazovanja i zapošljavanja
Znaĉaj koji je rad stekao u industrijskom društvu nije ni sa ĉim

porediv u istoriji. U gradovima-drţavama stare Grĉke robovima je bio
dodeljen rad, neophodan za opstajanje, koji se apsorbovao u
monotoniji zadovoljenja svakodnevnih potreba, ne ostavljajući
nikakve tragove osim osiguranja ţivota. Slobodni graĊani posvećivali
su se politiĉkom radu i kulturnom stvaranju. I u srednjem veku, kada
je rad još uvek bio manuelan, podela rada imala je jedno drugaĉije
znaĉenje. Plemstvu je rad bio neprimeren. To je bilo nešto za niţe
staleţe. Najsigurniji znaci sveta koji se ruši pojavljivali su se tamo gde
je muški potomak neke ugledne plemićke kuće morao da se lati neke
„graĊanske profesije", tj. da se spusti na nivo medicine ili prava. Da je
neko u to vreme objavio ono što se poslednjih godina izjavljuje o
opadanju ili ĉak nestajanju dohodovnog rada, ljudi ne bi razumeli
poruku ili uzbuĊenje u vezi sa tim.
Znaĉaj dohodovnog rada za ţivot ljudi u industrijskom društvu ne
bazira se na samom radu, bar ne fundamentalno. Izvesno se on, pre
svega, zasniva na ĉinjenici da je utrošak radne snage osnova za
obezbeĊenje egzistencije, upravo individualizovanog naĉina
ţivljenja. Ali i ovo objašnjava samo
236 Ulrih Bek
jedan deo šokova, izazvanih vešću o nestajanju društva rada.

Dohodovni rad i profesija su postali osovina ţivljenja u industrijskom
dobu. Zajedno sa porodicom ova osovina obrazuje bipolarni
koordinantni sistem, u koji je smešten ţivot u ovoj epohi. To se moţe
ilustrovati u tipiĉno idealnom popreĉnom preseku ţivota jednog
nedodirnutog industrijskog sveta. Već u detinjstvu, dok je još
kompletno vezano za porodicu, dete preko svoga oca doţivljava
profesiju kao kljuĉ za otvaranje sveta. Kasnije se obrazovanje kroz sve
stupnjeve dovodi u vezu sa u njemu nepostojećom „drugom stranom"
profesije. Egzistencija odraslih kompletno je u znaku dohodovnog
rada, ne samo zbog vremenskih zahteva kroz sam rad, nego i zbog
vremena provedenog van rada, pre rada i posle rada. Ĉak se „starost"
de- flniše ne-radom. Starost poĉinje tamo gde svet rada otpušta ljude -
svejedno, da li se oni osećaju starim ili ne.
Znaĉaj koji je dohodovni rad stekao u ţivotu ljudi u
industrijskom društvu mgde nije tako jasan kao u situaciji gde se dva
nepoznata ĉoveka sreću i pitaju: „Šta ste Vi?" Oni ne odgovaraju šta je
njihov hobi: odgajivaĉ golubova, niti koja je njihova religijska
pripadnost, npr. katolik ili u odnosu na ideal lepote: „pa vidite,
crvenokosa i imam velike grudi", već sa najvećim podrazumevanjem -
šta je njihova profesija: kvali- fikovan radnik kod Zimensa, što
zapravo izraţava pomerenu sliku sveta. Ako poznajemo profesiju
našeg sagovornika, mislimo da njega (nju) poznajemo. Profesija sluţi
kao meĊusobna identifikaciona matrica, uz ĉiju pomoć ljude, koji je
„imaju", procenjujemo u pogledu njihovih liĉnih potreba, sposobnosti,
njihove ekonomske i društvene pozicije. Ĉudno je da se osoba
izjednaĉuje sa profesijom koju ima. U društvu u kome se ţivot niţe na
konac profesije, ona, u stvari, sadrţi izvesne kljuĉne informacije:
dohodak, status, jeziĉke sposobnosti, moguća interesovanja,
društvene kontakte itd.*
* Uporcdi u vezi sa ovim detaljno U. Bcck, M. Brater, H. -J. Dahcim, Soziologie đer Arbeit umi đer
Berufe, Rcmbek, 1980.
Još sredinom šezdesetih Helmut Šelski govori u ovom smislu o

porodici i profesiji kao dvema velikim formama sigurnosti, koje su
ostale ljudima u moderni. One pruţaju njihovom ţivotu „unutrašnju
stabilnost". U profesiji se pojedincu omogućava pristup u kontekste
društvenog rada. Moţda se ĉak moţe reći da „vlasnik profesije" kroz
iglene uši svog radnog mesta postaje „suobliĉavalac sveta" u malom.
Utoliko profesija (kao i porodica sa druge strane) garantuje osnovna
društvena iskustva. Profesija je mesto na kome se uĉešćem moţe
iskusiti društvena stvarnost, takoreći iz prve ruke.*
Ako na trenutak ostavimo po strani pitanje, da li ova slika na
odgovarajući naĉin odraţava situaciju u šezdesetim godinama, ona u
svakom sluĉaju danas ili u eventualnoj budućnosti više nije validna u
mnogim sferama zapošljavanja. Isto onako kao porodica i profesija je
sa druge strane izgubila svoje nekadašnje sigurnosti i zaštitne funkcije.
Sa profesijom ljudi gube unutrašnji oslonac ţivljenja, nastao sa
industrijskom epohom. Problemi i zahtevi trţišta rada proţimaju ĉitavo
društvo. Industrijsko društvo je i van rada u potpunosti društvo doho-
dovnog rada, u planiranju svog ţivota, u svojim radostima i patnjama, u
svom poimanju ostvarenja, u svom opravdanju nejednakosti, u svojim
zakonima socijalne drţave, u svojoj ravnoteţi moći, u svojoj politici i
kulturi. Ako mu predstoji sistemska promena dohodovnog rada, onda
mu predstoji promena društva.
1. Od sistema standardizovane pune zaposlenosti do sistema

fleksibilne i pluralizovane hipozaposlenosti
O temi masovne nezaposlenosti u zapadnim industrijskim

zemljama još uvek se diskutuje u pojmovima starih spornih
* „Kontinuitet ţivota i kontinuitet profesije danas su za nas veoma tesno pove zani, dok smo mnogo
spremniji da, recimo, menjamo svoje društveno ili regionalno okru ţenje. Relativno lako se danas moţe
promeniti mesto boravka, ĉak zemlja i društvo, a da se ne postane 'bez korena', ako se promenom mogu
saĉuvati profesionalne šanse i profesionalna ostvarenja" (H. Scheilsky. 1972, str. 32).
238 Ulrih Bek
pitanja i kategorija. U gotovo svim politiĉkim i privrednim ta-

borima još preovlaĊuje nada da će u toku konzistentnog stimu- lisanja
privrede u devedesetim doći do nove provale pune zaposlenosti. To da
mi stojimo na poĉetku jednog kontraindu- strijskog procesa
racionalizacije, u ĉijem toku stoje na raspolaganju principi dosadašnjeg
sistema zapošljavanja - a ne samo preslojavanja u strukturi profesija i
kvalifikacija - jeste mogućnost koja se do sada nije sistematski
razmatrala, ni teorijski ni politiĉki.
Bez obzira na sve kontroverze, eksperti su se sloţili bar u jednoj
taĉki: ĉak sa stopom ekonomskog rasta izmeĊu 2% i 4%, visok stepen
nezaposlenosti koji prelazi granicu od dva miliona neće moći da se
eliminiše pre devedesetih. Tek tada će, naime sa dolaskom generacija sa
slabim priraštajem, da se drastiĉno smanji potencijal
„radnosposobnih", koji se jako povećava, a time će i traţnja radnih
mesta da padne ispod nivoa sa poĉetka osamdesetih. U ovo ţongliranje
brojevima ukljuĉene su mnoge nepoznanice: na primer, kontinuirano
povećavanje uĉešća ţena u dohodovnom radu proteklih godina; ili, u
kojoj meri per saldo radna mesta, koja su uništena rapidno rastućom
primenom informacionih tehnologija i automatizacijom u
proizvodnji, mogu da se kompenzuju povećanom proizvodnjom
(procene se kreću izmeĊu 1 naprema 2 do 1 naprema 6); konaĉno, u
kojoj meri se radna mesta sa punim radnim vremenom ne mogu da
preinaĉe u raznorazna radna mesta sa skraćenim radnim vremenom,
ĉime svi dosadašnji proraĉuni, koji u principu volumen dohodovnog
rada iskazuju radnim mestima sa punim radnim vremenom, odlaze
zauvek u prošlost kojoj su zavetovani.
Neizvesnosti ovakvih proraĉuna ne smeju da zavaraju o njihovom
velikom politiĉkom znaĉaju, jer ova procena razvoja predskazuje jednu
dugaĉku iscrpljujuću etapu do duboko u devedesete: ali posle tih
„mršavih" na trţištu rada mogu ponovo da se oĉekuju „plodne" godine
- sa presudnom posledicom da se na taj naĉin zagovara „apolitičnost
zimskog sna" (direktno ili indirektno). Prema toj verziji koja
rasterećuje politiku, sve što je potrebno jesu „prelazne mere", koje
treba doneti da bi se
ublaţila situacija „pogoĊenih meĊugeneracija". Sa osnovnim kursom u

privrednoj politici, politici trţišta rada i politici obrazovanja ne samo
da ne treba, nego je konaĉno nedopustivo da se eksperimentiše.
Ovo tumaĉenje, koje se kako nauĉno tako i politiĉki u velikoj meri
odomaćilo poslednjih godina, dobija i gubi premisom, koja će se ovde
sistematski podvrći sumnji: kontinuitet tradicionalnog sistema
zapošljavanja i njegovih nosećih stubova - preduzeća, radnog mesta,
profesije, dohodovnog rada itd. Ovo tumaĉenje iskljuĉuje ĉinjenicu da
se sa procesima informa- ciono-tehnološke, kao i socijalne i pravne
modernizacije uvodi takoreći neka vrsta „ustavne promene" sistema
zapošljavanja. U daljem tekstu razmotrićemo mogućnost takve jedne
sistemske promene dohodovnog rada. Ja pri tom polazim - veran starom
dobrom Poperu - od toga da tek jedna teorijska alternativa omogućava
empirijsku proveru, ĉak i antiteze. Reĉ je dalje - ni manje ni više - o
jednom skupu hipoteza, ĉija empirijska provera i kritiĉka diskusija
tek predstoje, ali ĉija se centralna funkcija sastoji u tome da se prekine
dominantan (a politiĉki tako uticajan) teorijski monizam koncepta o
kontinuitetu i tako stvorenom konkurencijom izmeĊu kontinuiteta i
diskontinuiteta u tumaĉenju razvoja zapošljavanja uopšte omogući
empirijska provera obeju perspektiva u budućnosti. U tom smislu prvo
treba objasniti šta bi moglo da se podrazumeva pod „sistemskom
promenom" dohodovnog rada (vidi o tome i str. 362 i dalje). Onda će
detaljno morati da se objasni kojim sredstvima, kako i sa kakvim
posledicama ova sistemska promena moţe da se unapreĊuje i
eventualno sprovede, na koje otpore nailazi i kakve rizike nosi sa
sobom itd.
U ekstrapolacijama razvoja nezaposlenosti do 2000. godine, ali i u
planiranju obrazovanja i profesije ljudi, kao i u politiĉkom mišljenju i
delanju, pretpostavlja se, kao što je reĉeno, da u svojim osnovnim
crtama sadašnji sistem zapošljavanja ostaje konstantan. U ovu procenu
ulaze sledeće pretpostavke, koje upravo postaju sporne u aktuelnim
talasima modernizacije i racionalizacije.
240 Ulrih Bek
Sistem zapošljavanja, nastao iz teških socijalnih i politiĉkih

konflikata i kriza u prošlom veku, bazira se na visokom nivou
standardizacije u svim svojim bitnim dimenzijama: ugovora o radu,
mesta rada i radnog vremena. Zapošljavanje u svojim pravnim
uslovima sledi standardne ugovore, ĉiji se opšti uslovi ponekad
kolektivno dogovaraju za ĉitave branše i grupe zaposlenih. Za nas je
postalo po sebi potpuno razumljivo da se lokalno koncentrisan rad
obavlja u (velikim) radnim organizacijama. I za sistem zapošljavanja
sve do sedamdesetih godina kao vremensko organizaciono merilo bila
je merodavna - ne obazirući se na neke izuzetke - jedinstvena norma
„doţivotnog posla sa punim radnim vremenom" za planiranje i
zapošljavanje radne snage u radnoj organizaciji, ali i u biografskim
ţivotnim odnosima. Taj sistem - u principu - dopušta jasno razgrani-
ĉavanje izmeĊu rada i ne-rada, koje se moţe fiksirati prostorno i
vremenski, ali izraţava i meĊusobno iskljuĉujuće socijalne i pravne
statuse zaposlenosti i ne-zaposlenosti. U aktuelnim i predstojećim
talasima racionalizacije ovaj standardizovani sistem pune zaposlenosti
poĉinje da slabi i da se osipa u fleksi- bilizacijama svoja tri noseća
stuba - radnog prava, radnog mesta i radnog vremena. Time granice
između rada i ne-rada postaju fluidne. Šire se fleksibilne, pluralizovane
forme hipozaposlenosti.
Ali to da je razliĉitim formama fleksibilizacije radnog vremena u
meĊuvremenu srušena norma doţivotnog posla sa punim radnim
vremenom, mora da je danas prodrlo i u naj- zabaĉeniji kutak društva.
Mnogo je manje poznato da bi u bliskoj budućnosti ovo verovatno
moglo da se odnosi i na prostornu koncentraciju, a time i na
„organizacijsko uobli- ĉavanje" dohodovnog rada. Kooperativne
funkcije u preduzeću već sada mogu, bar u nekim oblastima
(administracija, dakti- lo-biro, menadţment, usluge), da se elektronski
poveţu i tako decentralizovano organizuju, takoreći „geografski
difuzno" ili ĉak „geografski nezavisno". Pri tom ova prostorna
dekoncentracija dohodovnog rada moţe da se pojavi u mnogo razliĉitih
formi: od ublaţavanja regulativa u pogledu prisustva na poslu
preko geografski difuznog rekonstituisanog umreţavanja odeljenja i

timova do izmeštanja manje vaţnih funkcija u vidu delimiĉnog ili
kompletnog elektronskog rada kod kuće. Ali svi su povezani istom
posledicom. Veza izmeĊu procesa društvenog rada i proizvodnje slabi,
što znaĉi da je izvesno da je podrivena direktna saradnja koja znaĉi
„raditi zajedno na jednom mestu". Ali time sistem zapošljavanja znatno
menja svoju pojavnu formu. Namesto vidljivog karaktera rada,
lconcentri- sanog u višespratnicama i fabriĉkim halama, dolazi
nevidljiva organizacija firme. Opaţljiv simptom takve vrste prelaska iz
starog u novi sistem zapošljavanja bilo bi postepeno napuštanje
poslovnih zgrada sa velikim prostorijama, koje, kao dinosaurusi
industrijskog doba, sve više i više sluţe samo da nas podsete na jednu
epohu koja umire. Uostalom, time se ne bi desilo ništa suštinski novo.
To bi „samo" nevidljivost preplitanja kapitala preneio na nivo stvarne
organizacije rada, a menadţmentu bi pruţilo sliĉne dobiti u pogledu
skrivenih organizacionih mogućnosti i mogućnosti rekonstituisanog
umreţavanja.
Razume se po sebi da ova vremenska i prostorna fleksibilizacija
dohodovnog rada ne mora da se odvija jedinstveno i paralelno u svim
subsferama sistema zapošljavanja. Za pretpostaviti je da se
pluralizacije radnog vremena i radnog mesta odvijaju nezavisno jedna
od druge ili jedna za drugom. Danas se isto tako ne moţe predvideti
kada će ova fleksibilizacija da se permanentno ili povremeno suoĉava
sa nekim objektivnim i/ili politiĉkim ograniĉenjem, niti koje će
funkcionalne oblasti (i stoga profesionalne grupe, sektori i odeljenja)
biti iz toga izuzete. Ali već sada se moţe reći da fleksibilizacija radnog
vremena, pretvaranje punog radnog vremena u razliĉite vrste radnih
mesta sa skraćenim radnim vremenom ne moţe da se odvija neutralno
u odnosu na dohodak. To znaĉi da deljenje radnog vremena (koje nema
za cilj hiperzaposlenost, nego pre generalizaciju /zipozaposlenosti,
smanjenje nezaposlenosti) prati nepovoljna preraspodela dohotka,
socijalne zaštite, profesionalnih mogućnosti, statusa u organizaciji, u
smislu kolektivnog pada (suprotno od strukovnih, profesionalnih i
hijerarhijskih
242 Ulrih Bek
diferencijacija). Politika radnog vremena je u tom smislu uvek politika

preraspodele i stvara nove socijalne nesigurnosti i nejednakosti.
Sigurno da se poslednjih godina velikim delom na ovome bazira otpor
sindikata i ţurba mnogih firmi da se probiju. To je taĉno, iako
fleksibilne forme hipozaposlenosti nailaze na sve veće interesovanje
kod (naroĉito mladih) ţena i muškaraca. U stvari ih oni gotovo
zahtevaju, kako bi bolje mogli da usklade dohodovni rad i porodiĉni
rad, rad i ţivot. Kao što će kasnije biti pokazano, prostornom
fleksibilizacijom dohodovnog vremena moţe se sricanje suverenosti
radnika nad svojim poslom kombinovati sa privatizacijom rizika posla
po mentalno i fizičko zdravlje. Norme za zaštitu radnika izmiĉu javnoj
kontroli u decentralizovanim formama rada, a troškovi za njihovo
kršenje ili poštovanje svaljuju se na same radnike (isto kao što
uostalom firme štede troškove centralizovane organizacije
dohodovnog rada, od troškova za zgradu do odrţavanja skladišta
elektronske opreme).
Ako se ove posledice decentralizovanja radnog vremena i radnog
mesta posmatraju u svojoj ukupnosti, onda se moţe reći da se u
industrijskom društvu odvija prelaz od jedinstvenog sistema
doţivotnog rada sa punim radnim vremenom, organizovanog u
jednom preduzeću, sa radikalnom alternativom nezaposlenosti, u jedan
rizicima natovaren sistem fleksibilne, pluralizovane,
decentralizovane hipozaposlenosti, koji verovatno više neće znati za
problem nezaposlenosti (u smislu da se potpuno bude bez plaćenog
posla). U ovom sistemu nezaposlenost je u vidu razliĉitih formi
hipozaposlenosti takoreći „mtegrisana" u sistem zapošljavanja, ali u
zamenu za generalizaciju nesigurnosti zapošljavanja, za koju se u tom
smislu nije znalo u „starom" jedinstvenom sistemu pune zaposlenosti u
industrijskom društvu. Kao i u XIX veku i ovaj razvoj u principu
podseća na dve glave boga Janusa. Progres i pauperizacija se prepliću
na nov naĉin. Proizvodne dobiti preduzeća prate problemi kontrole.
Radnici menjaju malo slobode od rada za nove tipove prinuda i
materijalnih nesigurnosti. Nezaposlenost nestaje, ali se ponovo javlja u
novim tipovima generalizovane riziĉne hipo-
zaposlenosti. Sve ovo znaĉi da je pokrenut jedan dvoznaĉan,

kontradiktoran razvoj, u kome se prednosti i mane nerazdvojivo
proţimaju, ali ĉije su dalekoseţne posledice i rizici upravo nesagledivi
po politiĉku svest i delanje. Upravo se na ovo misli kada se govori o
sistemu hipozaposlenosti u rizičnom društvu.
Posle dugog perioda privikavanja razume se da je dohodovni rad u
industrijskom društvu prihvaćen kao rad koji se obavlja van kuće. Ovo
odvajanje rada u porodici i dohodovnog rada ponovo se preokreće u
riziĉnom društvu slabljenjem regulativa o prisutnosti na poslu,
elektronskim umreţavanjem decentralizovanih radnih mesta itd.
Dalekoseţne društvene posledice mogu se samo naslućivati:
rasterećenje dnevnog prometa zaposlenih, a time i rasterećenja
prirodnog i ljudskog okruţenja, moguća deurbanizacija gradova,
ograniĉenje svakodnevne lokalne mobilnosti, koja se moţe, takoreći,
elektronski delegirati i stoga ĉak povećati uprkos lokalnoj imobilnosti.
I dosadašnje osnovne kategorije - preduzeće, profesija, dohodovni
rad - više nemaju veze sa nastajućom realnošću organizacije rada, koja
postaje društveno sve nevidljivija. One se uklapaju u nastajući sistem
hipozaposlenosti otprilike onako kako se pojmovi o radu feudalnog
društva uklapaju u radne odnose industrijskog društva. Ali' to ne znaĉi
da bi se ovim razvojem u pozitivnom smislu ukinuo dohodovni rad,
nego pre suprotno: nastajuće fleksibilne i pluralizovane forme hipo-
zaposlenosti u isto vreme su više nego ikad dohodovni rad i uopšte više
nisu dohodovni rad. To samo znaĉi da gledanjem kroz naoĉare
industrijskog društva mi takoreći napreţemo naše oĉi da pokušaju da
vide nastajuću stvarnost u pogledu rada.
Perspektiva koja je ovde razvijena moţe se i ovako prikazati: ono
što je do sada bilo antitetiĉld suprotstavljeno - formalan i neformalan
rad, zaposlenost i ne-zaposlenost - preto- piće se u budućnosti u jedan
novi sistem fleksibilnih, pluralnih, riziĉnih formi hipozaposlenosti.
Ovu integraciju nezaposlenosti kroz pluralizaciju odnosa u
dohodovnom radu neće potpuno istisnuti poznati sistem zaposlenosti,
ali će ga preklopiti ili bolje reĉeno: podriti, a imajući u vidu smanjenje
ukupnog volumena
244 Ulrih Bek
dohodovnog rada, staviti pod permanentan pritisak prilagoĊavanja.

Ovaj razvoj moţe se opisati i kao deljenje trţišnog rada na standardizovane i
destandardizovane norme korišćenja radne snage (u vremenskom, prostornom
i socijalno-pravnom pogledu). Na taj naĉin se stvara nova podela trţišta
rada na jedinstveno standardizovano trţište rada industrijskog društva i
fleksibilno, pluralno trţište riziĉnog društva za hipozaposlenost, pri
ĉemu se ovo drugo trţište kvantitativno proširuje i sve više dominira
nad prvim. Zašto? Do sada nismo ništa više postigli od teorijske
distinkcije i skiciranja tipologije. Sada treba obrazloţiti procenu da je
modernizacija sistema zapošljavanja kroz mformacionu tehnologiju
već krenula u tom pravcu.
Svaka politika rada - bilo vladina ili u okviru preduzeća - od
poĉetka osamdesetih godina predmet je zakona o novoj raspodeli
sistetnatski produkovanog manjka rada. Ako se do sada polazilo od toga da
će oţivljavanje privrede dovesti i do novog smanjenja nezaposlenosti,
poslednjih godina je postalo jasno da su to dve meĊusobno nezavisne
veliĉine. Mnoga preduzeća - gotovo sva velika preduzeća nemaĉke
industrije - u protekle tri godine su povećala svoj obrt - i istovremeno
smanjila personal. To se omogućava širokim uvoĊenjem
mikroelektronike u kombinaciji sa novim organizacijskim formama
preostalog rada. Numeriĉki kontrolisane alatne mašine - elektronski
„robovi, automati novog doba" - pre svega preuzimaju jedan veliki deo
rada u oblasti proizvodnje (u automobilskoj industriji, hemijskoj
industriji i u industriji alatnih mašina), ali kolega kompjuter proreĊuje i
rad u administraciji i birou. Veliĉina i brzma ovog razvoja postaju jasne
ako se predoĉi porast produktivnosti izmeĊu 1977. i 1984. Dok je u
industriji i rudarstvu produktivnost po radnom satu iznosila 1977. još
2,7%, do 1979. se popela na 4,7%, a potom do 1982. u cikcak kretanju
pala na 1,5%. Tek u poslednjem kvartalu 1983. se odjednom strmo
penje dok 1984. (u odnosu na prvi kvartal) nije dosegla vrednost od
10,8%. To znaĉi jedno znatno povećanje produktivnosti za nešto više od godinu
danal (up. Der Spiegel, br. 21/1984, str. 22 i dr.). Ovaj razvoj nalazi svoje
paralele u korišćenju
industrijskih robota, kojih je 1980. negde 1.255, godine 1982. se broj

penje na 3.500, a 1984. već na 6.600 (up. Süddeutsche Zeitung od 8. 2.
1985, str. 23). Pri tom se ovde radi o prvim talasima jednog razvoja,
ĉiji se kraj danas uopšte ne moţe sagledati.
U preovlaĊujućem sistemu zapošljavanja sa punim radnim
vremenom manjak rada raspodeljuje se u skladu sa jasnom crno-belom
matricom zaposlenosti i nezaposlenosti. U sadašnjoj kriznoj situaciji
otkriva se skriveno preimućstvo politike radnog vremena i propagira
kao deus ex machina za organizaciju, ispitane u pogledu svojih
prednosti i mana. Pri tom će vrlo brzo postati jasno da su prostori za
standardizovano skraćenje radnog vremena i pored sveg izjednaĉavanja
dohotka izuzetno ograniĉeni.* Ovo se odnosi na nedeljno radno
vreme, kao što jasno pokazuje ishod borbe za uvoĊenje 35-ĉasovne
radne nedelje; ali ovo se isto tako odnosi i na smanjenje starosne
granice za penziju ili produţenje obaveznog školovanja - i jedno i
drugo su paušalna smanjenja volumena dohodovnog rada,
* Ova integracija ne-rada (skraćeno za nezaposlenost) u sistem zapošljavanja moţe da pretpostavi

mnoge forme. Najpoznatije su sledeće: podizanje proseĉne starosne granice za prvo zaposlenje, sniţavanje
proseĉne starosne granice za penziju, odnosno, rentu, ustanovljavanje posla sa skraćenim radnim
vremenom, sniţavanje ukupnog ţivotnog, nedeljnog i dnevnog radnog vremena; povećanje proseĉnog
vremena odmora, vikenda i pauza; povećanje uĉestalosti prekidanja rada radi uĉešća na kurse - vima za
dalje usavršavanje u toku celog radnog veka. Svi ovi indikatori govore o jednom sistematskom skupljanju
društva dohodovnog rada u ovom veku (i to u razliĉitoj meri u svim zapadnim industrijskim društvima). U
Nemaĉkoj se osetno smanjilo dnevno, nedeljno, godišnje i ukupno ţivotno radno vreme u poslednjih sto
godina. Negde 1880. nedeljno radno vreme još je iznosilo više od 65 sati, a i pred Prvi svetski rat još je
iznosilo preko 55 sati; dvadesetih godina se potom oficijelno smanjuje na 48 sati. Od sredine pedesetih
ponovo iznosi 47 sati, radi se 6 dana, a godišnji odmor je u proseku 2 nedelje. PoreĊenja radi, sada godišnji
odmor iznosi oko 6 nedelja, nedeljno radno vr eme oko 40 sati u 5 dana. Paralelno se smanjuje i ukupno
radno vreme sve ĉešćim prevremenim penzionisanjem: za mnoge zaposlene radni vek već se završava
izmeĊu 57 i 60 godine. Istovremeno mladi ljudi sve kasnije ulaze u sistem zapošljavanja dok je sredinom
pedesetih proseĉni radnik-muškarac imao 2,9 neradnih ĉasova po radnom ĉasu u godim, ovaj iznos se 1980.
popeo na 1:4. I mere usavršavanja i vreme koje se tome posvećuje takoĊe se eksplozivno povećalo u
preduzećima poslednjih decenija, tako da je u meĊuvre menu sasvim moguće da se govori o reintegraciji
obrazovanja u sistem rada i zapošljavanja.
246 Ulrih Bek
koja nisu u nadleštvu tarifnih partnera. U uslovima standardizovanog

sistema pune zaposlenosti - ovaj zakljuĉak poĉinje da se nazire -
smanjenje dohodovnog rada neminovno vodi u masovno iskljuĉivanje
nezaposlenih. Shodno tome raste pritisak za fleksibilizaciju uslova radnog
vremena u zapošljavanju. Ovo ima mnoge zagovornike: drţavne
instance, koje su pod pritiskom da nešto uĉine s obzirom na „politiĉki
skandal" masovne nezaposlenosti; ţene i naroĉito mladi radnici koji se
nadaju boljem usklaĊivanju porodiĉnog i dohodovnog rada i većoj
autonomiji u pogledu vremena; preduzeća, koja otkrivaju neslućene
izvore produktivnosti u organizacionom iskorišćavanju radnog
vremena. Ovoj, u neku ruku, dţinovskoj koaliciji drţave, velikih delova
radništva i menadţmenta preduzeća, protivstavlja se otpor sindikata (i
tradicionalne radniĉke partije), koji vide kako posustaju osnove
dosadašnjeg sistema zapošljavanja i u njemu njihove vlastite pozicije
moći.
U ovoj prividnoj pat poziciji preduzeća otkrivaju rad sa skraćenim
radnim vremenom i hipozaposlenost kao produktivne snage ili još opštije:
destandardizaciju normi korišćenja rada i organizacione mogućnosti
koje sadrţe za povećanje produktivnosti na osnovu mikroelektronike.*
Ovo se naravno odvija na kontradiktoran, nejedinstven i nepovezan
naĉin.
* Ovo otkriće smanjenja radnog vremena u sistemu dohodovnog rada kao organizacijske
proizvodne snage ima, u stvari, jednu dugu tradiciju. U tom smislu Mar tin Skler stavlja prve znakove
erozije društva rada u SAD već u fazu posle Prvog svetskog rata. Razume se da se statistiĉki dokazivi
trendovi razvoja dugo vremena nisu interpretirali na ovaj naĉin, jer su smatrani reverzibilnim. U suštini su
tri osnovne ĉinjenice stajale u prvom planu. Prvo, do 1919. ukupno se povećao broj proizv odnih radnika u
fabrikama i nivo robne proizvodnje, dok se broj radnika od 1919. do 1929. smanjio za 100.000, iako se u
isto vreme produktivnost povećala za nekih 65%. Drugo, dok se uĉešće rada u privredi, mereno brojem
radnika i godina, u celini povećalo sa 28,3 miliona u 1890. godini na 42,5 miliona 1910, ovo povećanje je
od 1910. do 1920. palo na samo jedan milion i na kraju se u dvadesetim smanjilo na nulu. Skler na sledeći
naĉin interpretira ove statistiĉki dokazive razvoje i odnose: nove proizvodne sn age poĉinju da pokazuju
svoje efekte poĉetkom dvadesetih godina. Na taj naĉin je bilo moguće da se podstiĉe povećanje
produktivnosti nezavisno od uĉešća rada (mereno radnim vremenom). Utoliko se ovde nailazi već na prve
simptome erozije „starog" industrijskog i nastajanja „novog" sistema rada. Tri centralne menadţmentske
inovacije
Rizično društ vo 247
Na iznenaĊenje posmatraĉa iz industrijske sociologije ,,u

centralnim industrijskim sektorima pred našim oĉima se odvija
fundamentalna promena u iskorišćavanju preostale radne snage, koja bi
se i suviše usko i jednostrano shvatila klišeom o krizi tejlorizma.
Sasvim je moguće govoriti o promeni paradigmi politike rada u
preduzećima centralnog sektora" (H. Kern, M. Schumann, 1984, str.
149). Potiskivanje i reorganizacija ljudskog rada u uslovima
tejloristiĉkih formi rada dogaĊa se u egzaktnom preokretanju prvobitno
vaţeće „filozofije menadţmenta". Proizvodni automati mogu potpuno
ili delimiĉno da preuzmu restriktivne parcijalne delatnosti u tekućim ili
predstojećim racionalizacijama, a novonastali zadaci nadgledanja,
upravljanja i odrţavanja saţimaju se u nekoliko visokokva- lifikovanih
specijalizovanih pozicija. Princip podele rada, odnosno destrukcije
rada zamenjuje se kontraprincipom konsolidacije parcijalnih zadataka na
višem nivou k\>alifdcacije i stručne suverenosti. Namesto velikog broja
nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih radnika dolazi mali broj
„profesionalizo- vanih automatskih radnika". Proširenje prostora za
organizacijsku fleksibilnost i drastiĉna smanjenja personala u ovoj fazi
racionalizacije preduzeća, moguća su konsolidovanjem i struĉnim
obogaćivanjem preostalog rada.
Pre svega, ovo velikim delom pogaĊa samo situaciju u
proizvodnim sferama centralnih industrijskih sektora. Gotovo u isto
vreme se podstiĉe, naroĉito u oblasti pruţanja usluga (trgovina na
malo, robne kuće, restoransko ugostiteljstvo), transformacija radnih odnosa
sa punim radnim vremenom u razli-
kumovale su razvoju proizvodnih snaga. Prvo, tejlorizam koji se - nakon dve decenije otpora - naširoko
sprovodi u fabrikama. Drugo, struja sc sa svojim novim mogućnostima proširila preko celog proizvodnog
sistema. Treće, primenjivane su nove organizacione tehnike da bi sc izbalansirali ccntralizacija i
decentralizacija velikih preduzeća koja su prostorno odvojena jedna od drugih. Već se u ovoj ranoj fazi
otvaraju otkrivena i korišćena povećanja produktivnosti kroz racionalizaciju informacija, tehno logiju i
organizacijski menadţmcnt (up. М. Skiar, „On the proletarian revolution and the end of
political-economic socicty". u: Radical America 3, str. 3-28, 1969, cit. prema L. Hirschhorn, „The theory
of social services m disaccumationist Capitalism", u: International Journal of Health Sen'ices, Volume 9,
No. 2, 1979, str. 295-311).
248 Ulrih Bek
čite vrste radnih odnosa sa skraćenim radnim vremenom. Nakon

poĉetnih otpora u ovome se sve više i više prepoznaju i koristi za
produktivnost preduzeća: velikim delom se one sastoje u tome da
preduzeća sa jedne strane mogu fleksibilno da odreĊuju volumen
radnog vremena, vodeći raĉuna o dobijenim nalozima. Na taj naĉin
odreĊene koliĉine preduzetniĉkih rizika mogu da se svale na radnike
kao privremeno fleksibilna hipozaposlenost, imajući u vidu
inhibicioni prag, koji predstavlja otvorena nezaposlenost. Sa druge
strane, radnici se tako stavljaju u "poloţaj da odvoje proizvodno vreme
od radnog vremena i na taj naĉin proizvodni aranţman koriste duţe,
intenzivnije i efikasnije. Konaĉno, rad sa skraćenim radnim vremenom
i hipozaposlenost u principu proširuju prostor za rad preduzeća u
personalnoj politici na taj naĉin što se lakše sprovodi premeštanje na
radu, što se brţe mogu kompenzovati obezvreĊivanja kvalifikacija
usled novih tehnoloških zahteva i što se diverzifikacijom ukupno moţe
oslabiti pozicija moći personala. U tom smislu se moţe reći da se
Tejlorova „filozofija rasparĉavanja" ovde prenosi sa suštinskih
aspekata rada na vremenske i ugovorne odnose zapošljavanja. Polazne
taĉke za ovaj novi „tejlorizam odnosa zapošljavanja" više ne leţe u
kombinaciji rada i mašine, nego u vremenskom ograniĉenju, pravnoj
(ne)zaštiti i ugovornoj pluralizaciji uĉešća u radu. A mogućnosti
fleksibilnog oblikovanja radnog vremena na bazi mikroelektronike
još dugo neće biti iscrpljene. Jezgra ovih organizacionih „vremenskih
slagalica" jesu klizno radno vreme (koje u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj u prvoj polovini 1985. već upra- ţnjava više od šest miliona
radnika) i razne forme rada sa skraćenim radnim vremenom (nedeljna,
meseĉna itd. podela posla), koje trenutno koristi više od dva miliona
radnika, većinom ţena.
Pored ovih mogućnosti racionalizacije radnog vremena preduzeća
poĉinju inicijalne eksperimente na izmeštanju parcijalnih funkcija kao
produktivnih rezervi. Ovaj razvoj poĉinje reorganizacijom sekretarskih
i administrativnih zadataka. Ali ovo je jedna principijelna mogućnost u
ovoj fazi razvoja pro
izvodnih snaga, koja se nakon uspešne probne faze sigurno moţe

preneti na druge funkcionalne oblasti. Centralna stvar za ovo je
potencijal mikroelektronike da pomoću informacione tehnologije
smanji ili ĉak eliminiše zahteve za direktnu saradnju izmeĊu
funkcionalnih oblasti, koje su unutar podele rada upućene jedna na
drugu. U tom smislu upotreba telekomunikacija i odgovarajućih medija
koji memorišu informacije omogućava dalekoseţno prostorno i
vremensko odvajanje radnih i proizvodnih procesa, a time i nove tipove
decentralizovanog rada, od kojih „elektronski rad kod kuće", o kome se
mnogo diskutovalo, predstavlja samo jedan ekstremni sluĉaj. I ovde
je posebnost u tome da se razvoj proizvodnih snaga poklapa sa
reorganizacijom dosadašnje paradigme radne organizacije: povećanje
produktivnosti, isprobavanje 1 sprovoĊenje novih formi organizovanja
ljudskog rada, koje se ne baziraju na profesiji i preduzeću, jesu dve
strane iste medalje.
Ove mogućnosti fleksibilne hipozaposlenosti, koje su preduzeća
već spoznala, sankcionisana su „Zakonom o unapreĊenju
zapošljavanja", koji je stupio na snagu 1985. Ovim zakonom stvorena
je pravna osnova za fleksibilizaciju trţišta rada i radnog prava
(privremeni ugovori, job-sharing, rad na opoziv, rad po ugovoru na
odreĊeno vreme). Iako je vaţenje ovih pravila ograniĉeno do 1990., u
narednih pet godina, ona nude pravni instrumentarijum da se
intenzivira i usavrši transformacija radnih mesta sa punim radnim
vremenom u ona sa parcijalnim. Tako se još ne moţe predvideti do koje
mere se moţe sprovesti ovo prebacivanje preduzeća sa standardizova-
nog sistema pune zaposlenosti u destandardizovan sistem fleksibilne
hipozaposlenosti u devedesetim godinama. „Vic" ovog zakona je u
tome da se radni ugovori bez objektivnog obrazloţenja mogu ograniĉiti
na 18 meseci - sa posledicom da se moţe zaobići zakonska zaštita od
otpuštanja sa posla. Sa jedne strane se na ovaj naĉin podstiĉe
integrisanje nezaposlenih u vremenski ograniĉene radne odnose
sistema zapošljavanja; sa druge strane se upravo time širom otvaraju
vrata širokoj primeni nesigurnih oblika hipozaposlenosti sa svim
propratnim rizicima.
250 Ulrih Bek
Jedva da ima (pouzdanih) podataka i informacija o tome do koje

mere su se već putem ugovora proširili „nezaštićeni" ili
„dezorganizovani" odnosi zapošljavanja u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj (ili u dragim zapadnim industrijskim zemljama). U svom
obimu i u svojoj sektorski i tipski specifiĉnoj raspodeli ovaj deo trţišta
rada je „bela fleka" na istraţivaĉkoj mapi. Njegov znaĉaj raste obrnuto
proporcionalno. Karola Miler (Ca- rola Miiller) sakupila je 1982.
sledeće podatke: legalan rad po ugovoru na određeno vreme (1981.
registrovano je oko 43.000 radnika na odreĊeno vreme); ilegalan rad
na određeno vreme procenjuje se daje za šest do devet puta veći od
legalnog; širi se većinom u obliku pseudougovora, pre svega u
graĊevinskoj industriji i u industriji prerade metala korišćenjem stranih
radnika; neznatna zaposlenost (manje od 20 ĉasova nedeljno, iskljuĉuje
osiguranje nezaposlenih, a manje od 15 ĉasova eli- miniše i
zdravstveno i penzijsko osiguranje; godine 1979. u obe ove forme rada
ukupno je bilo zaposleno oko 1,24 miliona osoba, naroĉito ţena);
sezonska zaposlenost (zaposlenost sa punim radnim vremenom na
ograniĉeno vreme) i kapacitetski orijentisano varijabilno radno vreme
(Kapovaz), vremenski ograniĉen ugovor o radu bez utvrĊenog radnog
vremena, kojim radnik mora da bude spreman na rad po pozivu; zbog
svojih izuzetnih prednosti za preduzeće on se oĉito sve više praktikuje,
naroĉito u trgovini na malo. Dalje treba navesti: kompenzacione
ugovore, „volonterski rad", rad na crno itd. (up. C. Miiller, 1982, str.
183-200).
Kao i ranije, eksplozivnost ove situacije je u razvoju proizvodnih
snaga. Ali proizvodne snage u svakom sluĉaju više ne kidaju vlasniĉke
odnose, kao što je Marks pretpostavljao. U marksistiĉkom smislu
revolucionarni potencijal proizvodnih snaga sada mnogo više preti da
udari takoreći „odostrag". On raskida odnose ugovora o radu i trţišta
rada, forme ponude i korišćenja radne snage u industrijskom društvu i
na taj naĉin stvara potpuno nove tipove neravnoteţe moći izmeĊu strana
na trţištu rada i njihovih interesnih organizacija. Imajući u vidu
interese, investirane u preovlaĊujući sistem dohodovnog rada i
njegovu politiĉku i organizacionu moć, nije teško predvideti da će ova

sistemska transformacija industrijskog društva naići na znatan otpor i
da će se moţda dugo vremena širiti. Zbog toga danas nije moguće dati
prognozu o tome koje će delove sistema rada u industrijskom društvu
da zahvati ovaj proces smenji- vanja, a koje da poštedi. Ipak se novi
sistem fleksibilne, pluralizovane hipozaposlenosti i decentralizovanih
formi rada moţe pozvati na veću produktivnost, koja je do sada uvek
bila od presudnog znaĉaja. „Istorijska superiornost" novog sistema
rada leţi u mogućnosti odvajanja sve veće nestašice rada od njenog
politiĉki skandaloznog i ugroţavajućeg manifestovanja kao otvorene
nezaposlenosti, njenoj preraspodeli i ĉak transfor- misanju u razvoj
proizvodnih snaga. Iz perspektive radnika rizici koji prate forme
hipozaposlenosti takmiĉe se sa parcijalnom slobodom i suverenošću,
koju stiĉu za oblikovanje vlastitog ţivota.
Mnogi će misliti da se transformisanjem radnih mesta sa punim
radnim vremenom u radna mesta sa skraćenim radnim vremenom moţe
pruţiti bitan doprinos savlaĊivanju nezaposlenosti. Izgleda da se
dogaĊa suprotno. Sve veća individualizacija prisiljava ljude na trţište
rada. Stvaranjem mogućnosti za fleksibilno-pluralnu hipozaposlenost i
privremenu zaposlenost ruše se preostale brane prepolovljenog društva
trţišta rada (up. napred str. 177). Prepreke koje još uvek blokiraju
uĉešće u radu - nespojivost porodice i uĉešća u dohodovnom radu,
studija i uĉešća u dohodovnom radu - uklanjaju se, a ţene i mladi ljudi
koji ĉekaju kao „skrivene rezerve" mogu da pojure na trţište fleksibilne
hipozaposlenosti. Stvaranjem odgovarajućih ponuda izgleda da bi se
disproporcionalno povećala traţnja; oslobodila bi se lavina traţnje,
koja bi sve dosadašnje kalkulacije uĉinila besmislenim.
U ovde datoj skici srećemo se sa teorijom samorevolu- cionisanja
sistema industrijskog društva u njegovoj najprogresivnijoj razvojnoj
fazi. Proces racionalizacije više se ne odvija samo u industrijskim
formama i tokovima dohodovnog rada, nego se sve više i više okreće
protiv njih. U izazvanoj dinamici
252 Ulrih Bek
inovacija ne menjaju se samo kvantitativne raspodele na

pretpostavljene kategorije radnih snaga i radnih mesta, nego se
preinačuju i same njihove socijalne forme i organizacioni principi. Iz
ove teorijske perspektive kontinuitet i prekid društvenog razvoja na
izvestan naĉin su isprepletani i meĊusobno se uslovljavaju; prekid od
poznatog, industrijski standardizovanog sistema do jednog budućeg
sistema pluralizovane, fleksibilne, decentralizovane hipozaposlenosti
vrši se neizmenjenom logikom profitnoorijentisane racionalizacije.
Nameće se poreĊenje sa raspodelom masovne nezaposlenosti (vidi
napred, str. 153), specifiĉnoj po ţivotnim fazama: sliĉno kao što su
ţivotne faze nezaposlenosti za velike delove populacije već postale
sastavni delovi standardnih biografija sada se hipozaposlenost kao
sinteza pune zaposlenosti i nezaposlenosti „integriše" u sistem
zapošljavanja. Biografskoj „normalizaciji" odgovara institucionalna -
sa otvorenim završetkom. Bitne ostaju politiĉke reakcije. Ako se ne
obezbedi sistem socijalne zaštite preti budućnost siromaštva.
Stvaranjem pravno zagarantovanog minimalnog dohotka za sve, moţe
se zadobiti nešto malo slobode u ovom razvoju.
2. Avetinjska železnička stanica - obrazovanje bez

zapošljavanja
Ko se trgne iz istraţivaĉke rutine i postavi uznemirujuće

globalno pitanje o budućnosti obrazovanja u ovako nazirućoj
sistemskoj promeni društva rada, videće kako se na njega
survava lavina pitanja, ĉija se oĉigledna hitnost prevazilazi
izgleda još samo nemogućnošću da se na njih odgovori. Kako
zapravo dugotrajna masovna nezaposlenost menja situaciju u
obrazovnom sistemu? Koje se posledice po obrazovanje mogu
izvući iz prelaska u hipozaposlenost? Kako će se završiti trka
izmeĊu informacionotehnoloških napora u vezi sa reformom u
oblasti obrazovanja i novih tehnoloških generacija, koje ove
reforme ponovo ĉine suvišnim? Da li u takvoj situaciji vredi
pojaĉati vezu profesije sa obrazovanjem ili, postoje neisplativa, od nje

konaĉno odustati?
Uzmimo prvo dţinovsko pitanje. Evidentno je da je masovna
nezaposlenost radikalno izmenila situaciju u obrazovnim tokovima. Pri
tom se avet nezaposlenosti u meĊuvremenu vija i u najvišim
hramovima obrazovanja, koji su nekada vaţili za sigurne u pogledu
zapošljavanja (medicina, pravo, inţenjerstvo, ekonomija, struĉni rad,
vidi liapred str. 156 i si.). Ali profesionalno orijentisani obrazovni
tokovi, ĉija se profesionalna budućnost pomraĉuje, bitno menjaju svoj
smisaoni odnos ĉak i kada sadrţaji uĉenja ostaju isti. Ovo mogu oni
koji organizuju i istraţuju obrazovanje da strpaju u veliki dţak
„diskrepancija izmeĊu obrazovanja i zapošljavanja", onima koji se
obrazuju u vojsci (za hleb i slavu) ovo moţe i da promakne, ali ne i
mladim ljudima, koji najkasnije pri napuštanju obrazovnog sistema nai-
laze na zatvorena vrata sistema za zapošljavanje, a to, razume se,
anticipiraju i za vreme obrazovanja. To meĊutim znaĉi: eksternim
upadima na trţište rada ugroţava se, odnosno uništava obrazovanju
imanentna smisaona osnova profesionalno orijentisanog obrazovanja.
Anticipirana, (još) neegzistentna profesionalna budućnost, dakle jedna
„irealna promenljiva", izaziva radikalnu promenu stanja u obrazovnom
sistemu. Mladi ljudi ostaju duţe u školama, ĉesto biraju neko dodatno
obrazovanje kako bi izbegli nezaposlenost. Ipak, što duţe ostaju u
školi, to im obrazovanje, u odnosu na njima imanentno pravo na
profesionalnu budućnost, sve više izgleda kao gubljenje vremena.
Moguće je da će neki ponovo otkriti svoju glad za obrazovanjem.
MeĊutim, škole kao institucionalni aranţman lako postaju
konzervatorske ustanove, „ĉekaonice", koje više ne ispunjavaju njima
dodeljene zadatke profesionalne kvalifikacije. Stoga se ruši i autoritet
nastavnika, a profesionalno orijentisani nastavni planovi i nastavni
sadrţaji postaju nerealni.
Uz neznatno preterivanje moţe se reći da delovi obrazovnog
sistema koji su pogoĊeni nezaposlenošću danas sve više i više liĉe na
avetinjsku ţelezničku stanicu u kojoj vozovi više ne saobraćaju po
voznom redu. Ipak, sve se odvija po starom
254 Ulrih Bek
obrascu. Ko hoće da putuje - a ko hoće ipak da ostane kod kuće, gde

ostati kod kuće znaĉi nemati budućnost - mora da stane u neki red pred
šalterima na kojima se izdaju karte za vozove, koji su ionako prepuni ili
više ne idu u oznaĉenom pravcu. Kao da se ništa nije dogodilo,
sluţbenici obrazovanja iza šaltera za karte uz veliki birokratski utrošak
vremena dele vozne karte za Nikuda, a red ljudi koji se pred njima pravi
drţe u šahu „pretnjom": „Bez putne karte nikada nećete moći da
putujete vozom!" A najgore je što su oni još i u pravu...!
Dugotrajna strukturalna nezaposlenost omogućava da situacija u
profesionalno orijentisanom obrazovnom sistemu postane
kontradiktorna. Da to upravo ne jaĉa poverenje u „sistem", jasno je kao
na dlanu. U tom smislu se generacijama koje stasavaju u „hidden
curnculum" drţi početni kurs iz iracionalnosti, koji ih tera da sumnjaju
u sebe same, u odrasle ili u „sistem" ili u sve zajedno - jedan razvoj,
koji iz psiholoških i politiĉkih razloga daje povoda za sve veću
zabrinutost (up. D. Mertens, 1984, kao i W. Hornstein, 1981).
Na sliĉan naĉin se menja situacija u institucijama za socijalno
staranje i institucijama socijalne drţave. U periodima strukturalne
nezaposlenosti programi za profesionalnu pripremu, rehabilitacioni
programi za poĉinioce kriviĉnih dela koji su pušteni iz zatvora,
pokušaji reintegrisanja nekadašnjih psihiĉkih bolesnika ili napori da se
domaćicama u „fazi praznog gnezda" prokrĉi put natrag u svet profesije
postaju isto onoliko neophodni koliko neverovatm. Socijalni radnici,
psiholozi i staratelji koji rade na „rehabilitaciji" i „integraciji" ovih
osoba i grupa - što uvek znaĉi integrisanje nezaposlenih u dohodovni
sistem - ugroţavaju efikasnost i autoritet svoga posla, jer ovakve vrsta
programa ne mogu ništa da izmene u osnovi postojećeg nedostatka
posla.
Sistemska promena društva rada u tom smislu već najavljuje svoj
dolazak. Demoklov maĉ nezaposlenosti u meĊuvremenu visi iznad svih
oblasti i hijerarhijskih lestvica obrazovnog sistema (mada - statistiĉki -
ĉas kao giljotina, ĉas kao
kuhinjski noţ) i tako širi uţas. Za sve veći broj apsolvenata svih
obrazovnih tokova između obrazovanja i zaposlenja ubacuje se jedna
rizična siva zona labilne hipozaposlenosti. Tragovi budućnosti - znakovi
jednog sistema fleksibilno-pluralne hipozaposlenosti - vide se već
poslednjih 15 godina.
Kako pokazuju empirijske statistiĉke analize, sedamdesetih
godina, u toku obrazovne ekspanzije, dramatiĉno su se pogoršale šanse
za zaposlenje naroĉito kod onih koji su završili osnovnu školu. Vrata
sistema zapošljavanja za ove niţe nivoe obrazovnog sistema gotovo su
potpuno zatvorena usled u meĊuvremenu izvršenih preslojavanja i
procesa potiskivanja, kao i mera racionalizacije u organizacijama. U
tom smislu su se u periodu izmeĊu 1970. i 1978. jako smanjila pre
svega radna mesta za nekvaliflkovane radnike i onih koji su završili
osnovnu školu i imaju profesionalnu kvalifikaciju; istovremeno se
kako u drţavnoj oblasti tako i u privatnoj ekonomiji pokazuje znatan
porast onih sa srednjim obrazovanjem i profesionalnom obukom i
maturanata (up. H.-P. Blossfeld, 1984, str. 175 i dr.). Srazmemo visok
je rizik zapošljavanja za one sa osnovnim obrazovanjem bez
profesionalne obuke. Sredinom 1983. 55% svih nezaposlenih bile su
osobe bez profesionalne kvalifikacije (ukupno oko 30% zaposlenih), i
sve procene polaze od toga, da će i u buduće u donjoj oblasti obrazovni
sistem produkovati kvantitativno sve veću stopu permanentno
nezaposlenih bez izgleda na zapošljavanje.
Manje je poznato da u meĊuvremenu i u nekadašnjem raju za
zapošljavanje kvalifikovanih radnika hara avet nezaposlenosti. Tako se
1981. globalna nestašica kvalifikovanih radnika preokrenula u višak
kvalifikovanih radnika. Godine 1982. na raspolaganju je bilo još samo
50.000 otvorenih mesta za više od 300.000 nezaposlenih
kvalifikovanih radnika. Eksperti se slaţu u tome da će ĉak i
kvalifikovani radnici predstavljati sve veći deo nezaposlenih u
budućnosti. Stoga ni nekada tako hvaljeno profesionalno obrazovanje
u firmama nije više nikakva zaštita od gubljenja statusa. Dok je broj
onih koji su neposredno posle profesionalne obuke morali da podnesu
nazadovanje još 1950.
256 Ulrih Bek
bio samo 5,5%, u periodu od 1950. do 1969. on se popeo na 7,6%, a do

