Flavonoidi

Biosinteza, strukture i osobine flavonoida:

flavoni, flavanoli, flavanoni, dihidroflavonoli,
izoflavoni i izoflavonski heterozidi, halkoni,
auroni, antocijanidini i antocijani
 Flavonoidi

Kostanesku je izolovao 1895. god. flavonoidni aglikon i

nazvao ga "flavon" (latinski flavus znači žut), pa je po njemu
i velika grupa hemijski sličnih jedinjenja dobila ime.
Flavonoidi imaju C6-C3-C6 skelet, u kom su dva benzenova
prstena povezana preko C-3 jedinice. To su derivati 1,3-
difenilpropana (C6C3C6), odnosno sastoje se od dva
benzenova prstena (A i B) povezana piranskim prstenom
(C).
Flavonoidi su u vodi rastvorni žuti, crveni ili ljubičasti
pigmenti rasprostranjeni u svim biljnim organima. Iz biljaka
je izolovano i proučeno preko 3000 flavonoida koji su, s
obzirom na stepen oksidacije centralnog piranskog prstena,
podeljeni u dvanaest klasa: flavoni, izoflavoni, flavanoni,
flavonoli, flavanoli, flavani, katehini, antocijanidini,
leukoantocijanidini, halkoni, dihidrohalkoni i auroni.

Gubitkom vode i zatvaranjem C-prstena se stvara flavan od

kojeg se dobija određeni broj osnovnih struktura, flavanoni,
flavan-3-oli (katehini), flavoni, flavon-3-oli, antocijanidini i
izoflavoni.
Osnovna struktura flavonoida
Stukturne razlike se prvenstveno ispoljavaju na prstenu sa oznakom
C. Flavonoli, dihidroflavonoli, katehini i antocijanidini imaju
hidroksilnu grupu na položaju 3. Veza između C atoma u položaju C-2
i C-3 u prstenu C je kod flavanona, katehina i dihidroflavonola
zasićena.
Osnovne strukture flavonoidnih aglikona
U osnovi molekula aglikona, nalazi se -piron (piran-4-on), benzo--
piron (hromon) i 2-fenil-benzo--piron (flavon).

4H-Piran-4-on 4-Hromon Flavon

piran-4-on hromen-4-on 2-fenilhromen-4-on
 Flavonoidi se razlikuju prema stepenu
oksidacije prstena C (izuzev halkona), stepenu
nezasićenosti, kao i broju i položaju -OH
grupa

Raznovrsnost flavonoida rezultat su brojnih modifikacija njihovih

osnovnih struktura kao što su: dodatne hidroksilacije, O-metilacije
hidroksilnih grupa, dimerizacije, vezivanje neorganskog sulfata i
najvažnije glikolizacija hidroksilnih grupa (nastajanje O-glikozida) ili
flavonoidnog jezgra (nastajanje C-glikozida). Kod flavonoida postoji
i velika sklonost umrežavanju i polimerizaciji (npr. tanini).

Flavonoidi su mešovitog biogenog porekla. Nastaju kombinacijom

biosintetskih puteva šikiminske kiseline i acilpolimalonatnog puta.
Benzenov prsten B nastaje preko šikiminske kiseline, dok je prsten A
acetatnog porekla, formiran zatvaranjem poliketidnog lanca.
Flavonoidi, uključujući flavone, izoflavone i antocijanidine nastaju
kondenzacijom fenilpropanoida. U reakcijama sinteze fenolnih
jedinjenjenja učestvuju sledeći enzimi:

•Acetil-CoA karbon-dioksid ligaza (ACC) koja katalizuje ATP-zavisnu

karboksilaciju acetil-CoA, sa Mg2+ kao kofaktorom, do malonil-CoA.

•Fenilalanin amonijum liaza (PAL) konvertuje fenilalanin u trans-

cinamat ( E-cinamat).

•Cinamat 4-hidroksilaza (C4H) katalizuje hidroksilaciju trans-cinamata

u trans-4-kumarat.