1979. ĉak na gotovo 10% (up. H. Althoff, 1982, str. 16 i si.). I ovde se
svi slaţu da će narednih godina opasnosti od nazadovanja u dualnom
sistemu pre rasti nego što će se smanjivati.
I kod onih koji su završili stručne više škole pokazuju se uoĉljive
poteškoće prilikom prelaska u dohodovni rad: dok je sedamdesetih
godina u ovoj oblasti obrazovanja kvota nezaposlenosti još bila
relativno mala zbog apsorpcione moći oblasti d.zavnih usluga, ova
situacija munjevito se pogoršava poĉetkom osamdesetih polarizacijom
nezaposlenosti po smerovima (npr. socijalni rad 14%, dok
elektromţenjere i radio i televizijske inţenjere ovo jedva pogaĊa). U
toku dve godine od završetka studija 33% diplomaca struĉnih viših
škola jednom je nezaposleno (ţene i ovde proporcionalno mnogo ĉešće
nego muškarci (up. M. Kaiser, 1984, str. 241 i dr.).
Ali naroĉito se za one koji su završili stručne više škole od
osamdesetih godina stvara dramatiĉna diskrepancija izmeĊu broja
diplomaca i raspoloţivih mesta u javnom i privatnom sistemu
zapošljavanja. Nasuprot mnogim pretpostavkama, empi-
rijsko-komparativne analize pokazuju da preteţnu većinu ljudi sa
višom struĉnom spremom (završena viša škola i struĉne više škole), a
time i ekspanziju obrazovanja uopšte nije prihvatila privreda nego
drţavni sektor usluţnih delatnosti, koji je ekspandirao sedamdesetih
godina - traţnja koja se osamdesetih godina obustavlja i rapidno
pogoršava situaciju u pogledu zapošljavanja mladih akademskih
graĊana. Opasnost za ovu grupu poĉetnika u profesiji upravo je zato
toliko velika, jer nijedna druga grupa koja je završila školovanje nije
zbog veze između profesije i obrazovanja toliko upućena na
zapošljavanje u drţavnom sektoru. Godine 1978. preko 80% poĉetnika
u profesiji sa završenom (struĉnom) višom školom (od toga ĉak 91%
ţena) zaposlilo se u javnoj sluţbi. Osim toga za većinu diplomaca - kao
npr. socijalne radnike, pedagoge, sudije, gimnazijske nastavnike, kao i
većinu nauĉnika iz duhovnih i društvenih nauka - u maloj privredi
jedva da stoje na raspolaganju mo
gućnosti drugaĉijeg izbora (up. Blossfeld, str. 186). Nije obrazovanje

kao takvo nego njemu imanentna veza sa profesijom ono što svršene
studente ovih obrazovnih tokova vezuje ujedan drţavni monopol
preuzimanja i povratno opterećuje odgovarajuće oblasti obrazovnog
sistema hipotekom jedne grandiozne promašene kvalifikacije sa teškim
posledicama. Tek prekvalifikacije koje nisu vezane za prvobitnu struku
mogle bi u budućnosti da otvore ovim grupama mogućnosti za
zapošljavanje, bilo da se u velikom stilu radna mesta sa punim radnim
vremenom transformišu u radna mesta sa skraćenim radnim vremenom
i time i u ovoj oblasti pomogne probijanju sistema fleksibilne
hipozaposlenosti.
Stoga se na svim stupnjevima hijerarhije obrazovanja sve više teţi
da se doškolovanjem i daljim usavršavanjem izbegne preteĉa
nezaposlenost. Tako pod pritiskom bede na trţištu rada raste spremnost
za univerzitetske studije posle završetka struĉnih viših škola (M.
Kaiser, str. 239). I u prelasku iz škole na posao „stajanje u redu"
poprima sve veći znaĉaj. Sve više ljudi prvo pohaĊa neku struĉnu
školu, provede jednu godinu na osnovnom obrazovanju iz struke ili
pripremi za profesiju, pre nego što poĉne neki posao. Ali i faze u
kojima nema obrazovanja, na primer nezaposlenost ili sluţenje vojnog
roka pod oruţjem i civilno sluţenje vojnog roka, sve ĉešće prethode
poslu. Nudi se doduše „mesto na parkiralištu" i mere za obezbeĊenje
radnog mesta, kao i ostale kompenzacije. Ali ĉak nakon uspešnog
okonĉanja profesionalnog obrazovanja sve više i više jedna labilna
prelaznci faza postaje uobiĉajena realnost, u kojoj se smenjuju loši
poslovi, nezaposlenost, kratkotrajni radni odnosi i hipozaposlenost.
Većina mladih ljudi još zaĉuĊujuće mirno prihvata ovu globalnu i
delom dramatiĉnu „labilizaciju" prelaska u sistem zapošljavanja. Sa
jednom mešavinom razoĉaranja i nade većina podnosi to što su njihove
diplome paušalno obezvreĊene, što se teţnje za obrazovanjem
profesionalno ne isplate. U isto vreme se još uvek hrabre nadom da će
„jednoga dana" „naplatiti" svoje napore. Tako je većina mladih ljudi
kojima preti nezaposlenost
258 Ulrih Bek
po okonĉanju obrazovanja na kraju spremna da „privremeno" (kako se

oni nadaju) prihvati svaki rad, da bi se uopšte jednom integrisali u
sistem zapošljavanja. Oni u svakom sluĉaju vide i opasnost da će
prihvatanjem mesta nekvalifikovanog ili polu- kvalifikovanog radnika
konaĉno biti izgnani u podruĉje rada sa niţim kvalifikacijama. Koliko
jako se već danas ispoljava ovaj pritisak da se uĊe u niţerazredne radne
odnose velikim delom zavisi i od socijalnog okruţenja i privatnih
odnosa u ţivotu mladih ljudi. Ovo tamo-amo izmeĊu razoĉaranja i nade
u meĊuvremenu se proširuje i na mogućnost da se prekvalifikacijom ili
doškolovanjem poboljšaju perspektive u pogledu posla.
3. Raspodela šansi preko obrazovanja?
Obim rada u društvu rada se smanjuje, a sistem dohodovnog rada

se pretapa u svoje organizacijske principe. Prelaz iz obrazovnog
sistema u sistem zapošljavanja postaje nesiguran i labilan; izmeĊu njih
se umeće siva zona riziĉne hipozaposlenosti. Pred ovim predznacima
promene sistema društva rada profesionalno programiranje obrazovnog
sistema sve više i više postaje anakronizam. U tom smislu je poslednjih
godina jezgro obrazovnog sistema „izvana", od okvirnih uslova,
podvrgnuto jednoj radikalnoj promeni. U institucijama obrazovanja to
do sada nije dovoljno shvaćeno, da ne pominjemo pedagoški tretman.
Ako se napravi razlika izmeĊu „organizacije obrazovanja" i , , značaja
obrazovanja" i ako se pod organizacijom podrazumeva institucionalni
okvir, poredak, svedoĉanstva, nastavni planovi i nastavni sadrţaji, a
pod znaĉajem obrazovanja smisao koji pojedince povezuje sa njihovim
obrazovanjem, onda se moţe reći: organizacija i značaj obrazovanja su
se odvojili jedno od drugog i osamostalili jedno u odnosu na drugo.
Obrazovanje je izgubilo, njemu imanentno „posle toga", svoju smi-
saonu nit koja ga povezuje sa profesijom. Neki sada - više neformalno i
suprotno od propisanog pravca profesionalne orijentacije - ponovo
smisao i svrhu obrazovanja traţe u njemu
samom. Odvojeno od cilja, prema kome se obrazovanje formalno i

dalje organizuje, ljudi obrazovanje ponovo otkrivaju kao jedinstven
doţivljaj nalaţenja i oblikovanja sebe samih.
Dok se institucionalno okvir obrazovanja birokratizuje, dakle,
dok ovde tejlorizam donosi kasne plodove, Humbolt neformalno slavi
jedno zakasnelo vaskrsavanje u tako stvorenoj „birokratskoj ljušturi
obrazovne potĉinjenosti". Gde se gubi „transcedentna" smisaona
osnova profesije, najvispreniji mladi ljudi traţe ono jedino što moţe da
da smisao realnoj dugogodišnjoj sadašnjosti obrazovanja: vrednost
obrazovanja po sebi. U prilog tome govori, na primer, nepredviĊena
iznenadnost sa kojom dosadašnje takozvane „fine struke" avanzuju u
ĉesto birane masovne struke, ali i interesovanje za diskusiju i teoriju,
koje se uz odreĊena ustruĉavanja ponovo razvija na fakultetima.
Još se ne moţe sagledati kako bi obrazovanje moralo, odnosno
trebalo da se sadrţinski oblikuje za jedan fleksibilan sistem pluralne,
mobilne hipozaposlenosti u elektronski odreĊenim decentralizovanim
„kooperativnim odnosima". Za to bi verovatno prvo bila potrebna
javna rasprava radi iznalaţenja najboljeg rešenja za probleme koji su
ugraĊeni u ovaj sistem hipozaposlenosti. Ali već sada se moţe reći da
se neće moći izbeći smanjenje profesionalne obuke, ĉime se stvara
istorijska šansa za neverovatnu ponovnu transformaciju obrazovanja u
smislu koji treba nanovo kreirati. Centralno mesto trebalo bi da zauzme
svrsishodna rasprava o obrazovanju sa razliĉitim izazovima sa kojima
se konfrontira ţivljenje, odnosno preţivljavanje i (politiĉko) delanje u
riziĉnom društvu budućnosti.
Mora se ponovo diskutovati i o raspodeli (nejednakih) socijalnih
šansi kroz obrazovanje. Kako pokazuju empirijska istraţivanja, izmeĊu
1970. i 1982. dramatiĉno se smanjila vero- vatnoća da se po završenom
višem obrazovanju dobije statusno viši poloţaj. U toku ovog razvoja
obrazovni sistem je sedamdesetih godina izgubio funkciju raspodele
statusa: sama diploma više nije dovoljna da se doĊe do odreĊene
pozicije u profesiji i do odreĊenog dohotka i ugleda.
260 Ulrih Bek
Ali obrazovanje svakako nije postalo suvišno. Naprotiv: bez

diplome za odreĊenu kvalifikaciju profesionalna budućnost je potpuno
zapeĉaćena. S tim u vezi poĉinje sve više da vaţi princip, da diplome o
struĉnoj kvalifikaciji postaju sve manje dovoljne, ali istovremeno sve
neophodnije da bi se dosegao onaj mali broj pozicija u zapošljavanju
kojima se teţi. Ali šta to znaĉi? U niĉijoj zemlji izmeĊu „dovoljnog" i
„neophodnog" uslova obrazovni sistem je još od prosvetiteljstva
izgubio propisanu, a sedamdesetih godina oţivljenu funkcionalnu od-
redbu - raspodelu društvenih šansi, koja se javno moţe kontrolisati!
Kako i na osnovu kojih kriterijuma će se sada i u budućnosti podeliti
male socijalne šanse izmeĊu ljudi sa formalno istim kvalifikacijama?
Kako gubitak ove funkcije dodeljivanja utiĉe na pedagošku situaciju u
razliĉitim oblastima obrazovnog sistema - u osnovnoj i struĉnoj školi, u
višoj školi i u specijalnoj školi za ometene u razvoju - u kojima je
profesionalna budućnost ugraĊena na veoma razliĉit naĉin? Šta to znaĉi
za odnose autoriteta izmeĊu onih koji poduĉavaju i onih koji uĉe, za
spremnost na uĉenje i ponašanje generacije koja dolazi u pogledu
izbora profesije?
I ova pitanja se ovde mogu samo dodirnuti, ali se u svakom sluĉaju
moţe reći: obrazovna funkcija dodele statusnih šansi u protekloj
deceniji se rascepila na dve separatne dimenzije, i to na negativan izbor
onih koji nemaju pravo na učešće u konkurentskoj borbi za status i na
stvarno pozitivnu dodelu statusnih šansi. Dok je obrazovni sistem
stvarnu funkciju dodele izgubio u personalnim odeljenjima, odnosno u
naĉelnicima personalnih odeljenja u radnim organizacijama, javna
kontrola raspodele šansi u obrazovnom sistemu svedena je na
negativan izbor uskraćivanja statusa. Pozadina ovog poremećaja
funkcije jeste fragilnost odnosa obrazovanja i zapošljavanja.
U vremenima pune zaposlenosti, davanjem ne velikog broja
svedoĉanstava o obrazovanju, takoreći se (gotovo) unapred donosila
odluka tog (ili bilo kog) personalnog biroa o postavljenju na radno
mesto. U vremenima inflatorne hiperponude kvalifikacija, odluka
izmeĊu diploma iste vrednosti delegira se si
Rizično drušh'o 261
stemu zapošljavanja. Preduzeća mogu opet preko sopstvenih prijemnih

testova ili sliĉnih postupaka da odluĉe kome će dati neko (pripravniĉkoj
mesto. To sa druge strane znaĉi: svedo- ĉanstva koja se daju u
obrazovnom sistemu nisu kljuĉevi za sistem zapošljavanja nego su
samo kljuĉevi za predsoblja u kojima se razdeljuju kljuĉevi za vrata
sistema zapošljavanja (svejedno po kojim kriterijumima i pravilima
igre). Ali ovo gubljenje znaĉaja sada dobija jedno sasvim drugaĉije
znaĉenje u razliĉitim odeljenjima i hijerarhijskim stupnjevima
obrazovnog sistema.
Najekstremnije posledice su tamo gde diploma više ne otvara m
vrata „predsoblja", nego ĉak postaje eliminatomi kriterijum. To se sve
više i više pokazuje taĉnim na svedoĉan- stvu o samo završenoj
osnovnoj školi. Uspešan završetak bilo koje profesionalne obuke sve
više postaje pretpostavka da se uopšte ude u svet dohodovnog rada. U
onoj meri u kojoj „majstorsko pismo" postaje „ulaznica", u toj meri se
marginalizuju mladi ljudi koji nemaju da pokaţu završenu
profesionalnu obuku. Oni koji su završili osnovnu školu postaju
„nekvalifikovani", zatiĉu zakovano trţište rada. Prolaz kroz osnovnu
školu postaje jednosmernci ulica u odsustvo profesionalnih šansi.
Osnovna škola tako skreće na društvenu periferiju, postaje škola niţih
statusnih grupa, određenih odsustvom profesionalne budućnosti.
Nova negativna funkcija raspodele šansi pojavljuje se takoreći
„ĉisto" u osnovnoj školi. Ovo je i stoga jedan izuzetno znaĉajan razvoj,
jer se podizanjem obrazovnih pretpostavki obrazovanje osnovne škole
degradira u „neobrazovanie", a sve- doĉanstvo o završenoj osnovnoj
školi istorijski se pomera u blizinu nepismenosti. Paušalno reĉeno: u
XVIII veku još se ,,podrazumevalo" da se bez poznavanja azbuke
moţe zaraditi za sredstva za ţivot. U toku XIX veka pisanje i ĉitanje
sve više i više postaju pretpostavke za ulazak u ekspanzivni industrijski
sistem zapošljavanja. U poslednjih dvadeset pet godina XX veka je ĉak
samo svedoĉanstvo osnovne škole na kraju sve manje dovoljno da se
preko trţišta rada obezbedi materijalna egzi
262 Ulrih Bek
stencija. U sluĉaju osnovne škole vidi se da se „obrazovanje" - klasiĉno

obeleţje za steciv status - moţe istorijski unatrag transformisati ujedno
kvaziaskriptivno obeleţje: osnovna škola raspodeljuje odsustvo šansi i
time preti da kao obrazovna institucija postane zid geta, iza kojeg su
niţe statusne grupe, odreĊene na ţivot permanentne nezaposlenosti
(npr. socijalno staranje, socijalna pomoć). Progresivno društvo
obrazovanja u tom smislu produkuje jedan novi tip
„kvazianalfabetizma" najniţeg završenog obrazovanja (osnovne i
specijalne škole). Napomenimo uzgred da se i u ovome ponovo
reflektuje potpuno organizovana povezanost obrazovanja sa
profesijom - specijalitet nemaĉkog obrazovnog sistema, koji, na
primer, na ovaj naĉin ne vaţi za SAD.
Ovom funkcijom marginalizacije osnovna škola se, kao i nekada
specijalna škola, pretvara u sklonište za nezaposlene mlade ljude. Kao
obrazovno orijentisani „omladinski dom" situirana je negde izmeĊu
ulice i zatvora. Njen funkcionalni sadrţaj pomera se u pravcu radne
terapije. Stoga se pogoršava pedagoška situacija. Ugroţava se
legitimitet nastavnika i nastavnih planova. Na njih se projektuju
protivureĉnosti jednog „profesionalno orijentisanog obrazovanja ni u
ĉemu". U onoj meri u kojoj škola uĉenicima ne mora više ništa da nudi
ili uskraćuje, u toj meri ona gubi svoj autoritet. Anomična reagovanja
mladih ljudi upravo se manifestuju (aktuelno ili potencijalno) u
ovakvim tipovima obrazovnih geta bez profesionalne budućnosti.
Najekstremniji i najoĉigledniji znak ovoga bilo bi sve veće nasilje nad
uĉiteljima, pre svega u velikim gradovima sa velikom, konstantnom
nezaposlenošću mladih ljudi.
Ali u isto vreme i interna selekcija u osnovnoj školi dobij a kljuĉni
znaĉaj: skok u srednju školu ili u gimnaziju postaje skok na
„spasonosnu obalu" moguće profesionalne budućnosti. Isto tako bi
valjalo da se bar kroz vrstu svedoĉanstva o završenoj osnovnoj školi još
više ne zaoštrava polazna situacija u konkurenciji sa nadmoćnijim
svršenim uĉenicima srednjih škola i maturantima za mali broj mesta za
obuĉavanje. Kvalifikovano svedoĉanstvo osnovne škole u tom smislu
pravi diferencijaciju
takoreći izmeĊu razliĉitih stepena nemanja šansi. Stoga posledice po

pedagošku situaciju (kao i po ceo obrazovni sistem) na kraju nisu
jednoznaĉne. Sa jedne strane, kao što je reĉeno, svedoĉanstvo osnovne
škole kao takvo jedva da još nudi šanse za ulazak u sistem
zapošljavanja. Sa druge strane, ono još uvek predstavlja neophodan
krajiĉak šanse da se ipak ulovi jedno od tako malo mesta za
profesionalnu obuku. „Funkcija neophodnosti" svedoĉanstva o
obrazovanju sadrţi i podstreke na rad i jedan disciplinarni potencijal,
pošto nedavanje znaĉi uskraćivanje. Sud nastavnika u vidu ocena uvek
preti da zatvori vrata predsoblja gde se daju šanse. Upravo tamo gde
uspeh u obrazovanju vodi samo u sivu zonu moguće
(hipo)zaposlenosti, negativan izbor liĉi na materijalno ugroţavanje
egzistencije, a hajka za dobrim ocenama i svedoĉanstvima postaje trka
nade da se na pokretnim stepenicama društvene hijerarhije, koja ide
nadole, „otrĉi" na sledeći viši sprat. Špontijevslca* izreka: „nemaš
šansu, dakle iskoristi je" postaje pod ovim uslovima potpuno
realistiĉna deviza preţivljavanja.
Nasuprot ovome, situacija u višim oblastima obrazovnog sistema
— više struĉne škole i fakulteti - promenila se suptilnije i ne tako
konkretno. „Pret/raspodela šansi" ovde znaĉi da studenti više nisu u
situaciji da dugoroĉno planiraju karijeru. Kriza trţišta rada i društva
rada za njih više deluje kao gubitak sraĉunljive sigurnosti u pogledu
dobro plaćenog i prestiţnog zaposlenja, a manje kao gubitak posla.
Profesionalna strana u karijeri obrazovanja se ne gubi, nego postaje
nepredvidljiva i nesraĉunljiva. Stoga se dugoroĉno planiranje ĉesto
zamenjuje koncentrisanjem na ono što je privremeno moguće. Ovo
moţe da znaĉi da se u poplavi profesionalnih obrazovnih sadrţaja koji
postaju irealni ponovo otkriva glad za obrazovanjem. Ali ovo moţe da
znaĉi i da se zbog svesti o obezvredenju samih sadrţaja kvalifikacija
teţi formalnom okonĉanju obrazovanja kao osiguranju od ionako
pretećeg pada u nezaposlenost. Diploma ništa ne obećava; ali ona je još
uvek ili ĉak više nego ikada
* Šponti - pripadnik icvo orijcntisane ncdogmatskc grupe - prim. prev.

264 Ulrih Bek
pretpostavka da se drţi podalje od ionako preteĉe beznadnosti. A sa

ovim bezdanom za petama - i nemajući više pred oĉima ni komadić
karijere - jede se zalogaj po zalogaj kaše birokra- tizovanih obrazovnih
zahteva. Nije ĉudo - da ostanemo kod ove metafore - što onda više ne
moţe da se zine.
Premeštanje funkcije dodeljivanja statusa iz obrazovnog sistema u
sistem zapošljavanja ima na kraju - kao što pokazuje uvid u statistiku
nezaposlenosti - dalekoseţne posledice: za problematiĉne grupe na
trţištu rada, koje naroĉito pogaĊa rizik doţivotne nezaposlenosti, vaţe
- kao što je pokazano - ţene (pre svega pri duţem prekidu dohodovnog
rada), osobe sa zdravstvenim problemima, stariji ljudi i nekvalifikovani
i društveno zapostavljeni mladi ljudi (up. o ovome podrobno str. 154 i
dr.).
Na ovome postaje egzemplarno jasno da na kraju reforme
obrazovanja selektivni kriterijumi dobijaju novo znaĉenje za razliku od
onog koje su imali pre njenog poĉetka i da širenjem društva
obrazovanja upravo treba da se prevazidu: naime, dodeljivanja prema
polu, starosnom dobu, zdravlju, ali i ubedenju, nastupu, odnosima,
regionalnim vezama itd. Ovde se postavlja pitanje koliko ekspanzija
obrazovnog sistema (pri smanjenju društva rada) de facto vodi u
renesansu kriterijuma staleškog dodeljivanja u raspodeli socijalnih
šansi. Neki znaci govore u prilog tome da upravo dolazi do - doduše
sada upravo kroz obrazovanje skrivene - refeudalizacije u raspodeli
šansi i rizika na trţištu rada. Ovo se omogućava time što se u izboru
izmeĊu ljudi formalno istih kvalifikacija ponovo uzimaju kriterijumi,
koji su sa druge strane diploma o obrazovanju i koji izmiĉu pritiscima u
pogledu svoje opravdanosti. Nekada tako visoko cenjena i hvaljena
mogućnost javnog kontrolisanja procesa dodeljivanja mesta u celini se
ograniĉila ili izgubila. Koliko će još dugo moći da se podnosi ovaj
povratak posle obrazovnog društva u dodeljivanje šansi
preJobrazovnog društva ili kada će postati politiĉki eksplozivan i
odvesti u nove talase protesta, danas još nilco ne moţe da predvidi.
TREĆI DEO
REFLEKSIVNA MODERNIZACIJA:
O GENERALIZACIJI NAUKE I
POLITIKE
Pogled unazad i unapred
U dva prethodna dela razraĊena je vodeća teorijska ideja refleksivne

modernizacije industrijskog društva u dva argumentacijska pravca: sa
jedne strane, na osnovu logike raspodele rizika (Prvi deo), a sa druge,
na osnovu teoreme o individualizaciji (Drugi deo). Kako uspostaviti
odnos izmeĊu ova dva pravca argumentacije i kako ga dovesti u vezu sa
osnovnom idejom?
(1) Proces individualizacije teorijski se zamišlja kao proizvod
refleksivnosti, u kome proces modernizacije, osiguran socijalnom
drţavom, detradicionalizuje naĉine ţivljenja, ugraĊene u industrijsko
društvo. Namesto premoderne dolazi sama „tradicija" industrijskog
društva. Kao što su sa prelaskom u XIX vek išĉezli oblici ţivota i rada
feudalnog agrarnog društva, tako danas išĉezavaju oblici ţivota i rada
razvijenog industrijskog društva: socijalne klase i slojevi, primarna
porodica sa utisnutim „standardnim biografijama" muškaraca i ţena,
standardizacije posla itd. Tako se demistifikuje jedan mit, koji je
stvoren u XIX veku i koji do danas dominira u mišljenju i delanju u
nauci, politici i svakidašnjem ţivotu - naime, mit da je industrijsko
društvo u svom konceptu rada i ţivota jedno moderno društvo.
268 Ulrih Bek
Nasuprot tome postaje jasno da je projekat moderne, koji je istorijski

prvo stekao priznanje u formi industrijskog društva, u toj formi i
institucionalno prepolovljen. U suštastvenim principima - na primer,
„normalnosti" obezbeĊivanja egzistencije posredstvom trţišta rada -
razvijanje industrijskog društva znaĉi i njegovo ukidanje.
Generalizacija društva trţišta rada, osiguranog socijalnom drţavom,
razlaţe kako socijalne osnove klasnog društva, tako i primarnu
porodicu. Šok koji ljudi zbog toga doţivljavaju je dvostruk: om se
oslobađaju od naizgled prirodom datih oblika ţivota i izvesnosti
industrijskog društva; a ovaj kraj „post-istorije" poklapa se sa gubitkom
istorijske svesti u njenim oblicima mišljenja, ţivljenja i rada. Zakazuju
tradicionalne forme savlaĊivanja straha i nesigurnosti u draštve-
no-moralnom okruţenju, porodicama, braku, muškim i ţenskim
ulogama. U istoj meri se savlaĊivanje straha i nesigurnosti zahteva od
samih pojedinaca. Iz socijalnih i kulturnih potresa i nesigurnosti, koji
su sa ovim povezani, ranije ili kasnije nastaju novi zahtevi, koji se
postavljaju pred društvene institucije u pogledu obrazovanja,
savetovanja, terapije i politike.
(2) Refleksivnost procesa modernizacije moţe se objasniti i 11a
primeru odnosa proizvodnje dobara i proizvodnje rizika: tek tamo gde
proces modernizacije detradicionalizuje svoje osnove industrijskog
društva, postaje diskutabilan monizam, sa kojim mišljenje u
kategorijama industrijskog društva raspodelu rizika podreĊuje logici
raspodele dobara. Nije bavljenje rizicima ono što razlikuje riziĉno
društvo od industrijskog društva, niti je to samo veći kvalitet i domet
rizika, koje proizvode nove tehnologije i racionalizacije. Pre je suština
u tome da se osnovni društveni uslovi radikalno menjaju u toku procesa
refleksivne modernizacije; scientizacijom rizika modernizacije
eliminiše se njihova latentnost. Pobedniĉki pohod industrijskog
sistema izaziva išĉezavanje granica izmeĊu prirode i društva. Stoga se 1
uništavanje prirode više ne moţe svaliti na „okruţenje", nego svojom
industrijskom univerzalizacijom postaju socijalne, politiĉke,
ekonomske i kulturne protivureĉnosti, koje su imanentne sistemu.
Rizici modernizacije, koji su izgubili svoju latentnost i
koji se globalizuju kao rezultat sistema više se ne mogu obraĊivati na

bazi modela industrijskog društva, kome je implicitna pretpostavka
konformiteta struktura socijalne nejednakosti. Umesto toga oni
razvijaju dinamiku konflikta, koja se izdvaja iz matrice proizvodnje i
reprodukcije, klasa, partija i subsistema industrijskog društva.
Distinkcija izmeĊu industrijskog društva i riziĉnog društva ne
samo što se ne poklapa sa distinkcijom izmeĊu „logike" proizvodnje i
raspodele dobara i „logike" proizvodnje i raspodele rizika, nego i
nastaje zbog toga što se menja odnos prioriteta. Pojam industrijskog
društva pretpostavlja dominantnost „logike dobara" i potvrĊuje
kompatibilnost raspodele rizika sa njom, dok pojam riziĉnog društva
potvrĊuje inkompatibilnost raspodele dobara i raspodele rizika i
konkurentnost njihovih „logika".
U Trećem delu, koji sledi, ovi argumenti će se dalje razraĊivati u
dva pravca: u svim koncepcijama industrijskog društva polazi se od
mogućnosti specijalizacije, što znaĉi da se pretpostavlja da nauĉno
saznanje i politiĉka delatnost mogu da se razgraniĉe i monopolizuju.
To se izmeĊu ostalog izraţava u socijalnim sistemima i institucijama,
koje su predviĊene za ova dva sistema - „sistem nauke" i „politiĉki
sistem". Nasuprot tome, ovde će se razviti sledeća perspektiva:
refleksivna modernizacija koja nailazi na uslove visokorazvijene
demokratije i etablirane scientizacije vodi u karakteristiĉna
obezgraničenjci nauke i politike. Monopoli na znanje i pramenu se
diferenciraju, odlaze sa mesta koja su za to predviĊena i na odreĊen
izmenjen naĉin postaju opštije raspoloţiva. Tako, odjednom, više nije
jasno da li je još politika porodice ili je već humana genetika ta koja ima
primarni autoritet u odluĉivanju kako da ljudi zajedno ţive van
demokratske saglasnosti i glasanja. To znaĉi: rizici koji se danas
pojavljuju razlikuju se od svih ranijih preko do sada razraĊenih
obeleţja, prvo, svojim dometom menjanja društva (Osmi odeljak) i
drugo, svojom posebnom naučnom konstitucijom.
Sedmi odeljak
Nauka s one strane istine i

razotkrivanja istine? Refleksivnost i
kritika naučnotehnološkog razvoja
U daljem tekstu, najpre će u centru paţnje biti sledeći koncept: ako

smo se ranije bavili „eksterno" uslovljenim opasnostima (od bogova i
prirode), onda se istorijski nova vrsta kvaliteta današnjih rizika zasniva
na njihovoj istovremeno naučnoj i socijalnoj konstrukciji, i to u
trostrukom smislu: nauka postaje jedan od uzroka, medijum definicije i
izvor rešenja rizika i upravo time sebi otvara nova trţišta scientizacije.
U promen- Ijivoj igri rizika, u kojoj sam pomaţe da se oni proizvode i
defmišu, i njihovoj javnoj i socijalnoj kritici, nauĉnotehnološki razvoj
postaje kontradiktoran. Ovu perspektivu razvićemo i prikazati u ĉetiri
teze:
(1) Shodno razlici izmeĊu modernizacije tradicije i modernizacije
industrijskog društva mogu se razlikovati dve konstelacije u odnosu
nauke, prakse i javnosti: primarna i refleksivna scientizacija. Prvo
dolazi do primene nauke na „dati" svet prirode, ljudi i društva. U
refleksivnoj fazi nauke su već konfrontirane sa svojim vlastitim
proizvodima, nedostacima i sekundarnim problemima, nailaze, dakle,
na jedno drugo stvaranje u civilizaciji. Razvojna logika prve faze bazira
se na prepolovljenoj scientizaciji, u kojoj su prava nauĉne racionalnosti
na
272 Ulrih Bek
znanje i razotkrivanje istine još uvek pošteĊena metodološke primene

nauĉne sumnje. Druga faza se bazira na potpunoj scientizaciji, koja
nauĉnu sumnju proširuje i na imanentne osnove i eksterne posledice
same nauke. Tako se demistifikuju oba prava: pravo na istinu i. pravo
na razotkrivanje istine. Prelaz iz jedne u drugu konstelaciju vrši se sa
jedne strane u kontinuitetu scientizacije, ali upravo zato sa druge strane
nastaju potpuno izmenjeni interni i ekstreni odnosi nauĉnog rada. Pri-
marna scientizacija dobija svoju dinamiku od kontrasta tradicije i
moderne, laika i eksperata. Samo pod uslovima ovog povlaĉenja
granica moţe se generalisati sumnja u internim odnosima nauka i
istovremeno autoritarno unapreĊivati primena nauĉnih rezultata u
eksternim odnosima. Ova konstelacija nesalomljive vere u nauku i
progres tipiĉna je za modernizaciju u industrijskom društvu u prvoj
polovini XX veka (mada se smanjuje). U ovoj fazi nauka se suoĉava sa
praksom i javnom sferom, ĉije otpore moţe da ukloni oslanjanjem na
evidentnost uspeha, obećanjima o oslobaĊanju od još neshvaćenih
ograniĉenja. Situacija se fundamentalno menja u meri u kojoj
refleksivna konstelacija dobija na znaĉaju (a simptomi toga mogu se
pratiti unatrag do poĉetka XX veka sa razvojem sociologije znanja,
kritike ideologije, falibilizma u nauĉnoj teoriji, kritike eksperata itd.).
Kada uĊu u praksu, nauke se konfrontiraju sa svojom sopstvenom
objektivizovanom prošlošću i sadašnjošću - same sa sobom kao
proizvod i proizvoĊaĉ stvarnosti i problema, koje one treba da
analiziraju i savladaju. Time one dolaze na nišan ne više samo kao
izvor rešenja problema, nego istovremeno i kao izvor uzroka problema.
U praksi i javnoj sferi nauke se suoĉavaju ne samo sa bilansom svojih
pobeda, nego i sa bilansom svojih poraza, a time sve više i sa
refleksijom svojih neispunjenih obećanja. Razlozi su raznovrsni:
upravo kako rastu uspesi izgleda da disproporcionalno brţe rastu rizici
nauĉno- tehnološkog razvoja. Stavljena u praksu, rešenja i obećanja o
oslobaĊanju u meĊuvremenu su naglašeno ispoljila svoje pro-
blematiĉne strane, a ove su opet postale predmet intenzivnih
nauĉnih analiza. A u već nauĉno podeljenom i profesionalno

rukovoĊenom svetu - dosta paradoksalno - perspektive u pogledu
budućnosti i mogućnosti ekspanzije nauke takoĊe su vezane za kritiku
nauke.
Pošto ekspanzija nauke u jednom periodu, kada se nauka
koncentriše na nauku, pretpostavlja i vrši kritiku nauke i postojeće
prakse eksperata, nauĉna civilizacija se na taj naĉin podvrgava javno
prenetoj samokritici, koja potresa njene osnove i njeno vlastito
samorazumevanje. Ona ispoljava jedan stepen nesigurnosti u odnosu
na svoje osnove i ishode, koji još samo nadmašuje potencijal rizika i
razvojne perspektive, koje ona otkriva. Na taj naĉin se pokreće proces
demistifikacije nauka, u ĉijem toku se strukture nauke, prakse i javne
sfere podvrgavaju fundamentalnoj promeni.
(2) Posledica ovoga je demonopolizacija naučnih prava na znanje
sa velikim posledicama: nauka postaje sve neophodnija, ali u isto
vreme i sve manje dovoljna za društveno obavezujuću definiciju istine.
Ovaj gubitak funkcije nije sluĉajnost, niti se naukama nameće izvana.
On pre nastaje kao posledica ostvarenja i diferencijacije prava na
nauĉnu validnost; on je proizvod refleksivnosti nauĉnotehnološkog
razvoja u uslovima riziĉnog društva. Sa jedne strane, sukobljavajući se
sa samom sobom u internim i eksternim odnosima, nauka poĉinje da
proširuje metodološku snagu svoje sumnje na svoje vlastite osnove i
praktiĉne rezultate. Stoga se sistematski smanjuje pravo na znanje i
razjašnjenje beţanjem od falibilizma, koji je uspešno forsiran nauĉnom
akribijom. Pristup stvarnosti i istini, koji se prvo pretpostavlja kod
nauke, zamenjuju odluke, pravila i konvencije, koje isto tako mogu da
se izokrenu. Demistifikacija se proširuje i na demistifikatore i tako
menja uslove demistifikacije.
Sa druge strane, kako se nauke diferenciraju raste bujica
kondicionalnih, neizvesnih, izdvojenih pojedinaĉnih rezultata, koju je
nemoguće savladati. Ova hiperkompleksnost hipotetiĉ- kog znanja više
se ne moţe resiti mehaniĉkim pravilima testiranja. Zakazuju ĉak i
alternativni kriterijumi kao što su reputacija, vrsta i mesto publikacije,
institucionalna baza itd.
274 Ulrih Bek
Stoga se nesigurnost, sistematski proizvedena scientizacijom, širi na

eksterne odnose i sada, obratno, ciljne grupe i korisnike nauĉnih
rezultata u politici, nauci i javnosti ĉini aktivnim sa- proizvođačima u
društvenom procesu defmisanja znanja, „Predmeti" scientizacije
postaju i „ subjekti " u smislu da mogu i moraju da se aktivno sluţe
heterogenim ponudama nauĉnih interpretacija. A to ne znaĉi samo u
vidu izbora izmeĊu kontradiktornih, visokospecijalizovanih zahteva u
pogledu validnosti; oni mogu da se uigravaju i jedni protiv drugih, ali u
svakom sluĉaju moraju da se relcombinuju i sastave u sliku, podesnu za
delanje. Refleksivna scientizacija otvara, dakle, društvenim ciljnim
grupama i korisnicima nauke nove mogućnosti uticaja i razvoja u procesima
proizvodnje i primene nauĉnih rezultata. Ovo je razvoj velike
ambivalentnosti: on sadrţi mogućnost emancipacije društvene prakse u
odnosu na nauku kroz nauku; sa druge strane, on društveno vaţeće
ideologije i interesna stanovišta ĉini imunim na nauĉne zahteve za
prosvećivanje i širom otvara vrata feudalizaciji nauĉne saznajne prakse
kroz ekonomske i politiĉke interese i „nove dogme".
(3) Probni kamen kritiĉne samostalnosti nauĉnog istraţivanja
postaju tabui o nepromenljivosli, koji nastaju upravo nasuprot trijumfu
prava na nauĉno saznanje: što se dalje ide sa scientizacijom i što jasnije
riziĉne situacije dopiru do svesti javnosti, to je veći politiĉki pritisak da
se nešto uradi i utoliko više nauĉnotehnološkoj civilizaciji preti da se
pretvori u nauĉno proizvedeno „društvo tabua". Sve više se sektori,
instance i uslovi, koji bi u principu svi mogli da se promene,
sistematski iskljuĉuju iz ovog oĉekivanja promene konstrukcijom
„objektivnih ograniĉenja", „sistemskih ograniĉenja" i „autodinamika".
Nauke neće moći dugo da istraju u svojoj tradicionalnoj pro-
svetiteljskoj poziciji „kršitelja tabua"; moraće da preuzmu i suprotnu
ulogu stvaraoca tabua". Tako se društvena funkcija nauka koleba
izmeĊu otvaranja i zatvaranja mogućnosti za akciju, a ova
kontradiktorna spoljna oĉekivanja podstiĉu konflikte i podele unutar
profesije.
(4) Ni osnove naučne racionalnosti nisu pošteĊene genera-

lizovanih zahteva za promenom. Ono što ljudi urade, ljudi mogu i da
promene. Upravo je refleksivna scientizacija ta koja sa- motabuizaeiju
nauĉne racionalnosti ĉini vidljivom i spornom. Pretpostavka glasi:
„objektivna ograniĉenja", „latentni sporedni efekti" koji stoje za
„autodinamiku" nauĉnotehnološkog razvoja, proizveli su sebe same i
stoga su u principu razrešivi. Pro- jekat moderne, prosvećenosti je
nezavršen. Njegova faktiĉka zastarevanja u industrijskom
razumevanju nauke i tehnike mogu se probiti ponovnim oţivljavanjem
razuma i prevesti u dinamiĉnu teoriju nauĉne racionalnosti, koja
preraĊuje istorijska iskustva i dalje se razvija na naĉin koji je pogodan
za uĉenje.
Od presudnog znaĉaja za to da li će nauka na taj naĉin da
doprinese samokontroli svojih praktiĉnih rizika nije da li ona seţe
preko vlastitih radijusa uticaja i bori se za (politiĉko) saodluĉivanje u
primeni svojih rezultata. Mnogo je vaţnije koji tip naidce se upraţnjava
u odnosu na sagledivost njenih navodno nesagledivih sporednih
posledica. Presudno u ovom kontekstu jeste da li će se ostati kod
hiperspecijalizacije, koja sama proizvodi sporedne posledice i tako,
izgleda, neprestano potvrĊuje njihovu „neizbeţnost" ili će se ponovo
otkriti i razviti snaga za specijalizaciju u kontekstu; da li će se ponovo
steći sposobnost učenja u ophoĊenju sa praktiĉnim posledicama ili će
se ignorisanjem praktiĉnih posledica stvoriti ireverzibilne situacije,
koje se baziraju na pretpostavci o nepogrešivosti i tako u startu
onemogućiti uĉenje na praktiĉnim greškama; koliko se upravo u
bavljenju rizicima modernizacije tretman simptoma moţe zameniti
pravim uklanjanjem uzroka; koliko se praktični tabui rizika za koje je
kriva sama civilizacija, mogu nauĉno predstaviti ili probiti varijablama
i uzrocima, koji dolaze u obzir; dakle, da li će se rizici i opasnosti
metodološki i objektivno interpretirati, nauĉno izloţiti ili će se
minimizovati i prikrivati.
276 Ulrih Bek
1. Primarna i refleksivna scientizacija
Za ovu distinkciju vezana je jedna procena: poĉetna faza primame

scientizacije, u kojoj su neposvećeni prognani sa svojih „lovišta" i
poput Indijanaca potisnuti u jasno ograĊene „rezervate", odavno je
završena, a sa njom i ceo mit o superiornosti i gradijentu moći koji je u
toj fazi karaktensao odnos nauke, prakse i javne sfere. Logika njenog
razvoja (koja je, pre svega, centralna tema klasiĉne sociologije) danas
se moţe posmatrati samo u marginalnim zonama modernizacije, ako
uopšte i moţe.* Na njeno mesto skoro svuda su došli sukobi i odnosi
refleksivne scientizacije. Nauĉna civilizacija ušla je u takvu fazu
razvoja u kojoj ona scientizuje ne samo prirodu, ĉoveka i društvo, nego
sve više sebe samu, svoje sopstvene proizvode, efekte i greške. Nauka
se, dakle, više ne bavi „oslobaĊanjem zatečenih zavisnosti" nego
defmisanjem i raspodelom grešaka i rizika za koje sama snosi krivicu.
Za „poslediĉne probleme" modernizacije, koji tako ulaze u prvi
plan nauĉnotehnološkog razvoja, karakteristiĉni su drugaĉiji uslovi i
procesi, drugaĉiji mediji i akteri od onih koji su karakteristiĉni za
procese obrade grešaka u fazi primame scientizacije. U prvom talasu
nauĉnici razliĉitih disciplina mogu da se oslone na superiornost -
ponekad stvarnu, ĉesto samo prividnu - nauĉne racionalnosti i metoda
mišljenja u odnosu na tradicionalne osnove znanja, predanja i laiĉke
prakse. Ova superiornost teško da moţe da se svede na veoma mali
stepen greške u nauĉnom radu. Prevashodno je svodljiva na način na
koji je u ovoj fazi socijalno organizovan tretman grešaka i rizika.
Nauĉni prodor u svet koji nauka još nije dotakla pre svega dopušta
povlaĉenje jasne granice izmeĊu rešenja problema i uzroka problema,
pri ĉemu se ta granica jasno prostire izmeĊu
* Tako, na primer, u sadašnjem talasu „scientizacije porodice", koja se moţe videti u porastu broja
eksperata za porodiĉno i braĉno savetovanje; ali ĉak i ovde scien tizacija nailazi na polje prakse koje je na
razne naĉme unapred nauĉno i profesionalno uobliĉeno ili pod nauĉnim i profesionalnim uticajem.
nauka sa jedne strane i njenih (aktuelnih i potencijalnih) „predmeta" sa

druge strane, Primena nauke odvija se sa stanovišta jasne
objektivizacije mogućih izvora problema i izvora grešaka: za bolesti,
krize i katastrofe koje snalaze ljude „kriva" je divlja, neshvaćena
priroda, „krive" su nesalomljive prepreke tradicije.
Ova projekcija izvora problema i izvora grešaka na još neistraţenu
„niĉiju zemlju" nauka oĉigledno je povezana sa ĉinjenicom da se nauke
velikim delom još ne ukrštaju u oblastima u kojima se primenjuju.
TakoĊe je povezana sa ĉinjenicom da se vlastiti teorijski i praktiĉni
izvori grešaka nauka defmišu i orgamzuju na jedan odreĊen naĉin: sa
dobrim razlozima se moţe poći od toga d a j e od poĉetka istorija nauka
manje istorija sticanja znanja a više istorija zabluda i praktiĉnih
grešaka. Tako dijametralno pro ti vureĉe jedni drugima nauĉna
„saznanja", „objašnjenja" i praktiĉni „predloţi rešenja" tokom
vremena, na razliĉitim mestima, u razliĉitim školama mišljenja,
kulturama itd. Ovo ne mora da znaĉi nikakvo gubljenje kredibiliteta
prava na nauĉnu racionalnost, dokle god nauke uspevaju da unutar
nauke velikim delom upravljaju greškama, zabludama i kritikom svojih
praktiĉnih posledica. Na taj naĉin one, sa jedne strane, odrţavaju
monopolsko pravo na racionalnost nasuprot nespeci- jalizovanoj javnoj
sferi, a sa druge pripremaju forum za kritiĉke rasprave unutar date
discipline. U ovoj socijalnoj strukturi je moguće ĉak obratno - da se
problemi koji nastaju, tehniĉki nedostaci i rizici scientizacije svedu na
dosadašnje nedostatke na razvojnom stupnju sistema nauĉnog staranja,
koji se potom mogu preokrenuti u nove planove i zamahe tehnološkog
razvoja i time konaĉno i u konsolidovanje nauĉnog monopola na ra-
cionalnost. Ova transformacija grešaka i rizika u ekspanzione šanse i
razvojne perspektive nauke i tehnologije je u prvoj fazi razvoj nauke
velikim delom naĉinila imunim na kritiku modernizacije i civilizacije,
takoreći „ultrastabilnim". Ali se ova stabilnost, u stvari, bazira na
prepolovljenju metodološke sumnje: unutar nauka generalizuju se (bar
shodno zahtevu) pravila kritike, dok se u isto vreme nauĉni rezultati
spolja sprovode autoritarno.
278 Ulrih Bek
Oĉigleno se i ovi uslovi, u suštini, remete u onoj meri u kojoj se -

na interdisciplinaran naĉin - nauka okreće nauci. Upravo strategija
„projekcije" izvora grešaka i uzroka problema mora sada, obratno, da
nauku i tehnologiju uoči kao moguće uzroke problema i grešaka. Rizici
koji dospevaju u centar paţnje refleksivne modernizacije uništavaju
matricu intradisci- plinarne transformacije grešaka u razvojne šanse. U
isto vreme oni ukidaju model primame scientizacije koji je već znatno
uspostavljen krajem XIX veka sa svojim usaglašenim odnosima moći
izmeĊu profesija, privrede, politike i javne sfere.
Nauĉno otkrivanje i istraţivanje rizika modernizacije pret-
postavlja da nauĉnotehnološki razvoj - /77terdisciplinarno odreĊen -
postaje sam sebi problem; ovde se scientizacija scientizuje kao
problem. Stoga će prvo izbiti sve teškoće i problemi, koje nauke i
profesije imaju u opštenju jedne sa dragima, jer se ovde nauka susreće
sa naukom, a time i sa svom skepsom i prezirom, koje je jedna nauka u
stanju da pokaţe prema dragoj. Namesto ĉesto koliko agresivnog toliko
i nemoćnog otpora laika dolaze mogućnosti otpora nauka protiv nauka:
kontra- kritika, metodološka kritika, kao i politikantske „opstraktivno
ponašanje" na svim poljima profesionalne borbe oko raspodele resursa.
U tom smislu se posledice i rizici modernizacije mogu videti samo
prolaskom kroz kritiku (i kontrakritiku) nauĉnih sistema usluga. Stoga
izgleda da šanse refleksivne scientizacije rastu direktno
proporcionalno sa rizicima i bilansima nedostataka modernizacije, a
obrnuto proporcionalno sa nesalomljivom verom u progres
nauĉnotehnološke civilizacije. Kapija kroz koju rizici mogu da se
nauĉno dokuĉe i obrade zove se kritika nauke, kritika progresa, kritika
eksperata i kritika tehnologije. Na taj naĉin rizici uništavaju
tradicionalne inter i intra- disciplinarne mogućnosti izrade grešaka i
forsiraju nove strukture podele rada unutar odnosa nauke, nauĉne
prakse i javne sfere.
Tako otkrivanje rizika dosadašnje modernizacije nuţno zadire u
osinje gnezdo konkurentskih odnosa izmeĊu nauĉnih profesija i
pobuĊuje sve impulse za otpor koji jedna nauĉna
profesija generacijama gradi angaţovanjem svih svojih snaga