•4-kumarat CoA ligaza (4CL) aktivira hidroksicimetne kiseline za

ulazak u kasnije delove biosintetskog puta fenilpropanoida, formiranjem
odgovarajućeg tiol estra CoA. 4-Kumarat je glavni u sintezi flavonoida, ali
4CL prihvata i druge hidroksicimetne kiseline kao supstrat.
•Halkon sintaza (CHS) katalizuje niz sekvencijalnih reakcija
dekarboksilacije i kondenzacije, korišćenjem 4-kumaroil-CoA i tri molekula
malonil-CoA, u cilju stvaranja poliketidnih intermedijera koji podležu
reakcijama ciklizacije i aromatizacije, koji dovode do stvaranja A-prstena i
rezultujuće strukture halkona.

Halkon izomeraza (CHI) katalizuje stereospecifičnu izomerizaciju halkona

do njegovog odgovarajućeg (2S)-flavanona.

Flavanon 3β-hidroksilaza (F3H) katalizuje konverziju (2S)-flavanona u

odgovarajuće (2R,3R)-dihidroflavanole.

Dihidroflavanol 4-reduktaza (DFR) katalizuje stereospecifičnu konverziju

(2R,3R)-trans-dihidroflavanola do odgovarajućih (2R,3S,4S)-flavan-2,3-
trans-3,4-cis-diol (leukoantocijanidina).

Antocijanidin sintaza (ANS) katalizuje redukciju leukoantocijanidina do

odgovarajućih antocijanidina
 Biosinteza flavonoida

DIHIDROFLAVANOL
Pojednostavljena šema biosinteze flavonoida
Početno jedinjenje je fenilalanin koji se dezaminira do
cimetne kiseline, a ona zatim prevodi u p-kumarnu kiselinu.
Zatim, vezivanjem CoA nastaje p-kumaroil-CoA koji reaguje
sa 3 molekula malonil-CoA dajući naringenin-halkon. Na
kraju dolazi do zatvaranja središnjeg prstena. Ova tačka u
biosintezi predstavlja “tačku grananja” i odavde dolazi do
sinteze raznih strukturnih klasa flavonoida.
Prvi prekursori tokom sinteze flavonoida su nestabilni
halkoni, koji izomeracijom daju odgovarajuće flavanone.
Naknadne reakcije hidroksilacije, redukcije i metilacije vode
stvaranju različitih strukturnih varijanti flavonoida.
Glikozidacija je zadnji korak u biosintezi.
Osnovna struktura različitih tipova flavonoidnih jedinjenja

2-fenilhromoni (pravi flavonoidi);

flavoni, flavonoli (monomerni i dimerni)
flavanoni i dihidroflavonoli

3-fenilhromoni;
izoflavoni i izoflavanoni

2-fenilhromani (gradivne jedinice tanina);

flavani
flavan-3-oli, flavan-3,4-dioli

halkoni i dihidrohalkoni (piranski prsten je otvoren);

2-benzilidinkumaranoni (auroni);
2-fenilbenzopirilijum-katjon (antocijani).
Stukturne formule različitih klasa flavonoida
 Građenje heterozida
Šećerni ostatak može da sadrži jedan, dva ili tri monosaharida, koji
su međusobno linearno ili račvasto povezani.
Najčešće se glukozidna veza ostvaruje preko fenolnih grupa
aglikona.
Gotovo da je pravilo da flavanoni grade 7-O-heterozide, a
flavonoli, 3-O-heterozide. Flavonoidi često grade C-heterozide.
Dolazi do povezivanja asimetričnog C-atoma šećera sa C6 ili C8
aglikona.
Razlikuje se nekoliko tipova C-heterozida i to: mono C-heterozidi,
di-C-heterozidi, kombinovani C- i O-heterozidi, acil-C-heterozidi
(hidroksilne grupe šećera mogu biti esterifikovane nekim
alifatičnim ili aromatičnim kiselinama).
Poznato je više od 80 različitih vrsta šećera vezanih na molekule
flavonoida (D-glukoza, D-galaktoza, L-ramnoza, L-arabinoza, D-
ksiloza, D-glukuronska kiselina).
 Glikozidi

Glikozidi

Glikozidi

Hemijske strukture
flavonoida i flavonoidnih
glikozida
 Flavoni
3'
2' 4'
1 B
8
O 2 5'
7 '
1
A C 6'
6
3
5 4
O

Apigenin Luteolin
5,7-dihidroksi-2-(4-hidroksifenil) 2-(3,4-dihidroksifenil)-5,7-
hromen-4-on dihidroksihromen-4-on
Viteksin (apigenin-8-C-glukozid) i njegovi derivati važni su
predstavnici flavonskih C-glikozida. Primenjuju se u lečenju
kardiovaskularnih oboljenja.