(ukljuĉujući nauĉne) protiv „ekspanzionistiĉkih zahvata" u vlastite
„omiljene probleme" i na njih briţljivo instaliran „crpni sistem
smešten na poljima istraţivanja". Društveno priznavanje i tretman
rizika propadaće zbog konkurentskih problema koji ovde izbijaju i
zbog nerešivih konflikata izmeĊu škola mišljenja dogod ne poraste
javni senzibilitet u odnosu na odreĊene problematiĉne aspekte
modernizacije, ne pretvori se u kritiku, a moţda ĉak akumulira u
društvenim pokretima, tu se artikuliše i isprazni u protestima protiv
nauke i tehnologije. Stoga se rizici modernizacije mogu naukama
„utisnuti", „diktirati u pero" samo spolja, putem javnog priznavanja.
Oni se ne baziraju na unutarnsuimm nego na opštedruštvenim definicijama i
odnosima, ĉak unutar nauka oni mogu da razviju svoju snagu samo
preko motiva u pozadini: društveni dnevni red.
Sa druge strane, ovo pretpostavlja jednu do sada nepoznatu snagu
kritike nauke i kulture, koja se bar delom bazira na recepciji alternativne
ekspertize. U refleksivnim uslovima, naime, raste verovatnoća da će se u
razliĉitim oblastima društvenog delovanja aktivirati postojeće znanje
o poslediĉnim problemima, da će mu se prići iz vana, odnosno izneti i
odvesti u forme scientizacije protesta protiv nauke. Kroz ovu scientizaciju
kritika progresa i civilizacije, koju sada doţivljavamo, razlikuje se od
one iz proteklih dvesta godina: teme kritike se generalizuju, kritika
ima, bar delimiĉno, nauĉnu podršku i sada se konfrontira sa naukom
svom definicijskom snagom nauke. Na taj naĉin dolazi do jednog
pokreta u toku kojeg se nauke sve naglašenije prisiljavaju da pred
ćelom javnošću pokaţu svoje, interno odavno poznate, neumešnosti,
ograniĉenosti i „uroĊene mane". Nastaju forme „alternativne" nauke i
„nauke-advokata", koje ĉitav „hokus-pokus nauke" dovode u vezu sa
drugaĉijim principima - i tako dolaze upravo do suprotnih zakljuĉaka.
Ukratko, u toku scientizacije protesta protiv nauke i sama nauka prolazi kroz šibu.
Nastaju nove, ka javnosti orijentisane, forme nauĉnog rada eksperata,
sumnjivi aspekti osnova nauĉne argumentacije izlaţu se sa
kontranauĉnom temeljitošću, a mno
280 Ulrih Bek
ge nauke se u svojim graniĉnim oblastima, orijentisanim na praksu,

podvrgavaju „testu politizacije", do sada nepoznatih razmera.
U toku ovog razvoja nauka ne samo da doţivljava rapidno
gubljenje svog javnog kredibiliteta, nego istovremeno sebi otvara i nova
polja delovanja i primene. Tako su upravo prirodne i tehniĉke nauke
prihvatile mnoge od javnih kritika, koje su se na njih odnosile, i umele
da ih pretvore u šanse za ekspanziju. Ove kritike odnose se na
pojmovnu, instrumentalnu i tehniĉku diferencijaciju rizika koji se „još
mogu", odnosno „više ne mogu" tolerisati, na ugroţavanje zdravlja,
opterećenja na radu itd. Ovde postaje vidljiva protivureĉnost u koju je,
izgleda, zapao sam nauĉni razvoj u fazi refleksivne scientizacije; javno
izneta kritika dosadašnjeg razvoja postaje pokretač ekspanzije.
Ovo je logika razvoja u kojoj se rizici modernizacije društveno
konstituišu kroz napeto meĊusobno delovanje nauke, nauĉne prakse i
javne sfere, a onda ponovo vraćaju u nauke izazivajući „klize
identiteta", nove forme rada i organizovanja, nove teorijske osnove,
nove metodološke razvoje itd. Asimilacija grešaka i rizika je, takoreći,
povezana sa cirkulisanjem svih društvenih rasprava i pojavljuje se,
izmeĊu ostalog, u konfrontiranju i stapanju sa društvenim pokretima
koji kritikuju nauku i modernizaciju. Ali ovde se ne smemo prevariti:
uprkos svim protivureĉnostima utrt je put ekspanziji nauke (odnosno
nastavljen stari u izmenjenoj formi). Javna rasprava o rizicima
modernizacije jeste put za transformisanje grešaka u šanse za
ekspanziju pod uslovima refleksivne scientizacije.
Ova interpenetracija kritike civilizacije, interdisciplinarnih
interpretativnih antagonizama i u javnosti delotvornili protestnih
pokreta moţe se pojasniti na osobito ilustrativan naĉin na razvoju
pokreta za zaštitu čovekove okoline* Zaštita prirode
* Ovde se oslanjam posebno na (koliko znam, do sada ne objavljena) izlaganja Roberta C. Mitcliella
(1979). Videti o ovome i H. Nowotny (1979), P. Weingart (1979), kao i G. Küppers, P, Lundgreen, P
Wemgart (1978).
postojala je od poĉetka industrijalizacije, ali selektivna kritika koju su

izraţavale organizacije za zaštitu prirode (koja, izmeĊu ostalog, niti je
iziskivala velike troškove, niti je ukljuĉivala fundamentalnu kritiku
industrijalizacije) nikada nije bila u stanju da se otrese senke
zaostalosti i neprijateljskog odnosa prema progresu, koja ju je pratila.
Ovo se promenilo tek kada je porasla društvena evidentnost opasnosti
po prirodu kroz procese industrijalizacije i kada su se u isto vreme
ponudile i prihvatile nauĉne interpretacije, potpuno osloboĊene starih
ideja o zaštiti prirode. One su objašnjavale sve veće javno
nezadovoljstvo zbog oĉigledno destruktivnih posledica
industrijalizacije, podrţavale ga, oslobaĊale od konkretnih
pojedinaĉnih sluĉajeva i povoda, generalizovale i usaglašavale u jedan
opšti protest protiv industrijalizacije i tehnologizacije. Ovo se
dogodilo u SAD zahvaljujući biološkim istraţivanjima koja su se kon-
centrisala na destruktivne posledice industrijalizacije po prirodne
biosisteme i alarmirali na uzbunu u pravom smislu te reĉi. To znaĉi,
koristeći nauĉne argumente i jezik koji je razumljiv široj javnosti,
osvetljavajući već postojeće i tek predstojeće posledice
industrijalizacije po ţivot na Zemlji i koncentrišući ih u slike
predstojećeg uništenja.* Pošto su ovi i drugi argumenti prihvaćeni u
protestnim pokretima, poĉelo je ono na šta se gore ukazalo kao na
scientizaciju protesta protiv odreĊenih formi scientizacije.
Ciljevi i teme pokreta za zaštitu ĉovekove okoline postepeno su
se oslobaĊali konkretnih povoda i, konaĉno, lako ispunjivih zahteva
(zatvaranje nekog šumskog podruĉja, zaštita neke odreĊene
ţivotinjske vrste itd.) i usaglasili u jedan opšti protest protiv uslova i
pretpostavki same industrijalizacije. Povodi za protest više nisu
iskljuĉivo pojedinaĉni sluĉajevi, vidljive opasnosti koje se mogu
svesti na incidente sa kojima se raĉuna (izlivanje nafte, zagaĊivanje
reka industrijskim otpadnim vodama itd.). Sve više i više u centar
paţnje dolaze opasnosti,
* Misli sc posebno na spis Rachcl Carson, Silent Spnng, koji je objavljen 1962, a već nakon tri
mcseca od objavljivanja rasprodat u 100.000 pnmcraka, kao i na knjigu Barry-a Commoncr-a, Science and
Snrvival (1963).
282 Ulrih Bek
koje laici ĉesto niti mogu da vide, niti da osete, opasnosti koje ponekad
uopšte ne deluju u toku ţivota osoba koje su njima pogoĊene, nego tek
u drugoj generaciji njihovih potomaka. To su u svakom sluĉaju
opasnosti koje zahtevaju „opaţajne organe" nauke - teorije,
eksperimente, merne instrumente - da bi uopšte mogle da postanu
„vidljive" i da se interpretiraju kao opasnosti. U scientizovanom
ekološkom pokretu - ma kako paradoksalno zvuĉalo - povodi i teme
protesta su se veoma osamostalili u odnosu na nosioce protesta, laike
koji su pogoĊeni opasnostima. U graniĉnom sluĉaju, opasnosti su se
ĉak oslobodile mogućnosti percepcije i više nisu samo nauĉno
odreĊene nego su i striktno naučno konstituisane. Ovo ne umanjuje zna-
ĉaj „laiĉkog protesta", ali pokazuje njegovu zavisnost od ,,kon-
tranauĉnih" posredovanja: dijagnoza opasnosti i savlaĊivanje njihovih
uzroka ĉesto je moguća samo uz pomoć celog arsenala nauĉnih mernih,
eksperimentalnih i argumentacijskih instrumenata. Ona zahteva velika
specijalistiĉka znanja, spremnost i sposobnost za nekonvencionalnu
analizu, kao i tehniĉke uslove i merne instrumente koji su u principu
dosta skupi.
Ovaj primer je reprezentativan za mnoge druge. Moţe se stoga
reći da nauka na trostruki naĉin uĉestvuje u nastajanju i produbljivanju
riziĉnih situacija i odgovarajuće svesti o krizi: industrijsko korišćenje
nauĉnih rezultata ne stvara samo probleme, nauka stavlja na
raspolaganje i sredstva - kategorije i kognitivnu opremu - da se
problemi uopšte spoznaju i prikaţu kao problemi (odnosno da puste da
se pojave) ili da se upravo ne spoznaju i ne prikaţu kao problemi.
Nauka, konaĉno, stavlja na raspolaganje i pretpostavke za
„savlaĊivanje" opasnosti za koje je sama odgovorna. Tako je - ponovo
da se vratimo na primer zaštite ĉovekove okoline - u
profesionalizovanim segmentima ekološkog pokreta danas malo ostalo
od nekada propagirane apstinencije od delovanja na prirodu. „Potpuno
suprotno, relevantni zahtevi baziraju se na najnovijim i najboljim
rezultatima, koje mogu da ponude fizika, hernija, biologija,
istraţivanje sistema i kompjuterska simulacija. Koncepti sa kojima
operiše istraţivanje ekološkog sistema izuzetno su
moderni i imaju za cilj razumevanje prirode ne samo kao pojedinaĉnih

delova (uz rizik izazivanja šteta i posledica drugog do n reda zbog
sistematski proizvedenog ne-znanja), nego u celini... Oni koji jedu
ovsene pahuljice i nose tašne od trske u stvarnosti su preteče jedne nove
moderne, ĉije će obeleţje biti znatno savršenija i efikasnija, pre svega,
opseţnija scientizacija i tehnologizacija prirode" (P. Weingart, 1984,
str. 74). Sasvim uopštavajući moglo bi se reći sledeće: upravo je
nastajanje svesti o ovoj zavisnosti od predmeta protesta ono što
izaziva tako mnogo gorĉine i iracionalnosti u antinauĉnom stavu.
2. Demonopolizovanje znanja
Nije neuspeh nego uspeh nauka svrgnuo nauke s prestola. Moţe se ĉak
reći: što su nauke uspešnije delale u ovom veku, to su brţe i temeljnije
relativizovana njihova prvobitna prava na validnost. U tom smislu
nauĉni razvoj u drugoj polovini ovog veka ima jednu cezuru u svom
kontinuitetu , ne samo u svojim eksternim odnosima (kao što je već
pokazano), nego i u internim odnosima (kao što će sada biti
pokazano): u svom viĊenju samog sebe, društveno i nauĉnoteorijski, u
svojim metodološkim osnovama i svom odnosu prema primeni.
Model primarne scientizacije bazira se na „naivnosti" kako
metodološki skepticizam nauka moţe sa jedne strane da se
institucionalizuje, a sa druge strane da se ograniĉi na predmete nauke.
Osnove nauĉnog znanja ostaju isto tako iz ovoga iskljuĉene kao i sva
pitanja praktiĉne primene nauĉnih rezultata. Ono što je predmet
izazovnih pitanja i internog skepticizma, eksterno se dogmatizuje. Iza
ovoga se krije ne samo razlika izmeĊu istraţivaĉke prakse,
„osloboĊene od delanja" i prinuda na praktiĉno i politiĉko delanje, gde
se sistemom uslovljeno skepticizam mora smanjiti i zameniti jasnim
planovima delovanja. Ovo prepolovljenje nauĉne racionalnosti duţ
graniĉnih linija internog i eksternog posebno odgovara trţišnim i profe-
sionalizovanim interesima nauĉnih ekspertskih grupa. Korisnici
284 Ulrih Bek
nauĉnih usluga ne plaćaju priznate ili otkrivene zablude, falsi- fikovane

hipoteze ili sumnju nauke u samu sebe, ma kako oštroumno forsiranu,
nego „znanja". Samo onaj ko na trţištu uspe da zadovolji zahteve
znanja u odnosu na konkurentne profesionalne i laiĉke grupe, moţe
uopšte da stekne materijalne i institucionalne pretpostavke da se
interno prepusti „luksuzu skepticizma" (poznatom kao bazno
istraţivanje). Ono što mora da se generalizuje sa stanovišta
racionalnosti, mora se preokrenuti u svoju suprotnost sa stanovišta
samoodrţanja na trţištu. Veština sumnje i dogmatizovanja se dopunjuju
i protivureĉe jedna drugoj u procesu „uspešne" scientizacije. Dok se
interni uspeh bazira na raskrinkavanju „polubogova u belom", dotle
eksterni uspeh, upravo obrnuto, poĉiva na konstrukciji, kaĊenju
tamjanom, zagriţenoj odbrani „prava na nepogrešivost" ovih istih
polubogova protiv svih „sumnji iracionalne kritike". Rezultati, koji
prema uslovima pod kojima su proizvedeni, uvek mogu da budu samo
„zablude na opoziv" moraju u isto vreme da se stilizuju u „znanja" sa
veĉnom validnošću, ĉije ignorisanje u praksi predstavlja vrhunac
ignorancije.
U tom smislu su moderna i kontramoderna na kontradiktoran
način uvek utopljene jedna u drugu u modelu primarne scientizacije.
Nedeljivi principi kritike se dele; njihov radijus validnosti se
prepolovljuje. Apsolutnost prava na saznanje, koja se dokazuju u
eksternim odnosima, u osobitom su kontrastu sa generalizacijom
sumnje u zabludu, koja se interno podiţe na normu. Sve što doĊe u
dodir sa naukom planira se kao promenljivo - izuzev same naučne
racionalnosti. Ova ograniĉavanja neograniĉivog nisu sluĉajnost, već su
funkcionalno neophodna. Tek ona pruţaju naukama njihovu kognitivnu
i društvenu superiornost u odnosu na preovlaĊujuće tradicije i laiĉke
prakse. Samo tako se mogu povezati (kontradiktorno) kritici- stiĉka
prava na znanje i napori u pogledu profesionalizacije.
Ova procena ima dve konsekvence. Prvo, proces scientizacije od
XIX veka do danas takode se mora shvatiti kao dogmatizovanje, kao
uveţbavanje za neispitanu validnost, koju zahtevaju „dogme" nauke.
Drugo, dogme primarne scientizacije
su nepostojane na sasvim drugaĉiji naĉin od onih dogmi (religije ili

tradicije) naspram kojih su se nauke odrţale: one u sebi nose standarde za
sopstvenu kritiku i ukidanje. U tom smislu nauĉni razvoj kontinuitetom
svojih uspeha podriva vlastite granice i osnove. U toku uspostavljanja i
generalizovanja normi nauĉne argumentacije nastaje potpuno
izmenjena situacija: nauka postaje neophodna, a istovremeno lišena
svojih prvobitnih prava na validnost. U istoj meri se iniciraju
„praktiĉni problemi". Metodski podsticano gubljenje sigurnosti nauke
u internim i eksternim odnosima izaziva rušenje njene moći. Posledice su
konfliktne tendencije izjednačavanja gradijenta racionalnosti izmeĊu
eksperata i laika (za šta je jedan od mnogih indikatora, na primer,
povećanje sudskih tuţbi protiv „grešaka u lekarskoj praksi"). Štaviše,
ne funkcionišu uobiĉajeni pojmovi koji odraţavaju razliku u moći:
moderna i tradicija, eksperti i laici, proizvodnja i primena rezultata.
Ovo obezgraničenje skepticizma u uslovima refleksivne scientizacije moţe
se prikazati: (a) u ravni nauĉne teorije i (b) u ravni nauĉnoistraţivaĉke
prakse.
Falibilizam u naučnoj teoriji
Prelaz iz primame u refleksivnu scientizaciju sa svoje strane se

obavlja naučno i institucionalno. Akteri cezure su discipline kritiĉke
samoprimene nauke na nauku: teorija nauke i istorija nauke,
sociologija znanja i sociologija nauke, psihologija i empirijska
etnologija nauke itd., koje sa promenljivim uspehom od poĉetka ovog
veka nagrizaju fundamente samo- dogmatizovanja nauĉne
racionalnosti.
Sa jedne strane, ove discipline se upraţnjavaju profesionalno i
institucionalno, i to na zahteve još vaţećeg modela primame
scientizacije; sa druge strane, one ukidaju uslove svoje primene i u tom
smislu su preteĉe samokritiĉke varijante refleksivne scientizacije. U
tom smislu „alternativna nauka" nije otkriće šezdesetih ili
sedamdesetih godina. Pre će biti da ona od
286 Ulrih Bek
poĉetka pripada institucionalizovanom programu nauke. Jedan od

prvih primera „alternativne ekspertize" - u ovom smislu - sa
dugoroĉnim efektima koji do danas traju, bila je Marksova kritika
„graĊanske nauke". Ona već sadrţi svu onu kontradiktornu tenziju
izmeĊu vere u nauku u vlastitom sluĉaju i generalizovane kritike
ideologije postojeće nauke, koja će se posle toga izlagati u uvek novim
varijantama - u sociologiji znanja jednog K. Manhajma (K.
Mannheim), u principu opovrgavanja jednog K. R. Popera ili u
nauĉnoistorijskoj kritici normativizma u teoriji nauke jednog T. S.
Kuna (T. S. Kuhn). Sistematsko „kaljanje ugleda", koje se ovde odvija
korak po korak, jeste konsekventna primena na sebe falibilizma, na
poĉetku samo napola insti- tucionalizovanog. A ovaj proces
samokritike ne odvija se pravolinijski, nego konsekventnim
uništavanjem neprestanih pokušaja spasavanja „primarne
racionalnosti" nauĉnog saznajnog poduhvata. Ovaj konaĉno
blasfemiĉni proces „conjectures and refutations"* moţe se pokazati na
mnogim primerima. Ali, on nigde nije upraţnjavan na tako klasiĉan,
„egzemplaran" naĉin kao u toku diskusije o teoriji nauke u ovom veku.
Najzad, već je Poper koristio isti „maĉ" protiv obrazloţenja koje
se koristi protiv svih njegovih pokušaja da obrazloţi princip
opovrgavanja koji je konstruisao radi odbrane od šarlatanstva. Svi
„ostaci obrazloţenja" u principu opovrgavanja postepeno se otkrivaju i
uklanjaju konsekventnom primenom na njih same, sve dok se ne uruše
stubovi na kojima poĉiva princip opovrgavanja. Fajerabendova
(Feyerabend) ĉuvena fraza ,,anything goes" još samo sluţi da
rezimira ovo stanje, stvoreno sa tako velikom nauĉnom
kompetentnošću i akribijom.**
* Engl. „pretpostavke i pobijanja", što je i naziv jednog Poperovog dela - prim.

prev.
** Argumentacija se moţe skicirati u nekoliko poteza: prvo, bliţim uvidom, empirijski podaci su
nedovoljni kao instanca opovrgavanja „spekulativne" teorije. Ona se mora obrazloţiti. Zasnivajući se na
iskustvu izmiĉe intersubjektivnosti. U isto vreme se i d alje ignoriše proizvodnja podataka u eksperimentu
(intervju, opservacija itd.). Ako se ona ukljuĉi, ukida se granica izmeĊu empirijskih i teorijskih iskaza, što
je bila svrha ĉitavog poduhvata.
Falibilizam u naučnoistraţivačkoj praksi
Ali sad se moţe reći i kaţe se u nauĉnoj praksi: so what! Šta nas
briga za samosakaćenje neke nauĉne teorije, koja nikada nije bila ništa
više od „filozofskog smokvinog lista" za neku istraţivaĉicu praksu, za
koju je ova isto onako malo marila koliko i ona za nju. Ali posle
zastupanja principa opovrgavanja mora da postoje neke posledice u
potonjem saopštavanju njegove uvek postojeće suvišnosti. Ništa se ne
dogaĊa. Baš ništa.
U svom progresu nauĉna praksa je upravo izgubila istinu, kao što
školarac izgubi novac za uţinu. U protekle tri decenije nauka je od
delatnosti u sluţbi istine postala delatnost bez istine, ali koja društveno
mora da ĉini najviše što moţe u korist istine. Nauĉna praksa je,
konaĉno, potpuno pratila teoriju nauke na njenom putu u pretpostavku,
u sumnju u sebe samu, u konvenciju. Interno se nauka povukla na
donošenje odluka. Eksterno se rizici jako šire. Ni eksterno ni interno
nauka više ne uţiva blagoslov razuma. Ona je postala takva da se ne
moţe odreći istine, a nije sposobna za istinu.
Kako uopšte treba razumeti insistiranje na traganju za falsifikatima? Pretpostavimo da neki

eksperiment ne zadovoljava teorijska oĉekivanja. Da li je onda teorija zauvek opovrgnuta ili su samo
demonstrirane nekonzistentnosti izmeĊu oĉekivanja i rezultata, koje ukazuju na razliĉite mogućnosti
odluĉivanja i stoga se mogu izraditi i blokirati na veoma razliĉite naĉine (na primer, tako što se pretpostavi
greška u eksperimentu ili se teorija izradi i razvije u sasvim suprotnom pra vcu itd.; up. I. Lakatos (I.
Lakatos, 1974).
U preokretu u istoriji nauke, koji je inicirao Tomas S. Kunov esej velikog uticaja (1970), empirijska
baza se uklanja iz refleksije filozofije nauke. Ali time opet postaje problematiĉan status teorije nauke kao
teorije bez empirije: Da li je teorija nauke samo jedna logistiĉki formulisana teorija normi, najviša
cenzorska vlast za „dobru" nauku, dakle, nauĉni ekvivalent inkvizicije crkve u srednjem veku? Ili ona
ispunjava svoje vlastite zahteve na nekoj empirijski proverljivoj teoriji? Onda bi se njeni zahtevi za
validnost morali drastiĉno smanjit i u pogledu postojećih kontradiktornih principa proizvoĊenja i
fabrikovanja znanja.
Etnološki orijentisano nauĉno istraţivanje „otkriva" ĉak u pretpostavljenom mestu roĊen ja
prirodno-nauĉne racionalnosti - laboratoriji - da prakse koje tamo preovlaĊuju liĉe na moderne varijante
igara kojima se priziva kiša ili rituale koji se obavljaju u slavu plodnosti, a koji su orijentisani na principe
karijere i društvenog prihvatanja ( K. Knorr-Cetina, 1984).
288 Ulrih Bek
To nije ni sluĉajnost ni podudarnost. Istina je krenula

uobiĉajenim putem moderne. Nauĉna religija kontrolisanja i
proklamovanja istine sekularizovana je u toku svoje scientizacije.
Pravo nauke na istinu nije podnelo uporno samoispi- tivanje, niti
empirijsko, niti u teoriji nauke. Sa jedne strane, pravo nauke na
tumaĉenje povuklo se u hipotezu, u pretpostavku na opoziv. Sa druge
strane, stvarnost se sublimisala u podatke koji su proizvedeni. Stoga su
„ĉinjenice" - nekadašnja Javna uporišta stvarnosti - ništa više do
odgovori na pitanja, kuja isto tako mogu drugaĉije da se postave,
proizvodi sakupljanja i ispuštanja. Neki drugi kompjuter, neki drugi
specijalista, neki dragi institut - neka druga „stvarnost", ĉudo bi bilo
kada ne bi bilo tako, ĉudo, a ne nauka. Još jedan dokaz iracionalnosti
(pnrodno)nauĉne istraţivaĉke prakse bilo bi skrnavljenje leševa.
Postaviti nekom nauĉniku pitanje o istim postalo je gotovo isto onako
muĉno kao i pitati nekog sve- štenika za boga. Izustiti reĉ „istina" u
nauĉnim krugovima (isto, uostalom, kao „stvarnost") signalizuje
neznanje, proseĉnost, nerefleksivno korišćenje višeznaĉnih,
emocijama ispunjenih reĉi svakodnevnog jezika.
Sigurno da ovaj gubitak ima neke atraktivne strane. Istina je bila
jedan natprirodni napor, jedno uzdizanje u nešto što je nalik bogu. Ona
je bila bliska roĊaka dogme. Ako se jednom uspostavila, izriĉito
uspostavila, teško ju je bilo promemti, a ipak se stalno menjala. Nauka
postaje ljudska. Puna je zabluda i grešaka. Nauka se moţe upraţnjavati
i bez istine, moţda ĉak bolje, ĉestitije, višestranije, drskije, hrabrije.
Suprotnost pod- strekuje, uvek ima i šanse. Scena postaje raznobojna.
Ako se tri nauĉnika naĊu zajedno, sukobiće se petnaest mišljenja.
Razmena internog i eksternog
Ali, osnovni problem ostaje: u uslovima refleksivne scientizacije

nuţno prednjaĉi ukidanje prava na stvarnost i znanje. U ovom
povlaĉenju u odluĉivanje, u proizvoljnost, susreću
se teorija nauke i nauĉna praksa. Naporedo rastu rizici, u ĉijem

proizvoĊenju i definisanju uĉestvuje nauka. Moguće je kladiti se na
sledeće: konvencionalizacija omogućava i porast proizvoljnosti
pretpostavki o rizicima, koje se meĊusobno neutrališu i tako nestaje
ĉitav problem u magli sukoba mišljenja. Ali definicije rizika nastaju u
eksternim odnosima nauka i zato se naulcama ĉesto nameću u vidu
ublaţavanja ili osporavanja rizika. Stoga se nauke u uslovima rizika na
sasvim nov naĉin prepuštaju društvenim uticajima.
U bavljenju rizicima nauĉnotehnološkog razvoja nauĉno
istraţivanje se povezuje sa društvenim interesima i konfliktima (vidi
napred). U istoj meri centralni znaĉaj, u neku ruku, kao graditelj
hipoteza dobija kontekst primene nauĉnih rezultata, do tada neoprostivo
zapostavljen od strane filozofije nauke. Ali tako slabi ili se ukida
granica izmeĊu validnosti i geneze, koja je konstitutivni deo
nauĉnoistraţivaĉke prakse. Nauĉno istraţivanje se u svojoj glavnoj
oblasti vezuje za društvenu refleksi vnost. Ovo moţe da pomogne
kategorijama kao što su socijalna i ekološka podnošljivost u odnosu na
kljuĉno znaĉenje nauĉnog istraţivanja, ali u svakom sluĉaju prepušta
odluku o hipotezama implicitnim laiterijumima društvene prihvatljivosti.
„Izopštavanje nauke kao autonomne sfere, propisano od strane
filozofije nauke, izolovanost od pitanja u vezi sa istinom u Poperovom
Trećem svetu postaje, iako u principu nemoguće, faktiĉki ipak
irelevantno. Kontrolna i zaštitna funkcija filozofije nauke u odnosu na
zahteve koji se postavljaju pred nauku u pogledu društvenog i
politiĉkog upravljanja postaje isto tako irelevantna. Validnost pred
ovim razvojem nije više samo pitanje istine nego i pitanje društvene
prihvatljivosti, etiĉke kompatibilnosti" (P. Weingart, 1984, str. 6).
Teorijski smokvin list ovog razvoja pruţa pogrešno učenje o
građenju hipoteza. Rano je spoznata fatalnost ovog „uĉenja", koje
teorijski privid podiţe na nivo programa. Hajnc Hartman (Heinz
Hartmann) već 1970. piše: „Postavljanje teorija spada u ono malo
preostalih postupaka, koji se još i danas mogu apsolvirati u slobodnom
stilu. Za ovo 'hvatanje hipoteza' (Hanson)
290 Ulrih Bek
nude se najrazliĉitiji predloţi. Intuicija i smelost cene se isto onako kao

i formalno izvoĊenje iz aksioma. Nauĉnici koji apstraktno misle
priznaju da su na kraju ipak morali da poĊu od zdravog razuma ili
pojedinaĉnog istorijskog sluĉaja. Drugi savetuju da se sa predstave
preĊe na postojeću teoriju. Poneki rešavaju ovaj problem u skladu sa
nonšalantnim motom, da je jedna hipoteza onoliko dobra koliko i
druga. A onda se setimo kako je jedan genije, kao što je Galilej,
posvetio 34 godine praćenju jedne hipoteze. Ko se uveri da svaka
studija u principu treba da poĊe od hipoteza i u isto vreme sebi predoĉi
haotiĉnu praksu graĊenja hipoteza, sa izvesnom zbunjenošću će se
pitati, kako je onda empirijska nauka tako dugo mogla da prihvata ovu
protivureĉnost." Ova praksa ,,anything goes" u stvaranju hipoteza
nalazi svoj kontraprincip u prisilama društvenog „menadţmenta
rizika". Gde se stvarnost prihvata kao korektiv u odlukama i
konvencijama poĉinje društvena primena da (sa)od- luĉuje šta je
„znanje", a šta nije. Mesto kontrole i vrsta kriterijuma se pomeraju: od
unutra ka spolja, iz metodologije u politiku, iz teorije u društvenu
prihvatljivost.
Cena ovog razvoja je visoka. Danas je ona saznatljiva samo u
stavkama. Put pragmatizma jedne nauĉnoistraţivaĉke prakse, svesne
potraţnje, s one strane istine i traganja za istinom još zavarava o
centralnim posledicama. Granice koje treba da zaštite i da fiksiraju
kompetentnost više ne postoje. Validnost i geneza, kontekst nastajanja i
kontekst primene, vrednosna dimenzija i predmetna dimenzija
istraţivanja, nauka i politika guraju se jedni u drage stvarajući novi tip
teško razdvojivih zona ukrštanja. Time se ponovo i drugaĉije nego u
okvirnim uslovima primarne scientizacije postavlja pitanje o moguć-
nostima i granicama nauĉnog saznanja. Nije reĉ, na primer, o tome da
se etablira jedna principijelna graniĉna linija izmeĊu predmetne i
vrednosne dimenzije i da se o tome vodi neka principijelna
nauĉnoteorijska rasprava. Pre će biti da su se problemi ovog povlaĉenja
granica izgubili u toku objektivizacije nauĉnog istraţivanja. Umesto
toga se pojavljuje norma- tivnost unutar zadrţanih pravila
objektivizacije i unutar „ĉvrstih"
metoda nauĉnog utvrĊivanja ĉinjenica (up. U. Beck, 1974). U

meĊusobnom delovanju konvencionalizacije i eksternog stavljanja u
sluţbu nauke imanentno slabe osnove analitiĉko-me- todološkog
istraţivanja. Dolazi do jednog preokreta internog i eksternog: ono što je
najinternije - odluka o istini i znanju - odlazi napolje, a ono što je
eksterno - „nepredvidljivi sporedni efekti" — postaju trajan unutarnji
problem samog naučnog rada. U daljem tekstu objasnićemo obe ove
teze - tezu o elcster- nalizaciji znanja i tezu o internalizaciji praktiĉnih
posledica.
Feudalizacija saznajne prakse
Danas se suoĉavamo sa poĉetkom gubljenja društvenog monopola

nauke na istinu. Vraćanje na nauĉne rezultate za društveno
obavezujuću definiciju znanja postaje sve nuţnije, ali u isto vreme sve
nedovoljnije. Ovaj disparitet nuţnih i nedovoljnih uslova i rezultirajuća
siva zona odraţavaju gubitak funkcije nauke u njenoj primarnoj
delatnosti, u reprezentativnom determinisanju znanja. Ciljne grupe i
korisnici nauĉnih rezultata - u politici i privredi, u masovnim medijima
i svakodnevnom ţivotu - postaju, u globalu, zavisniji od nauĉnih
argumenata, ali u isto vreme nezavisniji od pojedinačnih nalaza i suda
nauke o taĉnosti i pogrešnosti njenih stavova. Transfer prava na znanje
u eksterne instance bazira se - što je prividan paradoks - na
diferencijaciji nauka. On pre svega leţi u hiperkompleksnosti i
raznovrsnosti nalaza koji se - ĉak ni kada otvoreno ne pro- tivureĉe
jedni drugima, ne dopunjuju, nego uglavnom tvrde drugaĉije, ĉesto
neporedivo, i time praktiĉare prisiljavaju upravo na vlastite saznajne
odluke. Pored toga, tu je njihova samopro- klamovana poluarbitrarnost,
koja se, doduše, u konkretnim sluĉajevima (preteţno) osporava, ali se
ipak pojavljuje u neskladu mnogih nalaza i u metodološkom vraćanju
na konvenciju i odluku. Nasuprot tome, „da, ali", „sa jedne strane, sa
druge strane", u kojima se nuţno kreće hipotetiĉka nauka, otvara mo-
gućnosti izbora u defmisanju znanja. Obilje nalaza, njihove
292 Ulrih Bek
kontradiktornosti i hiperspecijalizovanost pretvaraju recepciju u

participaciju, u autonomni proces formiranja znanja putem nauke i
protiv nauke. Sad se moţe reći kako je to uvek bilo tako. Autonomija
politike ili ekonomije u odnosu na nauku stara je koliko i sam ovaj
odnos. Ali u ovom procesu gube se dve osobenosti, koje su ovde
pomenute: ovu vrstu autonomije proizvodi nauka. Ona nastaje zbog
viška nauke, koji u isto vreme smanjuje svoje zahteve u hipotetiĉkom i
nudi sliku samorelativizovanog pluralizma tumaĉenja.
Posledice imaju jak utieaj na uslove proizvodnje znanja: nauci
koja je izgubila istinu preti da joj drugi diktiraju šta treba da bude
istina. Nije to samo sluĉaj sa procvalom „dvorskom naukom" na putu
direktnog uticaja. Aproksimativna priroda, neodluĉnost, mogućnost
pristupa odluĉivanju o rezultatima ĉine ovo mogućim. Selektivni
kriterijumi koji izmiĉu strogoj nauĉnoj proveri dobijaju novi, moţda
presudan znaĉaj u hiperkompleksnosti, koja ionako mora da se
savlada. Oni ukljuĉuju kompatibilnost u osnovnim politiĉkim
pogledima, interese nalogodavaca, anticipiranje politiĉkih implikacija,
ukratko - društvenu prihvatljivost. S obzirom na hiperkompleksnost,
koju sama proizvodi, nauci preti implicitna feudalizacija njene ,jsa-
znajne prakse" 11a putu u metodološku konvencionalizaciju. Shodno
tome nastaje jedan novi partikularizam u eksternim odnosima: grupe i
grupice nauĉnika koje se izoluju jedne od drugih i grupišu oko
implicitnih prioriteta. Centralna ĉinjenica je da se ovo ne pojavljuje tek
naknadno, u praktiĉnim kontaktima, nego već u istraţivaĉkoj
laboratoriji, u kabinetima nauĉnika, u samim svetilištima proizvodnje
nauĉnih rezultata. Što su rizici nauĉnotehnološkog razvoja
nepredvidljiviji i što snaţnije determinišu javnu svest, to se više
pojaĉava pritisak na politiĉke i ekonomske instance za akciju i utoliko
je za društvene aktere znaĉajnije da obezbede pristup „nauci kao
definicijskoj moći" - bilo za minimizovanje, skretanje, redefmisanje,
bilo za drama- tizovanje ili blokiranje „eksternih zahvata u defmisanju"
kroz metodološku kritiku.
Ali ovaj proces ima i drugu stranu. Sa njim se moţe realizovati i
malo razotkrivanje istine. Ljudi se oslobaĊaju „patro- nizatorskih"
saznajnih diktata eksperata (Illich, 1979). Sve više ljudi sposobno je da
igra ulogu „nauĉnog Bekmesera"*. Ima neĉeg iritirajućeg za nauĉnike u
vezi sa funkcionalnom transformacijom nauke, koja se odvija u ovoj
generalizaciji nauĉnih argumentacijskih figura - kako to pokazuju
Volfgang Bons i Hajnc Hartman (1985). ,,U ovoj generalizaciji izgleda
da nauĉni argumenti, od prosvetiteljstva priznati kao jedina merodavna
legitimaciona instanca, gube svoj oreol racionalno neospornog
autoriteta i postaju društveno dostupni. Iz socioloških perspektiva ovaj
trend se predstavlja kao rezultat procesa scientizacije. Ĉinjenica da
nauĉni stavovi nisu više sakralni, nego da se mogu osporavati u
svakidašnjem ţivotu, ne znaĉi ništa drugo, nego da sistematska sumnja
kao strukturalni princip nauĉnog diskursa više nije privilegija istog.
Razlika izmeĊu 'neprosvećenog puka' i 'prosvećenih graĊana' ili,
savremenijim terminima, izmeĊu laika i eksperata gubi se i pretvara u
konkurenciju razliĉitih eksperata. Praktiĉno, u svim društvenim
podsistemima internalizaciju normi i vrednosti zamenjuje refleksija u
svetlosti konkurentskih komponenata sistematskog znanja" (str. 16 up.
i Weingart, 1983, str. 328).
Da bi se preţivela ova intra i interprofesionalna konkurencija
meĊu ekspertima više nije dovoljno da se prezentuju „ĉisti" testovi
signifikantnosti. Ponekad se mora liĉno pojaviti i ubedljivo delovati. U
uslovima refleksivne scientizacije proizvodnja (ili mobilizacija)
poverenja postaje centralni izvor za društveno realizovanje prava na
validnost.**
Tamo gde je nauka ranije ubeĊivala preko nauke, danas, s obzirom
na kontradiktornu polifoniju nauĉnih jezika, sve više je
* Bekmeser je lik iz opere Majstori pevači, kojim je Vagner ismejao jednog svog
kritiĉara. Upotrebljava se kao izraz za loše kritiĉare, koji se zadrţavaju na sitnicama
previĊajući pri tom celinu - prim. prev.
** Ovo moţe da bude jedan od razloga zašto osobine liĉnosti i liĉne mreţe pre dobijaju na znaĉaju
upravo sa hiperponudom interpretacija za njihovu praktiĉnu p rimenu i korišćenje.
294 Ulrih Bek
presudna vera u nauku ili vera u alternativnu nauku (ili u ovu metodu,
ovaj pristup, ovu orijentaciju). Moţda će tek ono „ekstra" u
prezentaciji, liĉna moć ubeĊivanja, kontakti, pristup medijima itd. dati
„pojedinaĉnom nalazu" socijalne atribute „znanja". Gde vera
(sa)odluĉuje o nauĉnim argumentima, brzo moţe ponovo da povrati
dominaciju, ali po spoljašnjoj formi ne više kao vera nego kao nauka.
Na odgovarajući naĉin se u nastajućem interregnumu, gde je nauka sve
nuţnija ali i sve manje dovoljna za proizvodnju znanja, ponovo mogu
ugnezditi najrazliĉitije dogme. Tako mnogo toga postaje moguće:
fatalizam, astrologija, okultizam, samoveliĉanje i samoţrtvovanje, u
paru ili pomešano sa parcijalnim nauĉnim nalazima, radikalnom
kritikom nauke i verom u nauku. Ovi novi alhemičari su ĉudno imuni na
kritiku nauke, pošto su svoju „istinu" i svoje sled- benike našli ne pre
nauke nego u interakciji sa njom.
Ova imunost nauke ne odnosi se samo na ove ekstremne
sluĉajeve. Sasvim generalno, ideologije i predrasude, sada nauĉno
naoruţane, u stanju su da se ponovo brane od nauĉne kritike. One se
vraćaju samoj nauci da bi odbacile njene zahteve. Mora se samo više
ĉitati, ukljuĉujući alternativna istraţivanja. Primedbe se usvajaju pre
rezultata, takoreći na prethodnu najavu. Ĉuvanje pri ruci nekoliko
osnovnih (metodoloških) primedbi za sve sluĉajeve dovoljno je da se
izazove samoraspadanje ove ili one ĉudnovate nauĉne novine. Ako je
do šezdesetih nauka mogla da raĉuna na jednu nekontroverznu javnost
koja je verovala u nauku, danas su njeni napori i progres praćeni
nepoverenjem. Ljudi pretpostavljaju ono što nije reĉeno, dodaju tome
sporedne posledice i oĉekuju najgore.
Reagovanja: nauka između sumnje u iracionalnost i remonopolizacije
Reagovanja u naukama na gubljenje monopola na istinu su

višestruka i podeljena. Ona se kreću od totalnog nerazumevanja preko
podizanja profesionalnosti do pokušaja liberalizacije. In-
temo nauka postaje stvar bez istine, eksterno, bez razotkrivanja istine.
Ipak je većina nauĉnika veoma iznenaĊena, kad se izrazi velika sumnja
u „zagarantovanost" njihovih prava na znanje. Onda smatraju kako su
ugroţene osnove savremenog sveta i kako dolazi jedno doba
iracionalizma. Pri tom su domet i centrifugalna sila javne kritike nauke
i tehnologije uglavnom samo laiĉka bleda kopija već dugo poznate i
dobro osigurane fundamentalne kritike, sa kojom su nauke odavno
konfrontirane u svojoj internoj višestrukosti.
Široko je rasprostranjen umirujući pogrešan zaključak o sve većoj
upućenosti na nauĉne argumente, nesmanjen znaĉaj ili ĉak sve veću
definicijsku moć nauke. Taĉno je, meĊutim, da velika kritika nauke ni u
kom sluĉaju nije povezana sa barijerama njenog daljeg razvoja. U
pitanju je suprotno: u nauĉno- tehnološkoj civilizaciji rašireni
skepticizam u pogledu nauĉnog znanja izvlaĉi nauku iz konaĉnosti
njenih prava na znanje. „Znanje", koje se neprestano pretvara u
zabludu, postaje institucionalizovana prirodna potreba društva,
porediva sa potrebom da se jede, pije, spava, postaje jedan projekat koji
se ne moţe okonĉati. Kroz ovo (ĉesto nesvojevoljno) smanjivanje
svojih zahteva u konkurentski orijentisanoj, interdisciplinarnoj
samokritici nauke dokazuju ne samo skromnost u pogledu znanja, nego
u isto vreme stvaraju beskonačno tiţište svojih usluga.
Iako svi moraju da se pozivaju na nauku - „industrije budućnosti"*
je nova ĉarobna sintagma - to ipak nuţno ne vodi u linearno povećanje
definicijske moći nauĉnih interpretacija. Naprotiv, moţe (kao što je
pokazano) da bude praćeno kolektivnim obezvreĊenjem nauĉnih prava
na validnost. Po mom mišljenju, ono što na prvi pogled izgleda da se
iskljuĉuje, spaja
* One za svoj uspon upravo mogu da zahvale nizu sve brţih sukcesivnih proboja u
nauĉne oblasti, koje prc 25 godina ili još uopšte nisu postojale ili su postojale samo u
segmentima: mikroelektronika, teorija informacija, molekulama biologija, atomska
fizika, nauka o svemiru, ekologija. Danas ove nove branše nauke koje se razvijaju nisu
više - kao što jc to vaţilo za prethodne tehnološke talase - nauĉno produţeni razvoji
proizvodnje, nego novi tip sinteza nauke i industrije, „industrije znanja", svrsishodno
organizovana vrednovanja i iskorišćavanja nauĉnih rezultata i investicija.
296 Ulrih Bek
se: nauka gubi svoj oreol i postaje neophodna. Tri jasno pokazane
razvojne linije - gubitak istine, traganje za istinom i neophodnost nauke
- simptomi su jednog istog razvoja: nadolazećeg doba riziĉnog društva,
zavisnog od nauke i kritičnog prema nauci.
Nagli gubitak sigurnosti ni u kom sluĉaju u naukama ne mora da
vodi do nekog otvaranja ili neke nove koncepcije. Pre svega zato što
njega prati sve oštrija konkurencija unutar i izmeĊu profesija.
Sistematsko stvaranje nesigurnosti prisiljava na odstranjivanje sumnje
u eksternim odnosima i na potpunu ubeĊenost u prodaju „sigurnog
znanja". Ali tako dolaze u više ili manje jasan sukob teţnje za znanjem
i teţnje za remonopolizacijom. U mnogim oblastima nauĉnog rada
prave se pokušaji etabliranja novog uspona znanja kroz
tehnološko-metodološka ili teorijska usavršavanja i diferenciranja.
„Jezgra profesionalizacije" stvaraju pri tom odreĊene metodološki
visokorazvijene postupke ili teorijske forme mišljenja, koje shodno
tome vode u intradisciplinarnu diferencijaciju u male grupe i „verske
zajednice". Sada one brane „pravo znanje" od nadirućeg „laiĉkog
znanja" polueksperata i „kolega- -šarlatana". Deprofesionalizacija se
tako kompenzuje hiperprofe- sionalizacijom - uz opasnost da se
disciplina intelektualno i institucionalno akademizuje do krajnjih
granica.
Kontrastrategija liberalizacije, obratno, zapada u opasnost da izda
struĉni identitet, da bi na kraju moţda ĉak od „pogoĊenih" traţila da
odgonetnu šta nauka (za novac) moţe da prikaţe i predstavi kao
saznanje. Oba oblika reagovanja ne spoznaju izazove koji bi sada
trebalo da stoje u centru paţnje - internalizaciju sporednih posledica".
3. Praktični i teorijski tabui
U uslovima primarne scientizacije traganje za objašnjenjima sledi

interes da se ovlada prirodom. Zateĉeni odnosi prihvataju se kao
promenljivi, uobliĉljivi i time tehnološki iskoristivi. Ovo se menja u
uslovima refleksivne scientizacije. Tamo gde samoproizvedeni rizici
dolaze u centar nauĉnog rada to postaje i dokaz njihovog neizbeţnog
prihvatanja kao cen
tralnog zadatka nauĉnog traganja za objašnjenjima. U etabliranom

tehnološkom društvu, dakle, tamo gde je (gotovo ili principijelno) sve
„ostvarljivo", menjaju se interesi u odnosu prema nauci i u principu
postaju dvoznačni: ponovo se javlja interes za objašnjenja, koja jemĉe
za nepromenljivost odnosa principijelne ostvarljivosti. Ako se u
uslovima primarne scientizacije interes za objašnjenje poklopi sa
interesom za tehnološko korišćenje, onda u uslovima refleksivne
scientizacije oni poĉinju da se odvajaju, a centralno mesto zauzimaju
nauĉna tumaĉenja u kojima objašnjenje znaĉi uklanjanje rizika
objašnjenjem. Shodno tome, na nov naĉin se prepliću moderna i
kontramoderna: od nauke zavisno riziĉno društvo sve više i više je
funkcionalno upućeno i na nauĉne rezultate koji minimizuju rizike,
poriĉu ih ili predoĉavaju kao neizbeţne, upravo zato što se u principu
mogu uobliĉiti. Ali ova funkcionalna neophodnost istovremeno je u
protivurečnosti sa tehnološkim pravom na objašnjenje u pogledu
raspoloţivih teorijskih i metodoloških programa. Predoĉavanje
„objektivnih ograniĉenja", „sopstvenih zakonitosti" riskantnih razvoja
tako ispod ţita postaje mogućnost njihovog uklanjanja ili bar
kontradiktorni akt balansiranja. Uz nešto malo preterivanja moţe se
reći: interes za tehnološkim raspolaganjem koji se razvio u ovom
protivstavljanju prirodi ne moţe se potom jednostavno ukloniti, ako se
okvirni uslovi i „predmeti" nauĉnog ispitivanja i istraţivanja istorijski
pomere i glavna tema postane samoproizvedena „prirodna sudbina
moderne". Ovde, doduše, interes za raspolaganjem moţe da se
preokrene u interes za proizvođenjem i preobraţenjem ,,au-
todinamike" nauĉne „prirodne sudbine". Ali forme mišljenja i pitanja,
izobraţene u ovladavanju zateĉenom prirodom podstiĉu, upravo tamo
gde treba da etabliraju „objektivna ograniĉenja", pitanje o mogućnosti
njihovog uobliĉavanja i izbegavanja, i tako u „fatum", koji treba da
proizvedu, unose utopiju o samosa- vlađivanju moderne, za ĉije
izbegavanje se finansiraju. Ovaj kontradiktorni razvoj moţe se
ilustrovati na scientizaciji sporednih posledica.
NeviĊeni sporedni efekti u toku istraţivanja gube svoju latentnost,
a time i svoju legitimnost i postaju uzroĉno-po-
298 Ulrih Bek
slediĉni odnosi, koji se od drugih odnosa razlikuju svojim datim

implicitnim politiĉkim sadrţajem. Oni su povezani sa internim
„finalizacijama" (Bohme, van den Daele, Krohn, 1972), koje su date
kroz odnose rizika. Na jednoj strani, ovo se zasniva na tome da se
nekadašnje „sporedne posledice" u većini sluĉajeva društveno tretiraju
kao pojave koje su izuzetno problematiĉne („umiranje šuma"). Ali na
drugoj strani se ĉarobnim štapićem za istraţivanje uzroka ne utvrĊuju
samo uzroci, nego implicitno i uzročnici. U ovome se izraţava socijalna
struktura sporednih posledica modernizacije (vidi napred). One su izraz
jedne kon- struisane i time promenljive i odgovomosposobne druge real-
nosti. U ovim okvirnim uslovima pitanje o uzroku sve više liĉi na
pitanje o „odgovornima" i „krivcima". Oni još mogu da se kriju iza
brojki, hemijskih supstanci, otrovnih sadrţaja itd. Ali ove
objektivizovane zaštitne konstrukcije su slabe. Kad se jednom ustanovi
da se glikol sadrţi u vinu (soku, gumenim bombonama itd.), više nije
dalek put do vinskih podruma itd. Kauzalne analize u zonama rizika su
- bilo da nauĉni istraţivaĉi to ţele ili ne ţele da znaju - političko-naučni
skalpel za operacijske zahvate u zone industrijske proizvodnje. Na
operacionom stolu istraţivanja rizika leţe, naravno, sitnice
ekonomskih koncerna i politiĉkih interesa sa svojim jasnim
nepristajanjem na operaciju. Ali to znaĉi da sama primena kauzalne
analize postaje veoma riziĉna i to za sve one ĉiji su interesi ovde
stavljeni na kocku, ukljuĉujući same nauĉne istraţivaĉe. Za razliku od
posledica primarne scientizacije, ove su, ako već nepredvidljive, onda
ipak procenjive. Pretpostavljeni rizici i posledice postaju, naime, us'lovi
koji ograničavaju samo istraţivanje.
Naspram sve većih pritisaka na akciju zbog sve većih ci-
vilizacijskih opasnosti razvijena nauĉnotehnološka civilizacija sve više
i više se pretvara u „rata-društvo": sistematski se iz ovog zahteva za
promenu iskljuĉuju oblasti, odnosi, uslovi, koji bi u principu svi mogli
da se promene, pretpostavkom o „sistemskim ograniĉenjima",
„autodinamikama". Ko bi se usudio da da injekciju kiseonika šumi koja
umire time što bi Nemcima propisao „socijalistiĉku luĊaĉku košulju"
ograniĉenja brzine na
autoputevima? Tako se percepcija i tretman problema kanališu kroz

sistem tabua. Upravo zato što se problemi u uslovima refleksivne
scientizacije pojavljuju kao konstruisani i time u principu promenljivi,
unapred se ograniĉava radijus „promenljivih koje su podesne za
akciju", a naukama pada u deo ograniĉenje i otvaranje.
Nauĉnotehnološka civilizacija sva vrvi od tabua o nepro-
menljivosti. U ovoj dţungli, u kojoj ono što nastaje kao rezultat radnji
ne sme da se prizna, nauĉnik u teţnji za „neutralnom" analizom
problema zapada u jednu novu vrstu škripca. Svaka analiza suoĉava se
sa odlukom da li da pretraţuje društvene tabuizacije varijabli radnje ili
da ih istraţuje. Ove mogućnosti odluĉivanja odnose se (ĉak i tamo gde
ih diktira nalogodavac) na formu samog ispitivanja, locirane su stoga u
samoj centralnoj oblasti nauĉne prakse u vidu ispitivanja, selekcije
varijabli, pravca i dometa u kojima se ispituju pretpostavke uzroka, u
pojmovnom modelu, u metodama predviĊanja „rizika" itd.
Za razliku od posledica primarne scientizacije imanentno su pre
procenjive posledice ovih istraţivaĉkih odluka: ako su ove druge bile
izvan industrije i proizvodnje u latentnim oblastima (bez moći) društva
- zdravlje prirode i ĉoveka - danas konstatacije rizika povratno deluju
na centralne zone moći - ekonomiju, politiku, institucionalne kontrolne
instance. One izvesno raspolaţu „mstitucionalizovanom paţnjom" i
„lcor- poratistiĉkom bezobzirnošću" da prikaţu veoma skupe sekun-
darne efekte po sebe. „Nevidljivost" je, dakle, jako ograniĉena shodno
socijalnoj situaciji. Sliĉno je i sa „sekundarnim karakterom" posledica.
Opserviranje razvoja spada u oficijelnu nadleţnost istraţivanja rizika
(ili pomoćnog odeljenja). Smer- mce su poznate, pravne osnove isto
tako. Svako otprilike zna za koga i sa kakvim presudnim (pravnim,
ekonomskim) posledieama moţe da bude povezan odreĊeni dokaz
kojih koncentracija otrova i prekoraĉenja dozvoljenih vrednosti.
Ali to znaĉi da se sa scientizacijom rizika procenjivost
sekundarnih efekata transformiše iz eksternog u interni prob
300 Ulrih Bek
lem, iz problema primene u problem saznanja. Eksterno je nestalo.

Posledice su interne. Konteksti nastanka i primene guraju se jedan u
drugi. Autonomnost istraţivanja u isto vreme postaje saznajni i praktiĉni
problem, eventualno kršenje tabua postaje imanentan uslov dobrog ili
lošeg istraţivanja. Ovo još moţe da ostane skriveno u sivoj zoni
istraţivaĉkih odluka, koje se mogu doneti na ovaj ili onaj naĉin. Sa
aspekta svog institucionalnog, nauĉnoteorijskog i moralnog ustrojstva
nauka mora da se stavi u poziciju da prihvata i istraţuje politiĉke
implikacije, ako ne ţeli da pri prvom udaru biĉa skaĉe kroz sve
postavljene obruĉe.
Ovaj integritet nauka moţe da dokaţe upravo time što odoleva
postojećem pritisku da se praktični tabui transformišu u teorijske. Tako shvaćen
zahtev za „vrednosnom slobodom" u smislu nezavisnosti nauĉne
analize zaista dobija jedan novi, upravo revolucionarni sadrţaj.
Moţda bi Maks Veber, koji je uvek i bio svestan latentnog politiĉkog
sadrţaja realne nauke, danas zastupao ovu interpretaciju tabuima
nesaobrazne objektivizovane analize rizika, koja upravo iz svoje
angaţovane vred- nosnosvesne objektivnosti dobija svoju udarnu
politiĉku snagu.
U isto vreme ovde postaje primetno da šanse nauĉne saznajne
prakse za uticaj i upravljanje leţe u oblasti selekcije, koju je teorija
nauke do sada iskljuĉivala iz razloga validnosti i koju nije udostojila
nijedne evaluacije. Prema vaţećim kriterijumima graĊenja hipoteza,
lanac uzroka moţe se projektovati u sasvim razliĉitim pravcima, a da
se - ukoliko su vlastite pretpostavke dokazive - ne doĊe u koliziju ni sa
jednim standardom validnosti. U razvijenoj civilizaciji nauĉna saznaj
na praksa postaje jedno implicitno, objektivizovano „rukovanje" latentno
političkim varijablama, skrivenim iza. plašta izbornih, odluka, kojima nije potrebno
opravdanje. To ne znaĉi da je iskljuĉena objektivizacija. Isto tako ne
znaĉi da pretpostavljeni kauzalni odnosi mogu da se politiĉki
proizvode. Naravno da su kauzalna analiza i analiza radnje uklopljene
jedna u drugu - sasvim nezavisno od nauĉnih predstava o njima
samima. Dvostruka, konstruisana rizična stvarnost politizuje objektivnu
analizu svojih uzroka. Ako nauka u pogrešno shvaćenoj „neutralnosti" u

ovim uslovima vodi istraţivanja koja su tabuima saobrazna, onda
doprinosi tome da zakon o neviĊenim sporednim efektima još uvek
dominira razvojem civilizacije.
4. O procenjivosti „sporednih efekata"
Ne moţe se više tolerisati bajka o nesagledivosti posledica. Ne

donosi roda posledice - one se prave. I to uz svu i uprkos svoj
neproraĉunljivosti one se prave i u samim naukama. Ovo postaje vidljivo
tamo gde postoji sistematska diferencijacija izmeĊu proračunljivosti
aktuelnih spoljnih posledica i njihove imanentne procenjivosti.
Prema shvatanju koje preovlaĊuje neproraĉunljivost sekun -
darnih posledica nauĉnog rada nuţno se povećava sa diferencijacijom
nauka. Nauĉnici su faktiĉki odvojeni od korišćenja svojih rezultata;
ne raspolaţu u ovoj sferi nikakvim mogućnostima uticaja; za to su
nadleţni drugi. Shodno tome nauĉnici ne mogu biti pozvani na
odgovornost ni za faktiĉke posledice rezultata koje su izradili sa
analitiĉkih taĉki gledišta. Iako u mnogim oblastima ljudi poĉinju da
govore zajedniĉkim jezikom, razlike izmeĊu teorije i prakse time se
ne umanjuju, nego se povećavaju, kao što se povećavaju mogućnosti
strane koja primenjuje nauĉne rezultate da ih koristi u skladu sa
svojim interesima.
Ova procena bazira se na pojmu „proraĉunljivosti" - kljuĉnom
pojmu u klasiĉnoj teoriji scientizacije, ĉiji znaĉenjski sadrţaj i uslovi
primenjivanja upravo danas postaju sporni. Ali mogućnosti
procenjivanja sekundarnih posledica postaju uoĉljive tek kada se vidi
da se prelaskom u refleksivnu modernizaciju menja sam pojam
„proračunljivog-neproračunljivog": prora- ĉunljivost više ne znaĉi samo
mogućnost ovladavanja u skladu sa principom svrsishodne
racionalnosti, niti neproraĉunljivost znaĉi samo nemogućnost
ovladavanja u skladu sa principom svrsishodne racionalnosti. Kada bi
to bilo tako, onda bi se „neproraĉunljivost sekundarnih efekata"
zadrţala i u današnjoj
302 Ulrih Bek
organizaciji nauke, ĉak bi rasla, jer se svrsishodna racionalnost