Viteksin
5,7-dihidroksi-2-(4-hidroksifenil)-8-
[(2S,3R,4R,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-
(hidroksimetil)oksan-2-il]hromen-4-on
 Flavonoli

3'
2' 4'
1 B
8
O 2 5'
7 '
1
A C 6'
6
3 OH
5 4
O

Kemferol
3,5,7-trihidroksi-2-(4-
hidroksifenil)hromen-4-on
 Kvercetin Miricetin
2-(3,4-dihidroksifenil)- 3,5,7-trihidroksi-2-(3,4,5-
3,5,7-trihidroksihromen-4-on trihidroksifenil)hromen-4-on
 Rutin (kvercetin-3-rutinozid) je najpoznatiji i vrlo rasprostranjen
flavonolski glikozid. Koristi se kao sredstvo za jačanje
kapilarnog sistema.

ramnoza + glukoza
rutinoza (disaharid)

Rutin
2-(3,4-dihidroksifenil)-5,7-dihidroksi-3-[(2S,3R,4S,5S,6R)-
3,4,5-trihidroksi-6-[[(2R,3R,4R,5R,6S)-3,4,5-trihidroksi-
6-metiloksan-2-il]oksimetil]oksan-2-il]oksihromen-4-on
 Flavanoni
3'
2' 4'
8 1 B
O 2 5'
7 1 '
A C 6'
6
3
5 4
O

Eriodiktiol Butin
2-(3,4-dihidroksifenil)-5,7-dihidroksi- (2S)-2-(3,4-dihidroksifenil)-7-hidroksi-
2,3-dihidrohromen-4-on 2,3-dihidrohromen-4-on
 Flavanoni su uglavnom u formi glikozida sa disaharidima u položaju C-7. Ova
jedinjenja su karakteristična za vrste roda Citrus, prevenstveno hesperetin i
naringenin u obliku glikozida.

Hesperetin
(2S)-5,7-dihidroksi-2-(3-hidroksi-4-
metoksifenil)-2,3-dihidrohromen-4-on
Hesperidin: hesperetin-7-rutinozid
(2S)-5-hidroksi-2-(3-hidroksi-4-metoksifenil)-7-
[(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-[[(2R,3R,4R,5R,6S)-
3,4,5-trihidroksi-6-metiloksan-2-il]oksimetil]oksan-2-
il]oksi-2,3-dihidrohromen-4-on
 Naringenin
5,7-dihidroksi-2-(4-hidroksifenil)-
2,3-dihidrohromen-4-on
Naringin: Naringenin-7-ramnoglukozid
(2S)-7-[(2S,3R,4S,5S,6R)-4,5-dihidroksi-6-
(hidroksimetil)-3-[(2S,3R,4R,
5R,6S)-3,4,5-trihidroksi-6-metiloksolan-2-
il]oksioksan-2-il]oksi-5-hidroksi-2-(4-
hidroksifenil)-2,3-dihidrohromen-4-on
 Dihidroflavonoli

3'
2' 4'
8 1 B
O 2 5'
7 1 '
A C 6'
6
3 OH
5 4
O

Dihidrokempferol
(2R,3R)-3,5,7-trihidroksi-2-
(4-hidroksifenil)-2,3-dihidrohromen-4-on
 Izoflavoni i izoflavonski heterozidi

Osnovni molekul izoflavonskih aglikona je 3-fenil-hromon.

Jedinjenja ovakve strukture su ograničeno rasprostranjena u

prirodi, uglavnom u Prunus i Iris vrstama i nekim rodovima
familje Fabaceae (Genista, Ononis).

Do danas je izolovano i identifikovano, preko 700 izoflavona.

 Izoflavoni
1
8
O 2
7
A C 2'
6 '
1 3'
3
5 4 B
O 6' 4'
5'

Daidženin
7-hidroksi-3-(4-hidroksifenil)-4H-
Genistein
hromen-4-one 5,7-dihidroksi-3-(4-hidroksifenil)
hromen-4-on
Izoflavoni su flavonoidi koji su strukturno slični estrogenima.
Iako nisu steroidi, oni poseduju hidroksilne grupe u položaju C-7
i C-4' u konfiguraciji koja je slična sa hidroksilnim grupama
estradiolnog molekula. Ovo doprinosi pseudohormonalnim
karakteristikama ovih molekula, uključujući i sposobnost da se
vežu za estrogenske receptore, tako da su klasifikovani kao
fitoestrogeni. Izoflavoni su u biljkama zastupljeni u obliku O- i
C-heterozida.