„kontekstualizuje", a neizvesnost raste.
Ali ako se proraĉunljivost shvati u smislu „procenjivosti", onda to
upravo pogaĊa stanje koje nastaje u uslovima refleksivne
modernizacije. Faktiĉki, aktuelne posledice ostaju nesagledive više nego
ikad. U isto vreme se, meĊutim, sekundarnim efektima oduzima njihova
latentnost i tako postaju „procenjivi" u sledećem trostrukom smislu:
znanje o njima je (u principu) dostupno; više ĉovek i ne moţe da se
izgovara na klasiĉnu neovladivost i stoga je zbog znanja o mogućim
efektima pod pritiskom da krene u akciju. Sve manja „proraĉunljivost"
praćena je sve većom „procenjivošću" sporednih efekata, štaviše, jedno
uslovljava drugo. Znanje o sekundarnim efektima, u meĊuvremenu
znatno izdiferencirana branša znanja, uvek je (potencijalno) prisutno.
Najširi spektar posledica i povratnih kauzalnih matrica mora se stoga
odmeriti u pogledu njihovog znaĉenja za sebe i druge. Na taj naĉin
aktuelne posledice na kraju postaju sve neproraĉunljivije, jer mogući
efekti postaju sve procenjiviji, a njihova procena se potom i zaista sve
više odvija u istraţivaĉkom procesu i u interakciji sa njegovim ima-
nentnim tabu-zonama, determinišući ih u toku rezultata (vidi napred).
Ali to takoĊe znaĉi da u toku samog istraţivaĉkog procesa implicitno
bavljenje očekivanim posledicama dobija sve veći i veći znaĉaj. Na nivou
oĉekivanja (i oĉekivanja oĉekivanja) anticipiraju se sekundarni efekti,
koji na taj naĉin direktno utiĉu na istraţivaĉki proces, mada u isto
vreme konaĉne posledice ostaju nepredvidljive. To je izuzetno ejikasna
lobo- tomija naučnika. U istoj onoj meri u kojoj oĉekivane posledice
stvarno determinišu njihov rad, polazne i prelomne taĉke njihovih
ispitivanja i objašnjavanja, raste energija kojom se insistira na
apsolutnoj neproraĉunljivosti stvarnih dugoroĉnih posledica.
Ova samo naizgled kontradiktorna dvostruka teza o (a) rastućoj
neproračunljivosti pri u isto vreme (b) sve većoj procenjivosti „bivših
sporednih efekata" pojasniće se u dva naredna odeljka. Tek otvaranjem
ĉitave argumentacije moţemo da vidi-
mo koliko i u kom smislu moţe da se prevaziĊe ovaj „fatalizam

posledica" u nauĉnotehnološkoj civilizaciji.
Autonomizacija primene
U fazi refleksivne scientizacije menjaju se mesto i učesnici

proizvodnje znanja. Ciljne grupe nauka u administraciji, politici,
ekonomiji i javnoj sferi - kao što je gore pokazano - postaju
suproizvodaĉi društveno validnih „znanja" - u konfliktnom saraĊivanju
i protivstavljanju. Ali tako se u isto vreme pokreću odnosi transfera
nauĉnih rezultata u praksu i politiku. „Deoniĉari" likvidiranog
„kapitala znanja" nauke posreduju na sasvim nov i samosvestan naĉin u
transferu nauke u praksu.
U modelu primarne scientizacije odnos nauke i prakse je deduktivno
koncipiran. Nauĉno izraĊeni rezultati se, shodno modelu, realizuju na
autoritaran način, odozgo nadole. Gde doĊe do otpora, nauĉnici
podrazumevaju da su u pitanju „iracionalnosti", koje se mogu prevazići
„podizanjem nivoa racionalnosti" medu praktiĉarima. Ovaj autoritaran
model deduktivi- stiĉke primene ne moţe se dugo odrţati u uslovima
internog i eksternog gubitka sigurnosti nauka. Primena se sve više i
više apsorbuje u procesima eksterne proizvodnje znanja, tj. u sortiranju
i selekciji, u ispoljavanju sumnje i reorganizovanju ponuĊenih
tumaĉenja, kao i u njihovom ciljnom obogaćivanju „znanjem
praktiĉara" (šanse za realizaciju, neformalni odnosi moći i kontakti
itd.). Time se nazire kraj naučnorukovođene, svrsishodno racionalne kontrole
prakse. Nauka i praksa ponovo se razdvajaju u uslovima zavisnosti od
nauke. Sfera primene poĉinje sve više i više da preko nauke sebe ĉini
nezavisnom od nauke. Moţe se reći da na izvestan naĉin trenutno
doţivljavamo preokret hijerarhijskog nivoa racionalnosti.*
* U daljem tekstu ja se vraćam na argumente koje sam prezentirao zajedno sa Volfgangom Bonseom
1984. na Konferenciji Nemaĉke zajednice za nauĉno istraţivanje (Deutsche Forschungsgemeinschaft) u
„Aspekti primene rezultata društvenih nauka": vidi i W. Bonß i H. Hartmann (1985).
304 Ulrih Bek
Nova autonomija ciljnih grupa ne bazira se na ne-znanju nego na

znanju, ne na hiporazvijenosti nego na diferencijaciji i
hiperlcompleksnosti ponuĊenih nauĉnih tumaĉenja. Autonomiju - i to
samo izgleda da je paradoksalno - stvara nauka. Uspeh nauka ĉim
potraţnju nezavisnijom od ponude. Znaĉajan indikator ovog trenda ka
autonomizaciji je pre svega specifiĉnaplu- ralizacija izvora znanja i
njihovih kritičko-metodoloških refleksija. Sa sve većom
diferencijacijom (što nuţno ne znaĉi i pogoršanjem ili moralnom
lakoumnošću) nauke se - ukljuĉujući i prirodne - pretvaraju u
samousluge za fmansijski jake korisnike kojima su potrebni argumenti.
Hipertrofiĉna kompleksnost individualnih nauĉnih pronalazaka
korisnicima pruţa šanse za selekciju unutar i između ekspertskih grupa.
Neretko se unapred odluĉuje za politiĉke programe u zavisnosti od
struĉnih predstavnika koji će ući u krug savetnika. Ali praktiĉari i
politiĉari se ne mogu birati samo medu ekspertskim grupama, moguće
je i okrenuti ih jedne protiv drugih unutar i izmeĊu disciplina i na taj
naĉin povećati autonomiju korisnika u odnosu na rezultate. Upravo kao
rezultat uspešnog uĉenja u kontaktu sa naukama ovo se dogaĊa sve
manje na amaterski naĉin. Mnogo više se moţe nauĉiti od eksperata i
njihovih fundamentalnih kontroverzi, za koje su se interno izborili (ili
se nisu izborili), kako se neţeljeni rezultati mogu profesionalno
blokirati (na primer, metodološkom kritikom). Pošto će se polazne
taĉke za ovo pre povećati kao rezultat gubljenja sigurnosti nauka u
sebe same, porašće šanse za distanciranje, koje se praktiĉnoj strani
otvaraju preko refleksivne scientizacije.
Naravno, nauke su u tom sluĉaju sve manje i manje sposobne da
zadovolje potrebu za sigurnošću kod korisnika, koji su pod pritiskom
donošenja odluka. Generalizacijom falibilizma nauĉna strana svaljuje
svoju sumnju na praktiĉnu stranu i dodatno joj nameće alternativnu
ulogu smanjenja nesigurnosti, neophodnog za delanje. Sve ovo - da još
jednom naglasim - pojavljuje se ne kao izraz nesposobnosti i
nerazvijenosti nauka nego, upravo obratno, kao proizvod
visokorazvijene diferencijacije, hiperlcompleksnosti, samokritike i
reflelcsivnosti nauka.
O staranju objektivnih ograničenja
Oni koji se zaustave kod ove taĉke u argumentaciji prikrivaju

učešće nauke, njenu strukturalnu podelu rada i teorijsku programatiku
u nepredvidljivosti praktiĉnih posledica nauke. Osobito polaze od
pretpostavke da je nepovratan put nauke u generalizaciju neizvesnosti.
U isto vreme nauka se smatra konstantnom u pogledu svojih istorijskih
pretpostavki i formi. MeĊutim, nauka je kao malo koja druga sila
promenila svet. Zašto promena sveta ne bi naterala nauku da promeni i
sebe samu? Pošto sve postaje promenljivo, nauka, koja je unela
promen- ljivost u svet, ne moţe više da koristi nepromenljivost svojih
osnova i naĉina rada kao izgovor. Šanse za promenu same sebe rastu sa
autonomijom praktiĉne strane. Odvajanje iziskuje i dopušta novu
koncepciju i redefimciju nauĉnog znanja po kanonu zahteva u pogledu
tumaĉenja i primene koji dolaze iz javne sfere, politike i ekonomije.
Gde su polazišta unutar same nauĉne prakse za smanjenje
samoproizvedene nesigurnosti, dok se saznajni proces i dalje odvija i
diferencira? Da li se na ovaj naĉin moţe ponovo stvoriti praktiĉna i
teorijska suverenost nauke? Kako se na nov naĉin mogu uskladiti
generalizacija sumnje i smanjenje nesigurnosti u njihovim internim i
eksternim odnosima? Ovde će biti predstavljene neke egzemplarne
refleksije, koje ilustruju opštu koncepciju.
Preovladujuća teorijska samokoncepcija nauke podrazumeva da
nauke ne mogu da donose vrednosne sudove autoritetom svoje
racionalnosti. One pruţaju takozvane „neutralne" brojke, informacije,
objašnjenja koja treba da sluţe kao „nepristrasna" baza za odluke
najrazliĉitijih interesa. MeĊutim, koje brojke oni biraju, na koga ili na
šta projektuju uzroke, kako interpretiraju probleme društva, kojoj vrsti
potencijalnih rešenja poklanjaju paţnju - to su sve drugo samo ne
neutralne odluke. Drugim reĉima: nauke su razvile svoje praktiĉne
sposobnosti upravljanja nezavisno i s one strane eksplicitnih
vrednosnih iskaza. Njihove mogućnosti vršenja praktiĉnog uticaja leţe
u tome kako one oblikuju nauĉne rezultate. Tako „ĉisto objektivna"
306 Ulrih Bek
interpretacija „potrebe" i „rizika" u najrazliĉitijim poljima rada pruţa

plašt iza kojeg se raspravlja o pravcima budućeg razvoja. Sta se smatra
„potrebom" i „rizikom" jeste kljuĉno pitanje u odluĉivanju izmeĊu
nuklearnih centrala, energije koja se dobija od uglja, mera za uštedu
energije ili alternativnih energetskih izvora, isto kao što je to u
penzijskom osiguranju, socijalnom osiguranju, u utvrĊivanju granica
siromaštva itd. Pri tom svaki od ovih problema sadrţi implicitne
odluke o serijama sa njima povezanih posledica, koje se na kraju
ulivaju u jedan drugi oblik društvenog ţivota. Determinisanje i
operacionalizacija posledica, hipotetiĉke pretpostavke i sliĉno stoga su
- bilo sa ili bez vrednosnih sudova - poluge kojima se pokreću
fundamentalne odluke o budućnosti društva.
To znaĉi da odluĉujući faktor za to da li će nauka doprineti
samokontroli i obuzdavanju svojih praktiĉnih rizika nije da li ona
preseţe vlastiti radijus uticaja i trudi se da (politiĉki) sa- odluĉuje i
sadejstvuje kod primene svojih rezultata. Mnogo je vaţnije koja vrsta
nauke se upraţnjava u odnosu na sagledivost njenih navodno
nesagledivih sekundarnih posledica. To ne znaĉi da naulca iz jednog
ekstrema ide u drugi i sebe, bezgraniĉno se precenjujući, ĉini jedino
odgovornom za ono što se društveno dogaĊa sa nauĉnim rezultatima.
Ali to podrazumeva da ona prihvata povratne izveštaje o opasnostima i
rizicima kao empirijske izazove za svoju predstavu o sebi i
reorganizaciju svoga rada. U tom smislu je za smanjenje nauci
imanentne eksterne nesigurnosti vaţno: (a) do koje mere se tretiranje
simptoma moţe zameniti uklanjanjem uzroka-, (b) da li će se zadrţati
ili ponovo sticati sposobnost učenja iz prakse ili će se ignorisanjem
praktiĉnih posledica stvarati ireverzibilne situacije, koje se baziraju na
pretpostavci o nepogrešivosti i koje uĉenje na praktiĉnim greškama od
poĉetka ĉine nemogućim; (c) da li će se ostati pri izolovanom naĉinu
posmatranja ili će se ponovo otkriti i ponovo razviti snaga
specijalizacije u kontekstu.
Uklanjanje uzroka ili savlađivanje simptoma
U toku sekundarne scientizacije konstrukcije o objektivnim

ograniĉenjima, sa kojima su uslovi i proizvodi primame scientizacije
uklonjeni od domašaja radnje, utapaju se u šanse za promenu. Sto je
više objektivnih ograniĉenja, a ona iskrsavaju na svakom koraku, to je
teţe saĉuvati karakter jednog objektivnog ograniĉenja. „Tehnološki ili
ekonomski determinizam", deklarisan i promišljen sa gledišta
tehnološke kontrole, ne moţe više da zadrţi svoju detenninativnu
snagu i ostaje zatvoren za legitimacione zahteve i alternativne
mogućnosti uobliĉavanja. Sam determinizam postaje uobliĉljiv, bar u
principu, ĉak se samoproizvedena objektivna ograniĉenja u
refleksivnom pristupu nauka transformišu u konstruisana, izrađena
objektivna ograniĉenja, i to po istom onom principu po kome se, na
primer, poznati uzroci kijavice mogu da koriste za njeno savlaĊivanje
ili spreĉavanje. Emisije otrovnih supstanci i zagaĊivaĉa, koje se prvo
smatraju „latentnim" a potom „neizbeţnim" sporednim efektima,
opservacijom nauĉnika dovode se korak po korak u vezu sa u njima
skrivenom stranom koja donosi odluke i ponovo vezuju za uslove
njihovog mogućeg kontrolisanja.
Na taj naĉin se iz istraţivanja u refleksivnoj scientizaciji
sistematski odstranjuje veo „objektivnih okolnosti", koji je u fazi
primarne scientizacije bio prevuĉen preko svih uslova i aktera
modernizacije i industrijalizacije. Time svi uslovi u principu postaju,
prvo, uobličljivi, drugo, legitimnozavisni. Fraza „moglo bi da bude i
drugaĉije" sve više i više dominira, otvoreno ili skriveno, svim
poljima akcije kao preteća mogućnost u pozadini sa svojim
insistiranjem na argumentima. A ovo se dogaĊa - bar implicitno - ĉak
i tamo gde nauke sa svom definicijskom snagom svojih teorija i
metoda pokušavaju da podignu nove barijere nepromenljivosti
proizvedenih rizika. A onda najvaţnije pitanje postaje ne samo šta se
istraţuje nego i kako se istraţuje, a to znaĉi kojim pristupom,
radijusom mišljenja, prelomnim taĉkama itd. u odnosu na
povećavanje ili izbegavanje rizika industrijalizacije.
308 Ulrih Bek
Dakle, postoje dve opcije koje se u principu konfrontiraju u

ophoĊenju sa rizicima civilizacije: uklanjanje uzroka u primarnoj
industrijalizaciji ili trţišno ekspanzivna sekundarna industrijalizacija
posledica i simptoma. Do sada se gotovo svugĊe opredeljivalo za drugi
put. On iziskuje visoke troškove, ostavlja uzroke nejasnim i
omogućava pretvaranje grešaka i problema u trţišne uspone. Proces
uĉenja se sistematski skraćuje i spreĉava. Poreklo samih opasnosti
modernizacije nestaje u selektivnom posmatranju i tretmanu simptoma.
Ovo se moţe ilustrovati na leĉenju civilizacijskih bolesti, kao na primer
dijabetesa, raka ili srĉanih oboljenja. Protiv ovih bolesti trebalo bi se
boriti tamo gde nastaju, smanjenjem stresova na poslu i smanjenjem
zagaĊenja ili voĊenjem zdravog naĉina ţivota i pravilnom ishranom. Ili
se simptomi mogu ublaţiti hemijskim preparatima. Ovi razliĉiti naĉini
savlaĊivanja bolesti se, naravno, ne iskljuĉuju, ali se ne moţe govoriti o
pravom leĉenju ovom drugom metodom. Ipak se do sada preteţno
odluĉujemo za medicinsko-hemijsko „rešenje".
U sve više i više oblasti industrija poĉinje da profitira od svojih
sekundarnih problema, ignorišući svoju sopstvenu ulogu u njihovom
poreklu. To opet otvara alternativne odluke za nauku i njeno
istraţivanje: ili ona u svojoj izolovanoj specijalizaciji za ovo pruţa
odgovarajuće definicije rizika i kauzalne interpretacije ili ona probija
ovo veoma skupo kontrolisanje simptoma i razvija autonomne,
teorijski osigurane alternativne perspektive, koje demonstriraju i
osvetljavaju izvore problema i njihovo uklanjanje u samom
industrijskom razvoju. U prvom sluĉaju nauka postaje uĉesnik i
legitimirajuća instanca kontinuiranih lanaca objektivnih ograniĉenja; u
drugom sluĉaju ona demonstrira polazne taĉke i naĉine kako da se ovi
lanci prekinu i tako u modernizaciji preko modernizacije stekne malo
suverenosti.
U ovom smislu riziĉno društvo je potencijalno i samokritično
društvo. U njemu se referentne taĉke i pretpostavke kritike uvek
proizvode u obliku rizika i ugroţenosti. Kritika rizika nije normativna
kritika vrednosti. Upravo tamo gde se
uništavaju tradicije, a time i vrednosti, pojavljuju se rizici. Baza kritike

su manje tradicije prošlosti, a više opasnosti budućnosti. Ono što je
potrebno da bi se prepoznale toksiĉne supstance u vazduhu, vodi i hrani
nisu toliko ustanovljene vrednosti koliko su to skupi merni instrumenti
i metodološko i teorijsko znanje. Konstatacije rizika naroĉito se opiru
distinkciji izmeĊu objektivnih i vrednosnih dimenzija. One moralne
standarde ne potvrĊuju javno nego u obliku kvantitativnog, teorijskog i
kauzalnog „implicitnog morala". Shodno tome se u istraţivanju rizika
sa principijelno konvencionalnim shvatanjem nauke upra- ţnjava neka
vrsta „objektivizovanog kauzalnog morala". Stavovi o rizicima su
moralni stavovi scientizovanog društva. Sve ovo - referentne taĉke i
predmet kritike, mogućnosti otkrivanja i fundiranja - samo se na veliko
i malo proizvodi u procesu modernizacije. U tom smislu sa riziĉnim
društvom istovremeno nastaje, bar potencijalno, i jedno
detradicionalizovano i samokritično dmštvo. Pojam rizika liĉi na sondu
koja dopušta da se kako ĉitav konstmkcioni plan tako i svako zrno
cementa u strukturi civilizacije u pogledu samougroţavajućih
potencijala neprestano ispituje.
Nepogrešivost ili sposobnost učenja
Ako sporedni efekti više ne moraju da se prihvataju,

nauĉnotehnološki razvoj mora u svom tempu i tokovima svog
napredovanja da garantuje sposobnost da se uči u svakom stadijumu.
Ovo pretpostavlja da će se izbeći razvoji koji stvaraju ireverzibilne
situacije. Ono što je nasuprot ovome vaţno jeste da se otkriju i izrade
one varijante nauĉnotehnološkog razvoja koje ostavljaju prostor za
greške i ispravke. Tehnološko istraţivanje i tehnološka politika moraju
da podu od „teorije" koja se do sada pokazala najboljom i
najatraktivnijom: od povezanosti ljudskog mišljenja i delanja sa
greškama i zabludama. Tamo gde tehnološki razvoji dolaze u
protivureĉnost sa jednom ovakvom izvesnošću - moţda ĉak
poslednjom, u principu
310 Ulrih Bek
umimjućom - opterećuju ĉoveĉanstvo nesnošljivim teretom praktiĉne

nepogrešivosti. Kako se rizici umnoţavaju raste pritisak da se
prikazujemo kao nepogrešivi i time lišimo sebe sposobnosti uĉenja.
Ono što je najprirodnije moguće, priznavanje ljudske pogrešivosti,
poklapa se sa izazivanjem katastrofa i stoga svim sredstvima mora da
se izbegne. Tako se udruţuju umnoţavanje rizika i pripisivanje
nepogrešivosti i vrši pritisak da se rizici minimizuju, što stoji u
direktnoj korelaciji sa ra- zmerom opasnosti. Sve ovo se potom mora
zamagliti „objektivnom zakonitošću" vlastitog delanja, milom ili
silom.
Mi, dakle, moramo da ispitamo praktiĉne razvoje u smislu da li
sadrţe takav „gigantizam rizika", koji bi ljude lišio njihove ljudskosti i
na veĉnost ih osudio na nepogrešivost. Nauĉno- tehnološla razvoj sve
više i više poĉinje da zapada u jednu novu eklatantnu kontradikcijtr.
dok se u institucionalizovanom samo- skepticizmu istraţuju osnove
znanja, razvoj tehnologije izolovan je od skepticizma. Upravo kako
rastu rizici i pritisak da se nešto uradi, obnavljaju se apsolutistiĉki
zahtevi za znanjem, nepogrešivošću i sigurnošću, odavno nezadrţivi u
tehnološkom razvoju. Pod prisilom tehniĉkih nauka da se preduzme
aktivnost cveta dogma. OsloboĊena i sistematski podsticana sumnja
nailazi na antimodernu tabua o nauĉnoj nepogrešivosti u razvoju
tehnologije. Oni jaĉaju sa porastom rizika. Tako je na kraju
„najsigurnije" ono što je nesagledivo: atomske bombe i nuklearna
energija sa svojim opasnostima koje prevazilaze sve pojmove i
imaginativne sposobnosti. Stoga je neophodno da se falibilizam
oslobodi teorijsko-empirijskog prepolovljen]a, da se tehnologija
obezvredi kao mogućnost i da se ispitaju moguće varijante tehnološkog
razvoja u pogledu njihove „ljudskosti", što znaĉi „nepogrešivosti".
Nuklearna energija je u tom smislu krajnje opasna igra sa
pripisanom „nepogrešivošću" tehnološkog razvoja. Ona oslobaĊa
objektivna ograniĉenja objektivnih ograniĉenja, koja jedva da mogu da
se revidiraju, a samo su ograniĉeno podobna za uĉenje. Ona je
poverena generacijama ljudi (u uklanjanju otpada, odnosno
skladištenju nuklearnog otpada), dakle, za periode
u kojima se više ne moţe garantovati ni za neizmenjeno znaĉenje

kljuĉnih reĉi. I preko sasvim drugaĉijih oblasti ona baca senke
nesagledivih posledica. Ovo se odnosi na društvene kontrole koje ona
zahteva i koje su izraţene sintagmom „autoritarna nuklearna drţava".
Ali ovo se isto tako odnosi na biološko-genetske dugoroĉne efekte, koji
se danas još uopšte ne mogu sagledati. Nasuprot tome, moguće su
decentralizovane forme snabdevanja energijom koje ne sadrţe ovu
„autodinamiku objektivnih ograniĉenja". Razvojne varijante mogu,
dakle, da zatvore budućnost ili da je ostave otvorenom. U zavisnosti od
toga šta izaberemo, donosimo odluku za ili protiv putovanja u
nepoznatu niĉiju zemlju neviĊenih ali sagledivih „sekundarnih
posledica". Kada voz krene, teško gaje zaustaviti. Stoga moramo da
izaberemo razvojne varijante koje ne zatvaraju budućnost, a sam proces
modernizacije transformišu u proces učenja, u kome mogućnost
revidiranja odluka omogućava opoziv kasnije otkrivenih sporednih
efekata.
Specijalizacija u kontekstu
Centralni uslov za proizvodnju latentnih sporednih efekata leţi u

specijalizaciji saznajne prakse. Preciznije reĉeno, što je viši stepen
specijalizacije, to je veći domet, broj i neproraĉunljivost sekundarnih
posledica nauĉnotehnološkog rada. Specijalizacijom nastaje ne samo
„neviĊeni" i „sekundarni karakter" „neviĊenih sekundarnih posledica".
Sa njom raste i ve- rovatnoća da će se koncipirati i upotrebiti selektivna
rešenja, ĉije će nameravane glavne efekte stalno pokrivati
nenameravam sporedni efekti. Hiperspecijalizovana nauĉna praksa
postaje „ranţima stanica" za probleme i skup tretman njihovih
simptoma. Hemijska industrija proizvodi otrovni otpad. Šta sa njim
uraditi? „Rešenja": deponije. Sa posledicom: problem otpada postaje
problem podzemnih voda. Na njemu mogu da profitiraju hemijska
industrija i druge preko „dodataka za preĉišćavanje" pijaće vode. Ako
pijaća voda ovim dodacima
312 Ulrih Bek
ugroţava zdravlje ljudi, na raspolaganju su lekovi, ĉiji se „latentni

sporedni efekti" mogu ublaţiti i prolongirati zahvaljujući razraĊenom
sistemu medicinske zaštite. Tako nastaju lanci rešenja problema i
proizvodnje problema - u skladu sa obrascem i stepenom
hiperspecijalizacije - koji neprestano „potvrĊuju" „bajku" o
neviĊenim sekundarnim posledicama.
Genetska struktura iz koje nastaju „objektivna ograniĉenja" i
„autodinamika" takoĊe je, u suštini, model hiperspecijalizacije
saznajne prakse u njenoj jednostranosti, njenom shvatanju metoda i
teorije, u njenim lestvicama karijere itd. Podela rada, dovedena do
maksimuma, proizvodi sve: sekundarne posledice, njihovu
nepredvidljivost i stvarnost koja omogućava da se ova „sudbina"
neizbeţno pojavi. Hiperspecijalizacija je jedan aktivan model
društvene prakse koji koncentriše fatalizam posledica u neku vrstu
samopotvrĊujućeg kruga.
Nauka koja ţeli da se oslobodi ove „sudbine" mora (da nauči) da
se specijalizira na nove naĉine, u kontekstu. Izolovan, analitiĉki naĉin
posmatranja time ne gubi svoju opravdanost, ali postaje pogrešan i
proizvoĊaĉ rizika u praksi kad postane putokaz za parcijalne mere i
prividno nauĉno zasnovanu „krpeţ". U centar jednog takvog
specijalizovanog kontekstualnog istraţivanja mogle bi da doĊu, na
primer, „ranţirne stanice" problema (koje su upravo tipiĉne u bavljenju
rizicima i problemima zaštite ĉovekove sredine, ali koje izgleda da
isto tako preovlaĊuju u mnogim oblastima socijalne politike i me-
dicinsko-socijalnih usluga), kao i iznalaţenje znaĉajnih razvojnih
alternativa i skretnica za izbegavanje ili pojaĉavanje nesigurnosti. Tako
se, na primer u odnosu izmeĊu snabdevanja hranom, poljoprivrede,
industrije i nauke kriju varijante modela podele rada, koje mogu ili da
proizvedu ili da skrate lance sekundarnih problema. Centralna raĉva
na putu markirana je pitanjem da li se u poljoprivredii i dalje drţi
kemijskog naĉina obrade zemlje i proizvoda ili se vraća na puteve
opštenja sa prirodom koji se uče od same prirode , kao na primer kako se
odgovarajućim naizmeniĉnim gajenjem raznih useva na istom
zemljištu moţe izboriti sa korovom i kako moţe da se poveća
snaga i prinos zemljišta. Ako se zadrţi hemijski put, teţište istraţivanja

je na proizvodnji sve efikasnijih biocida i shodno tome na studijama o
efektima takvih toksina, utvrĊivanju dozvoljenih vrednosti, koje sa
svoje strane iziskuje istraţivanje o štetama po zdravlje (rak itd.) i stoga:
istraţivanja na ţivotinjama sa muĉenjima ţivotinja koja idu uz to,
javnim protestima, policijskim i pravnim merama itd. Ako se izabere
put ekološki svesne poljoprivrede, biće i ovde potrebna podrška kroz
istraţivanje. Ovo drugo istraţivanje moralo bi da poboljša znanje o
ciklusima saĊenja i mogućnostima korišćenja zemlje neosiromašujući
je. Ali u isto vreme se na ovaj naĉin kidaju lanci posledica i objektivnih
ograniĉenja, koji prave sve veće i veće krugove. U vezi izmeĊu
poljoprivrede i ishrane nalaze se skretnice za različite društvene
budućnosti, koje u jednom sluĉaju povezuju oblasti industrije,
istraţivanja, politike i prava preko karika „objektivnih ograniĉenja",
koje proizvode rizike, sa dugoroĉnim efektima, a u dragom sluĉaju to
ne rade.
Pledoaje za teoriju učenja naučne racionalnosti
Racionalnost i iracionalnost nauke nikada nisu samo pitanje

sadašnjosti i prošlosti, nego i moguće budućnosti. Moţemo da uĉimo
na svojim greškama, što znaĉi da je uvek moguća i neka alternativna
nauka. Ne samo neka alternativna teorija nego alternativna teorija
saznanja, alternativni odnos teorije i prakse, alternativna praksa ovog
odnosa. Ako je taĉno da je sadašnjost ništa drago do hipoteza, koju još
nismo prevazišli, onda je danas vreme kontrahipoteze. „Probni
kamen", sa kojim mora da se suoĉe takve hipoteze je oĉigledan:
projektu modeme potrebna je prva pomoć. Postoji opasnost da se uguši
od sopstvenih anomalija. Nauka u svom postojećem obliku je jedna
od njih.
Nama je potrebna teorija objektivnih ograniĉenja nauĉno-
tehnološkog rada, koja će u centar paţnje staviti proizvodnju
objektivnih ograniĉenja i „nesagledivih sporednih efekata"
314 Ulrih Bek
nauĉnotehiiološkog rada. Poluga za izbegavanje i ukidanje fata- lizma

posledica mora se takoĊe naći u okviru rada, u samoj predstavi nauka o
sebi. Ne u skladu sa nauĉnom praksom nego u njoj - u tome šta smatra
vredmm paţnje, a šta ne, kako postavlja pitanja, kako baca „mreţe"
svojih kauzalnih hipoteza, kako odluĉuje o validnosti svojih
pretpostavki i šta pri tom ispušta, a šta taji - moraju se otkriti
kriterijumi za to kako se produkuje nepredvidljivost posledica /' kako
se moţe izbeći. Menjanjem predstave nauke o sebi i njenog politiĉkog
izgleda moramo, da tako kaţemo, da ugradimo upravljač i kočnicu u
„niĉije upravljanje" jurećeg nauĉnotehnološkog razvoja koji oslobaĊa
eksplozivne snage. Da je ovo principijelno moguće, više je ilustrovano
nego potvrĊeno prethodnim razmatranjima. Bar su time u konturama
prepoznatljivi zahtevi u pogledu ove koncepcije: nauka se mora
zamisliti kao jedan od tvoraca objektivnih ograniĉenja iz kojih nastaje
opšta nesigurnost. Ona mora da ukloni ovu nesigurnost kroz praktiĉno
efikasnu izmenu predstave o sebi. Ostaje nada da razum, koji je u nauci
ućutkan, moţe da se aktivira i mobiliše protiv nje. Nauka moţe samu
sebe da promeni i da kritikom istorijske predstave o sebi teorijski i
praktiĉno oţivi prosvećenost.
Kljuĉni znaĉaj za rešenje ovog zahteva dolazi od pitanja da li i
kako će uspeti da se koriguje put nauke u konvencionalizaciju - bilo
produkcijom podataka, bilo teorijskom gimnastikom na semantiĉkim
branšama (R. Majnc/R. Mayntz) - i nauĉni rad ponovo poveţe sa
stvarnošću na nivou svoje metodološke refleksije i samokritike, na
naĉin koji će se sada skicirati. U pozadini prezentovanih argumenata to
sigurno znaĉi daje demonstriranje teorijskih veza bitno za autonomno
kritiĉki i praktiĉni potencijal nauka. Ali to isto tako znaĉi da upravo iz
teorijskog i istorijskog razumevanja mora ponovo da se koncipira
pojam empirizma i da se redefmiše. Na nivou nauĉno proizvedene
nesigurnosti ne moţemo više da pretpostavljamo šta je „empirizam"
nego to moramo teorijski da skiciramo. Pretpostavka glasi da tek u
jednoj teoriji empirizma spekulativna snaga mišljenja moţe ponovo da
se dovede u vezu sa „stvar
nošću" i u isto vreme da se komplementarne uloge teorije i empirije

prikaţu u najvaţnijim crtama i markiraju u njihovim odnosima
koordinacije i konfrontacije.
Društvene nauke mogu ovde da daju svoj doprinos. Na njima je
da okuraţe oslobaĊanje nauka od sopstvenom krivicom zasluţene
sudbine maloletništva i slepila u pogledu rizika. Za to nigde nema
recepta, teško da ima i saveta. U sluĉaju društvenih nauka vodeće
pitanje je bar kako teorija društva i društveno iskustvo mogu da se
dovedu u takav odnos da se smanji spektar neviĊenih sekundarnih
posledica. I kako moţe sociologija - pri svom cepanju na specijalna
polja rada - da se dovede u stanje da doprinese naučnoj specijalizaciji u
kontekstu (u principu njenom prvobitnom cilju).
Ono što se traţi je „ teorija učenja" nauĉne racionalnosti koja
zamišlja ovu racionalnost kao promenljivu u diskusiji o
samoproizvedenim opasnostima. Drugaĉije nego u sluĉaju analitiĉke
teorije znanja, koja racionalnost nauke pretpostavlja i pokušava da
rekonstruiše od njenog istorijskog statusa quo, pravo nauke na znanje
postaje budući projekat koji se niti moţe osporiti niti steći samo iz formi
sadašnjosti. Dokaz o iracionalnosti vladajuće nauĉne prakse znaĉi isto
onoliko malo kraj nauke koliko osporavanje Njutnove mehanike znaĉi
kraj fizike. Pretpostavka ovog dokaza je da se suštinske sposobnosti
za kritiku i uĉenje, koje su tradicionalne u istraţivaĉkoj praksi,
prenesu na osnove znanja i njihovu primenu. U isto vreme to bi
znaĉilo podizanje faktički latentne refleksivnosti procesa modernizacije
u nauĉnu svest. Ali tamo gde modernizacija nailazi na modernizaciju
ova reĉ menja i svoj smisao. U društvenoj i politiĉkoj primeni
modernizacije na sebe samu, interes u raspolaganju, koji se tako širi,
gubi svoju tehniĉku moć i poprima oblik „samoovladavanja". U
gunguli protivureĉnosti i novih doktrinarnih disputa moţda će se
pojaviti mogućnost za praktiĉno samoukroćivanje i samoizmenu
nauĉnotehnološke „druge prirode", njenih formi mišljenja i rada.
Osmi odeljak
Obezgraničenje politike:
o odnosu političkog upravljanja i
tehnoekonomskih promena u
rizičnom društvu
Riziĉno društvo je za razliku od svih ranijih epoha (ukljuĉujući

industrijsko društvo) bitno oznaĉeno jednim nedostatkom:
nemogućnošću eksternog atribuiranja opasnosti. Za razliku od svih
ranijih kultura i faza razvoja društva, koje su se na raznovrsne naĉine
konfrontirale sa opasnostima, danas se društvo baveći se rizicima
konfrontira sa samim sobom. Rizici su istorijski proizvod, refleksija
ljudskih radnji i propusta, izraz visokorazvijenih proizvodnih snaga.
Stoga sa riziĉnim društvom samoproizvođenje društvenih uslova ţivota
postaje problem i tema (isprva negativna u zahtevu za ignorisanjem
opasnosti). Tamo gde rizici uznemiruju ljude, poreklo opasnosti više
nije u spoljašnjem, u nepoznatom, u neljudskom, već u istorijski ste-
ĉenoj sposobnosti ljudi da sami menjaju, uobliĉavaju i uništavaju
reproduktivne uslove sveg ţivog na Zemlji. To znaĉi da izvori
opasnosti više nisu ne-znanje nego znanje, nije više nedovoljno nego
potpuno vladanje prirodom, nije više ono što izmiĉe ljudskom domašaju
nego upravo sistem odluka i objektivnih ograniĉenja, etabliranih sa
industrijskom epohom. Moderna je ĉak preuzela ulogu svoje
kontrastrane - tradicije, koja treba da se prevaziĊe i prirodnih
ograniĉenja, koja treba da se
318 Ulrih Bek
savladaju. Ona je postala pretnja i obećanje osloboĊenja od pretnje

koju sama stvara. Sa ovim je povezana centralna konsekvenca, koja je
glavna tema ovog odeljka: rizici postaju pokretaĉ samopolitizacije
moderne u industrijskom društvu, štaviše, sa rizicima se menja pojam,
mesto i mediji „politike",
1. Politika i subpolitika u sistemu modernizacije
Ova procena sistemske promene politike u uslovima sve većih

rizika biće u daljem tekstu skicirana u ĉetiri teze.
(1) Odnos društvene promene i politiĉkog pravca prvobitno je
zamišljen u projektu industrijskog društva prema modelu „podeljenog
graĊanina". Sa jedne strane kao citoven on koristi svoja demokratska
prava u svim arenama formiranja politiĉke volje, a sa druge strane kao
bourgeois on u oblasti rada i posla brani svoje privatne interese. Shodno
tome dolazi do diferencijacije izmeĊu politiĉko-admiiiistrativnog i
tehnoekonomskog sistema. Aksijalm princip politiĉke sfere jeste
participacija graĊana u institucijama reprezentativne demokratije
(partije, parlamenti itd.). Donošenje odluka i sa tim upraţnjavanje
politiĉke moći sledi maksime legalnosti i princip da se moć i vlast
mogu upraţnjavati samo uz saglasnost onih kojima se vlada.
Suprotno tome, delanje bourgeois i sfere tehnoekonomskog
praćenja interesa smatraju se ne-politikom. Ova konstrukcija se bazira
kao prvo na izjednaĉavanju tehniĉkog i socijalnog progresa, a kao drugo
na tome da se pravac razvoja i rezultat tehnološke promene smatraju
izrazom neizbeţnih tehnoekonomskih objektivnih ograničenja.
Tehnološke inovacije povećavaju kolektivno i individualno
blagostanje. Negativni efekti (dekvalifikacija, rizici nezaposlenosti ili
transfera, opasnosti po zdravlje, uništavanja prirode) uvek su nalazili
opravdanje i u ovim podizanjima ţivotnog standarda, ĉak razliĉito
mišljenje o „socijalnim posledieama" ne spreĉava realizovanje
tehnoekonomskih inovacija. Ovaj proces u suštini ostaje lišen
politiĉke
legitimnosti, naroĉito u poreĊenju sa demokratsko-administrativnim

procedurama u dugom periodu, potrebnom za implementaciju;
meĊutim, on poseduje realizatorsku moć koja je gotovo imuna na
kritiku. Progres zamenjuje glasanje. Štaviše, progres je zamena za
pitanja, neka vrsta saglasnosti unapred za ciljeve i posledice koje ostaju
neimenovane i nepoznate.
U tom smislu se inovacioni proces, koji moderna forsira protiv
predominacije tradicije u projektu industrijskog društva demokratski
cepa na dva dela. Samo jedan deo kompetencija odluĉivanja koje
oblikuju društvo skupljen je u politiĉkom sistemu i podvrgava se
principima parlamentarne demokratije. Drugi deo se oslobaĊa pravila
javne kontrole i opravdanosti i prenosi na investicionu slobodu
preduzeća i istraţivaĉku slobodu nauke. Društvene promene, izmeštene
u ove kontekste shodno institucionalnom aranţmanu odvijaju se kao
latentni sporedni efekti privrednih i nauĉnotehnoloških odluka, prinuda
i kalkulacija. Ljudi rade nešto sasvim drugo: potvrĊuju se na trţištu,
koriste pravila sticanja profita, forsiraju nauĉna i tehniĉka ispitivanja i
na taj naĉin pretumbavaju uslove svakodnevnog ţivota. Sa
globalizacijom industrijskog društva proţimaju se dva suprotna
procesa organizovanja društvene promene: uspostavljanje politiĉke
parlamentarne demokratije i uspostavljanje jedne nepolitiĉke,
nedemokratske društvene promene pod legitimacionim plaštom
„progresa" i „racionalizacije". Oba procesa odnose se jedan prema
drugom kao moderna i kontramoderna. Sa jedne strane institucije
politiĉkog sistema - parlament, vlada, politiĉke partije - funkcionalno
pretpostavljaju na sistemski uslovljen naĉin proizvodni krug industrije,
ekonomije, tehnologije i nauke. Sa druge strane ovim se unapred
programira permanentna promena svih oblasti društvenog ţivota pod
opravdavajućim plaštom tehnoekonomskog progresa, koja je u
protivurečnosti sa najordinarnijim pravilima demokratije - znanjem o
ciljevima društvene promene, diskusijom, glasanjem, saglasnošću.
(2) Razgraniĉenje politike i ne-politike u permanentnom
inovacionom procesu moderne baziralo se - kako se to danas
320 Ulrih Bek
moţe reći iz retrospektive - u XIX i prvoj polovini XX veka na

najmanje dve bitne istorijske pretpostavke, koje su od sedamdesetih
godina postale sporne u svim* zapadnim industrijskim drţavama
(naroĉito u Saveznoj Republici Nemaĉkoj). To su: (a) socijalna
evidentnost nejednakosti u klasnom društvu , koja daje politiĉki smisao i
podstiĉe ekspanziju socijalne drţave-, (b) nivo razvoja proiz\>odnih snaga i
scientizacije, ĉiji potencijali za promenu niti prevazilaze radijus
mogućnosti politiĉkog delanja niti ukidaju legitimacione osnove
progresivnog modela društvene promene. Obe pretpostavke su u
protekle dve decenije postale diskutabilne u toku refleksivne
modernizacije. Svojim uspostavljenjem socijalna drţava je izgubila
svoje utopijske energije. U isto vreme se postalo svesno njenih granica
i negativnih aspekata. Ali onaj ko samo lamentira i kritikuje time
nastalu paralizu politiĉke sfere previda ĉinjenicu da je istovremeno
tačno i ono suprotno.
Talasi već tekućih, najavljenih ili nazirućih promena prolaze
kroz društvo i pretresaju ga. Po svojoj dubini i dometu one će
verovatno baciti u zasenak sve reformske pokušaje u poslednje dve
decenije. Dakle, politiĉki zastoj podrivaju hektič- ne promene u
tehnološko-ekonomskom sistemu, koje ljudsku imaginaciju stavljaju
na probu hrabrosti. Science fiction sve više i više postaje sećanje na
prošla vremena. Kljuĉne reĉi su poznate i dovoljno su elaborirane u
ovoj knjizi: kontinuirano uništavanje spoljne i unutrašnje prirode,
sistemska transformacija rada, fragilnost staleškog poretka polova,
detradicionalizacija klasa i zaoštravanje socijalnih nejednakosti, nove
tehnologije koje balansiraju na rubu katastrofe. Utisak o „politiĉkom"
zastoju vara. On se pojavljuje samo zato što se politiĉko ograniĉava na
ono što je etiketirano kao politiĉko, na aktivnosti političkog sistema. Ako
se ovo šire sagleda, onda se vidi da se društvo nalazi u vrtlogu
promena koji sigurno zasluţuje epitet „revolucionarni" - potpuno
neovisno od toga kako se procenjuje. Ova društvena transformacija
odvija se u formi 77e-politiĉkog, U ovom smislu nezadovoljstvo
politikom nije samo nezadovoljstvo samom politikom nego nastaje od
disproporcije izmeĊu oficijelnog punomoćja za delovanje, koje se

samo pravi politiĉkim, a postaje nemoćno i jednog širokog spektra
promena društva, zatvorenog za socijalno odluĉivanje, koji dolazi
nezadrţivo ali neprimetno pod izgovorom ne-poli- tiĉkog. Stoga su
pojmovi politike i ne-politike nejasni i potrebno ih je sistematski
revidirati.
(3) Oba razvoja - slabljenje intervencionizma socijalne drţave
zahvaljujući njenom uspehu i talasi velikih tehnoloških inovacija sa do
sada nepoznatim budućim opasnostima - saţimaju se u obezgraničenje
politike i to u dvostrukom smislu. Sa jedne strane ustanovljena i
korišćena prava ograniĉavaju prostore delovanja u politiĉkom sistemu i
omogućavaju nastajanje prava na politiĉku participaciju izvan
politiĉkog sistema u obliku nove političke kulture (graĊanske
inicijative, društveni pokreti). U tom smislu gubljenje drţavne moći
oblikovanja i sprovoĊenja nije izraz politiĉkog neuspeha nego proizvod
etablirane demokratije i socijalne drţave u kojoj graĊani umeju da
koriste sve medije javne i legalne kontrole i pravo saodluĉivanja radi
zaštite svojih interesa i prava.
Na drugoj strani tehnoekonomski razvoj gubi karakter
apolitiĉnosti naporedo sa povećanjem dometa svojih potencijala
promena i opasnosti. Tamo gde se konture nekog alternativnog društva
više ne oĉekuju u debatama parlamenta ili odlukama izvršnih organa,
nego u primeni mikroelelctronike, tehnologije reaktora i humane
genetike, ruše se konstrukcije koje su do tada neutralisale proces
modernizacije. U isto vreme tehnoeko- nomsko delanje i dalje se štiti
vlastitim ustrojstvom protiv parlamentarnih zahteva za legitimnost.
Tehnoekonomski razvoj odvija se izmeĊu kategorija politike i
ne-politike. On postaje nešto treće, stiĉe neizvestan hibridni status
subpolitike, u kojoj se domet izazvanih društvenih promena odnosi
obrnuto proporcionalno prema njihovoj legitimnosti. Kako rastu rizici,
tako se mesta, usiovi i mediji njihovog nastanka i tumaĉenja oslobaĊaju
svojih tehnoekonomskih objektivnih ograniĉenja. Pravno nadleţne
drţavne kontrolne instance i medijska javna sfera, senzitivna na rizike,
poĉinje na svoj naĉin da se meša i da
322 Ulrih Bek
upravlja „intimnom sferom" poslovnog i nauĉnog menadţmenta.

Pravac razvoja i rezultati tehnološke transformacije postaju sposobni
za diskurs i podleţu obavezi legitimisanja. Time poslovno i
nauĉnotehnološko delanje stiĉe jednu novu političku i moralnu
dimenziju, koja je do tada izgledala strana tehnoekonomskom delanju.
Moglo bi se reći da Ċavo ekonomije mora da se poprska svetom
vodicom javnog morala i da stavi oreol brige o prirodi i društvu.
(4) Na taj naĉin se izaziva pokret koji ide u suprotnom smeru od
realizovanja projekta socijalne drţave u prve dve trećine ovog veka.
Dok je politika tada sticala potencijal moći „intervencionistiĉke
drţave", sada potencijal za uobliĉavanje društva prelazi iz politiĉkog
sistema u subpolitiĉki sistem nauĉno-tehnološko-ekonomske
modernizacije. Dolazi do neiz- vesnog preokreta politike i ne-politike.
Ono što je politično postaje apolitično, a apolitično postaje politično.
Na paradoksalan naĉin promena uloga iza neizmenjenih fasada odvija
se utoliko upeĉatljivije što je podrazumljivija podela rada izmeĊu
politiĉke i nepolitiĉke društvene promene. UnapreĊenje i obezbeĊenje
„ekonomskog uspona" i „slobode nauke" postaje klizna šina po kojoj
primat politiĉkog oblikovanja iz demokratskog politiĉkog sistema klizi
u kontekst ekonomske i nauĉnotehnološke ne- -politike, koji nije
demokratski legitimisan. Dolazi do jedne revolucije pod plastom
normalnosti, koja izmiĉe demokratskim mogućnostima intervenisanja,
ali koju demokratske instance moraju da opravdaju i ostvare u odnosu
na javnost koja postaje kritiĉna.
Ovaj razvoj je izuzetno problematiĉan i praćen posledicama. U
projektu socijalne drţave politika je mogla da razvije i zadrţi jednu
relativnu autonomiju u odnosu na tehnoekonomski sistem u cilju
politiĉkog intervenisanja u trţišna dogaĊanja. Sada, obratno,
politiĉkom sistemu, dok njegovo demokratsko ustrojstvo ostaje ţivo,
preti razvlaščivanje. Politiĉke institucije postaju administratori jednog
razvoja koji niti su planirali niti znaju da ga uobliĉe, ali bez obzira na to
nekako moraju da ga opravdaju. Na drugoj strani, odluke u ekonomiji i
nauci, za
koje akteri ne poseduju nikakvu legitimnost, imaju jedan efikasan

politiĉki sadrţaj. Odluke koje menjaju društvo nemaju mesto gde mogu
da se pojave, postaju neme i anonimne. U privredi one su ukljuĉene u
investicione odluke, koje njihov potencijal za društvenu promenu
potiskuju u „neviĊeni sporedni efekat". Empirijsko-analitiĉke nauke
koje planiraju inovacije ostaju u svom samorazumevanju i svojoj
institucionalnoj povezanosti odseĉene od tehniĉkih posledica svojih
inovacija i posledica tih posledica. Nesaznatljivost posledica, njihova
neod- branljivost jeste razvojni program nauke. Strukturalni potencijal
modeme poĉinje da se zavlaĉi u „latentne sporedne efekte", koji se sa
jedne strane proširuju u rizike koji ugroţavaju postojanje, a sa dmge
strane gube svoj veo latentnosti. Ono što ne vidimo i ne ţelimo sve
oĉiglednije i opasnije menja svet.
Igra sa promenjenim ulogama politike i ne-politike, dok fasade
ostaju nepromenjene, postaje avetinjska. Politiĉarima se mora reći
kuda vodi put bez plana i to od strane onih koji takode ne znaju i ĉiji
interesi su usmereni ka neĉemu sasvim drugom i stoga mogući da se
dosegnu. Dakle, uveţbanim pokretima nestajanja poverenja u progres
oni biraĉima moraju da prezentiraju ovaj put u nepoznatu alternativnu
zemlju kao svoj vlastiti izum i to, ako se paţljivo posmatra, iz jednog
jedinog razloga: jer od poĉetka nije bilo i nema nikakve alternative.
Neophodnost, neodluĉivost tehnološkog „progresa" postaje spona koja
osigurava demokratsku (ne)legitimnost procesa. „Bez- vlašće" (Hana
Arent/Hannah Arendt) (ne više) neviĊenog sporednog efekta dolazi na
vlast u razvijenom stadijumu zapadne demokratije.
2. Gubitak funkcije političkog sistema: argumenti i razvoji
Nauĉnu i javnu debatu o potencijalu politike koja vrši uticaj na

tehnoekonomsku transformaciju proţima neobiĉna ambivalentnost. Sa
jedne strane se na razne naĉine ukazuje na ograničene kapacitete
drţave za upravljanje i intervenisanje u
324 Ulrih Bek
odnosu na aktere modernizacije u industriji i nauĉnom istraţivanju. Sa

druge strane uprkos svim kritikama ograniĉenja politiĉkog prostora za
delovanje, bilo uslovljenih sistemom, bilo onih koji mogu da se
izbegnu, i dalje postoji fiksiranje na politički sistem kao ekskluzivni
centar politike. Politiĉka diskusija u nauci i javnoj sferi u protekle dve
ili tri decenije upravo se moţe prikazati kao pojaĉavanje ovog
kontrasta. Zastupanje restriktivnih uslova politiĉkog delovanja, koje je
poslednjih godina dobilo novi podsticaj priĉom o „opiranju vladanju" i
višku demokratije nikada se ne ukršta sa pitanjem da li bi drugo društvo
moglo da nastane bez plana, saglasnosti i svesti, iz radionica
tehnoekonomskog razvoja. Jadikovanja zbog politiĉkog gubitka
odnose se preteţno na normativno vaţeće oĉekivanje da odluke koje
menjaju društvo treba da se koncentrišu u institucije politiĉkog
sistema, ukoliko već nisu tamo kon- centrisane.
Tako je već u ranoj fazi i sa sasvim razliĉitih strana kriti - kovano
gubljenje značaja parlamenta kao centra stvaranja racionalne volje.
Odluke, na koje po tekstu ustava parlament i svaki poslanik imaju
pravo donose se, tako se tvrdi, sve više i više ili u upravama frakcija i
preko toga u partijskim aparatima ili od strane drţavne birolcratije.
Ovaj gubitak funkcije parlamenta sve ĉešće se interpretira kao
neizbeţna posledica sve veće kompleksnosti odnosa u modemom
industrijskom društvu. Kritiĉki posmatraĉi svakako govore o jednom
progresivnom osamostaljivanju drţavnog aparata moći nasuprot volji
graĊana, koje je doduše već postavljeno u principu reprezentativne
demokratije.
Uz primetnu saglasnost oni takode konstatuju, da će se pomeranje
nekadašnjih parlamentarnih ovlašćenja na frakcije i partije sa jedne
strane i na drţavnu birokratiju sa druge, preklopiti dvema dragim
razvojnim tendencijama: tehnola-atskim otvaranjem prostora za
odluĉivanje u parlamentu i izvršnim organima i pojavom
korporattvistički organizovanih grupa moći i uticaja. Sa sve većom
scientizacijom politiĉkih odluka - tako se argumentuje - politiĉke
instance (na primer, u oblasti politike
zaštite ĉovekove sredine, ali i u izboru velikih tehnologija i njihovih

sedišta) izvršavaju samo ono što preporuĉuju nauĉne ekspertize.
Poslednjih godina je više puta skrenuta paţnja na ĉinjenicu da je na taj
naĉin još uvek suviše usko postavljen operativni radijus odgovarajućih
politiĉkih aktera. Udruţenja - sindikati, preduzetnici, sve organizovane
interesne grupe koje diferencira industrijsko društvo - tek će reći svoje.
Za politiku se kaţe da se iz oficijelnih arena - parlamenta, vlade,
politiĉke uprave - preselila u sivu zonu korporalizma. Za organizovanu
moć interesnih zajednica se kaţe da fabrikuje politiĉke odluke, koje
drugi potom moraju da brane kao svoje vlastite kreacije. Uticaj
udruţenja koja se pak koriste birokratski organizovanim aparatom
proteţe se - kako pokazuju istraţivanja - kako na odluke drţavnih
izvršnih organa, tako i na formiranje volje politiĉkih partija. Zavisno od
stanovišta, ovaj proces se kritikuje kao podrivanje drţave od privatnih
interesnih grupa sa toboţe javnim karakterom ili se, naprotiv,
pozdravlja kao korektiv prethodnog osamostaljivanja i uĉvršćivanja
drţavnog aparata vlasti.
U marksistiĉkoj teoriji i kritici drţave, koja pre svega ne poznaje
autonomni pojam politiĉkog, do vrhunca je dovedena ova povezanost
drţavne moći sa parcijalnim interesima. U razliĉitim varijantama ove
perspektive drţava se kao „idealni celovit kapitalista" u smislu
Marksove karakterizacije u svom prostoru delovanja potpuno svodi na
funkciju „poslovodnog odbora vladajuće klase". Minimum autonomije
koji pripada drţavnom aparatu i njegovim demokratskim institucijama
rezultira po ovom gledištu iz sistemske neophodnosti ujedinjenja
ograniĉenih, kratkoroĉnih, konfliktnih, nepotpuno formulisanih „po-
jedinaĉnih kapitalistiĉkih" interesa i njihovog realizovanja nasuprot
otporu u vlastitom taboru. I ovde se politiĉki sistem vidi kao centar
politike, ali gubi svaku autonomiju. Protiv ovog mišljenja u i suviše
pojednostavljenim kategorijama „baze" i „nadgradnje" uvek se iznosio
argument da ono pogrešno shvata stepen osamostaljenja politiĉkog
delovanja u razvijenoj parlamentarnoj demokratiji, kao što pogrešno
razume iskustva nove
326 Ulrih Bek
politiĉke istorije koja ukazuju na to da je organizacija proizvodnje u

razvijenom kapitalistiĉkom društvu sasvim kompatibilna sa potpuno
razliĉitim formama politiĉke vladavine (kao što, recimo, reprezentuju
Švedska, ĉile, Francuska i Savezna Republika Nemaĉka).
Sedamdesetih godina glavna istorijska potvrda „relativne
autonomije" politiĉko-administrativnog sistema u odnosu na principe i
interese ekonomskog sistema data je ekspanzijom socijalne drţave
blagostanja u posleratnom razvoju zapadne Evrope. U politiĉkim
teorijama „kasnog kapitalizma" ova intervencionistiĉka moć drţave
svodi se na ĉinjenicu da se u razvoju industrijskog kapitalizma
„formiranje elemenata sistema stranih strukturi" pojavljuje kao
„neophodni deo postojanja" (sistema - prim. prev.) (C. Offe, 1972, str.
38). Prema ovom gledištu snaga politiĉkog odluĉivanja izvlaĉi svoj
uticajni potencijal ne samo iz disfunkcionalnih sporednih efekata
trţišnog mehanizma nego i iz ĉinjenice da „intervencionistiĉka drţava
uskaĉe u funkcionalne manjkavosti trţišta" (J. Habermas, 1973, str. 51)
— poboljšavajući materijalnu i duhovnu infrastrukturu, šireći sistem
obrazovanja, štiteći od rizika nezaposlenosti itd.
U proteklih deset godina ova diskusija se povukla u drugi plan. Ne
samo zbog toga što je generalizovan pojam krize (ekonomske,
legitimacione, motivacione i dr. krize) izgubio svoju teorijsku i
politiĉku britkost, nego se i sa razliĉitih strana na isti naĉin
konstatovalo da je projekat intervencionistiĉke socijalne drţave svojim
uspostavljanjem izgubio i svoju utopijsku energiju. Interno, što je
socijalna drţava uspešnija to jasnije nailazi na otpor privatnih
investitora, koji sa sve manjom investicionom spremnošću izmiruju sve
veće troškove baito dohotka i socijalnih usluga ili racionalizacijama
kojima se sve više smanjuje broj radnika. U isto vreme se sve jasnije
ispoljavaju loši aspekti i sporedni efekti tekovina socijalne drţave:
„Pravno-administrativna sredstva implementacije programa socijalne
drţave ne predstavljaju nikakav pasivan medijum, takoreći bez
kvaliteta. Više su ona povezana sa praksom izolovanja ĉinjenica,
normalizacijom i nadzorom, ĉiju je konkretizujuću i
subjektivizujuću snagu Fuko (Foucault) pratio do najtananijih

kapilarnih raĉvanja u svakidašnjoj komunikaciji... Ukratko,
protivureĉnost izmeĊu cilja i metode imanentna je samom projektu
socijalne drţave kao takve" (Habermas, 1985, str. 7 i si.). I eksterno je
nacionalna drţava preforsirana istorijskim razvojima -
internacionalno isprepletana trţišta i koncentrisanje kapitala, ali i
globalnom razmenom štetnih i otrovnih materija i propratnim opštim
ugroţavanjem zdravlja i uništavanjem prirode (vidi napred).
Manje ili više reagovanja bez pravog odgovora na ove razvoje
verbalno se saţimaju u frazu o „ novoj nepreglednosti" (Habermas). Ovo
se odnosi na dva stanja: prvo, na slabljenje socijalne strukture i političkog
ponašanja glasača, što je postalo uznemirujući politiĉki faktor u
poslednjih deset godina; drugo, na mobilizaciju građana i građanskih
protesta, kao i veliki broj društvenih pokreta koji se dosta efikasno javljaju
za reĉ po svim pitanjima svoga interesa (Brand, Biisser, Rucht, 1983).
U svim zapadnim masovnim demokratijama se u partijskim
centralama rešava zagonetka sve većeg broja nestalnih birača koja politiĉki
biznis ĉini nepredvidljivim. Dok se u Saveznoj Republici Nemaĉkoj
šezdesetih godina, na primer, raĉunalo sa oko 10% nestalnih biraĉa,
danas se u razliĉitim studijama njihov broj procenjuje na izmeĊu 20%
i 40%. Istraţivaĉi izbora i politiĉari slaţu se u dijagnozi: s obzirom na
tesnu većinu koju neka partija moţe da dobije, nestalni biraĉi svojom
„fleksibil- nošću poput ţivinog srebra" (Noel/Noelle -
Nojman/Neumann) odluĉiće buduće izbore. A to, obratno gledano,
znaĉi da partije sve manje mogu da se oslanjaju na „stalne biraĉe" i da
će morati da koriste sva sredstva koja im stoje na raspolaganju da
pridobiju graĊane, a u novije vreme naroĉito ţene (up. u saţetom
obliku P. Radunski, 1985). U isto vreme graĊanske inicijative i novi
društveni pokreti stiĉu potpuno nepredvidljivu politiĉku udarnu snagu
i široku podršku zahvaljujući vidljivom jazu izmeĊu zahteva graĊana i
njihovog reprezentovanja u spektru politiĉkih partija.
328 i Ulrih Bek
Mada procena svih ovih „disonantnih" razvoja varira u zavisnosti

od politiĉkog stanovišta i mada se elementi „obezgraniĉenja politike"
ĉesto pojavljuju u „demistifikovanju drţave" (Vilke/Willke), ove
dijagnoze se na kraju i dalje odnose, eksplicitno ili implicitno, faktiĉki
ili normativno, na predstavu jednog političkog centra, koja ima ili bi
trebalo da ima svoje mesto i svoja sredstva uticaja u demokratskim
institucijama politiĉko-administrativnog sistema. Suprotno ovome,
treba da se razvije gledište da su pretpostavke za ovo razdvajanje
politike i ne-politike postale fragilne u toku refleksivne modernizacije.
Iza fraze „nova nepreglednost" krije se jedna dalekoseţna sistemska
transformacija političkog, i to u dvostrukom pogledu: sa jedne strane
(a) u gubitku moći, koji centralizovani politiĉki sistem doţivljava u
toku postizanja i korišćenja građanskih prava u formama jedne nove
političke kulture; sa drage strane (b) u promenama socijalne strukture,
koje su povezane sa prelaskom ne-politike u sibpolitiku, jedan razvoj u
kome dosadašnja „formula harmonije" - tehniĉki progres jednako
socijalni progres - izgleda da gubi svoje uslove za primenjivanje. Obe
perspektive zbrajaju se u „obezgraniĉenje politike", ĉije će moguće
posledice na kraju biti razjašnjene u tri scenarija.*
3. Demokratizacija kao razvlašćivanje politike
Uspeh, a ne nuspeh politike doveo je do gubitka drţavne

intervencionistiĉke moći i delokalizacije politike. Ĉak se moţe reći, da
što se uspešnije borilo za politiĉka prava, što su ona uspešnije
sprovoĊena i što su se konkretnije realizovala u ovom veku, to je primat
politiĉkog sistema postajao diskutabilniji i to je fiktivnije postajalo
istovremeno zahtevano koncentrisanje
* Pri tom se argumentacija u ovom delu bazira na ograničenom pojmu politike. U centru
interesovanja je uobličavanje i menjanje ţivotnih uslova, dok se na politiku, konvencionalno shvaćenu, gleda
kao na odbranu i legitimaciju vlasti, moći i interesa.
odluĉivanja na vrhove politiĉkog i parlamentarnog sistema.