Genistin: Genistein-7-glukozid
5-hidroksi-3-(4-hidroksifenil)-7-
[(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-
(hidroksimetil)oksan-2-il]oksihromen-4-on
 Flavanoli
Flavanoli se nalaze u monomernoj formi (katehini) i polimernoj formi
(proantocijanidini). Za razliku od drugih klasa flavonoida, flavanoli se ne
nalaze u glikozidnoj formi. 3'
2' 4'
8 1 B
O 2 5'
7 1'
A C 6'
6
3 OH
5 4

(+)-Katehin (+)-Galokatehin
(2R,3S)-2-(3,4-dihidroksifenil)- (2R,3S)-2-(3,4,5-trihidroksifenil)-
3,4-dihidro-2H-hromen-3,5,7-triol 3,4-dihidro-2H-hromen-3,5,7-triol
 Halkoni

6'

Halkoni čine manju grupu flavonoida, sa

oko dve stotine jedinjenja nađenim
uglavnom u familji Leguminosae. Unutar
ove grupe jedinjenja postoje podgrupe u
zavisnosti da li nemaju ili imaju i koliko
hidroksilnih grupa na prstenu B. Butein
(E)-1-(2,4-dihidroksifenil)-3-(3,4-
dihidroksifenil)prop-2-en-1-on
Halkoni su intermedijeri u biosintezi flavonoida, a po
hemijskoj strukturi su derivati difenilpropana. Halkoni u
kiseloj sredini lako prelaze u flavanone. U alkalnoj sredini
reakcija teče u suprotnom smeru. Tako na primer halkon
butein prelazi u flavanon butin.

OH OH

OH OH

HO OH HO O
H

OH

O O

Butein Butin
 Auroni

Auroni su zlatno-žuti pigmenti cvetova.

Po svojoj strukturi su hidroksilovani 2-
benziliden-kumaranoni ili 2-benziliden-
3(2H)-benzofuranoni.
Hispidol
6-hidroksi-2-[(4-hidroksifenil)metliden]-1-
benzofuran-3-on
Poznato je oko 30-tak ovih jedinjenja, uglavnom nađenih u
familijama Leguminosae i Compositae. Jedno od poznatijih
jedinjenja aurona je sulfuretin koji je izolovan iz cveća dalija.

Sulfuretin
(2Z)-2-[(3,4-dihidroksifenil)metiliden]-6-
hidroksi-1-benzofuran-3-on
 Fizičko-hemijske osobine flavonoida
Flavonoidi su čvrste supstance, bezbojne ili obojene žuto, izuzev
antocijana, čija boja se menja od crvene do ljubičaste.

Flavonoidni heterozidi su rastvorni u vodi, alkoholima i polarnim

rastvaračima.

Aglikoni su lipofilni i rastvaraju se u nepolarnim rastvaračima.

Flavonoidni heterozidi se iz biljnog tkiva mogu ekstrahovati

razređenim alkoholom ili acetonom.

Flavonoidi su retko vidljivi pri dnevnom osvetljenju, a pod

ultraljubičastom svetlošću fluoresciraju. Intenzitet fluorescencije i
boja se menjaju u prisustvu alkalija ili metalnih kompleksirajućih
agenasa.
Heterozidi i aglikoni imaju
specifičan apsorpcioni spektar,
najčešće s dva maksimuma. Obično
se javljaju dve trake apsorpcije; 300-
380 nm (potiče od prstena B); 240-
280 nm (potiče od prstena A).
 Antocijanidini i antocijani
•Antocijani i antocijanidini su metabolički produkti flavanona.

•Antocijani su glikozidi antocijanidina, a antocijanidini su

aglikonske komponente

•Pigmenti.

•Daju sve nijanse plave, ružičaste, crvene i ljubičaste boje

cvetova, plodova i listova.

•Njihovo ime potiče od grčkih reči anthos (cvet) i kyanos (plav).

Antocijanidini su derivati 2-fenilbenzopirilijum-katjona

(flavilijum-katjona). To je flavonoidna struktura s redukovanim
centralnim -pironskim ciklusom.
 Strukture antocijanidina rasprostranjenih u biljnom svetu

Svi antocijanidini imaju hidroksilnu grupu na položaju 3 C prstena, a većina

antocijana su penta- ili heksa-supstituisani, pri čemu se supstituenti (hidroksilna ili
metoksi grupa) nalaze u položajima 5 i 7 A prstena, i 3’, 4’ i 5’ B prstena.
Na osnovu broja i položaja hidroksilnih grupa u B prstenu razlikuju se tri osnovna
jedinjenja antocijana: pelargonidin, cijanidin i delfinidin, a metilovanjem ovih
hidroksilnih grupa nastaju: peonidin, petunidin i malvidin.
 ANTOCIJANIDIN R5 R7
PELARGONIDIN H H najslabije
obojen
CIJANIDIN OH H
crven
DELFINIDIN OH OH
PEONIDIN OCH3 H
PETUNIDIN OCH3 OH
MALVIDIN OCH3 OCH3

Plavo obojenje
je intenzivnije Ljubičasto obojenje
što je prisutno je intenzivnije
više OH grupa što je prisutno
više OCH3 grupa
Boja antocijana i antocijanidina je posledica pobuđivanja (ekscitacije)
molekula vidljivom svetlošću. Lakoća kojom se molekul ekscituje zavisi od
relativne pokretljivosti elektrona u strukturi. Dvostruke veze, kojih u
antocijanima ima veći broj, pobuđuju se veoma lako, i njihovo prisustvo je
najvažnije za boju.

Porast supstitucije molekula takođe ima značajan uticaj i ima za posledicu

tamnjenja boje. Supstitucija metoksi grupom, koja ima veći elektron-
donorni kapacitet od hidroksilnih grupa, izaziva jači batohromni efekat,
odnosno pomeranje apsorpcionog maksimuma ka većim talasnim
dužinama.

Povećanje broja hidroksilnih grupa u molekulu vodi više ka plavoj boji

(pelargonidin→cijanidin→delfinidin), dok formiranje glikozida i
metilovanje rezultira pojavom crvene boje (pelargonidin→pelargonidin-3-
glikozid, cijanidin→peonidin).
Promena boje antocijana u zavisnosti od broja i vrste supstituenata u B prstenu
Uzrok promene boje antocijana mogu biti i drugi faktori, kao
što su promena pH, stvaranje metalnih kompleksa i
kopigmentacija.

Tako su antocijani crveno obojeni u kiseloj, bezbojni pri pH 4,

a plavi pri neutralnoj pH vrednosti.

U kiseloj sredini antocijani se nalaze u formi flavilijum katjona,

pri pH vrednostima 4-5 prelazi u hemiacetal (bezbojan
hromenol), a na pH 6-7 su u obliku hinona koji u baznoj sredini
disosuje u anjonski oblik.
Strukturne forme i boja cijanidina pri različitim pH vrednostima
 Antocijanidini

Cijanidin
2-(3,4-dihidroksifenil)
hromenilium-3,5,7-triol

Malvidin
Pelargonidin 2-(4-hidroksi-3,5-dimetoksifenil)
2-(4-hidroksifenil) hromenilium-3,5,7-triol
hromenilium-3,5,7-triol
 R1
OH Aglikoni
+ Pelargonidin (R1=R2=H)
HO O
R2 Cijanidin (R1=OH, R2=H)
Peonidin (R1=OCH3, R2=H)
OH Delfinidin (R1=R2=OH)
OH Malvidin (R1=R2=OCH3)
Flavilijum katjon Petunidin (R1=OCH3, R2=OH)

OH
HO OH O
O
O O OH
O
HO OH
OH O O
OH O OH
+
HO O HO OH O HO OH
O O O
HO OH O
O OH OH
O OH HO OH
O O O
OH O
O OH
COOH
Ternatin A2

Primeri strukture antocijanidina i antocijana

Pored obojenih antocijanidina, u biljnom
tkivu se nalaze i neobojeni oblici. To su
leukoantocijanidini i njihovi oligomeri
proantocijanidini. Strukturno su derivati
3,4-flavandiola.