U
tom smislu politiĉki razvoj u dragoj polovini ovog veka do-
ţivljava jedan prelom svog kontinuiteta, i to ne samo u
odnosu
prema poljima rada tehnoekonomskog razvoja, nego i u
svojim
internim odnosima. Pojmovi, osnove i instrumenti politike (i
ne-politike) postaju nejasni, otvoreni i potrebno im je jedno
istorijski novo odreĊivanje.
Centriranje nadleţnosti odluĉivanja u politiĉkom
sistemu,
kao što je bilo predviĊeno u odnosu izmeĊu citoven i
bourgeois
u projektu graĊanskog industrijskog društva bazira se na
naivnom mišljenju da bi sa jedne strane bilo moguće
sprovoditi
demokratska prava graĊana, a sa druge strane zadrţati
hijerar-
hijske odnose autoriteta u postizanju politiĉkih odluka.
Najzad,
monopolizovanje demokratski konstituisanih politiĉkih
prava
odluĉivanja bazira se na kontradiktornoj predstavi o demo-
kratskoj monarhiji. Pravila demokratije se ograniĉavaju na
iz-
bor politiĉkih predstavnika i na uĉestvovanje u politiĉkim
programima. Kad se jednom doĊe na vlast, nije samo
„monarh
na odreĊeno vreme" taj koji razvija diktatorske liderske
osobine
i sprovodi svoje odluke na autoritaran naĉin, s vrha nadole,
nego i instance, interesne grupe i graĊanske grupe, na koje se
ove odluke odnose, zaboravljaju svoja prava i postaju „de-
mokratski podanici", koji bez pogovora prihvataju pravo
drţave
da vlada.
U toku refleksivne modernizacije ova perspektiva se
remeti
na više naĉina. Postaje sve jasnije da iznalaţenje politiĉkog
„rešenja" postaje koniingentno upravo kada se sprovode
demo-
kratska prava. U oblastima politike (i subpolitilce) nema ni
jednog jedinog ni „najboljeg" rešenja, nego uvek više rešenja.
Sledi da se politiĉki procesi odluĉivanja, bez obzira na kom
se
nivou odvijali, ne mogu više shvatati kao puko sprovoĊenje i
primenjivanje modela, koji je unapred odredio nekakav lider
ili
mudrac, o ĉijoj se racionalnosti ne diskutuje i koji moţe i
mora
da se autoritarno sprovede ĉak protiv volje „iracionalnih
otpora"
330 Ulrih Bek
odluka pre treba shvatiti kao proces „ kolektivnog delanja" (Cro-

zier/Fnedberg, 1979), a to znaĉi, ĉak i u najboljem sluĉaju, kolektivno
uĉenje i kolektivno stvaranje. Time se, meĊutim, nuţno decentralizuju
oficijelna nadleštva odluĉivanja politiĉkih institucija.
Politiĉko-administrativni sistem onda više ne moţe da bude jedino ili
centralno mesto politiĉkih dogaĊanja. Upravo sa demokratizacijom
nastaju mreţe dogovora i uĉestvovanja, pregovora, reinterpretacije i
mogućeg otpora, suprotne formalnoj vertikalnoj i horizontalnoj strukturi
ovlašćenja i kompetencija.
Predstava o jednom centra politike, koja se gaji u modelu
industrijskog društva, bazira se na neobiĉnoj bisekciji demokratije. Sa
jedne strane su polja delanja subpolitike pošteĊena primene
demokratskih pravila (vidi napred). Sa drage strane, ĉak interno,
politika ima majestetiĉne crte sudeći po sistematski podsticanim
eksternim zahtevima. U odnosu na upravne organe i interesne grupe
„politiĉko vodstvo" mora da ima ĉvrstu raku i da razvija diktatorsku
moć sprovoĊenja. U odnosu na graĊane ona je jednaka medu
jednakima, treba da sluša njihove glasove i da ozbiljno shvata njihove
brige i strahove.
Ovo više nego obiĉno odraţava prinudu svakog delovanja da
saseĉe pitanja, skrati diskusije i konsultovanja. TakoĊe izraţava i
imanentne tenzije i kontradiktornosti u strukturi demokratskog
politiĉkog sistema, kao na primer, odnos izmeĊu parlamentarne debate
i javne sfere i izvršne vlasti, koja je sa jedne strane odgovorna
parlamentu, a sa drage strane svoj „uspeh" meri snagom sa kojom je
sposobna da sprovede odluke. Naroĉito sistem „izborne kampanje"
prisiljava na promenljivo pripisivanje kompetentnosti odluĉivanja - bilo
u proklamovanju uspeha dosadašnje politike, bilo u njenom osuĊivanju
- što stalno pothranjuje i obnavlja aktuelnu fikciju o kvazidemo-
kratskom „diktatoru na odreĊeno vreme". Ovde bi sistemski uslovljeno
morala da postoji pretpostavka da su vlada i partije koje je podrţavaju,
jednom izabrani, odgovorni za sve ono što se dobro i loše dogodi za
vreme njihovog perioda vlasti, o ĉemu bi oĉigledno moglo da se govori
samo onda kada ta vlada ne bi
bila upravo ono što jeste - demokratski izabrana i aktivna u

jednom društvu, u kome sve instance i graĊani zahvaljujući
upravo uspostavljanju demokratskih prava i obaveza
raspolaţu
velikim brojem mogućnosti uĉestvovanja u odluĉivanju.
U tom smislu demokratizacija i dedemokratizacija, mo-
derna i kontramodema su se uvek na kontradiktoran naĉin
uta-
pale jedna u drugu u ovom modelu mogućnosti
specijalizovanja
i monopolizovanja u politiĉkom sistemu, kao što je prvobitno
propagirano u projektu graĊanskog industrijskog društva. Sa
jedne strane je centriranje i specijalizovanje politiĉkog
sistema i
njegovih institucija (parlament, izvršni organi, upravni organi
itd.) funkcionalno neophodno. Samo tako se mogu
organizovati
procesi formiranja politiĉke volje i reprezentovanja
graĊanskih
interesa i graĊanskih grupa. Samo tako je i moguće
praktikovati
demokratiju u smislu izbora jednog politiĉkog vodstva. Stoga
iz
insceniranja politike uvek nanovo nastaje fikcija o uprav-
ljačkom centru modernog društva, u kome se na kraju kroz
sve
diferencijacije i preplitanja slivaju konci politiĉkog interveni-
sanja. Na drugoj strani se ovo autoritarno shvatanje politiĉkih
vodećih pozicija i vodstva sistematski prazni i postaje
nerealno
upravo sa uspostavljanjem i korišćenjem demokratskih prava.
Demokratizacija se u ovom smislu na kraju svodi na neku
vrstu
samorazvlašćivanja i delokalizovanja politike, u svakom
sluĉaju
na diferenciranje uĉešća u odluĉivanju, kontrola i mogućnosti
otpora.
Iako se ovaj put kod nas još dugo neće preći, ipak je u
principu taĉno da svuda gde su osigurana prava, socijalni
tereti
preraspodeljeni, gde je omogućeno uĉešće u odluĉivanju, gde
su
graĊani postali aktivni, politika se još više obezgraniĉuje i
generalizuje. Paralelno sa ovim predstava o centriranju hi-
jerarhijske moći odluĉivanja u vrhovima politiĉkog sistema
postaje sećanje na predemokratsku, poludemokratsku i for-
malno demokratsku prošlost. Krucijalno je da u odreĊenim
okol-
nostima deluju i momenti samopojaĉavanja u legalno zaštiće-
nim demokratijama. Stepen više u korišćenju demokratije
stalno
stvara nove standarde i zahteve, što izaziva da se raspoloţenje
332 Ulrih Bek
ponovo okrene u nezadovoljstvo „zastojem" i

„autoritarnim ka-
rakterom" vladajućih odnosa, bez obzira koliko se
demokratija
širi. Utoliko „uspešna" politika u demokratiji moţe da
dovede
dotle da institucije politiĉkog sistema gube na teţini i
gledaju
kako nestaje njihova suština. U tom smislu u
etabliranoj de-
mokratiji,
Korišćenje u kojoj
građanskih pravasu graĊani svesnikulturne
i diferencijacija svojih prava i
ostvaruju ih,subpolitilce
potrebno je drugaĉije shvatanje politike i politiĉkih
institucija
U razvijenim demokratijama Zapada izgraĊen je
od onog
veliki ka kome ide društvo.
broj
kontrola za ograniĉavanje ispoljavanja politiĉke moći.
Već u XIX
velcu, na poĉetku ovog razvoja, postojalo je
separiranje moći,
što pravosuđu pored parlamenta i vlade
institucionalno osigu-
rava kontrolne funkcije. Sa razvojem Savezne
Republike Ne-
maĉke pravno i socijalno je ostvarena tarifna
autonomija. Time
se centralna pitanja politike zapošljavanja prebacuju
na re-
gulisane diskusije konkurentnih strana na trţištu rada,
a drţava
se obavezuje da bude neutralna u konfliktima u vezi sa
radom.
Jedan od poslednjih koraka u tom pravcu do danas
jeste pravna
zaštita i suštinsko realizovanje slobode štampe, koja u
kom-
binaciji sa masovnim medijima (novine, radio,
televizija) i
novim tehnološkim mogućnostima omogućava
nastajanje više-
struko stepenovanih formi javnosti. Iako one ni u kom
sluĉaju
ne slede uzvišene ciljeve prosvećenosti, nego su
takoĊe ili ĉak
primamo „sluge" trţišta, reklame i potrošnje (bilo
robe svake
vrste, bilo institucionalno fabrikovanih informacija) i
ĉak
moţda proizvode ili pojaĉavaju neartikulisanost,
izolaciju, ĉak
glupost, ipak još ostaje alctuelna ili potencijalna
kontrolna
meri u kojoj su ova prava sadrţinski ispunjena i zaštićena u svojoj

autonomiji od domašaja politike (ili ekonomske) moći.
Ako se ovaj proces realizovanja graĊanskih i ustavnih prava
shvati u svim njegovim stupnjevima kao proces političke modernizacije,
onda sledeći stav koji na prvi pogled izgleda paradoksalan postaje
shvatljiv: politička modernizacija razvla- šćuje i obezgraničnje politiku i politizuje
društvo. Ili taĉnije, proces modernizacije oprema tako omogućene i
postepeno nastajuće centre i polja delatnosti subpolitike
mogućnostima vanparlamentarne kontrole sa sistemom i protiv
sistema. Na ovaj naĉin se diferenciraju manje ili više jasno definisane
oblasti i sredstva delimiĉno autonomne kooperativne i alternativne
politike, koja se baziraju na izvojevanim i zaštićenim pravima. A to
takoĊe znaĉi da su se odnosi moći unutar društva izmenili još za jedan
korak opserviranjem, ekspanzivnim interpretiranjem i elaboriranjem
ovih prava. „Vrhovi" politiĉkog sistema konfrontirani su sa
kooperativno organizovanim protivnicima, sa „definicijskom moći"
medijski upravljane javnosti itd., koji bitno mogu da saodluĉuju u
sastavljanju i menjanju dnevnog reda politike. I sudovi postaju
sveprisutne kontrolne instance politiĉkih odluka; i što je ka-
rakteristiĉno upravo u onoj meri, u kojoj sa jedne strane sudije
upraţnjavaju svoju „sudsku nezavisnost", ĉak i uz dlaku politici, a sa
druge strane se graĊani transformišu od lojalnih ciljnih grupa
politiĉkih dekreta u politiĉke uĉesnike i pokušavaju da pred sudom
izbore svoja prava, ako je potrebno i protiv drţave.
Samo je naizgled paradoksalno da se ova vrsta strukturalne
demokratizacije odvija mimo parlamenta i politiĉkog sistema. Ovde se
moţe spoznati protivurečnost u koju zapadaju procesi demokratizacije u
fazi refleksivne modernizacije. Sa jedne strane se u pozadini
ustanovljenih konstitucionalnih prava diferenciraju i elaboriraju
mogućnosti demokratskog saodluĉivanja i kontrolisanja u razliĉitim
poljima politike. Sa druge strane ovaj razvoj se odvija mimo
iskonskog mesta demokratije, parlamenta. Slabe prava i
kompetentnosti odluĉivanja koja formalno
334 Ulrih Bek
i dalje postoje. Politiĉki ţivot u prvobitno predviĊenim centrima

formiranja politiĉke volje gubi teţinu i preti da se okameni u
ritualima.
Drugim reĉima, pored modela specijalizovane demokratije oblici
jedne nove političke kulture postaju realnost u kojima raznovrsni centri
subpolitike utiĉu na proces politiĉkog formiranja i sprovoĊenja odluka
na bazi korišćenih ustavnih prava. To sve, razume se, ne znaĉi da
drţavna politika postaje bez uticaja. U centralnim oblastima spoljne i
vojne politike i u piimeni drţavne sile za odrţavanje „unutrašnje
bezbednosti" ona zadrţava svoj monopol. D a j e to centralno podruĉje
uticaja drţavne politike, postaje jasno već iz ĉinjenice da od revolucija
u XIX veku postoji jedna relativno tesna veza između mobilizacije građana i
tehničko-finansijskog opremanja policije. I danas se potvrĊuje - na primer, u
raspravama u vezi sa velikim tehnologijama - da su upraţnjavanje
drţavne moći i politiĉka liberalizacija u svakom sluĉaju meĊusobno
povezani.
Nova politička ladtura
Ustavna prava u ovom smislu su stoţeri decentralizacije politike

sa dugoroĉnim pojaĉavajućim efektima. Ona nude mnogostruke
interpretativne mogućnosti i u razliĉitim istorijslcim situacijama
neprestano nove polazne taĉke da se prekine sa dosada vaţećim
restriktivno-selektivnim interpretacijama. Zasad poslednja varijanta
demonstrirana je u širokom političkom aktiviranju građana - od inicijativnih
grupa preko takozvanih „novih društvenih pokreta" do formi
alternativne, kritiĉke profesionalne prakse (meĊu lekarima,
hemiĉarima, nuklearnim fiziĉarima itd.). Sa ovom raznovrsnošću
formi koja prevazilazi sve prethodne politiĉke šematizacije oni koriste
svoja prvobitno samo formalna prava u vanparlamentamom direktnom
radu i ispunjavaju ih ţivotom, koji smatraju vrednim da se za njega
bore. Stoga, upravo ovo aktiviranje graĊana za sve moguće teme
dobija posebno znaĉenje, jer su im otvoreni i
drugi centralni forumi subpolitike - pravosuĊe i medijska javnost.

Kako pokazuju razvoji, oni se, bar ponekad, mogu veoma efikasno
koristiti za zaštitu graĊanskih interesa (u zaštiti ĉovekove okoline, u
pokretu protiv korišćenja nuklearne energije, u zaštiti podataka).
U ovome se pokazuje „pojaĉavajući efekat": osnovna prava se
mogu sukcesivno koristiti i širiti međusobno se potkrepljujući i tako pojaĉati
„otpornu snagu" „baze" i „podreĊenih" instanci u odnosu na neţeljena
mtervenisanja „odozgo". Sve veća samosvest i participatorski interes
graĊana, o ĉemu veliki broj demografskih istraţivanja govori kao
impresivnom, kao i višestrukost promenljivih graĊanskih inicijativa i
politiĉkih pokreta mogli bi za neko autoritarno razumevanje demokra-
tije da izgledaju kao „otpor protiv drţavne vlasti". I u oĉima nauĉnika,
koji su svoj pogled po dobroj staroj navici fiksirali na politiĉki sistem
kao mesto politike ovo bi moglo da izgleda kao neadekvatan pokušaj
vršenja politiĉkog uticaja. Ali to je logiĉan sledeći korak koji prati
uspostavljanje demokratskih prava i to u pravcu stvarne demokratije. U
ovim raznovrsnim razvojima najavljuje se generalizacija politiĉke
delatnosti, ĉije teme i konflikte više ne determiniše samo borba za
prava, nego i njihovo elabonranje i korist za celo društvo.
Osnovna prava sa univerzalistiĉkim zahtevom za validnost, kako
su etablirana u zapadnim društvima u proteklih dvesta godina, sa
padovima i skokovima, ali u jednom u principu (dosada) dobro
usmerenom procesu, ĉine, dakle, okosnice politiĉkog razvoja. Sa jedne
strane su izborena u parlamentima; sa druge strane se iz njih mogu
razviti i diferencirati centri subpolitike mimo parlamenata. Sa njima
se moţe otvoriti nova stranica u istoriografiji demokratije. Ovo se pre
svega moţe pokazati na dva dosad pominjana mesta i forme subpolitike:
pravosuĊu i medijskoj javnosti.
U profesionalnoj poziciji sudije, koju u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj štite prava sluţbenika, postaju vidljivi delimiĉno
autonomni prostori odluĉivanja, delom kroz nove forme ko rišćenja i
interpretiranja, delom kroz eksterne promene, i koji
336 Ulrih Bek
se, kao što je sa zaprepašćenjem nedavno videlo iznenaĊeno

pravosuĊe i javnost, koriste i na kontroverzije naĉine. Ova prava se
prvobitno baziraju na već dugo vremena postojećoj zakonskoj
konstrukciji o „sudskoj nezavisnosti". Ali tek odnedavno, verovatno
izmeĊu ostalog zahvaljujući generacijskim promenama i procesima
scientizacije ona vode ka njenom aktivnom korišćenju i samosvesnom
sudijskom uobliĉavanja Od mnogih uslova koji su za ovo presudni
izdvojiće se dva: refleksivnom scientizacijom objekata i procesa
odluĉivanja prilikom donošenja sudskih presuda pn>obitno vaţeće
„konstrukcije objektivnih ograničenja" postale su lomne i dostupne individualnim
odlukama, bar delimično. Ovo se pre svega odnosi na nauĉnu analizu
zakonskog tumaĉenja i sudijskog odluĉivanja. Oni ĉine vidljivim i
korisnim varijante pravosuĊa unutar okvira, datog slovom zakona i
pravilima njegovog tumaĉenja - varijante, koja su dosada bile
prikrivene izborom i vaţećim fundamentalnim ubeĊenjima. Dakle,
scientizacija je ovde otkrila korisne tehnike argumentacije i profesiju
sudije tako izloţila jednoj do tada nepoznatoj, internoj,
profesionalno-političkoj pluralizaciji.
Ova tendencija poduprta je ĉinjenicom da su mnoge teme i
konfliktni sluĉajevi, koji se iznose pred sud, izgubili svoju socijalnu
jasnoću. U mnogim centralnim poljima sukoba - naroĉito tehnologije
reaktora i po pitanjima zaštite ĉovekove sredine, ali takoĊe i u
porodiĉnom i braĉnom pravu i u zakonu o radu - eksperti i
kontraeksperti konfrontiraju se u nepomirljivoj borbi mišljenja. Na taj
naĉin se odluka vraća sudiji - delom zbog toga što izbor svedoka već
sadrţi elemente unapred donete odluke, delom zbog toga što je
njegova duţnost da odmeri i poveţe argumente pre nego što donese
presudu. Sistematsko gajenje sumnje nauka u sebe hiperprodukcijom
hipotetiĉkih, izolovanih i kontradiktornih rezultata u vidu detalja (vidi
Sedmi odeljak) ostavlja trag na pravnom sistemu i otvara „nezavisnom
sudiji" prostore za odluĉivanje, a to znaĉi da pluralizuje i politizuje
proces donošenja sudske presude.
Posledica po zakonodavca je da sebe sve ĉešće nalazi na

optuţeniĉkoj klupi. U meĊuvremenu pravne kontrolne procedure
postaju gotovo deo normalnog toka jednog javno osporenog upravnog
akta (na primer, pri odluĉivanju da li, kako i gde će se graditi nuklearne
centrale). Pored toga postaje sve neizvesnije i teţe da se izraĉuna kako
će ove procedure proći na putu kroz sudske instance, a pre svega koliko
dugo će trajati. Stoga nastaju sive zone neizvesnosti, koje pojaĉavaju
utisak o odsustvu drţavnog uticaja. U širem smislu ovo se sasvim uop-
šteno odnosi na zakonodavne inicijative. One i onako brzo dolaze u
koliziju sa ograniĉenjima jednakih ili viših nadleţnosti na drţavnom,
saveznom ili nivou Evropske zajednice. Sudske kontrolne procedure,
koje se mogu oĉekivati u sluĉajevima sukoba, pribavljaju sudijskoj
potencijalnoj presudi jednu sveprisutnost u politiĉkom sistemu
(proširujući monopol sudija na upravni aparat) i suţavaju prostore za
politiĉke aranţmane.
Ĉak pravo na slobodu štampe sa svim mogućnostima i
problemima tumaĉenja nudi veliki broj mogućnosti za diferencijaciju
velike i parcijalne javne sfere (od globalne televizijske mreţe do
školskih novina) sa pojedinaĉno jako partikula- rizovanim ali u celini
znatnim mogućnostima uticaja na defini- sanje društvenih problema.
Njih, doduše, ograniĉavaju i kon- trolišu materijalni uslovi proizvodnje
informacija i opšti zakonski i socijalni uslovi. Ali oni takoĊe mogu -
kao što sasvim uopšteno pokazuje politiĉki bum ekoloških tema i
nastajanje i nestajanje društvenih pokreta i subkultura - da steknu vidan
znaĉaj za javnu a time i politiĉku percepciju problema. Ovo postaje
jasno na ĉinjenici da se skupa i obimna nauĉna istraţivanja ĉesto
uzimaju u obzir od strane organa koji ih je naloţio tek kada o njima
izvesti televizija ili neki visokotiraţni list. Ljudi u politiĉkoj upravi
ĉitaju Spigl, a ne izveštaj o istraţivanju i to ne (samo) zbog toga što je
izveštaj moţda neĉitak, nego zato što se po društvenim konstrukcijama
u Spiglu nalaze politiĉki relevantne stvari, sasvim nezavisno od
sadrţaja i argumenata. Odjednom, rezultat je izgubio svaki karakter
istraţivanja za privatnu upotrebu. Svako zna za njega. On se javlja u
338 Ulrih Bek
hiljadama drugih glava i stoga zahteva liĉnu odgovornost i javno

(kontra)stanovište.
Moć defmisanja problema i prioriteta, koja u ovim uslovima moţe
da se razvije (i ni pod kojim uslovima ne sme da se pobrka sa „moći
urednika", nego se pre podudara sa redakcijskim radom zaposlenih)
sigurno se u svojoj suštini bazira na visinama tiraţa i rejtinzima, kao i
ĉinjenicom koja odatle proizlazi, da politiĉka sfera moţe da ignoriše
publilcovano javno mišljenje samo uz rizik gubljenja glasaĉa. Stoga,
navike gledanja televizije i nove mformacione tehnologije jaĉaju i sta-
bilizuju ovu moć defmisanja, ali ona i dodatno dobija na znaĉaju
demistifikacijom nauĉne racionalnosti u uslovima riziĉnog društva
(vidi napred). Iz obilja hipotetiĉkih nalaza objavljivanjem u masovnim
medijima izdvajaju se pojedinaĉni koji se time dodatno upoznaju i stiĉu
kredibilitet, što više ne bi mogli da postignu kao ĉisti nauĉni rezultati.
Posledica po politiku je ta da saopštenja o nalazima otrova u
deponij ama za Ċubre, katapultirana preko noći u naslove novina,
menjaju dnevni red politike. Etablirano javno mišljenje da šume umiru
iziskuje nove prioritete. Kad se na evropskom nivou nauĉno potvrdilo
da formaldehid ipak ima kancerogena dejstva, dosadašnjoj hemijskoj
politici zapretila je propast. Na sve ovo se mora reagovati politiĉki
promišljenim radnjama - bilo argumentima, bilo pravnim predlozima
ili finansijskim planiranjima. Pri tom ova definicijska moć medijske
javnosti ne moţe, razume se, nikada da anticipira politiĉku odluku; i
ona sa svoje strane ostaje višestruko vezana za ekonomske, pravne i
politiĉke pretpostavke i koncentracije kapitala u medijskim kućama.
Ovde bi trebalo bar pomenuti i poslednje polje subpolitike
-,ELWtnost. Broj raĊanja je kljuĉna veliĉina za sve oblasti politike, kao
i pitanje kako se upraţnjava roditeljstvo, na primer, da li majka ţeli da
nastavi da radi ili da se sasvim povuĉe u porodicu. Prirodno da sva
pitanja na koja muškarci i ţene moraju da nadu neki odgovor u
formiranju svojih ţivotnih odnosa, imaju jednu politiĉku stranu. Stoga
„indikatori proble
ma" - sve veća stopa razvoda, sve manja stopa raĊanja, porast
vanbraĉnih veza - ne samo da odslikavaju situaciju u porodiĉnim i
vanporodiĉnim odnosima izmeĊu muškaraca i ţena, nego signalizuju i
rapidno menjanje parametara za sve politiĉke planove i upravljanja.
Odluke koje se ovde donose (na primer, da li imati decu, koliko i kada)
lišene su spoljnih uplitanja ĉak i onda kada su sa njima povezani
ozbiljni rezovi u penzijskoj politici, planiranju obrazovanja, politici
trţišta rada, socijalnom pravu i socijalnoj politici. I to upravo zato što
prema ustavom zagarantovanom aranţmanu porodice i privatnosti za
ove odluke su iskljuĉivo kompetentni parovi koji ţive zajedno.
Pravne zaštite privatne sfere već odavno postoje. Ali dugo nisu
imale neku teţinu. Tek sa detradicionalizacijom svetova ţivota nastaju ovi
slobodni prostori, a sa njima neizvesnost u socijalnim osnovama
politike. Izjednaĉavanje ţena u obrazovanju i njihova navala 11a trţište
rada sa jedne strane oznaĉavaju samo proširenje oduvek garantovane
šanse u pogledu jednakosti na grupu, koja je prethodno iz toga bila
iskljuĉena. Sa druge strane ovo ima za posledicu da se situacija ipak
svuda naokolo menja\ u porodici, braku, roditeljstvu, raĊanju, u razvoju
nezaposlenosti, u socijalnom pravu, u sistemu zapošljavanja itd. U tom
smislu procesi individualizacije proširuju prostore za sub- politiĉko
uobliĉavanje i odluĉivanje u privatnoj sferi i to ispod nivoa gde je
moguć drţavni uticaj. I u ovom smislu zahtev ţenskog pokreta - „ono
što je privatno je politiĉko" pogaĊa jedno stanje koje se sve više i više
pojavljuje u istoriji.
Ove razliĉite parcijalne arene kulturne i socijalne subpolitike -
medijska javnost, pravosuĊe, privatnost, graĊanske inicijative i novi
društveni pokreti - zbrajaju se u delom institucionalno zaštićene, delom
vaninstitucionalne izraţajne forme jedne nove političke kulture. Ona sa jedne
strane izmiĉe kategorizaciji, dok je sa dmge strane ĉak u svojim
fluidnim formama ili upravo zbog njih postala vaţan faktor uticaja
politiĉkog i tehnoekonomskog razvoja u Saveznoj Republici Nemaĉkoj
u protekle dve decenije. Efikasnost ove politiĉke kulture, izmeĊu
ostalog, poĉiva na ispunjavanju apstraktnih
340 Ulrih Bek
zakonskih pravila socijalnim ţivotom, ili preciznije, na probijanju i

prevazilaţenju selektivnog tumaĉenja univerzalno vaţećih osnovnih
prava, korak po korak. Kljuĉna reĉ ovog razvoja koja se vija u mnogim
disciplinama društvenih nauka i politiĉkim diskusijama - jednima kao
avet, drugima kao nada - jeste participacija. Ni u kom sluĉaju nije
neophodno da se glorifilcuje razvoj koji je ovim poĉeo, odrešito se
mogu lcri- tikovati njegove tendencije ka jednom novom misticizmu, a
ipak osnovano pretpostavljati da su kvalitet i širenje ovog mišljenja
već trajno izmenili politiĉki pejzaţ u Saveznoj Republici Nemaĉkoj i
da će to još jasnije ĉiniti u budućnosti.
_Socijalna i kulturna diferencijacija politike u toku njenih uspeha
u parlamentarnom sistemu nije prošla a da nije ostavila traga u
politiĉkoj sociologiji. Model politike „racionalan cilj-hijerarhijska
sredstva" (koji je verovatno uvek bio fiktivan, ali koji je dugo nego van
u istraţivanju birokratije i teoriji odluĉivanja) postaje loman. Njega su
potisnule teorije koje naglašavaju dogovor, interakciju, pregovore,
mreţe, ukratko, interdependencijalni i procesni karakter svih
elemenata politiĉkog upravljanja u kontekstu nadleţnih, pogoĊenih i
zain- teresovanih instanci i aktera - od formulisanja programa preko
izbora mera do formi njihovog sprovoĊenja. Dok tradicionalno
razumevanje politike sa izvesnom naivnošću polazi od toga da je
politika u principu i u stanju da postigne ciljeve koje je sebi postavila,
pod uslovom da su uzeta odgovarajuća sredstva, politika se u novijim
pristupima vidi kao zajedniĉko delovanje razliĉitih aktera, koje se
odvija ĉak suprotno formalnim hijerarhijama i poprečno od fiksiranih
nadleţnosti.
Istraţivanja su pokazala da se sistem izvršnih administrativnih
instanci ĉesto karakteriše nedostatkom odnosa striktnog autoriteta i
dominacijom horizontalno povezanih kanala. Ĉak kada formalno
postoje hijerarhijski odnosi zavisnosti izmeĊu nadreĊenih i podreĊenih
organa vlasti, ĉesto nisu potpuno isko- rišćene mogućnosti vertikalnih
uticaja (up. R. Mayntz, 1980). U razliĉitim stadijumima politiĉkog
procesa sasvim razliĉiti akteri i grupe aktera stiĉu mogućnosti za
konsultaciju i kooperaciju.
Sve ovo naglašava kontingenciju politiĉke sfere, koja je eksterno ostala

konzistentno hijerarhijska u formalnom smislu. Ali u isto vreme ovo
pretapanje politike u politički proces društvena nauka prihvata napola
srca. Upravljenost i strukturiranost ovog procesa (na primer, u
programu, meri, realizaciji itd.) i dalje se pretpostavlja (ĉisto iz
praktiĉnih razloga politiĉko-nauĉne analize). Isto tako i dalje postoji
fikcija o politiĉko-administra- tivnom sistemu kao centra politike. Ali
na taj naĉin ne moţe u vidokrug da dode razvoj koji ovde zaokuplja
glavnu paţnju: obezgraniĉenje politike.
4. Politička kultura i tehnički razvoj: kraj konsenzusa o progresu?
Modernizacija u politiĉkom sistemu suţava prostore delovanja u

politici. Politiĉke utopije (demokratija, socijalna drţava), koje su
etablirane, povezuju: pravno, ekonomski, socijalno. Paralelno sa ovim
se, obratno, modernizacijom otvaraju potpuno nove mogućnosti
intervenisanja u tehnoekonomskom sistemu, sa kojima se kulturne
konstante i osnovne pretpostavke dosadašnjeg ţivota i rada mogu
staviti van snage. Milcro- elektronika nam dopušta da menjamo
društveno ustrojstvo sistema zapošljavanja. Genetski inţenjering
stavlja ĉoveka u stanje gotovo nalik bogu, u kome on moţe da stvara
nove materije i ţiva bića i da revolucioniše biološko-kulturne osnove
porodice. Ova generalizacija principa uobliĉavanja i sprovodljivosti,
koji sada zahvata ĉak i subjekat kome je sve to jednom trebalo da sluţi,
potencira rizike i politizuje mesta, uslove i medije svog nastanka i
tumaĉenja.
Da je „staro" industrijsko društvo bilo opsednuto progresom ĉesto
je naglašavano. Uprkos svoj kritici ove ĉinjenice - od ranog
romantizma do danas - nikada nije dovedena u pitanje njegova latentna
vera u progres, koja je danas postala tako neizvesna sa porastom rizika:
naime, verovanje u metod pokušaja i greške, 11 mogućnost
sistematskog ovladavanja spoljnom i
342 Ulrih Bek
unutrašnjom prirodom, koja se postepeno uspostavljala uprkos velikom

broju povratnih udara i sekundarnih problema (ovaj mit je, na primer,
donedavno bio obavezujući i za politiĉku levicu uprkos svoj kritici
„kapitalistiĉke vere u progres"). Sa druge strane, ova muziĉka pratnja
kritike civilizacije nije oduzela društvenim promenama, koje se odvijaju
pod jedrima „progresa", ni jotu njihovog zamaha. To ukazuje na specifiĉnosti
ovog procesa u kome društvene promene mogu da se pojave takoreći
„inkognito". „Progres" je mnogo više od ideologije. To je jedna
„normalno" institucionalizovana vanparlamentcirna struktura delovanja za
permanentnu promenu društva. Priliĉno je paradoksalno da u ekstremnom
sluĉaju ona moţe ĉak da izvrši prevrat, ako je potrebno sa policijskim
snagama drţave suprotstavljajući se otporima kojima se ţele saĉuvati
postojeći odnosi.
Da bi mogla da se razume legitimaciona snaga ovog konsenzusa o
progresu neophodno je ponovo se pnsetiti jedne skoro već zaboravljene
veze, odnosa socijalne i političke ladture i tehnoekonomskog razvoja. Na poĉetku
ovog veka kulturni uticaj na sistem rada, tehnologiju i ekonomiju bio je u
fokusu niza klasiĉnih studija u društvenim naukama. Maks Veber je
pokazao koliko je bila znaĉajna kalvinistiĉka religiozna etika i u njoj
sadrţani „unutarnji asketizam" za pojavljivanje i etabliranje „pro-
fesionalizma" i kapitalistiĉkog privrednog delanja. Pre više od pola veka
Torstejn Veblen (Thorstein Veblen) je tvrdio da zakoni ekonomije ne
vaţe stalno i da se ne mogu razumeti nezavisno, već su potpuno vezani za
kulturni sistem društva. Ako se menjaju društvene forme ţivljenja i
vrednosti, moraju se transformisati i ekonomski principi. Ako, na primer,
većina populacije odbija vrednosti ekonomskog rasta (iz bilo kojih
razloga), onda naše mišljenje o oblikovanju rada, kriterijumima
produktivnosti i pravcu tehniĉkog razvoja postaje sporno i nastaje novi tip
pritiska za politiĉko delovanje. Veber i Veblen argumentuju u tom smislu
(na razliĉit naĉin) da su rad, tehnološka promena i ekonomski razvoj
povezani u sistem kulturnih normi, preovlaĊujuća oĉekivanja i vrednosne
orijentacije ljudi.
U principu, ovaj evidentan stav, koji su zastupali i drugi autori*

teško da je u meĊuvremenu dobio bilo kakav praktiĉan znaĉaj sem što
je izreĉen. Pre svega je to verovatno zbog ĉinjenice daje socijalna i
politiĉka kultura - jednostavno reĉeno - u periodu posle Drugog
svetskog rata do šezdesetih u suštini ostala stabilna. Jedna
„promenljiva", koja je konstantna, ne ulazi u ţiţu; u tom smislu više
nije „promenljiva" i moţe da ostane neidentifikovana u svom
znaĉenju. Ovo se trenutaĉno menja tamo gde se ova stabilnost
narušava. Tek sa nestajanjem kulturno-normativnog pozadinskog
konsenzusa, takoreći retrospektivno, postaje vidljiv njegov znaĉaj za
razvoj ekonomije i tehnologije. U posleratnom usponu u Saveznoj
Republici Nemaĉkoj (ali i u dragim zapadnim industrijskim
zemljama) evidentno se prepliću ekonomski, tehnički i individualni „progres".
„Ekonomski rast", „povećanja produktivnosti", „tehniĉke inovacije"
bili su samo ekonomski ciljevi koji su odgovarali poduzetniĉkim
interesima za uvećanje kapitala. Om su vodili, na naĉin vidljiv za
svakoga, u obnovu društva, u sve veće mogućnosti individualne
potrošnje i u „demokratizaciju" nekada ekskluzivnih ţivotnih
standarda. Proţimanje individualnih, društvenih i ekonomskih
interesa u toku „progresa", shvaćenog u ekonomskom i
nauĉnotehnološkom smislu, bilo je uspešno u odnosu na pozadinu
ratnih razaranja u onoj meri u kojoj se uspon sa jedne strane stvarno
odigrao, a sa druge strane koliko se razmera tehnoloških inovacija
pojavila kao proraĉunljiva. Oba uslova ostaju vezana za politiĉke nade
socijalne drţave i na taj naĉin stabilizuju sfere politike i ne-politike
„tehnološke transformacije". Pojedinaĉno se ova socijalna konstrukcija
konsenzusa o progresu u tehnološkoj politici bazira na sledeće tri
pretpostavke, koje, izmeĊu ostalog, postaju diskutabilne sa pojavom
nove politiĉke kulture sedamdesetih godina (up. H. J. Braczyk i dr„
1986).
* Pored Ve'bera i Vebiena iz društvenih nauka ovde treba pomenut i naroĉito Emila Dirkcma,
Georga Ziniela, a od savremenih nauĉnika izmeĊu ostalog Dţona K. Gelbrajta (John K. Galbrait h) i
Danijela Bela (Danici Beli).
344 Ulrih Bek
Prvo, ovaj konsenzus se bazira na za sve

prihvatljivijoj
formuli „tehnički progres jednako društveni, progres",
Pret-
postavka glasi: tehnološki razvoj proizvodi evidentne
upotrebne
vrednosti koje bukvalno svako moţe da oseti u obliku
radnih
olakšica, poboljšanja ţivota, povećanja ţivotnog
standarda itd.
Drugo, tek ovo izjednaĉavanje tehnološkog i
socijalnog
progresa dopušta da se negativni efekti (kao što su
dekvalifi-
lcacija, restrukturiranje, ugroţena sigurnost posla,
ugroţavanje
zdravlja ili uništavanje prirode) tretiraju odvojeno kao
„so-
cijalne posledice tehnološke promene", i to
retrospektivno.
„Socijalne posledice" su na karakteristiĉan naĉin
škodljive -
naime, partikularni sekundarni problemi za odreĊene
grupe,
koje nikada nisu dovodile u pitanje socijalno evidentnu
vred-
nost samog tehnološkog razvoja. Priĉa o „socijalnim
posle-
dicama" dopušta dve varijante: (a) odbija se svaki
zahtev za
društveno i politiĉko uobliĉavanje tehnološkog
razvoja; (b)
kontroverze o „socijalnim posledicama" mogu da se
iznesu a da
to ne naškodi izvršenju tehnološke promene. Samo se o
ne-
gativnim „socijalnim posledicama" moţe i mora
diskutovati.
Sam tehnološki razvoj ostaje nesporan, zatvoren za
odluĉivanje
i sledi svoje imanentne predmetne logike.
Treće, nosioci i producenti konsenzusa o progresu
u te-
hnološkoj politici jesu konfliktne strane u industriji.:
sindikati i
poslodavci. Drţavi padaju u deo samo indirektni zadaci
-
apsorbovanje „socijalnih posledica" i kontrola rizika.
Samo su
„socijalne posledice" predmet kontroverze izmeĊu
tarifnih stra-
na. Antagonizmi u proceni „socijalnih posledica" uvek
mama odgovornost tarifnih strana - poĉinju u proteklih deset godina da

se manje ili više dezmtegrišu, i to ne sluĉajno ili zbog mahinacija
kritike kulture, nego kao posledica samih procesa modernizacije.
Konstrukcija o latentnim i sporednim posledicama oborena je
refleksivnom scientizacijom (vidi napred). Sa porastom rizika ukidaju
se pretpostavke za usklaĊujuću formulu o jedinstvu tehnološkog i
socijalnog progresa (vidi napred). U isto vreme u arenu sukoba u vezi
sa tehnološkom politikom ulaze grupe koje uopšte nisu predviĊene u
interorganizacijskoj strukturi interesa i njenim formama percipiranja
problema. U konfliktima u vezi sa nuklearnim centralama i
postrojenjima za preradu nuklearnog materijala, na primer, poslodavci
i sindikati, nosioci tradicionalnog tehnološkog konsenzusa, odstranjeni
su na tribine za posmatraĉe. Sada se konflikti odvijaju direktno izmeĊu
drţavne vlasti i graĊanskih protestnih grupa, dakle, u jednom potpuno
izmenjenom socijalnom i političkom scenariju i izmeĊu aktera koji na
prvi pogled izgledaju kao da imaju samo jednu zajedniĉku crtu -
distancu od tehnike.
ĉak ni ova promena izmeĊu arena i oponenata nije sluĉajna. Kao
prvo, ona odgovara stepenu razvoja proizvodnih snaga na kome jako
riziĉne velike tehnologije - nuklearne centrale, postrojenja za
reprocesiranje, univerzalizacija hemijskih otrova - stupaju u direktan
promenljiv odnos sa kolektivnim svetovima ţivota, izvan industrijske
arene. Kao drugo, tu dolazi do izraţaja sve veći interes jedne nove
politiĉke kulture za participacijom. Iz konflikta u vezi sa postrojenjem
za reprocesiranje „moţe se nauĉiti da se znatne manjine (na primer,
'graĊani koji oponiraju na licu mesta') ne smeju odbaciti kao izazivaĉi
problema i kverulanti. Nezadovoljstvo koje oni izraţavaju ima jednu
indikativnu vrednost. Ono pokazuje... ozbiljnu strukturnu pramenu
vrednosti i normi u društvu, odnosno do sada nepoznate diferencijacije
izmeĊu razliĉitih društvenih grupa. Etablirane politiĉke institucije
trebalo bi da ove signale shvate bar onoliko ozbiljno koliko termine
izbora. Ovde se oglašava jedna nova forma politiĉke participacije"
(Braczyk i dr„ 1985, str. 22).
346 Ulrih Bek
Na kraju zakazuje i nauka kao izvor legitimnosti. Nisu

neobrazovani niti poslenici neke nove kulture kamenog doba oni koji
upozoravaju na opasnosti, nego su to sve više ljudi koji su sami
nauĉnici - nuklearni inţenjeri, biohemiĉari, lekari, genetiĉari,
informatori itd. - kao i nebrojeno mnogo graĊana kod kojih se ukrštaju
pogoĊenost opasnostima i kompetentnost. Znaju kako da argumentuju,
dobro su organizovani, u nekim sluĉajevima raspolaţu vlastitim
ĉasopisima i u stanju su da javnosti i sudovima pruţe argumente.
Tako sve više nastaje jedna otvorena situacija: tehnoekonomski
razvoj gubi svoj kulturni konsenzus i to u trenutku kada ubrzavanje
tehnološke transformacije i domet njenih društvenih promena
poprimaju takve razmere kakvih do sada nije bilo u istoriji. Ovaj
gubitak do sada prihvatane vere u progres ništa, meĊutim, ne menja u
pogledu toka tehnološke transformacije. Upravo ova disproporcija je
ono što se podrazumeva pod pojmom tehnoekonomske subpolitike":
domet društvenih promena odnosi se obrnuto proporcionalno prema
njihovoj legitimnosti, ne menjajući ništa na snazi sprovoĊenja tehno-
loške transformacije koja se transformisala u „progres".
Danas je jako raširen strah od „napredaka" u genetskom
inţenjeringu. Odrţavaju se saslušanja. Crkve protestuju. ĉak nauĉnike
koji veruju u progres podilazi jeza. MeĊutim, sve ovo se odvija kao
poslednji oproštaj za odluke koje su već donete. Štaviše, nije ni bilo
odluke. Pitanje „da li" nikada nije ĉekalo pred vratima. Nijedan gremij
um ga nije pustio da uĊe. Ono je uvek na putu. Doba humane genetike,
o ĉijem „za" i „protiv" se raspravlja, u stvarnosti je odavno poĉelo.
Progresu se moţe reći „ne", ali to uopšte ne menja njegov tok. Progres
je blanlco ĉek, koji se popunjava 5 one strane pristanka ili odbijanja.
Senzibilitet demokratski legitimne politike na kritiku u kontrastu je sa
relativnom imunošću tehnoekonomske subpolitike na kritiku, koja
neplanirana i zatvorena za odluĉivanje postaje svesna sebe kao
društvene promene tek u trenutku svoje realizacije. Ova posebna snaga
uobliĉavanja i sprovoĊenja subpolitike biće sada praćena najednom
ekstremnom sluĉaju - medicini.
5. Subpolitika medicine - studija o jednom ekstremnom

slučaju
U skladu sa po sebi razumljivim tumaĉenjem medicina sluţi

zdravlju. Faktiĉki, ona je stvorila potpuno nove situacije, promenila
odnos ĉoveka prema sebi, prema bolesti, patnji i smrti. Ĉak je
promenila i svet. Da bi se spoznali revolucionarni efekti medicine
uopšte nije neophodno da se ude u nepreglednu šumu procena, koje idu
od medicinskih obećanja izleĉenja do maloletniĉlcih vizija.
Moţe se sporiti u vezi sa tim da li je medicina zaista poboljšala
dobrobit ljudi. Neosporno je, meĊutim, da je ona doprinela povećanju
broja ljudskih bića. Populacija na Zemlji udesetostmĉila se u proteklih
trista godina. Ovo, pre svega, treba svesti na smanjenje smrtnosti
odojĉadi i produţenje ţivotnog veka. Pripadnici socijalno razliĉitih
grupa u srednjoj Evropi mogu da raĉunaju sa tim (ukoliko se u
narednim godinama drastiĉno ne promene ţivotni usiovi) da će u
prošeku dostići starosno doba od 70 godina, koje se još u prošlom velcu
smatralo „biblijskim". U ovome se bitno reflektuju i poboljšanja
higijene, koja bi bila nezamisliva bez rezultata istraţivanja na polju
medicine. Stopa smrtnosti je opala, jer su se poboljšali usiovi ţivota i
ishrane i jer se po prvi put raspolagalo efikasnim sredstvima za
savlaĊivanje infektivnih bolesti. Posledice su dramatiĉan porast
populacije i to upravo u siromašnim zemljama Trećeg sveta sa
propratnim sudbonosnim politiĉkim pitanjima gladi i bede, kao i
ekstremni porast nejednakosti u svetskim merilima. Sasvim druga
dimenzija efekata medicine koji menjaju društvo pojavljuje se sa
divergencijom dijagnoze i terapije u sadašnjem razvoju medicine.
„Dijagnostiĉki instrumentarijum prirodnih nauka, psihodijagnostiĉke
teorije i nomenklature, koje su razvijene u velikom broju, i
scijentistiĉki interes koji prodire u sve 'dubine' ljuskog tela i ljudske
duše, odvojili su se - što je sada evidentno - od terapeutske
kompetencije i vremenom je... osudili na 'kaskanje'"
(Gross/Hitzler/Honer, 1985, str. 6). Posledica je dramatično povećanje
takozvanih
348 Ulrih Bek
kroničnih bolesti, tj. bolesti koje se dijagnosticiraju zahvaljujući

izoštrenom medicinsko-tehniĉkom senzorskom sistemu a da za njihovo
leĉenje ne postoje niti su ĉak u izgledu efikasne terapije.
U svom najrazvijenijem stadijumu medicina proizvodi bolesna
stanja, koja sama defmiše kao (privremeno ili konaĉno) neizleĉiva,
koja predstavljaju potpuno novu vrstu opasnosti i ţivotnih uslova i koja
se ukrštaju sa postojećim sistemom socijalnih nejednakosti. Na poĉetku
ovog veka od 100 ljudi 40 je umiralo od akutnih bolesti. Godine 1980.
one su ĉinile samo 1% uzroka smrti. MeĊutim, broj onih koji su umrli
od kroničnih bolesti popeo se u istom periodu sa 46% na 80%. U takvim
sluĉajevima kraju sve ĉešće prethodi dugi period bolesti. Od 9,6
miliona graĊana Savezne Republike Nemaĉke, koji su u mikro cenzusu
iz 1982. registrovani kao ljudi oštećenog zdravlja, gotovo 70% je bilo
hroniĉno bolesno. Kako se odvija ovaj razvoj, tako izleĉenje u
prvobitnom smislu medicine postaje sve više izuzetak. Ali ovo ne
izraţava samo neuspeh. I zbog svojih uspeha medicina pušta ljude u
bolest koju je ona u stanju da dijagnosticira sa svojom visokom
tehnologijom.
Ovaj razvoj sadrţi jedan medicinski i dmštvenopolitiĉld obrt
kojeg u njegovim dalekoseţnim posledicama tek danas poĉinjemo da
bivamo svesni i da ga opaţamo. Svojim profesionalnim razvojem u
Evropi XIX veka medicina je ljude oslobodila bolesti koristeći
tehnologiju, monopolizujući bolest i upravljajući njom. Bolest i patnje
su paušalno delegirane institucijama medicine za eksterno ekspertski
zavisno savlaĊivanje i „operacijom odstranjene" od lekara na ovaj ili
onaj naĉin u bolnicama nalik kasarnama u kojima su deklasirane, sa
bolesnicima koji velikim delom ostaju u neznanju. Danas se, upravo
obratno, bolesnici na koje se sistematski uticalo da se ne bave svojom
bolešću i da je ignorišu, prepuštaju sebi i drugim institucijama, koje su
za to isto tako nepripremljene: porodici, ljudima na poslu, školi, javnoj
sferi itd. SIDA, bolest izazvana slabošću imunog sistema, koja se
rapidno širi za ovu tvrdnju jeste najspektakularniji primer. Bolest se
generalizuje i kao
rezultat dijagnostiĉkog „progresa". Sve i svašta je „bolesno" ili moţe