Ova jedinjenja mogu da se polimerizuju i tada grade tanine, a u

prisustvu kiseline lako se oksiduju i prelaze u odgovarajuće,
obojene antocijanidine.

U odnosu na ostale flavonoide, antocijani se skoro uvek (u 90%

slučajeva) javljaju u obliku glikozida. Antocijani su uglavnom O-
heterozidi. Nastaju povezivanjem šećera preko hidroksilnih
grupa na C3, C5 i C7.
 Fizičko-hemijske osobine antocijana

kisela
hidroliza (aglikon)
GLIKOZID antocijanidin + šećer

Glikozid Aglikon

 bolje obojen  slabije obojen

 stabilan  manje stabilan
 dobro rastvorljiv u vodi  brže podleže degradaciji

Antocijani su rastvorljivi u vodi, acetonu i alkoholima.

Aglikoni su rastvorni u nepolarnim rastvaračima.
Kristalni oblici ili rastvori antocijana i aglikona su nestabilni.
Lako dolazi do razlaganja njihove strukture, tako da je procedura
ekstrakcije, izolacije i hemijske karakterizacije jako otežana.
 Rasprostranjenost flavonoida
Flavonoidi su rasprostranjeni u svim zelenim biljkama, a nađeni
su i u nižim organizmima. Mogu se naći u različitim delovima
biljaka (korenu, kori, cvetu, lišću, srži drveta i semenu).
U prirodi su najrasprostranjeniji flavonoli (koji imaju oko 200 -
300 poznatih aglikona) i flavoni, a zajedno s flavanonima,
antocijanidinima i izoflavonoidima čine više od 80% poznatih
flavonoidnih jedinjenja.
Flavonoli predstavljaju najrasprostranjenije flavonoide u hrani.
Crveno vino, kao i čaj (zeleni i crni) sadrže više od 45 mg
flavonola/l. Ove komponente su prisutne u glikozidnoj formi,
povezane sa šećernom jedinicom, obično glukozom i ramnozom,
ali mogu zastupljeni i drugi šećeri (kao galaktoza, arabinoza,
ksiloza, glukuronska kiselina). Voće sadrži od 5 do 10 različitih
flavonolnih glikozida.
Najzastupljeniji flavonoli su kvercetin, kempferol i miricetin,
a od flavona najpoznatiji su luteolin i apigenin.
Jabuke sadrže dosta kvercetina. Značajnije količine flavona su
određene u peršunu i celeru. Žitarice sadrže glikozide flavona.
Katehin i epikatehin su najvažniji flavanoli u voću.

Halkoni, auroni, flavanoni, dihidrohalkoni i izoflavoni se

pojavljuju mestimično i u manjem broju biljnih vrsta.

Flavanoni i izoflavoni su bezbojni, dok halkoni i auroni

predstavljaju žute cvetne pigmente. Izoflavoni su strukturno
slični flavonoidima i zastupljeni su najčešće u biljkama iz
Leguminoseae familije. Soja i proizvodi od soje predstavljaju
glavni izvor izoflavona u ljudskoj ishrani.
 Farmakološko delovanje flavonoida i antocijana

Flavonoidi pokazuju sirok spektar biološke aktivnosti. Povoljno deluju na

zidove kapilara, tako što povecavaju njihovu elastičnost i smanjuju
propustljivost. Neki flavonoidi deluju kao koronarni vazodilatatori, drugi se
koriste kao antiinflamatorni agensi, diuretici i hepatoprotektivi.
Utvrđeno je da su flavonoidna jedinjenja efikasni skevendžeri superoksid
anjon i peroksil radikala, da imaju inhibitorni efekat na proces lipidne
peroksidacije, kao i sposobnost heliranja metala. Kao i u slučaju fenolnih
kiselina, antioksidativno delovanje jedinjenja ove grupe zavisi od
strukturnih karakteristika.

Sve je veći interes za izolovanje i upotrebu antocijana, ne samo zbog toga

što su oni netoksični prirodni pigmenti, rastvorni u vodi i mogu zameniti
sintetičke boje, već i zbog njihovih bioaktivnih osobina. Ekstrakti bogati
antocijanima su se koristili za lečenje hipertenzije, pireksije, oboljenja jetre,
dizenterije, dijareje, infekcija urinarnog trakta i kamena u bubregu .
Izvori
polifenolnih
jedinjenja