stvarno ili potencijalno da uĉini nekoga „bolesnim" - sasvim nezavisno
od toga kako se ĉovek oseća. Stoga se ponovo izvlaĉi predstava o
„aktivnom pacijentu", zahteva se „radni savez", u kome pacijent
postaje „doktorov asistent" za stanje bolesti koje mu je medicina
pripisala. Koliko malo bolesnici podrţavaju ovaj preokret pokazuje
neuobiĉajeno visoka stopa samoubistava. Kod hroniĉnih bubreţnih
bolesnika, na primer, ĉiji ţivot zavisi od dijalize u redovnim
intervalima, stopa suicida se povećala za šest puta u svim starosnim
grupama u odnosu na prošek populacije (up. u vezi sa ovim J.-P.
Stossel, 1985).
Mogućnost ,,in vitro" oplodnje i transplantacija embriona koje se
odnedavno koriste u medicinskoj praksi s pravom uznemiruju duhove.
U javnosti se diskusija vodi pod temom „beba iz epruvete" koja dovodi
do zablude. Ovaj „tehnološki napredak" u suštini se sastoji u tome „da
se u prvih 48 do najviše 72 sata ĉovekovog embrionalnog razvoja, od
oplodnje jajne ćelije do prvih podela ćelija, one izmeste iz jajovoda
ţene u laboratoriju (in vitro = u staklu). Potrebne jajne ćelije uzimaju se
od ţene operativnim zahvatom (aspiracija za asistiranu fer- tilizaciju).
Pre toga se jajnici stimulišu hormonima kako bi proizveli više jajnih
ćelija u jednom menstrualnom ciklusu (superovulacija). Jajne ćelije se
oploĊuju u rastvoru koji sadrţi muške spermatozoide i gaje od ĉetvrtog
do osmog stadijuma ćelije. Onda se, ukoliko je njihov razvoj primetno
normalan, prenose u matericu" (W, van den Daele, 1985, str. 17).
Polazna taĉka za primenu ,,in vitro" oplodnje bila je velika ţelja
neplodnih ţena za decom. Do sada se ovaj tretman u većini klinika
nudio iskljuĉivo braĉnim parovima. Ovo ograniĉenje postaje sve više
anahrono s obzirom na širenje van- braĉnih ţivotnih odnosa. Sa druge
strane pnmena ove tehnologije oplodnje kod ţena koje ţive same vodi u
potpuno nove tipove socijalnih odnosa, ĉije se posledice danas uopšte
ne mogu sagledati. Ovde više nije reĉ o tipu majke koja ostaje sama
posle razvoda, nego o ţeljenom materinstvu bez oca, koje
350 Ulrih Bek
istorija do sada nije poznavala. Ovakvo materinstvo pretpostavlja

donaciju muških spermatozoida van bilo kakvog partnerskog odnosa.
U socijalnom smislu tako nastaju deca bez oca, ĉiji se roditelji redukuju
samo na majku i na jednog anonimnog donatora sperme. Konaĉno, ovaj
razvoj bi vodio ka zadrţavanju biološkog i ukidanju socijalnog očinstva
(pri ĉemu su isto tako potpuno nejasna socijalna pitanja genetskog
oĉinstva: poreklo, nasledne osobine, prava na alimentaciju i nasledstvo
itd.).
Druga lavina problema pokreće se kad se postavi prosto pitanje
kako treba tretirati embrione pre implantacije. Kada se razvoj jednog
embriona smatra „primetno normalnim" da moţe da se implantira u
uterus? Do kog trenutka oploĊene jajne ćelije još nisu neroĊen ljudski
ţivot, od kada već jesu? ,,In vitro" oplodnja ĉini ljudske embrione
dostupnim van tela ţene i tako otvaraju široko polje tehniĉkih zahvata,
od kojih se neki već mogu realizovati, a neki bi mogli daljim razvojima
(isto, str. 19). Tako se po uzoru na već postojeće banke spermi,
dubinski zamrznuti embrioni mogu skladištiti u odgovarajuće „banke
embriona" i prodavati (?). Raspolaganje embrionima pruţa nauci dugo
oĉekivane „ogledne objekte" (jezik ovde zakazuje) za embriološka,
imunološka i farmakološka istraţivanja. „Embrioni" - ova reĉ oznaĉava
poĉetak ljudskog ţivota - mogu se de- ljenjem umnoţavati. Genetski
identiĉni blizanci koji tako nastaju mogu se koristiti za odreĊivanje
pola ili dijagnozu na- slednih ili drugih bolesti. Tu su polazišta za nove
discipline i prakse: genetsko dijagnosticiranje i terapiju na embrionu,*
sa
* U nauĉnim eksperimentima koji su mogući na takav naĉin razvoj ,,in vitro" nije tehnički
bezusiovno ograniĉen na stadijum u kome se obiĉno odvija implementacija embriona u uterus. „Teorijski
se kompletan embrionalni razvoj 'in vitro' moţe pokušati sa ciljem da se omogući prava beba iz epruvete.
Embrionalne ćelije mogu da se iskoriste da se proizvodu 'himerc', hibridi sa blizancima drugih vrsta.
Himere su naroĉito podesne za eksperimentalno ispitivanje embrionalnog razvoja. Konaĉno je zamislivo
da se 'kloniraju' ljudski embrioni, na primer, zamenom jezgra embrionalne ćelije jezgrom ćelije neke
druge osobe. Ovo je već uspelo kod miševa. Kod ljudi bi to moglo da sluţi stvaranju genetski identiĉnih
potomaka ili odgajivanju embrionalnog tkiva, koje bi moglo da se koristiti kao materijal za transplantacije
organa bez opasnosti od imune reakcije kod donatora ćelijskog jezgra. Uo stalom, ovo je za sada samo puka
fantazija" (isto, str. 21).
svim osnovnim pitanjima koja su sa tim povezana: Šta predstavlja

jednu socijalno i etiĉki „ţeljenu", „korisnu", „zdravu" genetsku
supstancu? Ko će sprovesti ovu - teško je i napisati - „kontrolu
kvaliteta embriona" (Bräutigam, Mettler, 1985), s kojim pravom i na
osnovu kojih merila? Šta se dogaĊa sa „nekvalitetnim embrionima"
koji ne zadovoljavaju zahteve ovog prenatalnog „prijemnog ispita za
svet"...????
Mnogi etički problemi koji nastaju ovim razvojem* u medicinskoj
tehnologiji i drugim, koji ovde nisu pomenuti, i koji negiraju
dosadašnje kulturne konstante, u meĊuvremenu se uviĊaju i o njima se
kompetentno diskutuje (up. i H. Jonas, 1984, R. Low, 1983).
Ovde će drugi aspekt doći u centar naše paţnje. Dosad je taj
aspekt samo periferno dotican u diskusiji. To je analiza „progresa" (u
medicini) kao prevrata ţivotnih uslova u društvu bez pristanka javnosti. Kako je
moguće da se sve ovo dogaĊa i da tek naknadno kritiĉka javnost mora da
istraţuje pitanja koja se odnose na posledice, ciljeve, opasnosti itd. od
ove ne- primetne socijalne i kulturne revolucije nasuprot profesionalnom
optimizmu male klike specijalista humane genetike, inaĉe bez stvarnog
uticaja, potpuno orijentisanih na svoje nauĉne zagonetke?
Na jednoj strani se ovde nešto neporedivo stvara iz neĉeg naizgled
poredivog „progresa" u medicinskoj tehnologiji). Ĉak i ako se prihvati
da je ljudskom razvoju imanentan jedan momenat samostvaranja i
samomenjanja, ĉak i ako se vidi da istorija pretpostavlja i razvija
sposobnost da se menja ljudska
* Potpuno novi kompleks problema i konflikata - da izvuĉemo samo jedan dodatni primer -
stvorila je i prenatalna dijagnostika i fetalna kirurgija", tj. mogućnost da se hirurški zahvat i vrše na
nastajućem detetu u majĉinom telu. (Ţivotni) interesi majke i deteta se na laj način odvajaju već pre rođenja,
dok su oni još telesno povezani. Sa dijagnostiĉkim i hirurškim mogućnostima definicija bolesti proširuje se
na neroĊeni ţivot. Sasvim neovisno od svesti i volje onoga ko vrši zahvat i objekta tog zahvata, rizici
zahvata i njegove posledice stvaraju kontradiktorna stanja opasnosti po majku (ili plaćenu zamenu za
majku?) i po dete koje raste u njenom stomaku. Ovo je isto tako primer kako kroz razvoje u medicinskoj
tehnologiji socijalne diferencijacije mogu da se prošire preko granica jedinstva tela u jedan psihofiziĉki
odnos.
352 Ulrih Bek
priroda i da se na nju utiĉe, da se proizvodi kultura, da se manipuliše

okolinom i da se ograniĉenja prirodne evolucije nadomeste
samostvorenim uslovima, to još ne moţe da nas zavara da se ovde
otišlo u potpuno nove dimenzije. Priĉa o progresu pretpostavlja
subjekat kome sve to treba na kraju da koristi. OsloboĊeno mišljenje i
delanje u kategorijama sprovodljivosti orijentiše se na suprotno, na
objekat, na ovladavanje piirodom i na time omogućeno povećanje
društvenih dobara. Ako se na taj naĉin principi tehnološke
sprovodljivosti i uobliĉavanja prošire na prirodne i kulturne uslove
reprodukcije samih subjekata, onda će se u prividnom kontinuitetu
poništiti osnove modela progresa. Idući za svojim interesima
bourgeois uništava uslove postojanja za citovens, koji bi trebalo da
drţe demokratske konce razvoja u svojim rukama u skladu sa
popularnom predstavom o podeli uloga u industrijskom društvu. Ispod
ruke, ovladavanje prirodom svojom generalizacijom postaje tehničko
ovladavanje subjektom u pravom smislu reči, iako kulturni standardi
prosvećene subjektivnosti, kojoj je ovo ovladavanje prvobitno trebalo
da sluţi, u stvari, više ne postoje.
Tajno opraštanje od jedne epohe ljudske istorije dogaĊa se sa
druge strane bez potrebe da se savlada bilo kakva barijera u pogledu
davanja saglasnosti. Dok u Saveznoj Republici Nemaĉkoj (i drugim
zemljama) ekspertske komisije sastavljaju svoje završne izveštaje o
mogućim i, u principu uzevši, nesagledivim posledicama ovog koraka
- što znaĉi da je još veoma daleko od politiĉkih i zakonskih
konsekvenci - rapidno raste broj dece proizvedene Jn vitro". U
Saveznoj Republici Nemaĉkoj od 1978. do 1982. registrovano je preko
70 raĊanja. Do poĉetka 1984. već je bilo - samo u Saveznoj Republici
Nemaĉkoj - preko 500 raĊanja sa ukupno 600 dece. Klinike koje
obavljaju ,,in vitro" oplodnju (izmeĊu ostalih Erlangen, Kil, Libek)
imaju duge liste ĉekanja. Medicina, dakle, na bazi strukture svoje
delatnosti raspolaţe besplatnom kartom za implementiranje i testiranje
svojih „inovacija". Medicinari uvek mogu politikom svršenog čina da
neutralizuju javnu kritiku i debatu o tome šta jedan istraţivaĉ srne a šta
ne sme. Nema
sumnje da se time pokreću pitanja nauĉne etike. Ali takva pitanja samo
suţavaju problem, poput pokušaja da se „moć monarhije" svede na
„moral kraljevske kuće". Ovo postaje još jasnije kada se dovedu u vezu
postupak i domet odluĉivanja koje menja dmštvo u politici sa onim u
subpolitici medicine.
Ono što bi u oblasti medicine uprkos svoj kritici i skepsi u pogledu
progresa još uvek bilo moguće, ĉak po sebi razumljivo, bilo bi, ako bi
se prenelo na zvaniĉnu politiku, ravno skandalu - jednostavno zbog
implementirani a epohalnih fundamentalnih odluka u budućnost
dmštva mimo parlamenta i javne sfere, ĉineći debatu o posledicama
odluka njihovom nerealnom realizacijom u praksi. Nije ni potrebno da
se kaţe koliko zakazuje moralni kvalitet nauke. Shodno socijalnoj
strukturi medicine u subpolitici medicine ne postoji parlament niti
izvršni organi gde bi se unapred mogle istraţivati posledice odluka.
Nema ĉak ni socijalnog lokusa odluĉivanja, a time ni ĉvrste odluke ili
odluke koja bi se mogla naĉiniti ĉvrstom. Mora se imati pred oĉima
ĉinjenica da se u potpuno birokratizovanim, razvijenim demo-
lcratijama Zapada sve i svašta sagledava kroz njihovu legalnost, pravnu
nadleţnost, demokratsku legitimnost, a da je u isto vreme moguće da se
ponište osnove dosadašnjeg ţivota i ţivljenja, zaobilazeći pod olujom
sveopšte vanparlamentarne kritike i vanparlamentamog skepticizma
sve birokratske i demokratske kontrole odluĉivanja.
Na taj naĉin nastaje i odrţava se potpuna neravnoteţa između
eksternih diskusija i kontrola i interne definicijske moći medicinske
prakse. Shodno svom poloţaju javna sfera i politika su uvek i nuţno
„neinformisani", bespomoćno hramlju za razvojem, misle u
kategorijama moralnih i društvenih posledica, koje su strane mišljenju i
radu medicinara. Ali najkarakteri- stiĉnije je to da oni nuţno govore o
nerealnom, o neĉemu što još n,e moţe da se sagleda. Posledice eksternih
tehnika oplodnje mogu se, meĊutim, izuĉavati sa empirijskom
izvesnošću tek nakon njihove implementacije; pre toga sve ostaje na
nivou spekulacije. Direktna implementacija na ţivom subjektu, koja
sledi kriterijume i kategorije imanentne „medicinskom pro
354 Ulrih Bek
gresu", konfrontira se sa bojaznima i savetima u pogledu pravnih i

društvenih posledica, ĉija spekulativna supstanca raste direktno
proporcionalno sa dubinom zahvata u postojeće stanje kulturnih
izvesnosti. Preneto na politiku to znaĉi: savetovanje preko zakona
dolazi posle primene. Obrazloţenje: tek tada su sagledive posledice.
Interakcija efikasnosti i anonimnosti pojaĉava moć uobli- ĉavanja
medicinske subpolitike. U njenoj oblasti je moguće prelaziti granice sa
jednom samorazumljivošću ĉiji domet društvene promene sa jedne
strane daleko prelazi radijus uticaja politike, a sa drage bi mogao da se
realizuje u polju politike samo prolaskom kroz ĉistilište parlamentarnih
debata. U tom smislu su klinika i parlament (odnosno vlada) sasvim
poredivi, ĉak funkcionalno ela'ivalentni u pogledu uobliĉavanja i me-
njanja društvenih ţivotnih uslova. Sa drage strane oni uopšte nisu
ekvivalentni, pošto parlament ne raspolaţe odlukama pribliţnog
dometa i komparativnim mogućnostima za njihovu direktnu
implementaciju. Dok se osnove porodice, brak i partnerstvo razaraju
kroz istraţivanje i praksu u klinikama, parlament i vlada u isto vreme
debatuju o „kljuĉnim pitanjima" smanjenja troškova u zdravstvenom
sistemu, orijentisanom na ograniĉavanje i izbegavanje, mada je u
svakom sluĉaju jasno da su dobro zamišljeni planovi i njihova aktuelna
realizacija dva potpuno razliĉita sveta.
Suprotno ovome, u subpolitici medicine mogućnosti ne-
osmišljenog i neplanskog prelaska granica leţe u logici „progresa". ĉak
je i ,,in vitro" oplodnja prvo isprobana na eksperimentima sa
ţivotinjama. Moţe se sporiti u vezi sa tim da li to treba dozvoliti.
Izvesno je, meĊutim, da je jedna vaţna barijera preĊena primenom ove
tehnike na ljude. Ovaj rizik, koji uostalom nije rizik medicine, odnosno
medicinara nego rizik buduće generacije, rizik svih nas, mogao je i
moţe se sresti ĉisto imanentno u krugu medicinske prakse i u uslovima
i potrebama (globalne) trke za reputaciju koja se tu odvija. Ovo samo
izgleda da je centralni „etiĉki" problem medicine i javno se percipira i
diskutuje u ovim kategorijama, jer već postoji
socijalna struktura za implementaciju medicinskog znanja u praksu bez

javne saglasnosti ili odluke koja virtuelno iskljuĉuje eksterne kontrole i
konsultovanja.
Centralna razlika izmeĊu politike i subpolitike moţe se
formulisati i ovako: demokratski legitimna politika sa svojim
sredstvima uticaja, koji se sastoje od prava, novca i informacije (na
primer, za potrošaĉe) raspolaţe indirektnim izvorima moći, ĉiji dugi
periodi realizovanja (implementacije) nude dodatne mogućnosti za
kontrolisanje, korigovanje i slabljenje. Suprotno tome, subpolitika
progresa uţiva direktnost bez implementacije. U njoj su, takoreći,
izvršna i zakonodavna vlast u rukama medicinskog istraţivanja i
prakse (ili ako se odnosi na industriju, u rukama menadţmenta). To je
model nediferencirane punomoći za delatnost koja još ne poznaje
podelu vlasti i u kojoj društvene ciljeve treba priznati pogoĊenima tek
retrospektivno, kao sekundarne posledice koje su već postale stvarnost.
Ova struktura je, naravno, „najĉistije" izraţena u lekarskoj
profesiji. Lekari nemaju ovu moć uobliĉavanja zahvaljujući svojoj
posebnoj racionalnosti ili svojim uspesima u ĉuvanju dobra visoke
vrednosti, „zdravlja". Ona je pre proizvod i izraz uspele
profesionalizacije (na prelasku u XX vek) i kao odgovarajući graniĉni
sluĉaj istovremeno je od zajedniĉkog interesa za uslove nastajanja
subpolitiĉke moći uobliĉavanja profesija (odnosno, u svojim
„nepotpunim" formama poziva). Postoji nekoliko pretpostavki. Prvo,
da jednoj profesionalnoj grupi uspe da institucionalno zaštiti svoj
pristup istraţivanju i na taj naĉin za sebe otvori izvore inovacija.
Drugo, ona mora da uspe da velikim delom (sa)odluĉuje u pogledu
normi i sadrţaja obrazovanja novog naraštaja i na taj naĉin osigura
prenošenje profesionalnih normi i standarda sledećoj generaciji. Treće,
verovatno najvaţnija i najreĊe savladana prepreka uzima se tek tamo
gde se pojavljuje i praktična primenci razraĊenih znanja i nauĉenih
sposobnosti u profesionalno kontrolisanim organizacijama. Tek tada
raspolaţe jedna profesionalna grupa organizacijskim krovom pod kojim
su objedinjeni istraţivanje, obrazovanje i praksa. Samo u ovakvoj
konstelaciji moţe supstan-
356 Ulrih Bek
cijelno orijentisana moć uobliĉavanja da se razvije i afirmiše bez

neophodnosti za socijalnom saglasnošću. Paradigma ovog
„profesionalnog kruga moći" jeste klinika. U njoj su na istorijski
jedinstven naĉin povezani svi izvori uticaja profesionalne subpolitike,
meĊusobno se potvrĊujući i afirmišući. Većina drugih profesionalnih
grupa i udruţenja ili ne kontrolišu istraţivanje kao izvor inovacija
(socijalni radnici, medicinske sestre), ili su principijelno odseĉeni od
primene svojih istraţivaĉkih rezultata (društvene nauke), ili moraju da
ih primenjuju pod neprofesionalnim, industrijskim standardima i
kontrolama (tehniĉke nauke). Samo medicina poseduje u formi klinike
organizacijsku strukturu, u kojoj razvoj i primena istraţivaĉkih
rezultata na pacijentu moţe da se obavlja i usavršava autonomno, u
profesionalnoj reţiji i u skladu sa vlastitim merilima i kategorijama, u
izolaciji od spoljnih pitanja i spoljne kontrole.
Na taj naĉin je medicina kao profesionalna sila sebi osigurala i
izgradila jednu principijelnu prednost u odnosu na politiĉke i javne
pokušaje konsultovanja i intervenisanja. U svojim poljima prakse,
kliniĉkoj dijagnostici i terapiji, ona nije samo kontrola inovativne moći
nauke, nego je u isto vreme svoj vlastiti parlament i svoja vlastita vlada
u domenima „medicinskog progresa". Ĉak „treća sila", pravosuĊe,
kada mora da odluĉuje o „greškama u praksi", mora da se vrati na
medicinski proizvedene i kontrolisane norme i uslove, o kojima shodno
socijalnoj konstrukciji racionalnosti na kraju mogu samo da presude
medicinari i niko dragi.
Ovo su uslovi pod kojima moţe da se vodi „politika svršenog
ĉina" i proširuje na kulturne osnove ţivota i smrti. Medicinska
profesija se tako nalazi u poziciji da neutrališe kritike koje dolaze
spolja, sumnje i diktate u vezi sa smislom i ko- risnošću
medicinsko-terapeutskih usluga proizvodnjom „novih saznanja".
Društvena oĉekivanja i standardi procenjivanja više nisu datosti, nego
su „refleksivne" odnosne veliĉine, što znaĉi da lekari treba delom da ih
proizvedu i definišu u istraţivanju, dijagnostici i terapiji, i stoga su
promenljive. Ono što se društveno smatralo „zdravljem" i „bolešću"
gubi u okvira tako
organizovanog monopola medicine svoj predodreĊen „prirodni"

karakter i postaje veliĉina koja moţe da se proizvede unutar profesije, u
medicinskom radu. „Ţivot" i „smrt" po ovom stavu više nisu
permanentne vrednosti i pojmovi, nedostupni ljudskom domašaju. Ono
što se socijalno smatra i priznaje kao „ţivot" i „smrt" postaje, pre
svega, kontingentno u radu i kroz rad samih medicinara, mora se
redefmisati sa svim nesagledivim implikacijama - naime, u pozadini i
na osnovu situacija, problema i kriterijuma koje proizvode medicina i
biologija. Stoga sledeći napretke u hirurgiji srca i mozga mora se
ponovo odluĉiti i odrediti da li neki ĉovek ,jeste" mrtav kad mozak
zakaţe ali srce još kuca, kad se rad njegovog srca još samo veštaĉld
moţe odrţavati odgovarajućim komplikovanim aparatima, kad
odreĊene funkcije mozga ne rade (tako da je pacijent stalno „bez
svesti", dok su druge telesne funkcije oĉuvane) itd.
Na osnovu genetskih mogućnosti ,,in vitro" oplodnje ţivot više
nije ţivot, smrt više nije smrt. Prvobitno (relativno) jednoznaĉne
osnovne kategorije i evidentne okolnosti ĉovekovog razumevanja sebe
i sveta prevazidene su ĉinjeniĉnim stanjima, koja medicina ne pitajući
moţe da proizvodi i koja proizvodi, a koja potom postaju kontingentna
i promenljiva. Permanentno se proizvode nove situacije, koje do sada
nisu postojale u evoluciji, koje zahtevaju odluku i na koje se u
medicinskoj praksi uvek unapred odgovaralo u korist (bar de- limiĉno)
istraţivaĉki orijentisane medicine. Matrice odluĉivanja se ĉak politiĉki
i pravno mogu „savladati" samo na bazi medicinskih dijagnoza
(izvesno, u saradnji sa drugim profesijama). Na taj naĉin objektivizuje
se medicinski pogled na stvari i proširuje sve dublje i šire u sve aspekte
ţivota i podruĉja ljudske egzistencije. U sve većem broju oblasti
delatnosti medicinski odreĊena i oblikovana stvarnost postaje
pretpostavka mišljenja i delanja. Nastaje medicinski oblikovano pravo,
medicinski „potvrĊene" radne tehnologije, ekološki podaci i norme
ekološke zaštite, nutricione navike itd. Na taj naĉin ne samo da spirala
medicinskog uobliĉavanja i odluĉivanja sve dublje zalazi u
358 Ulrih Bek
drugu realnost riziĉnog društva, nego se stvara i nezasita glad za

medicinom, trţište koje se permanentno širi za usluge medicinske
profesije, koje se granaju po dubini i širini.
Profesionalna grupa kojoj je pošlo za rukom jedno takvo
povezivanje nauke, obrazovanja i prakse ne raspolaţe samo odreĊenom
„profesionalnom strategijom" da osigura trţište za svoje ponude - na
primer, pravni monopol ili ekskluzivni pristup obrazovnim sadrţajima,
diplomama itd. (up. u vezi sa ovim U. Beck, M. Brater, Frankfurt,
1978). Pored toga ona poseduje, moţe se reći, zlatno tele koje na sve
strane „bljuje" moguće trţišne strategije. Ovaj
orgamzacijsko-profesionalm okvir ekvivalent je „refleksivne trţišne
strategije", jer stavlja profesionalnu grupu u situaciju da proizvodi
permanentno nove profesionalne strategije raspolaţući kognitivnim
razvojem u oblasti aktivnosti koje je monopolizovala. Dakle, ona je
sposobna da profitira od samoproizvedenih rizika i poloţaja
ugroţenosti i da proširuje svoje vlastito podruĉje delatnosti
tehnoterapeutskim inovacijama koje se na njega odnose.
Ova profesionalna dominantnost medicine ne sme, meĊutim, da se
pobrka ili izjednaĉi sa ličnom moći lekara. Medicinska moć
uobliĉavanja mnogo više se koristi u formi profesije i u nju je ugraĊena
jedna karakteristiĉna barijera izmeĊu privatnih interesa onih koji rade u
profesiji i korišćenja i upraţnjavanja politiĉkih i društvenih funkcija.
Policajac, sudija ili administrativni ĉinovnik takode ne mogu da koriste
njima data ovlašćenja poput princa u svom kraljevstvu u cilju po-
većanja svoje liĉne moći, ne samo zbog toga što ih u tome spreĉavaju
zakonski propisi, kontrole, pretpostavljeni. Om to ne mogu i zbog toga
što je u samu formu profesije uglavljena jedna strukturalna
mdiferentnost njihovih privatno-ekonomskih interesa (dohodak,
karijera itd.) u odnosu na sadrţinske ciljeve i sporedne efekte njihovog
rada. Jedino su doktori odseĉeni od dometa društvene transformacije
svojih intervencija. One uopšte ne ulaze u njihov referencijalm
horizont, u svakom sluĉaju se potiskuju u sporedne efekte medicinske
prakse. Ono što je od primame vaţnosti za doktore jeste „medicinski
progres", kako
se on interno definiše i kontroliše unutar profesije. Naravno, uspesi u

ovoj dimenziji ne registruju se direktno nego se prevode u šanse u
pogledu karijere, plate, poziciju u hijerarhiji. U tom smislu zaposleni
doktor koji unapreĊuje istraţivanja iz humane genetike je zavisnih kao
svaki drugi zaposlen čovek. On moţe da bude otpušten, zamenjen,
kontrolisan od drugih u pogledu „profesionalno konformnog"
obavljanja svojih zadataka i subjekt je spoljnih direktiva i upravljanja
(up. U. Beck, 1979).
Ovde se ispoljava druga karakteristika subpolitike koja je
elaborirana na razliĉite naĉine u razliĉitim oblastima delatnosti. Dok u
politici svest i uticaj mogu da se slaţu, bar u principu, sa funkcijama i
zadacima koji se vrše, u oblasti subpolitike sistematski se razilaze svest
i stvarni efekat, društvena promena i uticaj. Drugim reĉima: domet
pokrenutih socijalnih promena ne mora ni u kom sluĉaju da bude u
korelaciji sa odgovarajućim sticanjem moći, već moţe, obratno, da se
poklapa sa (relativnim) odsustvom uticaja. Tako, relativno mala grupa
istraţivaĉa i praktiĉara humane genetike nesvesno i neplanirano vrši
prevrat društvenih odnosa u prividnoj liormalnosti svoje profesionalne
prakse kao zaposlenih.
6. Dilema tehnološke politike
Sad se moţe reći da se opravdanost tehnoekonomske subpolitike

izvodi iz legitimnosti političkog sistema, ĉinjenica da se u politiĉkom
sistemu direktno ne odluĉuje o razvoju ili primeni tehnologija teško da
nailazi na kontroverze. Sporedne efekte, za koje ovde mora da se podeli
odgovornost, ne izazivaju politiĉari. Ipak, istraţivaĉka politika
kontroliše poluge fmansijske podrške i zakonodavno kanalisanje i
prikrivanje neţeljenih efekata. Odluĉivanje o nauĉnotehnološkom
razvoju i njegovoj ekonomskoj eksploataciji izmiĉe, meĊutim,
domašaju istraţivaĉke politike. U odnosu na drţavu industrija poseduje
dvostruku prednost, autonomiju odluka o investicijama i monopol na
primenu tehnologije. U rakama ekonomske subpolitike na
360 Ulrih Bek
laze se glavni konci procesa modernizacije u formi ekonomskog

planiranja, ekonomskog prihoda (odnosno, rizika) i tehnološkog
uobliĉavanja u samim preduzećima.
Podelom rada u strukturi moći modernizacije drţava višestruko
kasni. Prvo, ona se bori da dosegne tehnološki razvoj o kome se
odluĉuje na drugom mestu. Uprkos svom njenom unapreĊivanju
istraţivanja njen uticaj na ciljeve tehnološkog razvoja ostaje
sekundaran. Ni u jednom parlamentu se ne glasa o primem i razvoju
mikroelektronike, genetskom inţenjeringu i sliĉno. U najboljem
sluĉaju moţe se glasati o njenoj podršci u cilju osiguranja ekonomske
budućnosti (i radnih mesta). Upravo bliska veza izmeĊu odluka o
tehnološkom razvoju i odluka o investiranju prisiljava industrije da iz
konkurentskih razloga tajno kuju svoje planove. To ima za posledicu da
odluke doĊu na stolove politiĉara i javne sfere tek kada su već donete.
Kad se odluke o tehnološkim razvojima jednom donesu pod
plaštom investicionih odluka, one, naravno, znatno dobijaju na svom
znaĉaju i razvijaju ga. One dolaze sada na svet sa prisilom koje
investicije imaju po sebi: moraju da prave novac. Fundamentalne
primedbe ugrozile bi kapital (i, naravno, radna mesta). Onaj ko sada
ukazuje na sporedne efekte šteti preduzećima koja su investirala svoju
budućnost i budućnost svojih radnika u ove planove i time konaĉno
ugroţava i ekonomsku politiku vlade. U ovome leţi dvostruko
ograniĉenje. Prvo, procena sporednih efekata vrši se pod pritiskom
investicionih odluka, koje su donete sa ciljem da se ostvari profit.
Sa druge strane ovo olakšava ĉinjenica da su, sa jedne strane,
posledice ionako teško procenjive, dok sa drage strane drţavne
kontramere zahtevaju dug put i dug period za svoje sprovoĊenje.
Posledica ovoga je tipiĉna situacija: „industrijski proizvedeni problemi
sadašnjice, bazirani na jučerašnjim investicionim odlukama i
prekjučerašnjim tehnološkim inovacijama naići će u najboljem sluĉaju
sutra 11a kontramere koje će eventualno prekosutra biti efikasne" (M.
Janicke, 1979, str. 33). U tom smislu se i politika specijalizira na
legitimisanje posledica koje niti je izazvala niti moţe stvarno da
izbegne. Shodno
modelu podele moći politika ostaje u dvostrukom smislu odgovorna za

odluke koje se donesu u industriji. Pseudopolitiĉka, industrijska
„suverenost" tehnološkog razvoja poseduje samo pozajmljenu
legitimnost. Nju politika neprestano mora da uspostavlja u oĉima javne
sfere koja je postala kritiĉna. Potreba za politiĉkom legitimnošću
odluka koje nisu donete pojaĉava politiĉka i oficijelna odgovornost za
sporedne efekte. Podela rada, dakle, ostavlja industrije sa primarnom
moći odluĉivanja ali bez odgovornosti za sporedne efekte, dok politici
pada u zadatak da demokratski legitimiše odluke koje ona nije donela i
da ih „zabašuri" u pogledu njihovih sporednih posledica.
U isto vreme demonstriranje sporednih efekata (bar u nekoj ranoj
fazi) dolazi u koliziju sa ekonomskim i ekonomsko-po- litiĉkim
interesima, koji su investirani u utrti put tehnološkog razvoja. Što više
rastu sporedne posledice (odnosno senzibilitet javnosti za njih) i što je
veći interes za ekonomski uspon (i zbog masovne nezaposlenosti), to su
sve uţi prostori delovanja za tehnološku politiku, koja zapada u ţrvanj
kritike javnosti i ekonomsko-politiĉkih prioriteta.
Rasterećenje ovde nudi model progresa. „Progres" se moţe
shvatiti kao legitimna društvena promena bez politiĉkodemo- kratske
legitimnosti. Vera u progres zamenjuje glasanje. Šta- više, ona je
zamena za pitanja, neka vrsta dogovora unapred za ciljeve i posledice,
koji ostaju nepoznati i neimenovani. Progres je kao neispisan list
politiĉkog programa od kojeg se zahteva paušalna saglasnost, kao da je
to zemaljski put u nebo. Fundamentalni zahtevi demokratije
naglavaĉke su okrenuti u modelu progresa. Već ĉinjenica da smo u
progresu suoĉeni sa društvenom promenom zahteva retrospelctivno
osvetljavanje. Oficijelno je u pitanju uvek nešto sasvim drugaĉije i
uvek isto: ekonomski prioriteti, konkurencija na svetskom trţištu,
radna mesta. Društvena promena odvija se samo u izmeštenoj formi.
Progres je inverzija racionalnog delovanja kao „procesa racio-
nalizacije". To je kontinuirano menjanje društva u nepoznato, bez
programa i glasanja. Pretpostavljamo da će se stvari dobro odvijati, da
se na kraju ipak sve što smo mi pokrenuli preko nas
362 Ulrih Bek
moţe da okrene u progresivnost. Ali, već pitanja „kuda" i „ĉemu"

imaju u sebi neĉeg jeretiĉkog. Saglasnost bez znanja o „ĉemu" jeste
pretpostavka. Sve ostalo je jeres.
Postaje jasna „kontramoderna" vere u progres. Ona je neka vrsta
sekularne religije moderne. Za nju vaţe sva obeleţja religioznog
verovanja, kao što su vera u nepoznato, neviĊeno, neuhvatljivo ili vera
u neĉiji bolji sud, ne znajući ni put ni „kako". Vera u progres je
samopoverenje moderne u svoju sopstvenu tehnologiju koja je postala
kreativna snaga. Proizvodne snage i oni koji ih razvijaju i upravljaju
njima - nauka i ekonomija - zauzeli su mesto boga i crkve.
Fascinacija koju je supstitut boga, progres, izazvao kod ljudi u
epohi industrijskog društva sve više iznenaĊuje što se bliţe posmatra
njegova i suviše svetovna konstrukcija. Ne-nadleţnosti nauke odgovara
implicitna nadleţnost industrija i puka legitimaciona nadleţnost
politike. „Progres" je društvena promena, institucionalizovana u
poloţaj ne-nadleţnosti. Ali je proizvedena sudbonosnost vere u jedan
apsolutni imperativ, preobra- ţene u progres. „Bezvlašće sporednih
efekata" odgovara drţavnoj politici, koja moţe samo da da blagoslov
donetim odlukama, ekonomiji koja pušta društvene konsekvence u
latentnost sve skupljih faktora, i nauci koja uvodi proces mirne savesti
u pogledu teorijskog podešavanja i ţeljom da ništa ne zna o
konsekvencama. Gde vera u progres postaje tradicija progresa koja
razara modernu kao što ju je stvorila, ne-politika tehnoekonomskog
razvoja pretvara se u subpolitiku koja je obavezna da se legitimiše.
7. Subpolitika industrijske racionalizacije
U funkcionalistiĉkim i neomarksistiĉkim analizama, kao i onim

sociologije organizacija još uvek se misli u kategorijama „izvesnosti"
velike organizacije i hijerarhije, tejlorizma i krize, koje već dugo
podrivaju industrijski razvoji i razvojne mogućnosti u preduzećima. Sa
mogućnostima racionalizacije za
hvaljujući mikroelektromci i drugim informacionim tehnologi - jama,

sa pitanjima zaštite ĉovekove okoline i politizovanjem rizika
neizvesnost se uvukla u katedrale ekonomskih dogmi. Upravo ono što je
još donedavno izgledalo solidno i na šta se pozivalo postaje
nestabilno: vremenske, prostome i pravne standardizacije
dohodovnog rada (o ovome vidi detaljno u Šestom odeljku);
hijerarhija moći velikih organizacija. Mogućnosti racionalizacije ne
drţe se više dosadašnjih šema i odnosa. One prelaze stroge granice
odeljenja, preduzeća i sektora; struktura proizvodnih sektora
elektronski se moţe na drugi naĉin umreţiti; tehniĉki proizvodni
sistemi mogu se menjati nezavisno od struktura ljudskog rada;
predstave o rentabilnosti ponovo oţivljavaju imajući u vidu trţišno
uslovljene zahteve u pogledu fleksibilnosti, ekološkog morala i poli -
tizacije proizvodnih uslova; a novi oblici „fleksibilne specijalizacije"
(Piore i Zabel/Piore und Sabel) efikasna su konkurencija starini
„okeansknn putovanjima" masovne proizvodnje.
Ovaj suficit mogućnosti za promeni! struktura ni u kom sluĉaju
ne mora odmah, odjednom ili u bliskoj budućnosti, da se promeni kao
deo politike preduzeća. A ipak je ova zbrka oko budućeg kursa
ekonomskog razvoja u spletu uticaja ekologije, novih tehnologija i
transformisane politiĉke kulture već danas izmenila situaciju. „U
prosperitetnim pedesetim i šezdesetim bilo je još moguće da se
relativno precizno predvidi razvoj nacionalnih ekonomija. Danas više
nije moguće da se predvidi ĉak ni promena pravca ekonomskih
indikatora iz jednog u drugi mesec. Zbog nesigurnosti u pogledu
promena u nacionalnim ekonomijama nastaje zbrka u izgledima
individualnih prodajnih trţišta. Menadţment nije siguran šta treba
proizvoditi i koje tehnologije treba za to primeniti. On ĉak nije
siguran kako treba raspodeliti autoritet i nadleţnost unutar
preduzeća. Svako ko razgovara sa industrijalcem ili ĉita privrednu
štampu, verovatno će doći do zakljuĉka da mnoga preduzeća, ĉak bez
mešanja drţave, imaju poteškoće sa planiranjem opseţne strategije za
budućnost" (M. J. Piore, C. F. Sabel, 1985, str. 22).
364 Ulrih Bek
Naravno, rizici i nesigurnosti su jedan „kvaziprirodan"

konstitutivni elemenat privrednog delanja. MeĊutim, sadašnja
konfuzija pokazuje nove crte. Ona se „sasvim jasno razlikuje od
svetske ekonomske krize tridesetih godina. Tada su se fašisti,
komunisti i kapitalisti širom sveta trudili da se ugledaju na tehnološki
primer jedne zemlje, Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. Ironija je da u ono
vreme - kada se društvo u celini ĉinilo kao izuzetno lomno i
promenljivo - niko nije bio voljan da posumnja u one iste principe
industrijske organizacije, koji se danas pojavljuju kao krajnje sporni.
Sadašnja zbrka u vezi sa tim koje tehnologije, trţišta i hijerarhije treba
organizovati, vidljiv je znak sloma presudnih, ali slabo shvaćenih
elemenata dobro poznatog sistema ekonomskog razvoja" (isto, str. 22 i
si.).
Domet društvenih promena u preduzećima i industrijama koje
postaju moguće zahvaljujući mikroelelctronici jeste znatan.
Strukturalna nezaposlenost predstavlja jednu veliku opasnost, ali je
ipak samo intenziviranje onoga što odgovara kriterijumima
dosadašnjih kategorija za opaţanje problema. Srednjoroĉno bi isto tako
trebalo da bude vaţno da upotreba mi- krokompjutera i mikroprocesora
falsifikuje tradicionalne organizacijske premise ekonomskog sistema.
Stroţe gledano, mikroelektronika uvodi jedan stupanj tehnološkog
razvoja, koji tehnički osporava mit o tehnološkom determinizmu. Sa
jedne strane, kompjuteri i kontrolni ureĊaji mogu se programirati, što
znaĉi da su funkcionalni za najširi spektar ciljeva, problema i situacija.
Dakle, tehnologija više ne propisuje kako ona u detalje treba da se
koristi; ali, upravo obratno, to moţe i mora da se pohrani u tehnologiju.
Do sada postojeće legitimne mogućnosti za oblikovanje socijalnih
struktura u skladu sa „objektivnim tehniĉkim ograniĉenjima" se
smanjuju ili ĉak obrću. Mora se znati koji se tip socijalne organizacije u
njenim horizontalnim i hijerarhijskim dimenzijama ţeli da bi uopšte
mogle da se koriste mogućnosti umreţavanja za elektronsko
upravljanje i informacione tehnologije. Sa druge strane, mi-
kroelektronika omogućava odvajanje radnih i proizvodnih pro
cesa. To znaĉi da sistem ljudskog rada i sistem tehniĉke proizvodnje

mogu da variraju nezavisno jedan od drugog (up. Zu-
kunftsperspektiven gesellschaftlicher Entwicklung, Kommis-
sionsbericht, 1983, str. 167 i dr.).
U svim dimenzijama i na svim nivoima organizacije moguće su
nove matrice - preko granica odeljenja, preduzeća i sektora. Osnovna
premisa dosadašnjeg industrijskog sistema da je kooperacija prostorno
vezana u jednu „organizacijsku strukturu" koja sluţi tom cilju, gubi
tehniĉku bazu svoje nuţnosti. Ali ovim se, takoreći, zamenjuje
„temelj" na kojem su se bazirale tradicionalne predstave i teorije o
organizaciji. Prostori za organizacijske varijacije, koje se na ovaj naĉin
otvaraju, ne mogu se danas ĉak ni zamisliti. Jedan od razloga je i taj što
se one sigurno neće iscrpsti preko noći. Mi se nalazimo na poĉetku
jedne eksperimentalne faze organizacijskog planiranja, koja ni u kom
sluĉaju ne zaostaje za pritiskom da se isprobaju novi naĉini ţivljenja u
privatnoj sferi. Vaţno je da se pravilno praćene dimenzije. Model
primarne racionalizacije, koji je obe- leţen promenama u kategorijama
radnog mesta, kvalifikacije i tehniĉkog sistema istiskuju refleksivne
racionalizacije drugog stepena, koje su uperene na premise i konstante
dosadašnje promene. Prostore koji nastaju za organizacijsko
uobliĉavanje mogu na odgovarajući naĉin da okruţe tradicionalno
vaţeći vodeći principi industrijskog društva, izmeĊu ostalog, „para-
digma preduzeća", „šemci proizvodnih sektora", prinuda na masovnu
potrošnju.
U diskusiji o socijalnim posledicama mikroelektronike još uvek u
istraţivanju i javnoj sferi preovlaĊuje jedno odreĊeno gledište. Pita se i
istraţuje da li u konaĉnom zbira radna mesta otpadaju ili ne, kako se
menjaju Icvaliftkacije i njihove hijerarhije, da li nastaju nove profesije
a stare postaju suvišne itd. Ljudi razmišljaju u kategorijama starog
dobrog industrijskog društva i uopšte ne mogu da zamisle da se njime
više ne mogu obuhvatiti nastajuće „moguće stvarnosti". Dosta ĉesto
takva istraţivanja izdaju neku vrstu „biltena o prestanku opasnosti":
radna mesta i kvalifikacije menjaće se u oĉekivanim okvirima.
366 Ulrih Bek
Pri tom su kategorije preduzeća i odeljenja, dodeljivanja radnog i

proizvodnog sistema itd. konstantno postavljene u ovom procesu. Ali
specifiĉan potencijal „inteligentne" elektronike za racionalizaciju, koja
tek postepeno postaje vidljiva, upada upravo između ovih rastera, u
kojima misli i istraţuje industrijsko društvo. Suoĉeni smo sa
„racionalizacijama sistema" koje omogućavaju da naizgled
ultrastabilne organizacione granice unutar i između preduzeća,
odeljenja sektora itd. postanu takve da mogu da se oblikuju.
Karakteristika predstojećih talasa racionalizacije jeste i njihov
potencijal za prelaţenje granica i menjanja granica. Na redu su
paradigma preduzeća i njeno stavljanje u sektorsku strukturu: struktura
odeljenja u preduzećima, interakcija kooperacije i tehnike,
koegzistencija radnih organizacija - ne obazirući se na ĉinjenicu da
mogu da se automatizuju ĉitave funkcionalne oblasti (na primer, u
otpremanju ali isto tako u upravi), da mogu da se saţmu u banke
podataka i da se ĉak direktno elektronski poveţu sa potrošaĉima. U
ovome se krije i vaţna mogućnost za politiku preduzeća, da moţe da
menja organizacijsko ustrojstvo pri (isprva) konstantnoj strukturi
radnih mesta. Intra i interorganizacijska struktura moţe, takoreći, da se
menja pod (sada apstraktnijim) krovom preduzeća preko radnih mesta,
zaobilazeći na taj naĉin sindikate (up. u vezi sa ovim Altmann i dr.,
1986).
„Organizacijske konfiguracije", koje mogu da se proizvedu na taj
naĉin, nisu tako „preopterećene ljudima", sastoje se od manjih
elemenata, koji mogu da se meĊusobno kombinuju pod odreĊenim
okolnostima, u razliĉitim vremenima, na potpuno razliĉit naĉin. Svaki
pojedini „organizacioni elemenat" potom eventualno ima svoje
sopstvene veze sa spoljnim svetom i vodi svoju vlastitu „spoljnu
politiku organizacije", specifiĉnu za njegovu funkciju. Dati ciljevi
mogu se slediti, a da se u svemu ne mora unapred konsultovati centrala
- dogod se odreĊeni efekti mogu drţati pod kontrolom (na primer,
profitabilnost, brza adaptiranja na izmenjene trţišne uslove, voĊenje
raĉuna o di- verzifikaciji trţišta). „Vlast", koja je bila organizovana u
velikim industrijskim preduzećima i birokratiji kao komandni
poredak koji je direktno mogao da se socijalno oseti, ovde se u neku

ruku delegira ujedinjenim proizvodnim principima i proizvodnim
efektima. Nastaju sistemi u kojima opaţljivi „vladari" postaju
retkost. Namesto naredbe i poslušnosti dolazi elektronski
kontrolisana „samokoordinacija" „funkcionalnih elemenata" pod
pretpostavljenim i utoliko striktnije sprovodljivim principima
efikasnosti. U ovom smislu će sigurno u dogledno vreme postojat i
„transparentua organizacija " u pogledu kontrole rada i personalne
politike, ali verovatno sa efektom da ovu promenu forme kontrolnih
mehanizama prati horizontalno osamostaljivanje organizacija u odnosima
subordinacije, subsida- cije i kooperacije.
Mikroelektronska metamorfoza kontrolne strukture uĉiniće
upravljanje i monopolizaciju informacionih tokova centralnim
problemom u „industrijama budućnosti". Ne samo da bi tako
zaposleni mogli da postanu „transparentni" za preduzeća (me-
nadţment), nego bi i preduzeća mogla da postanu „transpa- rentna" za
zaposlene i za zamteresovanu sredinu. Onoliko koliko se naruši
lokalizacija proizvodnje, toliko informacija postaje centralno
sredstvo koje omogućava povezanost i koherentnost proizvodne
jedinice. Pitanje ko, kako, na koji naĉin, po kom redosledu dobija
informacije o kome, ĉemu i u koju svrhu time dobija kljuĉni znaĉaj.
Nije teško predvideti da će u budućim raspravama o poslovanju ove
borbe za vlast u pogledu raspodele i koeficijenta raspodele informacionih to kova
postati vaţan izvor sukoba. Ovaj znaĉaj još više se istiĉe ĉinjenicom
da kao rezultat decentralizovanja proizvodnje nakon legalnog
vlasništva diferencira i faktiĉko raspolaganje nad sredstvima za
proizvodnju, a kontrola proizvodnog procesa velikim delom poĉinje
da visi o tankim nitima raspolaganja informacijama i informacionim mreţama.
Ograniĉenja koja i dalje postoje u pogledu koncentracije i
centralizacije mogla bi se oblikovati i organizovati na nov naĉin, uz
pomoć telekomunikacija. Taĉno je da je moderna upućena na
koncentrisanje odluĉivanja i veoma kompleksne mogućnosti
usaglašavanja za izvršavanje svojih zadataka i
368 Ulrih Bek
funkcija. Ali oni ne moraju da se odvijaju u formi dţinovskih

organizacija. Mogu da se delegiraju uz pomoć informacione
tehnologije, obrade u decentralizovanim mreţama podataka, in-
formacija i organizacija i pruţe (polu)automatsldm uslugama u
direktnoj „interaktivnoj saradnji" sa primaocima, kao što je to već
danas sluĉaj kod automatizovanih šaltera u bankama.
Ali tako nastaje potpuno nova vrsta trenda, koji je kontradiktoran
konvencionalnim pojmovima. Koncentraciju poda- tnka i informacija
prati razgradivanje hijerarhijski orgamzo- \anih megabirokratija i
upravnih aparata, baziranih na podeli rada. Centralizacija funkcija i
informacija prepliće se sa debi- rokratizacijom. Postaju moguće
koncentracija nadleţnosti odluĉivanja i decentralizacija radnih
organizacija i usluţnih delatnosti. Neutralan u pogledu udaljenosti,
„srednji" nivo birokratskih organizacija (u upravnom aparatu, u
sektoru usluga, u proizvodnoj sferi) utapa se preko ekrana u „direktnu"
interakciju, koju omogućava informaciona tehnologija. Veliki broj
zadataka socijalne drţave i drţavne uprave - ali takoĊe i sluţbe za
savetovanje kupaca, posredne trgovine i servisa za opravku - mogu se
transformisati u neku vrstu „elektronske samousluge", makar samo u
smislu da elektronskim sredstvima ovaj „haos administracije" u
opredmećenoj formi direktno prenese „puno- letnom graĊaninu". U
svim ovim sluĉajevima osoba koja je ovlašćena za neki rad više nije u
interakciji sa nekim administrativnim sluţbenikom, savetnikom za
kupce itd., već bira ţeljeni tretman, uslugu ili ovlašćenje shodno
proceduri, ĉija pravila moţe sam elektronski da ispita. Moguće je da
ovo opredmećenje podataka preko informacionih tehnologija nije
moguće, smisleno ili socijalno izvodljivo za neke centralne oblasti
usluga. Ali kod jedne široke oblasti rutinskih aktivnosti to nije sluĉaj,
tako da će se već u bliskoj budućnosti veliki deo administrativne i
usluţne rutine odvijati na ovaj naĉin - štedeći troškove za personal.
Dve druge organizacijske premise pokazane su u ovim
poluempirijskini predviĊanjima trenda, poluprojektivnim zakljuĉcima,
zajedno sa paradigmom preduzeća i sektorskom struktu-
rom: sa jedne strane šema proizvodnih sektora, sa druge baziĉna

pretpostavka da mdustrijsko-kapitalistiĉki naĉin proizvodnje
dugoroĉno nuţno mora da prati norme i forme masovne proizvodnje.
Već danas se moţe predvideti da predstojeći procesi racionalizacije
imaju za cilj sektorsku strukturu kao takvu. Ono šta nastaje nije ni
industrijska ni porodiĉna proizvodnja, ni sektor usluga ni informativni
sektor. To je nešto treće, gubljenje ili neutralizovanje granica u
kombinatomim i kooperativnim formama koje prevazilaze sektore, za
ĉije posebnosti i probleme tek treba da razvijemo pojmovni i empirijski
senzibilitet.
Već preko samousluţnih radnji, naroĉito preko automatskih
šaltera banaka i usluga koje se pruţaju preko ekrana (ali isto tako preko
graĊanskih inicijativa, grupa koje se organizuju za pruţanje
samopomoći itd.) vrši se preraspodela posla preko granica proizvodnih
sektora. U isto vreme se radna snaga potrošaĉa mobiliše mimo trţišta
rada i integriše u komercijalno organizovani proizvodni proces. Sa
jedne strane je ovo ukljuĉivanje neplaćenog rada potrošaĉa sigurno deo
raĉunice slobodnog trţišta za smanjenje platnih i proizvodnih troškova.
Sa druge strane na šavovima automatizacije nastaju zone ukrštanja,
koje se ne mogu shvatiti ni kao usluga ni kao samopomoć. Automati
omogućavaju, na primer, bankama da se preko banko- mata plaćeni
šalterski rad delegira komitentima, koji se „namiruju" pristupom u
svoje raĉune u bilo koje vreme. U preraspodelama izmeĊu proizvodnje,
usluga i potrošnje, koje je omogućila tehnologija i koje su društveno
poţeljne, postoji jedan deo rafiniranog samoukidanja trţišta, za šta
ekonomisti, zakleti u principe trţišnog društva, nemaju razumevanja.
Danas se ĉesto govori o „radu na crno", „sivoj ekonomiji" itd. Ali se pri
tom većinom ne shvata da se rad na cmo širi ne samo van nego unutar
trţišno odreĊene industrijske proizvodnje i proizvodnje usluţnog
sektora. Talas automatizacije preko mikroelektronike proizvodi
hibridne forme izmeĊu plaćenog i neplaćenog rada, u kojima se
smanjuje proporcija trţišno odreĊenog rada, a raste proporcija
neplaćenog rada potrošaĉa. Talas automatizacije u sektoru usluga moţe
se shvatiti kao transfer rada iz proizvodnje
370 Ulrih Bek
u potrošnju, od specijaliste do opšte publike, od kompenzacije u

samoparticipaciju.
Kako se povećavaju nesigurnost i rizici, raste interes preduzeća za
fleksibilnost - zahtev koji je, doduše, uvek postojao, ali danas dobij a
kompetitivnu urgentnost s obzirom na proţimanje politiĉke kulture i
tehniĉkog razvoja sa jedne strane i mogućnosti elektronskog
organizovanja rada, razvoja u proizvodnji i trţišnim fluktuacijama sa
druge strane. Organizacione pretpostavke standardizovane masovne
proizvodnje počinju dci se krnje. Ovaj model prvobitne proizvodnje u
industrijskom društvu još uvek zadrţava svoje sfere primenjivanja (na
primer, duge serije gotovih proizvoda u industriji cigareta, tekstila,
sijalica i prehrambenoj industriji), ali ga ipak dopunjuju i potiskuju
novi tipovi hibnda, masovno proizvedenih i m- dividualizovanih
proizvoda, kao što se delom već moţe videti u elektronskoj industriji,
kod odreĊenih automobilskih firmi i u komunikacijama. Sledeći
modularni princip ovde se proizvode i nude razliĉita spajanja, razliĉite
kombinacije. Podešavanje preduzeća na afestandardizaciju trţišta i na
internu proizvodnu diverzifikaciju, kao i prateći zahtevi za brza
organizaciona podešavanja imajući u vidu trţišta koja su zasićena ili
izmenjena zahvaljujući identifikovanju rizika itd., ili se ne mogu ili se
mogu postići veoma teško i uz visoke troškove sa tradicionalno krutom
organizacijom preduzeća. Ovakve vrste promena moraju se sprovoĊiti
uvek od vrha nadole, uz veliki utošak vremena, prema planu i u obliku
naredbi (protiv otpora). MeĊutim, u mobilnim, labavim i fluidnim
organizacionim mreţama ove promenljive adaptacione radnje mogu
se, takoreći, inkorporirati u strukturu. Ali time borba izmeĊu masovne
i zanatske proizvodnje, o kojoj je istorija već rekla svoju završnu reĉ,
poĉinje novu istorijsku rundu. Pobeda masovne proizvodnje,
prezentirana kao veĉna, mogla bi se revidirati novim formama
„fleksibilne specijalizacije" na bazi kompjuterski kon- trolisanih
proizvoda, u malim serijama, uz veliku koliĉinu inovacija (up.
Piore/Sabel, 1985).
Era fabrike, „katedrale industrijskog doba", verovatno nije došla

do kraja, ali je prekinut njen monopol na budućnost. Ove dţinovske
hijerarhijske organizacije, pod diktatima ritma mašina, mogle bi biti
prikladne za proizvodnju uvek istih proizvoda i donošenje uvek istih
odluka u relativno stabilnom industrijskom okruţenju. Ali, one iz
mnogih razloga - upo- trebimo reĉ iz jezika koji je rastao sa ovim
organizacijama - postaju „disfunkcionalne". Više nisu u skladu sa
zahtevima jednog individualizovanog društva, u kome razvoj vlastitog
Ja zahvata i svet rada. Kao „organizacijski kolosi" oni nisu u stanju da
fleksibilno reaguju na samorevolucionarne tehnologije koje se rapidno
menjaju, na proizvodne varijacije i na politi ĉko-lculturno uslovljene
trţišne fluktuacije u javnoj sferi, koja je postala senzibilna na rizike i
razaranja. Masovni proizvodi ovih organizacija više ne zadovoljavaju
prefmjenu potrebu parcijalnih trţišta koja nastavljaju da se cepaju. One
isto tako nisu u stanju da na odgovarajući naĉin koriste veliki
pronalazaĉki dar najmodernijih tehnologija za „individualizaciju"
proizvoda i usluga.
Presudna taĉka jeste da ovo okretanje od „dţinovskih orga-
nizacija" sa njihovim prinudama na standardizaciju, komandnim
porecima itd. nije u koliziji sa osnovnim principima industrijske
proizvodnje - maksimizacijom profita, vlasniĉkim odnosima,
vladajućim interesima - nego ga oni ĉak forsiraju.
Ĉak i kada svi pomenuti „stubovi" industrijskog društva -
paradigma preduzeća, šema proizvodnih sektora, forma masovne
proizvodnje, vremenske, prostorne i pravne standardizacije
dohodovnog rada - ne slabe i ne ukidaju se sve odjednom i u potpunosti,
još uvek ostaje sistemska promena rada i proizvodnje, koja stavlja
prinudnu jedinicu organizacijskih formi ekonomije i kapitalizma u
industrijskom društvu, prividno primenljivu u svakoj budućnosti, u
njegov relativni kontekst kao istorijski prolaznu prelaznu fazu u
trajanju od oko sto godina.
Ovaj razvoj - ako uopšte dode do njega - izazvaće proleće na
„Antarktiku" funkcionalnosocioloških i (neo)marksistiĉkih
372 Ulrih Bek
organizacijskih premisa. Naizgled ĉvrsta oĉekivanja u pogledu

promene industrijskog rada okreću se naglavaĉke:* naravno, ne kao
novo izdanje zakonite evolucije organizacijskih formi sa prividnom
unutarnjom superiornošću na putu ka kapitalistiĉkom privrednom
uspehu, nego kao proizvod borbi i odluka o formama rada,
organizovanja i poslovanja. Da se pri tom uvek, pre svega, radi o moći
u proizvodnji i na trţištu rada, pretpostavkama i pravilima za njeno
upraţnjavanje, jasno je kao na dlanu. Kao rezultat otvaranja prostora za
subpolitiĉko organi- zovanje u toku procesa operativne reorganizacije
politizuje se socijalna struktura preduzeća. Manje u smislu da dolazi do
novog izdanja klasnih borbi, a više u smislu da se moţe oblikovati
prividno „jedan put" industrijske proizvodnje, ţrtvujući svoju
organizacijsku uniformnost, destandardizujući se i plu- ralizujući. U
raspravama izmeĊu menadţmenta, radniĉkog saveta, sindikata i
obiĉnih radnika narednih godina će na dnevnom redu biti odluke o
alternativnim modelima radnih odnosa. Grubo reĉeno, radi se o jednom
koraku u pravcu „demokratskog socijalizma svakodnevnog ţivota" na
bazi konstantnih vlasniĉkih odnosa ili koraku u suprotnom
(autoritarnom - prim. prev.) smeru (pri tom ono što je karakteristiĉno
moţda ĉak leţi u ĉinjenici, da se ove dve mogućnosti više ne iskljuĉuju,
pošto se pojmovi u kojima su formulisane više ne primenjuju). Bitno je
da se od preduzeća do preduzeća, od sektora do sektora mogu
* Ovo se odnosi, na primer, na „funkcionalnu neophodnost" rasparĉanog indu strijskog rada. Kao
što je poznato, ona je našla svog proroka u Tejloru, koji ju je zaogrnuo aurom „nauĉnog upravljanja u
organizacijama". Ĉak su i marksistiĉki kritiĉari tejlorizima duboko ubeĊeni u imanentnu sistemsku
neophodnost ove „filozofije organizacije rada" Oni kritikuju nastajuće obesmišljene, otuĊene forme rada;
meĊutim, oni, što je paradoksalno, u isto vreme brane njihov „realizam" od „naivnog utopizma",
pokušavajući da probiju ovu tejloristiĉku „magiju neophodnosti" i potpuno iscrpu ovde i sada postojeće
prostore za „humanije" organizacije rada. Ili nešto preciznije, marksistički kritičan tejlorizma postali su u
meĊuvremenu i njeni najrezolutnji pobornici. Oni previĊaju, zaslepljeni totalnom probojnom snagom
kapitalizma, da tamo gde još cveta ili ponovo cveta tejlorizam - što je sluĉaj na previše mesta - to ni u kom
sluĉaju ne moţe da se interpretira kao potvrda vladajuće sistemske neophodnosti. Pre će biti da je to izraz
nesalomljive snage menadţerske elite, ĉiji tejloristiĉki monopolski zahtev, koji istorijski zastareva, oni
implicitno pomaţu da se stabilizuje.
propagirati i testirati razliĉiti modeli i politike. Ĉak moţe da dode do

promena modnih tendencija politike rada, u kojima jednom
preovlaĊuje ovaj, drugi put onaj koncept. Ukupno uzevši, tendencija u
pogledu pluralizacije formi ţivota proširuje se na proizvodnu sferu.
Dolazi do pluralizacije miljea i formi rada, u kojima se takmiĉe više
„konzervativne" i „socijalistiĉke" i više „ruralne" i „urbane" varijante.
To znaĉi da operativna aktivnost pada pod do sada nepoznatu
koliĉinu pritiska u pogledu legitimnosti. Ona stiĉe jednu novu politiĉku
i moralnu dimenziju, koja je po svojoj suštini izgledala neprikladna za
ekonomsku aktivnost. Ova moralizacija industrijske proizvodnje, koja
odraţava i zavisnost preduzeća od politiĉke kulture u kojoj ona
proizvode, mogla bi da postane jedan od najinteresantnijih razvoja
narednih godina. Ona se ne bazira samo na jednom eksternom
moralnom pritisku, nego i na intenzitetu i efikasnosti sa kojima se u
meĊuvremenu orgamzuju suprotni interesi (takoĊe interesi društvenih
pokreta), na umešnosti prezentovanja svojih interesa i gledišta javnosti
koja postaje senzibilnija, na trţišnom znaĉaju definisanja rizika i na
meĊusobnoj konkurenciji preduzeća, gde problemi legitimnosti jedne
strane postaju prednosti druge strane. Na izvestan naĉin javnost stiĉe
uticaj na preduzeća u toku „zatezanja zavrtnja legitimnosti".
Organizacijska moć preduzeća time se ne ukida, ali joj se oduzima
njena „apriorna" objektivnost, neophodnost i karakteristika opšte
korisnosti. Ukratko, ona postaje sufipolitika.
Ovaj razvoj je ono što mora da se shvati. Tehnoekonomska
aktivnost ostaje zaštićena od zahteva za demokratskim legi- timisanjem
zahvaljujući svom vlastitom ustrojstvu. Ali u isto vreme ona gubi svoj
karakter ne-politike. Ona nije ni politika ni ne-politika, nego nešto treće
- ekonomski voĊena aktivnost radi postizanja interesa, koja je sa jedne
strane nestajanjem latentnosti rizika oĉigledno dostigla domet
menjanja društva, a sa druge izgubila fasade svoje objektivne
neophodnosti u pluralizmu svojih odluka i revizija odluka. Svuda
iskrsavaju riskantne posledice i druga moguća stanja. U istoj meri se
374 Ulrih Bek
pojavljuje jednostrani interesni odnos operativnih analiza. Gde god je

moguće više odluka sa sasvim različitim implikacijama za različite
pogoĊene strane ili za opštu publiku, poslovna aktivnost u svim svojim
pojedinostima (do tehniĉkih proizvodnih detalja i metoda
obraĉunavanja troškova) postaje u principu sposobna za javnu optuţbu
i time obavezna u pogledu legitimnosti. I poslovna aktivnost stoga
postaje diskurzivna - ili trpi gubitke na trţištu. Nije samo pakovanje,
nego su i argumenti od sada deo osnovnih pretpostavki za
samopotvrĊivanje na trţištu. Moţe se ĉak reći da je optimizam Adama
Smita, kako se u trţišno zavisnom delanju vlastiti interes i opšte dobro
eo ipso poklapaju, proizvoĊenjem rizika i dostupnošću odluka u
pogledu oblikovanja proizvodnje istorijski skinut s dnevnog reda.
Ovde se odraţavaju i pomenute promene u politiĉkoj kulturi. Uticajem
razliĉitih centara subpolitike - medijska javnost, graĊanske inicijative,
novi društveni pokreti, kritiĉki inţenjeri i sudije - operativne odluke i
proizvodne metode mogu se munjevito javno optuţiti i prisiliti pod
biĉem trţišnih gubitaka na davanje «e-ekonomske diskurzivne
legitimnosti njihovim merama.
Iako se ovo danas još ne javlja ili tek poĉinje da se javlja (na
primer, u raspravama sa hemijskom industrijom, koja se u
meĊuvremenu oseća prisiljenom da, jako ulepšavajući stvari, odgovori
na javne optuţbe), u tome se još jednom reflektuje masovna
nezaposlenost, oslobaĊanja i trţišne šanse, ukoliko se ponude
korporacijama. U tom pogledu efekat alternativne politiĉke kulture na
tehnoekonomske procese odluĉivanja u preduzećima ostaje skriven u
apstraktnom primatu ekonomskog uspona.
8. Rezime i perspektiva: scenariji moguće budućnosti
Moderna religija progresa, ma kako bila kontradiktorna, imala je

svoju epohu i još uvek postoji u onim oblastima gde njena obećanja
nailaze na uslove koji spreĉavaju njihovo
ispunjenje. To su bili i jesu evidentna materijalna beda, nedovoljno

razvijene proizvodne snage, klasnouslovljene nejednakosti koje
determinišu politiĉke rasprave. Krajem sedamdesetih dva istorijska
razvoja okonĉala su ovu epohu. Dok politika izgradnjom socijalne
drţave nailazi na imanentne granice i protivureĉnosti i gubi svoj
utopijski impetus, akumuliraju se mogućnosti za društvene promene
zajedniĉkim delovanjem istraţivanja, tehnologije i ekonomije. Na taj
način, sa institucionalnom stabilnošću t neizmenjenim nadleţnostima
organizaciona moć seli se iz domena politike u domen subpolitike. U
savrememm diskusijama više se ne oĉekuje da „alternativno društvo"
dode preko parlamentarnih debata o novim zakonima, nego preko
primene mikroelektronike, genetskog inţenjeringa i informacionih
medija.
Politiĉke utopije ustupile su mesto spekulacijama o sporednim
efektima. Shodno tome, utopije su se okrenule u negativno.
Oblikovanje budućnosti odvija se indirektno i neprepoznatljivo u
istraţivaĉkim laboratorij ama i upravnim telima, a ne u parlamentu ili u
politiĉkim partijama. Svi ostali - ĉak najkompetentniji i
najinformisaniji ljudi u politici i nauci - ţive manje ili više od mrvica
informacija koje padaju sa stolova za planiranje tehnološke subpolitike.
Istraţivaĉke laboratorije i menadţmenti preduzeća u industrijama
budućnosti postali su „revolucionarne ćelije" u ruhu normalnosti. Ovde
se implementiraju strukture jednog novog društva u pogledu krajnjih
ciljeva progresa u znanju i ekonomske rentabilnosti, bez programa,
izvan parlamentarnog sistema, ne u opoziciji prema njemu, ali
ignorišući ga.
Ova situacija preti da se pretvori u grotesku: ne-politika poĉinje da
preuzima vodeću ulogu politike. Politika postaje javno fmansirana
agencija za reklamiranje sunĉanih strana jednog razvoja koji ne
poznaje i koji je lišen njenog aktivnog uticaja. Opšte neznanje o ovom
razvoju prevazilazi samo prinudnost kojom prodire. Izraţavajući
gestovima oĉuvanje statusa quo, politiĉari promovišu transformaciju u
alternativno društvo, o kome verovatno nemaju pojma, ali u isto vreme
376 Ulrih Bek
„antilculturno agitovanje" optuţuju za sistematski podsticane strahove

od budućnosti. Poslovni ljudi i nauĉnici, koji se u svom svakodnevnom
poslu bave planovima za revolucionarno rušenje dosadašnjeg
društvenog poretka, tvrde, sa nevinim izrazom objektivnosti, da nisu
nadleţni ni za jedno pitanje o kome se odluĉuje u ovim planovima. Ali
nisu samo ljudi oni koji gube kredibilitet, nego i struktura uloga u koju
su zatoĉeni. Tamo gde sporedni efekti poprimaju razmeru i forme jedne
epohalne društvene promene, ispoljava se prirodnost modela progresa
sa svim svojim pretećim karakterom. Zahuktava se podela moći u
samom procesu modernizacije. Nastaju sive zone politiĉkog
uobliĉavanja budućnosti, koje će u zakljuĉku biti skicirane u tri
varijante (koje se ni u kom sluĉaju ne iskljuĉuju). Prva je vraćanje u
industrijsko društvo („reindustrijalizacija"); druga je demokratizacija
tehnološke transformacije, a treća „diferencijalna politika".
Vraćanje u industrijsko društvo
Ovu opciju - i to suprotno od partij sko-politiĉkih pro-

tivureĉnosti - sledi u razliĉitim varijantama preteţna većina u politici,
nauci i javnoj sferi. U stvari se za nju moţe navesti niz ĉvrstih razloga.
Na prvom mestu njen realizam koji sa jedne strane veruje da je izvukao
pouke iz proteklih dvesta godina kritike progresa i civilizacije, dok se
sa druge bazira na procent izuzetno jakih trţišnih prisila i ekonomskih
odnosa. Diskutovati ili ĉak raditi protiv njih - po ovoj proceni -
pretpostavlja veliko neznanje ili mazohistiĉke karakterne crte. Prema
ovom gledištu mi se danas bavimo samo oţivljavanjem
„antimodernistiĉkih" pokreta i argumenata, koji su uvek kao senka
pratili industrijski razvoj - a da u principu nisu bili sposobni da spreĉe
njegov „progres". U isto vreme, ekonomske nuţnosti - masovna ne-
zaposlenost, meĊunarodna konkurencija - drastiĉno suţavaju svaki
prostor za politiĉko manevrisanje. Odatle sledi da će se stvari odvijati
ionako na isti naĉin (uz izvesne „ekološke
korekture"), kao što izgleda da potvrĊuje znanje o "post-hi- stoire", o

neizbeţnosti razvojnog puta industrijskog društva. Ĉak rasterećenje,
koje je oslanjanje na „progres" uvek nudilo, govori u prilog ovoj opciji.
Na pitanje „šta treba da radimo?", koje svaka generacija nanovo
postavlja, odgovara se verom u progres: isto što i do sada, samo više,
brţe, mnogobrojnije. Stoga mnogo toga govori u prilog ĉinjenici da se u
ovom scenariju bavimo mogućom budućnošću.
Scenano koji determiniše delanje i mišljenje je jasan. To je reprint
iskustava industrijskog društva od XIX veka, projektovan na društvo
XXI veka. Prema ovom reprintu rizici koje proizvodi industrijalizacija
stvarno ne predstavljaju novu opasnost. Oni su bili i jesu samostvorena
iskušenja sutrašnjice; om mobilišu nove nauĉne i tehnološke kreativne
snage i na taj naĉin predstavljaju preĉage na lestvicama progresa.
Mnogi ljudi u tom smislu naslućuju trţišne mogućnosti koje se ovde
otvaraju i verujući u staru logiku odguraju opasnosti sadašnjosti u
status koji će se tehniĉki savladati u budućnosti. Pri tom pogrešno
shvataju dve stvari: prvo, karakter industrijskog društva kao jednog
polumodernog društva i drugo, da kategorije u kojima oni misle -
modernizacija tradicije - i one u kojima ţivimo - modernizacija
industrijskog društva - pripadaju dvama razliĉitim vekovima u kojima
se svet promenio kao nikada do tada. Drugim reĉima, oni previĊaju da
u modernizaciji - tj. pretpostavljenoj konstantnosti inovacija - naizgled
isto moţe u svom kontinuitetu da znaĉi i proizvodi nešto sasvim
razliĉito. Ovo ćemo prvo pokazati na prisilama kontradiktornih
konsekvenci u koje vodi naizgled po sebi razumljivo „nastaviti da se
radi kao do sada".
Privredno-politiĉki prioriteti nalaze se u prvom planu. Njihov
imperativ širi se na sve ostale teme i probleme, ĉak i tamo gde je zbog
politike zapošljavanja privrednom usponu data vodeća uloga. Sada
ovaj osnovni interes izgleda da prisiljava na ĉvrsto povezivanje sa
donetim investicionim odlukama sa kojima se pokreće i odrţava
tehnološki a time i društveni razvoj, bez mogućnosti da se odluĉuje i
bez znanja
378 Ulrih Bek
zašto se sve tako odvija i kuda to vodi. Tako su postavljene dve

skretnice. U oblastima tehnološke subpolitike akumulira se potencijal
moći za rušenje društvenih odnosa, koji je Marks svojevremeno
namenio proletarijatu - samo što on moţe da se koristi pod zaštitom
drţavnog poretka moći (i pod kritiĉkim pogledom alternativne moći
sindikata i uznemirene javnosti). Sa druge strane, politika se tiska u
ulogu legitimnog zaštitnika eksternih odluka koje iz osnova menjaju
dmštvo.
Sasecanje na puko legitimisanje još je veće u uslovima masovne
nezaposlenosti. Što ekonomska politika izrazitije odreĊuje kurs i što
jasnije to dobija na znaĉaju savlaĊivanjem masovne nezaposlenosti, to
su veće dispozicione mogućnosti preduzeća a manji prostor za
delovanje vlade u tehnološkoj politici. Posledica je da politika dospeva
na klizav teren samo- razvlašćivanja. U isto vreme zaoštravaju se njene
imanentne protivureĉnosti. Ona se ĉak u punom sjaju svojih
demokratskih moći ograniĉava na ulogu zagovaraĉa razvoja, ĉiju
zvaniĉnu tendenciju ka eufemizmu već dovodi u pitanje neosporna
elementarna snaga kojom ona izbija u društvu. U ponašanju prema
rizicima, javno zagovaranje neĉega što uopšte ne moţe da se zna ĉesto
postaje sporno i pretvara se u ugroţavanje saglasnosti biraĉa. Rizici
spadaju u nadleţnost drţavnih aktivnosti, a to bi, ukoliko bi se
primenilo, zahtevalo sa drage strane mtervemsanja u odnose nastajanja
industrijske proizvodnje - intervemsanja kojih se ĉovek oslobodio
upravo samim ekonomskopolitiĉkim podešavanjem na isti nivo.
Shodno tome, jedna odluka doneta unapred determiniše drugu, tako da
rizici koji stvarno postoje ne bi trebalo da postoje. U istoj meri u kojoj u
javnosti raste senzibilitet za rizike javlja se politiĉka potreba za
istraţivanjem koje minimizuje rizike. Ono treba da nauĉno osigura
legitimnu namesniĉku ulogu politike. MeĊutim, tamo gde rizici proĊu
društveni proces priznavanja (na primer, „umiranje šuma"), a apel za
politiĉki odgovornu pomoć stekne znaĉaj koji moţe da bude presudan
za izbore, otvoreno se ispoljava samopropisana nemoć politike. Ona
konstantno samu sebe spreĉava da kreira politiĉku pomoć.
„Tamo-amo" kod
uvoĊenja automobila sa katalizatorom, ograniĉenja brzine na

autoputevima, donošenje zakona o suzbijanju štetnih i otrovnih
materija u namirnicama, vazduhu i vodi pruţaju veliki broj ilu-
strativnih primera.
Pri tom ovaj „tok stvari" ni u kom sluĉaju nije tako neizmenljiv
kao što se to još uvek neosnovano tvrdi. Alternativa nije ni u
antagonizmu koji je dominirao u ovom i prošlom veku izmeĊu
kapitalizma i socijalizma. Ono što je presudno je mnogo više
ĉinjenica da se oba aspekta - i opasnosti i šanse - pogrešno razumeju u
prelasku u riziĉno društvo. „Pragreška" strategije reindustrijalizacije,
koja pokušava da XIX vek produţi u XXI, leţi u ĉinjenici da
antagonizam izmeĊu industrijskog društva i moderne ostaje neotkriven.
Nenarušivo izjednaĉavanje razvojnih uslova modeme u XIX veku,
koji su sakupljeni u projektu industrijskog društva, razvojnim
programom moderne prikriva pogled na dve stvari: prvo, da se u
centralnim oblastima projekat industrijskog društva svodi na
prepolovljenje moderne i drugo, da oslanjanje na iskustva i maksime
modeme nude kontinuitet / šansu da se prevaziĊu restrikcije
industrijskog društva. To konkretno znaĉi da su se u navali ţena na
trţište rada, u demistifikovanju nauĉne racionalnosti, u gubljenju
vere u progres, u vanparlamentarnim promenama politiĉke kulture
potvrdili zahtevi modeme protiv njihovog prepolovljenja ĉak u onim
oblastima gde još nisu na vidiku novi podnošljivi in-
stitucionalizovani odgovori, ĉak potencijal opasnosti koji moderna u
meĊuvremenu sistematski oslobaĊa kao industrijsko društvo, bez
ikakve predostroţnosti i u suprotnosti sa zahtevom za racionalnost,
pod koji sama potpada, mogao bi da predstavlja iskušenje kreativne
fantazije i ljudskog potencijala za oblikovanje sveta, ako bi se ovo
kao takvo konaĉno uzelo za ozbiljno i ako se uveţbano lakoumno
ponašanje industrijskog društva više ne bi prenosilo na uslove koji bi
dopuštali politiku zabadanja glave u pesak.
Ova pogrešna istorijska procena situacija i razvojnih tendencija
sada se i detaljno ispoljava. Moguće je d a j e u epohi industrijskog
društva prethodno pomenute „ĉvrsto povezivanje"
380 Ulrih Bek
privrede i politike bilo moguće i neophodno. U uslovima riziĉnog

društva tako raditi znaĉi brkati tablicu mnoţenja sa polinomnom
jednaĉinom. Strukturalna diferencijacija situacija suprotno od
institucionalnih granica privrede i politike isto se tako neće videti kao
ni različiti interesi posebnih sektora i grupa. Tako, na primer, nema
govora o nekakvoj jednoobraznosti ekonomskih interesa u pogledu
defmisanja rizika. Naprotiv, tumaĉenja rizika unose razdor u
ekonomski tabor. Uvek postoje gubitnici i dobitnici u pogledu rizika.
Ali to znaĉi da definicije rizika ne otimaju već omogućavaju
upraţnjavanje politiĉke moći. One su u neku ruku izuzetno efikasan
instrument za upravljanje i selegiranje ekonomskih razvoja. U tom
pogledu je taĉna statistiĉki dovoljno potkrepljena procena da su
percepcije rizika samo selektivno kontradiktorne ekonomskim
interesima, tako da, na primer, jedna ekološka alternativa ne mora da
doţivi brodolom zbog svojih visokih troškova.
Na istoj liniji je podela situacija koje izazivaju rizike izmeĊu
ekonomskih interesa i politike. Kao sporedni efekti rizici spadaju u
domen politike, a ne u domen odgovornosti ekonomije. To znaĉi da
ekonomija nije nadleţna za nešto što izaziva, a politika je nadleţna za
nešto nad ĉim nema kontrolu. Dogod to tako ostane, ostaće i sporedni
efekti. To ide na strukturalnu štetu politike, koja ne samo da ima
neprilike (sa javnošću, troškovima zdravstvenog osiguranja itd.), nego
se i stalno ĉini odgovornom za nešto što je sve teţe osporiti, ali ĉije
prouzrokovanje i menjanje leţi van radijusa njenog direktnog uticaja.
Ovaj krug samorazvlašćivanja i gubljenja kredibiliteta moţe se,
meĊutim, prekinuti. Kljuĉ leţi u odgovornosti za same sporedne efekte.
Alternativno politiĉko delovanje stiĉe uticaj paralelno sa otkrivanjem i
opaţanjem potencijala rizika. Definicije rizika aktiviraju odgovornosti
i shodno društvenoj konstrukciji stvaraju zone nelegitimnih sistemskih
uslova, koji zahtevaju promenu u interesu svih. Dakle, oni ne parališu
politiĉko delovanje i ne moraju po svaku cenu da se prikrivaju od
sistematski uznemirene javnosti uz pomoć nauke koja je ili šlepa ili se
eksterno kontroliše. Naprotiv, one otvaraju nove
politiĉke opcije koje se mogu koristiti za povraćaj i jaĉanje

demokratskog parlamentarnog uticaja.
Obratno, osporavanje rizika ne eliminiše rizike. Naprotiv, ono što
se smatra politikom stabilizacije moţe se veoma brzo preokrenuti u
opštu destabilizaciju. Sami prikriveni rizici mogu se odjednom
pretvoriti u socijalne riziĉne situacije takvih razmera da je
prosto-naprosto nezamislivo kako bi se lakoumnošću industrijskog
društva moglo njima upravljati, ne samo tehnološko- nauĉno nego i
politiĉki. Senzibilitet za odgovarajuću akciju koji je porastao kada su
internalizovana demokratska prava, ne moţe se trajnije zadovoljiti
demonstriranjem politiĉke nedelo- tvornosti i kozmetiĉkih,
simboliĉnih operacija. Istovremeno rastu nesigurnosti u svim oblastima
društvenog ţivota: u profesiji, porodici, odnosima polova, braku itd.
„šok budućnosti" (To- fler/Toffler) pogaĊa dmštvo koje na njega nije
pripremljeno, već je podešeno na minimiziranje problema. Pod
uticajem ovog šoka mogu rapidno da rastu apatija i politiĉki cinizam u
populaciji i da se brzo širi već postojeći jaz izmeĊu socijalne strukture
i politike ili politiĉkih partija i biraĉa. Moţda će odbijanje politike onda
sve više i više pogaĊati ne samo pojedinaĉne reprezentante i partije,
nego ukupan sistem pravila demokratije. Ponovo bi oţivela stara
koalicija nesigurnosti i radikalizma. Traţenje političkog rukovodstva
ponovo bi zloslutno zazvuĉalo. Ţudnja za „ĉvrstom rukom" bi rasla u
onoj meri u kojoj ljudi vide svet koji se oko njih ljulja. Glad za redom i
pouzdanošću oţiveo bi duhove prošlosti. Sporedni efekti politike koja
ignoriše sporedne efekte pretili bi da je preobrate u njenu suprotnost.
Na kraju ne bi trebalo iskljuĉivati mogućnost da prošlost (Nemaĉke -
prim. prev,), koja još nije apsorbovana, moţe da postane moguća
razvojna opcija za budućnost, makar u drugim formama.
Demokratizacija tehnoekonomskog razvoja
U ovom modelu razvoja vrši se nadovezivanje na tradiciju

moderne koja teţi širenju stepena samoodreĊenja. Polazna taĉka
382 Ulrih Bek
je pretpostavka da su u inovativnom procesu industrijskog društva

institucionalno prepolovljene mogućnosti demokratskog
samoodreĊenja. Na poĉetku su iskljuĉene tehnoekonomske inovacije
kao pokretaĉ permanentne društvene promene od mogućnosti
samoodluĉivanja, kontrolisanja i pruţanja otpora. Stoga su u nacrtu
inovacionog procesa ugraĊene mnogobrojne protivureĉnosti, koje se
danas otvaraju. Modernizacija se smatra „racionalizacijom", mada se
ovde nešto dogaĊa sa sistemom što izmiĉe našem svesnom znanju i
kontroli. Sa jedne strane industrijsko društvo moţe da se zamisli samo
kao demokratija, dok je sa druge strane u njemu uvek sadrţana
mogućnost da se iz neznanja koje ga pokreće okrene u suprotnost svoga
pretpostavljenog prava na prosvećivanje i progres. U onom stepenu u
kome je ovo opasnost, verovanje i neverovanje u progresivnost
zahuktalog pokreta ponovo dolaze u suprotnost sa društvenom formom
koja je više nego bilo koja druga uĉinila da znanje i sposobnost da se
ono stekne postanu baza njenog razvoja. Doktrinarni sukobi, a sa njima
i prateće tendencije optuţivanja za jeres i podizanje novih lomaĉa
determinišu društveni razvoj, koji se nekada oslanjao na racionalno
rešenje sukoba. Nauka, koja je dobrim delom sve ovo pokrenula,
razrešila se posledica i našla pribeţište u odlukama, u koje moderna
ionako sve transformiše. Stoga se ovde radi o tome - tako zakljuĉujemo
- da se ova baza odluĉivanja uĉini dostupnom javnosti, i to po
pravilima koja su za to predviĊena u priruĉniku za modernu:
demokratizaciji. Isprobani instrumenti politiĉkog sistema treba da se
prošire na uslove van politiĉkog sistema. Mnoge varijante su zamislive
i o njima se diskutuje. Paleta predloga seţe od parlamentarnih kontrola
tehnoloških razvoja preduzeća, sopstvenih „parlamenata
modernizacije", u kojima bi interdisciplinarne grupe eksperata
prostudirale, procenile i odobrile planove, sve do ukljuĉivanja grupa
graĊana u tehnološka planiranja i procese odluĉivanja u istraţivaĉkoj
politici.
Osnovna misao se kreće u ovom pravcu: pomoćne i alternativne
vlade tehnoekonomske subpolitike - ekonomija i istraţivanje - trebalo
bi da se podvedu pod parlamentarnu
Rizično dmštvo
odgovornost. Ako već funkcionišu kao pomoćna preko slobode

investiranja i istraţivanja, onda ih bar treba naterati da se opravdaju
pred demokratskim institucijama za osnovne odluke „procesa
racionalizacije" Ali upravo u ovom prostom transferu lociran je i
kardinalni problem ovog kognitivnog i politiĉkog prilaza. U svojoj
recepturi on se i dalje odnosi na epohu industrijskog društva, makar i
preko suprotnog zahteva za strategiju reindustrijalizacije.
„Demokratizacija", onako kako je shvaćena u XIX. velcu,
pretpostavlja centralizaciju, birokratizaciju itd. i stoga se vezuje za
uslove koji su istorijski delom pre- vaziĊeni delom postali sporni.
Pri tom su ciljevi, koji treba da se dosegnu demokratizacijom,
jasni: treba prekinuti sa praksom javnih politiĉkih diskusija tek nakon
donošenja odluka u pogledu istraţivanja i investiranja. Zahtev glasi:
posledice i prostori za delovanje mi- kroelektronilce, genetskog
inţenjeringa itd. jesu nadleţnost parlamenta pre nego što se donesu
fundamentalne odluke o njihovoj primeni. Lako se mogu predvideti
posledice jednog takvog razvoja: birokratsko-parlamentarne prepreke
za racionalizaciju preduzeća i nauĉno istraţivanje.
MeĊutim, to je samo jedna varijanta ovog modela budućnosti.
Drugoj varijanti kao uzor sluţi ekspanzija socijalne drţave.
Argumentuje se - grubo reĉeno - analogno riziku si- romašva XIX i
prve polovine XX veka. Rizici siromaštva i tehnološki rizici jesu
sporedni efekti procesa industrijalizacije u razliĉitim istorijslcim
fazama njegovog razvoja. Oba tipa rizika industrijalizacije imaju -
vremenski izmeštem - sliĉnu politiĉku karijeru, tako da je moguće uĉiti
iz iskustava u politiĉkom i institucionalnom tretmanu siromaštva kako
tretirati tehnološke rizike. Politiĉko-istorijslca karijera rizika
siromaštva - grĉevito poricanje, borba za opaţanje i priznavanje rizika,
politiĉke i pravne lconselcvence ekspanzije socijalne drţave - izgleda
da se ponavlja u sluĉaju globalnih riziĉnih situacija na novom nivou i u
novoj oblasti. Upravo kako pokazuje ekspanzija socijalne drţave u
zapadnoj Evropi u ovom velcu, negiranje nije jedina opcija u pogledu
industrijski proizvedenih riziĉnih situacija.
384 Ulrih Bek
One se mogu pretvoriti i u ekspanziju mogućnosti za politiĉko

delovanje i demokratska prava na zaštito.
Predstavnici ovog razvoja imaju na umu jednu ekološku varijantu
socijalne drţave. Ona ĉak moţe da pruţi odgovore na dva
fundamentalna problema, uništavanje prirode i masovnu
nezaposlenost. Kreiraće se odgovarajuće pravne regulative i politiĉke
institucije po uzorima zakona i institucija socijalne drţave. Trebalo bi
stvoriti odgovarajuće organe i dati im odgo- vnrajuće nadleţnosti u
cilju efikasnog ukidanja eksploatacije p. irode. Analogno socijalnom
osiguranju mogao bi se ustanoviti sistem osiguranja od oštećenja
zdravlja usled zagaĊenja ĉovekove okoline i ţivotnih namirnica. Za to
bi, naravno, bilo neophodno da se promene vaţeće pravne osnove tako
da se oštećeni više ne opterećuje ionako teško izvodljivim kauzalnim
dokazom.
Ograniĉenja i kolateralni problemi intervemsanja socijalne drţave
koji su se u meĊuvremenu pojavili ne moraju nuţno da vaţe i za širenje
ekologije. I ovde će biti otpora privatnih investitora. U sluĉaju zaštite
socijalne drţave one se zasnivaju na sve većim troškovima za bruto
dohodak i sporednim troškovima dohotka. Sliĉna paušalna
opterećenja, koja pogaĊaju sva preduzeća ne postoje, meĊutim, u
inicijativama tehnološke politike. I ona se kod nekih registruju kao
troškovi, a kod drugih otvaraju nova trţišta. Troškovi i šanse za
ekspanziju, moţe se reći, nejednako se raspodeljuju izmeĊu sektora i
preduzeća. U isto vreme odatle proizlaze mogućnosti za uspostavljanje
odgovarajuće ekološki orijentisane politike. Interesni blok ekonomije
raspada se pod uticaj em selektivnosti rizika. Mogu se stvarati koalicije
koje sada sa svoje strane pomaţu politici da unese anonimnu kreativnu
snagu progresa u oblast politiĉkodemo- kratskog delovanja. Svuda gde
otrovne materije ugroţavaju ţivot ljudi i prirodu, gde mere
racionalizacije ugroţavaju osnove tradicionalnog zajedniĉkog ţivota i
rada, sistematski se proizvode oĉekivanja od politike, koja se mogu
pretvoriti u širenje politiĉko-demokratskih inicijativa. Opasnosti
takvog jednog ekološki orijentisanog drţavnog mtervencionizma
mogu se
izvesti i iz paralela prema socijalnoj drţavi: naučna autoritarnost i

ekscesivna birokrati]a.
Pored toga, ovaj naĉin mišljenja bazira se na jednoj grešci koja
karakteriše i projekat reindustrijalizacije: polazi se od toga da moderna
uprkos svim svojim reprodukcijama i nepreglednostima ima ili, pak,
treba da ima jedan centar politiĉkog upravljanja. Konci tog centra -
tako se ovde argumentuje - trebalo bi da se stelcnu u politiĉkom
sistemu i njegovim centralnim organima. Sve što se odvija suprotno
tome smatra se i vrednuje kao neuspeh politike, demokratije itd. Sa
jedne strane se prihvata da modernizacija znaĉi autonomiju,
diferencijaciju, individualizaciju. Sa druge strane se „rešenje"
parcijalnih procesa, koji se tamo razlaţu, traţi u recentralizaciji u
politiĉkom sistemu, prema modelu parlamentarne demokratije. Pri tom
se ne iskljuĉuju samo naliĉja birokratskog centralizma i interven-
cionizma, koja su u meĊuvremenu postala dovoljno jasna. Ĉak se pre
toga ignoriše osnovna ĉinjenica da moderno društvo nema centar
upravljanja. Naravno da će se pitati kako spreĉiti da tendencije
autonomizacije budu ili postanu veće od moguće samokoordinacije
parcijalnih sistema i jedinica sistema. Ali ovo pitanje ne srne da nas
zavara o realnosti nemanja centra upravljanja u modemi. Nije
neophodno da se osamostaljivanja, proizvedena u procesu
modernizacije bez alternative odvedu u jednosmemu ulicu anomije.
Zamislive su i nove forme meĊusobne kontrole koje izbegavaju
parlamentarni centralizam a ipak stvaraju poredivu lcompulzivnu
opravdanost. Modeli za ovo mogu se naći u razvoju politiĉke kulture u
Saveznoj Republici Nemaĉkoj u protekle dve decenije: medijska
javnost, graĊanske inicijative, protesni pokreti itd. Oni gube svoj
smisao dogod se odnose na premise institucionalnog centra politike.
Tada izgledaju nepodesni, nedovoljni, nestabilni ili ĉak na granici
vanparlamentamog legaliteta. Ali ako se osnovna ĉinjenica stavi u
centar analize, obezgraničenje politike, onda se otvara znaĉenje ovih
fenomena kao formi eksperimentalne demokratije, koje u pozadini
ustanovljenih osnovnih prava i diferencirane subpolitike isprobavaju
nove forme direktnog uĉe
386 Ulrih Bek
stvovanja u odluĉivanju i podeljene kontrole iza fikcija centra-

lizovanog upravljanja i progresa.
Diferencijalna politika
Polazište za ovu skicu budućnosti jeste obezgraničenje politike, tj.

spektra osnovne politike, sekundarne politike, subpolitike i
alternativne politike, koji je nastao u uslovima razvijene demokratije u
izdiferenciranom društvu. Procena glasi: nepostojanje politiĉkog
centra više se ne moţe osujetiti ĉak ni zahtevom za demokratizaciju.
Politika se u jednom određenom smislu generalizovala i tako postala „bez
centra". Ali, nepo- vrativost ovog prelaza egzekutivne politike u jedan
politički proces koji je jednovremeno izgubio svoju osobenost, svoju
suprotnost, svoj pojam i svoj naĉin delovanja nije samo povod zz
tugovanje. U njemu se najavljuje jedna druga epoha modernizacije, koja se
ovde oznaĉava pojmom „refleksivnosti". Dedi- ferencijacija (riziĉni
konflikti i riziĉne kooperacije, moralizacija proizvodnje,
diferencijacija subpolitike) podrivaju i stavljaju van snage „zakon"
funkcionalne diferencijacije. U ovoj drugo- stepenoj racionalizaciji
principi centralizacije i birokratizacije i sa njima povezana okoštalost
socijalnih struktura dolaze u konflikt sa principima fleksibilnosti. Principi
fleksibilnosti dobijaju sve veći prioritet u riziĉnim i nesigurnim
situacijama, ali u isto vreme pretpostavljaju nove, danas još
nesagledive forme „eksterno kontrolisane samokoordincicije" subsistema i
decentralizovanih jedinica delovanja.
Polazne taĉke za jednu strukturalnu demokratizaciju koja je mnogo
podesnija za upravljanje krije se u istorijskoj promeni. Strukturalna
demokratizacija imala je svoje poĉetke u principu podele vlasti (i u tom
smislu ona je već sadrţana u modelu industrijskog društva) i dalje se
širila, izmeĊu ostalog, kroz slobodu štampe. Barem danas je postalo
jasno daje i ekonomski sistem oblast u kojoj se ne proizvode samo
napreci kao neviĊene sporedne posledice vlastitog interesa i tehniĉkih
prisila,
nego se vodi ĉvrsta (sub)politika u smislu društvene promene koja

moţe da bude i drugaĉija. Odjednom se pod pritiskom javnosti
smanjuje „tehnoekonomska neophodnost" emisija otrovnih materija u
jednu od više odluka. Istorijski svesna osoba slutila je da odnosi unutar
zidina privatne sfere ne moraju uvek da se odvijaju u tradicionalnim
matricama braka i porodice, uloge ţene i muškarca, ali je tek
detradicionalizacijom dobila znanje o tome ili, štaviše, odluku za to.
Zakonodavac nema pravo 111 mogućnost da ovde administrativno
mterveniše. „Pomoćna vlada privatne sfere" moţe da menja uslove
zajedniĉkog ţivota ovde i sada, bez zakonskih predloga i rezolucija, i to
i radi, kao što ilustruje „raznolikost" promenljivih naĉina ţivota koja se
rapidno povećava.
Pogled na ovaj razvoj još uvek opstruira fasada nedirnute
stvarnosti koja se ĉuva od industrijskog društva. Procena koja se ovde
prezentuje glasi: danas se ruše monopoli koji su nastali sa industrijskim
društvom i koji su ugraĊeni u njegove institucije. Ruše se monopoli -
monopoli nauke na racionalnost, muškaraca na profesiju, braka na
seksualnost, politike na politiku - ali se ne ruše svetovi. Sve se ovo
narušava iz naj- razliĉitijih razloga i sa veoma mnogostrukim,
nesagledivim, ambivalentnim posledicama. Ali svaki od ovih
monopola u protivurečnosti je sa principima koji su uspostavljeni sa
modernom. Monopol nauke na racionalnost iskljuĉuje samoskep-
ticizam. Monopol muškaraca na profesiju u suprotnosti je sa
univerzalistiĉkim zahtevima za jednakost pod kojima je moderna
stupila na scenu itd. Ali to znaĉi da mnogi rizici i pitanja nastaju u
kontinuitetu modeme i dokazuju se protiv bifurkacije njenih principa u
projektu industrijskog društva. Druga strana nesigurnosti koju riziĉno
dmštvo donosi preko izmuĉenog ĉoveĉanstva jeste šansa da se naĊe i
aktivira više jednakosti, slobode i samoispoljavanja, koje moderna
obećava nasuprot ograniĉenjima, funkcionalnim imperativima i
fatalizmu progresa u industrijskom društvu.
Opaţanje i razumevanje situacija i razvoja znatno se izobliĉava,
zato što se sistematski razilaze eksterno i interno,
388 Ulrih Bek
dogovoreno i stvarno igranje uloga. U mnogim oblastima mi igramo

predstavu po scenariju industrijskog društva, mada mi uopšte više ne
moţemo da igramo. Uloge koje su ovde dodeljene u odnosima u
kojima mi ţivimo i radimo, više se uopšte ne mogu upraţnjavati. Mi ih
igramo za sebe i za druge, mada u isto vreme znamo da se u principu
sve odvija drugaĉije. Ponašanje "kao da" vlada scenom od XIX do XX
veka. Nauĉnici se prave kao da su uzeli istinu u zakup i moraju to da
rade zbog spoljnjeg sveta, jer od toga zavisi ĉitava njihova pozicija.
Politiĉan se obavezuju - naroĉito u izbornim kampanjama - da
simuliraju moć odluĉivanja za koju znaju bolje od bilo kog dragog da
je to mit koji je stvorio sistem i da sledećom prilikom moţe da im se
obije o glavu. Ove fikcije su realne u funkcionalnoj igri uloga i
strukturne moći industrijskog društva, ali su i nerealne u nastaloj
dţungli nepreglednosti, koja je upravo rezultat refleksivne
modernizacije. Da li se beda time izaziva ili postepeno uklanja i u kom
pogledu, teško je odluĉiti i zbog toga što je pogoĊen sam koordinantni
sistem pojmova i što postaje nejasan. Da bi uopšte mogao da se opiše
ili pojmi dostignuti nivo izdiferencirane (sub)politike, oĉigledno je
potrebno drugačije razumevanje politike od onog koji je baza za
specijalizaciju politike u politiĉkom sistemu, po modelu demokratije.
Politika sigurno nije generalizovana u smislu rasprostranjene
demokratije. Ali u kom onda? Koje gubitke i dobitke znaĉi
obezgraniĉenje politike za politiĉku sfera i mreţe subpolitike i
alternativne politike ili, nešto opreznije - šta moţe da znaĉi?
Poĉetni uvid jeste da politika mora da ide u korak sa
samoograničenjem koje se istorijski izvršilo. Politika više nije jedino ili
ĉak centralno mesto gde se odluĉuje o kreiranju budućnosti društva. U
izborima i izbornim kampanjama nije u pitanju izbor „voĊe nacije" koji
onda raspolaţe polugama moći i koji treba da bude odgovoran za sve
dobro i loše za vreme njegovog mandata. Kada bi bilo tako, ţiveli
bismo u diktaturi koja bira svog diktatora, ali ne u demokratiji. Moţe se
ići dotle da se kaţe da sve predstave o centralizaciji politike stoje u
obrnuto proporcionalnom odnosu sa stepenom demokratizacije
društva. Izuzetno je vaţno ovo spoznati, jer prisila da se radi sa

fikcijom centralizovane drţavne vlasti kreira pozadinu oĉekivanja
naspram koje se realnost stvarnih politiĉkih preplitanja pojavljuje kao
slabost, kao neuspeh koji se moţe ispraviti samo „ĉvrstom rakom",
iako je ona upravo suprotno, znak univer- zalizovanog graĊanskog
otpora u smislu kooperacije i suprotstavljanja.
Isto vaţi i za dragu stranu istog odnosa, za najrazliĉitija polja
subpolitike. Ekonomija, nauka itd. ne mogu više da se ponašaju kao
da ne rade ono što rade, a to je menjanje uslova društvenog ţivota, a to
znaĉi: praviti politiku svojim sredstvima. Nema tu niĉeg nepriliĉnog, niĉeg
što bi trebalo sakriti ili drţati u tajnosti. Pre će to biti svesno kreiranje
i korišćenje prostora za delovanje, koje je modema u meĊuvremenu
otvorila. Tamo gde se sve moţe kontrolisati, gde je sve proizvod
ljudskih raku, prošlo je vreme izvinjenja. Ne postoje više objektivna
ograniĉenja, sem, ako ih mi ne dopustimo i uĉinimo dominantnim. To
sigurno ne znaĉi da sve moţe da se kreira onako kako ţelimo. Ali, to
sasvim izvesno znaĉi da sa objektivnih ograniĉenja mora da se slane
nevidljivi plašt i da stoga moraju da se odmere interesi, gledišta i
mogućnosti. Ni akumulirane privilegije kreiranja svršenih ĉinova,
koje su se ranije zaklanjale optimistiĉkim obećanjima progresa, ne
mogu, bez daljeg, da se nadaju transplanetamoj validnost!. To
pokreće pitanje kako bi trebalo kontrolisati, na primer, istraţivanje
koje redefmiše smrt i ţivot, ako to ne radimo propisima ili par -
lamentarnim odlukama. Ili, konkretnije, kako, na primer, mo ţemo u
budućnosti da spreĉimo eskapizam genetskog inţenjeringa, a da ne
ugušimo slobodu na pitanje u istraţivanju bez koje ne moţemo da
ţivimo?
Moj odgovor glasi: širenjem i pravnom zaštitom određenih mogućnosti
subpolitike da vrši uticaj. Bitne logistiĉke uslove sigurno ĉine jaki i
nezavisni sudovi i jaka i nezavisna medijska javnost sa svim onim što
se pod tim podrazumeva. To su, moţe se reći, dva noseća stuba u
sistemu subpolitiĉkih kontrola. Ali, kao što nas uĉi prošlost, oni sami
nisu dovoljni.
390 Ulrih Bek
Potreban je još jedan korak. Mogućnosti samokontrole koje će

poštovati svi posednici monopola moraju se dopuniti mogućnostima
samokritike. To znaĉi da stvari, koje su do sada samo teškom mukom
mogle da se izbore za svoj put, protiv dominacije profesija ili
menadţmenta preduzeća, moraju da se institucionalno zaštite:
alternativna ekspertiza, alternativna profesionalna praksa, diskusije u
organizacijama i profesijama o rizicima sopstvenih razvoja,
osloboĊeni skepticizam. U ovom sluĉaju Poper je zaista u pravu:
kritika znaĉi progres. Samo tamo gde se medicina suprotstavlja
medicini, nuklearna fizika nuklearnoj fizici, genetski inţenjering
genetskom inţenjeringu, informaciona tehnologija mformacionoj
tehnologiji moţe budućnost, spremljena u epruveti, da postane
saglediva i proce- njiva za spoljni svet. Omogućavanje samokritike u
svim njenim formama nije nikakva vrsta opasnosti nego verovatno
jedini put kojim unapred mogu da se otkriju greške, koje bi ranije ili
kasnije uništile naš svet. Još se ne moţe u detalje sagledati koje vrste
regulativa i zaštita će to zahtevati. Već bi se mnogo postiglo kada bi se
ukinuli propisi koji ljude ĉine misaonim robovima onih za koje rade.
Tada bi bilo moguće i da inţenjeri izveštavaju o svojim iskustvima u
organizacijama, i da rizike koje vide i proizvode bar ne zaborave ĉim
izaĊu sa posla. Bez sumnje da ovde leţi i novi, vaţan zadatak sindikata.
Poput prava na štrajk trebalo bi - u interesu svih - izboriti pravo na
kritiku unutar profesija i organizacija. Ova institucionalizacija
samokritike je vaţna upravo zbog toga što se u mnogim oblastima bez
odgovarajućeg know-how ne mogu spoznati ni rizici ni alternativne
metode da se oni izbegnu.
Po istraţivanje ovo bi sigurno imalo za posledicu to što bi bilo
nephodno da se unapred uĊe u kontroverze i alternativne diskusije o
rizicima odreĊenih koraka i planova, i to ne samo u intradisciplinarnim
krugovima nego i u interdisciplinarnim parcijalnim javnim sferama,
koje bi trebalo da se institucionalno kreiraju. Imajući u vidu daje to još
potpuno neispisana stranica, ĉini se neophodnim da se detaljno
razmisli o formi u kojoj ovo moţe da se orgamzuje i koje kontrolne
mogućnosti bi ove
interprofesionalne i supraprofesionalne instance bile u stanju da vrše.

Za oficijelnu politiku bi sa ovim ponovo bile povezane znatne
mogućnosti za vršenje uticaja. Zamislimo samo kako bi mogla da se
oţivi diskusija o smanjenju troškova u zdravstvu kada bismo
raspolagali nekom efikasnom alternativnom medicinom sa jakim
argumentima. Naravno, to bi znaĉilo da ni politika ne moţe ponovo da
uspostavi svoj monopol. Ipak bi postojala jedna presudna razlika u
odnosu na razliĉita polja subpolitike koja bi verovatno dobijala na
znaĉaju. Dok u ekonomiji (i u nauci) besne ili bi trebalo da besne svaĊe
u vezi sa partikulamim interesima i gledištima, politiĉki sistem bi
mogao da ustanovi opšte (zakonske) uslove, proveri opštu pnmen-
ljivost uredbi i napravi konsenzus. To znaĉi da bi zaštitne, uređivačke,
diskurzivne, simbolične funkcije politike - koje su potajno ionako već
dominantne, ali još sasvim u senci fiktivnih konstrukcija moći - mogle
da postanu jezgro njenih zadataka. U poreĊenju sa centrima subpolitike
sa ovim bi se pre ispoljio jedan zaštitni efekat politike. Pri tom bi
dostignuti nivo socijalnih i demokratskih prava morao da se zaštiti od
intervenisanja (ĉak i iz redova same politike) i proširi. Inovacije bi,
meĊutim, pre morale da nastave da idu utrtim paradoksalnim putem
samorazvlašćivanja, kojim se stvaraju pravni i institucionalni usiovi
kako bi omogućili pokrenute procese društvenog isprobavanja i uĉenja
(razvijanje novih naĉina ţivljenja u toku procesa individualizacije,
pluralizacije i kritike unutar profesija). Moţda će se iza još uvek
postojećih fasada starog dobrog industrijskog društva, pored mnogih
rizika i opasnosti u nekim oblastima već poĉeti da ocrtavaju i
upraţnjavaju forme ove nove podele rada i moći izmeĊu politike i
subpolitike.
Literatura
Uvod
Adorno, Th. W, (Hg.): Spätkapitalismus oder Indiistiiegesellschaft?, Frankfurt

1969
Anders, G.: Die Antiquiertheit des Menschen. Uber die Zerstörung des Lebens im
Zeitalter der dritten industriellen Revolution, München 1980
Beck, U.: „Von der Vergänglichkeit der Industriegesellschaft", in:
Schmid, Th. (Hg.), Das pfeifende Schwein, Berlin 1985 Bell, D.: Die Zukunft
der westlichen Welt — Kultur und Technik im
Widerstreit, Frankfurt 1976 Berger, J. (Hg.): „Moderae oder Postmoderne",
Sonderband 4 der Sozialen Welt, Göttingen 1986 (im Erscheinen) Berger, P.,
Berger B., Kellner, H,: Das Unbehagen in der Modernität, Frankfurt 1975
Brand, G.: „Industrialisierung, Modernisierung, gesellschaftliche
Entwicklung", in: Zßi\, 1972, S. 2-14 Dahrendorf, R.: Lebenschancen,
Frankfurt 1979 Eisenstadt, S. N.: Tradition, Wandel und Modernität, Frankfurt
1979 Etzioni, A.: An Immodest Agenda, New York 1983 Fourastie, J.: Die Große
Hoffnung des zwanzigsten Jahrhunderts, Köln 1969
Gehlen, A.: „Über die kulturelle Kristallisation", in: ders.: Studien zur
Anthropologie und Soziologie, Neuwied 1963
394 Ulrih Bek
Habermas. J.: Der Diskurs der Moderne, Frankfurt 1985 Ders.: Die Neue
Unübersichtlichkeit, Frankfurt 1985 Horkheimer, M., Adorno, Th. W.: Dialektik
der Aufklärung, Frankfurt 1969
Jonas, H.: Das Prinzip Verantwortung - Versuch einer Ethik für die
technologische Zivilisation, Frankfurt 1984 Koselleck, R.: Vergangene
Zukunft, Frankfurt 1979 Lepsius, M.R.: „Soziologische Theoreme über die
Sozialstruktur der 'Moderne' und der 'Modernisierung'", in: Koselleck, R. (Hg.):
Studien zum Beginn der modernen Welt, Stuttgart 1977 Lodge, D.: Modernism,
Antimodernism and Postmodernism, Birmingham 1977
Schelsky, H.: „Der Mensch in der wissenschaftlichen Zivilisation", in:
ders.: Auf der Suche nach Wirklichkeit, Düsseldorf 1965 Toffler, A.: Die
dritte Welle - Zukunftschancen, Perspektiven für die
Gesellschaft des 21. Jahrhunderts, München 1980 Touraine, A.: „Soziale
Bewegungen", in: Soziale Welt 1983/Heft I
Konture rizičnog društva (Prvi i Drugi odeljak)
Anders, G.: Die atomare Bedrohung, München 1983

Bechmann, G. (Hg.): Gesellschaftliche Bedingungen und Folgen der
Technologiepolitik, Frankfurt/New York 1984 Brooks, H.: „The resolution of
technically intensive public policy disputes", in: Science, Technology, Human
Values, Vol. 9, Nr. 1/1984
Conrad, J.: Zum Stand der Risikoforschung, Frankfurt: Battelle, 1978
Corbin, A.: Pesthauch und Blütenduft, Berlin 1984
Douglas, M., Wildavsky, A.: Risk and Culture, New Yourk 1982
Eppler, E.: Wege aus der Gefahr, Rembeck 1981
Friedrichs, G., Bechmann, G., Gloede, F.: Großtechnologien in der
gesellschaftlichen Kontroverse, Karlsruhe 1983 Glotz,
P.: Die Arbeit der Zuspitzung, Berlin 1984 Jämcke, M.: Wie
das Industriesystem von seinen Mißständen
profitiert, Köln 1979 Jänicke, M., Simonis, U. E., Weegmann, G.: Wissen für
die Umwelt. 17 Wissenschaftler bilanzieren. Berlin/New York 1985
Jungk, R.: Der Atomstaat. Vom Fortschritt in die Unmenschlichkeit, Hambui-g 1977
Kallscheuer, 0.: „Fortschrittsangst", in: Kursbuch Nr. 74/1983 Keck. O.: Der
schnelle Brüter - Eine Fallstudie über Entscheid-
ungsprozesse in der Großtechnologie, Frankfurt 1984 Kitschelt, H.: Der
ökoligische Diskurs. Eine Analyse von Gesellschaftskonzeptionen in der
Energiedebatte, Frankfurt 1984 Koselleck, R. (Hg.): Studien über den Beginn der
modernen Welt, Stuttgart 1977
Kruedener, J.v., Schulert, K.v. (Hg.): Technikfolgen und sozialer
Wandel, Köln 1981 Lahl, U., Zeschmer, B.: Formaldehyd - Porträt einer
Chemikalie:
Kniefall der Wissenschaft vor der Industrie?, Freiburg 1984 Leipert, C.,
Simonis, U. E.: Arbeit und Umwelt, Forschungsbericht Berlin 1985
Mayer-Tasch, P.C.: „Die Internationale Umweltpolitik als Herausfor derung für
die Nationalstaatlichkeit", in: aus politik und Zeitgeschichte, 20/1985
Moscovici, S.: Versuch über die menschliche Geschichte der Natur,
Frankfurt 1982 Natur 4/85, S. 46-50: „Höchstmengen" Nelkin, D., Brown,
M. S.: Workers at risk, Chicago 1984 Nelkin, D,, Pollok, M.: „Public Participation
in Technological Deci- sions: Reality or Grand Illusion?", in: Technology Review,
August/September 1979 Nowotny, H. (Hg.): Vom Technology Assessment zur
Technikbewertung. Ein europäischer Vergleich, Wien 1985 O' Riordian: „The
cognitive and political dimension of risk analysis",
in: Journal of Enviromenta'l Psychology 3/83, S. 345-354 Otway, H., Pahner,
P. D.: „Risk Assessment", in: Futures 8 (1976), S 122-134
Otway, H., Thomas, K.: „Reflections on Risk Perception and Policy",
in: Risk Analysis, Vol. 2, No. 2/1982 Perrow, Ch.: Normal Accidents: Living
with High Risk Technologies, New Yourk 1984
Rat der Sachverständigen für Umweltfragen: Sondergutachten Umweltprobleme
der Landwirtschaft (Kurzfassung), Ms. 1985 Renn, O.: Risikowahrnehmung in der
Kernenergie, Frankfurt 1984
396 i Ulrih Bek
Ropohl, G.: Die unvollkommene Technik, Frankfurt 1985

Rowe, W. D.: An Anatomy of Risk, New York 1975
Schütz, R.: Ökologische Aspekte einer naturphilosophischen Ethik,
Ms. Bamberg 1984 Schümm, W.: Die Risikoproduktion kapitalistischer
Industriegesellschaften, Ms. Frankfiirt 1985 Short, J. F.: „The social fabric of risk:
towards the social transforma- tion of risk analysis", in: American Sociological
Review 1984, Vol. 49 Dezember, S. 711-725 Spth, L.: Wende in die Zukunft. Die
Bundesrepublik m die Informationsgesellschaft, Reinbek 1985 Starr, Ch.: „Social
Benefit Versus Technological Risk", Science 165,
1965, S. 1232-1238 Stegmüller, W.: Probleme und Resultate der
Wissenschaftstheorie,
Berlin/New York 1970 Strasser, J., Traube, K.: Die Zukunft des Fortschritts.
Der Sozialismus
und die Krise des Industrialismus, Berlin 1984 The Council for Science and
Society: The Acceptability of Risks, London 1977
Thompson, M., Wildavsky, A.: „A proposal to create a cultural theory of risk", in:
Kunreuther/Ley (Hg.): The risk analysis controversy, New York 1982
Touraine, A. u.a.: Die antinucleare Prophetie. Zukunftsentwürfe einer
sozialen Bewegung, Frankfurt 1982 Umweltbundesamt (Hg.): Berichte 5,
Berlin 1985 Urban, M.: „Wie das Sevesogift wirkt", in: Süddeutsche Zeitung vom
30. 5. 1985
Van den Daele, W.: „Technische Dynamik und gesellschaftliche Moral. - Zur
socilogischen Bedeutung der Gentechnologie", in: Soziale Welt 2/3 1986
Wambach, M. M. (Hg.): Der Mensch als Risiko. Zur Logik von Prävention und
Früherkennung, Frankfurt 1983
Individualizacija socijalne nejednakosti (Treći odeljak)
Abelshauser, W.: Wirtschaftsgeschichte der Bundesrepublik Deutschland

1945-1980, Frankfurt am Main 1983
Alber, J.: Vom Armenhaus zum Wohlfahrtsstaat. Analysen zur Entwicklung der
Sozialversicherung in Westeuropa, Frankfurt am Main/New York 1982 Allerbeck,
K. R., Stork, H. R.: „Soziale Mobilität in Deutschland
1833-1970. Eine Reanalyse", in: KZßS 32/1980, S.93ff. Arbeits- und
Sozialstatistik: Hauptergebnisse, hrsg. vom Bundesminister
der Sozialordnung, Bonn 1983 Badura, B.: (Hg.): Soziale Unterstützung und
chronische Krankheit,
Frankfurt am Main 1981 Bahrdt, H. P.: „Erzählte Lebensgeschichten von
Arbeitern", in: Osterland (Hg.): Arbeitssituation, Lebenslage und
Konfliktpotential, Frankfurt am Main, 1975 Ballerstedt, E., Glatzer, W.:
Soziologischer Almanach, Frankfurt am Main 1979
Balsen, W., Nakielski H., Rössel. K., Winkel, R.: Die neue Armut - Ausgrenzung
von Arbeitslosen aus der Arbeitslosenunterstützung, Köln 1984
Beck, U.: „Jenseits von Stand und Klasse?", in: Kreckei (Hg.): Soziale
Ungleichheiten, Sonderband 2 der Sozialen Welt, Göttingen 1983 Bellmann, L.,
Gerlach, IC., Hiibler, O.: Lohnstruktur in der Bundesrepublik Deutschland. Zur
Theorie und Empirie der Arbeitseinkommen, Frankfurt am Main/New York 1984
Bendix, R., Lipset, S. M.: Social Mobility in Industhal Society, Berkeley/ Los
Angeles 1959 Berger, J.: „Das Ende der Gewißheit - Zum analytischen Potential
der
Marxschen Theorie", in: Leviathan 11/1983, S. 475ff. Berger, P. A.:
Entstrukturierte Klassengesellschaft? Klassenbildung und Strukturen sozialer
Ungleichheit im historischen Wandel, Opladen 1986
Bericht der Kommission Zukunftsperspektiven Gesellschaftlicher Entwicklung,
erstellt im Auftrag der Landesregierung Baden- - Württemberg, Stuttgart
1983 Bildung im Zahlenspiel: Bildung im Zahlenspiel, hrsg. vom Sta-
tistischen Bundesamt, Wiesbaden/Stuttgart 1983 Bischoff, J. u.a.: Jenseits
der Klassen? Gesellschaft und Staat im Spätkapitalismus, Hamburg 1982
398 Ulrih Bek
Blossfeld, P.: „Bildungsreform und Beschäftigung der jungen Genera tion im

öffentlichen und privaten Sektor. Eine empirisch vergeichende Analyse",
in: Soziale Welt 35/1984, S. 159ff. Bolte, K. M.: „Anmerkungen zur
Erforschung sozialer Ungleichheit", in: Kreckel, R. (Hg.): Soziale
Ungleichheiten, Soziale Welt, Sonderband 2, Güttingen 1983 Bolte, K. M.,
Hradil, S.: Soziale Ungleichheit, in der Bundesrepublik
Deutschland, Opladen 1984 Bonß, W., Heinze, H. G. (Hg.): Arbeitslosigkeit
in der Arbeitsgesellschaft, Frankfurt am Main 1984 Borchardt, K.: „Nach dem
'Wunder'. Über die wirtschaftliche Entwicklung der Bundesrepublik", in: Merkur
39/1985, S. 35ff. Bourdieu, P.. Die feinen Unterschiede, Frankfurt am Main 1982
Bourdieu, R., Passeron, J. - C.: Die Illusion der Chancengleichheit, Stuttgart 1971
Brock, D., Vetter, H.-R.: Alltägliche Arbeitsexistenz, Frankfurt am Main 1982
Biichtemann, Ch. F.: Der Arbeitsprozeß. Theorie und Empirie strukturierter
Arbeitslosigkeit in der Bundesrepublik Deutschland, in: Bonß/Heinze (Hg.) 1984,
S. 53ff. Cohen, J. L.: Class and Civil Society: The Limits of Marxian Critical
Theory, Amherst 1982 Conze, W., Lepsius, M. R. (Hg.): Sozialgeschichte der
Bundesrepublik Deutschland. Beiträge zum Kontinuitätsproblem, Stuttgart 1983
Cottrell, A.: Social Classes in Marxist Theory, London 1984 Dahrendorf, R.:
Soziale Klassen und Klassenkonflikt in der industriellen Gesellschaft, Stuttgart 1957
Engelsing, R.: Zur Sozialgeschichte deutscher Mittel- und Unterschichten,
Göttingen 1978 Fehler, F., Heller, A.: „Class, Democracy and Modemity", in:
Theoiy
and Society 12/1983, S. 211 ff. Flora, P. et al.: State, Economy and Society in
Western Europe 1815-1975. A Date Handbook in Two Volumes, Vol. I: The
Growth of Mass Democracies and Weifare States, Frankfurt am
Main/London/Chicago 1983 Geiger, Th,: Die Klassengesellschaft im
Schmelztiegel, Köln/Hagen 1969
Giddens, A.: The Class Structure of Advanced Societies, London 1983

(deutsch: Frankfurt am Main 1979) Glatzer, W., Zapf, W. (Hg.):
Lebensqualität in der Bundesrepublik. Objektive Lebensbedingungen und
subjektives Wohlbefinden, Frankfurt am Main/New York 1984 Goldthorpe, J. H.
u.a.: Der „wohlhabende" Arbeiter in England, 3
Bände, München 1970 (englische Ausgabe: London 1968) Goldthorpe, J.
H.: Social Mobility and Class Structure in Modern
Britain, Oxford 1980 Gorz, A.: Abschied vom Proletariat, Frankfurt am
Main 1980 Gouldner, A. W.: Die Intelligenz als neue Klasse, Frankfurt am Main
1980
Haller, M., Müller, W.: Beschäftigungssystem im gesellschaftlichen
Wandel, Frankfurt Am Mam/New York 1983 Handl, J., Mayer, K. U.,
Müller, W.: Klassenlagen und Sozialstruktur. Empirische Untersuchungen für die
Bundesrepublik Deutschland, Frankfurt am Main 1977 Heinze, R. G., Hohn, H.
-W., Hinnchs, K., Olk, T.: „Armut und Arbeitsmarkt: Zum Zusammenhang von
Klassenlagen und Verarmungsrisiken im Sozialstaat", in: ZfS 10/1981, S. 219ff.
Herkommer, S.: „Sozialstaat und Klassengesellschaft - Zur Reproduktion
sozialer Ungleichheit im Spätkapitalismus", in: Kreckel, R. (Hg.): Soziale
Ungleichheiten, Soziale Welt, Sonderband 2, Göttingen 1983 Höming, K. (Hg.):
Der „neue" Arbeiter - Zum Wandel sozialer
Schichtstrukturen, Frankfurt am Main 1971 Hondrich, K. O.: „Der Wert der
Gleichheit und der Bedeutungswandel
der Ungleichheit", in: Soziale Welt 35/1984, S. 267ff. Ders. (Hg.): Soziale
Differenzierungen, Frankfurt am Main 1982 Hinneth, A.: „Moralbewußtsem und
soziale Klassenherrschaft. Einige Schwierigkeiten in der Analyse normativer
Handlungspotentiale", in: Leviathan 9/1981, S. 555ff. Hradil, S.: „Die
Ungleichheit der 'Sozialen Lage"', in: Kreckel, R. (Hg.): Soziale Ungleichheiten,
Soziale Welt, Sonderband 2, Göttingen 1983
Huck, G. (Hg.): Sozialgeschichte der Freizeit. Untersuchungen zum
Wandel der Alltagskultur in Deutschland, Wuppertal 1980 Kaelble, H.:
Industrialisierung und soziale Ungleichheit. Europa im 19. Jahrhundert. Eine
Bilanz. Göttmgen 1983
400 Ulrih Bek
Ders.: Soziale Mobilität und Chancengleichheit im 19. und 20. Jahrhundert.

Deutschland im internationalen Vergleich, Göttingen 1983
Kickbusch, I., Riedmüller, B. (Hg.): Die armen Frauen. Frauen in der
Sozialpolitik, Frankfurt am Main 1984 Kocka, J.: Stand - Klasse -
Organisation. Strukturen sozialer Ungleichheit in Deutschland vom späten 18. bis
zum frühen 20. Jahrhundert im Aufriß, in: Wehler (Hg.), 1979 Ders.: Lohnarbeit
und Klassenbindung, Bonn 1983 Ders.: „Diskussionsbeitrag", in: Kreckel, R.
(Hg.): Soziale Ungleichheiten, Soziale Welt, Sonderband 2, Göttingen 1983
Kreckel, R.: „Theorie sozialer Ungleichheit im Ubergang", in: ders. (Hg.): Soziale
Ungleichheiten, Soziale Welt, Sonderband 2, Göttingen 1983
Langewiesche, D., Schönhoven, K. (Hg.): Arbeiter in Deutschland. Studeien zur
Lebensweise der Arbeiterschaft im Zeitalter der Industrialisierung,
Paderborn 1981 Lederer, E.: „Die Gesellschaft der Unselbständigen. Zum
sozialpsychischen Habitus der Gegenwart", in: ders.: Kapitalismus,
Klassenstruktur und Probleme der Demokratie in Deutschland, hrsg. von
Kocka, J., Göttingen 1979, S. 14ff. Lepsius, M. R.: Soziale Ungleichheit und
Klassenstruktur in der
Bundesrepublik Deutschland, in: Wehler (Hg.), 1979 Lutz, B.:
„Bildungsexpansion und soziale Ungleichheit - Eine historisch-soziologische
Skizze", in: Kreckel, R. (Hg.): Soziale Welt, Sonderband 2, Göttingen 1983 Ders.:
Der kurze Traum immerwährender Prosperität. Eine Neuinterpretation der
industriell-kapitalistischen Entwicklung im Europa des 20. Jahrhunderts, Frankfurt
am Main/New York 1984 Maase, K.: „Betriebe ohne Hinterland? Zu einigen
Bedingungen der Klassenbildung im Reproduktionsbereich", in: Institut für
Marxistische Studien und Forschungen (Hg.): Marxistische Studien, Jahrbuch des
IMSF 7, Frankfurt am Main, 1984, S. 256ff. Marx, K.: Die Frühschriften, Stuttgart
1971
Ders.: „Der 18te Brumaire des Louis Napoleon", in: MEW, Bd. 8,
Berlin 1982, S. lllff. Miegel, M.: Die verkannte Revolution. Einkommen und
Vermögen privater Haushalte, Stuttgart 1983
Mommsen, W, J., Mock, W. (Hg.): Die Entstehung des Wohlfahrtstaates in

Großbritamen und Deutschland 1850-1950, Stuttgart 1982
Moore, B.: Ungerechtigkeit - Die sozialen Ursachen von
Unterordnung und Widerstand, Frankfurt am Main 1982 Mooser, J.:
„Auflösung proletarischer Milieus. Klassenbildung und Individualisierung in der
Arbeiterschaft vom Kaiserreich bis in die Bundesrepublik Deutschland", in:
Soziale Welt 34/1983, S. 270ff.
Ders.: Arbeiterleben in Deutschland 1900-1970. Klassenlagen, Kultur
und Politik, Frankfurt am Main 1984 Müller, W., Willms, A., Handl, J.:
Strukturwandel der Frauenarbeit,
Frankfurt am Mam/New York 1983 Osterland, M.: Materialien zur Lebens-
und Arbeitssituation der Industriearbeiter in der Bundesrepublik Deutschland,
Frankfurt am Main 1973
Ders.: „Lebensbilanzen und Lebensperspektiven von Industriearbei tern", in:
Kohli, M. (Hg.): Soziologie des Lebenslaufes, Darmstadt 1978
Pappi, F. U.: „Konstanz und Wandel der Hauptspannungslinien in der
Bundesrepublik", in; Matthes (Hg.): Sozialer Wandel in Westeuropa,
Frankfurt am Main 1979 Reulecke, J., Weber, W. (Hg.): Fabrik, Familie,
Feierabend. Beiträge zur Sozialgeschichte des Alltags im Industriezeitalter,
Wuppertal 1978
Schelsky, H.: „Die Bedeutung des Klassenbegnffs für die Analyse unserer
Gesellschaft", in: Seidel/Jenker (Hg.): Klassenbildung und Sozialschichtung,
Darmstadt 1961 Schneider, R.: „Die Bildungsentwicklung in den
westeuropäischen
Staaten 1870-1975" in: Zß, Jg. 11/Heft 3, 1982 Teichler, U., Härtung, D.,
Nuthmann, R.: Hochschulexpansion und
Bedarf der Gesellschaft, Stuttgart 1976 Thomson, E. P.. The Making of the
English Working Class,
Harmondsworth 1963 Voigt, R. (Hg.): Verrechtlichung, Königstein 1980
Weber, M.: Wirtschaft und Gesellschaft, 3. Auflage, Tübingen 1972 Wehler, H.-U.
(Hg.): Klassen in der europäischen Sozialgeschichte, Göttingen 1979
402 Ulrih Bek
Westergaard, J.: „The Withering Away of Class: A Contemporary

Myth", in: Anderson, P. (ed.): Towards Socialism, London 1965 Wiegand, E.,
Zapf, W. (Hg.): Wandel der Lebensbedingungen in Deutschland.
Wohlfahrtsentwicklung seit der Industrialisierung, Frankfurt am Main/New
York 1982 Zapf, W. (Hg.): Lebensbedingungen in der Bundesrepublik.
Sozialer Wandel und Wohlfahrtsentwicklung, Frankfurt am Main/New York
1977
Ja sam ja: o odnosima i konfliktima polova unutar i izvan porodice (Četvrti

odeljak)
Allerbeck, K., Hoag, W.: Jugend ohne Zukunft, München 1984 Aries, P., Bejin, A.,
Foucault, M. u.a.: Die Masken des Begehrens und die Metamorphosen der
Sinnlichkeit - Zur Geschichte der Sexualität im Abendland, Frankfurt 1984 Aries, P.:
„Liebe in der Ehe", in: ebd. S. 165-175 Beck-Gernsheim, E.: Vom
Geburtenrückgang zur Neuen Mütterlichkeit? Über private und politische Interessen
am Kind, Frankfurt 1984
Dies.: Das halbierte Leben. Männerwelt Beruf Frauenwelt Familie,
Frankfurt 1985 (2. Aufl.) Dies.: „Vom 'Dasein für andere' Zum Anspruch auf
ein Stück
'eigenes Leben'", in: Soziale Welt 1983, S. 307-340 Dies.: „Von der Liebe zur
Beziehung? Veränderungen im Verhältnis von Mann und Frau in der
individualisierten Gesellschaft", in: J. Berger (Hg.): Moderne oder Postmoderne,
Sonderband 4 der Sozialen Welt, Göttingen 1986 (im Erscheinen) Dies.:
Geburtenrückgang und Neuer Kinderwunsch, Habilitationsschrift München 1986
Bejin, A.: „Ehen ohne Trauschein heute", in: Aries u.a., Frankfurt 1984
Berger, B., Berger, P. L.: The War over the Family, New York 1983
(deutsch: Reinbek 1984) Berger, P., Kellner, H.: „Die Ehe und die
Konstruktion der Wirklichkeit", in: Soziale Welt 1965, S. 220-241 Bernardoni, C,,
Werner, V. (Hg.): Der vergeudete Reichtum - Über die Partizipation von Frauen im
öffentlichen Leben, Bonn 1983
Rizično društvo + 403,
Beyer, J. u.a. (Hg.): Frauenlexikon - Stichworte zur Selbstbestimmung, München

1983 Biermann, I., Schmerl, C., Ziebell, L.: Leben mit kurzfristigem Denken -
Eine Untersuchung zur Situation arbeitsloser Akademikerinnen. Weilheim und
Basel 1985 Brost, H.-G., Wohlrab-Sahr, M.: „Formen individualisierter
Lebensführung von Frauen ein neues Arrangement zwischen Familie und
Beruf', in: Brose (Hg.): Berufsbiographien im Wandel, Opladen 1986
Buchhloz, W. u.a.: Lebenswelt und Familienwirklichkeit, Frankfurt 1984
Bundesminister für Bildung und Wissenschaft (Hg.): Grund- und
Strukturdaten, Bonn 1982/83 und 1984/85 Bundesminister für Jugend,
Familie und Gesundheit (Hg.): Nicht- ehliche Lebensgemeinschaften in der
Bundesrepublik Deutschland, Köln 1985 Ders. (Hg.): Frauen 80, Köln 1981
Degler, C. N.: At Odds — Women and the Family in America from the
Revolution to the Present, New York 1980 Demos, J., Boocock, S. S. (ed.):
Turning Points - Historical and So-
cio'logicalEssays ort The Family, Chicago 1978 Diezinger, A., Marquardt, R.,
Bilden, H.: Zukunft mit beschränkten
Möglichkeiten, Projektbericht, München 1982 Ehrenreich, B.: The Hearts of
Men, New Yourk 1983 (deutsch: Reinbek 1985)
Erl er, G. A.: „Erdöl und Mutterliebe - von der Knappheit einiger Rohstoffe", in:
Schmid, Th. (Hg.): Das pfeifende Schwein, Berlin 1985 Frauenlexikon,
München 1983 Gensior, S.: „Moderne Frauenarbeit", in: Karriere oder
Kochtopf, Jahrbuch für Sozialökonomie und Gesellschaftstheorie, Opladen
1983
Gilligan, C.: Die andere Stimme - Lebenskonflikte und Moral der
Frau, München 1984 Glick, P. C.: „Marriage, divorse, and living
arrangements", in: Journal
of Family Issue 1984, 5 (1), S. 7-26 Hoff, A., Scholz, J.: Neue Männer in Beruf
und Familie,
Forschungsbericht, Berlin 1985 Imhof, A. E.: Die
gewonnenen Jahre, München 1981
404 Ulrih Bek
Ders.: Die verlorenen Welten, München 1984

Institut für Demoskopie Allensbach, Einstellungen zu Ehe und Familie
im Wandel derZeit, Stuttgart 1985 Jurreit, M.-L. (Hg.): Frauenprogramm.
Gegen Diskriminierung. Ein
Handbuch. Reinbek 1979 Kamerman, S. B.: „Women, Children and Poverty:
Public Policies and Fe-male-headed Families in Industrialized Countries", in:
Signs - Journal of Women in Culture and Society, Special Issue Women and Poverty,
Chicago 1984 Kommission: Zukunftsperspektiven gesellschaftlicher
Entwicklungen, Bericht, Stuttgart 1983 (erstellt im Auftrag der Landesregierung
von Baden-Württemberg) Lasch, C.: Häven in Heartless World: The Family
Besieged, New York 1977
Metz-Göckel, S., Müller, U.: Der Mann, Brigitte-Untersuchung, Ms., Hamburg
1985
Müller, W., Willins, A., Handl, J.: Strukturwandel der Frauenarbeit, Frankfurt
1983
Muschg. G.: „Bericht von einer falschen Front", in: H. P. Piwitt (Hg.),
Literaturmagazin 5, Reinbek 1976, S. 30ff. Olerup, A., Schneider, L.,
Monod, E.: Women, Work and Computer-
ization - Opportunities and Disadvantages, New York 1985 Ostner, J.,
Piper, B. (Hg.): Arbeitsbereich Familie, Frankfurt 1986 Pearce, D., McAdoo,
H.: Women and Children: Alone and in Poverty,
Washington 1981 Pross, H.: Der deutsche
Mann, Reinbek 1978
Quintessenzen 1984, „Frauen und Arbeitsmarkt", Nürnberg (IAB) 1984 Rerrich,
M. S.: „Veränderte Elternschaft", in: Soziale Welt 1983, S. 42(M49
Dies.: Vaterbild und Familienvielfalt, München 1986 Rubin, L. B.: Intimate
Strangers. Men and Women Together, New Yourk 1983
Schulz, W.: „Von der Institution 'Familie' zu den Teilbeziehungen zwischen
Mann, Frau und Kind", in: Soziale Welt 1983, S.401-419
Seidenspinner, G., Burger, A.: Mädchen 82, Brigitte-Untersuchung Sennett, R.:
The Fall of Public Man, London 1976 (deutsch: Frankfurt 1983)
Statistisches Bundesamt (Hg.): Datenreport, Bonn 1983 Wahl. K. u.a.: Familien

sind anders!, Reinbek 1980 Weber-Kellermann, I.: Die deutsche Familie. Versuch
einer Sozialgeschichte, Frankflirt 1975 Wiegmann, B.: „Frauen und Justiz", in:
Jurreit (hg.), 1979 Willms, A.: „Gmndzüge der Entwicklung der Frauenarbeit von
1880 bis 1980", in: Müller, W. u.a., (1983)
Individualizacija, institucionalizacija i standardizacija životnih

situacija i biografskih matrica (Peti odeljak)
Adorno, T. W.: Minima Moralin, Frankfurt 1982

Baethge, M.: „Individualisierung als Hoffnung und Verhängnis", in:
Soziale Welt 1985/Heft 3, S. 299 ff. Beck-Gernsheim, E.: Geburtenrückgang
und Neuer Kinderwunsch,
Habilitationsschrift, München 1986 Bolte, K. M.: „Subjektorientierte
Soziologie", in: ders. (Hg.):
Subjektorientierte Arbeits- und Berufssoziologie, Frankfurt 1983 Brose, H.-G.:
„Die Vermittlung von sozialen und biographischen
Zeitstrukturen", in: KZßS, Sonderheft 29, 1982, S. 385 ff. Dürkheim, E.:
Über die Teilung der sozialen Arbeit, Frankfurt 1982 Elias, N.: Über den Prozeß der
Zivilastion, Bern/München 1969 Fuchs, W.: „Jugendliche Statuspassage oder
individualisierte
Jugendbiographie?", in: Soziale We/M3/1983, S. 341-371 Ders.:
Biographische Forschung, Opladen 1984 Geulen, D.: Das vergesellschaftete
Subjekt, Frankfurt 1977 Gross, P.: „Bastelmentalität: Ein 'postmoderner'
Schwebezustand", in: Schmid, Th. (Hg.): Das pfeifende Schwein, Berlin 1985, S.
63-84
Imhof, A. E.: „Von der unsicheren zur sicheren Lebenszeit", in:
Vierteljahresschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, 7 1 , 1984, S. 175 bis 198
Kohli, M.: „Die Institutionalisierung des Lebenslaufes", in: KZßS 1985/1, S. 1 -29
Kohli, M., Meyer, J. W. (Hg.): „Social Structure and Social Construc - tion of Life
Stages" (Symposion mit Beiträgen von Riley, M. W., Mayer, K. U., Held, T.,
Hareven, T. K.) in: Human Development, 18, 1985
406 Ulrih Bek
Kohli, N., Robert, G. (Hg.): Biographie und soziale Wirklichkeit, Stuttgart 1984
Luhmann, N.: „Die Autopoiesis des Bewußtseins", in: Soziale Welt
1985, Heft 4, S. 402 Maase, K.: „Betriebe ohne Hinterland", in: Marxistische
Studien,
Jahrbuch des IMSF, Frankfurt 1984 Meyer, J. W. (Hg.): „Social Structure and
Social Construction of Life
Stages", in: Human Development, 18, 1985 Nunner-Winkler, G.: „Identität
und Individualität", in: Soziale Welt
1985, Heft 4, S. 466 Rosenmayr, L. (Hg.): Die menschlichen Lebensalter.
Kontinuität und
Krisen, München 1978 Ders.: „Wege zum Ich vor bedrohter Zukunft", in:
Soziale Welt 1985,
Heft 3, S. 274 ff. Simmel, G.: Philosophie des
Geldes, Berlin 1958 Ders.: Soziologie, Berlin 1968
Vester, H.-G.: Die Thematisierung des Selbst in der postmodernen Gesellschaft,
Bonn 1984
Destandardizacija dohodovnog rada: o budućnosti obrazovanja i

zapošljavanja (Šesti odeljak)
Althoff, H.: „Der Statusverlust im Anschluß an eine Berufsausbildung",

in: Berufsbildung in Wissenschaft und Praxis 5/1982, S. 16ff. Altmann, N. u.a.:
„Ein neuer Rationalisierungstyp", in: Soziale Welt 2/3, 1986
Arendt, H.: Vita activa oder Vom tätigen Leben, München 1981 Beck, U., Brater, M.,
Daheim, H.-J.: Soziologie der Arbeit und der
Berufe, Reinbeck 1980 Blossfeld, H—P.: „Bildungsreform und Beschäftigung
der jungen Generation im öffentlichen Dienst", in: Soziale Welt 35 (1984), Heft 2
Buck, B.: „Berufe und neue Technologien", in: Soziale Welt 1985, Heft 1, S. 83f.
Bundesminister für Bildung und Wissenschaft (Hg.): Grund- und
Strukturdaten 1982/83 Dahrendorf, R.: „Im Entschwinden der
Arbeitsgesellschaft. Wandlungen der sozialen Konstruktion des menschlichen
Lebens", in: Merkur 34/1980, S. 749ff.
Ders.: Wenn der Arbeitsgeselhchaft die Arbeit ausgeht, in: Matthes, J.

(Hg.), 1983, S.25ff. Dierkes, M., Strümpel, B. (Hg.): Wenig Arbeit, aber viel
zu tun, Köln 1985
Dombois, R., Osterland, M.: „Neue Formen des flexiblen Arbeitskräfteeinsatzes:
Teilzeitarbeit und Leiharbeit", in: Soziale Welt 33/1982, S. 466ff. Handl, J.:
Zur Veränderung der beruflichen Chancen von Berufsanfängern zwischen 1950
und 1982, Thesenpapier, Nürnberg 1984 Heinze, R. G.: Der Arbeitsschock,
Köln 1984
Hirschhorn, L.: „The theory of social services", in: Health Services,
Volume 9, No. 2, 1979, S. 295-311 Hornstein, W.: „Kindheit und Jugend im
Spannungsfeld gesellschaftlicher Entwicklung", in: Jugend in den achtziger Jahren:
Eine Generation ohne Zukunft?, Schriftenreihe des Bayr. Jugendrings, München
1981, S. 51 ff. Jürgens, U., Naschold, F. (Hg.): Arbeitspolitik, Materialien zum
Zusammenhang von politischer Macht, Kontrolle und betrieblicher Organisation der
Arbeit, Opladen 1984 Kaiser, M. u.a.: „Fachhochschulabsolventen - zwei Jahre
danach", in:
Mitt-AB 1984, S. 241 ff. Kern, H., Schumann, M.: Ende der Arbeitsteilung?,
München 1984 Kloas, P.-W.: Arbeitslosigkeit nach Abschluß der betrieblichen
Ausbildung, Thesenpapier, Nürnberg 1984 Kommission: Zukunftsperspektiven
gesellschaftlicher Entwicklungen, Stuttgart 1983
Kubicek, H., Rolf, A.: Mikropolis mit Computernetzen in der
„Informationsgesellschaft", Hamburg 1985 Kutsch, Th., Vilmar, F. (Hg.):
Arbeitszeitverkürzung, Opladen 1983 Mertens, D.: Das „Qualifikationsparadox.
Bildung und Beschäftigung bei kritischer Arbeitsmarktperspektive", in: Zeitschrift
für Pädagogik, 30/1984 Müller, C.: „Ungeschützte Beschäftigungsverhältnisse", in:
Hagemann-
-White (Hg.): Beiträge zur Frauenforschung, Bamberg 1982 Negt, O.:
Lebendige Arbeit, enteignete Zeit, Frankfurt 1984 Offe, C., Hinrichs, H., Wiesenthal,
H. (Hg.): Arbeitszeitpolitik, Frankfurt 1982
408 Ulrih Bek
Offe, C.. Arbeitsgesellschaft: Strukturprobleme und Zukunftsperspektiven,

Frankfurt am Main/New York 1984
Schelsky, H.: „Die Bedeutung des Berufs in der modernen Gesellschaft", in:
Luckmann/Sprondel (Hg.): Berufssoziologie, Köln 1942
Sklar, M.: „On the proletarian revolution and the end of political-economic
society", in: Radical America 3, 1968, S. 3-28
Nauka s one strane istine i razotkrivanja istine?

Refleksivnost i kritika naučnotehnološkog razvoja (Sedmi odeljak)
Adorno, Th. W., Horkheimer, ML: Dialektik der Aufldärung, Frankfurt 1970
Beck, U.: Objektivität und Normativität — Die Theorie-Praxis-Debatte in der
modernen deutschen und amerikanischen Soziologie, Reinbek 1974
Ders. (Hg.): „Soziologie und Praxis, Erfahrungen, Konflikte, Perspektiven",
Sonderband 1 der Sozialen Welt, Göttingen 1982
Beck, U., Bonß, W.: „Soziologie und Modernisierung. Zur Ortsbestimmung der
Verwendungsforschung", in: Soziale Welt 1984, S. 381 ff.
Böhme, G., v.d. Daele, W., Krohn, W.: „Alternativen in der Wissenschaft", in: Zß,
1972, S. 302ff.
Dies.: „Die Finalisierung der Wissenschaft", in: Zß, 1973, S. 128ff.
Bonß, W., Hartmann, H.: „Konstruierte Gesellschaft, rationale Deutung. „Zum
Wirklichkeitscharakter soziologischer Diskurse", in: dies.: „Entzauberte
Wissenschaft. Zur Relativität und Geltung soziologischer Forschung",
Sonderband 3, Soziale Welt, Göttingen 1985
Bonß, W.: Die Einübung des Tatsachenblicks. Zur Struktur und Veränderung
empirischer Sozialforschung, Frankfurt am Main 1982
Campbell, D. T.: „Häuptlinge und Rituale. Das Sozialsystem der Wissenschaft als
Stammesorganisation", in: Bonß, W., Hartmann, H. (Hg.): „Entzauberte
Wissenschaft. Zur Relativitt und Geltung soziologischer Forschung",
Sonderband 3, Soziale Weit, Göttingen 1985
Carson; R v Silerit Spring, New Yourk 1962
Commoner, B.: Science and Survivcd, New York 1963

Duerr, H. P. (Hg.): Der Wissenschaftler und das Irrationale, 2 Bde.,
Frankfurt a.M. 1981 Feyerabend, P.: Erkenntnis für freie Menschen,
Veränderte Ausgabe,
Frankfurt a.M. 1980 Gouldner, A., Miller, D. M.: Applied Sociology:
Opportunities and
Problems, New Yourk 1965 Hartmann, H.: Empirische Sozialforschung,
München 1970 Hartmann, H., Dübbers, E.: Kritik in der Wissenschaftspraxis.
Buchbesprechungen und ihr Echo. Frankfurt am Main 1984 Hartmann, H.,
Hartmann, M.: „Vom Elend der Experten: Zwischen Akademisierung und
De-Professionalisierung". KZfSS 1982, S. 193ff.
Hollis, M., Lukes, S. (Hg.): Rationality and Relativism, Oxford 1982 Illich, I.:
Entmündigung durch Experten. Zur Kritik der Dienstleistungsberufe, Reinbeck 1979
Knorr-Cetina, K.: Die Fabrikation von Erkenntnis, Frankfurt am Main 1984
Knorr-Cetina, K. D., Mulkay, M. (Hg.): Science Observed. Perspectives on the
Social Study of Science, London 1983 Kuhn, Th.: Die Struktur wissenschaftlicher
Revolutionen, Frankfurt am Main 1970
Küppers, G., Lundgreen, P., Weingart, P.: Umweltforschung - die
gesteuerte Wissenschaft?, Frankfurt 1978 Lakatos, I., Musgrave, A. (Hg.):
Kritik und Erkenntnisforschritt,
Braunschweig 1974 Lakatos, I.: Methodologie der Forschungsprogramme, in:
Lakatos,
Musgrave (Hg.) 1974 Lau, Ch.: „Soziologie im öffentlichen Diskurs.
Voraussetzungen und Grenzen sozialwissenschaftlicher Rationalisierung und
gesellschaftlicher Praxis", in: Soziale Welt 1984, S. 407ff. Lindbloom, Ch. E.: „The
Science of Muddling through", in: Public
Administration Review 19, 1959, S. 79ff. Matthes, L: „Die Soziologen und
ihre Wirklichkeit. Anmerkungen zum Wirklichkeitsverhältnis der
Soziologie", in Bonß, W.; Hartmann, H. (Hg.): „Entzauberte Wissenschaft.
Zur Relativität und Geltung sozialwissenschaftlicher Forschung"
410 Ulrih Bek
Meja, V., Stehr, N.: Der Streit um die Wissenssoziologie, 2 Bde.,

Frankfurt am Main 1982 Meyer-Abich, K. M.: „Versagt die Wissenschaft vor
dem Grundrecht der Freiheit? Gründe der Vertrauenskrise zwischen Wissenschaft
und Öffentlichkeit", in: Zeitschrift für Didaktik der Philosophie, Heft 1/1980
Mitchell, R. C.: „Science Silent Spring"; Science, Technology and the Environment
Movement in the United States, Ms., Washington 1979
Nowotny, H.: Kernenergie: Gefahr oder Notwendigkeit, Frankfurt am Main 1979
Overington, M. A.: „Einfach der Vernunft folgen: Neuere Entwicklungstendenzen in
der Metatheorie", in: Bonß, W., Hartmann, H. (Hg.): „Entzauberte
Wissenschaft. Zur Relativität und Geltung soziologischer Forschung",
Pavelka, F.: „Das Deprofessionalisierungsspiel. Ein Spiel für Profis",
in: psychosozial 2/1979, S. 19ff. Popper, K. R.: Logik der Forschung, (1934), 6.
überarbeitete Aufl., Tübingen 1968
Ders.: Objektive Erkenntnis. Ein evolutionärer Entwurf, Hamburg 1972
Scott, R., Shore, A.: Why Sociology does not Apply: A Study of the
Use of Sociology in Publicy, New York 1979 Shostak, A. B. (Hg.): Putting
Sociology to Work, New York 1974 Stehr, N., König, R. (Hg.):
„Wissenschaftssoziologie. Stidien und
Materialien", KZßS, Sonderheft 18, Köln/Opladen 1975 Stehr, N., Meja, V.:
„Wissenschaftssoziologie". (Sonderheft 22 der
KZßS), Opladen 1981 Struening, E. L., Brewer, B. (Hg.): The University
Edition of the
Handbook of Evaluation Research, London/Beverly Hills 1984 Weber, M.:
„Vom inneren Beruf zur Wissenschaft", in: J. Winkelmann (Hg.): Max Weber:
Soziologie, weltgeschichtliche Analysen, Stuttgart 1982
Weingart, P.: Das ,,Harrisburg-Syndrom " oder die De-Professional-
isierung der Experten, 1979 Ders.: „Verwissenschaftlichung der Gesellschaft -
Politisierung der
Wissenschaft", in: Zß 1983, S. 225ff. Ders.: „Anything goes - rien ne va plus",
in: Kursbuch 78/1984, S. 74
Weiss, C. H. (Hg.): Using Social Research for Public Policy Making,

Lexington: Lexington Books 1977 Wissenschaftszentrum Berlin (Hg.):
Interaktion von Wissenschaft und Politik, Frankfurt 1977
Obezgraničenje politike: o odnosu političkog upravljanja i tehnoekonomskih

promena u rizičnom društvu (Osmi odeljak)
Alemann, U . V ., Heinze, R. G (Hg.): Verbände und Staat. Vom

Pluralismus zum Korporatismus, Opladen 1979 Alemann, U.v. (Hg.):
Neokorporatismus, Frankfurt am Main/New Yourk 1981
Altmann, N. u.a.: „Ein 'Neuer Rationalisierungstyp'", in: Soziale Welt,
Heft 2/3, 1986 Arendt, H.: Macht und Gewalt,
München 1981
Beck, U./ Brater, M.: Berufliche Arbeitsteilung und soziale
Ungleichheit, Frankfurt/New York 1978 Beck, U.: Soziale Wirklichkeit als
Produkt gesellschaftlicher Arbeit,
unveröffentlichte Habilitationsschrift, München 1979 Berger, S.: „Politics
and Anti-Politics in Western Europe in the
Seventies", in: Daedalus 108, S. 27-50 Berger, J. (Hg.): Moderne oder
Postmoderne, Sonderband 4 der
Sozialen Welt, Göttingen 1986 Bergmann, J., Brandt, G., Korber, K., Mohl,
O., Offe, C.: „Herrschaft, Klassenverhältnis und Schichtung", in: Th. W. Adorno
(Hg.): Spätkapitalismus oder Industriegesellschaff!, Stuttgart 1969 Braczyk, H. J.
u.a.: „Konsensverlust und neue Technologien - Zur exemplarischen Bedeutung des
Konfliktes um die Wiederaufar- beitungsanlage für die gesellschaftliche
Steuerung technischen Wandels", in: Soziale Welt 2/3 1986 (hier zitiert nach Ms.)
Brutigam, H. H., Mettler, L.: Die programmierte Vererbung, Hamburg 1985
Brand, K. W., Büsser, Đ., Rucht, D.: Aufbruch in eine neue Gesellschaft, Frankfurt
am Main, 1983 Brand, K. W, (Hg.): Neue soziale Bewegungen in Westeuropa und in
den USA, Frankfurt Am Main, 1985 Bühl, W.: Die Angst des Menschen vor der
Technik, Düsseldorf 1983
412 Ulrih Bek
Crozier, M., Huntington, S. P., Watanuki, J.: The Crisis of Democ-

racy, New York 1975 Crozier, M., Friedberg, E.: Macht und Organisation,
Königstein 1979 Daele, W, v.d.: Mensch nach Maß, München 1985 Ders.:
„Technische Dynamik und gesellschaftliche Moral", in: Soziale
Welt, H. 2/3, 1986 Donati, P. R.: „Organization between Movement and
Institution", in:
Social Science Information sur Leš sciences sociales, 1984 Elster, J.: „Risk,
Uncertainty, and Nuclear Power", Social Science Information, 1979
Flora, P., Alber, J.: „Modemization, Democratization, and the Devel opment of
Weifare States in Western Europe", pp. 37-80, in: P. Flora, A. J.Heidenheimer
(eds.): The Development of Weifare States in Europe and America, New Brunswick
1981 Freeman, J. (Hg.): Social Movements in the Sixties and Seventi.es, New
York und London 1983 Gershuny, J. I.: After Industria! Society? The
Emerging
Self-Service-Economy, London 1978 Grew, R (ed.): Crises of Politica'l
Development in Europe and the
United States, Princeton 1978 Habermas, J.: Legitimationsprobleme im
Spätkapitalismus, Frankfurt 1973
Ders.: Theorie des Kommunikativen Handels, Bd. 2, Frankfurt am Main, 1981
Gross, P., Hitzler, R,, Honer, A.: „Zwei Kulturen? Diagnostische und
therapeutische Kompetenz im Wandel", in: Österr. Zeitschrift für Soziologie,
Sonderheft Medizinsoziologie, 1985 Gruss, P.: „Industrielle Mikrobiologie".
Sonderheft Spektrum der
Wissenschaft, Heidelberg 1984 Hirschman, A. O.: Shifting Involvements.
Private Interests and Public
Action, Princeton 1981 Inglehart, R.: The Silent Revolution. Changing Vahles
and Political
Styles Among Western Publics, Princeton 1977 Institute for Contemporary
Studies (ed.): The Politics of Flanning. A Review and Critique of Centralized
Economic Planning, San Francisco 1976
Jaeniclce, M.: Wie das Industriesystem von seinen Mißständen profitiert, Köln 1979
Japp, K. P.: „Selbsterzeugung oder Fremdverschulden. Thesen zum Rationalismus

in den Theorien sozialer Bewegungen", in: Soziale Welt, ig. 35, 1984 Jonas, H.:
Technik, Ethik und Biogenetische Kunst, Ms. 1984 Kitschelt, H.: „Materiale
Politisierung der Produktion", in: ZfS, Jg. 14,
H. 3, 1985, S. 188-208 Kommissionsbericht: Zukunftsperspektiven
gesellschaftlicher Entwicklung, Stuttgart 1983, S. 167ff. Kreß, K., Nikolai, K.-G.:
Bürgerinitiativen - Zum Verhältnis von
Betroffenheit und politischer Beteiligung der Bürger, Bonn 1985 Lipset, S. M.,
Rokkan, S.: „Cleavage Structures, Party Systems, and Voter Alignments: An
Introduction", in: dies.: (eds.): Party Systems and Voter Alignments, New York
1967 Low, R.: „Gen und Ethik", in: Koslowski (Hg.): Die Verführung
durch das Machbare, München 1983 Luhmann, N.: Politische Theorie im
Wohlfahrtsstaat, München 1981 Mayer-Tasch, C. P.: Die Bürgerinitiativbewegung,
Reinbek 1976 Mayntz, R. (Hg.): Implementaionsforschung, Köln 1980 Melacci,
A.: „An End to Social Movements? Introductory paper to sessions on 'new
movements and change in organizational forms'", in: Social Science Information
sur Leš sciences sociales, Bd. 23, Nr. 4/5, S. 819-835, 1984 Neidhardt, F.: „Einige
Ideen zu einer allgemeinen Theorie sozialer Bewegungen", in: Hradil (Hg.):
Sozialstruktur im Umbruch, Opladen 1985
Offe, C.: Strukturprobleme des kapitalistischen Staates, Frankfurt 1972
Ders.: „Konkurrenzpartei und politische Identität", in: R. Roth (Hg.):
Parlamentarisches Ritual und politische Alternativen, Frankfurt am Mam, 1980, S.
26-42 Ders.: „Null-Option" In: Berger, J. (Hg.): Moderne oder Postmoderne,
Sonderband 4 der Sozialen Welt, Göttingen 1986 Piore, M. J., Säbel, C. F.:
Das Ende der Massenproduktion, New
York, Berlin 1985 Radunski, P.: „Die Wähler in der Stimmungsdemokratie",
in: Sonde 2/1985, S. 3ff.
Schenk, M.: Soziale Netzwerke und Kommunikation, Tübingen 1984
414 UIrih Bek
Sieferle, R. P.: Fortschrittsfeinde? Opposition gegen Technik und

Industrie von der Romantik bis zur Gegenwart, München 1985 Stössel, J.-P.:
„Dem chronisch Kranken hilft kein Arzt", in:
Süddeutsche Zeitung vom 21. 11. 85 Touraine, A.: The Self-Production of
Society, Chicago 1977 Willke, H.: Entzauberung des Staates. Überlegungen zu einer
Sozietäten Steuerungstheorie, Königstein/Ts. 1983
Ulrih Bek
RIZIČNO DRUŠTVO
U susret novoj moderni
Likovno rešenje korica

MILOŠ MAJSTOROVIĆ
Kompjuterska obrada teksta

BRANKO HRISTOV
Korektor
BILJANA CUKAVAC
Izdaje i štampa
„FILIP VIŠNJIĆ"
Beograd, Ustaniĉka 25
Tiraţ
500
ISBN 86-7363-286-2
Knjiga je štampana uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
316.32" 19"
БЕК, Улрих
Riziĉno društvo : u susret novoj moderni / Ulrih Bek ; prevela Ljiljana Glišović.
- Beograd : „Filip Višnjić", 2001 (Beograd i „Filip Višnjić"). - 414 str. ; 20 cm. -
(Biblioteka Eunomia)
Prevod dela: Risikogesellschaft: Auf dem Weg in eine andere Moderne / Ulrich
Beck. - Tiraţ 500. - Bibliografija: str. 393-414.
ISBN 86-7363-286-2
316.334.3 316.7 001:32

a) Друштво - 20в b) Цивилизација с) Наука - Политика
ID=90799116
Biblioteka Ευνομία · Eunomia
1. Ĉarls Tili: Suočavanja sa društvenom promenom

Makro društvene strukture, procesi i komparacije
2. Robert Dal: Poliarhija
Participacija i opozicija
3. Dţon Rols: Politički liberalizam
4. Huan Linc i Alfred Stepan: Demokratska tranzicija i
konsolidacija
5. Entoni Gidens: Posledice modernosti
6 . Albert A. Hiršman: Strasti i interesi
Politiĉki argumenti u prilog kapitalizma pre njegove pobede
7. Klaus Ofe: Modernost i država
Istok, Zapad
8. Majki Volcer: Područja pravde
Odbrana pluralizma i jednakosti
9. Frensis Heri Hinsli: Suverenost
10. Edmund Berk: Razmišljanja ο revoluciji u Francuskoj

Ulrich Beck Rizicno Drustvo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ulrich Beck Rizicno Drustvo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ulrih Bek

„Filip Višnjić", Beograd, 2001.

Suhrkamp Verlag Frankfurt

NA VULKANU CIVILIZACIJE: KONTURE RIZIČNOG DRUŠTVA

O logici raspodele dobara i raspodele rizika ........... ......................... . .. . 31

Utopija svetskog društva .............................................. . ..........

Politička teorija znanja u rizičnom društvu . ........................ . ...................75

INDIVIDUALIZACIJA SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI O

detradicionalizaciji načina življenja

2. Individualizacija i formiranje klasa:

Šesti odeljak Destandardizacija

1. Od sistema standardizovane pune zaposlenosti do sistema

Falibilizam u nauĉnoj teoriji; Falibilizam u nauĉno-

Obezgraničenje politike: o odnosu političkog upravljanja i tehnoekonomskih

3. Demokratizacija kao razvlašćivanje politike. .......... .. ........... 328

Literatura ............. . ...................................... . ............ .. ......................... , 3 9 3

VJ'vaj vek odista nije oskudevao u istorijskim katastrofama: dva

je priznanju bezizlaznosil za ĉitave regione, zemlje, delove Zemljine

Još uvek su ţivi refleksi jednog drugog doba: Kako mogu da

nameni, da ovlada prirodom i da je ignoriše. Priroda je pot- ĉinjena i

delotvorna. Zgrade nauĉne racionalnosti se urušavaju. Vlade se

Bamberg, maja 1986. Ulrih Bek

buka od bitke, ĉija jaĉina potiĉe i od toga što i ja moram da potisnem

onima, koji bi odmah ĉitav projekat moderne, sa svim njegovim

njegovim varijantama), i koji nam danas zamagljuje koordinatni

društvo, vrhunac moderne, ĉije nadvisivanje uopšte nema smisla ĉak

Kad se globalizuju, postanu predmet javne kritike i (anti)nauĉnog

Sa jedne strane, industrijsko društvo se shvata u kategorijama

dezintegrišu u refleksivnosti modernizacije. Ma kako ĉudno zvuĉalo:

Gotovo svi oni koji su mi bliski bili su u nekom trenutku

njem gospode Rudorfer (Ruhdorfer) i cele njene porodice, koja je ĉak

Bamberg/Minhen, aprila 1986. Ulrih Bek

O logici raspodele dobara

u razvijenoj moderni društvenu proizvodnju dobara sistematski prati

Jedan istorijski tip mišljenja i delanja relativizovaće se, odnosno,

Obe „paradigme" socijalne nejednakosti sistematski se odnose na

koje raspodeljuje dobra" društveno-istorijski se ukrštaju sa onima u

štveno organizovana konstipacija preti da ceo Pariz uvuĉe u proces

(1) Rizici poput onih koji se proizvode u najprogresivnijem

su big business. Oni su nezasiti zahtevi, dugo traţeni od strane

1. Naučna definicija raspodele štetnih materija i socijalni položaji

Diskusija o štetnim i otrovnim sadrţajima u vazduhu, vodi i

ĉesto u zabrinjavajućim koncentracijama nalaze beta-heksahlo-

tehnologije, ili nauke i medicine. ZaĉuĊujuće je pri tom sledeće:

što su ljudi postali u poznijoj fazi totalnog marketinga. Ovde se

2. O zavisnosti rizika modernizacije od znanja

Rizici kao i dobra jesu predmet raspodela. I jedni i dragi

zacije) potpuno izmiĉu ĉovekovim moćima direktnog opaţanja. U ţiţu

U mislima sjediniti razdvojeno: pretpostavka o kauzalnosti

Ova zavisnost od znanja i nevidljivost poloţaja civilizacijske

zaštitu bilja, sa seljacima, koje agrarne smernice Evropske zajednice

Ĉak i ova kauzalna veza sa institucionalno odvojenim nije

ne moţe se, naposletku, ukloniti matematikom ili eksperimentima. Iza

Naučna i socijalna racionalnost

U ovome leţi suštastvena i sudbonosna posledica: u definicijama

i oštećene strane. Mnogi nauĉnici pristupaju poslu sa velikim

naĉina industrijske proizvodnje, onda se u drugom daje promeni

Višestrulcost definicija: sve više rizika

Teorijski sadrţaj i vrednosti odnos rizika uslovljavaju sle- deće

Sasvim dmgaĉiji spektar uzroĉnika i krivaca otvara se kada se

nesigurnost u industriji: niko ne zna lco će biti sledeći, na koga će biti

Lanci uzroka i ciklusi oštećenja: koncept sistema

Da se još jednom izriĉito kaţe: svi ovi efekti dolaze sasvim